of 47 /47
Strategija promocije privrednih potencijala opštine Pirot Deo projekta „Jačanje kapaciteta Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) – II faza“

Strategija promocije privrednih potencijala opštine Pirot

  • Author
    ngothuy

  • View
    223

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Strategija promocije privrednih potencijala opštine Pirot

  • Strategija promocije privrednih

    potencijala optine Pirot

    Deo projekta Jaanje kapaciteta Stalne konferencije gradova i optina (SKGO) II faza

  • SADRAJ

    1. Uvod.....................................................................................................................................3

    1.1. Uvodne napomene...........................................................................................................31.2. Okvir izrade dokumenta....................................................................................................31.3. Nacrt koriene metodologije............................................................................................4

    2. Ciljevi i zadatak promotivne strategije......................................................................................5

    3. Poetna razmatranja i analize..................................................................................................83.1. SDI.................................................................................................................................83.2. Globalna ekonomija..........................................................................................................93.3. Nacionalna ekonomija....................................................................................................103.4. Lokalno trite...............................................................113.5. Komparativna analiza slobodnih zona i trita u svetu i u okruenju...................................123.6. Poslovno okruenje.............................14 3.7. Analiza stratekih dokumenata optine............................................................................153.8. SWOT analiza................................................................................................................17

    4. Profil optine Pirot................................................................................................................204.1. Optina Pirot osnovni podaci........................................................................................204.2. Investicione anse i pregled po delatnostima....................................................................214.3. Komparativne prednosti..................................................................................................23

    5. Ciljne grupe.........................................................................................................................255.1. Definisanje ciljnih grupa.................................................................................................25 5.2. Karakteristike primarne ciljne grupe.................................................................................25

    6. Koncept izrade Strategije promocije.......................................................................................276.1. Opte napomene i vodei koncept...................................................................................276.2. Strategija investicionog pozicioniranja i brendiranja Pirota......286.3. Imid Pirota Graanski forum296.4. Tim za implementaciju Strategije.296.5.Mesto i uloga predstavnika lokalne samouprave u implementaciji promotivne Strategije......30

    7. Predlog konkretnih aktivnosti................................................................................................327.1. Kreiranje poruka............................................................................................................327.2. Komunikacioni kanali i sredstva komunikacije u procesu implementacije.............................357.3. Akcioni plan sa vremenskim okvirom...............................................................................45

    2

  • 1. U V O D

    1.1. Uvodne napomene

    Strategija promocije privrednih potencijala optine Pirot predstavlja deo projekta Jaanje kapaciteta

    Stalne konferencije gradova i optina (SKGO) II faza, koji finansijski podrava vedska meunarodna

    agencija za razvojnu saradnju (SIDA), a sprovode Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i SKGO.

    Program je posveen daljoj institucionalizaciji i funkcionalnom jaanju SKGO i pruanju podrke

    decentralizaciji i jaanju lokalne samouprave, kao i procesima EU integracije u Srbiji. U okviru

    komponente II Programa sprovedena je procena potreba za izgradnjom kapaciteta za dobro lokalno

    upravljanje u optini Pirot. Kao jedan od rezultata sprovedene analize i utvrenih potreba, optina Pirot je

    u saradnji sa strunim timom SKGO targetirala neophodnost podrke u pogledu strune i tehnike pomoi

    u realizaciji projekta Izgradnja kapaciteta loklane samouprave Pirot za promociju i unapreenje

    privrednih potencijala optine. Osnovni cilj projekta je da se kroz izradu stratekog plana promocije

    omogui stvaranje preduslova za poveanje konkurentnosti Pirota kao atraktivnog prostora za privlaenje

    investicija, to bi doprinelo brem loklanom ekonomskom razvoju.

    U izradi ove Stretegije aktivno je bio ukljuen tim Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj optine Pirot,

    to je uticalo na obezbeivanja pravilnog i blagovremenog procesa izrade i angaovanja svih koji su bili

    ukljueni u proces kreiranja dokumenta. U saradnji sa optinskim timom, tokom perioda realizacije

    projekta organizovan je niz aktivnosti i dogaaja koji su za cilj imali informisanje, ukljuivanje i

    uestvovanje u itavom procesu kljunih inioca i zainteresovanih strana. Pored toga, zahvaljujui

    angaovanju tima Kancelarije loklanog ekonomskog razvoja optine Pirot organizovan je skup koji je

    izmeu ostalog imao za cilj i poveanje i unapreenje stepena razumevanja izmeu aktera u lokalnoj

    zajednici koji su direktno zainteresovani za implementaciju Strategije promocije privrednih potencijala

    optine.

    1.2. Okvir izrade dokumenta

    3

  • Izrada Strategije promocije privrednih potencijala optine Pirot zahteva planski postupak njenog

    kreiranja, ali i implementiranja. To se ne posmatra kao predlog ili sugestija, ve je to neophodan i jedini

    uslov za uspeh svake ozbiljne strategije, pa tako i strategije promocije. Generalno, ne postoji jedinstven i

    uniforman plan promotivne strategije, ve svaka za sebe predstavlja tailor-made model orijentisan ka

    specifinim zahtevima i ciljevima klijenta, proizvoda i/ili trita. Meutim, posmatrajui svaku ponaosob,

    moemo izdvojiti i potencirati odreene zajednike elemente i aktivnosti, bez kojih plan implementacije

    ne bi mogao da izvri svoju funkciju. U ovom dokumentu emo proi kroz sve elemente i neophodne

    aktivnosti, koje jedna promotivna strategija mora da inkorporira u sebe kako bi omoguila stvaranje

    adekvatnih uslova za dalju implementaciju.

    1.3. Nacrt koriene metodologije

    Proces izrade finalnog dokumenta je obuhvatio tri faze:

    a) analiza postojeeg stanja i potreba u oblasti promocije, a u skladu sa ciljevima Strategije LER-a i

    uz konsulatacije sa optinskim timom;

    b) voenje konsulatativnog procesa sa akterima u zajednici koji su relevantni za ekonomski razvoj,

    ukljuujui okrugli sto sa privrednicima i lokalnom vlau;

    c) izrada Plana promocije optinskih privrednih potencijala (sa detaljno razraenim aktivnostima) u

    saradnji sa optinskim timom.

    a) Analiza postojeeg stanja i potreba u oblasti promocije, a u skladu sa ciljevima Strategije LER-a i uz

    konsulatacije sa optinskim timom

    Tokom ove faze sagledavani su postavljeni zadaci i ciljevi, analizirana trenutae situacije i dosadanji

    naini promocije optine Pirot. U analizi je posebna panja posveena Strategiji lokalnog ekonomskog

    razvoja Pirota i Stratekom optinskom akcionom planu, kao bazi za postavljanje adekvatne promotivne

    strategije. Detaljnom analizom ova dva strateka dokumenta Optine iskristalisale su se kljune take

    promocije koje u narednom periodu umnogome mogu odrediti i ton promotivnog nastupa.

    Analiza Strategije lokalnog ekonomskog razvoja je obuhvatila: analizu ciljeva, analizu stratekog plana po

    oblastima, analizu prioritizacije projekata u narednom petogodinjem periodu, analizu instrumenata LER,

    analizu dinamikog plana realizacije programa u okviru Ekonomske zone Pirot u narednom periodu i

    analizu i tumaenje elemenata SWOT analize, analizu postojeih biznis potencijala, analizu finansijskih

    podsticaja i analizu profila zajednice.

    4

  • Analiza Stratekom optinskom akcionog plana obuhvatila je: analizu stanja u optini o nainima

    dosadanje promocije i analizu Programa promocije i razvoja turizma optine Pirot. Pored analize ovih

    stratekih dokumenata, analizirani su i slini projekti i programi u okruenju i svetu koji su u daljem radu

    posluili kao putokazi i primeri dobre prakse.

    Poseban segment analize predstavljalo je definisanje ciljnih grupa to je umnogome pomoglo u

    definisanju nastupa prema razliitim interesnim grupama, ali i prema itavoj javnosti.

    b) Voenje konsulatativnog procesa sa akterima u zajednici koji su relevantni za ekonomski razvoj,

    ukljuujui okrugli sto sa privrednicima i lokalnom vlau

    Ova faza je realizovana kroz direktnu komunikaciju izmeu lanova optinskog tima i eksperta, na osnovu

    koje su definisani prioriteti u skladu sa izradom budue promotivne strategije. Kljuna aktivnost koja je u

    okviru ove faze sprovedena bila je organizovanje, priprema i sprovoenje graanskog foruma u

    prostorijama Optine Pirot, na kome su bili prisutni predstavnici lokalanih medija i lokalnog biznisa. Forum

    je posluio kao mesto na kome su se proverili rezultati analize stratekih dokumenata, mesto na kome su

    se ula miljenja, komentari i sugestije onih koji e biti deo promovisanja i primene budue promotivne

    Strategije, ali i mesto na kome je lokalna javnost imala priliku da se senzibilie za itav koncept Strategije

    i slinim praksama iz okruenja.

    c) Izrada Plana promocije optinskih privrednih potencijala (sa detaljno razraenim aktivnostima) u

    saradnji sa optinskim timom

    U ovoj fazi je postavljen i sa lanovima optinskog tima usaglaen pristup u izradi Strategije. Konkretne

    aktivnosti su se odnosile na analizu rezultata odranog graanskog foruma, na pokuaj sagledavanja

    rezultata i njihovo pozicioniranje u okviru Strategije, kao i na komparativnu analizu ovakvih pristupa iz

    okruenja. Takoe, ova aktivnost je obuhvatila i postavljanje pravca i toka tona komunikacije kao i

    odreivanje strukture i nivoa poruka.

    2. C I LJ E V I I Z A D A T A K P R O M O T I V N E S T R A T E G I J E

    Promotivna strategija ekonomskih potencijala optine Pirot predstavlja niz aktivnosti sa ciljem privlaenja

    SDI kroz medijske imid kampanje, prezentacije investicionih mogunosti i asistenciju potencijalnim i

    5

  • postojeim investitorima u uspostavljanju i funkcionisanju poslovanja na teritoriji optine. Svrha Strategije

    promocije privrednih potencijala optine Pirot je da definie generalni nain ostvarivanja postavljenih

    promotivnih ciljeva, pri emu e biti odreene glavne akcije koje bi trebalo da budu sprovedene radi

    ostvarivanja tih ciljeva. Razvoj strategije podrazumeva i jasno odreenje ta da se promovie, gde, kada i

    kako da se promovie i kako prilagoditi poruke koje se plasiraju kako bi se postigao maksimalan efekat.

    Jednom reju, ona bi trebalo da sadri logini, realan i merljiv put i redosled postupaka koji vode

    ostvarenju cilja. Taktikom razradom, strategija e biti ralanjena na operativne akcije koje e biti

    detaljno opisane.

    Posmatrajui marketing miks u kontekstu utvrivanja konkurentske investicione strategije, mogue je

    razdvojiti sledee marketing varijable:

    - Proizvod koji u ovom sluaju predstavlja investicioni lokalitet, odnosno optina, sa svojim

    unutranjim prednostima i nedostacima

    - Cena koja predstavlja troak za investitore koji se pojavljuje kao posledica poslovanja u okviru

    investicionog lokaliteta, odnosno za lokalnu samoupravu poreske podsticaje

    - Promocija koja predstavlja skup aktivnosti u cilju kreiranja poeljne slike investicione lokalcije u

    oima investitora i obezbeivanja usluga za potencijalna investiciona ulaganja

    Cilj ovog dokumenta je da ponudi set alata koji e promovisati optinu Pirot kao poeljnu i atraktivnu

    lokaciju za investiranje. Pored toga, dokumentu e ukazati na komparativne prednosti koje e

    potencijalnim investitorima ponuditi irok spektar usluga za podrku i olakice prilikom ulaganja.

    Opti cilj Strategije, koji mora biti usklaen sa ostalim stratekim dokumentima optine, je poveanje

    obima i kvaliteta investicija u optini u naredne dve godine kroz direktna ulaganja investitora putem

    izgradnje i unapreenja investicionog imida (brenda) optine.

    Imajui u vidu definisani cilj Strategije LER koji je predstavljen kao ostvarenje odrivog privrednog

    razvoja koji e obezbediti konkurentnost i bolje ekonomske rezultate privrede, privlaenje kapitala i

    direktnih investicija, podizanje ivotnog standarda stanovnitva, kao i stvaranje pogodne infrastrukture i

    drugih uslova koji podstiu privredni razvoj lokalne zajednice, ali i itavog pirotskog okruga1, ali i

    specifian strateki cilj ekonomskog razvoja Stratekog optinskog akcionog plana koji je iskazan kao

    1 Strategija lokalnog ekonomskog razvoja Pirota (u funkciji formiranja Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Pirota), Beograd Pirot, april 2009.

    6

  • izgradnja prepoznatljivog imida i promocija grada Pirota na ekonomsko-investicionom, politiko-

    diplomatskom, turistikom i drugim tritima2, definisani su konkretni ciljevi promotivne strategije:

    kreiranje imida koji e biti prilagoen zahtevima i potrebama investitora;

    promovisanje komparativnih prednosti optine Pirot u pogledu investiranja;

    promovisanje usluga koje omoguavaju uspenost poslovanja potencijalnih i postojeih investitora.

    Zadatak promotivne strategije je da kroz izradu akcionog plana realizacije planiranih aktivnosti omogui

    jednostavniju implementaciju stratekih planova optine (u ovom sluaju privlaenje investicija), ime e

    se stvoriti uslovi za kreiranje slike o Pirotu kao oblasti koja pored atraktivnosti za ulaganje, nudi i dodatnu

    vrednost koja se ogleda u kreiranom pozitivnom imidu ili brendu. Za uspeh implementacije promotivne

    strategije, neophodno je obezbediti sledee:

    - Jedinstvenost (pozitivan i na emocijama izgraen imid, kome e se pristupiti na jedinstvene nain od

    strane svih zainteresovanih aktera);

    - Kredibilitet (pruiti dokaze o izgraenom imidu, ime e sve zainteresovane strane potencijalnim

    investitorima obezbediti kvalitetan, sveobuhvatan i jedinstven doivljaj i iskustvo);

    - Uvremenjenost (udate strategije u svim svojim aktivnostima sa informacijama koje mogu biti od

    izuzetnog znaaja za potencijalne i postojee investitore).

    Uspeno rukovoenje izgradnjom brenda i itavom promotivnom strategijom e verovatno biti

    kompleksno zbog uticaja mnotva faktora, poevi od lokalnih ljudi i njihovih stavova i ponaanja, naina

    funkcionisanja loklane samouprave, nacionalne politike, hroninog nedostatka finansijskih sredstava itd.

    Prvi korak u uspenom promovisanju Pirota kao atraktivne destinacije za investiranje je kreiranje slike o

    Pirotu kao optini iji su graani ponosni na svoju sredinu. Nain na koji se graani i predstavnici lokalne

    samouprave ponaaju i ono to govore o investiranju u svoju sredinu, odraavae ono to je eljena slika

    u kojoj e ih investitori, ali i svi ostali videti. Ovakvom srategijom bie ponueni modeli pozitivnih i

    adekvatnih poruka i slika koje e biti okrenute ka potencijalnim investitorima.

    Privlaenje SDI se u mnogim zemljama odvija preko privrednih asocijacija, kao to su Komore ili

    specijalizovane Agencije, a njihove aktivnosti su pre svega, usmerene na brojne promotivne aktivnosti

    kao to su pruanje informacija, podataka, organizovanje poslovnih susreta i poseta preduzeima i druge.

    U sluaju Irske, u jednom periodu promocija SDI je kotala vie od 50$ po glavi stanovnika to je za

    2 Strateki optinski akcioni plan 2004. 2006., jun 2004.

    7

  • veinu tranzicionih zemalja i zemalja u razvoju preveliko izdvajanje. Imajui ovo u vidu, kljuno pitanje je

    na koji nain i koliko resursa upotrebiti za privlaenje novih investitora.

    3. P O E T N A R A Z M A T R A NJ A I A N A L I Z E

    3.1. SDI

    Kako je jedan od osnovnih ciljeva ove konkretne Strategije privlaenje investicija na podruje optine

    Pirot, u ovom uvodnom delu emo se osvrnuti na karakteristike privlaenja novih investicija u jednu

    nacionalnu ekonomiju, a samim tim i na jedan region. U dananje vreme, trita se odlikuju savremenim,

    dinamikim i turbulentnim kretanjim, promenama i nunim prilagoavanjima. Jedan od najvanijih

    instrumenata putem kojeg jedna ekonomija podstie proizvodnju, rast zaposlenosti, unapreenje procesa

    proizvodnje, razvoj infrastrukture, smanjenje siromatva i sticanje konkurentskih prednosti, predstavljaju

    strane direktne investicije (SDI). Kako ova injenica predstavlja opte poznatu informaciju sa kojom

    barataju sve zainteresovane strane u okviru jedne ekonomije, na svim tritima slobodnog kapitala je

    prisutna otra konkurencija, a sve u cilju privlaenja to veih i raznovrsnijih DI.

    Imajui u vidu da se sve svetske, ali i lokalne ekonomije, sve vie, ali i sve otvorenije i direktnije bore

    kako bi na svoje trite privukle ove SDI u to veem obimu, prilikom izrade ovog dokumenta treba voditi

    rauna o ukomponovanom balansu izmeu svih benefita, ali i rizika koje SDI mogu proizvesti. Ovde je

    vano napomenuti Daningovu teoriju, takozvanu "OLI" paradigma (Ownership-Location-Internalisation

    Paradigm), koja kae da za investitora postoje tri kljune kategorije uspenosti ulaganja, odnosno

    prednosti koje se time postiu:

    1. vlasnitvo (inovacije, patenti i patentna prava, know-how, radne i menaderske vetine i

    sposobnosti);

    2. lokacija (prirodni resursi/sirovine, trokovi radne snage, efikasnost dravne/lokalne uprave i

    javnih servisa, veliinu trita, infrastruktura) i

    3. internacionalizacija poslovanja.

    8

  • Kada govorimo o prednostima koje SDI ima na ekonomiju, to se prvenstveno odnosi na poveanje stope

    privrednog rasta i smanjenje siromatva, unapreenje konkurencije i znanja zaposlenih, uveanje

    poreskih prihoda transfer moderne tehnologije i slino. Rizici od SDI mogu biti rast nezaposlenosti usled

    potencijalnog otputanja radnika, mogunosti donoenja zastarelih tehnologija, zagaenje ivotne sredine

    i slino.

    Efekti prelivanja SDI su znatni i relevantni za privredni rast i drutveno blagostanje zemlje domaina.

    Brojne analize i uporna istraivanja pokazala su da su ovi efekti raznovrsni i da utiu i na proizvoae i na

    potroae, a samim tim i na unapreenje itave nacionalne ekonomije.

    U vezi sa svim prethodno navedenim u ovom uvodu, prilikom izrade ovog dokumenta, uvek emo u vidu

    imati sve prednosti i rizike koje sa sobom povlae SDI, kako bismo finalno dobili to bolji cost-benefit

    produkt. Za poetak definisanja promotivne strategije i uspeh budue implementacije, neophodno je da

    uradimo sve komparativne analize i istraivanja, a zatim da se akciono i logistiki posvetimo postavljanju

    plana.

    3.2. Globalna ekonomija

    Na osnovu izvetaja Konferencije za trgovinu i razvoj Ujedinjenih nacija (UNCTAD) o svetskim

    investicijama za 2009. godinu, u prvom kvartalu 2009. godine priliv stranih direktnih investicija u

    Jugoistonoj Evropi i zemljama Komonvelta belei smanjenje od 46 odsto u odnosu na isti period 2008.

    godine. Kako se navodi, tome je prethodio period od 26 odsto rasta u 2008. godini, koja je bila rekordna

    po prilivu stranih direktnih investicija u Jugoistonoj Evropi i zemljama Komonvelta u vrednosti od 114

    milijardi dolara. Izvetaj o svetskim investicijama za 2009. godinu predvia da e priliv investicija sa

    1.700 milijardi dolara u 2008. opasti na 1.200 milijardi dolara u tekuoj godini. Oekuje se da e

    oporavak u 2010. godini biti sporiji, dok je za 2011. predvien znaajniji porast u iznosu od 1.800

    milijardi dolara stranih investicija.

    U prethodnih nekoliko godina, najdinaminije privrede sveta u pogledu SDI su Kina i Indija, dok se meu

    tranzicionim privredama, meu deset najveih zemalja primalaca SDI u svetu izdvajaju Rusija, Rumunija,

    Poljska i Bugarska.

    Glavna destinacija SDI su zemlje u razvoju i tranzicione privrede, dok je u razvijenom svetu glavni oblik

    SDI spajanje i pripajanje. Anketa Economist Intelligence Unit (EIU) meu ispitanicima multinacionalnih

    9

  • kompanija iz 2007. godine, pokazuje koliko su investitori spremni da nastave investiranje u budunosti.

    Preko 40 odsto njih je izjavilo da oekuje znaajno poveanje investicija u inostranstvu u narednom

    petogodinjem periodu, dok je 52 dosto reklo da e umereno poveati svoje strane investicije. To znai

    da vie od 90% njih oekuje rast, dok manje od 1% od ispitanika oekuje znatno smanjenje investicija.

    Tranzicione privrede su u prethodnom periodu postale rekordni primaoci SDI sa 112 milijardi dolara u

    2006. godini. Predvianja, prognoze i analize pokazuju da se u centralnoj i istonoj Evropi oekuje da

    priliv SDI poraste u industriji prehrambenih proizvoda i pia, motornih vozila i ostalih saobraajnih

    sredstava, i u manjoj meri, izdavatvu i sredstvima javnog informisanja, tamparstvu i reprodukciji zapisa,

    proizvodnji elektrinih maina, aparata i elektronike. Miljenje da su u sektoru usluga poboljani izgledi za

    SDI je iroko rasprostranjeno i obuhvata delatnosti kao to su graevinarstvo i promet nekretnina,

    trgovina na malo i veliko, saobraaj, obrazovanje i zdravstvo, poslovne usluge, kompjuterske usluge i

    bankarstvo i osiguranje3.

    Kada se razmatraju potencijalne lokacije na kojima e budui investitori ulagati, obino se analize

    zasnivaju na temeljnim, detaljnim i jako preciznim proraunima. Na osnovu ankete meu

    multinacionalnim kompanijama koju je sproveo Delloite i Touche 2001. godine, zakljueno je da su SDI

    jako raznorodne i da suodreene mnotvom razliitih faktora i motivima onih koji investiraju. Na primer,

    za investicije kojima su cilj prirodna bogatstva, prvenstveno je potrebno obezbediti lak pristup resursima,

    infrastrukturu odgovarajueg kvaliteta i regulaciju pitanja zatite ivotne sredine. S druge strane,

    investitori kojima je cilj razvoj trita zainteresovani su za velike privrede sa velikom kupovnom moi

    potroaa, sa oekivanim i predvidivim rastom ivotnog standarda i one zemlje koje su lanice regionalnih

    zona slobodne trgovine. Oni koji ele efikasnost, trae zemlje u kojima efekti relativno niskih plata nee

    biti uniteni neproduktivnim radnicima ili neodgovarajuom infrastrukturom.

    3.3. Nacionalna ekonomija

    Kako se navodi u pomenutom izvetaju, u Srbiji je u odnosu na prvi kvartal 2008. godine, kada je priliv

    investicija bio 1,25 milijardi dolara, 2009. godine zabeleen priliv od 828 miliona dolara, to predstavlja

    pad od 34 odsto. Ipak, u prvom kvartalu 2009. u Srbiji je priliv investicija znatno vei u poreenju sa

    zemljama u okruenju, poput Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

    Uee Srbije u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija na nivou Jugoistone Evrope za 2006. godinu

    iznosilo je 44 odsto, dok je u 2007. i 2008. godini udeo iznosio 27 odsto. Srbija se istie kao jedna od

    3 UNCTAD Izgledi u vezi sa tokovima SDI, Strategije i politike promocije transnacionalnih korporacija: 20042007. godine i izgledi za investiranje u svetu do 2011. godine

    10

  • zemalja koja je 2008. ostvarila znaajan priliv stranih investicija u iznosu od tri milijarde dolara, ime je

    zauzela peto mesto meu zemljama Jugoistone Evrope i Komonvelta prema prilivu investicija za period

    od 2007. do 2008. godine.

    Od 2000. do 2008. godine, investicije u Srbiji su iznosile oko 17 milijardi dolara. Od ovog iznosa, najvie

    je investirano u bankarski sistem (5 milijardi dolara), proizvodne aktivnosti (2,6 milijardi dolara),

    telekomunikacije (2,4 milijarde dolara), trgovinu (1,7 milijardi dolara) i u nekretnine (1,6 milijardi dolara).

    Posmatrajui investitore prema zemljama iz kojih dolaze, u ovom periodu je najvie investitora bilo iz

    Austrije (2,5 milijardi dolara), Grke (2 milijarde dolara), Norveke (1,5 milijarda dolara) i Nemaka (1,6

    milijardi dolara).

    3.4. Lokalno trite

    Najvei inostrani investitori u optini Pirot su Michelin u gumarskoj industriji i Helenika" u proizvodnji

    obue. Takoe, kao znaajnu investiciju treba navesti i kupovinu Gradske mlekare (Eko Themann group).

    Najvaniji strani investitor do sada je Michelin iz Francuske u delu Industrijskog parka koji pripada

    Slobodnoj zoni Pirot. U sklopu zone postojei investitor Tigar AD se bavi gumarskom industrijom, Elise

    pro proizvodnjom kozmetikih proizvoda (zauzetost 360m) i Novadis proizvodnjom ribolovakog

    pribora (zauzetost 600 m, izgradeno 200 m).

    11

  • Najvanije investicije u prethodnom periodu su izvedene sopstvenim udruenim sredstvima sa

    donatrorima:

    Sportska hala Kej, zgrada Arhiva, turistika organizacija, optinski usluni centar, kancelarija za

    LER, I faza GISa, izgradnja Regionalne sanitarne deponije (EU preko EAR)

    Zadruga za izradu ilima i suvenira, izgradnja saobraajnica u I fazi industrijske zone Beg baa

    (USAID preko MEGA programa)

    Rekonstrukcija kotlarnica i toplovoda gradske toplane, rekonstrukcija i sistem kontrole vodovoda

    (KfW)

    Kanalizacija u selima Krupac, Poljska Rana i Gradanica, otvoreni sportski tereni (NIP)

    Rekonstrukcija tvrdjave Kale I faza (Ministarstvo kulture)

    Pripremljene investicije:

    Izgradnja fabrike za flairanje vode Banjica Lokacija Gradanica

    Izgradnja malih hidro - elektrana

    Zatvoreni bazen

    Preista otpadnih voda

    Pirot kao malo trite koje ima tendenciju i elju da kreira potencijal fleksibilnog uklapanja u svetske i

    nacionalne trendove kretanja SDI, treba i mora da se prvenstveno posvetiti poboljanju svog ukupnog

    investicionog ambijenta. U ovom stratekom dokumentu promocije privrednih potencijala optine Pirot,

    privlaenje investicija oznaeno je kao jedan od primarnih ciljeva. Izmeu ostalog, to znai da akcija

    privlaenja stranih investicija zahteva uporedo i promociju dosada uinjenih pozitivnih promena. Zato je

    neophodno, da se lokalna samouprava, u skladu sa njenim mogunostima i nadlenostima, fokusira kako

    na definisanje kljunih elemenata investicione politike, tako i na kljune promotivne aktivnosti koje e

    proistei iz ovog dokumenta.

    Kao prvi korak u realizaciji ovakvog pristupa poela je sa radom Kancelarija lokalnog ekonomskog razvoja

    optine Pirot koja bi u buduem periodu mogla preuzeti ulogu promotera investicionih projekata, ije e

    aktivnosti biti podrane i implementirane u okviru ove strategije.

    3.5. Komparativna analiza slobodnih zona i trita u svetu i okruenju

    12

  • Od ukupno etiri slobodne zone, koliko ih trenutno posluje u Srbiji (abac, Subotica, Beograd i Novi Sad),

    prema zvaninim podacima, najvei rast proizvodnje i prometa ima zona u Subotici u kojoj je prole

    godine ostvaren promet od 130 miliona evra.

    Slobodne zone su karakteristine za zemlje u razvoju, pogotovo zemlje u tranziciji, mada se u zavisnosti

    od irine prihvaene definicije u slobodne zone mogu ukljuiti i one u razvijenim zemljama, koje polako

    naputaju klasian koncept i orijentiu se ka specijalizovanim uslugama, transformiu u naune parkove,

    ili se iskljuivo bave offset nabavkama (velike nabavke vlada razvijenih zemalja, pre svega naoruanja,

    telekomunikacionih sistema, energetskih sistema i slino).

    Prema raspoloivim podacima, danas u svetu funkcionie preko 5.000 slobodnih zona. Drave u kojima su

    formirane slobodne zone ine 70% povrine sveta i 87% svetske populacije.

    Najvee slobodne zone na teritoriji Evropske unije su slobodna luka Hamburg, slobodna zona enon u

    Irskoj, zone u Italiji (Trst, Venecija), u Austriji (Grac, Linc i u okolini Bea), u paniji (Sevilja) itd.

    Prva i najuspenija slobodna zona u Kini je enzen, koja obuhvata teritoriju od 300 km2, obim

    investiranog kapitala je vie od 24 milijarde dolara, godinji izvoz 35 milijardi dolara, a strane investicije

    iznose oko 28 milijardi dolara. Jabel-Ali u Dubaiu je jedna od najuspenijih slobodnih zona na svetu.

    Obuhvata 49 km2, a broj kompanija koje posluju u njoj je porastao sa 19 u 1985. godine, na preko 6.000

    kompanija iz 110 zemalja sveta, koliko ih je poslovalo 2007. godine. U slobodnim zonama Mauricijusa

    posluje preko 500 kompanija koje zapoljavaju 88.000 ljudi. U Turskoj posluje 21 slobodna zona, a

    njihovo poslovanje karakterie oslobaanje od svih poreza, carina i slobodan transfer dobiti. U 2004 god.

    broj korisnika u slobodnim zonama Turske je dostigao cifru od 4.069, pri emu je 656 stranih firmi.

    Spoljnotrgovinski promet u Turskim slobodnim zonama je u prvoj polovini 2008 godini povean za 12

    odsto u odnosu na isti period 2007 godine i iznosio je 13,3 milijarde USD (spoljnotrgovinski promet u

    Istambul Leather SZ iznosio je 3,2 milijarde USD, 2 milijarde USD u Egean SZ i 1,9 milijardi USD u

    Istambul Ataturk Airport SZ). U Poljskoj posluje sedam slobodnih zona i 14 ekonomskih zona, koje imaju

    preko 600 korisnika i koje zapoljavaju preko 77.000 radnika.

    Irska se, esto, navodi kao izuzetno uspean primer zemlje koja je u relativno kratkom periodu ostvarila

    zavidan privredni rast. Za privlaenje stranih direktnih investicija, kljune prednosti su bile:

    - mlada i visoko obrazovana i obuena nacija,

    - konzistentna regulativa i mali porezi,

    13

  • - orijentacija nacije ka razvojnim programima,

    - preduzimljivost, kreativnost i fleksibilnost,

    - razvoj novih vetina i

    - uspean razvoj visokih tehnologija (posebno kompjuterske) i visoka produktivnost.

    Pre ulaska u EU, Maarska je imala oko 140 kompanija koje su poslovale u 130 slobodnih zona. "Smart

    Hungary" program podrazumeva "investment friendly" okruenje, tj. sistem podrke stranim investitorima

    u osnivanju i voenju kompanije. Slobodne zone su omoguile Maarskoj da postane jedna od zemalja

    koje su privukle najvie stranih investitora, a u prilog tome ide podatak da su Maarske slobodne zone

    privukle 45 od 50 multinacionalnih kompanija sa vrha liste najuspenijih.

    U Bugarskoj posluje est slobodnih zona koje su privukle mnoge strane investitore, ukljuujui neke od

    najveih i najuspenijih multinacionalnih kompanija, kao to su Hyundai, Daewoo, Kia Motors i Henkel.

    U Hrvatskoj posluje 13 slobodnih zona, a najuspenija je slobodna zona Varadin koja je osnovna 2001.

    godine, a poela sa radom 2004. Povrina ove zone je 62 ha, a broj korisnika je 15.

    U Rumuniji posluje est slobodnih zona u kojima, prema poslednjim podacima, posluje 159 kompanija. U

    Makedonije postoje tri slobodne zone, a korisnici slobodnih zona imaju besplatnu infrastrukturu,

    besplatan pristup gasu i elektrinoj energiji, a najboljim svetskim kompanijama, odnosno poznatim

    brendovima, garantuje se gradnja hale do 500.000 eura i trening za zaposlene. Postojee slobodne zone

    u BIH su Vogoa, Visoko, Mostar i Bjeljina.

    Ono to je znaajno istai za proces izrade promotivne strategije, a nakon detaljnog pregleda prethodno

    istaknutih slobodnih zona i trita je:

    - sve slobodne zone, manje ili vie, imaju slian proizvod koji nude potencijalnim investitorima, to

    dodatno opravdava ranije iznetu injenicu i potrebu za izgradnjom osobeno prepoznatljivog

    imida optine Pirot kao budue atraktivne lokacije za investiranje;

    - sve slobodne zone imaju razvijene i strateki orijentisane mehanizme promotivnog nastupa koji je

    okrenut ka investitorima;

    - posebna panja u promociji je posveena internet prezentacijama i internet oglaavanju;

    - neke od najuspenijih zona koriste nestandardna i netipina sredstva komunikacije, ali i nude

    usluge koje su okrenute ka kreiranju dodatne vrednosti za investitore (obuke, treninzi, zajedniko

    subvencionisano oglaavanje i slino);

    14

  • - prilikom komuniciranja sa investitorima u toku penetracije, istiu svoje kljune prednosti koje se

    mogu smatrati konkuretskim u odnosu na trita u okruenju.

    3.6. Poslovno okruenje

    Prilikom donoenja odluka o tome gde investirati, posebno se posmatraju faktori koji su sastavni deo

    serija izvetaja Doing Business koje svake godine radi Svetska banka, a koji pruaju mere poslovnih

    propisa i njihovog sprovoenja u 178 zemalja u svetu. Izvetaj obuhvata deset glavnih oblasti:

    a) osnivanje preduzea,

    b) dobijanje dozvola,

    c) zapoljavanje radnika,

    d) uknjiavanje imovine,

    e) dobijanje kredita,

    f) zatita investitora,

    g) plaanje poreza,

    h) prekogranina (spoljna) trgovina,

    i) prinudno izvrenje ugovora i

    j) zatvaranje preduzea.

    U izvetaju Doing Business iz 2008. godine, ocena stanja u Srbiji je da su glavni problemi vezani za

    dobijanje nespecifinih dozvola za ureenje zemljita, plaanje poreza, pitanja vezana za pravosudni

    sistem (uknjiavanje imovine, izvrenje ugovora sudskim putem) i zapoljavanje radnika (fleksibilnost

    trita rada).

    3.7. Analiza Stratekih dokumenata optine (Strategije LER i Strateki optinski akcioni

    plan)

    Prilikom analize Strategije LER, posmatrane su sve kljune oblasti strategije, ali je posmatrana i

    celokupna strategija i efekti koje bi ona mogla da ima u pogledu kreiranja i implementacije irokog

    spektra instrumenata budue promocije. S tim u vezi, u daljem tekstu e biti navedeni samo ekstrakti

    analize koji e se koristiti tokom daljeg procesa izrade promotivne strategije.

    U ovoj analizi, posebna panja je posveena kljunoj oblasti A privlaenju direktnih investicija. Pored

    toga to je ova oblast definisana u stratekom dokumentu kao kljuna, ona nam prua mnotvo

    mogunosti u kojima bi trebalo nai kljune elemente za kreiranje budue promotivne strategije. Takoe, 15

  • ova oblast nam prua jasne smernice koje bi trebalo iskoristiti kao kljune elemente u definisanju buduih

    poruka koje e se tokom proseca implementacije strategije plasirati javnosti.

    U okviru ove oblasti, jasno su uoene komponente koje bi trebalo da budu sastavni deo naredne SWOT

    analize, ali i neke posebnosti optine Pirot koje mogu biti upotrebljene kao komparativne promotivne

    prednosti. U vezi sa prethodno napisanim, ovde pre svega treba obratiti panju na sledee injenice:

    - stalan rast nezaposlenosti

    - konstantnost opadanja broja stanovnika

    - tehnoloko i organizaciono zaostajanje biznisa

    - stvaranje uslova za formiranje industrijskih zona poslovanja koja e biti namenjena buduim

    investitorima i koja e pruati brojne mogunosti

    - bogatstvo i razliitost prirodnog turistikog potencijala

    - opredeljenost lokalne samouprave ka otvaranju Pirota ka investitorima u pogledu meunarodne

    konkurentnosti (specijalne stimulativne mere lokalne samouprave Pirota)4.

    Na sve navedene injenice, koje su na ovom mestu nabrojane, bie stavljen akcenat prilikom obraanja

    svim ciljnim grupama. Kako sve injenice, predstavljaju spoj brojnih faktora i elemenata, oni e svi

    pojedinano biti izvlaeni, analizirani i upotrebljavani tokom implementacije PR strategije. Neki od ovih

    elemenata e posebno mesto zauzimati u predvianju kriznog komuniciranja, dok e drugi biti nosioci

    afiramcije brenda i itavog projekta.

    Analiza prioritizacije projekata u narednom petogodinjem periodu Strategije LER je za cilj imala da nam

    ukae pravce delovanja budue promotivne strategije. Rezultati ove analize treba da nam ukau u kom

    smeru treba okrenuti promociju, kao i koje budue projekte i planove treba inkorporirati u u kreiranju PR

    strategije. Ovo predstavlja jako dobru bazu koja nam moe pomoi kako u definisanju kljunih poruka,

    tako i prilikom sagledavanja faktora krovnosti ove strategije. Drugim reima, ovu strategiju bi trebalo

    iskoristiti u duem vremenskom periodu kao sredstvo koje e multiplikovati svoje efekte ne samo na

    projekat iji je sastavni deo, ve je treba usmeriti i ka svim buduim razvojnim projektima optine.

    Imajui u vidu ove injenice, izdvojeni su projekti sa kojima bi strategija trebalo da se preplie i u okviru

    kojih bi trebalo da multiplikuje svoje efekte:

    - izgradnja mini elektrana na Staroj planini,

    - formiranje zimskog ski centra Mramor,

    - izgradnja auto puta, Koridor X,

    4 Strategija lokalnog ekonomskog razvoja Pirota, Beograd Pirot, april 2009., strana 11

    16

  • - formiranje centra za izdavanje dozvola,

    - projekat smanjenja vremena izdavanja dozvola,

    - izgradnja infrastrukture u industrijskoj zoni i

    - osnivanje inkubatora poslovnih i proizvodnih mogunosti.

    Pored ovih projekata na koje strategija treba da se kai, neophodno je da se iskoriste i sve promotivne

    aktivnosti koje su jasno definisane u ovom petogodinjem pregledu optinskih aktivnosti, kako bi se

    pojaali efekti promocije.

    Analiza instrumenata lokalnog ekonomskog razvoja, targetirala je buduu ekonomsku zonu Pirot kao

    jedno od kljunih i centralnih mesta budue promocije. Ono to posebno treba istai na ovom mestu je

    da bi prilikom promotivnih aktivnosti u vezi sa ovim trebalo voditi rauna o redosledu koraka koji vode do

    potpune implementacije realizacije projekta Ekonomske zone, kako se ne bi dolo u situaciju da se iz

    polja izgradnje pozitivne slike, sklizne u polje kriznog komuniciranja. O ovome e biti rei i detaljnih

    smernica u delu koji se bude odnosio na konkretne akcione korake, tako da se ovde, kao to je unapred

    reeno, pozivamo samo na najvanije i kljune zakljuke analize.

    Analiza dinamikog plana optine za cilj ima podrku u primeni rezultata analize prioritizacije projekata u

    narednom petogodinjem periodu i ralanjivanje elemenata poruka prilikom targetiranja bulita u

    komunikacionoj strategiji. Na ovom mestu posebno treba obratiti panju na finansijske pokazatelje

    implementacije dinamikog plana i proveriti njihovu opravdanost prilikom korienja promocije.

    Prilikom analize Stratekog optinskog akcionog plana, koja je raena uporedo sa analizom programa

    promocije i razvoja turizma optine Pirot, uoene su kljune take koje treba koristiti prilikom jasnog

    definisanja promotivne strategije:

    a) Analiza je pokazala postojanje jako bitne infrastrukturne potekoe na koju se moe naii prilikom

    implemantacije promotivne strategije, meu kojima se istie loa saobraajna infrastruktura. Iako

    je Pirot dobro geografski pozicionirani i nalazi se na raskrsnici vanih evropskih puteva, stanje

    lokalne putne mree ne zadovoljava potrebe razvoja atraktivnih delatnosti i kreiranja adekvatnih

    uslova za investiranje, za koje su identifikovane komparativne prednosti;

    b) U Pirotu postoje odlini potencijali (blizina planina bogatih prirodnim lepotama, ouvana ivotna

    sredina i zdrava hrana, kulturni sadraji i neiskoriteni objekti koji se mogu koristiti u turistike

    svrhe) za razvoj turizma. Ovu injenicu treba iskoristiti prilikom definisanja i razvijanaj brenda

    optine;

    17

  • c) Postojanje ogromnog neiskorienog potencijala optine koji se mora iskoristiti kako u svrhu

    promocije, tako i u pogledu stratekog planiranja.

    3.8. SWOT analiza

    Imajui u vidu specifinost lokalnog ambijenta za investiranje i njegovu poziciju u regionu, na ovom

    mestu emo pristupiti SWOT situacionoj analizi atraktivnosti ulaganja u optinu Pirot. Pri izadi SWOT

    analize pored podataka do kojih smo doli na osnovu analize stratekih dokumenata optine u

    dosadanjem razvojnom periodu, korieni su rezultati i zakljuci do kojih smo doli na graanskom

    forumu koji je organizovan u prostorijama optine Pirot, 7. oktobra 2009. godine, a na kome su

    uestvovali predstavnici lokalnog biznisa i lokalnih medija. Jedan od ciljeva ove analize je da pomogne u

    stvoranju uslova koji e omoguiti da se u procesu promocije to vie upravlja onim faktorima koji se

    mogu kontrolisati.

    Snage Slabosti

    - Raskrsnica vanih evropskih puteva

    - Resursi za razvoj turizma

    - Izgraeni proizvodni kapaciteti

    - Postojanje i funkcionisanje industrijske

    zone

    - Ouvana ivotna sredina

    - Pristupani uslovi i cena za investiranje

    - Tradicija male privrede i zanatstva

    - Lokacija za investiranje

    - Pozitivna iskustva sa diretnim stranim

    investicijama

    - Nedovoljno prepoznatljiva lokacija za

    privlaenje SDI

    - Nedovoljno razvijena infrastruktura, posebno

    saobraajna

    - Birokratizovane procedure za osnivane

    preduzea

    - Limitirana domaa potronja

    - Nedovoljan nivo know how-a ( posebno

    menaderskih vetina)

    - Nepostojanje organizovanog promotivnog

    nastupa na tritu18

  • - Raznovrsnost prirodnih resursa

    - Otvorena kancelarija LER

    - Znaajan nivo ve datih podsticajnih

    fiskalnih, regulatornih i finansijskih mera

    optine okrenutih ka investitorima

    - Relativno kanjenje u procesu promocije ka

    potencijalnim investitorima

    - Ekonomska zona i industrijski park

    - Lak pristup lokalnim i regionalnim medijima

    - Dobra saradnja institucija na loklanom

    nivou

    - Prepoznatljivost proizvoda i nekih

    privrednih grana (kakavalj, ilim, jagnje,

    stari zanati, gume, tekstil, poljoprivreda...)

    - Nepostojanje izgraenog imida

    - Relativno kanjenje u procesu promocije ka

    potencijalnim investitorima

    anse Pretnje

    - Upotreba pozitivnih primera iz okruenja

    - Nedovoljna zastupljenost informacija o

    mogunostima investiranja iz ovog regiona

    na nacionalnim i inostranim medijima

    - Upotreba BTL strategije u promovisanju

    mogunosti za investiranje

    - Prilagoavanje strukture zaposlenih

    potrebama stranih investitora

    - Potencijalno kvalitetna radna snaga

    - Veliki resursi slobodne radne snage

    - Radne navike stanovnitva

    - Marljivost i gostoljubivost lokalnog

    - Nedovoljna informisanost graana o SDI

    - Mali broj i nezadovoljavajui rejtinzi

    lokalnih i regionalnih medija

    - Nedovoljna zastupljenost informacija o

    mogunostima investiranja iz ovog regiona

    na nacionalnim i inostranim medijima

    - Loa ukupna privredna pozicija optine i

    nemogunost veih infrastrukturnih

    ulaganja

    - Promene u optinskoj vlasti

    - Razvoj domae i strane konkurencije u

    pogledu promocije atraktivnijih destinacija

    19

  • stanovnitva

    - Preduzetniki duh stanovnitva

    - Jaka motivacija stanovnitva za

    unapreenje lokalne sredine

    - Povezivanje i umreavanje razliitih

    projekata koji mogu imati sinergetske

    efekte ( na primer povezivanje Strategije

    sa izradom studije izvodljivosti za

    intermodalni transportno-logistiki terminal

    koji e biti izgraen u Slobodnoj zoni u

    Pirotu)

    - Odliv mozgova

    - Nefleksibilno trite radne snage

    - Generalno nekvalifikovana radna snaga

    - Dovlaenje zastarelih i prljavih

    tehnologija

    - Teka i neizvesna konkurentska utakmica

    sa destinacijama koje su odmakle u

    procesu promocije

    - Veliki broj starakih domainstava

    SWOT analiza je pokazala da postoji nekoliko komparativnih prednosti koje sugeriu da se ulae u

    promotivne aktivnosti. Ovde se najpre misli na naine upotrebe promocije, meu kojima izdvajamo:

    - koncentrisanje ka planskom i zajednikom nastupu u pogledu promocije atraktivnosti ulaganja u Pirotu,

    - edukaciju i informisanje lokalnog biznisa i stanovnitva o prednostima i uslovima SDI,

    - izlasku na druge i udaljenije medije i

    - korienje nestandarnih, a jeftinijih naina promovisanja.

    4. P R O F I L O P T I N E P I R O T

    4.1. Optina Pirot osnovni podaci 5

    Pirotski okrug se nalazi na jugoistoku Srbije i u njemu ivi 105.654 stanovnika. Pored 4 optinska sedita,

    u sastavu okruga je i 216 sela. Posmatrajui strukturu stanovnitva prema kriterijumu zaposlenja,

    zaposlenih je 27.000, a nezaposlenih - 15.700. Prema popisu iz 2002. godine, Pirot je imao 40.678

    stanovnika (prema popisu iz 1991. godine bilo je 40.267 stanovnika). Pirotska optina ima preko 70

    naselja, a oko 27.000 stanovnika ivi u selima optine Pirot. Nalazi se na meunarodnom putu E 80, a

    podruje optine je dosta dobro povezano putnom i eleznikom mreom sa drugim delovima Srbije i

    susedne Bugarske. Od puteva najznaajniji je meunarodni koridor X, odnosno interkontinentalni

    magistralni pravac od Nia ka Dimitrovgradu i dalje prema Bugarskoj. Elektrificirana eleznika pruga Ni

    Pirot Sofija je ogranak prunog pravca Budimpeta Beograd Skoplje Atina, kao i pravca

    Ljubljana Zagreb Beograd Skoplje Atina.

    5 Strategija lokalnog ekonomskog razvoja optine Pirot i Profil zajednice optinr Pirot (KLER)

    20

    http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_2002._%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_1991._%D1%83_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88

  • Stanovnitvo

    PolUKUPNO

    M U K I E N S K IPopis 1991 Popis 2002 Popis 1991 Popis 2002 Popis 1991 Popis 2002

    Urbano 20.175 20.243 20.092 20.435 40.267 40.678Seosko 13.982 11.758 13.409 11.355 27.391 23.113

    Starosna struktura stanovnitva

    BROJ STANOVNIKA PROCENAT

    Popis 1991 Popis 2002 Popis 1991 Popis 20020-4 godina 3.866 2.620 5,71 4,115-19 godina 12.263 10.630 18,12 16,6620-59 godina 51.304 34.142 75,83 53,52Preko 60 godina 14.346 15.984 21,20 25,06

    Za razliku od veine optina Istone Srbije koje se nalaze u stadijumu najdublje demografske starosti,

    optina Pirot je neto u boljoj poziciji jer je karakterie duboka demografska starost. Prisutan je

    apsolutni i relativni porast broja stanovnika iz kategorije starog stanovnitva, dok broj kolske dece

    opada.

    Radno sposobna populacija kao bitna pretpostavka socio-ekonomskog razvoja ini oko 65% stanovnitva,

    ali je uee nezaposlenih u njoj oko 20%. U radno intenzivnoj privredi u kojoj preovlauju nisko

    akumulativne grane, struktura zaposlenih je nepovoljna, jer veliki deo radne snage ine PKV i KV radnici.

    Pored konstantnog opadanja ukupnog broja stanovnika, broj nezaposlenih stalno raste. Lica koja trae

    posao ine oko 12% ukupnog broja stanovnika optine i dominira kategorija lica sa I, a slede oni sa III i

    IV stepenom SSS.

    Sa 31.03.2006. godine u optini ukupan broj radno sposobnih, a nezaposlenih je 8.873 lica, od ega

    4.650 su ene. Broj nezaposlenih je u porastu pri emu znaajan deo ine visokoobrazovani kadrovi.

    Dosta je i prividno zaposlenih, jer mnoga preduzea ne rade.

    Broj zaposlenih je jedan od najznaajnijih kriterijuma za ocenu razvoja. Moe se rei da se broj

    zaposlenih na 1000 stanovnika u optini Pirot u periodu od 1999.- 2001. godine smanjivao, da bi u

    periodu od 2002.-2007. godine taj broj bio u konstantnom porastu. Ukupan broj zaposlenih u optini

    trenutno iznosi 17.315, i predstavlja pad od 8,8% u odnosu na stanje od 31.03. 2008. (najveim delom

    zbog promene metodologije u RZS-u). Primetan je pad broja zaposlenih i u odnosu na prosek iz marta

    2005. godine kada je ukupan broj zaposlenih u optini iznosio 20.939. Broj lica koja trae posao ini oko

    21

  • 12% ukupnog broja stanovnika optine, a dominira kategorija lica sa I, a slede oni sa III i IV stepenom

    srednje strune spreme.

    4.2. Investicione anse i pregled po delatnostima

    Prioriteti ekonomskog razvoja Optine Pirot su privlaenje direktnih stranih investicija, razvoj malih i

    srednjih preduzea, poljoprivreda i turizam.

    Industrija

    U Pirotu posluje 433 privrednih drutava i 1.311 preduzetnika. Dominantne grane privrede su: gumarska,

    tekstilna, prehrambena i hemijska industrija. Nosioci privrede u optini su preduzea Tigar tyres, Tigar

    AD i industrija odee Pvi maj. Najvee i najuspenije kompanije u optini Pirot su Tigar AD koji

    zapoljava 2.300 ljudi i Tigar tyres sa 2.200 zaposlenih.

    AD Slobodna zona Pirot kao inkubator razvoja malog i srednjeg biznisa ima veliki uticaj na privlaenje

    stranih investicija. Optina je dala znaajne podsticaje za razvoj biznisa u zoni oslobadajui investitore od

    taksi prilikom dobijanja graevinskih dozvola, prikljuaka na infrastrukturu i drugo za period od 10

    godina. SO Pirot je trenutno vlasnik oko 13,5% akcija u zoni i to je najbolji oblik javno-privatnog

    partnerstva u Srbiji. Indicija je da Slobodna zona i budui Industrijski park Pirota prerastu u objedinjenu

    Ekonomsku zonu Pirot.

    Optina Pirot je krenula sa radom na opremanju infrastrukture Industrijske zone Beg Baa od 25 ha

    koja e primarno biti namenjena potencijalnim investitorima (zavretak I faze od 6,5 ha oekuje se u

    prvoj polovini 2010 godine). Izvanredna lokacija sa izuzetnim saobraajnim prednostima, u pogledu

    prikljuka na magistralne pravce i saobraajnu mreu Pirotskog okruga, osigurava znaajnu strateku

    poziciju Industrijske zone. Pruanjem dobro odabranog seta pogodnosti, Industrijska zona Beg Baca

    moe privui direktne strane investicije i omoguiti inostranim kompanijama vei profit uz manje

    trokove.

    Mala i srednja preduzea

    Meu najznaajnijim malim i srednjim preduzeima u optini Pirot izdvajaju su Blagoje Kosti, Crni

    Marko, Hladnjaa, Gali, Jupiter, Zlatko Jovanovi, Progres i Peksim. U okviru srednjih

    22

  • preduzea zastupljeni su industrija, trgovina, graevinarstvo i ugostiteljstvo, a u okviru malih preduzea

    koarska, tekstilna i prehrambena industrija.

    Poljoprivreda

    Poljoprivreda je drugi vodei sektor u privredi optine Pirot. Zahvaljujui prirodnim potencijalima, a pre

    svega bogatsvu panjaka (povrine 5.560 ha), optina Pirot ima sve predispozicije za razvoj stoarstva,

    otvaranja stoarskih farmi, proizvodnju kvalitenog mleka i mlenih proizvoda. Glavni cij poljoprivredne

    proizvodnje Pirota podrazumeva intenzivniji rad na stvaranju pirotskih brendova iz oblasti poljoprivrede

    kao to su pirotski kakavalj, pirotsko jagnje, peglana kobasica itd. U optini postoje etiri mini mlekare,

    radionica pri Mlekarskoj koli, a u planu je i pokretanje proizvodnje u gradskoj mlekari tokom 2009.

    godine.

    Turizam

    itav region je bogat prirodnim resursima. Obilje voda i obronci Stare planine, vie izvora lekovitih voda,

    Zvonaka banja i Dag banjica, Zavojsko jezero, klisura Jerme i dolina reke Temske su idealni za

    rekreativni i lovni turizam i za ribolov.

    Stara planina je po duini skijakih staza, svojoj pitomosti, broju snenih dana i povoljnoj klimi idealna za

    razvoj sportsko-rekreativnog i zimskog turizma. Na Staroj planini postoje mogunosti za investiranje u

    izgradnju skijakog i sportsko-rekreativnog centra.

    Od kapaciteta treba istai hotel Pirot, hotel Mir u Zvonakoj banji, hotel Stara (u okviru Planinarskog

    doma), motel Lovac i motel Sin-kom. Hotel Pirot je povrine u osnovi 2.315 m2, ima 150 leajeva,

    restoran,aperitiv bar, diskoteku i parking. Pored toga, u vlasnitvu poseduje i tri restorana (ukupne

    povrine oko 550 m2) i i pomone objekte u Pirotu. Hotel mir je povrine u osnovi 1.312 m2, poseduje

    otvoreni bazen i u ruiniranom je stanju. Poseduje lekovitu banjsku vodu izuzetnog kvaliteta , pet vila i

    restoran ukupne povrine 1.195 m2 i zatvoreno banjsko kupatilo.

    U turistikoj ponudi Pirota vano mesto zauzima kulturno-istorijsko naslee ovog kraja, a u cilju ouvanja

    kulturne batine pirotskog regiona osnovana je Zadruga za proizvodnju pirotskog ilima i suvenira.

    4.3. Komparativne prednosti

    23

  • Prilikom definisanja konkretnih aktivnosti u promovisanju optine Pirot kao investicione lokacije, ovde

    emo istai klune komparativne prednosti po delatnostima na koje se treba osloniti prilikom

    implementacije promotivne Strategije.

    Industrija Poljoprivreda i turizam

    Olakice (koje nudi lokalna samouprava):

    - brojna osloboenja od naknada za ureenje

    gradskog graevinskog zemljta, taksi i trokova za

    izdavanje dokumentacije, za izdavanje uslova i

    saglasnosti za prikljuenje na infrastrukturne mree

    (za izgradnju u okviru Slobodne zone);

    - osloboenja plaanja poreza u periodu od 10

    godina od perioda izdavanja upotrebne dozvole za

    izgraeni objekat (prilikom eksploatacije objekta u

    Slobodnoj zoni);

    - posebne pogodnosti za korisnike Slobodne zone

    koje se odnose na poveanje uposlenosti kroz

    odobravanje sredstava subvencije po osnovu broja

    novouposlenih;

    - mogunost zakupa zemljita na period od 10 do

    99 godina;

    - oslobaanje od plaanja naknade za sve akte u

    oblasti graevinarstva;

    - oslobaanje od plaanja naknade za ureivanje

    graevinskog zemljita;

    Zdravo i nezagaeno zemljite, koje nudi

    kvalitetno voe i povre i otvaraju ansu za

    razvoj proizvodnje organske hrane;

    Prirodna bogatstva i pogodan geografski poloaj

    omoguavaju razvoj stoarstva i turizma, ali i

    proizvodnje i prerade lekovitog bilja;

    Postojei, ali nedovoljno afirmisani brendovi

    (ilim, jagnje, kakavalj...)

    Dugogodinja tradicija poljoprivrede kao vodee

    grane

    24

  • - oslobaanje od plaanja lokalne komunalne takse

    u roku od godinu dana od dana upisa u registar

    firmi;

    - obveznicima koji otvaraju firme u selima

    umanjenje lokalne komunalne takse u odreenom

    procentu srazmerno udaljenosti

    investicije/investicionog objekta u selu od grada (za

    investitore koji investiraju u selima).

    Kvalifikovanost i niski trokovi radne snage

    Tradicija koja postoji u navedenim delatnostima

    5. C I LJ N E G R U P E

    5.1. Definisanje ciljnih grupa

    Primarna ciljna grupa strategije promocije su investitori (inostrani i domai). Na osnovu prethodno

    spovedenih analiza, mogu se precizno pozicionirati detaljne primarne ciljne grupe investitora na koje se

    dalje treba fokusirati u buduem programu promotivnih aktivnosti:

    - srednje i velike kompanije koje imaju potrebu za irenjem proizvodnje, a nalaze se u susednim i

    razvijenim zemljama,

    - multinacionalne kompanije koje su ve pozicionirane u susednim dravama,

    - kompanije koje ve uspeno sarauju sa srpskim preduzeima,

    - kompanije koje bi preuzimanjem ili nekim drugim oblikom stratekog povezivanja omoguila

    preduzeima u ovom regionu da preive i da se dodatno razviju.

    Sekundarna ciljna grupa su predstavnici lokalnog biznisa, lokalni mediji, predstavnici lokalne samouprave i

    predstavnici udaljenih medija, graani optine Pirot i predstavnici republike vlasti.

    5.2. Karakteristike primarne ciljne grupa

    Zajednike karakteristike predstavnika ove ciljne grupe su liderstvo, kreativnost, preduzetnitvo i

    rizinost. Veina ih spada u praktine i aktivne menadere koji su u mogunosti da brzo preuzmu

    ugovaranje i voenje posla. Odluke o investiranju donose na osnovu povrata na rizik (ROI), uzimajui u

    25

  • obzir ekonomski i politiki rizik u zemlji kao i druge rizike. Predstavnici ove ciljne grupe imaju izraene

    pregovarake vetine. Profitno su orijentisani. Poseduju izraenu preduzetniku inicijativu. Tee da

    prepoznaju mogunosti za razvoj posla kojim se bave. Teko je stei njihovu lojalnost, ali ukoliko se to

    postigne, postaju odlini partneri i saradnici. Istraivanja pokazuju da su top menaderi spremni na

    inovacije i pionirske poduhvate koji menjaju okruenje, kao i da im je, pored oblikovanja privredne grane

    i finansijskih rezultata, veoma vaan i uticaj na drutvo.

    Prilikom donoenje odluke o investiranju, investitori uzimaju u obzir etiri vrste tranje:

    - tranju za proizvodnim resursima,

    - tranju za tritem,

    - tranju za smanjenjem trokova i

    - tranju za klijentima.

    Kako na veinu ovih faktora optina ne moe direktno uticati, onda je jako bitno okrenuti se ka faktoru

    koji je takoe jako bitan za investitore, a na koji se moe direktno delovati poslovna klima i uslovi

    investiranja na teriotoriji optine.

    Na osnovu ovih zajednikih, potrebno je izdvojiti sledee specifine karakteristike primarne ciljne grupe:

    a) kontroliu i utiu na kljune odluke menadmenta u odnosu na pitanja kao to su kupovina,

    radna snaga, kapitalne investicije, organizacija i ostala pitanja;

    b) uporeuju investicionu mogunost na jednoj lokaciji sa slinim uslovima ili projektima koji su im

    dostupni, tako da su kljuni faktori za njih konkurentnost lokacije za ulazak na atraktivno

    strukturiranu transakciju koja je otporna na nesigurnost;

    c) oekuju da e uslovi na osnovu kojih e se i odluiti na investiranje, ostati nepromenjeni i da e

    biti potovani. Bilo koja promena pravila moe odvratiti potencijalnog investitora i dovesti do

    povlaenja;

    d) primarno reaguju na mere koje se odnose na poboljanje uslova poslovanja;

    e) znaajna odluka za investicionu odluku je smanjenje trokova neophodnih za poetak, odnosno

    prestanak rada kompanije;

    f) oekuju obezbeene usluge u postinvesticionom periodu;

    g) poseduju izraenu mobilnost u poslovanju;

    h) motivisani su niskim trokovima radne snage (posebno obrazovane);

    i) imaju praktine i aktivne menadere;

    j) imaju dugoroniji investicioni plan;

    26

  • k) donose odluke o investiranju na osnovu ROI, uzimajui u obzir ekonomski i politiki rizik,

    perspektivu za rast, likvidnost i ostalo;

    l) razvojno su orijentisani;

    m) spremni na upravljanje promenama;

    n) fleksibilni;

    o) otvoreni za inovativne poslovne poteze i nove ideje.

    6. K O N C E P T I Z R A D E S T R A T E G I J E P R O M O C I J E

    6.1. Ote napomene i vodei koncept

    Konkurencija u privlaenju SDI na dananjem svetskom, ali i nacionalnom tritu je intenzivna, a

    promotivna strtaegija privlaenja investicij igra vanu ulogu u ovom procesu. Prema Wells-u i Wint-u

    investiciona promocija pokriva irok spektar aktivnosti od izgradnje imida, opteg marketinga,

    targetiranja investitora, preko postinvesticionih usluga do zagovaranja za politike, procedure i zakone koji

    imaju za cilj poboljavanje konkurentnosti investicionog lokaliteta6.

    Primarni pristup u izradi Strategije promocije ekonomskih potencijala optine Pirot bi trebao biti

    okarakterisan kao komercijalizacija proizvoda ekonomski potencijal, odnosno ekonomska lokacija u

    odnosu na sve zainteresovane strane. Ovakav pristup bi omoguio da se Strategija u jednoj svojoj

    komponenti implementira kao posebna vrsta business-to-bussines marketinga. Imajui ovo u vidu, to bi

    dalje znailo da je u procesu implementacije potreban celovit pristup, koji ekonomske potencijale

    definie i profilie kao proizvod zatienog imena. Meutim, za razliku od svih drugih oblika proizvodnog

    marketinga, ovako definisan proizvod je istovremeno i nosilac marketinkih aktivnosti i objekat

    promocije. Dakle, sa zadatkom promocije ekonomskih potencijala ka stranim investitorima, usko je

    povezana promocija i ka lokalnim zainteresovanim stranama.

    6 (Wells and Wint, 1990; Wells, 1999; Loewendahl, 2001)27

  • Osnovni koncept koji e voditi itavu izradu, a trebalo bi i da bude odluujui u buduoj implementaciji,

    predstavljaju ideje, poruke, ton i imid koji najpreciznije definiu Pirot u odnosima prema potencijalnim

    investitorima i doivljajima i iskustvima koje oni mogu da osete u ovom regionu. Ukoliko strategija u

    svojoj implementaciji uspe da investitore ohrabri da ceo region Pirota doive kao mesto koje pored

    atraktivnih uslova za ulaganje, nudi i dodatnu vrednost kroz prijateljski i otvoren ambijent, prijatne i

    nasmejane graane i lokalnu samoupravu kao iskrenog partnera, onda se sa sigurnou moe tvrditi da

    su postavljeni odlini temelji buduih investicionih ulaganja. Umesto jednostranog baziranja na kljunim

    instrumentima poslovnih benefita (koji ni u kom sluaju ne treba niti moe biti zaobieno u bilo kojoj

    strategiji), ovakav nain izrade i implementacije strategije promocije e probati da napravi konkurentsku

    prednost kroz pozicioniranje imida Pirota.

    Imajui u vidu analizu slinih projekata u svetu i okruenju, kao i proizvode i usluge koji oni nude,

    ovakav pristup i kasnija implementacija bi trebalo da omogue stvaranje konkurentske prednosti.

    6.2. Strategija investicionog pozicioniranja i brendiranja Pirota

    Za proaktivnu strategiju privlaenja investicija u optinu Pirot, kao i za pozicioniranje Pirota na

    investicionoj mapi kao podruja koje pored poslovnih benefita kreira i dodatnu vrednost za investitore,

    neophodno je obezbediti dve stvari.

    Prvo, potrebno je obezbediti pozitivan imid Pirota i sliku u njemu kreiranu na pozitivnim emocijama. Kao

    vaan korak za ostvarenje ovakvog pristupa, neophodno je obezbediti jedinstveni pristup promociji svih

    aktera lokalne zajednice (lokalna samouprava, mediji, lokalni biznis, trei sektor i graani).

    Drugo, potrebno je stvoriti i prezentovati rezultate ovakvog pristupa, to podrazumeva da gore navedene

    zainteresovane strane buduim (potencijalnim) investitorima treba da obezbede kvalitetan doivljaj Pirota

    kako u pogledu poslovnih ansi, tako i u pogledu emocija i mirisa Pirota.

    Tree, posebnu panju treba posvetiti inovacijama u pogledu procedura i olakica koje mogu ubrzati

    investicionu odluku, kao i unapreenju administrtativnih i finansijskih usluga.

    Cilj strategije brendiranja je pokuaj izmene i kreiranja nove percepcije inveticionog ulaganja. Uspeno

    rukovoenje ovakvom strategijom je kompleksno zbog uticaja mnotva faktora, poevi od lokalnih ljudi i

    njihovih stavova, preko lokalnih procedura i politike, do organizacionih elemenata i vizije investitora o

    zapoinjanju biznisa na novoj teritoriji. Jednom reju, pokuaemo da pomerimo fokus sa biznisa na stav i

    28

  • tvrdnju da e investitori rado (ili radije) doi u Pirot, ukoliko svi graani Pirota budu ponosniji na svoju

    optinu.

    Ovakvu strategiju treba bazirati na skupu pozitivnih poruka i slika koje e u svesti investitora probuditi

    doivljaj topline, srdanosti i dobrodolice. Kada se iskreira ovakav doivljaj i kada adekvatne poruka

    podre tu percepciju, onda moemo rei da smo napravili veliki korak u promociji Pirota kao atraktivnog

    investicionog podruja i odkrinuli vrata novim investicijama. Kada govorimo o ovome, neophodno je rei

    da je krajnji cilj ovakve strategije da se novi investitori osete kao pravi stanovnici Pirota, koji su

    dobrodoli i koji vode rauna o svojim sugraanima, prirodnom okruenju i potencijalima.

    6.3. Imid Pirota: Graanski forum

    Na osnovu rezultata odranog graanskog foruma u Pirotu, 7. oktobra 2009. godine na kome su bili

    prisutni predstavnici lokalnih medija i lokalnog biznisa, a koji je za cilj imao razmenu ideja i usmeravanje

    strategije ka potencijalima optine, izdvojene su neke oblasti koje bi trebalo primeniti u buduem

    promotivnom nastup ka investitorima.

    Na pitanje ta je to to Pirot izdvaja od drugih brojnih optina i lokaliteta koji investitorima nude sline ili

    bolje uslove ulaganja, prisutni su iznosili svoja miljenja koja su varirala od turizma i zatitnih znakova

    Pirota (kakavalj, ilim, jagnje), preko tradicije malog biznisa, postojeih kapaciteta, obuenosti radne

    snage, do konkretnih poslovnih benefita i pogodnosti prilikom ulaganja.

    Na pitanje ta je ono zbog ega bi investitori izbegli Pirot, uesnici foruma su izmeu ostalog navodili

    slabu promociju, lou saobraajnu infrastrukturu, sporost i inertnost koja je karakteristina za ovo

    podruje, kao i nedostatak strategijskog pristupa u pogledu promocije.

    Ukoliko se ovi rezultati posmatraju kao prilika za usmeravanje Strategije ka investitorima iz pozicije i

    percepcije graana Pirota, jasno je da se prvi odgovori moraju implemetirati i forsirati u promotivnoj

    strategiji, a drugi minimalizovati ili unaprediti.

    6.4. Tim za implementaciju Strategije

    Optina Pirot, je u okviru projekta Jaanje kapaciteta Stalne konferencije gradova i optina (SKGO) II

    faza, koji finansijski podrava vedska meunarodna agencija za razvojnu saradnju (SIDA), a sprovode

    29

  • Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i SKGO, oformila tim koji prati izradu promotivne strategije i

    koji aktivno uestvuje u njenoj izradi. Ovaj tim, koji funkcionie u okviru Kancelarije za lokalni ekonomski

    razvoj optine Pirot, participativno koordinie i kreira uslove za buduu implementaciju Strategije. Pred

    toga, ovaj tim kreira bazu za uspostavljanje kontakata i profesionalno pruanje usluga stranim

    investitorima, omoguava predstavljanje karakteristinih sektorskih i konkretnih prednosti koje Pirot nudi

    investitorima, sprovodi promotivne aktivnosti, podstie komunikaciju izmeu svih zainteresovanih strana

    kako na lokalu, tako i u okruenju. Na ovaj nain, tim predstavlja pokretaa i kljuni element u

    sprovoenju strategije koji sa jedne strane locira i identifikuje potencijalne izvore investicija, unapreuje

    investicioni ambijent, a sa druge sprovodi strategiju podizanja svesti o neophodnosti promene percepcije

    kod graana Pirota.

    6.5. Mesto i uloga predstavnika lokalne samouprave u implementacije promotivne Strategije

    Uloga lokalne samouprave

    Uloga lokalne samouprave u implementaciji promotivne Strategije treba da se ogleda u pruanju jasnih

    investicionih smernica, mogunosti i stimulacija, ali i promociji investicionih sektora.

    U okviru Strategije, uloga lokalne samouprave treba da se ogleda u pruanju usluga za investiranje, jer

    su usluge postale jedan od najvanijih faktora prilikom donoenja odluka o investiranju. Kluni princip

    kada se govori o uslugama treba da bude visoko kvaliteta one-stop servis (takozvani one-stop shop),

    koji ukljuuje faze pre, tokom i nakon investiranja. Imajui ovo u vidu, lokalna samouprava posredstvom

    svojih mehanizama treba da:

    - preduzme promotivne aktivnosti kako bi pruila kompletan paket usluga potencijalnim stranim

    investitorima,

    - obezbedi razliita upustva i materijale koji olakavaju proces osnivanja preduzea;

    - prui mogunost organizovanja sastanaka izmeu zainteresovanih investitora sa predstavnicima

    lokalnog biznisa;

    - obezbedi poverljiv odnos sa investitorom u odnosu na njegovu konkurenciju (ovo se odnosi i na

    informacije o investitoru koji je odustao od investicije);

    - utie na donosioce odluka na nacionalnom nivou u pogledu politika i zakona koje se tiu kreiranja

    povoljnijeg investicionog ambijenta.

    30

  • Pored toga, lokalna samouprava bi trebalo da se trudi da formira strateka partnerstva sa drugim

    optinama na nacionalnom nivou, ali i u inostranstvu (primer je dosadanja praksa saradnje sa optinom

    Montana u Bugarskoj), kako bi se potencijalni investitori dodatno zainteresovali za mogunosti koje

    ovakva regionalna saradnja otvara za njihovo poslovanje.

    Takoe, za privlaenje SDI, kao i za implementaciju promotivne strategije, neophodno je da se ostvari

    prvi pozitivan utisak na potencijalnog investitora. Ovo je bitno ne samo kao preporuka za investitora

    koji je zainteresovan za investiranje, ve i kao alat za irenje efekta dobrih vesti za nove investitore. S

    tim u vezi, jako je bitan okvir poslovanja koji se nudi investitorima, a tu kljunu ulogu igra lokalna

    samouprava. Percepcija i iskustvo investitora sa investicionom lokacijom poinje od trenutka ostvarivanja

    prvog kontakta. Za ovaj kontakt, jako je bitno da osobe koje su ukljuene u komunikaciju imaju dobre

    prezentacione vetine, dobro poznavanje engleskog, a po mogustvu i drugih jezika, kako bi se ostvario

    poetni pozitivan efekat. U skladu sa ovim, neophodno je da lokalna samouprava obezbedi obuku svojih

    zaposlenih o temama SDI, poslovne komunikacije i vetinama prezentacije.

    Uloga KLER

    Uloga KLER u procesu privlaenja investicija je jedna od kljunih i moe se rei da ukoliko KLER proces

    implementacije realizuje uspeno, velika je ansa da e se investitori odluiti da svoj biznis pokrenu

    upravo u optini Pirot. Naravno, ovde treba napomenuti da je KLER jedna od karika u lancu privlaenja

    investicija i da je neophodno da svi inioci ovog lanca budu adekvatno ukljueni i da podravaju

    funkcionisanje i delovanje KLER. Kancelarija lokalnog ekonomskog razvoja bi trebalo da bude kluna

    taka promocije, koordinacije i monitoringa investiranja u optinu Pirot. KLER treba da ima proaktivnu

    ulogu u procesu promocije i da prati dostupnost informacija od znaaja za investiranje u optinu, da

    prua konsultativne usluge, organizuje edukacije i umreava sve zainteresovane strane.

    Promotivne aktivnosti KLER bi podrazumevale:

    - iniciranje, uspostavljane i odravanje direktnog kontakta sa investitorima;

    - organizovanje i oglaavanje investicionih potencijala optine kroz konferencije, seminare,

    treninge, sajmove i sve druge vidove pruanja informacija, kako bi se podigla svest investitora o

    Pirotu kao atraktivnom investicionom lokalitetu;

    - identifikovanje i savetovanje potencijalnih ivestitora o moguim oblastima za investiranje;

    - obezbeivanje zemljita za investiranje;

    - pruanje podrke kako novim, tako i postojeim investitorima u cilju prevazilaenja nekih

    regulatornih problema;

    31

  • - aktualizovanje informacija o dostupnosti sa novim trinim ansama za irenje ili razvijanje

    biznisa;

    - promocija i podrka lokalnim preduzetnicima kako bi se i oni ukljuili u proces snanijeg

    privlaenja investicija;

    - umreavanje, razmena informacija i zajedniki strateki nastup prema potencijalnim investitorima

    sa optinama u okruenju;

    - uspostavljanje i odravanje kontakta sa lokalnim biznisom i medijima;

    - posredovanje i brzo procesuiranje u svim neophodnim odobrenjima i odlukama koje su kljune za

    investitore;

    - kreiranje specijalizovanog tima sa lanovima koji su struni, iskusni i kvalifikovani za efikasno

    mobilizovanje investitora.

    7. P R E D L O G K O N K R E T N I H A K T I V N O S T I

    7.1. Kreiranje poruka

    U procesu izgradnje imida neophodno je prvo identifikovati percepciju potencijalnih investitora i na

    osnovu toga postaviti ciljeve promocije. Glavne promotivne poruke moraju uzimati u obzir specifine,

    konkurentske prednosti Pirota i na osnovu toga primeren naina promocije. Ove poruke kasnije treba

    usaglasiti sa aktivnostima oglaavanja koje bi trebalo da dovedu do direktnog ili indirektnog pridobijanja

    stranih investitora. Imajui sve ovo u vidu, kao i ranije iznete ciljne grupe kojima se obraamo kroz

    implementaciju ove Strategije, kreiranje poruka se treba obaviti na nekoliko nivoa.

    Poruke su javno saopteni ciljevi koji se ele ostvariti na dugoronom planu i trebalo bi da predstavljaju

    ono to optina radi u okviru projekta i ono to optina eli da zainteresovane strane misle o njenom

    radu.

    Prvi nivo u postavljanju adekvatnih poruka predstavlja pokuaj adekvatnog pozicioniranje Pirota kao

    potencijalno atraktivnog investicionog lokaliteta, sa akcentom na dodatu vrednost, na nain koji je

    opisan u prethodnom delu Strategije.

    Drugi nivo predstavlja isticanje jasnih i nedvosmislenih benefita i olakica za budue investitore.

    Trei nivo bi trebalo da bude okrenut ka kreiranju vrednosti koje nemaju direktne veze sa poslovanjem,

    ali koji u znaajnoj meri podrava pristup pozitivnog doivljaja Pirota.

    32

  • Prilikom kreiranja poruka, posebnu panju bi trebalo obratiti na elemente SWOT analize (naroito na

    postojee ili potencijalne pretnje i slabosti) kako bi se u prvi plan postavile prednosti i anse. Ovde

    naroito treba imati u vidu rezultate graanskog foruma, na kome su uesnici isticali i potencirali razloge

    zbog kojih bi investitori nerado investirali u Pirot. Ovo je jako bitno, jer se na ovaj nain zaobilazi

    potencijalna zamka u kasnijem obraanju javnosti i uz postojanje svesti o ovim problemima razvija se

    pristup adekvatnog komuniciranja.

    Jako je bitno da u procesu kreiranja poruka uestvuje itav tim koji je zaduen za njihovu implementaciju.

    Ovo je kljuni korak u plasiranju poruka javnosti, jer se na ovaj nain postie opti dogovor i konsenzus

    oko toga koje su poruke koje treba iskomunicirati sa okruenjem. Ovaj proces zahteva vreme i

    posveenost svih lanova tima.

    Poruke se kreiraju na nekoliko strateki loginih nivoa, od kojih svaki ima jasan cilj i nain realizacije:

    1) Utvrivanje ciljeva

    Utvrivanje ciljeva predstavlja optu viziju koja reflektuje vrednosti koje se nude zainteresovanim

    stranama i oni su glavna motivacija promotivnih aktivnosti u okviru ove Strategije. Ovako definisani,

    ciljevi predstavljaju odgovor na pitanje "zato". Prilikom definisanje ovog nivoa poruka, ne treba

    odgovarati na pitanja ta" ili "kako", jer ciljevi to ne omoguavaju. Primer poruke cilja7 na nivou dve

    zainteresovane strane mogao bi da bude:

    - Obezbediti uslove za prosperitetniju budunost nae lokalne ekonomije i za bolji ivot svih naih

    graana i graanki (lokalno stanovnitvo i lokalni biznis)

    - Pruanje najboljih moguih uslova, podsticaja i beneficija za one koji se opredele da investiraju u

    ekonomske potencijale optine Pirot (potencijalni investitori).

    2) Utvrivanje zadataka

    Zadaci predstavljaju konkretnu realizaciju cilja, odnosno konkretno ostvarenje postavljenih planova.

    Odgovor na pitanje "ta" predstavlja zadatak. Primeri poruka zadatka8:

    7 Primer je dat kao prikaz i ne predstavlja poruku koja e se koristiti u obraanju zainteresovanim stranama. konkretne poruke bi

    trebalo da definie tim koji bude zaduen za implementaciju Strategije 8 Primer je dat kao prikaz i ne predstavlja poruku koja e se koristiti u obraanju zainteresovanim stranama. konkretne poruke bi

    trebalo da definie tim koji bude zaduen za implementaciju Strategije.33

  • - Uvoenje sistema elektronske obrade pristiglih zahteva potencijalnih investitora sa rokom obrade od

    24 sata

    - Pojednostavljenje postupka pribavljanja neophodne dokumentacije

    - Olakice u poslovanju novih investitora orijentisane na librelniju politiku zapoljavanja lokalnog

    stanovnitva

    - Posebne pogodnosti za pokretanje i preuzimanje starih zanata

    - Organizovanje edukacija za predstavnike lokalnih biznisa

    - Organizovanje javnih tribina za graanstvo

    3) Utvrivanje koraka

    Ovaj deo formiranja poruka predstavlja odgovor na pitanje kako. Primeri poruka koraka9:

    - Izgradnja elektronske baze podataka svih neophodnih dokumenata koji su neophodni za otpoinjanje

    biznisa uz jednostavan pristup i korienje

    - Formiranje optinskog tima koji e pruati adekvatne informacije, obraivati pristigle zahteve i pruati

    odgovore potencijalnim investitorima najkasnije 24 sata od vremena predavanja zahteva

    - Pruanje posebnih beneficija za investitore koji se orijentiu na tradicionalne stare zanate

    - Organizovanje seminara i treninga za predstavnike lokalnog biznisa sa akcentom na znaaj novih

    investicija u optini i n apredstavljanju primera uspene prakse

    - Organizovanje javnih tribina za graanstvo na kojima bi se prezentovali postignuti rezultati i na

    kojima bi se graanstvo aktivno ukljuilo u proces daljeg procesa ostvarenja vizije

    Na kraju ovog procesa, potrebno je sastaviti nekoliko kratkih reenica koje e predstavljati poruke.

    Poruka ne bi trebalo da ima vie od tri, a trebalo bi da budu sastavljene od najvie dve kratke i jasne

    reenice. Naravno, poruke se vremenom mogu menjati i adaptirati, ali u svakom sluaju treba da prue

    potpune odgovore na prethodna pitanja:

    1. ta je u okviru ovog projekta bitno i zato? (ciljevi, zadaci)

    2. ta optina Pirot planira da uradi u vezi sa tim? (koraci).

    Prilikom kreiranja poruka, posebno treba imati na umu da poruke nisu slogani (mada mogu i tako da

    zvue), ve ideje koje se alju drugima. Jako je dobro da poruke budu potvrene i ilustrovane na nain

    koji mogu razumeti oni kojima se obraamo i u tu svrhu treba koristiti primere, citate, statistiku, lina 9 Primer je dat kao prikaz i ne predstavlja poruku koja e se koristiti u obraanju zainteresovanim stranama. konkretne poruke bi

    trebalo da definie tim koji bude zaduen za implementaciju Strategije.34

  • iskustva, poreenja, anegdote/prie i slino. Sledea pitanja i odgovori na njih mogu pomoi da se lake i

    bre doe do dobrih primera koji e potvrditi poruke:

    Navedite 10 najveih i najzanimljivih stvari koje je optina Pirot uradilana polju privlaenja investicija

    Koje prepreke ste pobedili da bi optina Pirot u pogledu razvijanja uslova privlaenja investicija bila u

    taki na kojoj se trenutno nalazi?

    Na koji nain optina Pirot sa ovim projektom pravi promene u ivotima svog stanovnitva?

    Poruke treba uneti u svaki nastup i dokument koji e se kasnije proizvoditi za obraanje ciljnim grupama:

    saoptenja za medije, intervjui, broure, pozivnice, zahvalnice/estitke, vani sastanci, e-mail

    korespondencija itd. Ovde treba naglasiti da ne treba uvek koristiti sve poruke u istom trenutku, ukoliko

    to nije odgovarajue. Odreene poruke se mogu koristiti samo za odreene ciljne grupe.

    Takoe, jako je bitna injenica da adekvatne i na pravi nain definisane poruke predstavljaju ostrva

    spasa, odnosno omoguavaju pruanje pravih odgovora u situacijama kada se neko ponaanje ili akcija

    pogreno protumai ili kada se postave teka pitanja.

    7.2. Komunikacioni kanali i sredstva komunikacije

    Na osnovu poruka koje treba plasirati, kao i na osnovu ranije iznetog koncepta Strategije, mogue je

    predloiti pravce implementacije Stretgije koji se sastoje od konkretnih koraka uz koriene odreenih

    sredstava i kanala komunikacije, u zavisnosti od ciljnih grupa.

    Ciljna grupa - Investitori

    Uspostavljanje baze podataka i inicijalnog kontakta

    Ova aktivnost podrazumeva kreiranje baze podataka potencijalnih i postojeih investitora i ostvarivanje

    inicijalne komunikacije (telefonska i e-mail korespodencija uz mogunost zakazivanje direktnih sastanaka)

    sa potencijalnim investitorima i njihovo senzibilisanje za ulaganja u ekonomske potencijale optine Pirot.

    Kao sredstva komunikacije, u ovoj fazi bi se koristili e-mail lanana pisma (chain e-mail letter) i diretni

    telefonski pozivi, putem kojih bi se identifikovani investitori obavestili o namerama i planovima u vezi sa

    mogunostima investiranja u optini Pirot. E-mail lanana pisma bie posebno dizajnirana (na osnovu

    postojeih i dostupnih baza biznis e-mail lista i specijalizovanih biznis e-grupa) i slata na prethodno

    35

  • kreirane specifine mailing liste. Nakon informacija koje dobiju putem ovih e-mailova, svaki investitor bi,

    u skladu sa mogunostima, trebalo da bude kontaktiran telefonom kako bi se pokualo zakazivanje

    buduih sastanaka. Na ovaj nain bi se, pored inicijalnog kontakta, proverio i stepen zainteresovanosti

    investitora za potencijalna ulaganja u optinu Pirot. Nakon toga usledili bi sastanci, koji bi bili prilika za

    detaljnije upoznavanje investitora sa prednostima i pogodnostima koje prua optina Pirot u pogledu

    investiranja.

    Organizovanje regionalne konferencije za predstavnika targetiranih investitora

    Ideja ovako organizovane konferencije je da se sa investitorima razmene informacije i iskustva, ali i da se

    postigne konsenzus oko pravca delovanja optine Pirot u pogledu pitanja budueg investiranja u njene

    ekonomske potencijale. Pored investitora, na ovu konferenciju bi bili pozvani i predstavnici lokalnih biznisa i

    medija. Na konferenciji e biti prezentovane aktivnosti optine Pirot i mogunosti i prednosti investiranja u

    ovaj region. Konferencija bi trebalo da bude organizovana za oko 50 uesnika, a odrala bi se u sveanoj Sali

    optine. Konferenciju bi trebalo da moderiraju domai i inostrani strunjaci iz ove oblasti, kao predstavnici

    optine (KLER) i trebalo bi da sadri prezentacije i otvorene forume iji e se zakljuci iskoristiti i preneti u

    predloge buduih inicijativa.

    Pripremna faza konferencije bi obuhvatila:

    - koncipiranje tema,

    - definisanje liste moderatora,

    - izradu detaljne agende i

    - kreiranje i dizajniranje tampanih materijala za sve uesnike konferencije.

    Organizaciona faza konferencije bi obuhvatila:

    - brendiranje prostora za odravanje konferencije,

    - pozivanje i prosleivanje detaljnih informacija potencijalnim uesnicima (e-mail pozivnice, e-mail

    korespodencija, telefonska korespodencija, internet oglaavanje, e-dopisi, saoptenja za javnost,

    advertorijali),

    - tehniku realizaciju (postavljanje i podrka neophodne tehnike za realizaciju konferencije) i

    - logistiku podrku (ureenje prostora prema potrebama uesnika i moderatora i hosting konferencije).

    Materijal koje bi trebalo kreirati i pripremiti za potrebe realizacije konferencije:

    - edukativni tampani materijali (broure, lifleti, investicioni vodii i atlasi) i

    36

  • - fascikle sa promotivnim investicionim materijalima.

    Uee na postojeim i potencijalno organizovanje specijalizovanog investicionog sajma

    Ideja je da se na ovim sajmovima predstave ekonomski potencijali optine i da se ostvare kontakti sa

    potencijalnim investitorima. Bilo da se radi o domaem ili inostranom nastupu, ovi sajmovi predstavljaju

    mesta promocije, a odluka o ueu na nekom od postojeih sajmova predstavlja vaan korak u razvojnom

    planu prilikom implementacije promotivne strategije. Sajamski nastupi su jako bitan i znaajan segment o

    kome se mora voditi rauna prilikom izgradnje eljenog identiteta i prepoznatljivosti na tritu. Meutim, iako

    sajmovi i sajamski nastupi uglavnom ne omoguavaju direktne finansijske efekte, oni dugorono pruaju

    dobru bazu za izgradnju imida ime se vremenom ostvaruju projektovani rezultati. Donoenje odluke o

    ueu na nekom od brojnih sajmova je izuzetno znaajno, a trebalo bi da se bazira na osnovu nekoliko

    kriterijuma, kao to su cena, karakteristika sajamske manifestacije (broja posetilaca, tipa, veliine, vremena

    odravanja...), analiza trokova nastupa (zakup i ureenje prostora, izrada promotivnog materijala) i drugi.

    Odluka bi trebalo da bude koordinisana na nivou lokalne samouprave u skladu sa ciljevima ove strategije, a

    predlog potencijalnih sajmova bi trebalo da osmisli Kancelarija lokalnog ekonomskog razvoja u skladu sa

    optinskim prioritetima i budetom. Prilikom odabira sajma, moglo bi se orijentisati i na strategiju zajednikog

    nastupa u okviru nastupa slinih projekata koji se predstvljaju na inostranim tritima. Pored toga, u skladu

    sa optinskim budetom, moglo bi se razmisliti o organizovanju lokalnog sajma pod pokroviteljstvom optine

    na kome bi se predstavili lokalni ekonomski potencijali i pozvali zainteresovani i potencijalni investitori.

    Potencijalni sajmovi i konferencije na kojima bi se optina mogla pojaviti sa svojom investicionom, ali i

    sektorskom ponudom, su: meunarodni sajam turizma na Novosadskom sajmu, meunarodni sajmovi

    investicija i nekretnina investExpo na Novosadskom sajmu i Belre na Beogradskom sajmu, meunarodni

    sajam preduzetnitva na Beogradskom sajmu, proleni privredni sajam na umadija sajmu u Kragujevcu,

    Evropska nedelja gradova i optina Open days u Briselu i Mostarski sajam na kojem e Srbija biti zemlja

    partner sajma.

    Pored ovih sajmova i konferencija, trebalo bi posebnu panju posvetiti i prezentovanju potencijala optine u

    okviru privrednih komora i poslovnih udruenja, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

    Za potrebe sajamskih nastupa neophodno je da se kreiraju uniformni promotivni materijali kako bi se smanjili

    trokovi stalne pripreme za svaki naredni sajam (broure, lifleti, fascikle, multimedijalne prezentacije, roll-

    upovi, roll wall-ovi, tandovi, baneri, displeji, posteri, suveniri i slino). Takoe, ovi promotivni materijali bi se

    37

  • koristili i u promotivne svrhe prilikom itavog perioda promovisanja investicionih potencijala i u okviru svih

    dogaaja u tom periodu.

    Organizovanje promotivnih lokalnih info-turistikih i poslovnih tura za potencijalne investitore

    Cilj ove aktivnosti je pribliavanje Pirota i njegovih ekonomsko-turistikih potencijala buduim ulagaima.

    Kroz ovu aktivnost, akcenat u promociji bi se pomerio sa isto ekonomskih targeta, na komponentu koja je

    ranije istaknuta u ovoj Strategiji, a to je kreiranje pozitivnog i na pozitivnim emocijama zasnovanog imida

    Pirota. Ova tura bi obuhvatila posetu investicionoj lokaciji, lokalnom biznisu i lokalnim turistikim potencijalim

    i atrakcijama. Pored investitora, u okvitu ove ture bili bi pozvani i predstav