Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

za muslimaпe Bosnjake, ali пе samo za njill, јег danas nema pitanja koja се se postaviti Bosnjaku, а da nece postaviti i пekom drнgom ko пiје Bosnjak, historijski gledaпo, kultumo-civilizacijski i и aktualnom vremenu, kao osnovno pitanje postavlja odпos ргеша osmanskoj bastini. Dzaja је to 11ajbolje definirao. Bosnjaci muslimani u svojoj kolektivnoj svijesti zadгZali su sliktt cvjetajuceg Osmaпskog carstva. Krscani, lлiscani zadrzali su sliku dekadencije. То је, tako, jedno jednostavno pitanje i tako i tako jednostavan odgovor da је genijalno, zapravo, ро tome sto ga је autor tako formulirao i ponudio nam ono sto nudi i Redziceva knjiga. То је knjiga u kojoj naprosto, ideja ide na ideju i, ona, zapravo, daje ono sto је vazno ј sto је cilj svakog istorijskog djela, а to је ot..-aranje prspekti\1e. Redzic otvara perspektivu, Redzic nt~di dija\og, Redzic napюsto ide ispred svoga vremeпa. Redziceva knjiga, zapravo, govori о

sUedecoj stvari. Vrijeme nacija i vrijeme nacionalizшa је proslo. То је devetnaesto stoljece, mi smo jos uvijek dt~boko u pozadiпi devetnaestog stoUeca. Buducпost, buduca povijest (ima kпjiga koja se zove buduca povijest, povijest buducnosti) odvijat се se па drugim premisama i tom povijescu ne gospodare vise nacije, njome gospodare multinacionalne kompanije. Moram p1·iznati da ove redove ispisujem pod duЬokiш utiskom koju је na mепе ostavila ova Redziceva knjiga. Duboko sam uvjereп da ovo nije kraj, ovo је tek pocetak ozЬiljnoga razgovora о вјој i njezinom sadrzaju.

Dubravko Lovreпovic

MUSLIMANSKO PITANJE U NASOJ НZSТORJJI Т НТSTORIOCRAFJJJ'

Musliшansko pitanje, u raznim svojim varijantama i fomшlacijama, vec vise od stotinu i pedeset godina dominira pюstorom nekadasnje Bosne i Herce­govine, ujedno kao historijsko pitanje, kao pitaвje dr:Z.avnog i politickog razvoja na ovom prostoru, sto znaci kao pitanje sudЫпe tog prostora, ali isto tako i kao pitaпje historijske nauke, odnosno kao pitanje znaпosti о ћistor~i. U оЬа ova svoja aspekta muslimansko pitanje, ostaninю za sada kod te foпnulacije, koju uglavnom srecemo u literaturi, је dramaticno. U svom prvoш, а to zпaci histori­jskom aspektu, оно је doпijelo veoma dt·amaticna zЬivanja koja su svoj najsnazniji i пajjasniji izraz nalazila u ustancima koji se u Bosni javljaju tokom 19. stoljeca. Ргvо, u bosnjackom ustanku protiv Osmanlija 1831. godine, а zatim u ustancima Srba, na granicnim prostorima Воsпе, onima koji se preciznije nazi­vaju ustanak u Istocnoj Hercegovini i Zapadnoj Bosпi ili Krajini, te konzekutiv­noj ovim ustancima okupaciji Bosne od strane Austюugarske cat·evine, do koje

• Govor akademikз М. Filipovica na promociji knjige akademika Envera Redzica, Sto godina mнslimanske politike 11 tezama i kontroveг:.ama istorijske 1/Gttke.

343

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

је doslo u ljeto 1878. godine, zaposjela prostore nase zemlje da Ьi uvela red i osigurala zakonitost u njoj, sto se njenorn kasnijern ukljucenju u Austrougarsku Carevinu jz 1908. godine, kasnije pretvorilo u aneksiju Bosne i Hercegovine u Carevinu. Nakon ћvog svjetskog rata dolazi do ulaska Bosne i Hercegovine u Кraljevinu StЪa, Нrvata i Slovenaca, kasniju Jugoslaviju, u kojoj dolazi do njene podjele izrnedu Srba i Нrvata 1939. godine, te rata na njenorn tlu u kojem је JugoslavUa bila okupirana od strane Njernackog Rajha i njegovih saveznika i ustanka protiv fasizrna i ukljucenja Bosne i Hercegovine u Federativnu Jugo­slavjju pod vodstvorn Tjta i, najzad, najnovijirn drarnaticnjm i tragjcnim zЬivan­jirn u njoj, onirn koje svi dobro parntirno ро zlu koje је poeinjeno nad Bosnom i Hercegovinorn i njenirn narodima. Dakle, nюze li se zamisliti dramaticnija historija. U toj se historiji, u jedva 130 godina njenog toka, u jednoj zemlji koja је irnala svoju drzavnopravnu tradiciju i historjju, izшijenilo sedam dr:lava ј

dr.Zavnopravnil1 poredaka. Ova је zemlja svoj dr:lavnopravni status osam puta mijenjala u tako za historiju kratkom periodu vremena, а da do tih brojnih promjena njkada пјје doslo ро volji njenЉ gradana ј naroda koji је н пјој domjnirao, nego se sve zЬivalo ро necUoj tudoj ј toboze za zemlju i njen narod spasonosnoj voUi. А sva ta dramaticna zbivanja nastajala su, uglavпorn, zbog toga sto se Bosna i Hercegovina nije nikako rnogla ugurati u sheme formiranja historije onakve kakvu је za nju znala i kakvu је jedino urnjela da formira zapadna Europa. Terne\jna karakteristika tog europs;kog znanja historijskog stvaranja sastojala se u tome da u Europi ne nюze da postoji ni јеdпа dr:lava u kojoj Ьi na Ьilo koji пасiп dominira)j Muslimani, oni protiv kojih је ta ista Europa ratovala i koje је bezdusпo istreb\jivala stoljecirna sa europskog prostora, prvo sa Sicilije i iz Juzne ltalije, zatim iz Spanije, te na kraju sa ovog naseg Ba\kanskog poluotoka i Jugoistocne Europe uopce. Nairne, historija nase zemlje Воsпе bila је karal<teristicпa ро tome sto је upravo u njoj doslo do пajjntenzivnije islamjzacjje domaceg stanovnistva, mada орса i пasilna

islamizacija пјје Ьila, kako је poznato, politika Osrnanske carevjne i kao takva nUe пikada provodeпa пasjJnim putem. То је posljedica specificnostj nase 11isto­rije iz ranUih vremeпa. Tako је пastala velika grupa domaceg stanovпistva, koji se se naziva}j Bosnjaпj, а koji su u osrnanskirn izvorima notiraпi kao Bosnjacj, а koja је osjecala duboku povezanost za svoju zemlju i domacj jezjk, а prjpadala је jednoj cjvilizaciji i kulturi koja је za оне Bosnjane koji nisu prihvatili islam, Ьila straпa. Та civjlizacjja ј kultura Ьila је orijentalnojslamska i ona је zivjela u odnosima рнпе tolerancije sa l1Гiscaпskom i krscanskom civilizacijoш na ovim prostorjrna, ро onom prastarom ј jstoeпomediteranskom principu mjjesanja civi­lizacija ј kultura. Da se ova situacija odrzj, imamo zahvaliti dubokim korjjenima koje је u ovoj zemJjj jmao multilateralizam, koji је u Bosnj vladao od pocetka njene autohtone povijesti. Воsпа, naime, nikada nije postala unilateralna zernlja u Ьј\о kош smislu te rUeei. Kada је moderna hjstorija, historjja koja је nastala u

344

Prikazi. osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

19. stoljecu, afirшirala nacionalni kriterij kao osnovu za stvaraпje Europskill jriava, Воsпа se nije rnogla u te kriterije uklopiti, јег se LJ njoj пiје Ьila razvila iedinstvena bosпjacka nacija, а utjecaji sa straпe dovodili su do nacionaliziranja r~jenih katolika u Нrvate, а pravoslavaca u Srbe. Ako је nastajanje Srba i Нrvata, l ostaviшo sada ро straпi pitanje kako Stl опi zapravo пastali, rnoglo da posluzi <ао osrюv za prirnjenu istog tj. nacionalnog kriterija u izgradпji drzava па ovorn Jrostoru, сiпјспiса da su na tom prostoп1 za razliku od ostalog europskog :>rostora, djelovala velika svjetska carstva (Osrnansko i Austrougarsko), te da је Ј Bosni postojala tada пajbrojnija i najrnocnija grнpa stanovпika rnusliшaпske vjere, ali bosanski patriotski odredena, onernogucila је takav razvoj u sanюj Bosni, odnosno uvjetovala је da pokusaji da se ovaj prostor potpuno щcionalizira ро kriterijirna tadasпje zapadne povijesti, Iogicпo zavrsi tl

;ukoЬiшa, istreЬljivanju sranovnistva i svernu onome sto sшо jasno vidjeli na :ljelu tokoш ХХ stoljeca, а osoЬito krajern istog. U torn kontekstu proЫern nusliшana pojavljнje se kao kljucni proЬlern bosanske povijesti i kao kUuc za Jilo kakvo njeno rjesenje. Kako oni nisu nikako htjeli da postanu ni SrЬi ni 1rvati, unatoc dugotrajпirn nastojanjirna s оЬје ove straпe, а ostali пisu zeljeli da 111 priznaju njilюv nacionalni i drzavno pravni individualitet i subjektivitet, :rebalo il1 је ili istrijeЬiti, kako је to cinjeno zadпjih stotiпu pedeset godina, ili ;asvim marginalizirati i pretvoriti u rnanjinu u njihovoj sopstvenoj zernlji u kojoj ;u od XVII stoljeca па ovarno Ьili svagda , osirn u kratkiш periodirna vremeпa, zrazita vecina. Ekstrernni ћrvatski i srpski пacionalisti su пasli rjesenje za taj JroЬlern u nacionaliziranju onih koji su na to pristajali i istreЬljivanju oпih nuslimana koji su odЬijali da budu prevjeravani i nacionalizirani, ali је vrijeme ~ priшjenu takviћ rnetoda, iпасе legitimnih u europskoj historiji, vec је proslo, \.asnilo је dva stoljeca. Muslimani su prezivjeli kalvariju. lstina, је, medutim, da ;u i neke snage rnedu пjirna pokнsavale da prirnjenjujн istu metodologiju 1istorijske izgradnje, te su saпjale о rnuslimanskoj dгZavi, sto је same muslimaпe ;kupo kostalo. То је povijesni okvir muslimaпskog pitanja. Enver Redzic nas Jvodi u to pitanje u onorn srnislu u kojem је to pitanje nastalo i naslo izraza u 1istorijskoj znanosti. Оп пе istrazuje to pitanje sarno ро seЬi, пеgо detektira JroЬlem i njegove obrise iz onog sto је naslo svoj izraz u historijskoj znanosti, te Јаје jedпu specificnu i prijeko potrebnu sliku proЬierna kako se on vidi u histo­·iografiji i rnisljenjima ljudi, sto је svagda osnova i za njihovo djelovanje, te nam :ime рошаzе da ga jasnije sagledanю i definirarno kao stvarвi proЬlern i jos Jvijek nerijeseno pitanje sarne histor-ije kao realnog zЬi vanja н vrernenu, a\i i kao шarюsti о historiji. U tоше је speciftcnost i zпanstvena vrijednost пjegovog ро­шsаја. Enver Redzic, је kako sc to oЬicava reci, kao vino, sto је stariji sve је юlji. Madaje on covjek koji ima visestruku legitirnaciju da se bavi proЬ!emom ыcionalnog i povijesпog identiteta rnuslirnana i da govori о pitanju rnuslimana, )П govori о torn pitanju veorna distingvirano i kao pravi znanstvenik. On, prije

345

Prikazi, osvr1i, promocije Prilozi, 30, Sarajevo. 2001., str. 217-381

svega, og,·anicava svoj р1·оЫеш ј u оЬiшu ј u apsketu, sto је jedino garancUa da se пе prave, alj svagda nesigume, iшprovjzacije i sinteze, te sto oшogucava da se kaze пesto sto се Ьiti relevantno za sаш рrоЫеш ј нjegovo rjesenje u znaпosti. Nајше, Redzic spada u malн, sasvim malu, grupн nasih jлtelektнalaca kojj su se za atirmaciju Воsпе i musliшana borili na vj.Se вacina. On је Ьiо ucesnik pokreta za autoпomiju Bosne prije rata, оп је Ьiо prvoborac velikog aпtifasistickog rata ј ucesnik zasjedanja А VNOJ-a ј ZA VNOBIН-a, koji su konacno пasli formulu jdentifikacije Bosne ј Hercegovine kao zemlje koja је zajednicka za sve njene historijski nastale narode. bez obzira kako su i kada oni nastaJj, а koji u njoj zive, sto је znacilo ujedno ј afirmaciju mнsljmana kao nejzbjezivog sastavпog dijela bosanskog stanovnjstva i konstitutivnog naroda za njegovu drzavu. Zelim posebno da istaknem i kao svjedok, а пе samo kao poznavalac, da је on Ьiо jedan od dva tri шuslimanska intelektualca koji su od najranijiћ rasprava о pi­tanju muslimana vodeniћ tJ SKJ (196l.godine) dao veliki doprinos н nalazenju pravilnog rjesenja nшsЊnanskog pjtanja u sшislu njihovog bosnjackog nacion­alnog ideпtjteta. On nije рао u zamku koпstrukcija ј nije kao neki pisao knjige protiv bosnjastva, da Ьi kasnjje pisao о njima kao da nikada nije mislio dru­gacije. Ов је osjgurao postojanje bosпjacke solucije u trazenju naseg jdentjteta, makar ona tada i пiје Ьila prizпata, ne samo od tadasnjeg komнnistickog vodstva, nego пi od toboznjiћ muslimaпskЉ iпtelektualaca, jzuzimajuci sanю nekoliko njih, koji se danas busaju u prsa svojim kasno otkrjvenim bosnjastvom. Kada је nastala trka oko toga tko се Ьiti prvoborac bosnjastva, а zapravo tko се osjguratj monopol na njihovu nacionalпн i politjcku svijest, Enver se tome su­protstavljao, takoder, samo sa malim brojem istinskih Bosnjaka i bosaпski11 pa­triota svЊ nacioпalnosti. Zbog toga Епvег moze da bude miraв i ponosaп. CUelo vrijeme nase mucne historije 11 proteklom stoljecu ovaj covjek isao је uzdignute glave i шirne savjesti kroz пasu politicku i drustvenu prasumu. Zbog toga i ovo njegovo djelo predstavlja jednu vistu krune njegovog dosadasnjeg bavljenja ovim pitaпjem ј obecava nam neko novo djelo koje се zaћvatiti proЬiem na nacin kojeg је on svojim dosadasnjim radovima u velikoj mjeri prjгedio. ZЬog toga mu ја cestitam, а vama dragi slusaoci preportJcujem O\iO vrijedno djelo.

Mulшned Filjpovjc

DEMITOLOOIZACIJA НISTORIOGRAFIJE: Enver RedZic, Sto godina muslimall­ske politike и tezama i kontraverzama istorijske nauke, Akademija naнka i umjetnosti BiH, Institнt za istotijн, Sarajevo, 2000, str. 220.

Vazrю је, prije svega, akcentirati neke dimeвzije metodskog diskursa i nekoliko opcih karakteristika ove knjige akadeшjka Enve1·a Redzica.

346