RAM memorijeRAM (eng. Random Access Memory ) je memorija sa slučajnim pristupom. To znači da je  vreme potrebno za čitanje, ili upis sadržaja nezavisno od adrese na kojoj se čitanje ili upis obavlja. Informacija upisana u poluprovodničkim RAM memorijama se gubi čim se isključi napajanje pa pripada klasi nepostojanih memorija, i služi za privremeno memorisanje podataka za vreme rada računara.

Ova memorija je sastavni deo svakog računarskog sistema.

Brzina i veličina ove memorije znatno utiče na performanse računarskog sistema, tako da  proizvođači memorijskih čipova stalno usavršavaju dizajn: cilj je najveća moguća brzina pristupa po najmanjoj ceni.

Kapacitet memorije se kreće od nekoliko Kb za male mikroračunare do više GB za velike računarske sisteme. RAM memorije se proizvode kako sa statičkim, tako i sa dinamičkim memorijskim ćelijama, pa se obično deli na statičke i dinamičke RAM memorije.

U računarima je RAM zadužen za držanje podataka i programskog koda tokom njegovog izvršavanja. Veoma važna karakteristika RAM-a je da se različitim memorijskim mestima gotovo uvek pristupa jednakom brzinom.

Prvi sistemi zasnovani na vakuumskim cevima ponašali su se kao moderni RAM iako je bilo mnogo grešaka u radu.

Jezgrene memorije, sačinjene od žica omotanih oko malih feromagnetnih jezgri,

imale su gotovo jednako vreme pristupa. Osnovna zamisao koja se nalazi iza cevnih i jezgrenih memorija još uvek se primenjuju kod savremenih RAM-ova izgrađenih od integralnih kola.

RAM ( Random Access Memory ) predstavlja najveći deo memorije. 

Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu može slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i očitavati (read) iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj se automatski gubi.

Druga važna osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. Čim nestane napona napajanja, kompletan sadržaj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napona napajanja (pri sledećem uključenju računara) ona je potuno prazna. 

Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvršavanje programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci učitavaju u RAM memoriju (obično sa hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor izvršavajući učitane programe i njima obrađuje dobijene podatke. On to može da radi samo u ovoj memoriji pa se zato RAM memorija obično naziva i radna memorija. Brzina rada računara je direktno proporcionalna s količinom RAM memorije. Povećanjem RAM memorije znatno će mo ubrzati rad računara.

 

Neka alternativna rešenja za sladištenje podataka nisu imala jednako vreme pristupa, pa smo tako imali cevi ispunjene živom koje su držale nizove bitova uz pomoć zvučnih talasa, zatim cilindrične memorije koje su bile slične današnjim diskovima.

Mnoge vrste RAM-a su nestabilne, u smislu da gube svoje podatke kada je računar isključen. Uobičajen način smeštanja podataka u RAM je ili u obliku naboja kondenzatora (dinamički RAM) ili stanju flip-flopa (statički RAM).

U razvoju su različite vrste "stabilnih" RAM-ova koje mogu zadržati svoje podatke i kada im je prekinuto napajanje. Tehnologije koje se pri tome implementiraju su, među ostalim, karbonske/ugljenične nano-cijevi i efekat magnetskog tunela.

Zanimljivo je i deljenje RAM-a na particije, samo što u je slučaju RAM-a, particija kreirana na njemu mnogo brža od one na tvrdom disku. Često se naziva i ramdisk.

Statičke RAM memorije - SRAMOsnovna memorijska ćelija u statičkoj RAM matrici je flip flop, čiji je sadržaj statičan, tj. veličina signala (napona) u ćeliji se ne menja u toku vremena, pa nije potrebno da se obnavlja (zadržava podatke bez spoljašnjeg "osvežavanja" dokle god je priključeno napajanje, po čemu se razlikuje od dinamičkog RAM-a koji se mora "osvežavati" puno puta u toku svake sekunde da se podaci ne bi izgubili).

Dinamičke  RAM memorije – DRAMDa bi se realizovala memorija sa većom gustinom pakovanja konstruisana je memorija sa samo jednim tranzistorom i jednim kondenzatorom po memorijskoj ćeliji. Ovakva memorija bazira se na pamćenju informacije na električnom punjenju kondenzatora.

Da bi se postigla velika gustina pakovanja, kondenzator u memorijskim ćelijama je veoma malih dimenzija, pa je i kapacitivnost kondenzatora veoma mala  reda (10-13F).

ROM memorija je memorija (eng. ROM - Read Only Memory), kod koje je fizički i vremenski proces upisa  različit od procesa čitanja sadržaja.

Ove memorije su postojanije i u računarima služe da čuvaju sistemske programe za koje je potrebno da budu stalno raspoložive, i za koje se ne očekuje da će se  (često) menjati za vreme eksploatacije računara.

Najbolji primer za ovo je BIOS, koji je upisan na memoriji ROM tipa.

Poslednjih godina je došlo do izuzetno značajnog razvoja poluprovodničkih memorija.

One su zbog sve niže cene, velike gustine pakovanja, velike brzine kao i pogodnosti u pogledu svoje organizacije, postale najznačajniji memorijski medijum.

Kod klasičnih ROM čipova, podaci se na njih upisuju u toku samog procesa proizvodnje i kasnije se ne mogu menjati.

Ali, ima i drugih vrsta ROM-a kod kojih je to moguće:

PROM (skraćeno od engl. Programmable Read-Only Memory) koji se mogu programirati upotrebom posebnog uređaja - PROM programera.

Često se prilikom upisivanja podataka na ovaj način kidaju unutrašnje veze, te se zbog toga PROM može samo jednom programirati.

EPROM (engl. Erasable Programmable Read-Only Memory) Njihov sadržaj se može brisati izlaganjem ultraljubičastom (UV) svetlom a zatim upisati drugi putem EPROM programera. Broj izlaganja UV zrakama nije neograničen.

EAROM (engl. Electrically Alterable Read-Only Memory) Može mu se menjati sadržaj, deo po deo, ali nije dizajniran za česte izmene te uglavnom “figurira” kao ROM. Zamenio ga je CMOS RAM podržan napajanjem iz litijumske baterije

EEPROM (engl. Electrically Erasable Read-Only Memory) u formi flash memorije; može im se menjati ceo sadržaj, ili samo deo, izbrisati električnim putem, zatim novi podaci upisati bez potrebe za vađenjem čipa van računara . Ovaj proces je ipak sporiji od upisivanja podataka u RAM ili čitanja iz bilo kojeg ROM-a.

FLEŠ memorije

Najnoviji oblik poluvodičke memorije je fleš memorija, koja se tako zove (eng. Flash - munja) zbog brzine kojom se može reprogramirati. Fleš memorija se prvi put pojavila sredinom osamdesetih, i predstavlja sredinu između EPROM-a i EEPROM-a i po cijeni i po funkcionalnosti. Kao i EEPROM, fleš memorija koristi tehnologiju električnog brisanja. Cela fleš memorija se može obrisati za svega par sekundi. Međutim, kod fleš memorija se ne može brisati bajt po bajt, već samo po blokovima. Fleš memorija postiže istu gustinu pakovanja kao i EPROM (veću od EEPROM-a) zato što koristi samo jedan tranzistor po bitu podatka. Ovo je najfleksibilniji tip ROM memorija, i sada se često koristi za smeštanje BIOS programa. Korišćenje fleš memorije za smeštanje BIOS-a omogućava korisniku da uvek ima aktuelnu verziju BIOS-a na svom računaru. Fleš memorije imaju tu osobinu da se reprogramiraju u samom sistemu. Fleš memorije se mogu reprogramirati i do 100 000 puta.