Prezentacija QM57

Sadržaj

• Noviji makroekonomski trendovi• Ekonomska politika i reforme• Osvrt 1: Saša Ranđelović, “Uticaj snažnog demografskog

pada na privredni rast u Srbiji i regionu”• Osvrt 2: Aleksandar Radivojević, “Međunarodna

konkurentnost srpskog turizma”• Lupa: Aleksandra Anić, Nemanja Vuksanović, “Nivo,

dinamika i nejednakost zarada u Srbiji “

2

Osnovni makroekonomski trendovi• U drugom kvartalu nije bilo većih promena u makroekonomskim trendovima i

politikama u Srbiji, ali je došlo do pogoršanja stanja u evropskim zemljama i povećanja neizvesnosti

• Rast privrede je brži nego u prvom kvartalu, ali sporiji od plana i sporiji od prosekа CIE- struktura rasta je nezadovoljavajuća

• Potrebna je korekcija zvanične projekcije rasta na dole za narednu godinu– trend rasta BDP Srbije u ovoj godini je oko 3%, – rast u okruženju usporava, velika je neizvesnost u svetskoj privredi (carinski ratovi, Bliski Istok)

• Stanje na tržištu rada se poboljašava brže od rasta proizvodnje i produktivnosti– masovna emigracija radne snaga se nastavlja

• Deficiti u spoljnoj trgovini i tekućem bilansu rastu, strane investicije su vrlo visoke

• Država ostvaruju suficit, ali se formira nekoliko unutrašnjih neravnoteža– zarade rastu brže od produktivnosti, kurs neutemeljeno jača, potrošnja raste brže od proizvodnje,..., – unutrašnje neravnoteže se prelivaju na spoljni bilans

• Inflacija usporava, kamatne stope su niske i stabilne, dinara je stabilan, ali preterano jak

3

Privredna aktivnost – kratkoročni trendovi

• BDP je u drugom kvartalu ostvario rast od 2,9%

– što je nešto brže nego u Q1, ali sporije od plana za 2019. godinu (3,5% i sporije od proseka zemalja CIE (3,7%)

• Ostvareni rast u Q2 je blizu trenda tokom poslednje četiri godine

• U Q2 nije bilo nepovoljnog uticaja nekih jednokratnih faktora (EPS, remont NIS-a), ali drugi i dalje deluju (carine na KiM)

• Zemlje CIE su u Q2 značajno usporile rast

– podaci o industrijskoj proizvodnji za jul ukazuju na to da se usporavanje nastavlja

4

80.0

85.0

90.0

95.0

100.0

105.0

110.0

115.0

120.0

Recesija Desezonirani indeks BDP

Desezonirani rast BDP-a, (2008=100)

0.01.02.03.04.05.06.0

Stope rasta BDP u  drugom kvartalu 2019., u%

Privredna aktivnost po delatnostima i komponetama tražnje

• U Q2 - velike razlike u kretanje aktivnosti po deletnostima

– građevinarstvo i usluge snažno rastu, industrija opada, poljoprivreda stagnira

• Rastu delatnosti koje uglavnom proizvode za domaće tržište

• Investicije i privatna potrošnja rastu brže od BDP, državna sporije, dok neto izvoz opada

• Ukupne investicije su ispod 20% BDP– u okviru investicija snažno raste

gradjevinarstvo (16,8%), dok su investicije u opremu niske (2,5%)

• Struktura rasta po delatnostima i elementima tražnje ukazuje na negativan uticaj precenjenosti dinara i forsiranja domaće tražnje

5

2.9 3.22.4

8.6 9.1

10.9

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

12.0

BDP Privatnapotrošnja

Državnapotrošnja

Investicije Izvoz Uvoz

Rast BDP u Q2 2018 po rashodnom principu, medjugodišnje u %

2.8

‐0.5 ‐2.1

16.8

5.18.2

4.52.2

‐5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

Stopa rasta BDV  u  Q2 2019. medjugodišnje u %

Privredna aktivnost - procene za 2019. godinu

• Očekujemo da će privredna aktivnost u drugoj polovini godine biti nešto viša nego u prvoj i da će iznositi oko 3,5%

• Procena je neto rezultat faktora koji će uticati na ubrzanje rasta– okonačanje negativnog uticaja pada proizvodnje u EPS-u i NIS-u– niska osnovica u drugoj polovni prošle godine

• ... i faktora koji će usporavati rast– usporavanje u EU, kosovske carine, izostanak pobolljšanja u

ekonomskoj politici, strukturnim reformama i funkcinisanju institucija

• Procenjujemo da će rast u celoj 2019. godini iznositi oko 3%

6

Preliminarna procena rasta BDP za 2020. godinu

• Procena se zasniva na nizu pretpostavki:– u narednu godinu se ulazi sa trendom rasta od oko 3%– evropske privrede usporavaju rast, ali ne ulaze u recesiju– fiskalna politika u Srbiji će biti nešto ekspanzivnija, ekspanzivnsot će biti u

funkciji podsticanje privrede, ali i predizborne kampanje– vodiće se politika jakog dinara– kvalitet insititucija i efikasnost države će ostati na sličnom, niskom niovu– naredna poljoprivreda sezona biće prosečna

• Procenujemo da će rast u narednoj godine iznositi izmedju 3 i 3,5%, što je niže od srednjorčne projekcije Vlade od 4%– potrebno je da ekonomska politika bude usklađena sa nižim rastom

• Postoje rizici da neki od fakotra koji određuju rast budu nepovoljniji– usporavanje u EU da bude snažnije ili da se pređe u recesiju– nastavak daljeg rasta makroekonomskih neravnoteža– pogoršanje kvaliteta institucija u Srbiji– politička kriza u zemlji ili pogoršanje odnosa sa ključnim ekonomskim

partnerima– loša poljoprivredna sezona, ponovni problemi u EPS-u

7

Zaposlenost i zarade• U Q2 nastavljaju se pozitivni trendovi

na tržištu rada– stopa nezaposlenosti je opala na 10,3%– u odnosu na isti period prethodne godine

registrovana zaposlenost je povećana za 1,6%, a ukupna za 0,7%

• Nezaposlenost opada (-57,6 hiljada) kako zbog rasta zaposlenosti (+35 hiljada), tako i zbog emigracije

• Struktura zaposlenosti se poboljašava– zaposlenost raste u privatnom sektoru, a

pada u javnom sektoru– raste formalna zaposlenost, neformalna

opada

• U privatnom sektoru je zaposleno preko 1,5 miliona radnika, a u javnom 600 hiljada

8

Kretanje stope zaposlenosti i nezaposlenosti

100,000300,000500,000700,000900,000

1,100,0001,300,0001,500,000

Q12016

Q22016

Q32016

Q42016

Q12017

Q22017

Q32017

Q42017

Q12018

Q22018

Q32018

Q42018

Q12019

Q22019

Broj zaposlenih

Javni sektor Privatni sektor

Zaposlenost i zarade• UQ2 nominalne zarade su

veće za 10%, a realne 7,6% nego pre godinu dana

• Zarade u javnom sektoru su povećane za 9,5%, a u privatnom za 10,8%

• Realni rast zarade je znatno brži od produktivnsoti, koja je povćewn za 1,3%, – Jedinični troškovi rada su u

poslednjih godinu dana povećani za 6,3%

9

100.0100.2100.9101.1

102.2100.7

99.2

97.1

99.5100.4

104.8

111.9112.5

96

98

100

102

104

106

108

110

112

114

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q12019

Q22019

Realne zarade 2008g=100

90100110120130

Jedinicni troškovi rada u evrima i stalnim cenama u Srbiji, 2016=100

JTR realno JTR u evrima

Rast zarada u zemljama CIE• Snažan rast zarada se tokom poslednje dve

godine događa u većem broju zemalja CIE

• Brži rast zarada od rasta produktivnost obara konkurenost zemalja CIE

• Većina zemalja CIE imala je povoljne makroekonomske performanse pre nego što je počeo ovaj trend

– ostvarivale su spoljni suficit ili mali deficit – manje učešće lične potrošnje u BDP i dr.,

nisu istisnute investicije

• Nisu pogoršavali stanje jačanjem svojih valuta

• Brži rast plata od rasta produktivnosti u Srbiji je nastupio kada su spoljni deficiti bili visoki, učešće privatne potrošnje u BDP visoko, a investcija nisko, ..., realna vrednost dinara je rasla

10

0.71.9 2.0

3.5

5.1 5.5 5.8 5.86.5

7.6 7.8 7.98.7

0.01.02.03.04.05.06.07.08.09.0

10.0

Međugodišnji rast realnih zarada u zemljama CIE u %, 2019Q2

Spoljnoekonomski odnosi –tekuće transakcije

• U Q2 nastavlja se pogoršanje spoljnih bilansa– spoljnotrgoivnski deficit 9,8% BDP

(u Q2 2018., 8,5% BDP)– deficit tekućeg platnog bilansa

6,3% BDP (u Q2 2018., 3,3% BDP) • U Q2 izvoz solidno raste (6,2%),

ali uvoz rast još brže (7,7%)– u julu se ubrzava rast izvoza, a

uvoza još više• Raste izvoz svih grupa proizvoda

osim energije (remont NIS-a)• Najbrže raste uvoz proizvoda za

potrošnju, potom repromaterijala, dok uvoz kapitalnih proizvoda stagnira – nema indicija da je spoljni deficit

posledica visokih investicija

11

-17,3-20,0

-6,3 -6,5

-10,3 -10,9

-5,8 -5,6-3,4 -2,9

-5,2 -5,2

-8,9-6,3

-23,3 -24,3

-15,6 -15,0 -15,0-16,4

-10,6 -10,3-8,1

-6,0-7,7

-9,7-10,8 -9,8

-30,0

-25,0

-20,0

-15,0

-10,0

-5,0

0,02007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019Q12019Q2

u %

Tekući deficit/BDP Spoljnotrgovinski deficit/BDP

Tekući i spoljnotrgovinski bilans, % GDP

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

5.000

5.500

6.000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

mili

oni e

vra

Desezonirani izvoz Desezonirani uvoz Robni deficit (desezonirano)

Bilans robne razmene, desezonirano

Spoljnoekonomski odnosi –tekuće transakcije

• Odnosi cene uvoznih i izvoznih proizvoda su u Q2 blago poboljšani

– rast deficita nije posledica rasta cena proizvoda koje uvozimo

• Deficit pokreću fundamentalne neravanoteže u Srbiji

– jak dinar, brži rast zarada od produktivnosti, niska domaća štednja, brži rast potrošnje od proizvodnje

• Deficit po osnovu primarnih dohaka (kamate, dividende i dr.) u Q2 je 4,8% BDP, što je slično prošlogodišnjem

• Suficit po osnovu sekundarnih dohodaka u Q2 je 8,2% BDP, što je znatno manje nego prošle godine

– neizvesnost u evropskim zemljama smanjuje doznake

• Procenjujemo da će deficit tekućeg bilansa iznositi oko 6% BDP

– dugoročno neodrživo– Srbiju čini ranjivom u slučaju recescije

u Evropi

12

70,075,080,085,090,095,0

100,0105,0110,0115,0120,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2014 2015 2016 2017 2018 2019

Indeks odnosa razmene

Jedinična vrednost izvoza

Jedinična vrednost uvoza

Medjugodišnji odnosi razmene

‐10‐8‐6‐4‐202468

Deficit tekućeg bilansa % BDP

2017 2018 2019Q1

Spoljnoeknomski odnosi – kapitalne transakcije

• U Q2 se nastavlja visok priliv stranog kapitala– neto priliv je 1,4 mlrd evra– SDI 987 miliona evra– u prvoj polovini godine SDI su

povećane za 28%

• U Q1 četvrtina SDI je uložena u prerađivačku industriju, a po 20 % u finansijski sektor i transport

• Neto investiciona pozicija Srbije -38,1mlrd evra– strane investicije 35,6 mlrd evra, – spoljni dug Srbije 27,1mlrd evra

13

2015-16 2017-18 2019Q1Bugarska -3,1 -3,3 0,7Češka -1,4 -1,3 0,4Estonija -0,9 -4,2 -2,7Hrvatska -2,3 -1,9 -2,3Letonija -1,3 -2,0 -2,4Litvanija -1,2 -0,7 0,6Madjarska -2,3 -2,4 -3,7Poljska -1,5 -1,6 -4,8Rumunija -2,2 -2,6 -2,9Slovenija -2,7 -1,6 -4,0Slovačka -0,5 -1,1 -0,5S.Makedonija -2,8 -3,8 -0,8Albanija -8,4 -8,4Srbija -5,3 -6,7 -7,9

Neto SDI, % BDP

Inflacija i kurs• Tokom Q2 i u prva dva messec Q3 inflacija je

značajno usporena– u periodu mart-avgust cene su ostale približno

nepromenjene– u avgustu međugodišnja inflacija je opala na

1,3%

• Ukupna inflacija u toku godine varira pod uticajem sezonskih fakotra

– bazna inflacija blago raste

• Inflacija u Srbiji je među najnižim u zemljama CIE– politikom kursa unutrašnje neravnoteže se

prevaljuju na spoljne deficite, a inflacija obara

• Do kraja godine se očekuje blago sezonskoo ubrzanje inflacije

– inflacije će na nivou godine iznositi oko 2% -manje nego što smo očekivali

• Očekujemo da će u narednoj godina doći do malog ubrzanje inflacije usled bržag rasta zarada od produktivnosti i rasta domaće tražnje

• Eventualna recesije u Evropi bi dodatno povećala inflaciju, usled deprecijacije dinara

14

Međugodišnja inflacija i ciljni koridor, u %

Međugodišnja inflacija po mesecima u %

Inflacija i kurs• Nominalni kurs dinar prema evru od aprila

je fluktuirao u uskom intervalu od 117,7 do 118

• NBS je otkupom deviza sprečavala jačanje dinara usled priliva stranog kapitala

• Stabilan kurs je adekvatna politka za malu evoiziranu privedu po uslovima

– da je spoljni bilans približno u ravnoteži –kurs je tada ravnotežni

– ostale politike se prilagođavaju takvom kursu

• U Srbije to nije slučaj pa je rezulat rast spoljnih deficita

• Naglo zaustavljanje priliva stranog kapitala bi formiralo snažne pritiske ka deprecijaciji, koji bi mogli da se u određenoj meri ublaže trošenjem deviznih rezervi

15

Nominalni i realni kurs dinar/evro, prosek meseca

Međugodišnja inflacija po mesecima u %

Fiskalni tokovi i politika• U Q2 ostvaren je suficit od 0,5% BDP, a u

prvih 6 meseci od 1,3 %BDP u tom periodu– suficit je delom sezonski– manji nego u istom periodu prošle godine

• Poreski prihodi snažno realno rastu u Q2 za 6,5%, a u prvih sedam meseci za 7,5%, što je znatno brže od rasta BDP

• Snažan rast poreskih prihoda posledica je rasta zarada i potrošnje, koji rastu brže od BDP, a od njih dolazi oko 80% poreskih prihoda

• Zbog bržeg rasta zarada i potrošnje od BDP-a poreski prihodi su za oko 0,5% veći, a fiskalni rezultat bolji za 0,5%

– ovo nije dugoročno održivo• Realni javni rashodi snažno rastu – u Q2 rast

iznosi 7,2% , a u prvih sedam meseci 7,3%• Na osnovu sezonskih kretanja i najavljenih

politika ocenjujemo da će na nivou cele godine biti ostvaren rezultat između 0-0,5% BDP

16

1,0

‐1,5 ‐1,8‐2,4

‐4,0

‐2,5

‐4,5

‐6,4

‐5,1

‐6,2

‐3,5

‐1,2

1,1 0,6 0,90,5

1,32,0

‐0,1‐1,1

‐1,9

‐3,4 ‐3,3 ‐3,3

‐4,6

‐2,9‐3,4

‐0,4

1,7

3,62,8

4,8

2,2

3,9

‐8,0

‐6,0

‐4,0

‐2,0

0,0

2,0

4,0

6,0

Fiskalni bilans Primarni bilans

Konsolidovani fiskalni bilans (% BDP-a)

20

25

30

35

40

45

50

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q1 2019

Q2 2019

Javni prihodi Javni rashodi

Konsolidovani javni prihodi i javni rashodi (% BDP)

Fiskalni tokovi i politika• U prvih 7 meseci svi poreski prihodi

ostvarili su realni rast– porez na dohodak građana, dobit preduzeća i

doprinosi snažno rastu– PDV i carine takođe, akcize stagniraju– opadaju samo neporeskih prihodi zbog manje

naplate dividendi javnih preduzeća

• Enorman rast PDV posledica snažnog rasta zarada, rasta zaposlenosti, ali i manje sive ekonomije

• Tekući rashodi rastu relativno ujednačeno, osim subvencija koje stagniraju

• Kapitalni rashodi imaju snažan rast što je poželjno,

• Pozitivne efekte javnih investicija na rast umanjuje

– niska efikasnost javnih investicija– dinar investicija se pretvara u manje od

dinara javnog kapitala 17

6.3

23.6

‐6.6‐0.2

16.5

6.1 7

‐25.1

6.6

16.09.7 6.4

1.16.1 5.7

‐5.6

‐30

‐20

‐10

0

10

20

30

Realni rast poreskih prihoda u %

Q2 jan‐jul

7.3 7.4 4.7 5.4

‐16.2

5.1

31.7

7.1 5.9 5.5 6.60.1

5.9

27.7

‐20

‐10

0

10

20

30

40

Realni rast javnih rashoda, u %

Q2 jan‐jul

Fiskalni tokovi i politika• Javni dug je tokom Q2 povećan za

150 miliona evra, a od početka godine za 540 miliona evra

• Javni dug iznosi 53,6% BDP, a sa negarantovanim dugom lokalnih zajednica 54,4% BDP

• Razlozi za rast javnog duga od početka godine, uprkos ostvarenom suficitu su – pripremanju novca za otkup akcija

Komercijalne banke – otplatu starih dugova– slabljenje dinara prema USD

• Ako država vrati navedene dugove učešće javnog duga u BDP bi krajem godine moglo da bude malo iznad 50%

• Mada je javni dug Srbije od 2015. znatno smanjen u odnosu na BDP, on je i dalje nešto iznad proseka zemalja CIE 18

28,3 32,8 

41,9  44,4 

56,1  55,9 

66,2 71,2  69,2 

59,0 53,8 54,0 53,6

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q1 2019

Q2 2019

Kretanje javnog duga Srbije (% BDP)

0.010.020.030.040.050.060.070.080.0

Javni dug krajem 2019,Q1, % BDP

Mogući okvir fiskalna politike za 2020. godinu

• Fiskalna politika za narednu godinu će se krerati u uslovima povećane neizvesnosti– nije izvesno kako će se kretati privrede EU, a time ni Srbije u narednoj godini– u EU je moguće kratkotrajno usporavanje, ali ni recesije nije isključena

• U takvim okolnostima adekvatna fiskalna politika treba da bude održiva i u slučaju da u EU nastupi recesija, koje bi se prenela i na Srbiju

– ako bi došlo do recesije poreski prihdodi bi automatski opali, za svaki procenat sporijeg rasta BDP poreski prihodi opadaju za oko 0,4% BDP

– fiskalni rezultat je za oko 0,5% BDP povoljniji usled snažnog rasta zarada i potrošnje pa bi pad prihoda su slučaju recesije bio i veći

• Mogući elementi fiskalne politike za 2020. godinu– projekcije prihoda bi trebalo da se zasnivaju na pretpostavci da će BDP rasti za oko 3% -

moguć je malo brži rast, ali i znatno sporiji– tekući rashodi koji ne mogu lako da se prilagode eventualnoj recesiji, kao što su plate bi trebalo

da rastu kao i nominalni BDP tj. za 5-6% u proseku– javne investicije u infrastrukturu bi trebala povećati, ali je neophodno da se unapredi njihova

efikasnost, kao i da u realizaciji znatnije angažuju domaći resursi (preduzeća, radnici i dr.)– planirani deficit ne bi trebao da bude veći od 0,5% BDP

• Potrebno je ostaviti mogućnost rebalasna budžeta, ako bi se privreda kretala znatno drugačije nego što je pretpostavljeno u periodu usvajanej budžeta

19

Monetarna politika• NBS je u julu i avgustu smanjila

referetnu stopu na 2,5%, što je adekvatan odgovor namakroekonomske trendove– od aprila inflacija opada i oscilira oko

donje granice ciljnog koridora-inflacija je među najnižim u CIE

– privredna aktivnost u Srbiji rastesporije od plana

– aprecijacijski pritisci su snažni– evropske privrede usporavaju, a ECB

najavljuje ekspanzivniju politiku• NBS je snažno intervenisala kako bi

sprečila jačanje dinara – što je dobra politika

• Nije opravdano da NBS sprečava blago slabljene dinara, jer spoljni deficiti rastu već tri godine– stabilan, ili skoro fiksan kurs je dobar,

ako je na ravnotežnom nivou

20

Inflacija i referentna stopa NBS

NBS intervencije na međubankarskom deviznom tržištu 

Kreditna aktivnost banaka• Kreditna aktivnost banaka u Q2 

značajno raste– Krediti  privredi su veći za 236 miliona 

evra, a krediti građanima za 130 miliona evra

– Nje bilo znatnijeg zaduživanje privred u inostranstvu

– Ponovo rastu plasmani u REPO poslove• Krediti privredi građanima iz domaćih 

i stranih izvora  su dostigli 68% BDP, što je za oko 15pp manje nego u sličnim zemljama

• Kreditni potencijal banaka je  rasto uglavnom po osnovu rast depozita građana (319 miliona evra), dok je privreda povlačila depozite

• Banke su u Q2 i julu povukle kredita od matica iz inostranstva u vrednosti od 155 miliona evra

• Nastavlja se smanjivanje nivoa i procenta loših kredita, ali sve sporije kako se približava predkriznom nivou

21

Promena stanja kredita privatnom sektoru, milioni evra

Učešće loših kredita u ukupno plasiranim, u %

Kamatne stope na kredite banaka• Nominalne kamatne stope na dinarske

kredite su povećane u Q2, kao odgovor na rast inflacije na početku godine

• Realne kamatne stope na dinarske kredite su povećane kako zbog rasta nominalnih, tako i zbog pada inflacije u Q2

• Kamatne stope na indeksirane kredite flukturaju oko nivoa od 3%

• Najave ekspanzivne politike ECB i FED, ukazuje da će kamatne stope ostati na niskom nivou narednih godinu-dve, a možda i duže

22

Realne kamatne stope na dinarske kredite u %

Kamatne stope na indeskirane kredite u %

Hvala na pažnji!

23