Recommendation of a Strategy

Regulative EU u oblasti autorskih I srodnih prava

Regulative I konvencije eu povodom autorskih prava

Pokusaji da se harmoniziju autorska prava u evropi ( i sire) moze se datirati jos potpisivanjem bernske konvencije o zastiti literature i Umetnickih dela 9 sepembra 1886 godine. Sve zemlje calnice su potpisale bernsku konvenciju i u skladu sa njom postoji obligacija pri pristupu. Prvi veliki korak je pruzila ,, Evropska ekonomska zajednica`` da harmonizuje autorska prava , sto je dovelo do odluke da se primene sstandardi za autorsku zastitu kompjuterskih programa, i time je nastala regulative 1991 ,, zastita kompjuterskog softvera``. Tradicionalna zastita autorskih prava 70 godina nakon smrti autora je nastal 1993 godine u direktivi vremena trajanja uatorskih prava.Implementacija direktiva za autorska prava je bila manje vise kontroverzna za mnoge teme.
Tradicionalno autorska prava mogu varirati od zemlja clanica, najcesce izmedju ,, klasicnog prava, presuda``.( Kipar, Malta, Irska, Ujedinjeno kraljevstvo) i civilnog prava zemalja. Promene u autorskom pravu su takodje postale povezane sa protestima protiv svetske trgovinske organizacije, i globalizacije generalno.Kao deo medjunarodnog privatnog prava, autorsko pravo i srodna prava, sastavnice su pravnog podrucja intelektualnog vlasnistva. Imaju naglaseno medjunarodnopravno obelezje. Medjutim, kao deo unutrsanjeg prava, svaka drzava donosi i sopstvene, unutrasnje propise koje uredjuju ovo podrucje.Napori u EU da se harmonizuje zakon autorskih prava je dalo za rezultat broj regulativa/konvencija/ugovora, ukljucujuci i direktivu iz 2001 godine

Meunarodne konvencije i ugovor

Bernska konvencija o zatiti knjievnih i umetnikih djela (Bernska konvencija)Univerzalna konvencija o autorskom pravu prema izvornom tekstu (Univerzalna konvencija-Zeneva)Univerzalna konvencija o autorskom pravu revidirana u Parizu(Univerzalna konvencija-Pariz)Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektuelno vlasnitvo (Konvencija o osnivanju VIPO)Meunarodna konvencija za zatitu umetnika izvoaa, proizvoaa fonograma i organizacija za radiodifuziju (Rimska konvencija)Konvencija o distribuciji signala za prenos programa preko satelita (Satelitska konvencija)Konvencija o zatiti proizvoaa fonograma od nedozvoljenog kopiranja njihovih fonograma (Fonogramska konvencija)Ugovor o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine Svetske trgovinske organizacije (Sporazum TRIPS)Ugovor o autorskom pravu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (VIPO Ugovor o autorskom pravu)Ugovor o izveenju i fonogramima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (VIPO Ugovor o izvedbama i fonogramima)

Direktive Evropskog parlamenta i Saveta EU

Direktiva Saveta 91/250/EEC od 14. maja 1991. o zakonskoj zatiti raunarskih programaDirektiva Saveta 92/100/EEC od 19. novembra 1992. koja se odnosi na pravo iznajmljivanja i pravo pozajmljivanja te na odreena prava srodna autorskom pravu u podruju intelektualne svojineDirektiva Saveta 93/83/EEC od27 . Semptembra 1993. o koordinaciji nekih pravila koja se odnose na autorsko pravo i srodna prava primenljivih na satelitsku radiodifuziju i kabelskuDirektiva Saveta 93/98/EEC od 29. oktobra 1993. kojom se harmonizuje rok zatite autorskog prava i nekih srodnih pravaDirektiva 96/9/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 11. marta 1996. o zakonskoj zatiti baza podatakaDirektiva 2001/29/EC Evropskog Parlamenta i Vea od 22.maja 2001 o harmonizaciji odreenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatikom drutvuDirektiva 2001/84/EC Evropskog Parlamenta i Vea od 27. Septembar 2001 o pravu sleenja u korist autora izvornika umetnikog dela

UVOD

Od svog nastanka autorsko pravo spada medju najbrze rastuce grane privatnog prava

Autorsko I srodna prava su integralni deo intelektualne svojine

Definicija autorskog dela je kljucni pojam autorskog prava

U pravnoh teoriji se autorsko pravo svrstava osim u privatno, I u grupu prirodnih prava

Imovinska prava autora su prenosiva

Srodna prava su manje koherentna, ali nedovojiva od autorskih prava

Svrha autorskog I srodnih prava je naplata naknade za koriscenje

U funkcionisanju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog I srodnih prava najvaznije pitanje je visina naknade-tarifa

Organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog I srodnih prava imaju brojne obaveze

Autorsko I srodna prava uzivaju dvostruku pravnu zastitu.

Novi zakon iz 2009. godine uskladjen je sa regulativom Evropske unije I svetske trgovinske organizacije

Od svog nastanka autorsko pravo spada meu najbre rastue grane privatnog prava.

U najirem smislu, autorsko pravo se pojavljuju uporedo sa tehnikim sredstavima za umnoavanje pisanih dela, dakle tamparskim presama, i porastom pismenosti ime se demonopolizuje pismenost i omoguuje veem broju ljudi da stvaraju pisana dela i pristupe im. Prvi nacionalni zakon o zatiti autorskog prava donet je u Engleskoj 1709. godine, a tokom XVIII veka u Francuskoj i Nemakoj razvila se doktrina "knjievne i umetnike svojine", koja je oznaavala pravo autora na ekonomsku dobit od svojih dela. Napredak tehnike i rast stope pismenosti podstakli su donoenje Bernske konvencije za zatitu knjievnih i umetnikih dela 1886. godine, prvog meunarodnog dokumenta koji titi autorsko pravo. Meu potpisnicima ove konvencije bila je i Srbija. Dravni razvoj u okviru Jugoslavije ukljuivao je potovanje autorskog prava: prvi Zakon o zatiti autorskog prava donet je 1929. godine, a potom je donoen vie puta (1946, 1957, 1968, 1978, 1998. i 2005. godine), da bi zadnji put bio donet 2009. godine. Autorsko i srodna prava su po svom karakteru izrazito meunarodnopravna i regulisana su brojnim konvencijama i sporazumuma, od kojih se po znaaju izdvajaju Univerzalna konvencija o autorskom pravu iz 1952. godine i Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu iz 1967. godine. Takoe, organi Evropske Unije doneli su veliki broj direktiva i drugih dokumenata iz oblasti autorskog i srodnih prava, naroito posle 1991. godine.

Autorsko i srodna prava su integralni deo intelektualne svojine.

Intelektualna svojina je pojam nastao 70-ih godina XX veka koji obuhvata privatna, bestelesna prava i ima dve kategorije: (a) industrijska svojina, u koju spadaju patenti, igovi, industrijski dizajn i oznake geografskog porekla; i (b) autorsko i srodna prava. Autorsko pravo je pravo koje uivaju autori (stvaraoci) odreene vrste dela autorskih dela, koje im daje iskljuivo pravo korienja i ustupanja korienja autorskog dela drugima. Kljuni element pojma autorskog prava je autorsko delo. Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina, bez obzira na njegovu vrednost (umentiku, naunu ili drugu), namenu, veliinu, sadrinu, nain ispoljavanja i doputenost javnog saoptavanja. Karakteristina autorska dela su pisana dela (knjievna, nauna i struna knjige, broure, lanci, raunarski programi i dr.), govorna dela (predavanja, govori i dr.), dramska, muzika, filmska i likovna dela, dela arhitekture i druga. Srodna prava su prava koja nastaju povodom izvoenja ili umnoavanja, proizvodnje ili distribucije autorskog dela.

Definicija autorskog dela je kljuni pojam autorskog prava.

isto formalna definicija iz zakona u praksi stvara potrebu da se ovaj pojam odredi preciznije. To je tema mnogih meunarodnih konvencija, kao i velikog broja pojedinanih odluka (presuda, reenja). Na osnovu prakse je ustanovljeno da je bitna odlika autorskog dela originalnost, odnosno individualni karakter. Originalnost za pojam autorskog dela ne zahteva apsolutnu novinu, ve je dovoljna subjektivna originalnost, odnosno izvornost, novost u subjektivnom smislu. Autorsko delo je u svakom pojedinom sluaju stvar procene. Da bi neko delo bilo autorsko, ono mora imati vidljivu formu mora biti izgovoreno, napisano, nacrtano, izraeno kao telesni pokret, kao ureenje slika (reija) ili na neki drugi nain. Za autorsko delo se smatraju, uz gore navedene iroko poznate primere, jo i nezavreno autorsko delo, delovi autorskog dela i naslov autorskog dela, prerade autorskog dela (ako ispunjavaju uslov originalnosti), kao i zbirka autorskih dela (encikopedija, zbornik, antologija, baza podataka i druge), koja izborom i rasporedom delova ini sopstvenu tvorevinu svog ili svojih autora i time ispunjava uslove originalnosti. Kolektivne tvorevine (narodna umetnost i drugo) nisu autorska dela, ali se njihovo saoptavanje javnosti tretira kao saoptavanje javnosti autorskog dela. Ne smatraju se autorskim delom opte ideje, postupci, metodi rada ili matematiki koncepti kao takvi, kao i naela, principi i uputstva sadrani u autorskom delu, a pored toga ni zakoni i propisi, slubeni materijali organa koji vre javne funkcije, slubeni prevodi propisa i podnesci i drugi akti u upravnom i sudskom postupku.

U pravnoj teoriji se autorsko pravo svrstava, osim u privatno, i u grupu prirodnih prava.

Zato autorsko pravo pripada autoru inom samog ostvarenja dela i ne podlee nikakvom postupku registrovanja, ime se razlikuje od svih ostalih oblika intelektualne svojine. Autorsko pravo ne titi ideju, nego samo delo, odnosno vezu autora i dela. Zatita autorskog prava je u sutini preventivno pravo, usmereno na postupanje drugih lica radi spreavanja neovlaene komercijalizacije duhovne tvorevine bez saglasnosti autora. Kao merilo trenutka nastanka autorskog prava, uzima se trenutak objavljivanja: trenutak kada je autorsko delo, na bilo koji nain i bilo gde, prvi put saopteno javnosti od autora ili lica koje je ovlastio, pri emu je objavljivanje radnja kojom autorsko delo postaje dostupno veem broju lica koja nisu meusobno povezana rodbinskim ili drugim linim vezama. Autor dela ili lica koja ovlasti ili njegovi pravni sledbenici smatraju se nosiocem autorskog prava. Autorsko pravo je titi autora i njegove interese, dok srodna prava tite umetniki izraaj (kod interpretatora), odnosno organizaciona i finansijska ulaganja u objavljivanje i distribuciju autorskog dela i interese koji potiu odatle. Autorsko pravo ine moralna, imovinska i druga prava. Moralna prava autora su pravo paterniteta (pravo na priznanje autorstva), pravo na naznaenje imena na primerku dela, pravo prvog objavljivanja, pravo na zatitu integriteta dela i pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela. Zakon razlikuje 12 vrsta imovinskih prava autora, od kojih su karakteristina pravo umnoavanja autorskog dela, pravo stavljanja umnoenih primeraka dela u promet, kao i pravo javnog saoptavanja (javnog izvoenja, javnog prenoenja, javnog emitovanja, javnog putanja sa nosaa zvuka ili slika i druga). Druga prava autora su prava autora prema vlasniku primerka autorskog dela, to se odnosi na dela koja se ne mogu umnoavati likovna i dela arhitekture. Tu spada i specifino pravo na posebnu naknadu, koje nastupa kada postoji opravdano oekivanje da e se neko autorsko delo umnoavati za line nekomercijalne potrebe na nosae zvuka, slike i teksta, zbog ega autor ima pravo na posebnu naknadu od uvoza i prodaje tehnikih ureaja za umnoavanje i praznih nosaa zvuka, slike i teksta za koje se moe pretpostaviti da se koriste za umnoavanje.

Imovinska prava autora su prenosiva.

Budui da je autorsko pravo apsolutno pravo, ono se moe slobodno prenositi, a pravni osnov za prenos je ugovor. Moralna prava autora, vezana za njegovu linost, nisu prenosiva, ve samo imovinska. Autor moe ustupiti drugom licu, iskljuivo (samo jednom licu) ili neiskljuivo, pojedina ili sva imovinska prava na autorsko delo. Zakon navodi nekoliko tipinih autorskih ugovora: izdavaki ugovor, ugovor o predstavljanju i ugovor o izvoenju, ugovor o preradi autorskog dela, ugovor o filmskom delu i ugovor o narudbini autorskog dela, kao i posebna pravila za autorska dela koja nastanu u radnom odnosu. Najvaniji elementi autorskog ugovora su sadraj i obim autorskog prava koji se ustupa i nain utvrivanja naknade nosiocu autorskog prava. Kao apsolutno pravo, to znai da deluje protiv svih drugih lica osim autora, autorsko pravo se zakonom ograniava. Poto je sutina autorskog prava preventivna, logino je da ono ima odreena ogranienja u dejstvu. Prva vrsta je ogranienje u odnosu na korisnike. Zakon taksativno propisuje sluajeve ogranienja delovanja imovinskih prava autora, odnosno osloboenja korisnika od obaveze pribavljanja dozvole autora za korienje ili umnoavanje i bez plaanja autorske naknade, od kojih su karakteristini pravo na citiranje, pravo na umnoavanje autorskog dela za nekomercijalno korienje, pravo na korienje u naunom istraivanju ili sudskim ili upravnim postupcima i drugi sluajevi. Zakon iz 2009. godine predvideo je novu vrstu ogranienja, prema kojoj je mogue bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade umnoavnje i stavljanje u promet autorskog dela prilagoenog za lica sa invaliditetom (npr. tampanje knjievnog dela u formi Brajeve azbuke). Bez ovog ogranienja autorsko pravo imalo bi diskriminatornu funkciju za osobe sa invaliditetom i pomalo ja neprijatno saznanje da ovakva odredba nije usvojena mnogo ranije. Druga vrsta je ogranienje u vremenu. Po naem zakonu, autorsko pravo traje za ivota autora i 70 godina nakon njegove smrti, bez obzira kada je autorsko delo objavljeno. Prestankom autorskog prava autorsko delo postaje javno dobro i moe se slobodno koristiti uz obavezu priznanja autorstva i potovanje dela, budui da moralna prava autora, kao lina, nikada ne prestaju.

Srodna prava su manje koherentna, ali neodvojiva od autorskog prava.

Ona ni na koji nain ne utiu na zatitu autora u pogledu njihovih dela, ve dejstvuju kao posebna vrsta privatnih prava. Zakon navodi est vrsta srodnih prava pravo interpretatora (umetnika izvoaa), pravo proizvoaa fonograma, pravo proizvoaa viodeograma (filmskog producenta), pravo proizvoaa emisije, pravo proizvoaa baze podataka i pravo izdavaa. Najvea panja u Zakonu posveena je pravu interpretatora i pravu proizvoaa fonograma, koja su najdetaljnije razraena. Pravo interpretatora je najslinije autorskom pravu, jer sadri i moralna uz imovinska prava, dok ostala srodna prava sadre samo imovinska prava. Ono obuhvata sve oblike interpretacije autorskog dela nastale glasom i telom, odnosno pokretom, sviranjem i drugim oblicima izraavanja. Specifino pravo interpretatora je pravo na naknadu po osnovu emitovanja i javnog saoptavanja interpretacije sa snimka izdatog na nosau zvuka. Pravo proizvoaa fonograma se odnosi na snimak zvuka fiksiran na nosa sa kojeg se moe sluati ili umnoiti. Proizvoa u odnosu na fonogram ima iskljuiva prava da drugima dozvoli ili zabrani umnoavanje i stavljanje u promet fonograma, davanje fonograma u zakup ili interaktivno injenje fonograma dostupnim inim ili beinim putem. Proizvoa takoe ima pravo na naknadu za emitovanje i javno saoptavanje fonograma. Naknade interpretatora i proizvoaa fonograma naplauju se od korisnika kao jedinstvena naknada. Od ostalih srodnih prava izdvaja se pravo izdavaa. Pravo izdavaa se posebno ustanovljava kao pravo prvog izdavaa slobodnog dela, koje se stie kada se, po isteku imovinskih prava autora (70 godina nakon smrti), izda ili na drugi nain saopti javnosti delo koje pre toga nije bilo izdato. Lice koje zakonito izvri ovakvo izdanje ima imovinska prava jednaka imovinskim pravima autora. Veoma je znaajno da nosioci srodnih prava i to interpretator, proizvoa fonograma, proizvoa videograma i izdava tampanih izdanja imaju pravo na posebnu naknadu, istu onu koju imaju i autori. Ova naknada se deli izmeu izdavaa i autora u srazmeri 50:50. Treba napomenuti da je izdava tampanih izdanja stekao ovo pravo tek sa donoenjem Zakona iz 2009. godine. Oopta pravila u vezi ogranienja dejstva autorskog prava jednako vae i za srodna prava. Trajanje srodnih prava je odreeno prema vrsti: imovinska prava interpretatora, proizvoaa fonograma, proizvoaa videograma i proizvoaa emisije traju 50 godina od nastanka predmeta srodnog prava; pravo proizvoaa baze podataka traje 15 godina od nastanka baze; pravo prvog izdavaa slobodnog dela traje 25 godina; konano, pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu naknadu traje 50 godina od izdavanja dela.

Svrha autorskog i srodnih prava je naplata naknade za korienje.

Od korisnika autorskih dela i predmeta srodnih prava se trai da plaaju naknadu za njihovo korienje. Ostvarivanje prava nosilaca autorskog i srodnih prava moe se vriti individualno ili kolektivno. Individualno ostvarivanje vri se neposredno, od strane autora, ili preko zastupnika, na osnovu punomoja. Kolektivno ostvarivanje prava vri se preko specijalizovanih organizacija, pri emu je u Zakonu iz 2009. godine kao velika novina uvedeno obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnh prava koje obuhvata: (a) pravo autora na kablovsko reemitovanje, (b) pravo autora na posebnu naknadu i naknadu od posluge dela, (c) pravo interpretatora na naknadu za emitovanje i javno saoptavanje, (d) pravo proizvoaa fonograma na naknadu za emitovanje i javno saoptavanje, (e) pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu naknadu, i (f) pravo interpretatora, proizvoaa fonograma i proizvoaa videograma na posebnu naknadu. Organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava osnivaju autori, odnosno nosioci autorskog i srodnih prava ili njihova udruenja, pri emu organizacija ima status udruenja u skladu sa Zakonom o udruenjima i ne moe da obavlja ni jednu drugu delatnost osim kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Za ostvarivanje iskljuivih imovinskih prava, nosioci autorskog i srodnih prava ugovorom ustupaju svoja prava iskljuivo organizaciji za kolektivno ostvarivanje prava, da u svoje ime, a za njihov raun zakljuuje ugovore sa korisnicima autorskih dela i predmeta srodnog prava, kao i da u svoje ime, a za njihov raun vri naplatu posebne naknade od korisnika. Organizacija ima i pravo da kontrolie korienje predmeta zatite koji su u njenom delokrugu, kao i da pokree odgovarajue postupke radi zatite prava koja su joj poverena na kolektivno ostvarivanje. Organizacija obavlja delatnost na osnovu dozvole dravnog organa nadlenog za poslove autorskih i srodnih prava, to je Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije: ali, samo jedna organizacija moe dobiti dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava za istu vrstu prava na istoj vrsti autorskih dela ili predmeta srodnog prava. Dozvola vai pet godina, nakon ega se postupak izdavanja ponavlja. Postojee organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava su obavezne da usklade statusni oblik i poslovanje sa novim Zakonom u roku od jedne godine od njegovog stupanja na snagu.

U funkcionisanju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava najvanije pitanje je visina naknade tarifa.

Osnovni akti ovih organizacija su, uz statut, tarifa i plan raspodele. Plan raspodele je interni akt, koji donosi skuptina organizacije, a koji sadri merila za raspodelu prihoda nosiocima autroskog i srodnih prava ostvarenog naplaivanjem naknade od korisnika. Tarifa je akt kojim organizacija utvruje visinu i nain odreivanja naknade koju naplauje: (a) korisnicima za pojedine oblike korienja dela i predmeta srodnih prava, kao i (b) obveznicima koji plaaju posebnu naknadu. Tarifa mora biti primerena vrsti i nainu korienja dela i predmeta zatite, posebno utvrena za one korisnike kojima je korienje dela i predmeta zatite nuno za obavljanje osnovne delatnosti (npr. studio za grafiki dizajn) i za one kojima je korienje samo korisno ili prijatno (npr. ugostiteljski objekti), a pri njenom odreivanju uzimaju se u obzir tarife organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava iz drava iji je drutveni bruto proizvod pribline vrednosti BDP-u u Srbiji. Ako se korienje autorskog dela vri zajedno sa korienjem predmeta srodnih prava (npr. knjiga ili CD) ili za jedno korienje ima vie nosilaca prava (npr. film), tarife se odreuju srazmerno, prema uobiajenoj meunarodnoj praksi. Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava ne utvruje tarifu samostalno, ve kroz pregovore sa korisnicima. Pregovori o predlogu tarife su velika novina Zakona iz 2009. godine, budui da je do njegovog donoenja tarifu jednostrano odreivala organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Pregovore inicira organizacija pozivom korisnicima, koji objavljuje na svojoj internet strani i u najmanje jednom visokotiranom dnevnom listu. Korisnici dela i predmeta srodnih prava uestvuju u pregovorima kao reprezentativna udruenja korisnika ili kao individualni korsnici, pri emu se javni radiodifuzni servis smatra za individualnog korisnika. Tarifa se odreuje nakon pregovora, pismenim sporazumom i objavljuje u Slubenom glasniku RS. Ako u roku od 60 dana od objave poziva na pregovore ne bude postignut sporazum, predlog tarife odreuje upravni odbor organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava i dostavlja ga na miljenje Komisiji za autorsko i srodna prava.

Komisija je novo telo, ustanovljeno Zakonom iz 2009. godine. To nije stalno telo, ve je Vlada osniva po potrebi, iz reda istaknutih strunjaka za autorsko i srodna prava, konsultujui organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava i reprezentativna udruenja korisnika. Osnovna svrha Komisije je da pripremi miljenje o predlogu tarife, koji je utvren pregovorima organizacije i korisnika ili od strane upravnog odbora organizacije. U postupku pred Komisijom uestvuju sve zainteresovane strane iz pregovora o odreivanju predloga tarife. Ukoliko Komisija oceni da predlog tarife ne ispunjava uslove i pravila iz Zakona, organizacija koja je inicirala pregovore ima dodatni rok od 30 dana da ponovi pregovore sa korisnikom i ponovo utvrdi predlog tarife. Ako Komisija ponovo oceni da predlog tarife nije zadovoljavajua, utvrdie tarifu sama. Posebna pravila vae za odreivanje jedinstvene tarife za naknadu interpretatora za emitovanje i javno saoptavanje interpretacije i naknadu proizvoaa fonograma za emitovanje i javno saoptavanje fonograma, kao i jedinstvene tarife za posebnu naknadu, jer se radi o vie autorskih i srodnih prava koja se naplauju zajedno (npr. kod muzikog CD-a ili filma). Kod jedinstvenih tarifa u pregovorima uestvuje vie organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, sa jedne, i reprezentativno udruenje korisnika, sa druge strane, po istom postupku kao i kod utvrivanja predloga tarife. Njima se ostavlja rok od 90 dana da postignu sporazum i zatrae miljenje Komisije o predlogu jedinstvene tarife. Ako propuste ovaj rok, Komisija samostalno odreuje jedinstvenu tarifu.

Organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava imaju brojne obaveze.

Za ove organizacije vai pretpostavka da u svom poslovanju deluju za raun svih nosilaca autorskog i srodnih prava, za dela i predmete zatite koji su u njenom delokrugu. Nosilac autorskog i srodnog prava koji ne eli da bude zastupan od organizacije treba pismeno da obavesi organizaciju da e svoja prava ostvarivati individualno, ali to ne vai za prava za koja je obavezno kolektivno ostvarivanje autroskog i srodnih prava. Nosioca prava koji nije obavestio organizaciju da individualno ostvaruje svoja prava, organizacija je duna da tretira ravnopravno sa nosiocima sa kojima ima potpisan ugovor. Naplatu naknade od korisnika svaka organizacija vri samostalno, osim u sluaju jedinstvene tarife za posebnu naknadu. Ovu naknadu naplauje organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih muzikih prava, dakle organizacija interpretatora ili organizacija proizvoaa fonograma, to je novina uvedena Zakonom iz 2009. godine. Prihod od jedinstvene tarife za posebnu naknadu se deli na 40% za autorima (muziarima), 30% za interpretatore i 30% za proizvoae fonograma i proizvoae videograma. Domae organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, po osnovu ugovora sa inostranim organizacijama, obezbeuju kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava domaih nosilaca prava u inostranstvu i stranih nosilaca u Srbiji. U odnosu na svoje lanove, organizacija je duna da ih redovno izvetava o svojim aktivnostima, kao i da nosiocima prava raspodeli sav prihod ostvaren od naknade od korisnika, osim pokria za trokove rada, u skladu sa planom raspodele. Raspodela mora biti zasnovana na podacima o korienju dela i predmeta zatite, a ako preciznih podataka o tome nema ili je njihovo prikupljanje nesrazmerno trokovima, onda se koriste relevantne i proverljive injenice. U odnosu na korisnike, organizacija je duna da sa svakim korisnikom ili udruenjem korisnika zakljui ugovor o neiskljuivom ustupanju prava korienja predmeta zatite iz njenog delokruga, kao i da korisnike i zainteresovanu javnost redovno izvetava, preko masovnih medija i na svojoj internet stranici, o pitanjima od znaaja za njih (koje nosioce prava predstavlja, koja imovinska prava ostvaruje, kategorije korisnika dela i predmeta zatite, tarifu, broj ugovora sa inostranim organizacijama i drugo). Obaveze korisnika prema organizacijama su da pribave pravo na korienje dela i predmeta zatite pre nego ponu da ih koriste, kao i da obavetavaju organizaciju o injenicama bitnim za obraun naknade koja se po tarifi plaa.

Pa tom osnovu su duni i da ovlaenim predstavnicima organizacije omogue uvid u dokumentaciju i relevantne podatke. Za obaveze korisnika solidarno odgovaraju: (a) neposredni korisnik dela i/ili predmeta zatite, (b) vlasnik, dralac i zakupac prostore u kojem je delo i/ili predmet zatite korien, i (c) organizator dogaaja na kojem je korieno delo i/ili predmet zatite, osim kod jedinstvene tarife za posebnu naknadu, kod koje je propisana solidarna odgovornost proizvoaa ureaja za umnoavanje i praznih nosaa zvuka, slike i teksta, ije liste utvruje Vlada, i uvoznika istih, osim uvoza malih koliina, kao dela linog prtljaga, a obaveza nastaje pri prvoj prodaji ili uvozu u zemlju. Nadzor nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava vri Zavod za intelektualnu svojinu.

Autorsko i srodna prava uivaju dvostruku pravnu zatitu.

Poto su apsolutna prava, ona u sluaju povrede daju pravo nosiocu prava na sudsku zatitu u parninom postupku. Povreda autorskog ili srodnog prava je neovlaeno vrenje bilo koje radnje koja spada u iskljuiva prava nosioca, neplaanje naknade za korienje, kao i neizvravanje drugih ugovornih obaveza. U sluaju povrede autorskog ili srodnog prava, nosilac prava ima pravo na tubu protiv tetnika za naknadu imovinske tete, a autori i interpretatori imaju i pravo na tubu za naknadu neimovinske tete zbog povrede moralnih prava. Osim toga, ako je povreda imovinskih prava uinjena namerno ili krajnjom nepanjom, tuilac umesto naknade imovinske tete moe zahtevati naknadu trostrukog iznosa redovne naknade koju bi primio da je korienje bilo zakonito. Uz pravo na graanskopravnu zatitu, autorsko i srodna prava su zatieni sa osam privrednih prestupa i pet prekraja. Zapreena novana kazna za privredni prestup iznosi od 100.000 do ak 3 miliona dinara, to zavisi od teine prestupa, a karakteristini propisani prestupi su: (a) zabranjeno je neovlaeno objavljivanje, umnoavanje ili javno saoptavanje na bilo koji nain, u celini ili delom, autorskog dela i predmeta srodnog prava, ili stavljanje u promet, u zakup ili u komercijalne svrhe neovlaeno objavljenih ili umnoenih autorskog dela i predmeta srodnog prava; (b) zabranjeno je, u cilju pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugoga, staviti u promet ili u zakup primerke neovlaeno objavljenih ili umnoenih autorskih dela i predmeta srodnog prava, ako se zna da su neovlaeno objavljeni ili umnoeni; (c) svako pravno lice korisnik autorskog dela i predmeta srodnih prava duno je da organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava dostavi u propisanom roku podatke o nazivu predmeta zatite, uestalosti i obimu iskoriavanja i drugim okolnostima bitnim za obraun naknade koju plaa po tarifi; i drugi. Za prekraje je zapreena novana kazna od 100.000 do 1 milion dinara, a karakteristini prekraji su: (a) zabranjeno je, bez navoenja imena autora ili interpretatora, ili pod drugim imenom, u celini ili delimino, objaviti, izvesti ili na bilo koji drugi nain javno saoptiti tue autorsko delo ili tuu interpretaciju; (b) zabranjeno je bez dozvole autora izmeniti ili preraditi tue autorsko delo ili tuu snimljenu interpretaciju; i drugi.

Bez preterivanja se moe rei da je autorsko pravo jedan od stubova modernog drutva.

Istorijski, pojava i razvoj autorskog prava poklapaju se sa formiranjem modernih drutava. U politikom smislu, kao deo slobode govora ono je u Evropi imalo bitan politiki znaaj sve do 1991. godine, a u znaajnom delu sveta ima i danas. Ekonomski, oblast koju pokriva autorsko pravo je najbre rastui deo privrede: na primer, u privredi SAD su nematerijalna dobra, u koja spada i autorsko pravo, iznosila 70% korporativnih dobara, dok su kompanije povezane sa autorskim pravima najbogatije kompanije (Microsoft, Google). Odatle je zatita autorskog prava doslovno civilizacijska, ali i pragmatino ekonomska potreba Srbije, naroito jer je zbog izuzetno loeg stanja dugo posle 2000. godine bila na listi zemalja kojima su pretile ekonomske sankcije zbog grubog krenja autorskog prava. (U Srbiji je i danas na snazi Zakon o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine, Slubeni glasnik RS RS 46/06, ije su odredbe delimino derogirane novim Zakonom o autorskom i srodnim pravima). Zatita autorskog i srodnih prava je obaveza Srbije po Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju, dok se u postupku pregovora o lanstvu u Evropskoj Uniji jedno od ukupno 35 poglavlja odnosi se samo na intelektualnu svojinu. Konano, Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs sporazum) je jedan od tri kljuna sporazuma na kojima poiva Svetska trgovinska organizacija, u ije lanstvo Srbija eli da ue. Ureivanje stanja u vezi autorskog i srodnih prava za Srbiju je, stoga, jedan od najvanijih zadataka u izgradnji zdravog i privlanog privrednog ambijenta, to su ciljevi kojima se teilo donoenjem novog Zakona o autorskom i srodnim pravima i to on treba da podstakne i omogui.

Novi Zakon iz 2009. godine usklaen je sa regulativom Evropske Unije i Svetske trgovinske organizacije.

Od znaaja je pomenuti da je Zakonom iz 2009. godine izmenjena definicija emitovanja i usklaena sa definicijama iz Direktive EU o satelitskom emitovanju i kablovskom reemitovanju (Direktiva 93/83), ime su otklonjeni problemi u vezi emitovanja emisija i plaanja naknada po tom osnovu. Meutim, novi Zakon iz 2009. godine stvorio je i novo problematino mesto, budui da deo strune javnosti osporava obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava i smatra ga nespojivim sa evropskom praksom, uz insistiranje da u svim sluajevima ostane mogunost izbora individualnog ili kolektivnog ostvarivanja prava. injenica je da u pogledu naplate korienja pre svega muzikih i filmskih dela i raunarskih programa Srbija ima katastrofalno iskustvo iz 90-ih godina, ije posledice jo nisu sanirane. Uvoenje obaveznog kolektivnog ostvarivanja prava moe se tretirati kao pokuaj da se domae trite, na kojem je prisutan prevelik obim autorske piraterije, usmeri u pravcu stvaranja osnovnih institucija samoureivanja. Jak otpor ovom pokuaju u postupku javne rasprave o nacrtu novog Zakona, koji je objedinio raznovrsne subjekte, sugerie da ovaj pokuaj ve u startu ima ozbiljne prepreke, to budi sumnje u njegov uspeh.

Autorska prava u Republici Srbiji ( zakoni, primene, usaglasavanje)

Kljuni pojam autorskog prava je autorsko delo odnosno njegova definicija. Mnogobrojne meunarodne konvencije u oblasti autorskog prava kao bitne odlike autorskog dela navode sledee:Originalnost - Autorsko delo ne mora predstavljati apsolutnu novinu, dovoljna je inovativnost i individualnost u subjektivnom smislu.Materijalizacija Autorsko delo mora biti materijalizovano, odnosno mora biti napisano, snimljeno, izgovoreno, naslikano, tj. vidljivo prikazano ili zabeleeno na bilo koji nain.Autorskim delom se ne smatraju opte ideje, postupci, metodi rada ili matematiki koncepti, naela, principi i uputstva sadrana u autorskom delu, kao ni zakoni i propisi, slubeni materijali organa koji vre javne funkcije, slubeni prevodi propisa i podnesci i drugi akti u upravnom i sudskom postupku.Autor ili stvaralac dela je takoe i prvi vlasnik autorskih prava. Jedini izuzetak ovom pravilu je kada je delo stvoreno na radnom mestu po nalogu nalogodavca, kada se imovinska prava na autorskom delu nalaze kod poslodavca u periodu od 5 godina od nastanka dela. Takoe je mogue da dvoje ili vie ljudi budu suvlasnici autorskih prava na autorskom delu, u sluajevima kada su oni koautori autorskog dela, odnosno kada je vie ljudi uestvovalo u nastajanju autorskog dela.Autorska prava, poput svake druge imovine, mogu se kupiti ili prodati, naslediti ili na neki drugi nain preneti na drugoga, u celosti ili delimino. To znai da imovinska prava na autorskom delu mogu pripadati nekom drugom a ne originalnom kreatoru ili prvom vlasniku. Nasuprot tome, moralna prava autora literarnih, dramskih, muzikih i umetnikih dela, pripadaju autoru i nakon njegove smrti ili smrti njegovih naslednika.Srodna prava su manje koherentna, ali neodvojiva od autorskog prava. Zakon navodi est vrsta srodnih prava pravo interpretatora (umetnika izvoaa), pravo proizvoaa fonograma, pravo proizvoaa viodeograma (filmskog producenta), pravo proizvoaa emisije, pravo proizvoaa baze podataka i pravo izdavaa.

Prema vaeem Zakonu o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije, koji je 2004-te godine usaglaen sa zakonima Evropske Unije iz ove oblasti, autorska prava traju 70 godina nakon smrti autora. Trajanje srodnih pravaje odreeno prema vrsti: imovinska prava interpretatora, proizvoaa fonograma, proizvoaa videograma i proizvoaa emisije traju 50 godina od nastanka predmeta srodnog prava; pravo proizvoaa baze podataka traje 15 godina od nastanka baze; pravo prvog izdavaa slobodnog dela traje 25 godina; konano, pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu naknadu traje 50 godina od izdavanja dela.

Zanimljive presude na osnovu autorskih prava

A&M Records Napster (2001)
Ovo je jedan od najpoznatiji slucajeva na osnovu krsenja autorskih prava vezanih za muzicku industriju. Kako se povecalo ,,sherovanje`` fajlova na internetu, Napster je pokrenuo web stranicu. Ovaj sajt je ponudio ,,skidanje`` pesama bilo kog zanra, novog i starog. A&M Records je pokrenuo tuzbu i optuzio ,, Napster`` za kradju muzike i omogucavanje ljudima sirom sveta da je skidaju i koriste besplatno. Pre gasenja sajta 2002 godine, Napster je morao platiti 26 miliona dolara raznim producentskim i muzickim kompanijama i tekstopiscima i izodjacima. Iznos je mogao biti mnogo veci da se ,, Napster`` nije izvinio i ugasio sajt. Nakon toga je nastao veliki broj sajtova koji besplatno nude pesme/muziku . Muzicka industrija pokrece najveci broj tuzbi povodom autorskih i srodnih prava.Fesit publications Rural tele services co (1996)
Feist publications je izbacio telefonski imenik koji je sadrzao brojeve telefona ljudi poredjan po specificnom formatu. Isti format je prilagodjen od strane ,, Rural tele services`` bez ikakve izmene u imeniku. Feist je izneo svoju tuzbu protiv Rural tele services, na osnovu autorskih prava. Slucaj je oboren, zato sto Feist nije ukljucio bilo koji ,,originali podatak/tke , kao na primer mape, itd pored brojeva telefona. Da su to ukljucili bio bi prekrsaj autorskih prava. Posto je bio obican telefonski imenik poredjan po redosledu i brojevima, optuzba je donesena u korist ,, Rural Tele services co.Princeton University press- Michigan Document Services (1996)Michigan Document Servies je bio umesan u stvaranje paketa studentskog materijala, Studentima univerziteta. Profesor je dostavio sav potrebni materijal i Michigen Doc. ( fotokopirnu organizaciju/firmu) firmi. Koju su oni iskoristili da naprave skriptu i prodavali je studentima univerziteta. U ovom slucaju je postojala klazula ,, postenog koriscenja``. Kompanija je mogla da plati pravo na koriscenje i distribuisanje univerzitetu i da iskoristi taj materijal. To je bilo dostupno iblo kome ko je zeleo da koristi taj materijal . U ovom slucaju kompanija je samo platila za original i pocela da pravi fotokopije . Sud je uzeo u obzir da to nije bilo ,,posteno koriscenje`` i kaznili su kompaniju.