Skripta FDU 2013 (Poslovno i Autorsko Pravo)

7/24/2019 Skripta FDU 2013 (Poslovno i Autorsko Pravo)

1/88

Prof. dr Katarina DAMNJANOVI

SKRIPTA ZA PREDMET

AUTORSKO I SRODNA PRAVA

1


2/88

GLAVA I: UVODNA RAZMATRANJA

I. POJAM PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

U naoj pravnoj teoriji i praksi jo nije u potpunosti prihvaen naziv

intelektualna svojina, kao jedinstven, generiki pojam za pravo industrijske svojine i

autorsko pravo. Stvar je dogovora da li treba koristiti generiki ili deskriptivni naziv,

ali i drugi razlozi, osim pragmatinih, govore u prilog prihvatanju jedinstvenog

naziva, naroito zbog postojanja bliskih veza izmeu industrijske svojine i autorskog

prava i njihovih zajednikih karakteristika.

Temin intelektualna svojina! je u meunarodnom i uporednom pravu najire

prihvaen naziv za ovu pravnu dis"iplinu, a predmet zatite ovog prava su duhovne

tvorevine i pravo tvor"a, autora, na rezultate svog intelektualnog stvaralatva # odatle

i naziv intelektualna svojina.

$naaj prava intelektualne svojine u savremenom drutvu je ogroman. %ao

posledi"a razvijene tehnologije i rastue uloge in&orma"ija u drutvu, vlasni"i

intelektualne svojine su sve ee meta razliitih vrsta zloupotrebe njihovih prava '

piraterije i &alsi&ikovanja. (eki obli"i takvog ponaanja postali su deo nae

svakodnevni"e, pa esto nismo ni svesni da su presnimavanje kasete, video trake ili

kompjuterskog programa ili &otokopiranje vie od jednog poglavlja knjige

nedozvoljeni.

Svaki subjekt koji poseduje neku ekskluzivnu in&orma"iju koja nije dostupna

drugim li"ima ima mogunost izbora. )n mo*e da je uini dostupnom javnosti, npr.

da je zatiti patentom ili objavi pod svojim imenom ili da ne obele*i delo +u tom

sluaju bie rei o anonimnom delu , ili da je sauva kao tajnu npr. kao know-how ili

neobjavljeno autorsko delo. U prvom sluaju on stie monopolsko, ekskluzivno,

monopolsko pravo koje je vremenski i teritorijalno ogranieno, a u drugom sluaju on

&aktiki uva tu in&orma"iju uz rizik da ona u nekom trenutku bude otkrivena i da

izostane njena pravna zatita. )snovna karakteristika intelektualnih prava je da njih

neogranieno mo*e iskoriavati neogranieni broj korisnika, na razliitim mestima, u

bilo koje vreme, a da se pri tome ne povredi njihova sutina niti umanji njihova

vrednost. -oto su zbog savremenih tehnikih sredstava mogunosti iskoriavanja

intelektualnih dobara neograniene i obli"i nedozvoljenog ponaanja su sve slo*eniji.


3/88

$ato zakoni priznaju nosio"u prava intelektualne svojine monopolsko ovlaenje #

iskljuivo pravo da sam upotrebljava svoju tvorevinu i pravo da zabrani svakom

drugom li"u da ga koristi bez njegove saglasnosti.

)no to je karakteristino za sar!"!no #rao int!$!%t&a$n!so'in!je

njegova globaliza"ija. (aime, donoenje meunarodnih konven"ija i sporazuma

kojima se uspostavljaju ne samo standardi pravne zatite, ve se i uvodi jedinstveni

postupak zatite govore da se intelektualna svojina posmatra sve vie kao jedan

globalni &enomen, slino meunarodnoj trgovini, pa shodno tome i pravno reava na

globalnom nivou. /akle, u uslovima savremenog tehnolokog razvitka pravo

intelektualne svojine ima svoje drutveno i ekonomsko opravdanje jer ono namee

dis"iplinu na tr*itu, regulie protok in&orma"ija i garantuje nosio"ima prava i

ovlaenim korisni"ima u*ivanje njihovih prava.

-ravo intelektualne svojine obuhvata dve velike grupe prava0 prava

industrijske svojine i autorsko i srodna prava.

(. PRAVO INDUSTRIJSKE SVOJINE

-ravo industrijske svojine se &ormiralo sredinom prolog veka sa donoenjem

prvih na"ionalnih zakona o industrijskoj svojini i meunarodnih konven"ija sa "iljem

da se obezbedi zatita ovih prava i izvan na"ionalnih grani"a. Termin industrijska

svojina! vodi poreklo iz &ran"uskog prava i prvi put je upotrebljen u $akonu o

patentima iz 121. godine, i pod uti"ajem ovog prava, prihvaen je i u ostalim

zemljama, kao i u meunarodnom pravu. )vo pravo u objektivnom smislu

predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliu etiri grupe pojava i odnosa u

drutvu.

a)Pra *raprava odnosi se na pronalaske, u najirem smislu, kao rezultate

stvaralakog rada pojedin"a a to su nova reenja nekog tehnikog problema koja

imaju odreeni inventivni nivo i primenjiva su u industriji i drugim oblastima tehnike.

-ronalas"i mogu, na osnovu na"ionalnih propisa i meunarodnih konven"ija, biti

zatieni putem patenata, malog patenta, korisnog modela, tehnikog unapreenja,

know-how-a, biljnih sorti i topogra&ija integrisanih kola.

+)Dr&*a *raprava odnosi se na znake obuhvaene generikim nazivom

zna"i razlikovanja i obuhvata dve osnovne vrste0 znake koji slu*e za razlikovanje

jedne robe ili usluga od druge, iste ili sline vrste roba ili usluga # robni i uslu*ni

3


4/88

*igovi, i oznake za obele*avanje porekla proizvoda # geogra&ske oznake porekla

proizvoda.

,)Tr!-a *rapojava i odnosa koje regulie pravo industrijske svojine

predstavljaju industrijski uzor"i i modeli, koji se danas oznaavaju generikim

pojmom dizajn!. )vim pravom tite se spoljni dvodimenzionalni i trodimenzionalni

obli"i industrijskih proizvoda i ono se nalazi u tzv.!sivoj zoni! izmeu prava

industrijske svojine i autorskog prava.

d) !trta *rapravila industrijske svojine odnosi se na istupanja i odnose

privrednih subjekata na tr*itu povodom obavljanja odreene privredne delatnosti. To

je pravo konkuren"ije koje ima za "ilj da odgovarajuim merama sprei ponaanja na

tr*itu koja imaju karakter nelojalnog istupanja i kojima se prouzrokuje teta drugim

privrednim subjektima, potroaima ili iroj zajedni"i, a esto takve radnje obuhvataju

upravo prava industrijske svojine. -ravila o suzbijanju nelojalne konkuren"ije

obuhvaena su meunarodnim konvne"ijama iz oblasti industrijske svojine, pa je

uobiajeno da se i prouavaju u okviru ove grane prava.

/. AUTORSKO I SRODNA PRAVA

4utorsko pravo se &ormiralo kao pravna dis"iplina u prolom veku, te se,

zajedno sa pravom industrijske svojine, mo*e svrstati u mlae grane prava. (astanak

savremenog autorskog prava rezultat je dugog i upornog nastojanja autora i korisnika

autorskih dela da se uspostavi pravni sistem koji e poivati na zakonskim

propisima, a ne na subjektivnim privilegijama srednjevekovnog prava.

)va grana prava regulie prava stvarao"a knji*evnih, naunih i umetnikih

dela. 5tite se tako knji*evna dela, govorna dela, izvedena knji*evna dela, muzika i

pozorina dela, dela likovnih umetnosti +i arhitekture, &otogra&ije, kinematogra&ska

dela i dela primenjenih umetnosti.6eliki broj na"ionalnih zakona sadr*i i odredbe o

srodnim pravima odnosno pravima interpretatora, proizvoaa &onograma,

videograma odnosno &ilmova, radio i televizijskih emisija, baza podataka itd.4utorsko

pravo nastoji da pomiri dve osnovne tenden"ije ' potrebu autora da bude pravno

zatien, sa jedne strane, i kulturni i nauni napredak drutva, sa druge strane.

7


5/88

II. PRAVNA PRIRODA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE I NJEGOV

ODNOS SA DRUGIM GRANAMA PRAVA

-ravo intelektualne svojine sadr*i odlike linih i stvarnih prava, ali se i od

jednih i od drugih razlikuju jer imaju svoja posebna obele*ja pa zato mo*emo rei da

se radi o tzv.sui generis odnosno posebnim pravima.

a)Odnos sa $i0ni" #rai"a 1n#r. #rao na 2iot3 na s$o+od&3

!rois#o!rst itd.) mo*emo ilustrovati uzimajui kao primer autorsko pravo.)no se

razlikuje od linih prava po tome to se autorsko delo mo*e odvojitiod autora i kao

takvo ima samostalnu ekonomsku vrednost, dok su lina dobra neodvojiva od linosti.

(osila" autorskog prava na autorskom delu u velikom broju sluajeva je pravno li"e

npr. izdavaka kua, produ"entska kua, dok je nosila" linog dobra uvek &iziko li"e.

8ino pravo se gasi smru svog titulara, dok moralna prava autora nakon njegove

smrti mogu vriti nasledni"i ili ak organiza"ije za kolektivno ostvarivanje autorskih

prava. )snovna slinost, meutim, le*i u intelektualnom stvaralatvu, kao tesno

vezanim za &iziku linost autora i u zadatku koji imaju lino i autorsko pravo0 zatitu

nematerijalnih, moralnih prava &izike linosti.

+)Odnos sa starni" #rai"a1n#r. so'ina nad stari"a) 4psolutni i

iskljuiv karakter prava intelektualne svojine ukazuje na slinost sa stvarnim,

imovinskim pravom. Slinost postoji u onom delu ovog prava kojim se tite

imovinskopravni interesi stvarala"a odnono njegovo pravo da ekonomski iskoriava

svoje autorsko delo i ostvaruje odgovarajuu materijalnu naknadu. Ta imovinska

prava su, kao i stvarna prava, prenosiva i naslediva i svojim titularima pru*aju

apsolutno, iskljuivo pravo korienja i raspolaganja. 9eutim, poto pravo

intelektualne svojine titi i drugu grupu ovlaenja +linopravna odnosno moralna

ovlaenja, to se ono i razlikuje od stvarnog prava.

,)Odnos #raa int!$!%t&a$n! so'in! sa dr&*i" *rana"a #raa

:ntelektualna prava predstavljaju posebnu, ali ne i izolovanu pravnu "elinu, a

poto je re o mladoj! grani prava, to su veze sa srodnim dis"iplinama veoma bliske i

ouvane, pa se u nedostatku odgovarajuih propisa u okviru zakona koji reguliu

razliita prava intelektualne svojine shodno primenjuju zakonski propisi iz srodnih

dis"iplina. (esumnjivo je da je ova bliskost najvie izra*ena u odnosu sa graanskim,

upravnim i trgovinskim odnosno privrednim pravom. S obzirom na postojanjeodreenih spe"i&inosti prava industrijske svojine i autorskog prava, ovi delovi su vie

;


6/88

povezani sa jednom ili drugom srodnom granom. (a primer, pravu industrijske

svojine najbli*e je trgovinsko pravo, a autorskom' graansko pravo.

-rava industrijske svojine su nastala u krilu *ra4ans%o* #raa, na osnovu

naela i prin"ipa ovog prava. $bog toga se u sluaju nedostatka propisa, odnosno

postojanja pravnih praznina u pravu industrijske svojine, koriste naela i propisi

graanskog prava. (pr. kod koautorstva primenjuju se propisi o susvojini.


7/88

III. IZVORI PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

(. 5ARMONIZA6IJA I UNI7IKA6IJA PRAVA INTELKTUALNE

SVOJINE

$a sva prava intelektualne svojine karakteristian je #rin,i# t!ritori'a$it!ta.

-rin"ip teritorijaliteta znai da pravni propisi jedne dr*ave va*e samo na njenoj

teritoriji, a to znai da i subjektivna prava koja nastaju na osnovu propisa jedne zemlje

va*e samo na teritoriji te zemlje. )vaj prin"ip je nastao u vremenu politike i

teritorijalne izolovanosti dr*ava. >azvoj meunarodnih odnosa u drugoj polovini ?:?

veka, doveo je do prevazila*enja ovog prin"ipa, jer on znai da svaka zemlja mo*e po

svom nahoenju da regulie zatitu subjektivnih prava strana"a. $ato je primena ovog

prin"ipa ograniena #rin,i#o" r!,i#ro,it!takoji predvia da je u jednoj zemlji

pravni polo*aj stran"a odreen pravnim statusom koji zemlja stran"a odobrava njenim

dr*avljanima.

:z pomenutih razloga pribeglo se zakljuivanju meunarodnih ugovora,

sporazuma i konven"ija kojima se tano utvruju prava i obaveze pripadnika zemalja

lani"a, a naelo re"ipro"iteta se samo izuzetno koristi, u sluaju da neko pravno

pitanje nije njima ureeno.Tako je zapoeo pro"es 8ar"oni9a,i'!prava intelektualne

svojine. -rve konven"ije su regulisale itave oblasti +npr. -ariska konven"ija za

industrijsku svojinu ili


8/88

:zvori prava intelektualne svojine u na"ionalnim okvirima se razlikuju, ali

mo*e se konstatovati da postoji nekoliko opteprihvaenih izvora prava kao to su

#o9itini #ro#isi+ustav, zakoni, #od9a%ons%i a%ti+uredbe, pravilni"i, o#ta

#rai$a o+$i*a,iono* i #rir!dno* #raa3 s&ds%a #ra%sa i #rana na&%a. %ada

govorimo o domaem pravu intelektualne svojine, kao osnovni izvori prava javljaju se

pozitivni zakonski propisi koji reguliu pravna pitanja u vezi sa pravom intelektualne

svojine # posebni propisi # lex specialisi odredbe o intlektualnim pravima u drugim,

optijim propisima +kao to je npr. $akon o obliga"ionim odnosima. )d donoenja

prve meunarodne konven"ije o zatiti industrijske svojine +-ariska konven"ija i prve

meunarodne konven"ije o zatiti autorskog prava +


9/88

Konvencijom o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

+D:-) osnovana je meuvladina organiza"ija u ijoj su nadle*nosti poslovi koji se

odnose na rpava industrijske svojine, autorsko i srodna prava. %onven"ija je usvojena

12=. godine na diplomatskoj kon&eren"iji u 5tokholmu. $adatak ove organiza"ije je

da obezbeuje administrativnu saradnju i radi na unapreenju zatite intelektualne

svojine u svetu i usklaivanju na"ionalnih zakonodavstava. D:-) predstavlja i

spe"ijalizovanu agen"iju Ujedinjenih na"ija za intelektualnu svojinu.

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine+T>:-S

usvojen je u okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih sporazuma o

"arinama i trgovini +E4TT. Sporazum ustanovljava jedan broj prin"ipa na kojima se

zasniva sistem zatite intelektualne svojine. To su prin"ip na"ionalnog tretmana kao

opte konven"ijsko naelo iz oblasti intelektualne svojine i prin"ip najpovlaenije

na"ije. )sim toga, Sporazum ustanovljava prin"ip po kome njegove odredbe ni u

emu ne zamenjuju ili smanjuju postojee obaveze koje dr*ave lani"e imaju na

osnovu drugih konven"ija iz ove oblasti. )snovna vredost ovog meunarodnog izvora

prava intelektualne svojine je da on propisuje standarde u pogledu du*ine trajanja,

obima i korienja svih prava intelektualne svojine i obavezuje dr*ave lani"e da se u

regulisanju ovih prava pridr*avaju propisanih standarda.

.(ajva*niji +i najstariji zakljuena 1CC3. godne izvor meunarodnog prava

ind&stri's%! so'in!jePariska konvencija, koja predstavlja meunarodni ugovor

otvorenog tipa +mogu joj pristupiti sve zainteresovane zemlje. -ariska konven"ija

broji 1;A zemalja lani"a i predstavlja univerzalni! izvor meunarodnog prava

industrijske svojine. Ubrzo po stupanju na snagu -ariske konven"ije, javila se potreba

kod zemalja lani"a za donoenjem meunarodnih sporazuma kojima se bli*e reguliu

pojedina sporna pitanja materijalnog prava. To su sledei sporazumi0 9adridski

sporazum o meunarodnoj registra"iji *igova +1C21 i protokol uz 9adridski

aran*man +12C2, 9adridski sporazum o suzbijanju la*nih i prevarnih oznaka porekla

na proizvodima +1C21, Faki sporazum za meunarodnu prijavu industrijskih

uzoraka i modela +12=A, 8isabonski sporazum za zatitu i meunarodnu registra"iju

oznaka porekla +12;C, Ugovor o saradnji u oblasti patenata +12A, %onven"ija o

evropskom patentu +123,


10/88

/ruga grupa sporazuma imala je za "ilj ustanovljavanje meunarodne

klasi&ika"ije za pojedina prava industrijske svojine, radi lakeg meunarodno'pravnog

prometa ovih prava izmeu lani"a -ariske konven"ije npr. (ieanski sporazum o

meunarodnoj klasi&ika"iji proizvoda i usluga za registra"iju *igova +12;.

Trea grupa sporazuma obuhvata one na regionalnoj osnovi izmeu lani"a

odreene regionalne organiza"ije. )vi sporazumi imaju za "ilj harmoniza"iju

na"ionalnih propisa zemalja lani"a, uni&ika"iju na"ionalnih propisa u jedinstveni

pravni poredak i donoenje zajednikih propisa regionalnog karaktera, koji mogu biti

u &ormi neobaveznih preporuka ili uputstava ili pravila sa obaveznom pravnom

snagom. U tom sluaju, na"ionalni propisi moraju da se usaglase sa regionalnim

pravilima. (ajbolji primer regionalnog i integra"ionog usaglaavanja prava je @U.

(ajzad, etvrta grupa meunarodnih sporazuma regulie odreena pitanja iz

oblasti industrijske svojine na pre"izniji nain nego opte konven"ije npr. Sporazum iz

(ajrobija +12C1 o zatiti olimpijskog simbola.

3. (a planu "!4&narodno* a&tors%o* #raa doneto je do danas vie

meunarodnih konven"ija, sporazuma i deklara"ija. /ve najzanaajnije konven"ije,

po broju zemalja potpisni"a i po obimnosti pitanja koje reguliu iz autorsko'pravne

zatite su0


11/88

grana prava iji je osnovni zadatak da obezbedi pravnu zatitu autora u pogledu

njegovog dela, kao i da uskladi delom podeljene, a delom suprotne interese autora,

li"a sa kojima autor ulazi u ugovorne odnose i najzad, korisnika autorskog dela.

)vo pravo pru*a, osim samom autoru, pravnu zatitu i drugim kategorijama li"a #

nasledni"ima' posle autorove smrti, i korisni"ima autorskog dela u sluajevima kada

autor prenese svoja ovlaenja na druga li"a ili kada su korisni"i pojedinih vrsta

autorskih dela odreeni zakonom. (orme autorskog prava u objektivnom smislu

odreuju0pojam i vrste autorskih dela, sadr*inu subjektivnog autorskog prava,

ogranienja subjektivnog autorskog prava, vremensko trajanje pravne zatite, prenos

autorskog prava za *ivota autora i u sluaju njegove smrti, zatitu autora u pogledu

povrede njegovog prava. Sve ovo ini predmet sudske prakse i pravne teorije, koje se

takoe oznaavaju izrazom autorsko pravo!.

U s&+'!%tino" s"is$&to je skup konkretnih ovlaenja tvor"a autorskogdela,

odnosno ovlaenja koja su na osnovu pravnih normi objektivnog autorskog prava

priznata autoru i koji on po svojoj volji vri. 4utorsko subjektivno pravo nastaje

samim inom nastankaautorskog dela kao proizvoda intelektualnih napora autora.

:zvorni nosila" autorskog subjektivnog prava je uvek autor kao &iziko li"e. Ukoliko je

u stvaranju dela, na kreativan nain uestvovalo vie li"a, onda su sva ta li"a koautori

dela odnosno zajedniki nosio"i jedinstvenog autorskog subjektivnog prava. Gedna od

osobina subjektivnog autorskog prava je ogranienje vremenskog trajanja pojedinih

ovlaenja autora. -oto je drutvo zainteresovano da autorska dela budu svima

dostupna i slobodna za korienje, ono ograniava trajanje subjektivnog autorskog

prava, kao iskljuivog apsolutnog prava autora da iskoriava i raspola*e svojim

delom. -o isteku odreenog broja godina, autorsko delo izlazi iz ekskluziviteta autora

i postaje opte dobro # slobodno delo.

/. ISTORIJSKI RAZVOJ

4utorsko pravo nastalo je u odreenom trenutku razvoja "iviliza"ije, kada dotle

postojei sistem privilegija vie nije odgovarao stepenu tehnikog razvitka. (aime,

privilegije koje su &eudalni vladari davali izdavaima, koji su proizvodili posebnu

vrstu robe + pre svega knjige, kao i sistem individualnih privilegija koje su se davale

autorima dela, nosili su u sebi suvie elemenata subjektivnosti, to je onemoguavalo

dalji razvoj ovih aktivnosti. Eeneralno posmatrano, mo*emo razlikovati nekolikoosnovnih &aza u razvoju autorskog prava.

11


12/88

a)Anti0%o do+a

)snovna karakteristika ovog perioda je da nije postojao nikakav oblik

autorskopravne zatite, jer se duhovno stvaralatvo nije smatralo individualnim

kreativnim inom ve otelotvorenjem bo*anskog nadahnua, dok je linost autora bila

u drugom planu, pri emu se nije pravila razlika izmeu dela kao duhovnog dobra i

materijalne osnove na kojoj je delo izraeno.

:pak, mogu se identi&ikovati odreeni zae"i zatite linih i imovinskih prava

autora. Tako se u starom >imu smatralo da nije pravino i poteno da se neko

potpisuje ispod tuih autorskih dela, ili da sebe istie kao autora tueg dela. -esnike

koji su prepisivali tue pesme je rimski pesnik 9ar"ial +:vek nove ere nazvao

plagiariusim-a+otmiarima, pa odatle i potie re plagijat.

%ada bi neko iskoriavao ili upotrebljavao delo na nain koji ugro*ava ast i

ugled autora, u rimskom pravu je autor mogao da podigne tu*bu koja se zvala actio

iniuriarium.-rilikom prodaje originalnih primeraka svojih dela autor je dobijao

jednokratnu naknadu koja se zvala honorariumdananji honorar.Upravo zbog

nepostojanja autorskopravne zatite bavljenje umetnou bilo je rezervisano za vie

klase odnosno imunije ljude ili one koji su imali pokrovitelje ' me"ene.

+) Sr!dn'i !%

Sve do sredine ?6 veka nije bilo veih promena u pogledu pravne zatite

autora. -rekretni"u ini naravno Eutembergov pronalazak tamparije negde oko 17;A.

godine. -re toga, knjige su uglavnom bile "rkvenog i &ilozo&skog karaktera, i

prepisivane su runo u manastirima. 5tamparije je omoguila umno*avanje knjiga i

drugih spisa, pa su tako knji*evna dela postala dostupna relativno irokom

auditorijumu. To je nadalje omoguilo i nastanak tr*ita knjiga, koje je zahtevalo da

bude ureeno. (aroito se kao veliki problem postavilo pretampavanje ve izdatih

knjiga, odnosno pojava nelojalne konkuren"ije u odnosu na prvog izdavaa dela.H$ato

je uveden tzv.! prin"ip privilegija! odnosno ekskluzivnih prava na izdavanje knjiga, a

prva poznata izdavaka privilegija datira iz 17=2. godine. (ju je uprava grada

6ene"ije dala Gohanu von SpeIeru a sastojala se u ekskluzivnom pravu na tampanje u

roku od pet godina. )d kraja ?6 veka izdavake privilegije se pojavljuju u

(emakoj, Jran"uskoj, @ngleskoj, 5paniji. Tokom vremena proirilo se shvatanje dapravo autora podrazumeva i pravo da on sam izda svoje delo odnosno da dozvoli ili

1


13/88

zabrani drugim li"ima izdavanje svog dela, to predstavlja kamen temelja"

savremenog kon"epta autorskog prava koji su vremenom upotpunila i nova iskljuiva

prava na iskoriavanje dela.

,) Sar!"!no a&tors%o #rao

(a prelazu iz &eudalnog u bur*oasko drutvo, poeli su u @vropi da se

pojavljuju i prvi zakoni o autorskom pravu. -rvi je usvojen u @ngleskoj 11A. godine i

to je zakon poznat kao zakon 4ne Stjuart. Tim zakonom je autorima prvi put priznato

iskljuivo pravo na njihovo delo i to za period od17 godina od objavljivanja dela, sa

mogunou produ*enja zatite za narednih 17 godina, pod uslovom da je autor jo

*iv u trenutku isti"anja prvobitnog roka zatite. )vaj zakon primenjivao se sve do

1211. godine.

U Jran"uskoj su prvi zakoni doneseni 121. i 123. godine i u njima je

proklamovano da autorsko delo predstavlja najsvetiji i najliniji oblik svojine! i da

autori imaju za *ivota iskljuivo pravo da iskoriavaju svoje delo i raspola*u njime.

-osle smrti autora to pravo prelazi na njegove naslednike i traje 1A godinapost

mortem auctoris+posle smrti autora.


14/88

-rvi jugoslovenski $akon o autorskom pravu donesen je 122. godine, a posle

drugog svetskog rata 127=. godine. Sada je na snazi novi $akon o autorskim i srodnim

pravima iz A1. godine.

(a meunarodnom planu postoji nekoliko konven"ija koje reguliu oblast

autorskog prava. /ve najva*nije su e je o pravnom pojmu, te se na osnovu

njega ne sme donositi vrednosni sud o tome ta su knji*evnost, umetnost i nauka, jer

su to kulturoloki pojmovi koji slu*e da se pribli*no opie oblast ljudskog stvaralatva

u kojoj nastaju autorska dela.

U naem $akonu o autorskim i srodnim pravima iz A11. godine +lan , autorsko

delo se odreuje kao0 !originalna duhovna tvorevina autora, izra*ena u odreenoj

&ormi, bez obzira na njenu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njenu namenu,

veliinu, sadr*inu i nain ispoljavanja, kao i doputenost javnog saoptavanja njene

sadr*ine!.

)vaj pojam je bli*e odreen pomou primernog nabrajanja pojedinih vrsta

autorskih dela0 pisana dela, govorna dela +npr. predavanja,besede, dramska, dramsko'

muzika, koreogra&ska i pantomimska dela, muzika dela, &ilmska dela, dela likovne

umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti itd.

/akle3 zakonski tekstovi sadr*e samo neke elemente de&ini"ije pojma autorskog

dela jer je "elovitu de&ini"iju teko dati jer je re o dinaminom pojmu odnosno

pojmu ija se sadr*ina stalno iri i dopunjava. (a osnovu pravne teorije i prakse

mo*emo zakljuiti da se pod pojmom autorsko delo! podrazumeva ljudska

tvorevina, koja ima duhovni sadr*aj, odreenu &ormu i koja je originalna. To su

ujedno i uslovi zatite autorskog dela.

/. USLOVI ZA;TITE

17


15/88

a)Tor!ina

Gedno delo je tvorevina ukoliko ga je autor stvorio svojim radom. To znai da

tvorevina ne mo*e biti neto to je prethodno postojalo +npr. u prirodi pa ga je

pojedina" pronaao i prezentirao kao autorsko delo +npr. kamen ili grana posebnog

oblika. Takoe, ono ne mo*e biti tvorevina nekog ureaja +npr. prevoenje uz pomo

raunara iako ove ureaje ovek mo*e da koristi kao pomona sredstva za stvaranje

tvorevina.

+)D&8oni sadr2a' i &"!tni0%a r!dnost

4utorsko delo u prin"ipu predstavlja in&orma"iju koja se obraa ljudskom duhu, te

je tako i nosila" duhovnog sadr*aja, koji mo*e biti ra"ionalne ili emo"ionalne prirode

i daje autorskom delu smisao i znaenje.S obzirom na tu svoju osobinu, autorsko delo

je, u so"iolokom smislu, drutvena tvorevina ija je &unk"ija da posreduje u

komunika"iji izmeu ljudi i to na neposredan nain. $ato npr. kreditne karti"e ili

saobraajni zna"i nisu autorska delajer sami po sebi ne poseduju duhovni sadr*aj i

dobijaju znaenje tek posredstvom pravila za upotrebu.

/uhovni sadr*aj se u odnosu na vrstu autorskih dela izra*ava na razliite naine,

npr. kod muzika dela su to tonovi, dok su kod likovne umetnosti to

dvodiemnzionalne i trodimenzionalne &orme, boje, vrste materijala itd.U vezi sa tim

se i postavlja pitanje umetnike vrednosti autorskog dela kao njegovog

elementa.Umetniku vrednost i njeno o"enjivanje nije mogue odrediti na objektivan

nain pa je to preputeno ukusu javnosti.Umetnika dela se stvaraju da se svide

nekome i to bilo kome pa zato javnost treba da "eni vrednost jednog dela prihvatajui

ga ili odba"ujui.

,)S#o$'na 1i9ra2a'na) for"a d!$a

-ravo titi sve proizvode ljudskog duha pod uslovom da su dobili svoju

izra*ajnu, materijalizovanu &ormu!./akle &orma je onaj element autorskog dela u

kojem se duhovni sadr*aj ispoljava, postaje pristupaan ljudskim ulima.

9aterijaliza"ija duhovnog sadr*aja jednog dela mo*e biti u telesnom i u bestelesnom

vidu # npr. knjiga, ploa, ali i zvuk, elektromagnetski talas itd.

Ta materijalizovana &ormane mora kod svih dela da bude izra*ena u trajnom itelesnom obliku. Takav je sluaj sa govornim delima ili sa muzikim delima bez nota.

1;


16/88

)sim toga, materijalizovana &orma u kojoj je delo izra*eno ne mora da bude ni

de&initvna0 i nedovrena autorska dela u*ivaju pravnu zatitu, kao i delovi autorskog

dela i naslov autorskog dela ukoliko je materijalizovana ideja predstavljena u meri

koja oito karakterie autorsko delo.

U svakom sluaju, &orma autorskog dela mora biti odreena, a iza ovog uslova

krije se zahtev za stabilnou oblika konkretiza"ije idejnog sadr*aja svakog autorskog

dela, to je pretpostavka ne samo za prepoznavanje pojedinog autorskog dela, ve i za

njegovo ponavljanje odnosno reprodukovanje

d) Ori*ina$nost d!$a

4utorsko delo mora da predstavlja originalnu tvorevinu i to je opte prihvaen

uslov autorsko'pravne zatite. )riginalno je zapravo ono delo koje je njegov tvora"

ostvario sam, ne podra*avajui dela drugih autora. To ne znai meutim, da autorska

dela uopte ne podra*avaju druga ve postojea dela, ali nova krea"ija, stvorena na

osnovu jedne takve inspira"ije, mora da nosi znatne izmene koje nose peat linosti

njenogautora, pa su ponekad i nijanse dovoljne da delu daju izgled originalnog. )vo

pitanje je &aktike prirode i "eni se u svakom konkretnom sluaju od strane nadle*nog

suda ukoliko doe do spora o autorstvu.

)snovna objektivna pretpostavka za postojanje originalnosti zavisi od vrste dela

odnosno oblasti kojoj odreeno delo pripada. (aime, postoje oblasti ljudskog

stvaralatva , koje su sa svih strana odreene praktinim, tehnikim, &unk"ionalnim ili

logikim pravilima, tako da ne ostavljaju prostor za ispoljavanje individualnih"rta

linosti +npr. pravljenje al&abetskog spiska stanara jedne zgrade ili spiska tele&onskih

pretplatnika ili reavanje matematikih zadataka. $ato bi vie pojedina"a, polazei

od istih parametara, dolo do istih rezultata odnosno tvorevina, a da pri tome nemaju

mogunost da u nju unesu svoju individualnu "rtu kojom bi delo bilo originalno.

9eutim, ima i oblasti stvaralatva gde postoji prostor za originalne tvorevine ali

je taj prostor su*en npr. kod kataloga, jelovnika3 reklama. >e je o tvorevinama

potronog karaktera, koje se smatraju originalnim pod uslovom da nisu identine sa

ve nekom postojeom tvorevinom i ine predmet autorskopravne zatite.

$ato je potrebno primeniti jedan srednji pristup meri originalnosti koja se zahteva

od autorskog dela. /akle, nije potrebno da delo bude izraz autorove genijalnosti ili

bilo kakve nadprosenosti, ve je dovoljno da delo izlazi van okvira rutinskog,svakodnevnog i uobiajenog i da nosi lini peat svog autora.

1=


17/88

!) 7or"a$nosti

/anas u svetu dominira prin"ip po kojem autorskopravna zatita nastaje samim

inom nastanka dela, to znai da autor nije du*an da preduzima bilo kakve &ormalne

radnje kojima bi konstituisao ili obezbedio svoje pravo. To je i jedna od bitnih razlika

u odnosu na prava industrijske svojine ija se zatita ostvaruje u upravnom postupku

pred $avodom za intelektualnu svojinu.

9eutim, i do danas su se u nekim na"ionalnim pravima zadr*ali osta"i

primene suprotnog prin"ipa # prin"ipa &ormalnosti zatite. -od &ormalnostima zatite

se podrazumevaju posebni, dodatni uslovi upravnopravne prirode, koji moraju biti

ispunjeni da bi jedno delo moglo biti predmet autorskopravne zatite. Sistem

&ormalnosti je karakteristian za anglosaksonsko pravo, pri emu je u @ngleskoj

naputen poetkom dvadesetog veka, dok se u S4/ zadr*ao u bla*em vidu.

U svom izvornom obliku se,u S4/, sistem &ormalnosti sastojao iz tri radnje0

stavljanja rezerveo autorskom pravu na svaki primerak dela u vidu rei Copyright!,

odnosno oznaka L uokvirene krugom sa godinom prvog objavljivanja i imenom

nosio"a autorskog prava + ova &ormalnost je imala najvei uinak, jer dela koja nisu

bila oznaena rezervom o autorskom pravu nisu bila zatienaB deponovanja dva

primerka dela u %ongresnu biblioteku u 6aingtonu, pri emu neispunjenje ove

obaveze nije povlailo sobom gubitak prava, ve samo novanu kaznu, i bilo je uslov

za njihovu registra"ijuB i najzad, registracijedela u


18/88

poda"i smatraju istinitim dok se suprotno ne doka*e, to predstavlja oborivu

pretpostavku. )va pretpostavka dovodi i do toga da svako savesno li"e koje je

povredilo tue autorsko pravo uzdajui se u tanost podataka u eviden"iji ne odgovara

za naknadu tete zbog povrede tog prava. /eponovanje primeraka i unoenje u

eviden"iju ne utiu na nastanak ili trajanje autorskih prava.

III.VRSTE ZA;TIENI5 DELA

(a $akon daje optu de&ini"iju autorskih dela kao originalnih duhovnih

tvorevina autora izra*enih u odreenoj &ormi i primera radi nabraja najpoznatije vrste

autorskih dela. Time se sudskoj praksi ostavljaju iroke mogunosti tumaenja

de&ini"ije i sprovoenja odreene politike u ovoj oblasti. 4utorskopravnom zatitom

nisu obuhvaene opte ideje, postup"i, metode rada ili matematiki kon"epti kao

takvi, kao i naela, prin"ipi i uputstva koji su sadr*ani u autorskom delu. )no to

nikada ne mo*e biti zatieno su zakonski tekstovi i drugi akti dr*avnih organa,

njihovi slu*beni materijali, slu*beni prevodi propisa i materijala kao i podnes"i i drugi

akti u upravnom ili sudskom postupku. Sva dela koja zakon primera radi nabraja

mo*emo da svrstamo u nekoliko osnovnih grupa.

(. KNJI


19/88

'novinskih vesti jer se postavlja pitanje u kojoj meri je novinska vest

originalna intelektualna tvorevina i da li ju je mogue svrstati u kategoriju autorskih

dela. : pored napora velikih novinskih kua da im se prizna autorskopravna zatita,

dnevne novosti i razne druge vesti koje u sebi sadr*e golu in&orma"iju nisu stekle

zatitu na planu autorskog prava, jer je u optem interesu da javnost to bolje i to

potpunije obavetena o svim dogaanjima iz oblasti javnog *ivota, a osim toga vesti

predstavljaju prezentiranje injeni"a, a ne intelektualnu tvorevinu. Samo u sluaju da

one dobiju oblik reporta*e, novinskog lanka ili napisa mogu da raunaju na

autorskopravnu zatitu.

' kompila"ija koje mogu da budu knji*evnog ili korisnog karaktera. U prve

spadaju zbirke odabranih dela, antologije, reni"i, en"iklopedije itd, a u druge razne

vrste kataloga i programa, vodii, albumi, godinja"i, "enovni"i itd. )ne u*ivaju

zatitu ukoliko je re o originalnim tvorevinama imajui u vidu originalnost obrade i

sistematiza"iju pozajmljenog materijala. To predvia i na $akon ukljuujui i zbirku

narodnih knji*evnih i umetnikih tvorevina ili dokumenata sudskih odluka i sline

grae u pogledu izbora i rasporeda sastavnih delova. (a $akon u ovu kategoriju

ukljuuje i baze podataka, bez obzira da li je u mainski itljivoj ili drugoj &ormi, opet

s obzirom na originalnost izbora i rasporeda sastavnih delova. $atita zbirki ni na koji

nain ne ograniava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.

'privatnih pisama koja nose odlike originalnog autorskog dela. )na

predstavljaju takoe predmet zatite i to naravno samo u pogledu sadr*ine, a ne i

&izike hartije koji ostaje u svojini li"a kome je pismo upueno. To ne va*i za

poslovna pisma i koresponden"iju.

'naslova knji*evnih i drugih dela koji u*ivaju zatitu pod uslovom

originalnosti kao i nezavreno autorsko delo i delovi autorskog dela. %od naslova

treba imati u vidu da on mora biti kreativnog i distinktivnog karaktera, pa e tako

opteprihvaeni, banalni i generiki naslovi ostati u javnom domenu i nezatieni.

' kompjuterskih programa' (a $akon pod pisanim delima predvia i

kompjuterske programe. Sam pojam kompjutera sadr*i dve komponente'elektronski

ureaj +maina, hardver i kompjuterski program +so&tver koga ini skup uputstava

pomou kojih hardver obavlja svoju &unk"iju i postaje npr. maina za projektovanje,

prevoenje, analitiko planiranje itd. -rogram se sastoji od aritmetikih i

organizatorskih nareenja izra*enih spe"ijalnim simbolima # programskim jezikom, apoto je u upotrebi vie razliitih programskh jezika, deava se da se programi, da bi

12


20/88

se koristili moraju prevoditi na drugi jezik. /a bi kompjuterski programi u*ivali

autorskopravnu zatitu oni moraju ispunjavati zakonom odreene uslove za autorska

dela. Titular prava odnosno autor je ono li"e koje je intelektualni tvora" programa pri

emu to mo*e biti vie li"a, pa e biti re o koautorstvu. %ada je re o raunarskom

programu stvorenom u radnom odnosu, nosila" iskljuivih imovinskih prava e uvek

biti poslodava", dok e autoru pripasti moralna prava. $akon predvia i mogunost

ugovora o naru*bini raunarskog programa gde naruila" stie sva imovinska prava,

osim ako ugovorom nije drugaije ureeno.

%od zatite raunarskih programa postoje odreene spe"i&inosti u odnosu na

druga autorska dela. -rva se tie sadr*ine prava gde se umno*avanjem +kopiranjem

ili bele*enjem smatra i smetanjem "elog programa ili njegovog dela u memoriju

raunara, odnosno putanje programa u rad na raunaru, kao i menjanje programa i

prevoenje na drugi jezik :pak dozvoljeno je reprodukovati kopije raunarskog

programa bez dozvole i naknade autoru ako se program koristi u one svrhe za koje je

pribavljen. )sim toga, li"e koje je na zakonit nain probavilo program radi korienja

u line svrhe, ima pravo da taj program smeta u memoriju raunara, otklanja greke,

kopira rezervni primerak programa na telesnom nosau i vri dekompila"iju

+prevoenje programa radi pribavljanja neophodnih podataka za postizanje

interoperatibilnosti tog programa sa drugim programom. (ajzad, li"e koje je na

zakonit nain pribavilo program mo*e taj program menjati odnosno prilagoavati

svojim potrebama.

b)Govorna delasu npr. predavanja, govori, besede, kon&eren"ije, pripovesti, a bie

zatiena opet pod uslovom da je re o originalnim krea"ijama. 4li ukoliko je re o

govorima odr*anim u skuptinama, sudovima i drugim dr*avnim organima, naunim,

umetnikim i drugim organiza"ijama, kao i na javnim politikim sastan"ima i

slu*benim sveanostima oni se mogu slobodno objavljivati bez dozvole i naknade

autorima, putem tampe, televizije, a u "ilju obavetavanja javnosti o aktuelnim

dogaajima iz politikog, naunog ili kulturnog *ivota.

c)Izvedena knjievna delazasnivaju svoje postojanje na nekom ve postojeem delu,

i to tako to autor ovog dela stvara novo delo pozajmljujui od postojeeg dela

izvesne bitne odlike, ali na takva nain da izvedeno delo predstavlja originalnuduhovnu tvorevinu. )no je u zavisnom odnosu od originalnog, izvornog dela, jer je za

A


21/88

njegovo iskoriavanje potrebna saglasnost autora originalnog. )vakvo delo mo*e se

ostvariti skraivanjem, prilagoavanjem, preradom i prevoenjem izvornog dela. (a

$akon poznaje zatitu prerada autorskih dela uz napomenu da zatita ovih dela ni na

koji nain ne ograniava prava autora izvornog dela. (apomenimo da su prevodi

najei oblik izvedenih dela, pri emu prevodila" stvara novo autorsko delo, koje u

sebi nosi peat linosti prevodio"a. -revod uvek u*iva zatitu kao originalna tvorevina

duha, bez obzira na kvalitet prevoda.

/.MUZIKA DELA

9uzika delasu umetnika dela koja se izra*avaju pomou tonova i u*ivaju

zatitu po optem re*imu odnosno pod uslovom originalnosti. )va dela se sastoje iz

tri elementa 0 melodije +tema dela koja odgovara donekleodgovara pojmu ideje! i

harmonije i ritma kojima se melodija ilustruje. )va dela u*ivaju zatitu bez obzira na

to da li su zabele*ena putem nota ili npr. na tra"i i da li su propraena reima ili ne. (i

veliina dela ne utie na zatitu pa je isto da li se radi o sim&oniji operi ili reklamnom

d*inglu. )na mogu biti izvorna i izvedena. U okviru ovih drugih razlikujemo

aran*man+obrada kod koje se delo prilagoava za izvoenje na drugim instrumentima

ili orkestra"ija kompozi"ije, varija"iju +novo delo stvoreno pozajmljivanjem teme i

dodavanjem novog motiva,, ali i skraenja muzikih dela i razne vrste zbirki.

:mita"ija muzikog *anra je doputena, a tako stvoreno delo smatra se nezavisnim

delom, pod uslovom originalnosti.

=.POZORI;NA DELA

$atiena su i kao dramska+tragedija, komedija, dramsko'muzika +opere,

muzike revije3 koreogra&ska +balet, &olklor, zvuk i svetlost i pantomimska dela. U

nekim zakonima ova dela nisu izdvojena u posebnu kategoriju ve ulaze u grupu

knji*evnih dela. (jihova spe"i&inost je u tome to se mogu izvoditi na s"eni

predstavom umetnika izvoaa, jednog ili vie njih. /ramska dela se najee

de&iniu kao knji*evna dela stvorena za s"ensko prikazivanje odreene dramske

radnje +ak"ije pa se zapravo radi o naroitom obliku govornog knji*evnog dela iji je

predmet postavljanje na s"enu neke radnje. /ramsko'muzika dela su muzika dela sa

reima stvorena za s"ensko prikazivanje odreene dramske radnje +ak"ije sa

muzikim izvoenjem, a nazivaju se i s"enskim ili pozorinim delima.

1


22/88

>.DELA LIKOVNI5 UMETNOSTI

U njih se tradi"ionalno ubrajaju slikarstvo, vajarstvo, gra&ika, rezbarstvo,

arhitektura, dekor, hortikultura i &otogra&ija. (eki u ovu grupu ubrajaju i

kinematogra&ska dela, a neki i uzorke i modele. U svakom sluaju prema klasinoj

podeli mo*emo razlikovati dela likovnih umetnosti u u*em smislu3 dela arhitekture i

&otogra&ska dela. prvu grupuspadaju slikarstvo, vajarstvo, gra&ika, bakrorezi, dekor

i sl. i ona su zatiena pod uslovom da su originalne tvorevine autora, ostvarene u

ravni ili u prostoru. %ao originalna dela zatiene su i kopije tih dela pod uslovom da

nose karakter originalnosti. 9eutim, kopije koje predstavljaju opte podra*avanje

originalnih dela ne u*ivaju zatitu. :zvedena dela, kao npr. slika u ulju na osnovu

postojee skulpture u*ivae zatitu pod uslovom originalnosti.!ela arhitekture, kao

izrazi umetnikog oblikovanja, gradnje i ukraavanja, obuhvataju arhitekturu u u*em

smislu +stambene i druge zgrade, spomeni"i, mostovi3 unutranju arhitekturu

+ureenje stanova i drugih prostora, pozorinu i s"ensku dekora"iju i hortikulturu.

Uslovi zatite su i kod ovih dela isti odnosno ona moraju biti originalna dok se

umetnika vrednost pretpostavlja, i upravo zato nije pru*ena zatita novim tehnikim

postup"ima ili nainima rada u ovoj oblasti. (ajzad,"otogra"ska dela i dela stvorena

postupkom slinim &otogra&skim +litogra&ska ili &otokopija predvieni su zajedno sa

planovima, ski"ama i maketama.$atiene su kako umetnika tako i dokumentarna

&otogra&ija, ali ne i mehaniki sainjene &otogra&ije. Jotogra&ska dela moraju takoe

da ispune uslov originalnosti koji se kod ovih dela ogleda u nekoliko elemenata0 u

izboru mesta, vremena, polo*aja, osvetljenja itd.

?.KARTOGRA7SKA DELA

%artogra&ska dela su sve vrste geogra&skih, topogra&skih, astronomskih i

drugih karata +mape, razne vrste planova, ski"a i plastinih dela koja se odnose na

geogra&iju, topogra&iju, arhitekturu ili neku drugu naunu ili umetniku oblast, a to

znai da tu spadaju sve vrste ovakvih dela koja nisu obuhvaena u okviru neke druge

kategorije knji*evnih i umetnikih dela, naravno uz ispunjenje osnovnog uslova

originalnosti.

@.DELA PRIMENJENE UMETNOSTI

/ela primenjene umetnosti su umetnike tvorevine namenjene zadovoljavanju

praktinih potreba, a to znai tvorevine duha koje nalaze odreenu primenu uindustriji ili zanatstvu. )va kategorija dobija na znaaju jer savremeni kup"i sve vie


23/88

vode rauna o estetskoj strani proizvoda, posebno predmeta za linu upotrebu i

opremanje prostora i nalazi se na grani"i interesovanja dve grane prava # autorskog i

prava industrijske svojine, pa se u uporednom pravu javlja i problem sukoba pravnih

pravila ove dve grane prava +razgranienje polja primenjene umetnosti i industrijskih

uzoraka i modela i ve poznati problem kumula"ija zatite.

.7ILMSKA DELA

:li kako $akon ka*e kinematogra&ska i televizijska dela obuhvataju igrane, "rtane,

dokumentarne &ilmove, &ilmske *urnale, kolske +nastavne &ilmove, reklamne i

kulturne &ilmove itd. %inematogra&sko delo, bez obzira da li je stvoreno kao izvedeno

delo, prilagoavanjem nekog drugog dela za &ilm +npr. romana ili na osnovu

originalne ideje, predstavlja predmet zatite kao originalna tvorevina duha.

%inematogra&sko delo, iako kompleksna tvorevina, u*iva autorsko'pravnu zatitu kao

jedinstveno delo, stvoreno u saradnji vie li"a # koautora dela, a ne kao prost zbir

doprinosa vie autora. Upravo zbog uestvovanja velikog broja autora, interpretatora i

tehnikih saradnika, uz ogroman &inansijski i logistiki doprinos produ"enta, &ilmska

dela dovode i do najkomplikovanije pravne situa"ije u pogledu autorskopravne zatite.

Sam pojam &ilmskog dela za osnovni element ima osobenost pri projek"iji. (aime,

prilikom projek"ije ovog dela gledala" stie iluziju da je re o kontinuiranom

deavanju, upravo zbog biolokih karakteristika ljudskog oka, jer se slike zabele*ene

na odreenoj podlozi kreu odreenom brzinom, pa se stvara iluzija da je re o

kontinuiranoj radnji.

)d kinematogra&skog dela kao takvog treba razlikovati &ilm, kao materijalnu

podlogu +corpus mechanicum na kojoj je delo realizovano, kao to se i klie u

tampariji razlikuju od knji*evnog dela. Stoga posedovanje &ilmske kopije ne znai da

njen dr*ala" ima pravo prikazivanja tog dela, a isto tako, izgubljena kopija ne znai i

gubljenje prava prikazivanja. 9eutim, kinematogra&sko delo tesno je vezano za

&ilmsku traku jer ga bez nje i nema, dok knji*evno delo mo*e da bude realizovano i

usmenim saoptavanjem. /anas ovo pitanje gubi na va*nosti jer osim klasinih

&otogra&skih postupaka postoje i alternativni, elektronski naini nasnimavanja na

razliite materijalne podloge odnosno nosae npr. /6/ romove.

(aslovi kinematogra&skog dela u*ivaju istu zatitu kao i naslov knji*evnih dela.

3


24/88

IV. LI6A KOJA U


25/88

i dr. ili da ga uopte ne oznai. Tada se njegovo delo naziva anonimnim delom .U

sluaju da autorov identitet nije poznat on e u*ivati zatitu im otkrije svoj identitet i

njegovo autorsko pravo e trajati onoliko vremena koliko bi trajalo da je autorsko delo

objavljeno punim imenom.

%od autorskih dela gde autor nije poznat, na delu nije naznaen identitet

autora ili je naznaeno neko izmiljeno ime, autorska prava ostvaruje izdava ako je

delo izdatoB ako delo nije izdato ali je objavljeno, onda li"e koje je objavilo delo. 4li

onog trenutka kada se utvrdi identitet autora, prestaju prava ovih li"a3a autoru je

ostavljena mogunost da ovim li"ima odobri da nastave sa vrenjem njegovih

prava.4utorsko delo se smatra objavljenim kad je, na bilo koji nain i bilo gde u svetu

prvi put saopteno od strane autora ili ovlaenog li"a a to znai da je uinjeno

dostupnim veem broju li"a koja nisu meusobno povezana iskljuivo rodbinskim ili

drugim linim vezama. :zdatim se delo smatra kada su primer"i dela puteni u promet

od strane samog autora ili ovlaenog li"a u onolikom broju koliki je potreban za

zadovoljavanje potreba javnosti. 4ko je re o delu likovne umetnosti ono e biti

izdato i kada je originalni primerak ili najmanje jedna kopija uinjena trajno

pristupanom javnosti.

+) Po'a" %oa&tora

4utorsko delo koje je stvoreno saradnjom najmanje dva li"a smatra se

koautorskim delom. %oautori su li"a koja su stvorila delo tesno saraujui. /a bi

nastalo koautorstvo potrebno je da svi autori uestvuju u intelektualnom stvaranju,

odnosno da su svi zajedno duhovni tvor"i dela. )stala li"a su pomoni"i ili tehniki

saradni"i i nemaju autorsko pravo nad delom.

$a koautorstvo je bitno da postoji zajedniko intelektualno stvaranje i da je

doprinossvih koautora kreativne prirode. -ri tome, doprinosi ne moraju da budu iste

veliine niti istog kvaliteta, pod uslovom da sadr*e stvaralake elemente. %oautorsko

delo mora da predstavlja "elinu, a to znai da svi koautori moraju da imajuzajedniku

ideju, istu kon"ep"iju dela i istovetan "ilj u pogledu dela koga zajedniki stvaraju.

/elovi pojedinih autora se odreuju srazmerno stvarnom doprinosu koji je

svaki od njih dao u stvaranju autorskog dela, pa se i ekonomska korist shodno

odreuje. -o pravilu se odnosi koautora, naroito oko korienja dela, reguliu

ugovorom i imaju elemente susvojine. Svaki koautor mo*e da podnosi tu*be, u svoje

ime i za svoj raun. %oautori su nosio"i jedinstvenog subjektivnog autorskog prava nakoautorskom delu. Ukoliko je koautorsko delo neobjavljeno, potrebna je saglasnost

;


26/88

svih koautora za njegovo objavljivanje. Takoe, kod vrenja ostalih moralnih i

imovinski ovlaenja svi koautori se moraju saglasiti +izuzev u sluaju odvojivih

doprinosa, ali i tada se mora voditi rauna o interesima ostalih koautora odnosno dela

u "elini.4ko dva ili vie autora spoje svoja dela radi zajednikog iskoriavanja svaki

od autora zadr*ava autorsko pravo na svom delu a odnosi se reguliu ugovorom.

)vakva dela mogu se javiti u svim oblastima intelektualnog stvaralatva #

knji*evnosti, umetnosti, nau"i. (ajee se javljaju kod muzikih i naunih dela, dok

se kod kinematogra&skih koautorstvo pretpostavlja i &ilmsko delo je tipino

koautorsko delo

U naem pravu $akon predvia da se koautorima &ilmskog dela smatraju pisa"

s"enarija, re*iser i glavni snimatelj odnono direktor &otogra&ije, a kod "rtanog &ilma #

glavni animator. 4ko je muzika bitan element &ilmskog dela, koautor je i kompozitor.

S"enogra&i, kostimogra&i ili glum"i nisu koautori, a za glum"e je karakteristino da

imaju zatitu kao interpretatori shodno odredbama o srodnim pravima. %oautori

&ilmskog dela imaju iskljuivo pravo da snimaju svoje tvorevine, da ih reprodukuju,

stavljaju u promet i prikazuju, da ih emituju putem televizije, prevode, ili prerauju i

adaptiraju. -rava koautora su nedeljiva, ali se pojedini doprinosi mogu posebno

eksploatisati +npr. &ilmska muzika se mo*e snimiti na ploe ili kasete i emitovati preko

radija pod uslovom da se takvim korienjem ne nanosi teta delu kao "elini i

interesima ostalih koautora.

-rodu"enti ili proizvoai &ilmskog dela su li"a +pravna ili &izika koja

&inansiraju stvaranje ovog dela, obavljaju poslove organiza"ionog i propagandnog

karatera u vezi sa snimanjem dela i putanjem dela u promet. $akon pod produ"entom

smatra pravno ili &iziko li"e koje u svoje ime daje ini"ijativu, prikuplja &inansijska

sredstva, organizuje, rukovodi i preuzima odgovornost za prvo snimanje &ilmskog

dela ili niza pokretnih slika praenih zvukom ili bez zvuka +videogram. -rodu"ent

zakljuuje poseban ugovor sa svakim koautorom, kao i ostalim li"ima koja uestvuju

u stvaranju ovog dela. Ugovorima se reguliu prava koja se prenose na produ"enta od

strane koautora. (ae pravo usvaja sistem Mugovorne "esijeN, po kome produ"ent

postaje nosila" autorskog prava na osnovu ugovora sa koautorima i tie se prenosa

imovinskih ovlaenja # prava snimanja, prava putanja u promet i prava prikazivanja

kinematogra&skog dela, a za to dobijaju naknadu od produ"enta koja se utvruje

ugovorom. (a $akon dakle ne priznaje Mzakonsku "esijuN +da je produ"ent nosila"autorskog prava po samom zakonu, ali ograniava na dva naina autore u korist

=


27/88

produ"enata. %ada jedan od autora odbije da zavri svoj doprinos ili bude spreen da

to uini, produ"ent mo*e da upotrebi ve dati doprinos za zavravanje dela, kao i da

anga*uje drugog autora da bi se kinematogra&sko delo zavrilo. (aravno, autor koji

nije zavrio svoj doprinos u kinematogra&skom delu, zadr*ava svoje autorsko pravo na

onom delu koji je on uradio. /rugo ogranienje se odnosi na doprinos pis"a s"enarija i

kompozitora muzike, koji su, po svojoj prirodi, odvojivi od dela, te se mogu odvojeno

koristiti. To se mo*e uiniti samo pod uslovom da se time ne povrede prava prenesena

na produ"enta kinematogra&skog dela.

/. NOSIO6I AUTORSKOG PRAVA

$akoni garantuju autoru odreeni, maksimalni krug ovlaenja, ali on, kao

izvorni nosila" ovlaenja, mo*e preneti jedan deo svojih ovlaenja +onih koja su po

prirodi prenosiva na drugo pravno ili &iziko li"e koje time postaje nosila" autorskog

prava povodom odreenog autorskog dela. )vlaenja koje autor prenosi nosio"u su,

po svojoj prirodi, imovinska ovlaenja i tiu se prava i naina korienja korienja

autorskog dela. )vim prenosom autor gubi ona ovlaenja koja je preneo, ali ne i

svojstvo autora koje je neprenosivo i vezano za linost autora. (osila" autorskog

prava mo*e da bude &iziko ili pravno li"e # npr.preduzee iz oblasti izdavake

delatnosti, pozorite, organiza"ija autora, instituti, akademije nauka i druge ovlaene

institu"ije. -ostoje tri osnova za nastanak ovog prava0 ugovor, zakon ili nasleivanje.

a)U*oorje najei nain prenosa ovlaenja za *ivota autora.$akljuuje se

izmeu autora i drugog &izikog ili pravnog li"a koje postaje nosila". Ugovori su

razliiti, u zavisnosti od vrste autorskog dela, prirode i obima prava koje se prenosi.

9ogu se preneti sva ili samo neka ovlaenja. -o prestanku ugovora, ovlaenja se

vraaju autoru, kao izvornom nosio"u prava.

+) 4ko se prenos vri na osnovu 9a%onaonda drugo li"e ima ona ovlaenja u

pogledu autorskog dela koja mu se zakonom priznaju, nezavisno od volje autora #

npr.dela koja nastanu u radnom odnosu ili po narud*bini odreenog pravnog ili

&izikog li"a.

%od dela stvorenog u radnom odnosu kod nas je prihvaeno stanovite da je

autor tvora" dela koji, zbog toga to se nalazi u radnom odnosu i dobija materijalnu

nadoknadu za svoj rad, prenosi imovinska ovlaenja na svoje preduzee ili ustanovu,pod uslovima odreenim u zakonu. (a $akon regulie autorsko delo stvoreno u


28/88

radnom odnosu. )n propisuje da je, ukoliko je autor stvorio delo tokom trajanja

radnog odnosa, izvravajui svoje radne obaveze, poslodava" ovlaen da to delo

objavi i nosila" je iskljuivih imovinskih prava na njegovo iskoriavanje, u okviru

svoje registrovane delatnosti, u roku od pet godina od zavretka dela, ako optim

aktom ili ugovorom o radu nije drukije odreeno. 4utor ima pravo na posebnu

naknadu, zavisno od e&ekata iskoriavanja dela. )sim ovog prava, autor dela

zadr*ava na tom delu sva ostala autorska prava. -osle proteka roka iskljuiva

imovinska prava na delu stie autor. %rtiterijumi za odreivanje naknade odreuju se

optim aktom ili ugovorom o radu.-rilikom korienja dela stvorenog u radnom

odnosu, poslodava" je du*an da navede ime, pseudonim ili znak autora odnosno da

potuje moralna prava autora.

%od dela po narud*bini nosila" prava je naruila", a ne autor dela. )n

zadr*ava autorsko pravo na svom doprinosu, ali autorsko pravo na delu, kao "elini

ima naruila", koji ima pravo da delo objavi i stavi u promet. (aruila" ima pravo da

usmerava i kontrolie postupak stvaranja dela, ali ne i da time sutinski ograniava

slobodu duhovnog stvaralatva. $a iskoriavanje dela naruila" je obavezan da

autoru plati naknadu. %od kolektivnih autorskih dela nastalih spajanjem priloga veeg

broja autora npr. en"iklopedije ili raunarski programi, karakteristino je da

organizator izrade ovakvog dela ima pravo da objavi i iskoriava delo pod svojim

imenom, ali uz obavezu da na svakom primerku dela navede listu autora iji su prilozi

inkorporirani u kolektivno delo.

"4ko je u pitanju nas$!4ian'!,onda e zakonski nasledni"i autora imati ona

prava koja se mogu nasleivati po propisima autorskog ili naslednog prava, a

testamentalni nasledni"i ona prava koje im je autor svojim testamentom preneo.

U svakom sluaju nosila" autorskog prava ne sme neovlaeno prenositi

autorska ovlaenja na trea li"a, a ukoliko to uradi, du*an je nadoknaditi tetu koju je

time prouzrokovao. Ukoliko prekorai prenesena ovlaenja, on takoe odgovara za

tetu prouzrokovanu autoru ili treim li"a.

=. OSTALA LI6A NA KOJA SE ZAKON PRIMENJUJE

-rava strana"a su u naem zakonu ureena na slian nain kao i u uporednom

pravu. U odnosu na ranije propise novi $akon je uneo ne sadr*i prvo objavljivanjeautorskog dela stran"a na teritoriji nae zemlje kao uslov za dobijanje autorskopravne

C


29/88

zatite u Srbiji. Strani autori imaju autorsko'pravnu zatitu kod nas pod sledeim

uslovima0 da je autor li"e koje ima autorska prava na osnovu meunarodnog ugovora

koji smo rati&ikovali ili da postoji re"ipro"itet izmeu nae zemlje i zemlje iji je autor

dr*avljanin. -ostojanje re"ipro"iteta dokazuje li"e koje se na uzajamnost

poziva.Ukoliko postoji sumnja u pogledu utvrivanja dr*avljanstva autora,

objanjenje daje nadle*ni savezni organ odnosno organiza"ija nadle*na za autorsko

pravo.4ko jedan autor ne ispunjava zakonske uslove, on e moi da kod nas zatiti

samo moralna prava povodom svojih autorskih dela, jer je to univerzalno pravo na

stvaralatvo.

V. SADR


30/88

odnose autora prema treim li"ima, prema ostalim autorima kada su u pitanju

koautorska dela, kao i u sluajevima kada to nala*e opti interes.

9oralna prava su neotuiva i to je obele*je koje proizilazi iz toga to je moralno

pravo vezano za linost autora. U sluaju smrti, neka linopravna ovlaenja, koja su

tesno vezana za linost autora se gase, dok se vrenje drugih ovlaenja mo*e preneti

na naslednike. )vlaenja koja su tesno vezana za linost autora +pravo na stvaranje i

izmenu dela, povlaenje iz prometa i unitenje dela ne mogu se prenositi na

naslednike. )va ovlaenja se nazivaju pozitivnim moralnim ovlaenjima za razliku

od onih moralnih ovlaenja koja se mogu prenositi # negativnih ovlaenja.

$akon regulie pojedina moralna prava a pre svega0 pravo na objavljivanje dela,

pravo paterniteta, pravo na naznaenje imena, pravo na potovanje integriteta

+nepovredivost dela i autorove linosti i pravo na suprotstavljanje nedostojnom

iskoriavanje dela.

Pravo paterniteta i pravo na nazna#enje imena su deo osnovnog moralnog prava

koje ima svaki autor # da mu se prizna autorstvo i da delo koje je on stvorio naznai

svojim imenom na nainkojisam odabere.)n se tako mo*e odluiti da svoje delo

uopte ne obele*i +anonimno delo ili da ga obele*i na nain da sauva svoj identitet

+pod pseudonimom,znak, ini"ijali. -ravo na priznanje autorstva ima tri elementa #

pozitivni # da obele*i ili ne obele*i deloB negativni # da zabrani zloupotrebu svog

imena u bilo koje svrhe i pravo da se suprotstavi uzurpiranju i prisvajanju njegovog

dela ili plagijatu od strane li"a koje tue autorsko delo nedozvoljeno koristi.

Pravo na o$javljivanje delasastoji se u odlu"i autora da li e i u kom obliku i na

koji nain delo objaviti3prikazati ili na drugi nain izlo*iti javnosti.$a potrebe

autorskog prava, delo se smatra objavljenim samo ako je to uinjeno sa dozvolom

autora. )vim pravom se tite i imovinski interesi autora, jer je objavljivanje tesno

povezano sa korienjem dela i predstavlja pretpostavku za eksploata"iju dela.(ain

objavljivanja zavisi od vrste dela # neka dela se objavljuju da bi se uinila

pristupanim javnosti, druga se izla*u, emituju, prikazuju itd./o objavljivanja dela

samo autor ima iskljuivo pravo da javno daje obavetenja o sadr*ini dela ili da

opisuje svoje delo.

Pravo na za%titu integriteta dela se sastoji u iskljuivom pravu autora da titi svoje

delo, a to znai da se suprotstavi neovlaenim izmenama svog dela odnosno da da

dozvolu za preradu dela drugom li"u, ali i da se suprotstavi javnom saoptavanju dela

3A


31/88

u izmenjenoj ili nepotpunoj &ormi. )vo pravo je povezano sa imovinskim pravom

autora na naknadu za svako iskoriavanje autorskog dela od strane drugog li"a.

Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskori%&avanju delasastoji se u

iskljuivom pravu autora da se suprotstavlja iskoriavanju svog dela na nain koji

ugro*ava ili mo*e ugroziti njegovu ast ili ugled. -otovanje autorovog integriteta i

nepovredivosti autorskog dela ine zajedno jedan od konstitutivnih elemenata

autorskog moralnog prava.

Pravo pokajanjanije izriito navedeno ali je prepoznatljivo u odredbama $akona

o autorskim ugovorima gde se ka*e da autor mo*e uskratiti dozvolu za iskoriavanje

dela odnosno mo*e povui ustupljeno imovinsko pravo ako smatra da bi korienje

njegovog dela moglo da nanese tetu njegovom stvaralakom ili linom ugledu, i to iz

razloga koji su nastali posle zakljuenja autorskog ugovora, a za koje ne odgovara

sti"ala" prava, uz obavezu da naknadi tetu.

+) I"oins%a #raa a&tora

)va prava, zajedno sa moralnim ovlaenjima, slu*e za zatitu autorovih interesa i

predstavljaju neodvojivu, bitnu komponentu autorskog subjektivnog prava.

Sadr*inu imovinskih prava ini pravo iskoriavanja dela. Samo je autor ovlaen

da iskoriava svoje delo, a druga li"a # koja nisu autori # mogu iskoriavati delo

samo uz dozvolu autora. /avanje saglasnoti za korienje dela ili autoriza"iju je

neotuivopravo autora i on ima pravo da posebno odluuje o svakom obliku

iskoriavanja svog dela.

(aini iskoriavanja mogu biti razliiti i zavise od vrste i prirode dela, ali i od

razvoja tehnologije, stvaranja novih medija itd. -oto je re o prenosivim pravima

onda autor ima pravo da uz naknadu ili bez nje prenosi svoja imovinska prava na

&izika ili pravna li"a za vreme trajanja zatite. 4utor prenosi imovinska prava

pravnim poslovima za *ivota odnosno ugovorima, a posle njegove smrti, nasledni"i

nasleuju imovinska prava sve dok traje pravna zatita dela. -renosivost imovinskih

prava predstavljaju jednu od osnovnih razlika u odnosu na moralna prava, jer za

razliku od njih nisu potpuno vezana za linost i neprenosiva.$a svako iskoriavanje

dela autoru pripada naknada, osim ukoliko ugovorom izmeu autora i korisnika ili

zakonskim odredbama drugaije nije predvieno.

:movinsko pravo autora je po svojoj prirodi iskljuivo, apsolutno pravo kojedeluje erga omnes+prema svim treim li"ima. U tom pogledu imovinsko pravo se ne

31


32/88

razlikuje od moralnog # ono je iskljuivo +pravo da samo on iskoriava svoje delo

odnosno da ga ustupa na korienje drugim li"ima uz autoriza"iju i apsolutno ' pravo

da zabrani onaj nain iskoriavanja dela za koji on nije dao saglasnost, bez obzira ko

vri to iskoriavanje +izuzev ako se radi o zakonskim ogranienjima imovinskih

prava autora.

-o naem novom $akonu radnje iskoriavanja dela podeljene su u dve grupe,

zavisno od toga da li se delo iskoriava u telesnoj &ormi +putem primeraka ili u

bestelesnoj &ormi' npr. javno saoptavanje dela. -rva je pravo iskoriavanja dela u

telesnoj &ormi i predstavlja bele*enje dela na materijalnu podlogu odnosno

umno*avanje ili stvaranje jednog ili vie primeraka dela. )vo ovlaenje autor mo*e

da uini na tri naina0 umno*avanem kojepredstavlja iskljuivo pravo autora da

dozvoli odnosno zabrani drugom li"u bele*enje svog dela na materijalnu podloguB

stavljanjem dela primeraka u promet prodajom ili drugim nainom prenosa

svojine,nuenjem primeraka dela, skladitenjem ili uvozom i najzad, davanjem

primeraka dela u zakup odnosno na ogranieno vreme, uz neposrednu ili posrednu

imovinsku korist. 9eutim, ukoliko autor ustupi proizvoau &onograma ili &ilmskom

produ"entu pravo na davanje u zakup dela on zadr*ava pravo na pravinu naknadu

+npr. ako su dela zabele*ena na video ili audio kaseti, L/'u itd..

/ruga je iskoriavanje dela u bestelesnoj &ormi i ona obuhvata0 pravo izvoenja

dela gde autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvoenje svog

dela, a njime se smatra javno saoptavanje nes"enskih dela + govor, muzika u*ivo

pred publikomB pravo predstavljanja dela kojim se smatra javno saoptavanje s"enskih

dela +dramskog, dramsko'muzikog, koreogra&skog, pantomimskog dela u*ivo pred

publikomB pravo prenoenja izvoenja ili predstavljanja odnosno istovremeno javno

saoptavanje dela koje se izvodi ili predstavlja publi"i koja se nalazi izvan prostora u

kome se delo izvodi ili predstavlja u*ivo, uz pomo tehnikih ureaja kao to je

zvunik, odnosno ekran i zvunikB pravoemitovanja odnosno javnog saoptvanja dela

*inim ili be*inim prenosom radijskih ili televizijskih programskih signala

namenjenih za javni prijem +radio'di&uzija i kablovska di&uzijaB pravo reemitovanja

odnosno pravo da se dozvoli ili zabrani da se autorsko delo koje je emitovano

radiodi&uzijom istovremeno, u neizmenjenom obliku i u "elosti saopti javnosti kada

to saoptavanje obavlja druga radiodi&uzna organiza"ija ili kada se to saoptavanje

obavlja kablovskim ili mikrotalasnim sistemom ili se delo izvorno emituje iz drugedr*aveB pravo na javno saoptavanje, ukljuujui interaktivno injenje dela dostupnim

3


33/88

javnosti *inim ili be*inim putem, na nain koji omoguuje pojedin"u individualni

pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere' uvedeno je zbog pojave :nternetaB

pravo na prilagoavanje, aran*iranje i drugu izmenu delaB pravo na javno

saoptavanje dela koje se emituje na javnim mestima npr. u javnom saobraaju,

restoranimaB i najzad, pravo javnog saoptavanja dela sa nosaa zvuka i slike uz

pomo tehnikih ureaja za reprodukovanje zvuka odnosno slike.

,) Praa a&tora #r!"a $asni%& d!$a

%ada se jedno autorsko delo iskoriava u telesnoj &ormi odnosno kada postoji

primerak dela, mogue je da doe do sukoba interesa izmeu autora i vlasnika

primerka dela.


34/88

posrednika, kao i da naknadu isplate u roku od 3A dana. $a obavezu plaanja naknade

solidarno odgovaraju prodava", kupa" i posrednik.4utor ima pravo da u roku od tri

godine zahteva od gore navedenih li"a bilo koju in&orma"iju koja mu je potrebna za

obezbeenje naknade njegovih potra*ivanja.

Pravo za$rane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti znaida

vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i &otogra&ije ima pravo da taj

primerak izla*e, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom

otuenja originalnog primerka, to izriito i u pisanoj &ormi zabranio.9eutim, autor

ne mo*e zabraniti izlaganje originalnog primerka dela koji pripada muzeju, galeriji ili

drugoj slinoj javnoj institu"iji.

(ajzad, pre#e pravo autora na preradu primerka dela arhitekturepostoji u

sluaju da vlasnikgraevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima

nameru da vri odreene izmene na graevini. Tada je on obavezan da preradu dela

prvo ponudi autoru, ukoliko je on dostupan, a autor ima obavezu da se o toj ponudi

izjasni u roku od 3A dana.4utor se jedino ne mo*e usprotiviti izmenama ukoliko su

one nu*ne iz sigurnosnih ili tehnikih razloga 4ko se izmene na graevini vre prema

projektu koji nije sainio autor, moraju se potovati moralna prava autora.

d) Prao a&tora na #os!+n& na%nad&

Savremeni tehniki ureaji kao to su &otokopir'aparati, kompjuteri,tampai,

skeneri, L/ plejeri i sl. pru*aju mogunost kopiranja tuih autorskih dela # sa

programa radio i T6 stani"a, kaseta, disketa, knjiga i dr. i tako omogue svojim

vlasni"ima da uz male trokove koriste tua dela odnosno da ne kupuju primerke dela

koja su sa dozvolom autora proizvedena i stavljena u promet. To smanjuje prihode

autora i onemoguava njihovu kontrolu nad korienjem dela.

$ato je $akonom predvieno nekoliko sluajeva u kojima autori imaju pravo na

posebnu naknadu.Prvi slu#ajodnosi se na autore dela za koja se, s obzirom na

njihovu prirodu, mo*e oekivati da e biti umno*avana u line nekomer"ijalne

potrebe na nosae zvuka, slike i teksta i oni imaju pravo na posebnu naknadu od

uvoza odnosno prodaje tehnikih ureaja i praznih nosaa zvuka, slike i teksta, koji su

podobni za takvo umno*avanje. -oto umno*avanje u line i nekomer"ijalne svrhe

nije zabranjeno, li"a koja prodaju ili uvoze ovakve ureaje snose odgovornost za

mogue zloupotrebe. 6lada je zadu*ena da utvrdi listu tehnikih ureaja i predmeta zakoje postoji obaveza plaanja posebne naknade. (aknadu plaaju proizvoai ili

37


35/88

uvozni"i ovakvih ureaja pri prvoj prodaji ili uvozu novih ureaja za tonsko i

vizuelno snimanje, prvoj prodaji praznih nosaa zvuka i slike i novih ureaja za

&otokopiranje. )baveza plaanja naknade ne postoji ukoliko su ovakvi ureaji

namenjeni izvozu ili je re o nekoj posebnoj opremi za npr. muzika ili &ilmska

studija. (aknadu na osnovu dostavljenih in&orma"ija obraunava organiza"ija za

kolektivno ostvarivanje autorskih prava, a same naknade se odreuju uzimajui u

obzir verovatnu tetu koju autor mo*e pretrpeti.

!rugi slu#aj postoji kod umno*avanja autorskih dela &otokopiranjem ili slinom

tehnikom. Tada autori imaju pravo i na naknadu od pravnog ili &izikog li"a koje

pru*a usluge &otokopiranja. Gedini izuzetak je ukoliko su ureaji ili nosai zvuka ili

slike namenjeni izvozu. : ovo pravo autori ostvaruju preko organiza"ije za kolektivno

ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

(re&i slu#aj odnosi se na pravna li"a ija je registrovana delatnost davanje u

zakup primeraka autorskihg dela +npr. video klubovi. (aime, ako autor ustupi

proizvoau &onograma odnosno videograma +&ilma svoje pravo na davanje

primeraka dela u zakup on ipak zadr*ava pravo na pravinu naknadu od davanja u

zakup primeraka autorskog dela zabele*enog na video ili audio kaseti ili L/'u. )d

ovog pravila izuzetak postoji samo ukoliko je re o delu arhitekture, delu primenjene

umetnosti realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda i delu koje je

nastalo ili umno*eno iskljuivo radi davanja u zakup to je i dogovoreno izmeu

autora i vlasnika dela +npr. ako je izgraen hotel ije se sobe izdaju.

!) Prao a&tora na na%nad& 9a daan'! na #os$&*&

%ada javne biblioteke ili druge institu"ije ija je delatnost davanje na poslugu

originala ili umno*enih primeraka autorskog dela ostvaruju tu svoju delatnost autor

ima pravo na odgovarajuu naknadu. >azlika izmeu davanja u zakup i davanja na

poslugu le*i u tome to je kod posluge re o davanju dela na korienje za odreeni

rok ali bez ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi, dok se kod zakupa

plaa odgovarajua naknada.

:zuzetak predstavlja davanje na poslugu0 originala ili umno*enih primeraka

bibliotekog materijala u na"ionalnim bibliotekama, bibliotekama javnih obrazovnih

institu"ija i javnim spe"ijalizovanim bibliotekama, kao i u sluaju da ovakve

institu"ije meusobno pozajmljuju ovakva delaB dela primenjenih umetnosti odnosno

industrijskog dizajnaB i graevina.

3;


36/88

/. OGRANIENJA IMOVINSKI5 PRAVA AUTORA

U pojedinim sluajevima dolazi do ogranienja autorskog imovinskog prava

kako bi autorsko delo mogla da koriste duga li"a i to bez dozvole autora i bez obaveze

plaanja naknade +suspenzija prava, ili bez dozvole autora, ali uz plaanje naknadeB

+zakonska li"en"a. U oba sluaja meutim, moraju se potovati moralna prava autora,

mora se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto +izdava dela, godina i

mesto izdanja, asopis, novina, televizijska ili radio stani"a gde je delo, odnosno

odlomak dela izvorno objavljen ili neposredno preuzet i sl. U svakom konkretnom

sluaju, obim ogranienja iskljuivih prava ne sme biti u suprotnosti sa normalnim

iskoriavanjem dela, niti sme nerazumno vreati legitimne interese autora.

a)S&s#!n9i'a is%$'&0ii8 #raa i #raa na na%nad&

)vo potpuno ogranienje prava autora ustanovljeno je u javnom ali, u

odreenim sluajevima, i u pojedinanom interesu ukoliko pravo autora nije u znatnoj

meri oteeno.-ostoji nekoliko sluajeva suspenzije prava0

-delo se mo*e umno*avati i javno saoptavati radi sprovoenja slu*benog

postupka pred sudskim ili drugim dr*avnim organima ili u svrhu obezbeenja javne

sigurnostiB

' u "ilju izvetavanja javnosti o tekuim dogaajima putem tampe, radija,

televizije i drugih medija, a u obimu koji odgovara svrsi i nainu izvetavanja mo*e

se0 umno*avati objavljeno delo koje se pojavljuje kao sastavni deo dogaaja o kome

se izvetavaB pripremati i tampati kratki izvodi i sa*e"i iz novinskih i drugih lanaka

u pregledima tampeB umno*avati politiki, verski i drugi govori odr*ani na javnim

skupovima, u dr*avnim organima, verskim ustanovama ili na verskim sveanostimaB i

slobodno koristiti dnevne in&orma"ije i vesti koje imaju prirodu novinskog izvetaja.

'za nekomer"ijalne potrebe nastave dozvoljeno je0 javno izvoenje ili

predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog pouavanja na nastaviB javno

izvoenje i predstavljanje na kolskim priredbama, pod uslovom da interpretatori ne

primaju naknadu i da se ne plaaju ulazni"eB i najzad, javno saoptavanje emitovanih

kolskih emisija putem tehnikih ureaja unutar obrazovne ustanove.

3=


37/88

'javne bibilioteke3obrazovne ustanove, muzeji, arhivi mogu umno*avati dela,

ali iskljuivo za sopstvene arhivske i nekomer"ijane svrhe, ako se delo umno*ava iz

sopstvenog primerka i ako se ne ostvaruje posredna ili neposredna imovinska koristB

' &izika li"a mogu umno*avati dela za linenekomer"ijalnesvrhe3 ali

umno*ene primerke ne smeju stavljati u promet niti koristiti za bilo koji drugi oblik

javnog saoptavanja dela. :pak nikada se ne smeju0 snimati izvoenja, predstavljanja i

prikazivanja delaB ne sme se vriti trodimenzionalna realiza"ija planova za dela

likovne umetnosti +npr. izlivanje skulpture iz kalupaB graevinski realizovati delo

arhitekture ili napraviti nova graevina po uzoru na postojeu koja je autorsko deloB

umno*avati raunarski programi i baze podatakaB umno*avati pisana dela u obimu

"ele knjige, osim ako su primer"i te knjige rasprodati najmanje godineB i umno*avati

notni zapisi muike, osim runim prepisivanjem.

' kod kompjuterskih programa, li"e koje je na zakonit nain nabavilo primerak

programa i koristi ga uobiajeno i namenski mo*e smetati program u memoriju

raunara i putati ga u radB otklanjati greke i vriti neophodne izmeneB nainiti jedan

rezervni primerak na trajnom telesnom nosau i vriti dekompila"iju odnosno

prevoenje programa kako bi postigao interoperabilnost sa drugim programomB

'privremeno umno*avanje autorskog dela je dozvoljeno ukoliko je prolazno ili

sluajno, ukoliko je sastvani i bitni deo tehnolokog pro"esa, ako je svrha

umno*avanja da omogui prenos podataka u raunarskoj mre*i izmeu dva ili vie

li"a preko posrednika, ili da omogui zakonito korienje autorskog dela i konano,

ukoliko nema zaseban ekonomski znaajB

' "itiranje kratkih odlomaka autorskog dela je mogue pod uslovom da je delo

objavljeno, da se pomenuti delovi, bez izmena integriu u drugo delo, ako je to

neophodno radi ilustra"ije, potvrde ili re&eren"e +uz jasnu naznaku da je re o "itatu i

da se na pogodnom mestu navede ko je autor "itiranog dela, koji je naslov "itiranog

deka, kada je i gde "itirano delo objavljeno odnosno izdatoB

' suspenzija se odnosi i na pravo emisionih preduzea koja imaju dozvolu za

emitovanje da snimi sopstvenim sredstvima to delo na nosa zvuka ili nosa slike,

odnosno nosa zvuka i slike radi emitovanja u sopstvenoj emisiji ali snimak mora biti

izbrisan najdo"nije u roku od 2A dana po emitovanju, pri emu mo*e biti sauvan u

zvaninoj javnoj arhivi ukoliko ima dokumentarnu vrednost B

' dozvoljeno je dvodimenzionalno umno*avanje, stavljanje u promet takoumno*enih primeraka, kao i drugi obli"i javnog saoptavanja dela koja se trajno

3


38/88

nalaze izlo*ena na uli"ama, trgovima i drugim javnim mestima, kao i za potrebe

izrade kataloga javnih izlo*bi i javnih prodaja dozvoljeno je odgovarajue

umno*avanje i stavljanje u promet B

' za potrebe izrade kataloga javnih izlo*bi ili javnih prodaja dozvoljeno je

odgovarajue umno*avanje izlo*enih dela i stavljanje u promet tako umno*enih

primerakaB

' u prodavni"ama, na sajmovima i drugim mestima gde se demonstrira rad

ureaja za snimanje, reprodukovanje i prenos zvuka i slike, dozvoljeno je

umno*avanje dela na nosa zvuka i slike, javno saoptavanje dela sa tog nosaa, kao i

javno saoptavanje dela koje se emituje, ali samo u meri u kojoj je to neophodno za

demonstriranje rada ureaja, pri emu se snim"i moraju bez odlaganja izbrisatiB

'novinu u $akonu predstavlja sluaj umno*avanja i stavljanja u promet

autorskog dela za potrebe li"a sa invaliditetom, pod uslovom da to delo ne postoji u

tra*enom obliku, da je njegova upotreba u direktnoj vezi sa invaliditetom, da je u

obimu koji zahteva odreena vrsta invaliditeta i da umno*avanje i stavljanje u promet

nije uinjeno na komer"ijalnoj osnoviB

' jo jednu novinu predstavlja i pravo na slobodnu preradu autorskog dela ako

je re o0 parodiji ili karikaturi ako to ne stvara zabunu ili ne mo*e dovesti do zabune u

pogledu izvora delaB ako je prerada uinjena za line potrebe i nije namenjena ili

dostupna javnostiB i ukoliko je re o preradi u vezi sa dozvoljenim korienjem dela

koja je prouzrokovana samom prirodom ili nainom tog korienjaB

' sledea novina odnosi se na pravo ovlaenog korisnika objavljene baze

podataka ili njenog umno*enog primerka da slobodno umno*ava ili preradi bazu

ukoliko je to potrebno za pristup njenom sadr*aju i njegovom redovnom korienjuB

' najzad, poslednju novinu predstavlja sluaj slobodnog korienja objavljenih

dela koja predstavljaju nebitni sastojak u odnosu na glavno delo u koje su ukljuena

ili u odnosu na stvar sa kojom se zajedno koriste.

b Za%ons%a $i,!n,a

)na predstavlja bla*e ogranienje autorovih ovlaenja jer je, iako nema obavezu

da pribavi dozvolu za korienje dela, korisnik dela du*an da plati autorsku naknadu.

)va vrsta ogranienja postoji delimino u javnom interesu, a delimino u "ilju zatite

opravdanih pojedinanih interesa korisnika ogranienja.

3C


39/88

Tako je bez dozvole autora, a uz obavezu plaanja autorske naknade,

dozvoljeno 0

' u obliku zbirke namenjene nastavi, ispitu ili naunom istra*ivanju,

umno*avanje na papiru ili slinom nosau, putem &otokopiranja ili bilo kojeg oblika

&otogra&ske ili sline tehnike koja daje sline rezultate, odlomaka objavljenih

autorskih dela, pojedinanih kratkih objavljenih autorskih dela u oblasti nauke,

knji*evnosti i muzike ili pojedinanih objavljenih autorskih dela &otogra&ije, likovne

umentosti, arhitekture, primenjene umetnosti, industrijskog i gra&ikog dizajna i

kartogra&ije ako se radi o objavljenim delima vie razliitih autora, osim ako to autor

izriito ne zabraniB

' drugi sluaj odnosi se na sredstva javnog obavetavanja i tu je dozvoljeno

umno*avanje, stavljanje u promet primeraka, kao i drugi obli"i javnog saoptavanja

lanaka koji su objavljeni u drugim sredstvima javnog obavetavanja, ali pod uslovom

da se ti lan"i odnose na tekuaekonomska, politika ili verska pitanja i da to autor

izriito nije zabranio.

'najzad, uz plaanje naknade dozvoljeno je trodimenzionalno umno*avanje

dela koja su trajno izlo*ena na uli"ama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima,

kao i stavljanje u promet tih primeraka uz tri izuzetka. (ajpre, ukoliko se primerak

dela sklupture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak koji

je trajno izlo*en na otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji je nainjen

otiskivanjem sa primerka dela skluptureB zatim, ako se pravi nova graevina po uzoru

na postojeu graevinu i najzad, ko se proizvod oblikuje prema delu primenjene

umetnosti.

=. TRAJANJE AUTORSKOG SUCJEKTIVNOG PRAVA

6remensko ogranienje trajanja autorskog subjektivnog prava uvedeno je kao

posledi"a kompromisa izmeu dve grupe suprotstavljenih interesa # autora i drutva.

:nteres autora i njegovih naslednika je da pravna zatita dela traje to du*e, a interes

drutva da delo postane to pre slobodno za korienje.

Svi na"ionalni zakoni o autorskom pravu ograniavaju trajanje imovinskih

prava autora na odreeni broj godina, zavisno od vrste dela. U zemljama

anglosaksonskog prava trajanje moralnih prava je ogranieno trajanjem imovinskih

prava, tako da po proteku roka predvienog za trajanje imovinskih prava, prestaju imoralna prava autora. U zemljama kontitentalnog prava, ograniava se trajanje samo

32


40/88

imovinskih prava na odreen broj godina, zavisno od zemlje u pitanju, dok je trajanje

moralnih prava neogranieno.

(a $akonpredvia da imovinska prava autora traju za *ivota autora i A

godina posle njegove smrti, nezavisno od vrste dela koje je u pitanju. %ada je re o

moralnim pravima # ona traju neogranieno.Ukoliko je re o koautorskom delu,

imovinska prava prestaju po isteku A godina od smrti koautora koji je poslednji

preminuo. :movinska prava na delu iji se autor ne zna +anonimno ili delo pod

pseudonimom prestaju po isteku A godina od dana objavljivanja dela.4ko autor

otkrije svoj identitet pre navedenog roka, imovinsko pravo traje kao da je identitet

autora poznat od dana objavljivanja dela.

4ko se poetak roka trajanja autorskog prava rauna od objavljivanja dela, a

delo je objavljivano u nastav"ima, za svaki nastavak tee zaseban rok zatite. $a

&ilmsko delo rok trajanja autorskog prava istie A godina od smrti re*isera,

s"enariste, autora dijaloga ili kompozitora muzike posebno kompovane za &ilm, u

zavisnosti od toga ko je od njih poslednji preminuo. >okovi za potrebe utvrivanja

datuma prestanka imovinskih prava autora raunaju se od 1. januara godine koja

neposredno sledi za godinom u kojoj se desio dogaaj koji je relevantan za poetak

roka.

Staranje o zatiti moralnih prava autora ija je zatita imovinskih prava

protekla, poverava se udru*enjima autora i institu"ijama iz oblasti nauke i umetnosti.

$akon uvodi i actio populariskojom se pored organiza"ija autora daje pravo svakom

drugom &izikom ili pravnom li"u da titi moralna prava autora. Tako svako li"e ima

pravo da titi paternitet i integritet dela kao i da se suprotstavi svakom obliku

nedostojnog iskoriavanja autorskog dela.

(akon proteka roka zatite autorska dela postaju slobodna dela i prelaze u

javni domen.U idealnom suaju, povodom slobodnog dela ne postoji vie subjektivno

autorsko pravo, te svako li"e mo*e slobodno preduzimati sve one radnje koje, inae,

predstavljaju sadr*inu bilo kojeg autorskopravnog ovlaenja.

VI.PRENOS AUTORSKOG SUCJEKTIVNOG PRAVA

:z praktinih razloga subjektivno autorsko pravo se deli na linopravnu iimovinskopravnu komponentu, koje se odvojeno posmatraju i za koje va*e razliiti

7A


41/88

re*imi prenosa. :movinska prava autora tako se mogu prenositi pravnim poslovima

inter vivos imortis causaB mogu se prenositi sva prava iskoriavanja ili neka od njihB

mogu se prenositi iskljuivo pa se time autor mora uzdr*ati od svakog ustupanja istog

ovlaenja nekom treem li"u. )va ovlaenja mogu se prenositi teretnim i

dobroinim pravnim poslovima odnono sa ili bez autorskopravne naknade.

(. PRENOS ZA SLUAJ SMRTI

-osle smrti autora, njegovo subjektivno pravo prelazi na njegove naslednike.

(asleivanje mo*e biti zakonsko, testamentom ili legatom.(asleivanje predstavlja

najpotpuniji prenos autorskog subjektivnog prava, jer se pored imovinskih prenose i

moralna ovlaenja, to kod prenosa na osnovu zakonskih odredbi ili na osnovu

autorskih ugovora nije sluaj.

4utor mo*e za *ivota3 testamentom da odredi jedno ili vie li"a +testamentalne

naslednike koji e biti nosio"i autorskog prava posle njegove smrti. To mogu biti li"a

iz kruga njegovih zakonskih naslednika, ali i druga li"a. Ukoliko autor za *ivota ne

odredi nosio"a ili nosio"e autorskog prava, posle smrti autora, primenie se zakonski

red nasleivanja. )vo je opte pravilo prihvaeno u uporednom pravu. 4ko posle

smrti autora ima vie naslednika, testamentalnih ili zakonskih, svim nasledni"ima

pripada nedeljivo autorsko pravo, s tim to se udeli pojedinih naslednika odreuju

propisima naslednog prava, odnosno odlukom ostavinskog suda. -osle autorove smrti

nosila" autorskog prava mo*e da bude i organiza"ija autora, kojoj je umrli autor

pripadao odnosno kojoj bi pripadao s obzirom na vrstu dela, ako autor nije za *ivota

drugaije odredio.

Treba imati u vidu da nisu sva ovlaenja iz subjektivnog autorskog prava

naslediva, a i ona koja jesu, naslediva su u razliitoj meri i na razliit nain.

%ada je re o nasleivanju imovinskopravnih ovlaenja iz autorskog prava, ne

postoje, u naelu, nikakve posebnosti u odnosu na nasleivanje bilo kojih drugih

imovinskih prava. 9eutim, o nasledivosti linopravnih ovlaenja, mo*e govoriti

samo uslovno. (a $akon odreuje da nasledni"i autora mogu vriti ovlaenja koja

se tiu moralnih prava autora, osim prava na objavljivanje neobjavljenog dela, ako je

autor to zabranio, i prava na izmenu dela. $atitu moralnih prava autora koja se tiu

paterniteta, integriteta dela i zabrane nedostojnog iskoriavanja dela mogu, osim

na

Documents

Skripta FDU 2013 (Poslovno i Autorsko Pravo)