Preventivne i represivne mere zaštite drveta

Preventivna i represivna

zaštita trupaca na stovarištu

• Najvažniji i najkomlikovaniji zadatak u cilju ostvarivanja max kvalitativnog i kvantitativnog iskorišćenja sirovine

• Najčešći problemi su raspucavanje,oštećenja od k.insekata,obojavanje i trulež

• Odgovarajucim pristupom,brigom i aktivnostima mogu se preduprediti finansijski gubici.75% od ukupnog broja štetočina dolazi upravo na stovarištu,jer je drvo u stanju vlašnosti koje pogoduje sekundarnim ksilofagama i lignikolnim gljivama.

• Da bi se u praksi počele primenjivati mere čuvanja i ZD,stručnjaci trebaju znati u kojim fazama prerade i stanjima je drvo ugroženo,od kojih organizama i u kom vrem.periodu

• Prednost treba dati preventivnim merama-ekonomski najisplatljivije je preduprediti napad štetočina

• Represivna zaštita znači zaustavljanje napada,ali tek pošto je izvesna šteta već nastala

• I preventivne i represivne mere mogu biti organizaciono-tehničkog i hemijskog karaktera

• Najrasprostranjeniji sekundarni insekti kod nas na stovarištima su:

-Fam.Scolytidae (sipci drvenari),Platypodidae (cil.hrastov srčikar),Siricidae (ose drvenarice),rod Plagionotus (osolike strižibube), Monochamus (bronzane strižibube),Tetropium (smrčine strižibube)

• Polifage: Camponotus herculeanus (vel.šumski mrav)

• Gljive truležnice: Hypoxylon fragiforme/multiforme Coriolus versicolor,Pholiota destruens,Shizophyllum commune,Xylobolus frustulatus

• Gljive izazivači obojavanja (plesni): rodovi Penicilium,Trichotecium,Cladosporium,Graphium

PREVENTIVNE MERE ZAŠTITE TRUPACA

Organizaciono-tehničke mere

To je u stvari pravilna manipulacija drvetom uz poštovanje svih osobina,svojstava i tehnoloških postupaka kroz koje drvo prolazi.

- Pravilna izgradnja stovarišta i održavanje higijene- pregled u vreme dovoza trupaca- Pregled i stalna kontrola- Pravilno i brzo sušenje- Određivanje vremena i redosleda prorezivanja- Mokro čuvanje trupaca (bazeni ili orošavanje)- Okoravanje (ne uvek i razlozi ? )

Uređenje i higijena stovarištaOcedni teren odn.dreniran- Šljunkovito (bolja ocednost,manja refleksija toplote,ali

transp.sredst.prave ulegnuća,blato,bare,brzo zarasta u korov..)- Asfalt ( zagreva se pri visokim T,omekšava,isparavanja,...)- Beton se preporučuje,sa nagibom radi odvoda vode i kanalima

za sakupljanje i odvod vode van stovarišta.Najbolje je u beton stavljati kamene poluoblutke,toplota se ravnomerno reflektuje i sušenje drveta je ravnomernije.

-Trajno očišcen teren od korova pre svih radnji izgradnje-Stovarišta trebaju biti na vetrovitim područjima (ruža vetrova)

Nosači i podmetači složajeva trupaca-nosači(stubovi) od armiranog betona u obliku zarubljene piramide

(50x30x25(20)cm).-složajevi postavljeni u smeru najčešćeg pravca strujanja vazduha

- Podmetači preko stubova,najbolje impregnisano,oblo,četinarsko drvo.Mogu gvozdene šine,ali se deformišu pod težinom drveta.

- Trupci se ređaju ne više od 4 u visinu,zbog opasnosti od obrušavanja i ugrožavanja bezbednosti radnika.

- Prostor između složajeva zbog strujanja vazduha i manipulacije transportnim sredstvima,viljuškarima,radnicima i sl.

- Čišćenje raznih otpadaka drveta,kore jer su izvor infekcija.- Formiranje složajeva se vrši prema vrsti drveta,nameni i

zdravstvenom stanju.Napadnute treba izdvojiti,jer je lakša primena represivnih mera zaštite i sprečava se infekcija zdravih.Karpofore gljiva treba odmah skinuti i zapaliti ili zakopati,jer nose ogroman broj spora.Ukoliko su trupcvi napadnuti još u šumi primarnim ksilofagama,treba ih odmah prorezivati i sušiti radi uništavanja larava.

Plan prorezivanja trupaca• Prvo treba imati u vidu kalendar razvića insekata,odn.vreme

rojenja i mogućeg napada.Većina se roji u proleće a sipci u zavisnosti od mikroklimatskih uslova mogu imati i višestruku generaciju.Tako da se mora pratiti njihovo prisustvo od proleća do kasne jeseni.

• Pravovremenim prorezivanjem trupaca dobija se rezana građa koja se brže suši i postaje nepovoljna sredina za razviće sekundarnih insekata i l.gljiva.

• Najpovoljnije je da se trupci ne zadržavaju duži period na stovarištu,već se prorezuju,nakon čega se rezana građa suši prirodnim ili veštačkim putem.

• Mora se voditi računa,da ukoliko su trupci napadnuti,koliki je obim nastale štete i da li je ekonomski opravdano raditi tetiranje hemijskim sredstvima.Ukoliko jeste,može se radititi fumigacija metilbromidom npr.

Redovan pregled i kontrola trupaca

• Neophodan,naročito u vreme rojenja insekata,a što se tiče gljiva,one su sposobne da ostvare infekciju od ranog proleća pa do kasne jeseni.

• Pregled se može vršiti okularno,uz primenu lupe.Dobra je praksa da se uzimaju uzorci sa sumnjivih mesta radi detaljne analize.

• Može se pomoću sekirice skinuti kora i lakše uočiti prisustvo insekata ,naročito onih koji polažu jaja ispod kore

Pregled pri prijemu trupacaVrlo je važno ustanoviti zdravstveno stanje trupaca pri prijemu na

stovarište,odn.kad stigne sa šumskog stovarišta,radi sortiranja (odvajanje eventualno napadnutog od zdravog drveta) i preduzimanja adekvatnih,pravovremenih,preventivnih i/ili represivnih organizaciono-tehničkih ili hemijskih mera zaštite i čuvanja trupaca

Mokro čuvanje trupaca• Betonski (otvoreni) bazeni 30 x 5 (10) x 3 m,najbolje sa

protočnom vodom,a za to je potrebno i najisplativije imati reku ili potok u blizini.Ako se koristi stajaća voda,treba je menjati svakih 30 dana.

• Zatvoreni bazeni manjeg kapaciteta za kvalitetnije drvo Drvo usled dužeg zadržavanja u vodi postaje osetljivije na

gljive,jer se ispiru inhibitorne materije.Četinari su osetljivije na izazivače obojavanja,a lišćari na destruktore.Zato odmah nakon vadjenja iz vode,drvo treba prorezivati.

Duže zadržavanje utiče i na promenu prirodne boje drveta,neke vrste,npr.koje imaju tanin (hrast),ne treba potapati.

• Orošavanje i vlaženje podrazumeva opremu (plastične cevi,prskalice,rezervoari,pumpe za vodu),kao i izvor tehničke vode (reka,potok,jezero) radi ekonomske opravdanosti.Može se akumulirati kišnica ukoliko nema navedenih izvora.

Hemijske preventivne mere zaštite trupaca• Prskanje trupaca hem.sredstvima pomoću ručnih ili motornih

prskalicama - najjeftiniji i najjednostavniji metod.• Premazivanje trupaca – naporno,dugo traje,radnici izloženi

dejstvu otrova,ne mogu se naneti hem.sredstva na sve površine i mesta,penjanje radnika po složajevima opasno.

• Umakanje i potapanje trupaca – podrazumeva postojanje bazena i veliku količinu preparata u njemu,što je opasno zbog isparenja i mogućnosti trovanja radnika.

• Treba koristiti preparate na bazi organskih rastvarača,jer pružaju dugotrajniju zaštitu na otvorenom.

• Vrlo je važno da rukovodilac zaštite poznaje osobine preparata,da oni imaju deklaraciju,da upozna radnike sa načinom rada preparatima,merama bezbednosti,da se preparati pravilno i bezbedno skladište.

• Zaštita čela od raspucavanja – raspucavanje nastaje zbog naglog snižavanja vlage u drvetu,usled čega dolazi do unutrašnjih naprezanja,neravnomernog utezanja i nastanka spoljnih pukotina.

• Blagovremenim premazivanjem čela trupaca,kao i dekortikovanih mesta,antiseptičkim pastama,ovo se može sprečiti.Premazivanje treba raditi odmah nakon seče odn,formatizovanja trupaca.Ukoliko to nije uradjeno u šumi,treba uraditi odmah po prijemu na industrijsko stovarište.

Represivne mere zaštite trupaca• I represivne mere zaštite mogu biti organizaciono-tehničkog i

hemijskog karaktera.• Koji će se vid zaštite primeniti zavisi od obima nastale

štete,kvaliteta i namene trupaca,vrste destruktora i intenziteta napada,a jako bitan u svemu tome je ekonomski aspekt.

• Organizaciono-tehničke mere represivne zaštite trupace će se primenjivati ukoliko obim nastale štete nije veliki, kao ni intenzitet napada.Npr,larve insekata nisu počele sa ubušivanjem u drvo (Plagionotus spp.),ili sipci nisu počeli sa izgradnjom sistema hodnika u drvo i sl.Tada se može trupac odmah prorezivati i sušiti,kako bi se uništile larve.

• Ukoliko je materijal jako napadnut treba ga spaliti radi sprečavanja širenja zaraze.

• Hemijske mere : fumigacija (metilbromid najčešće) i radi se ukoliko je ekonomski opravdano,odn.ukoliko se radi o npr.furnirskim trupcima,znači visokom kvalitetu sirovine.Prskanje hem.sredstvima je drugi vid hemijske represivne zastite. Suzbijanje hem.sredstvima radimo ukoliko materijal nije potpuno uništen od strane destruktora,odn.kada ga možemo spasiti i kvantitativno i kvalitativno iskoristiti.

Zaštita rezanog drveta• Slična je kao kod trupaca• Postoje preventivne i represivne mere,koje mogu biti

organizaciono-tehničkog i hemijskog karaktera

- Nosači (stubovi) su manjih dimenzija,kraći i uži.Razmak između njih je manji (zavisi od dim.građe)

- Podovi od impregnisanog drveta preko nosača- Dužina složaja treba biti paralelna sa pravcem vetra (brže i

ravnomernije sušenje)- Raspored nosača zavisi i od vrste sortimenata

• Između slojeva u složaju mora biti prostora zbog ravnomernog i pravilnog strujanja vazduha.to se postiže distancerima (podmetači) ili unakrsnim slaganjem građe

• Obavezan razmak između složajeva zbog manipulacije (saobraćajnice i manipulativni putevi)

• Pokrivači od lima ili salonita,koso postavljeni da bi se zaštitili od padavina i direktnog dejstva sunca

- Ovakvi složajevi su dostupni za tretmane hemijskim sredstvima,ukoliko je to potrebno.Veštačko sušenje u komorama je vid sterilizacije drveta.Parenje (hidrotermička obrada drveta) koja istovremeno predstavlja sterilizaciju drveta.Posle HTO,rezano drvo treba razvrstati po nameni,dimenzijama a zatim pravilno slagati.Ali neophodno je pre slaganja drvo tretirati hem.sredstvima,jer je posle hladjenja osetljivo na izazivače obojavanja

• Rezano drvo u složajevima,ukoliko se duže lageruje,može biti napadnuto tercijernim vrstama insekata.Jedini način da se ovo spreči je primena insekticida.

• Obični postupci primene insekticida : prskanje ili ručno potapanje

• Mehanizovani : potapanje u bazene lančanim ili dr.transporterima

Zaštita ugrađenog drveta• Ugrađeno drvo je drvo u raznim objektima

Krovne konstrukcije• Drvo krovnih konstr.podložno napadu opasnih destruktora.Od

gljiva najčešće S.lacrymans i neke Lenzites vrste ,a od insekata H.bajulus i C.violaceum.

• Preventivne mere:- Upotreba otpornog drveta- Pregled drveta pre ugradnje- Tretiranje drveta hem.sredstvima pre ugradnje

(prskanjem,premazivanjem ili potapanjem)- Ugradnja suvog i zdravog drveta- Sprečavanje naknadnog vlaženja- Održavanje higijene i redovna kontrola

• Pregled krovne konstrukcije,da se ustanovi eventualni napad:- Da li na podu ima crvotočine i uginulih imaga- Lupanje čekićem celom dužinom greda (ispada crvotočina,tup zvuk i

probijanje površinske skrame – ukoliko postoji napad)- Prevlačenje dleta,šrafcigera ili noža ukoso na drv.vlakna- Stare stvari pregledati jer tu mogu biti legla- Da li ima detlića na spoljnim delovima (hrani se larvom) Ukoliko je obim nastale štete manji,onda se vrše tretiranja hemijskim

sredstvima (prskanje,premazivanje,injektiranje ili kombinacija) i fumigacija ukoliko se ekonomski isplati.Može se vršiti zamena oštećanih greda zdravim a zatim iz preventivnih razloga isprskati sve grede.Podovi (parket i brodski pod)

- Kontrola pre ugradnje parketa i objekta pre ugradnje- Hidroizolacija poda- Izbor dobro osušenog parketa,bez beljike- Izbor vrste drveta za podnu oblogu u zavisnosti od postojanja vrste

destruktora na tom području

- Provetravanje prostora- Održavanje higijene

Ukoliko otkrijemo napad na osnovu simptoma napada (gomilice crvotočine na podu,izletni otvori,zvuk koje larve daji prilikom izgradnje hodnika ili imaga tokom rojenja,...) treba preduzeti represivne mere zaštite a na osnovu obima nastale štete.Ukoliko se radi o malom broju oštećenih parketnih daščica, možemo ih zameniti novim,zdravim.Možemo injektirati otrov pa zatvoriti rupe gde smo injektirali.Ukoliko je srednji obim nastale štete može se raditi fumigacija (ako je ekonomski isplativo) uz adekvatnu pripremu (dozvola nadležne ustanove,stručni kadar,oprema radnika za zaštitu,tapacirani delovi nameštaja sklonjeni ili zaštićeni itd.)Ako se radi o većem % uništenog parketa,moramo ga skinuti,uništiti a onda podove,zidove do i oko prozora i vrata isprskati otrovom da bi uništili moguće larve,jaja ili imaga.Kada se uradi nova betonska podloga,sačekati da se dobro osuši a onda ugraditi novi,kvalitetan,dobro osušen i zdrav parket.

• Parket od lišcarskog drveta,naročito sa beljikom je osetljiv na napad Lyctidae, B.capucinus, S.fulvum ( i srčika),stari parket na Anobiidae a čak i Scolytidae.Manje je osetljiv na gljive osim u vlažnim prostorijama.

• Parket od četinarskog drveta je osetljiviji na gljive (kućna i podrumska),kao i na Anobiidae

• Ako se napadnuti parket menja novim,potrebno je:- Uraditi hidroizolacioni sloj- Tretiranje podova i zidova do prozora i oko njih pre ugradnje

novog parketa- Ugradnja zdravog,suvog i kvalitetnog parketa novog parketa

na suvoj podlozi (košuljici)

Šta se preduzima ukoliko se radi o lagerovanom parketukada je u pitanju preventivna i kada represivna zaštita?A šta ako je nameštaj od masiva, predmeti od punog drveta ?

Građevinska stolarija

- Obuhvata vrata,prozore,drvene delove ograda terasa,pregradne zidove,oplate (obloge)

- Spoljni delovi su izloženi dejstvu temperature,vlage,zračenja,korozije i dr.Pod njihovim dejstvom,boje i lakovi gube elastičnost,pucaju i omogićavaju prodiranje vlage i gljiva.

- Insekti retko napadaju stolariju posle ugradnje.Uglavnom drvo bude napadnuto pre obrade i ugradnje (H.bajulus)

- Kontrola drveta i proizvoda pre ugradnje i tokom eksploatacije

- Najbolje hem.tretirati pre ugradnje,i to u 2 faze:a) Primena insektofungicida (koliko je poželjna ova faza ?)b) Nanošenje boja ,lakova,lazura i sl.

• Spoljašnje konstrukcije (mostovi,stubovi, ž.pragovi i sl.)- Obavezna impregnacija drveta pre upotrebe- Koristiti drvo velike mehaničke otpornosti i zdravo- Najosetljivije delove,one koji su u dodiru sa

zemljom,vodom,treba,iako su impregnisani,naknadno zaštititi sredstvima otpornim na vodu,gljive i insekte

- Najčešći napadači ovog drveta su Ergates faber,Dorcus parallelopipedus i razne gljive truležniceZaštita umetničkih predmeta i muzejskih eksponata

- Zbog slabog provetravanja prostorija,a time veće W i niže temperature,izloženi su napadu Anobiidae,izazivačima meke truleži i bakterijama

- Preventivno ih treba impregnisati ili na dr.način tretirati hemij.sred.,posle izrade,a onda bojiti i lakirati

- Represivna zaštita – fumigacija metilbromidom ako su od drveta.Ukoliko je drvo u kombinaciji sa metalom,bojom onda se koristi inertni gas argon.Princip ekonomičnosti se ne mora u ovom slučaju ispoštovati.U kom periodu treba raditi fumigaciju i zašto?