PREGLED ISTORIJA RAČUNARA

8/18/2019 PREGLED ISTORIJA RAČUNARA

1/7

PREGLED ISTORIJA RAČUNARA, PROGRAMIRANJA I PROGRAMSKIH JEZIKA3000 p.n.e. Abacus – Kina1642 Blaise Pascal (francuski matematičar i filoof! imislio "e me#anički stro" a bra"an"e –

$o % $eka$ski# namenaka. &bo' so"e o'raničenosti ni"e bio u )iro" prim"eni.1%22 – 1%33 *#arles Babba'e – +iferenci"alni stro" (1%22!

,ika$a ni"e realiiran- ali "e postaio temel"e a sl"e$ei- tako/er ne$or)en pro"ektanalitičko' stro"a (oko 1%33!. i pro"ekti imali su se komponente saremeni# računaraiako su ami)l"eni kao potpuno me#aničke naprae.

13 Britanska ta"na sluba an'au"e tim matematičara i $ru'i# naučnika kako bi raili stro" arabi"an"e ,"emačke ,5A7e. 8eultat "e *9::;:- pri električni $i'italni računar (143!.

141 ,"emački inin"er Konra$ &use ime/u 13% i 141 rai"a tri računske ma)ine.Posl"e$n"a &73 moe se smatrati prim potpuno upotrebl"iim $i'italnim računarom.Koristila "e binarni bro"ni sistem i mo'la "e io$iti operaci"e s bro"eima u floatin'7pointapisu.

144


2/7

(:!. &asnoan "e na mikroprocesoru ntel %0%0- a isporučiao se u HkituI. Pro'ramiraose preki$ačima- a kao ilanu "e$inicu imao "e lampice.

1>C Bill 5ates i Paul Allen su napisali BA:* interpreter a Altair. Kasni"e e oa inačicaBA:*a postati ponata kao icrosoft BA:*.

1>6 &ilo' i$a"e &%0 mikroprocesor.1>6 Apple – Apple *omputer nc. Pri računar $ostupan l"u$ima be te#ničko' obraoan"a i

"e)tina.1941 I+M PC – '")o() ) I)3& 4544 16-$3)o! !$#ropro&"or* U-r'o )#o) 3og,

I+M )"$r PC8T #o%$ $! po-o%:)* 3"33*r* $ op$o)o /r. .$"# $ gr0$#* *-o%$

1%1 JeroG :tar – Pri računar ko"i "e koristio 5; i mi)a. &nača"no "e i po tome )to "e a pro'ramiran"e bio kori)ten :mall talk pro'ramski "eik- a imao "e i prikl"učak a et#ernet.

1%3 9isa – Apple *omputer nc. Pri komerci"alni računar ko"i "e koristio 5; i mi)a. $e"a "eHposu/enaI o$ JeroG7oi# istraian"a ra/eni# u PA8*7u (Paolo Alto 8easearc# *entre!.&bo' so"e ci"ene nika$a ni"e posti'la nača"ni"u popularnost.

194; C&r #or$"3$ GUI $ !$:, $ %&pr(&)"3(&)o '-og )$?& $%&)& $ g&)$%)& r!)& #!p)%& S3&(& @o')$#,.$ror $ %&.)og o. o")$( App&, po"3$go #o!&r$%)$ *"p%&/

194B M$ro"o03 $'.%& @$).o" 151995 M$ro"o03 $'.%& @$).o" ;5 opo):%*$ #or$")$#o "*&%& App& M$)3o"/11 $ mno)ta pro'ramski# "eika ko"i su 16>. bili u upotrebi – koristi i# se samo 6

D88A,- *B9- 9isp- AP9- :nobol i BA:*.1991 M$ro"o03 $'.%& $"* +ASIC1991 L$)*" Tor(." po$)%& p$"3$ L$)*F1991 +&r)&r"L&& $'.%& o")o()$ p#&3 3 /33p, /3! $ *r14 icrosoft u'ra/u"e @isual BA:* for Application u Gcel1C :un icros?stems i$a"e pro'ramski "eik aa- nami"en"en prensteno nternet

aplikaci"ama.1> Preko tri miliona @isual BA:* korisnika u si"etu1% Pre$stal"en J9 (eJtensible arkup 9an'ua'e!

ISTORIJAT RAZOJA PROGRAMSKIH JEZIKA

Pri računari su bila iuetno sloeni a kori)ten"e. ; to ri"eme pro'ramski# "eika ni"e ni bilo. Bu$ui$a oni ra$e na binarnom principu pro'ramiran"e se sasto"alo u pisan"u nioa nula i "e$inica ko"e "e računar

preponaao (kao i $anas! kao $i"eloe pro'ramsko' ko$a (nare$be- po$aci-....!. ,arano $a su to mo'liraumi"eti samo posebno osposobl"eni pro'rameri ko"i su ponaali taku komunikaci"u sa računarom. aka "eik a apisian"e pro'rama naiamo !:$)"#$! %&'$#o!

8ao"em računara poeaa"u se n"i#oe mo'unosti- pa tako raste i sloenost nare$bi a $aan"euputstaa računaru (ponal"am $a su to nioi nula i "e$inica!- te u"e$no posta"e i sloen proces otkrian"a

po're)aka i čitan"a samo' pro'rama.


3/7

ako se "al"a"u pri pro'ramerski alati ko"i nasto"e po"e$nostaniti pisan"e pro'rama. Pri pro'ramerski alati se naia"u "&!-&r$, ko"i pro'ramira"u na rlo niskom stepenu )to nači $a "e potrebno$aati uputsta računarima a saku po"e$inu operaci"u u pro'ramuL t. )$?$ o")o()$ %&'$$.

:l"e$ei korak u rao"u "e bio $a se rai"e pro'ramerski alat ko"i e pro'ramera oslobo$iti pisan"a$osa$ni# $i"eloa ko$a (nare$be a upis i ispis!- te ko"i e pro'rameru omo'uiti $a se usre$otoči na problemko"i r"e)aa (proce$uralno pro'ramiran"e!. ako/er se #t"elo postii $a se stori "eik či"i e apis biti rauml"i

čo"eku. ako $olaimo $o ($:$/ progr!"#$/ %&'$# ko"i su oblikoani na način $a se preo$e u ma)inski "eik ko"i "e$ino računar moe raum"etiM ,a"ponati"i su *- Pascal- BA:*- A959- A$a. ,arano- $a rao" tu ni"e stao. Pro'ramska po$r)ka "e stalno napre$oala i kao posl"e$ica tako'

rao"a "e bilo po"al"ian"e pro'rama sa #il"a$ama lini"a re$oa. +ool"no "e amisliti situaci"u $a $obi"etetaka pro'ram a o$raan"e ko"i niste i napisali...al"a se o-%)o or$%&)3$")$ !o.& ko"i smatra $a "eci"eli pro'ram presloen $a bi se mo'ao raumi"eti- pa se rastal"a na ni man"i# a$ataka 7 ob"ekata 7 ko"imo'u ra$iti na način $a kombinira"u ra$ nia proce$ura. Nel"elo se pro'ramera )to i)e u$al"iti o$ samo'

"eika. Prim"eri tako' "eika su *OO i b"ect Pascal.

Ka$a se početkom 07ti# po"al"u"u Fin$o=si pre$ pro'ramske "eike su postal"eni noi a#t"ei 7 pokretan"e pro'rama pomou mi)a- proora- ibornika i $i"alo'a. +ana)n"i pro'rami se io$e u aisnosti o$

$o'a/a"a (klik mi)em na na el"enu opci"u! ko"e korisnik uroku"e. Pro'ram se $akle- ne o$i"a po o$re/enomre$osli"e$u kao pri"e e se io$i u aisnosti o$ opci"e ($o'a/a"a! ko"u korisnik pro'rama eli pokrenuti.ako $olaimo $o $ana)n"i# t. ($'*)$/ progr!"#$/ %&'$# kao )to su @isual *- +elp#i- @isual Basic i sl.

+anas se ra$i korak $al"e u smislu $a se raličite pro'ramske platforme me/usobno raumi"u- t". $a pro'ram napisan u @isual *OO bu$e rauml"i u +elp#i"u. ako/er se "aio noi sm"er- t. =eb pro'ramiran"e.Prim"er tako' pro'ramsko' "eika su * i @isual Basic .,.

ime aokruu"emo uo$nu temu ko"om smo $otakli poi"est pro'ramski# "eika. Kau $a "e poi"estučitel"ica iota i na$am se $a ste oim tekstom stekli ui$ u rste pro'ramski# "eika. orate biti s"esni $a "eosnoa pro'ramiran"a ko"e i o$"e ra$ite nuna a raumi"ean"e si# rsta pro'ramski# "eika t". polanaosnoa a rao" pro'ramerski# sposobnosti.

PROGRAMIRANJE I ALGORITMIProgr!$r)%& "e postupak sastal"an"a pro'rama- t". o$re/ian"a re$osli"e$a ra$n"i (operaci"a! pomou ko"i#se $olai $o el"eno' reultata.Progr! "e ni lo'ički poeani# operaci"a- o$nosno instrukci"a. :aka instrukci"a pre$stal"a o$re/enunare$bu ko"u računar moe ir)iti. o "e na"man"i element pro'rama.8aliku"emo oe na"ani"e rste instrukci"a

instrukci"e ulaaEilaa (npr. čitan"e i pisan"e! pomou ko"i# $olai $o im"ene informaci"a ime/uračunara i okolineL

instrukci"e 'ranan"a- ko"e kau Qi$i naQ i preki$a"u sli"e$no ir)aan"e pro'ramaL nstrukci"e računan"a (bra"an"a-o$uiman"a-$i"el"en"a-mnoen"a-potenciran"a!L lo'ičke instrukci"e- ko"ima se ispitu"e neka ri"e$nost- uspore/u"u $i"e eličine- utr/u"e pre$nak i slL instrukci"e prenosa- ko"ima se ir)aa prenos po$ataka unutar centralne "e$inice s "e$no' m"esta na

$ru'o.

AZE PROGRAMIRANJA

C$% %& progr!$r)% $a se pomou računara o$ ulani# po$ataka $obi"u ilani reultati obra$e.


4/7

Postupak pro'ramiran"a moemo ra)članiti na fae1. tačno utr$iti )to se trai u a$atku i pre$i$"eti se sluča"ee ko"i se mo'u po"aiti pri obra$i.2. iabrati prikla$nu meto$u pro'ramiran"a.3. rastaiti a$atak na ni potrebni# operaci"a ko"e e računar ir)aati i prikaati i# 'rafičkom

s#emom 7 $i"a'ramom toka.4. napisati se instrukci"e pro'rama na o$re/enom pro'ramskom "eiku.C. pro"eriti $a li "e pro'ram ispraan i ispraiti 'a ako se utr$e 're)ke.

8"e)aan"e neko' problema mora se $efinisati u formi o$re/eno' postupka. Postupak ili meto$r"e)aan"a neko' problema "e gor$3!. Ko$iran"em al'oritma po prailima pro'ramsko' "eika $obiamoprogr!. Pro'ramer se pri pisan"u pro'rama (ko$iran"u! mora pri$raati o$re/eni# 'ramatički# praila ikonstrukci"a- o$nosno- "$)3#"& progr!"#og %&'$#.

+LOK DIJAGRAM+o# .$%gr! gor$3!"# "/&!, .$%gr! 3o# 'rafički "e prika pro'rama. Pri crtan"u blok $i"a'ramasluimo se posebnim nakoima

58A,R, početak- kra" ili priremeni preki$ pro'rama.

P8K9;R,A ARKA poeian"e rani# $i"eloa pro'rama.

P&@ PP858AA poi i$o"eno' pro'ramsko' $i"ela.

;9A& preko ulane "e$inice unose se po$aci u memori"u.

&9A& i memori"e se ilače po$aci preko ilane "e$inice.

B8A+A ulani po$aci se mo$ificira"u (obra/u"u! $a bi se $obili ilani po$aci.

+9;KA onačaa m"esto 'ranan"a pro'rama posli"e uspore$be ili ispitian"a u"eta.

PROCES PREOENJA PROGRAMA


5/7

Ka$a smo problem ri"e)ili prim"enom al'oritma- i al'oritam transformirali u pro'ram- ta" "e pro'ram potrebno preesti.

Pro'ram ko"i trebamo preesti mora biti uni"et u računarski sistem i sm"e)ten na me$i"ima periferni# "e$inica ($iskoi- $iskete- trake it$.! u formi .3o3& ("e$inična količina po$ataka na perifernim memori"ama!.a" se postupak ostaru"e pomou 3"3 &.$3or- ko"i sa$ri potrebne alate a unos teksta pro'rama. 8eultatna)e' ra$a s e$itorom "e $atoteka sa iornom formom pro'rama pisano' u nekom simboličkom "eiku- ko"a seoe $'(or)$ progr! $$ "$!-o$# .;la u preo$ilac "e iorni pro'ram. 8eultat ili ila pr&(o.$o $$ #o!p$3or #o!p%&r "e $atoteka

sa pree$enim iornim pro'ramom- naana o-%)$ progr!. o "e pro'ram u ma)inskom "eiku- t". u binarnom obliku. ; toku preo/en"a iorno' pro'rama- preo$ilac moe si'naliirati posto"an"e progr!"#$/pogr&:# u iornom pro'ramu "$)3#3$#& pogr&:#&. &a saku rstu "eika i računara posto"i poseban

pro'ram preo$ilac.b"ektni pro'ram "e ula u $)#&r. L$)#&r "e sistemski pro'ram- ko"i ima a$atak $a ob"ektni pro'ram-

eentualno ob"ektne pro'rame i sistemske biblioteke- kao i rani"e pree$ene pro'rame poee u $'(r:)$progr!- ko"i računar (o$nosno operatini sistem! mo'u ir)iti.

r)ni pro'ram $obien u fai poeian"a i sm"e)ten na periferno" memori"i- spreman "e air)aan"e. r)ni pro'ram se pokree koman$om op&r3$()og "$"3&!. Pri tome se ir)ni pro'ram pri#aao$ strane p*)% ko"i pro'ram sm"e)ta u operatinu memori"u- reerira resurse računara i pre$a"e ir)ni

pro'ram operatinom sistemu. r)ni pro'ram "e u $al"n"em postupku po$ kontrolom operatino' sistema.

Ako pro'ram u toku io/en"a ne $a"e el"ene reultate og$#& pogr&:#&- potrebno "e ispraiti iorni pro'ram i ponono ir)iti preo/en"e i poeian"e.


6/7

Posto"e neki pro'ramski "eici- npr. BA:* ili $BA:- ko"i se ne preo$e u ma)inski "eik preo/en"em- ne'o interpretiran"em. I)3&rpr&3&r "e tako/er pro'ram preo$ilac ko"i preo$i pro'ram isimboličko' "eika u ma)inski- u toku ra$a i to instrukci"u po instrukci"u.

KRITERIJ ZA OCJENU KALITETA PROGRAMA

:li"e$ea so"sta pre$stal"a"u m"erila a oci"en"ian"e kaliteta pro'rama

I)3&gr$3&3 korektnost računarske obra$e. Č$3%$(o"3 rauml"iost pro'ramske lo'ike. J&.)o"3()o"3 kori)ten"e na""e$nostani"i# pro'ramski# struktura. E0$#")o"3 ri"eme potrebno a ir)aan"e pro'rama i eličina potrebne

memori"eMo.*r)o"3 po$i"el"enost pro'rama u i)e lo'ički# ci"elina sa sr#om poean"a

čitl"iosti pro'rama. U)$(&r')o"3 prim"en"iost pro'rama na ope sluča"ee.

Do#*!&)3$r)o"3 posto"an"e eliko' bro"a pro'ramski# komentara- a ko$ eliki# pro'ramski# sistema i pro'ramske $okumentaci"e.

PROGRAMSKI JEZICI8ačunari su neinteli'entni elektronski ure/a"i ko"i ra$e samo ono )to im se nare$i $a učine. Kao

posl"e$ica n"i#oe 'ra/e- računari raumi"u (prepona"u! samo po$atke prikaane u binarnom obliku ko"i sefiički čita"u kao posto"an"e (binarno 1! ili neposto"an"e (binarno 0! električno' napona na o$re/enim

$i"eloima elektronsko' računara. : $ru'e strane- čo"ek raumi"e samo one po$atke ko"i su prikaani bro"eima- sloima i posebnim nakoima. &bo' raličitosti raumi"ean"a i preponaan"a po$ataka nasta"eso"ersni komunikaci"ski "a ime/u čo"eka i ma)ine.

a" se komunikaci"ski "a premo)u"e kori)ten"em ure/a"a ko"i čo"eku rauml"ie nakoe pretara uračunaru rauml"ie nakoe (ulani ure/a"i i "e$inice! i obrnuto (ilani ure/a"i i "e$inice!. Pri tome-komunikaci"a čo"eka i računara r)i se pomou "eika ko"e računar raumi"e i ko"i ima"u so"a praopisna i'ramatička praila. i se "eici naia"u pro'ramski "eici.

Pro'ramske "eike moemo po$i"eliti na ma)inske i simboličke. a)inske $i"elimo prema ma)inama aobra$u po$ataka- a simboličke na nie i i)e. ,ii simbolički "eici se tako/er $i"ele prema ma)inama- a i)i

prema problemima ko"i se r"e)aa"u pomou računara (opi- poslono ori"entisani- matematičko ori"entisani i poslono7matematičko ori"entirani!.

MAINSKI JEZIK a)inski pro'ramski "eici pi)u se u binarnom obliku- t". pomou cifara 0 i 1. ; takom se obliku

pro'ram i nalai u memori"i a ri"eme io/en"a. a)ina Qraumi"eQ ta" "eik be ikaki# tumačen"a i tačnoir)aa se nare$be pro'rama. e/utim- po"al"u"u se elike pote)koe pri pisan"u ma)insko' pro'rama ko"i

"e sastal"en o$ eliko' bro"a nula i "e$inica. Pri pisan"u "e potrebna iuetna pan"a- elike su mo'unosti're)aka- a pisan"e pro'rama tra"e rlo $u'o. &bo' to'a se u praksi ri"etko sastal"a"u pro'rami na oom

pro'ramskom "eiku. :aka rsta računara ima so" ma)inski "eik. Pro'ram ko"i "e napisan na "e$nomračunaru ne moe se koristiti na $ru'om računaru- često čak ni na raličitim računarima isto' proio/ača.


7/7

SIM+OLIČKI JEZICIA"&!-&r

,epraktičnost ma)insko' "eika urokoala "e nastanak simbolički# pro'ramski# "eika- ko$ ko"i# sunioi nula i "e$inica ami"en"eni o$re/enim simbolima o$nosno ri"ečima (u'lanom ri"eči i skraeniceen'lesko' "eika! ko"e simboliira"u operaci"e- a$rese i sl.

Asembler "e nii simbolički "eik ori"entisan ma)ini (računaru! (t". prila'o/en ra$u ma)ine). :akainstrukci"a u asembleru pre$stal"a "e$nu instrukci"u ma)insko' "eika. ;o/en"em simboličko' "eikaolak)ano "e sastal"an"e i uno)en"e pro'rama. e/utim- tu se po"al"u"e noi problem. 8ačunar trai pro'ram

na ma)inskom "eiku "er samo ta" "eik raumi"e. &bo' to'a se saki pro'ram napisan na asembleru ili nekom$ru'om simboličkom pro'ramskom "eiku mora pri"e uno)en"a u računar preesti na ma)inski "eik. peraci"u preo/en"a obal"a poseban pro'ram preo$ilac.

C %&'$# * "eik "e i)i simbolički "eik ope nam"ene sa mo$ernom kontrolom toka pro'rama (strukturirano

pro'ramiran"e!- ko"i po$raa sistemsko pro'ramiran"e (bliak ma)ini!- sa mo'učno)u $efinisan"amno'obro"ni# raličiti# struktura po$ataka i sa bo'atim skupom operatora i tipoa po$ataka. * ni"especi"aliiran a o$re/eno po$ruč"e prim"ene. : *7om se pi)u operatini sistemi (;,J! i pro'rami preo$iocia $ru'e pro'ramske "eike- ali "e isto tako po'o$an a pisan"e naučni# aplikaci"a i sistema a upral"an"e urealnom remenu. * ni"e na"po'o$ni"i a poslone aplikaci"e (bae po$ataka! ali se i take aplikaci"e- u malo

i)e tru$a- mo'u iesti sa *7om.

.+ASE C$pp&rPro'ramski sistem ("eik! $BA: i n"e'oa unapre/ena eri"a *lipper- $anas su 'otoo u potpunosti

istisnuli i upotrebe pro'ramski "eik *B9- ko"i se $one$ano koristio a r"e)aan"e posloni# problema ioperaci"e sa elikom količinom po$ataka. o su i)i simbolički pro'ramski "eici na bai :S9 "eika (:ort an$Suerr? 9an'ua'e! sa ko"ima "e po$rano strukturirano pro'ramiran"e i ko"i ima"u se potrebne alate ar"e)aan"e problema eani# u masonu obra$u po$ataka (elik bro" ulani# i iani# po$ataka!. snonastruktura po$ataka ko$ oi# "eika "e baa po$ataka. Prim"en"u"u se u'lanom na B P* i sličnim ma)inama.

ORTRAN ,ai "eno' o$ pri# i)i# simbolički# pro'ramski# "eika $olai o$ en'. D8mula 8A,slation

(preo$ formule!. a" "e "eik prila'o/en a r"e)aan"e matematički#- naučni# i te#nički# problema pomouračunara. Praktički ne aisi o$ računara- narano ako se raspolae o$'oara"uim pro'ramom a preo/en"eD88A,A u ma)inski "eik.Pro'ram na D88A,7u "e "e$nostaan čitati- iračunati matematički ira i pisati.D88A, "e rlo ekonomičan "eik- posebno sa sta"ali)ta pro'ramiran"a. ,"e'oe instrukci"e- kao u sakomi)em simboličkom "eiku- ne $a"u pri preo/en"u u ma)inski "eik o$nos 11. ,aime- u tim se pro'ramskim

"eicima- saka instrukci"a pretara u ni instrukci"a ma)insko' "eika.

Documents

PREGLED ISTORIJA RAČUNARA