ISTORIJATISTORIJAT RAZVOJA RAZVOJA RAČUNARARAČUNARA

Da bi se došlo do današnjih računara, moralo Da bi se došlo do današnjih računara, moralo je da prođe i više od hiljadu godina.je da prođe i više od hiljadu godina.

Na tom putu bilo je mnogo ljudi.Na tom putu bilo je mnogo ljudi.

Mi ćemo spomenuti samo neke, nezaobilazne Mi ćemo spomenuti samo neke, nezaobilazne učesnike u tom razvoju.učesnike u tom razvoju.

U razvoju računara značajna su četiri U razvoju računara značajna su četiri momentamomenta

pamćenje rezultata,pamćenje rezultata,

mehanizacija procesa računanja,mehanizacija procesa računanja,

odvajanje unošenja podataka i automatizacija odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa računanja,procesa računanja,

opštije korišćenje mašine primenom programa.opštije korišćenje mašine primenom programa.

ABAKUSABAKUS

Pomagala u računanju nalik današnjoj Pomagala u računanju nalik današnjoj računaljki.računaljki.

Ne može se smatrati mašinom jer pokretni Ne može se smatrati mašinom jer pokretni delovi nisu međusobno povezani i sve delovi nisu međusobno povezani i sve operacije izvodi sam korisnik.operacije izvodi sam korisnik.

ABAKUS

JAPANSKA VERZIJA ABAKUSA

Mehanički period: 1450.g. – 1840.g.

• Štamparska presa sa pokretnim slogovima od metala (Johan Gutenberg, 1450. godine)

• Logaritmi i pisanje decimalne tačke u zapisima brojeva (Džon Neper, 1614. godine). Neper je konstruisao i različita sredstva za računanje od kojih su najpoznatija Neperove kosti i kalkulator u obliku šahovske table.

NEPEROVE KOSTI

Klizajući lenjir (tzv. šiber ili logaritmar) Viljem Outred 1622. godine.

Outredov šiber Šiber sa pokretnim kursorom

Šikardova mašina (1623.g.) je kombinovala koncept Neperovih kostiju u cilindričnom obliku. Mašina je mogla da dodaje i oduzima šestocifrene brojeve i imala je zvono koje je upozoravalo na pojavu prekoračenja.

ocem prve računske mašine koja je mogla da ocem prve računske mašine koja je mogla da sabira i oduzima unesene brojeve smatra se sabira i oduzima unesene brojeve smatra se Blez Paskal;Blez Paskal;

sa 16 god. pomagao ocu u računanju taksi;sa 16 god. pomagao ocu u računanju taksi;

da bi se oslobodio dosadnog posla 1642. god. da bi se oslobodio dosadnog posla 1642. god. u 19. godini počinje da konstruiše mašinu za u 19. godini počinje da konstruiše mašinu za računanje;računanje;

Završena je posle tri godine radaZavršena je posle tri godine rada i dobila je ime i dobila je ime PaskalinaPaskalina

Nemački naučnik Lajbnic je 1671. godine Nemački naučnik Lajbnic je 1671. godine izumeo računsku mašinu;izumeo računsku mašinu;

mogla je da sabira, a posle nekih izmena i da mogla je da sabira, a posle nekih izmena i da množi uzastopnim sabiranjem;množi uzastopnim sabiranjem;

smislio je specijalni mehanizam sa koračnim smislio je specijalni mehanizam sa koračnim zupčanikom za unošenje brojeva koji se koristi zupčanikom za unošenje brojeva koji se koristi i danas;i danas;

Čarls Bejbidž – diferencna mašinaČarls Bejbidž – diferencna mašina

Uvideo da u izračunavanjima dolazi do Uvideo da u izračunavanjima dolazi do ponavljanja poznatih akcijaponavljanja poznatih akcija

To znači da bi proces mogao da se To znači da bi proces mogao da se automatizujeautomatizuje

1882. godine demonstracioni model1882. godine demonstracioni model

1834. godine završio planove svoje analitičke 1834. godine završio planove svoje analitičke mašinemašine

Nije napredovala dalje od detaljnih crtežaNije napredovala dalje od detaljnih crteža

Diferencna mašina

Za projekat analitičke mašine zainteresovala se Za projekat analitičke mašine zainteresovala se grofica grofica Ada BajronAda Bajron

Dokumentovanje rada, rad na mašini, Dokumentovanje rada, rad na mašini, finansijska pomoćfinansijska pomoć

Plan za izračunavanje Bernulijevih brojeva Plan za izračunavanje Bernulijevih brojeva

Ovaj plan – prvi program za računarOvaj plan – prvi program za računar

Prvi programerPrvi programer

ADA – programski jezik opšte namene.ADA – programski jezik opšte namene.

Herman HoleritHerman Holerit

Rezultati popisa iz 1880. godineRezultati popisa iz 1880. godine

Najveći deo odgovora Najveći deo odgovora dada ili ili nene

Kartonske kartice 12 redova i 80 kolonaKartonske kartice 12 redova i 80 kolona

DADA – izbušena rupica – izbušena rupica

Rupica – električni kontakt kojim je aktiviran Rupica – električni kontakt kojim je aktiviran brojačbrojač

Oko 100 kartica u minutiOko 100 kartica u minuti

Unošenje ulaznih podataka razdvojeno od Unošenje ulaznih podataka razdvojeno od obradeobrade

Holeritov tabulator

Elektromehanički računariElektromehanički računari

IBM 601 (1935.g.) – mašina sa bušenim karticama koja je koristila elektromehaničke releje i mogla da obavlja množenje brojeva za 1 sekundu.

Z1 - prvi elektromehanički kalkulator u Nemačkoj (Konrad Zuse 1931.godine).

Z3 - programibilni elektromehanički kalkulator (1941.g.)

MARK I - prvi elektromehanički programibilni kalkulator – Hauard Ejken,1944. g.* dužina oko 17 metara, visina oko 2,5 metra* 800km žice* 750000 delova* oko 3 miliona električnih spojeva.* 72 akumulatora sa svojim posebnim aritmetičkim jedinicama kao i mehaničke registre sa kapacitetomod 23 cifre plus znak.* Koristila je brojače za čuvanje brojeva i elektromehaničke releje kao pomoć u beleženju rezultata.* Aritmetičke operacije su obavljane u fiksnom zarezu - sabiranje za 1/3 sekunde a množenje za 1 sekundu.* Instrukcije za izvršavanje (program) su učitavane sa papirne trake a podaci sa druge papirne trake, bušenih kartica ili registara.* Izlaz se mogao dobiti na bušenim karticama ili na papiru, prekopisaće mašine.

Automatic Sequence Control Calculator (ASCC) – MARK I

BAG (BUG) - Greška u programu

Elektronsk digitalni računariElektronsk digitalni računari

konstruktori Ekert i Mušli na Murovoj školi univerziteta u Pensilvaniji

fizičar Džon Mušli objavio članak pod naslovom “The Use of High Speed Vacuum Tube Devices for Calculating” 1942. godine

ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Calculator)

sredstva dodeljenja 1943. a računar završen 1946. godine.

karakteristike: težina 30 tona, dužina preko 30 metara, visina oko 3 metra i širina nešto manje od metra.

17648 vakuumskih cevi

70000 otpornika, 10000 kondenzatora i 6000 prekidača

potrošnja izmedju 130 i 174KW električne energije.

5000 sabiranja u sekundi, množenje je trajalo oko 3 milisekunde.

radio u dekadnom sistemu

memorija od 20 akumulatora koji su mogli da čuvaju 10-cifrene brojeve.

učestanost ENIAC-ovog časovnika je bila 100KHz.

ENIAC

ENIAC

Programiranje ENIAC-a

Programiranje ENIAC-a

EDVAC (Electronic Discrete VariableAutomatic Computer).

Džon fon Nojman objavio je 30. juna 1945. godine nacrt izveštaja u kome je izložio ideju za konstrukciju računara koji bi imao mogučnost čuvanja programa i njegovog kasnijeg izvršavanja

4000 vakuumskih cevi

10000 kristalnih dioda

1024 reči dužine 44 bita realizovanih pomoću ultrasonične memorije

brzina časovnika 1MHz

Generacije elektronskih računara

četiri ili pet (zavisno od autora) faza koje se nazivaju generacije računara

Pripadnost računara odredjenoj generaciji se utvrdjuje na osnovu tehnologije upotrebljene za izradu osnovnih elektronskih komponenti koje se koriste za čuvanje i obradu informacija.

Prva generacija računara: 1939.g. – 1958.g.

vakuumske cevi kao logički elementi

U/I uredjaji su bušene kartice, papirne i magnetne trake

unutrašnju memoriju čine odložene linije, magnetne trake i magnetni doboši

Za programiranje se koristi mašinski jezik, a na kraju perioda i assembler

Vakuumske cevi

Konzola računara UNIVAC I

Druga generacija računara: 1959.g. – 1964.g.

1947. g. od germanijuma

1954.g od silicijuma

Funkcija kao i vakuumske cevi

čvrst provodnik, pouzdaniji, manji, manje struje i toplote

od 1959. g. svi računari koriste tranzistore

Tranzistori

tranzistor

Magnetna jezgra

Treća generacija računara: 1965.g. – 1971.g.

integrisano kolo umesto pojedinačnih tranzistora

novi programski jezici različitih karakteristika

dalji razvoj operativnih sistema

na kraju ovog perioda pojavljuje se i disketa veličine 8 inča

Integrisano kolo

disketa

Četvrta generacija računara: 1972.g. – danas

dalja minijaturizacija

poluprovodnička memorija

pojava mikroprocesora (Intel 4004, 1971.g.)

PC računari (Altair 8800, 1975.g.)

dalji razvoj softvera i operativnih sistema

Prvi PC računar – MITS Altair 8800

Grejs Marej HoperGrejs Marej Hoper

Rođena 1906. godineRođena 1906. godine

Diplomirala matematiku i fiziku, a 1934. Diplomirala matematiku i fiziku, a 1934. doktorirala matematikudoktorirala matematiku

Pisala je programe za Mark I, Mark II,Mark IIIPisala je programe za Mark I, Mark II,Mark III

Programeri da koriste zajedničke delove Programeri da koriste zajedničke delove programa i stvaraju biblioteke programa i stvaraju biblioteke

Grejs Marej HoperGrejs Marej Hoper

Razvila prvi prevodilac A-O, prevođenje Razvila prvi prevodilac A-O, prevođenje simboličkog koda u binarnisimboličkog koda u binarni

Nedostatak programera za nove mašineNedostatak programera za nove mašine

Razviti programske jezike koje bi razumeli Razviti programske jezike koje bi razumeli ljudi koji nisu ni matematičari ni računarski ljudi koji nisu ni matematičari ni računarski ekspertieksperti

Propagirala je programski jezik i njihovu Propagirala je programski jezik i njihovu nezavisnost od računaranezavisnost od računara

Grejs Marej HoperGrejs Marej Hoper

Dobila preko 40 počasnih doktorata sa raznih Dobila preko 40 počasnih doktorata sa raznih univerzitetauniverziteta

Jedna nagrada za mlade profesionalce u Jedna nagrada za mlade profesionalce u računarskim naukama nosi njeno ime računarskim naukama nosi njeno ime

Umrla je 1. januara 1992. Umrla je 1. januara 1992.

ISTORIJATISTORIJAT RAZVOJA RAZVOJA RAČUNARARAČUNARA