Predmetni zadatak 2

7/29/2019 Predmetni zadatak 2

1/28

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

NOVI SAD

Departman za saobraaj

Katedra za integralni transport i logistiku

Predmet: Tehnologije kombinovanog transporta

PREDMETNI ZADATAK 2Tema rada: Proraun i analiza trokova intermodalnog i drumskog

transportnog lanca

Kandidat: Profesor: dr Vladeta GajiBroj indeksa: Asistent: Mr Marinko Maslari


2/28

Novi Sad, maj 2010.

2


3/28

S a d r a j:

1. Uvodne napomene o transportnim lancima .21.1. Uvodne napomene o trokovima ..3

1.1.1. Interni (direktni) trokovi ...........51.1.2. Eksterni trokovi ....5

1.1.2.1. Eksterni trokovi u intermodalnim transportnim lancima .......61.1.2.2. Eksterni trokovi u drumskim transportnim lancima 6

2. Formalna i grafika prezentacija intermodalnog i drumskog transportnog lanca ....72.1. Intermodalni transportni lanac ..7

2.1.1. Primeri realizacije glavnog prevoza eleznicom ....73. Principi cost - benefit analize ..104. Klasifikacija i alokacija trokova ....115. Modelovanje trokova .12

5.1. Modelovanj trokova intermodalnog transportnog lanca ..12

5.2. Modelovanje trokova drumskog transportnog lanca ..165.3. Grafika prezentacija intermodalnog i drumskog transportnog lanca .176. Primer prorauna trokova ..17

6.1. Proraun trokova intermodalnog transportnog lanca .176.2. Proraun trokova drumskog transportnog lanca 21

7. Uporedna analiza trokova intermodalnog i drumskog transportnog lanca 228. Efekti smanjenja pojedinih trokovnih kategorija na ukupne trokove intermodalnog

transportnog lanca ...238.1. Poveanje brzine voza za 20 % ...23


4/28

1. Uvodne napomene o transportnim lancima

Transportni lanci predstavljaju jedan od oblika za realizaciju operacija protokamaterijala i obuhvataju organizacije za isporuku, prijem i skladitenje robe, kao i jednu ili vietransportnih organizacija koje obavljaju transport, pretovar i skladitenje. Obrazovanjem

transportnih lanaca dobija se optimalna organizacija protoka materijala i smanjuje se brojpotrebnih TPS operacija, ime se ostvaruju vie ekonomske koristi.Transportni lanac se moe definisati kao sinhronizovan, vremenski usklaena

realizacija transporta, pretovara i skladitenja kojim se obezbeuje protok robe od isporuioca doprimaoca. Sredstva za realizaciju transportnog lanca su maine, ureaji, postrojenja, prevoznasredstva i drugo.

Predmet rada je roba svih vrsta: komadna roba u rasutom stanju, tenosri i gasovi,razliito pakovana i roba u transportnim sredstvima sastavljenim od standardizovanih tovarnihjedinica i drugo.

Posmatrano sa stanovita teorije sistema transportni lanac je ovoren, dinamian istohastiki sistem. Funkcija sistema transportnog lanca je izvrenje odreene klase transportnih

zadataka.

ema podele transportnog lanca:

Transportni lanac

Direktni transport(bez promene prevoznog

sredstva)

Kombinovani transport

(sa promenom prevoznogsredstva)

Sa promenomtransportnog suda

(klasini lomljenikombinovani prevoz)

Bez promene transportnogsuda

(transportnomanipulativne jedinice)

Prevoz celih vozila(pretovar celog vozila ili

njegovog dela)

Kontejnerski prevoz(pretovar kontejnera)

4


5/28

Osnovni cilj transportnih lanaca je izvrenje transportnih zadataka, koje karakteriusledea svojstva:

- Kvantitet robe (postojanje odreene koliine robe za transport, pretovar i skladitenje);- Vremenska promena robe (postojanje odreenih vremenskih rokova za pojavu robe ili

odreene potrebe u robi);

- Promena mesta robe (premetanje robe od mesta pojave robe izvora, do mesta njenepotrebe - cilj);- Kriterijum optimalnosti (ukupni troak vremena i sredstava za realizaciju TPS procesa

mora se minimizirati).

Osnovni pojmovi transportnog lanca su transport (T), skladitenje (S) i pretovar (P).Pod pojmom transport se podrazumeva premetanje robe u cilju promene mesta.Pod pojmom skladitenje se podrazumeva uvanje robe u cilju njihove vremenske promene,odnosno vremensko odlaganje trenutka potronje.Pod pojmom pretovar se podrazumeva pokretanje materijalnih dobara radi zapoinjanja ilizavravanja procesa transporta ili skladitenja materijalnih dobara.

Varijante pretovarnih procesa:T P T pretovar; P S istovar i uskladitenje;S P iskladitenje i utovar;S P S preskladitenje.

Prednosti transportnog lanca:- Racionalizacija transporta, koja se ostvaruje podelom rada i uproavanjem postupaka

i operacija;- Snienje trokova pretovara i radne snage;- Bolje iskorienje transportnih kapaciteta transportnih sredstava;- Prevoz robe u standardizovanim tovarnim jedinicama ime se realizuju utede u

trokovima za pakovanje, smanjuju transportna oteenja, gubitak i kraa robe.

Nedostaci transportog lanca:- Visoke investicije za tovarne jedinice, specijalna transportna i pretovarna sredstva,

kao i za terminale za pretovar tovarnih jedinica;- Delimino odricanje od sopsrvene autonomije;- Oteane dispozicije kod veza redova vonje.

5


6/28

1.1 Uvodne napomene o trokovima

Osnovni cilj Predmetnog zadatka je analiza trokova (internih i eksternih)intermodalnog transportnog lanca u odnosu sa unimodalnim drumskim transportom.

U modernom drutvu transport ima sve veu vanost u poveanju dobrote celokupnog

drutva. Brze promene proizvoda u velikom broju radnih procesa, koji su rezultat rada sve veegbroja uesnika usled globalizacije i visoke individualne mobilnosti, predstavljaju osnovneindikatore dobrote. Naroito je robni transport u stalnom porastu pri emu drumski transport imanajveu stopu rasta. Problem ovog fenomena je da transport prouzrokuje trokove, ne samo zaprevoznika koji ima zadatak da isporui datu robu kupcima ve za celokupno drutvo. Trokovi,esto nazivani eksterni trokovi, koji su vezani za zagaenje vazduha i voda, saobraajnazaguenja i nezgode predstavljaju veliki problem ne samo za dananju populaciju ve i zabuduu. Osnovni cilj predmetnog zadatka je analiza trokova, internih i eksternih trokova iprednosti intermodalnog transportnog lanca koji nudi uslugu po sistemu od vrata do vrata uodnosu na unimodalni drumski transport, kao i formulisanje preporuka za poveanjekompetitivnosti posmatranog intermodalnog transportnog lanca. Ovi ciljevi e se realizovati

primenom odgovarajue metodologije prorauna trokova i analiziranjem mogunosti smanjenjapojedinih trokovnih kategorija i njihovog uticaja na ukupne trokove.Analiza ukupnih trokova datog intermodalnog i ekvivalentnog drumskog transportnog

lanca zahteva razumevanje veliine lanca, intenziteta operacija, korienja tehnologija i internih ieksternih trokova koje stvaraju pojedine komponente lanca. Analiza dvaju lanaca epodrazumevati pretpostavku o jednakosti veliina u pogledu prostorne pokrivenosti, brojavorova i veliine potranje koju opsluuju.

vorovi lanca su take izvora i destinacije robe. Oni predstavljaju grupe proizvodnihpostrojenja, skladita, logistikih centara ili robnih terminala lociranih u zonama poiljaoca iprimaoca robe. Intermodalni terminali su takoe vorovi, ali samo za kratkotrajno skladitenjei/ili direktan transfer robe. Robni tokovi u oba lanca je pretpostavljen u vidu standardizovane

jedinice intermodalnog transporta dvadesetostopnog kontejnera (TEU).Transportna infrastruktura omoguava kretanje jedinica robe. Priroda ove infrastrukture ikvalitet usluge koju prua zavisi od veliine potranje, efikasnosti i efektivnosti usluge i fizikihkarakteristika infrastrukture.

Predmetni zadatakse sastoji iz dva dela. Prvi deo se odnosi na metodologiju proraunaukupnih trokova. Struktura trokova, koja obuhvata i trokove resursa i eksterne trokove jeanalizirana sa ekonomskog stanovita, tj. sa stanovita donosioca odluka u pogledu angaovanjaodreenog vida transporta. U drugom delu rada sprovodi se analiza trokova, koja omoguavadonosiocu odluka izbor jedne od postojeih alternativa po principu maksimiziranja benefita,odnosno minimiziranja ukupnih trokova. Predmetni zadatak se fokusira na komparacijitransportnih alternativa, stoga je osnovno pitanje na koje rad treba da prui odgovor, koja

alternativa, intermodalna ili unimodalna (drumski transport) maksimizira ukupne prednosti.Svi trokovi koji e se posmatrati, u ovom predmetnom zadatku, pri izboru optimalnevarijante transporta su podeljeni na interne (direktne) ili eksterne trokove, pri emu se internitrokovi dalje dele na tri trokovne kategorije: transportni trokovi, vremenski trokovi i trokovirukovanja robom. Interni trokovi obuhvataju operativne trokove transporta robe izmeupoiljaoca i primaoca robe. Eksterni trokovi su trokovi koje transportni lanac indirektnoprouzrokuje drutvu. Obe kategorije trokova se mogu specifikovati za svaku fazu transportnoglanca. Oni u principu zavise od prirode transportnog lanca, karakteristika lokacije, razdaljina i

6


7/28

broja vorova, intenziteta aktivnosti u mrei, efikasnosti usluge i vrednosti ulaznih parametara.Proraun trokova je proces koji se realizuje u dva hijerarhijska nivoa. Prvo, transportni processe deli na nekoliko koraka koji se vezani za prolaz tovarne jedinice (kontejnera) od poiljaoca doprimaoca robe. Rezultat ove klasifikacije je pet faza (aktivnosti) intermodalnog transportnoglanca, kao i tri faze drumskog transportnog lanca.

Intermodalni transportni lanac obuhvata sledee aktivnosti: (i) sakupljanje proizvoda uzoni poiljaoca robe i transport drumskim transportnim sredstvima do poetnog terminalalociranog u zoni poiljaoca; (ii) transfer tovarnih jedinica u poetnom intermodalnog terminalusa drumskih transportnih sredstava na vidove transporta kojima se vri glavni prevoz, a koji nepodrazumeva drumski transport (u ovom seminarskom radu to je eleznica); (iii) glavni transportizmeu poetnog i krajnjeg terminala; (iv) transfer robe u krajnjem intermodalnom terminalu uzoni primaoca robe sa ne drumskih transportnih sredstava (u ovom sluaju eleznikih kola) nadrumska transportna sredstva i (v) distribucija iz krajnjeg intermodalnog terminala u zoniprimoca robe drumskim transportnim sredstvima.

U drumskom transportnom lancu kretanje robe izmeu poiljaoca i primaoca jeorganizovano direktno istim prevoznim sredstvom drumskim transportnim sredstvom kroz tri

koraka: (i) sakupljanje u zoni poiljaoca robe; (ii) transport od granice zone poiljaoca do granicezone primaoca robe i (iii) distribuciju robe unutar zone primaoca robe.U sledeem koraku, trokovne grupe (transportni trokovi, vremenski trokovi, trokovi

rukovanja robom i eksterni trokovi) se posmatraju za svaku aktivnost transportnog lanca, takoda su konani rezultat liste u kojima su date razliite kategorije trokova za razliite faze(aktivnosti) transportnog lanca.

1.1.1 Interni (direktni) trokovi

Sakupljanje, distribucija, glavni prevoz i pretovar tovarnih jedinica pri njihovom protokuunutar intermodalnog transportnog sistema determiniu interne trokove lanca. Trokovi svake

aktivnosti obuhvataju trokove posedovanja, osiguranja, odravanja i popravke, radne snage,energije, taksi i naplata za korienje odgovarajue infrastrukture. Infrastruktura lanca i opremaimaju za cilj da opslue datu veliinu potranje za transportom vodei rauna o efikasnostisistema. Interni trokovi jednog ekvivalentnog drumskog transportnog lanca su analogni onimtrokovima povezanim sa drumskim transportom u intermodalnoj mrei plus trokovi povezanisa aktivnou glavnog prevoza.

1.1.2 Eksterni trokovi

Eksternaliteti su promene dobrote koje su prouzrokovane ekonomskim aktivnostima akoje nisu izraene promenama u trinim cenama. One nastaju kada socijalna ili ekonomska

aktivnost jednog ili vie pojedinaca ima uticaja na drugog pojedinca ili grupu i kada ovaj uticajne moe biti obraunat za pojedinca koji je prouzrokovao ovu aktivnost. Ova vrsta tehnolokogeksternog uticaja vodi ka opadanju trita i zahteva politiku intervenciju, dok novanieksternaliteti koji jedino prouzrokuju promenu u ceni ne proizvode bilo kakvo smanjenjeefikasnosti. Dobri ili pozitivni eksternaliteti koji iziskuju benefite se nazivaju eksternimbenefitima. Veoma je teko jasno identifikovati i meriti eksterne benefite robnog transporta.

7


8/28

1.1.2.1 Eksterni trokovi u intermodalnim transportnim lancima

Zagaenje ivotne sredine Drumska transportna sredstva kojima se realizuju procesisakupljanja i distribucije robe obino koriste dizel gorivo i na taj nain izbacuju tetne materije izagauju ivotnu sredinu i tako indirektno utiu na zdravlje ljudi. Meutim, ovi tetni gasovi u

sluaju vetra mogu imati znatno vei uticaj. Zagaenje ivotne sredine prouzrokovanotransportnim sredstvima kojima se realizuje glavni prevoz zavise od tipa energije koju ta sredstvakoriste tokom procesa prevoza. Ako se koriste avioni, eleznike dizel lokomotive ili barepokretane na dizel gorivo, onda je zagaenje vazduha direktno. Ako se za pogon transportnihsredstava koristi elektrina energija, na primer za lokomotive, zagaenje ivotne sredine jeindirektno, i zavisi od karakteristika izvora iz kojih se dobija ta elektrina energija. Energija seobino dobija u centralama koje se smatraju za take zagaenja ivotne sredine. Zagaenjeivotne sredine koje se generie u terminalima je takoe indirektno poto se koristi elektrinaenergija koja se generie u centralama i koja se koristi za pokretanje tehnikih sredstava kojimase vre manipulacije sa robom.

Saobraajna zaguenja drumska transportna sredstva kojima se realizuje proces

sakupljanja i distribucije tovarnih jedinica obino se kreu po urbanim ili industrijskim zonama.Oni mogu prouzrokovati zaguenja i kanjenja u procesu prevoza. Meutim, oni takoe moguprouzrokovati i kanjenja ostalih vozila u saobraajnom toku iji se trokovi tako nastali mogusvesti pod kategoriju eksternih trokova. Glavni prevoz koji se realizuje izmeu intermodalnihterminala se podrazumeva da ne prouzrokuje zaguenja.

Buka drumska transportna sredstva kojima se vri sakupljanje i distribucija robestvaraju buku, koja, ako pree odreene granice tolerancije prouzrokuje neprijatnosti za lokalnostanovnitvo, a ako je buka u nekom duem vremenskom periodu preko dozvoljenog nivoa ondamoe da utie na zdravlje ljudi. Buka nastala u procesu glavnog prevoza takoe moe daprouzrokuje sline efekte. Buka nastala u intermodalnim terminalima nije razmatrana poto sesmatra da ona predstavlja deo buke ambijenta urbane sredine.

Saobraajne nezgode saobraajne nezgode prouzrokuju tetu i gubitak vrednosti zakorisnike saobraajne mree kao i gubitak ivota i povrede ljudi koji uestvuju u saobraaju. Onise razmatraju odvojeno za svaki korak i vid transporta u intermodalnoj transportnoj mrei zbograzliite frekvencije, karakteristika pojavljivanja i konsekvenci. Saobraajne nezgode uintermodalnim terminalima nisu razmatrane poto su one veoma retke.

1.1.2.2 Eksterni trokovi u drumskim transportnim lancima

Iste kategorije eksternih trokova i naina njihovog razmatranja se koriste u sve tri fazedrumskog transportnog lanca. Za ovaj sluaj je samo karakteristino da se tete i nezgode ipripadajui trokovi razmatraju za drumska transportna sredstva koja koriste dizel gorivo kaopogonsko za itavu relaciju prevoza od vrata do vrata.

8


9/28

2. Formalna i grafika prezentacija intermodalnog i drumskogtransportnog lanca

2.1 Intermodalni transportni lanac

Intermodalni transportni lanac obuhvata sabirni, distributivni i glavni prevoz. Poiljaocitransportuju robu u tovarnim jedinicama (kontejnerima) drumskim transportnim sredstvima doterminala koji se nalazi u zoni poiljaoca. U terminalu se kontejneri tovare na eleznika kola izatim se transportuju do terminala koji je najblii primaocu robe. U krajnjem terminalu tovarnejedinice (kontejneri) se pretovaraju na drumska transportna sredstva koji robe prevoze do krajnjedistinacije. U skladu sa definicijom kombinovanog transporta, sabirni i distributivni prevoz bitrebao da bude to je mogue krai. Na slici 1 grafiki je predstavljen najednostavniji oblikintermodalnog transportnog lanca.

Slika 1. Univerzalna forma intermodalnog transportnog lanca

2.1.1 Primeri realizacije glavnog prevoza eleznicom

Kada se razmatra glavni prevoz, mogue je korienje razliitih putnih pravaca(koridora), naroito kada je u pitanju drumski ili elezniki prevoz. Meutim kada je u pitanjuvodni transport, brodovi se kreu odreenom marutom koja je odreena geografskim poloajemreka ili mora. Stoga kada je u pitanju vodni transport uglavnom se koristi jedan brod ili bara zacelokupni proces glavnog prevoza (nema pretovara na druge brodove). Ako se glavni prevozrealizuje eleznicom postoji veliki broj kombinacija kako transportovati robu izmeu poetnog ikrajnjeg terminala:

1. Direktni vozovi izmeu poetnog i krajnjeg terminalaNajlaki i najbri nain predstavlja korienje direktnog voza koji je prikazan na slici 1.

Ovaj voz kree se iz terminala koji je najblii poiljaocu i prevozi robu do terminala koji jenajblii primaocu robe. Ova alternativa je mogua samo u specijalnim uslovima kada se sva robakoja se prevozi ovakvim vozom usmerena na isti terminal, to znai da ne moraju samo

9


10/28

poiljaoci robe da budu locirani u istom regionu nego i primaoci robe. Kada ovaj uslov nijeispunjen postoje neki drugi naini da se zadovolje razliite potrebe poiljaoca i primaoca robe.

2. Grupni vozoviPoiljaoci iz razliitih regiona alju svoju robu ka razliitim krajnjim terminalima. Stoga,

vozovi se utovaraju i prevoze do naredne ranirne stanice. U ranirnim stanicama, vozovi sepovezuju u jedan glavni voz koji prevozi robu do ranirne stanice najblie terminalima razliitihdestinacija. Na ovoj ranirnoj stanici razliiti delovi glavnog voza se rastavljaju na isti nain nakoji su sastavljeni na poetnoj ranirnoj stanici. Ovi manji vozovi prevoze robu do terminalaeljene destinacije. Ova alternativa se koristi radi utede energije, ljudskih i resursa kapitala.Grafiki prikaz grupnog voza dat je na slici 2.

Slika 2. Grupni voz

3. Redovni (po redu vonje) vozRedovni vozovi se mogu javiti u dva sluaja: u prvom sluaju voz kree u nekom poetnom terminalu. Na sledeem terminalu nove

svakom sledeem terminalu dok se sva roba ili tovarne jedinice ne isporue traenimtovarne jedinice ili itavi vagoni se dodaju ili izdvajaju iz voza. Ova procedura seponavlja na terminalima.

u drugom sluaju dva voza iz razliitih polaznih terminala se sreu na odreenomterminalu. U svakom od vozova se nalaze vagoni koji imaju iste destinacije. Stoga ovivozovi razmenjuju svoje tovarne jedinice u ovoj taki susretanja i zatim nastavljaju kakrajnjim destinacijama. Preduslov za rad sa ovakvim konceptom intermodalnogtransportnog lanca je taan red vonje vozova.

10


11/28

Slika 3. Redovan voz

4. Distributivni vozoviU ovom sluaju jedan voz se sastavlja na polaznom terminalu. Tovarne jedinice na ovom

vozu se prevoze do ranirne stanice odakle se formira vie vozova ka terminalima krajnjihdestinacija. Nakon glavnog prevoza vozom roba se moe transportovati do primaoca kamionima.

Slika 4. Distributivni voz

Svaki vid transporta ima neke specifina prednosti u poreenju sa ostalim vidovima i oveprednosti je potrebno iskoristiti kada se bira najbolji nain transporta robe. Na primer, vozoviimaju mnogo vee kapacitete od drumskog transporta i pruaju bolje mogunosti za transportrasutih tereta. Sa druge strane drumska transportna sredstva su mnogo fleksibilnija od vozova iodlikuju se veom brzinom prevoza to je od presudnog znaaja za transport kvarljive robe.

11


12/28

3. Principi cost - benefit analize

Moderno drutvo zavisi od efikasnosti transportnog sistema. Transportni sistem,meutim, prouzrokuje veliki broj zdravstvenih problema stanovnitvu kao i problema ivotnesredine i zahteva korienje ogranienih koliina fosilnih goriva. U nameri da se procene

prednosti i nedostaci promena u sistemima robnog transporta neophodno je pronai odgovarajuiinstrument, koji e pomoi u procesu pronalaenja optimalnih odluka. U javnim politikama,odluivanje se svodi na komparaciju opaajnih trokova i opaajnih prednosti neke aktivnosti uodnosu na postojee stanje. Cost-benefit analiza obezbeuje analitiki okvir za poreenjekonsekvenci alternativnih politikih odluka na kvantitativnoj a ne kvalitativnoj osnovi.

Da bi neka aktivnost bila opravdana, trokovi te aktivnosti treba da budu manji odprednosti koji nastaju realizacijom date aktivnosti. Postoje dve razliite mogunosti merenja netobenefita. Prvi je na osnovu razlike prednosti-trokovi. Trokovi koji nastaju sprovoenjemaktivnosti se oduzimaju od benefita. Ako je rezultat pozitivan, aktivnost e imati pozitivan uticajna poveanje dobrote drutva. Drugi nain je odnos prednosti-trokovi. Kada je koeficijent veiod jedan neto prednosti su pozitivne.

Top-down nasuprot bottom-up analizeU proraunu trokova transporta od poiljaoca do primaoca robe mogue je koristiti dva

razliita pristupa: prvi je top-down a drugi bottom-up pristup. Kod top-down pristupa osnova zaproraun je celokupna geografska jedinica, kao na primer jedna drava. Za takvu geografskujedinicu raunaju se ukupni trokovi. Uzimajui u obzir na primer eksternalitete, eksternitrokovi su zatim podeljeni sa ukupnom koliinom aktivnosti koja je odgovorna za pojavu tiheksternaliteta. Rezultat ove podele moe se uzeti ka osnova za specijalne analize eksetrnaliteta zaspecijalne, manje geografske jedinice kao to su gradovi ili delovi drave. Taj broj se zatimmnoio sa veliinom aktivnosti za tu posmatranu oblast kako bi se dobio udeo eksternalitetaprouzrokovanih u toj oblasti u ukupnoj veliini eksternaliteta.

Jasno je, proseni eksterni trokovi tako dobijeni ne uzimaju u obzir razlike u lokacijamai uslovima rada pojedinih oblasti i stoga se posmatraju kao prva aproksimacija stvarne koliinetrokova prouzrokovanih eksternalitetima. Meutim, neki procesu su po svojoj prirodi visokonelinearni i dosta zavise od uslova u pojedinim lokacijama tako da vrednosti dobijene na ovajnain ne odgovaraju stvarnim vrednostima na terenu. Ovo vodi do zakljuka da trebaprimenjivati mnogo precizniji metod prorauna lokalnih trokova. Bottom-up pristup je odgovorna ovaj problem. U ovom metodu proraun trokovnih stavki prati opisanu strukturu. Ideja je dase pronae uticaj svakog pojedinanog zagaivaa (za posmatrani primer eksternaliteta). Uticajzavisi od posmatrane oblasti, broja kamiona i ostalih specifinih uslova. Rezultat ove analize jeeksternalitet prouzrokovan od strane posmatrane jedinice na odreenoj oblati u odreenomvremenu posmatranja. U nameri da se proceni ukupna veliina eksternaliteta na veoj

posmatranoj oblasti, potrebno je izvriti projekciju jedininih trokova na ukupan broj jedinicakoji prouzrokuju eksternalitete na posmatranom podruju.U ovom predmetnom zadatku pri proceni internih i eksternih trokova koristie se

bottom-up pristup.

12


13/28

4. Klasifikacija i alokacija trokova

Klasifikacija i alokacija pojedinih trokova se zasniva na postojeim studijama izposmatrane oblasti. Za analizu trokovne situacije intermodalnog transporta u poreenju saunimodalnim drumskim transportom, prvi korak je identifikacija odreenih trokovnih inilaca

koji se javljaju u robnom transportu. Nakon identifikacije trokovnih inilaca vri se njihovaklasifikacija na aktivnosti (faze) transportnog lanca.

Klasifikacija trokovnih inilaca (kategorija) koji e se koristiti u ovom predmetnomzadatku je sledea:

1 1. Transportni trokovi;2 2. Vremenski trokovi;3 3. Trokovi rukovanja robom;4 4. Eksterni trokovi.

Alokacija trokova po aktivnostima intermodalnog transportnog i drumskog transportnoglanca data je u sledeim tabelama.

Tabela 1. Klasifikacija i alokacija trokova intermodalnog transportnog lanca

SakupljanjePretovar upoetnomterminalu

Glavniprevoz

Pretovar ukrajnjemterminalu

Distribucija

Transportnitrokovi

Tts - Ttg - Ttd

Vremenskitrokovi

Tvs - Tvg - Tvd

Trokovirukovanja

robom

Trs Trpt - Trkt Trd

Eksternitrokovi

Tes Tept Teg Tekt Ted

Ts Tpt Tg Tkt TdUkupni trokovi intermodalnog transportnog lanca su:

Tuit = Ts + Tpt + Tg + Tkt + Td

Tabela 2. Klasifikacija i alokacija trokova drumskog transportnog lancaSakupljanje, distribucija I glavni prevoz

Transportni trokovi TtdtVremenski trokovi TvdtTrokovi rukovanja robom Trdt

Eksterni trokovi Tedt

Tudt

Ukupni trokovi drumskog transportnog lanca su:Tudt = Ttdt + Tvdt + Trdt + Tedt

13


14/28

5. Modelovanje trokova

Metodologija i razvijanje modela trokova intermodalnog i drumskog transportnog lancaobuhvata identifikaciju relevantnih promenljivih i njihovih odnosa. Kao to je napomenuto,podaci o internim i eksternim trokovima za oba lanca se odnose na posebne faze (aktivnosti)

transportnog lanca koji se realizuju u razliitim tehniko-tehnolokim uslovima, razliitimtritima i uslovima ivotne sredine. Modelovanje trokova je zasnovano na odreenom setupretpostavki. Pretpostavke za intermodalni transportni lanac su:

Aktivnosti sakupljanje i distribucija:- Drumska transportna sredstva istog kapaciteta i faktora iskorienja nosivosti se

koriste za proces sakupljanja i distribucije robe u odgovarajuim zonama;- Svako vozilo pravi obrt proseno iste duine i sa konstantnom prosenom brzinom;- Sakupljanje poinje sa poetnog poloaja vozila, koje se zatim moe uputiti bilo gde

unutar zone poiljaoca i zavrava se u intermodalnom terminalu u zoni poiljaoca.Proces distribucije zapoinje sa intermodalnog terminala u zoni primaoca gde se

vozila mogu odloiti u odreene parkinge i zavrava se u zoni distribucije kodposlednjeg primaoca robe.

Glavni prevoz:- Svako vozilo koje prevozi izmeu intermodalnih terminala ima isti kapacitet bez

obzira da li je u pitanju drumski ili elezniki prevoz.- Prosena brzina i predviena kanjenja transportnih vozila na glavnom prevozu su

konstantna i jednaka aproksimativno.

Pretpostavke za drumski transportni lanac:- drumska transportna sredstva koja saobraaju izmeu zone primaoca i poiljaoca su

istog kapaciteta i faktora iskorienja- drumska transportna sredstva se kreu izmeu zone poiljaoca i zone primaoca poistoj putanji i sa konstantnom brzinom glavnog prevoza.

Bazirano na ovim pretpostavkama, struktura prorauna odreenih trokovnih kategorija(eksternih i internih trokova) i tipova trokova (transport, vreme, rukovanje, vrsta eksternaliteta)za svaku aktivnost u transportnom lancu je razvijena na nain koji e se detaljno opisati unarednom delu.

14


15/28

5.1 Modelovanj trokova intermodalnog transportnog lanca

Aktivnost sakupljanja u zoni poiljaoca:

1. Transportni trokovi sakupljannja:

kkok

kk

ts ddcM

QT

= )(

2 []

Q koliina robe za transport iz zone poiljaoca k

kM nosivost kontejnera (TEU)

k koeficijent iskorienja nosivosti kontejnera

)(0 kk dc operativni trokovi transporta po jednoj otpremi

kd proseni put po jednoj otpremi u procesu sakupljanja u zoni poiljaoca

2. Vremenski trokovi sakupljanja:

kvs tQT = 1 []

1 jedinini trokovi posedovanja robe

kt proseno vreme transporta u zoni poiljoca

k

k

ku

dt =

3. Trokovi rukovanja robom u procesu sakupljanja:

hkhkrs ctQT = []

hkt proseno vreme rukovanja jedinice robe

15


16/28


17/28

2

1

21

),(),(

)(),(

2

2

+

+=

swcswc

TQswcT

e

tg

[]

c(w,s) - interni trokovi po otpremi jedne kompozicije [/voz]c(w,s) = 0.58 (ws)0.74

ce(w,s) interni trokovi po otpremi jedne kompozicije [/voz]ce(w,s) = 0.57 (ws)0.6894

w teina kompozicijes duina (rastojanje) glavnog prevoza

21 , jedinini trokovi posedovanja robeT vreme prevoza

8. Vremenski trokovi glavnog prevoza :

+= voza

svoza

vg Dv

sQT []

vsvoza brzina vozaDvoza vremenski gubici

9. Eskterni trokovi glavnog prevoza

2

1

21

),(),(

(),(

2

2

+

+=

swcswc

TQswcT

e

eeg

[]

Ukupni trokovi aktivnosti glavnog prevoza eleznicom:Tg = Ttg + Tvg + Teg []

Aktivnost pretovara u terminalu primaoca (krajnjem terminalu)

10. Trokovi rukovanja robom u terminalu u zoni primaoca

2hrkt cQT = []ch2 jedinini trokovi rukovanja robom u terminalu primaoca

11. Eksterni trokovi rukovanja robom u terminalu u zoni primaoca

2eekt cQT = []ce2 jedinini eksterni trokovi u terminalu u zoni primaoca

Ukupni trokovi rukovanja robom u krajnjem terminalu (u zoni primaoca):Tkt = Trkt + Tekt []

Aktivnost distribucije u zoni primaoca

12. Transportni trokovi distribucije :

17


18/28

1111

)(2

ddcM

QT oltd

=

[]

Q koliina robe za distribuciju u zoni primaoca lMl nosivost kontejnera (TEU)

1 koeficijent iskorienja nosivosti kontejnera

c0l(dl) operativni trokovi transporta po jednoj otpremidl proseni put po jednoj otpremi u procesu distribucije u zoni primaoca

13. Vremenski trokovi distribucije

lvd tQT = 2 []

2 jedinini trokovi posedovanja robetl proseno vreme transporta u zoni primaoca

1

11

u

dt =

14. Trokovi rukovanja robom u procesu distribucije

hlhlrd ctQT = []thl proseno vreme rukovanja jedinice robe u procesu distribucijechl jedinini trokovi rukovanja u procesu distribucije

15. Eksterni trokovi distribucije

llel

ll

ed ddcM

QT

= )(

2 []

cel proseni eksterni trokovi po jednom prevozu (otpremi) u zoni primaoca

Ukupni trokovi aktivnosti distribucije:

Td = Ttd + Tvd + Trd + Ted []

Ukupni trokovi intermodalnog transportnog lanca su:Tuit = Ts + Tpt + Tg + Tkt + Td

5.2 Modelovanje trokova drumskog transportnog lanca

1. Transportni trokovi drumskog transporta

klklkl

kk

tdt ddcM

QT

= )(

2 0[]

Q koliina robe za transport od zone poiljaoca k do zone primaoca lMk nosivost kontejnera (TEU)

k koeficijent iskorienja nosivosti kontejnerac0kl(dkl) operativni trokovi transporta po jednoj otpremi od zone k do zone ldkl proseni put po jednoj otpremi od poiljaoca u zoni k do primaoca u zoni l

18


19/28

2. Vremenski trokovi drumskog transporta

)( 1, ttDv

sQT kld

sdl

vdt +++= []

Q koliina robe za transport od zone poiljaoca k do zone primaoca l

jedinini trokovi posedovanja robes relacija (rastojanje) glavnog prevozavsdl brzina drumskog transportno sredstva na relaciji glavnog prevozaDd,l vremenski gubici drumskog transportatk proseno vreme transporta u zoni poiljaoca ktl proseno vreme transporta u zoni primaoca l

3. Trokovi rukovanja drumskog transportahklctQT hklrdt = 2 []

thkl proseno vreme rukovanja robom u procesu sakupljanja i distribucijechkl jedinini trokovu rukovanja robom u procesu sakupljanja i distribucije

4. Eksterni trokovi drumskog transporta

klkle

kk

edt ddcM

QT

= )(

2 []

cekl(dkl) eksterni trokovi transporta po jednoj otpremi od zone k do zone l

Ukupni trokovi drumskog transportnog lanca su:Tudt = Ttdt + Tvdt + Trdt + Tedt

5.3 Grafika prezentacija intermodalnog i drumskog transportnoglanca

19


20/28

Slika 5: Grafika prezentacija intermodalnog i drumskog transportnog lanca

6. Primer prorauna trokova

6.1. Proraun trokova intermodalnog transportnog lanca

Aktivnost sakupljanja u zoni poiljaoca

1. Transportni trokovi sakupljanja

kkk

kk

ts ddcM

QT =)(

2 00[]

( ) 23.22546.546.5 278.0278.00 ===

kkk ddc [/voz km]

=tsT 5.16722523.2128.02

576=

[]

2. Vremenski trokovi sakupljanja

20


21/28

kvs tQT = 1 []tk= dk/uk= 71.035/25 = h

=vsT 45.1171.0028.0576 = []

3. Trokovi rukovanja robom u procesu sakupljanja

hkhkrs ctQT = []=rsT 5762005.0576 = []

4. Eksterni trokovi sakupljanja

kkek

kk

es ddcM

QT

= )(

2 []

( ) 33.12588.988.9 624.0624.0 === kkek ddc [/voz km]

=esT 5.9972533.1128.02

576=

[]

Ukupni trokovi aktivnosti sakupljanja:Ts = Tts + Tvs + Trs + Tes [] = 1672.5+11.45+576+997.5 = 3257.45 []

Aktivnost pretovara u terminalu poiljaoca (poetnom terminalu)

5. Trokovi rukovanja robom u terminalu u zoni poiljaoca

1hrpt cQT = []ch1 = 2.8 [/t]

=rptT 8.16128.2576 = []

6. Eksterni trokovi rukovanja robom u terminalu u zoni poiljaoca

1eept cQT = []ce1 = 0.549 [/t]

=eptT 2.316549.0576 = []

Ukupni trokovi rukovanja robom u poetnom terminalu (u zoni poiljaoca):Tpt = Trpt + Tept [] = 1612.8+316.2 = 1929 []

Aktivnost glavnog prevoza eleznicom

7. Transportni trokovi glavnog prevoza

2

1

21

),(),(

)(),(

2

2

+

+=

swcswc

TQswcT

e

tg

[]

w = wvoza + wkontejneralokomotivekolavoza wwkolabrojw +=

21


22/28

broj kola = ukupan broj kontejnera / broj kontejnera na jednim kolima

ukupan broj kontejnera = Q / Mk,l k,l = 608.012

576=

broj kola = 60/3 = 20

=+= lokomotivekolavoza www 20 5801002420 =+ [t]

=+= )(60 ,,, lklklkkontejnera mMw 714)3.26.9(60 =+ [t]w = 580+714 = 1294 [t]c(w,s) = 0.58 (ws)0.74 = 0.58 (1294880)0.74 = 17586.38ce(w,s) = 0.57 (ws)0.6894 = 0.57 (1294880)0.6894 = 8534.32T = s/vsvoza + Dvsvoza - brzina vozaD vremenski gubiciT = 880/40 + 8 = 30 [h]

=2

2tgT 64.2391

32.853438.17586

)028.0028.0(3057638.17586

2

1

=

++

[]

8. Vremenski trokovi glavnog prevoza

=

+= voza

voza

vg Dv

sQT 84.4838

40

880028.0576 =

+ []

9. Eskterni trokovi glavnog prevoza

21

21

),(),(

)(),(

2

2

+

+=

swcswc

TQswcT

e

eeg

[]

=egT 62.116032.853417586

)028.0028.0(3057632.8534

2

2 21

=

++

[]

Ukupni trokovi aktivnosti glavnog prevoza eleznicom:Tg = Ttg + Tvg + Teg = 2391.64+483.84+1160.62 = 4036.1 []

Aktivnost pretovara u terminalu primaoca (krajnjem terminalu)

10. Trokovi rukovanja robom u terminalu u zoni primaoca

2hrkt cQT = []ch2= 2.8 [/t]

=rktT 5762.8 = 1612.8 []

11. Eksterni trokovi rukovanja robom u terminalu u zoni primaoca

22


23/28

2eekt cQT = []ce2= 0.549 [/t]

=ektT 5760.549 = 316.2 []

Ukupni trokovi rukovanja robom u krajnjem terminalu (u zoni primaoca):

Tkt = Trkt + Tekt [] = 1612.8+316.2 = 1929 []

Aktivnost distribucije u zoni primaoca

12. Transportni trokovi distribucije

11011

)(2

ddcM

QT ltd

=

[]

=)( 0101 dc 23746.546.5278.0278.0

1 ==d [/voz km]

=tdT

2220372128.02

576

=[]

13. Vremenski trokovi distribucije

12 tQTvd = []tl = dl/ul = 37/35 = 1.057 h

=vdT 05.17057.1028.0576 = []

14. Trokovi rukovanja robom u procesu distribucije

hlhlrd ctQT = []=rdT 5762005.0576 = []

15. Eksterni trokovi distribucije

lleled ddcM

QT

= )(

2 11[]

cel(dl) = 04.13788.988.9624.0624.0 == ld [/voz km]

=edT 4.11543704.1128.02

576=

[]

Ukupni trokovi aktivnosti distribucije:Td = Ttd + Tvd + Trd + Ted [] = 2220+17.05+576+1154.4 =3967.45 []

Ukupni trokovi intermodalnog transportnog lanca su:Tuit = Ts + Tpt + Tg + Tkt + TdTuit = 3257.45+1929+4036.1+1929+3967.45Tuit = 15119 []

23


24/28

6.2. Proraun trokova drumskog transportnog lanca

1. Transportni trokovi drumskog transporta

klklkl

kk

tdt ddcM

QT

= )(

2 0[]

=++= lkkl dsdd 25+880+37 = 942 [km]c0kl (dkl) = 5.46 dkl-0.278 = 5.46 942-0.278 = 0.814[/voz km]

=tdtT 64.23003942814.0128.02

576=

[]

2. Vremenski trokovi drumskog transporta

+++= 1, ttD

v

sQT kld

sdl

vdt []

=vdtT 05.273)057.171.05.060

880028.0576 =

+++ []

3. Trokovi rukovanja drumskog transporta

hklhklrdt ctQT = 2 []

=rdtT 11522005.05762 = []4. Eksterni trokovi drumskog transporta

klkle

kk

edt ddcM

QT

= )(

2 []

)( kle dc = 14.094288.988.9624.0624.0 == kld [/voz km]

=edtT 4.395694214.0128.02

576 =[]

Ukupni trokovi drumskog transportnog lanca su:Tudt = Ttdt + Tvdt + Trdt + TedtTudt = 23003.64+273.05+1152+3956.4Tudt = 28385.09 []

7. Uporedna analiza trokova intermodalnog i drumskogtransportnog lanca

24


25/28

Analiza prezentovanih trokova (direktnih i eksternih) treba da omogui formiranjestabilne osnove za naredni korak a to je preporuke za potencijalno smanjenje trokova. Ovde ese izvriti uporedna analiza trokova intermodalnog i drumskog transportnog lanca za dati primerprorauna.

Ukupni trokovi intermodalnog i drumskog transportnog lanca se sastoje od etiri

trokovne kategorije: transportni trokovi, vremenski trokovi i trokovi rukovanja koji inekategoriju direktnih trokova i poslednja kategorija su eksterni trokovi. U narednoj tabeli sudate vrednosti ukupnih trokova intermodalnog i drumskog transportnog lanca po trokovnimkategorijama.

Tabela 3: Uporedna analiza trokova intermodalnog i drumskog transportnog lancaKategorija trokova Intermodalni transportni lanac Drumski transportni lanac

Transportni trokovi (TT) () 6284.14 23003.64Vremenski trokovi (VT) () 512.34 273.05Trokovi rukovanja (TR) () 4377.6 1152

Eksterni trokovi (ET) () 3944.92 3956.4Ukupno () 15119 28385.09

Vrednosti pojedinih trokovnih kategorija za intermodalni transportni lanac su dobijenena sledei nain:

TT = Tts + Ttg + Ttd []VT = Tvs + Tvg + Tvd []TR = Trs + Trpt + Trkt + Trd []ET = Tes + Tept + Teg + Tekt + Ted []

Iako su trokovi rukovanja i vremenski trokovi dosta vei kod intermodalnogtransportnog lanca, ipak su ukupni trokovi manji od ukupnih trokova drumskog transportnoglanca. Na sledeoj slici dat je grafiki prikaz trokovnih kategorija.

25


26/28

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

Intermodalni

transportni lanac

Drumski transportni

lanac

Eksterni trokovi (ET) ()

Trokovi rukovanja (TR) ()

Vremenski trokovi (VT) ()

Transportni trokovi (TT) ()

Slika 6. Grafiki prikaz trokovnih kategorija intermodalnog i drumskog transportnoglanca

8. Efekti smanjenja pojedinih trokovnih kategorija naukupne trokove intermodalnog transportnog lanca

U narednom delu proverie se efekti smanjenja pojedinih trokovnih kategorija naukupne trokove intermodalnog transportnog lanca, odnosno pristupie se odreivanjuprocentualnog smanjenja ukupnih trokova u zavisnosti od poveanja brzine voza za 20 %.

Takoe, definisae se koje organizacione, tehnoloke ili regulatorne mere je potrebnoimplementirati da bi se postiglo smanjenje datih trokovnih kategorija.

8.1. Poveanje brzine voza za 20 %Brzina voza koja se koristila u primeru prorauna iznosila je svozav = 40 [km/h]. Ako se

brzina povea za 20 %, dobija se vrednost `svozav = 48 [km/h].

26


27/28

Brzina voza ima uticaja na proraun trokova za aktivnost glavnog prevoza eleznicom.Stoga, pristupie se proraunu trokova za ovu aktivnost koristei novu vrednost za brzinu voza.

Aktivnost glavnog prevoza eleznicom7. Transportni trokovi glavnog prevoza

2

1

21`

`

),(),(

)(),(

2

2

+

+=

swcswc

TQswcT

e

tg

[]

w = wvoza + wkontejneralokomotivekolavoza wwkolabrojw +=

broj kola = ukupan broj kontejnera / broj kontejnera na jednim kolima

ukupan broj kontejnera = Q / Mk,l k,l = 608.012

576=

broj kola = 60/3 = 20

580100242020 =+=+= lokomotivekolavoza www [t]714)3.28.012(60)(60 ,,, =+=+= lklklkkontejnera mMw [t]

=w 580 + 714 = 1294 [t]c(w,s) = 0.58(ws)0.74 = 0.58(1294880)0.74 = 17586.38ce(w,s) = 0.57(ws)0.6894 = 0.57(1294880)0.6894 = 8534.32

Dv

sT

svoza

+=`

`

`svozav - nova brzina voza

D - vremenski gubici=`T 33.268

48

880=+

[h]

18.222432.853438.17586

)028.0028.0(33.2657638.17586

2

2 21

` =

++

=tgT []

8. Vremenski trokovi glavnog prevoza

65.424848

880028.0576

`` =

+=

+= voza

svoza

vg Dv

sQT []

9. Eksterni trokovi glavnog prevoza

2

1

21`

`

),(),(

)(),(

2

2

+

+=

swcswc

TQswcT

e

eeg

[]

36.107932.853438.17586

)028.0028.0(33.2657632.8534

2

2 21

` =

++

=egT []

27


28/28

Poveanjem brzine voza za 20 %, dolazi do smanjenja:1 - trokova glavnog prevoza eleznicom za 167.46 eura ili 7%2 - vremenskih trokova glavnog prevoza za 59.19 eura ili 12.23%3 - eksternih trokova glavnog prevoza za 81.26 eura ili 7%.

4 Poto je cilj izraunati uticaj poveanja brzine voza na ukupne trokove intermodalnogtransporta, lako se proraunava da dolazi do smanjenja ukupnih trokova intermodalnogtransporta za 307.91 eura ili do procentualnog smanjenja od 2.04 %.

Da bi se ostvarilo projektovano poveanje brzine voza za 20% potrebno je primenitiodreeni broj tehnolokih i organizacionih mera. Prvenstveno je potrebno investirati u novatransportna sredstva eleznikog transporta (lokomotive i eleznika kola), kao i poboljanjeeleznike infrastrukture.

Documents

Predmetni zadatak 2