PRAVILNIK

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA SISTEME ZA VENTILACIJU ILI KLIMATIZACIJU

("Sl. list SFRJ", br. 38/89)

lan 1

Ovim pravilnikom odreuju se tehniki normativi koji moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija.

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na sisteme za ventilaciju u rudnikim jamama i na sisteme za lokalno odsisavanje zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti i zapaljive praine koji se sa maina i ureaja u proizvodnim procesima odvode na dalju tehnoloku obradu (kondenzacija, filtracija, adsorpcija i sl.).

lan 2

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:

1) kanal za vazduh je kanal kojim se u prostoriju dovodi obraeni vazduh ili se iz prostorije odvodi zagaeni vazduh;

2) klapna je zaklopac koji automatski zatvara prolaz dima i toplote u jednom delu kanala za vazduh i spreava irenje poara iz jednog poarnog sektora u drugi, i to u oba smera;

3) komora za ventilaciju ili klimatizaciju je vazduna komora koja je povezana sa vie kanala tako da ini sastavni deo ureaja za ubacivanje sveeg vazduha ili za izbacivanje zagaenog vazduha;

4) prostorija ugroena eksplozivnom smeom je prostorija u kojoj koncentracija komponenata koje ine eksplozivnu smeu premauje vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti bilo koje od komponenata ili postoji stalna opasnost da se obrazuje eksplozivna smea;

5) sistem za klimatizaciju je sklop ureaja namenjen za stvaranje i odravanje zadatih parametara vazduha u prostorijama (temperatura, vlanost, istoa vazduha i sl.);

6) sistem za ventilaciju je sklop ureaja pomou kojih se provetravaju prostorije;

7) spoljna obloga je omota oko osnovnog materijala sistema za ventilaciju ili klimatizaciju koji obuhvata lepila, izolaciona sredstva, dekorativnu, akustinu i zatitnu oblogu.

lan 3

Sistem za klimatizaciju vazduha sa recirkulacijom ne sme se primeniti u prostorijama u kojima se obavljaju tehnoloki procesi ili radne operacije, pri kojima se koriste:

1) materije koje se mogu zapaliti ili eksplodirati u dodiru sa vodom ili kiseonikom iz vazduha;

2) zapaljive tenosti sa takom paljenja ispod 60oC;

3) zapaljivi gasovi koji u smei sa vazduhom grade eksplozivne smee;

4) materije koje pri obradi stvaraju prainu koja sa vazduhom pravi eksplozivnu smeu.

lan 4

Ako kod sistema za klimatizaciju postoji mogunost prodora zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti ili zapaljive praine do izmenjivaa toplote, njegova temperatura mora biti nia:

1) za najmanje 20% od najnie temperature samopaljenja prisutnih zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti;

2) za najmanje 75oC od najnie temperature tinjanja prisutne zapaljive praine.

Ako postoji mogunost da se na izmenjivau toplote taloe, lepe ili na drugi nain skupljaju bilo kakve materije, povrina izmenjivaa mora biti pogodna za lako ienje.

lan 5

U prostorijama gde se obavljaju tehnoloki procesi ili radne operacije pri kojima se koriste materije predviene u lanu 3 ovog pravilnika, mora postojati mogunost za kontrolu sistema za ventilaciju ili klimatizaciju sa jednog mesta, odakle bi se korigovala reakcija na detektovanu pojavu (zapaljivi gas, pare zapaljivih tenosti, praina i dr.).

lan 6

U sistemu za ventilaciju vazduha zagaenog zapaljivim materijama koje obrazuju eksplozivnu smeu, koncentracija zapaljivih komponenata ne sme da pree 50% od vrednosti donje granice eksplozivnosti, a temperatura ne sme dostii 80% vrednosti temperature paljenja komponente sa najniom temperaturom paljenja.

lan 7

Svi delovi sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti napravljeni od negorivog materijala, sa glatkim unutranjim povrinama i bez isturenih delova na koje bi se mogla skupljati masnoa i prljavtina.

lan 8

Komore sistema za ventilaciju ili klimatizaciju namenjene za opsluivanje prostorija u kojima se koriste materije iz lana 3 ovog pravilnika smetaju se u posebne prostorije izgraene od materijala otpornog prema poaru najmanje 2 h.

U prostorije iz stava 1 ovog lana, nije dozvoljeno zajedniko postavljanje komora za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija u kojima se ne pojavljuju zapaljive materije koje sa vazduhom mogu obrazovati zapaljivu smeu.

lan 9

Prostorija u koju se smetaju komore za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti prostrana, tako da se nesmetano obavlja kontrola i odravanje komora, a elektrina oprema i ureaji u toj prostoriji moraju biti izvedeni u protiveksplozionoj zatiti ako komora opsluuje prostorije u kojima se koriste materije iz lana 3 ovog pravilnika.

lan 10

Komora za klimatizaciju kojom se ubacuje vazduh koji se zagreva, hladi ili vlai mora biti postavljena van zone opasnosti i mora biti opremljena:

1) detektorom koji je povezan sa ureajem za davanje akustinog signala pri promeni pritiska struje vazduha zbog prestanka rada ventilatora, prekida elektrine struje, zatvaranja klapni, havarija i sl.;

2) ureajem za merenje stepena zapaljivosti filtra koji daje zvuni signal kad je filtar zaprljan i automatski iskljuuje izmenjiva toplote.

lan 11

Ako se komora za ventilaciju ili klimatizaciju, preko koje se ubacuje sve vazduh u zonu opasnosti 1, nalazi u samoj zoni opasnosti, ona mora imati opremu predvienu lanom 10 ovog pravilnika i mora biti izvedena u protiveksplozionoj zatiti.

Rad komore iz stava 1 ovog lana mora biti podeen tako da se pogonski elektromotor ne greje do temperature koja je 20oC nia od temperature paljenja komponente sa najniom temperaturom paljenja, da se izmenjiva toplote ukljui najmanje 10 min posle ukljuenja ventilatora, a da se komora iskljui najmanje 10 min pre iskljuenja ventilatora.

lan 12

Izlazi iz prostorije u koju su smetene komore za ventilaciju ili klimatizaciju moraju da vode:

1) neposredno u slobodan prostor;

2) neposredno u hodnike ili stepenita ako smea nije eksplozivna, a ako je smea eksplozivna - preko predprostora u kojem vlada natpritisak;

3) u prostoriju koja se opsluuje, ako nije ugroena eksplozivnom smeom.

lan 13

Ako se ventilator koristi u prostorijama u kojima se stvaraju eksplozivne smee, materijal za izradu kuita i ostalih elemenata pri radu ne sme da stvara varnice.

Ako iz konstrukcionih razloga legura za izradu delova ventilatora sadri vie od 0,4% magnezijuma, kuite i ostali delovi moraju biti prevueni materijalom koji ne stvara varnice pri udaru vrstih estica.

lan 14

Ventilatori koji se koriste za provetravanje prostorija u kojima postoji mogunost za stvaranje eksplozivne smee moraju da imaju usisni deo izveden od bakra ili mesinga ili obloen tim materijalom.

lan 15

Ventilator koji se koristi u zonama opasnosti mora biti napravljen od materijala koji je postojan prema dejstvu agresivnih komponenata u zagaenom vazduhu koji se usisava.

Delovi ventilatora koji se u sluaju kvara uzajamno dodiruju moraju biti napravljeni od materijala koji ne stvara varnice pri trenju ili udaru.

lan 16

Ventilatorske komore za provetravanje prostorija u kojima se nalazi zapaljiva praina moraju na ulazu imati odgovarajue filtre za prainu koji se moraju redovno kontrolisati, istiti i odravati, a leajevi na ventilatoru moraju biti zaptiveni.

Zapaljiva komponenta u vidu magle mora se odstraniti pre ulaska vazduha u ventilator.

lan 17

Ventilatori i njihovi delovi moraju biti izraeni tako da prilikom rada, ukljuivanja i iskljuivanja ne doe do:

1) stvaranja elektrinog luka ili varnice (kontakti prekidaa, sklopki i sl.);

2) zagrevanja provodnika elektrine struje na motoru, prigunici, zavojnici i sl.;

3) stvaranje statikog elektriciteta;

4) stvaranje mehanike varnice usled udara stranog tela ili meusobnog trenja pojedinih delova ventilatora.

lan 18

Klizni leajevi na ventilatoru mogu se upotrebljavati samo onda ako je utvreno da temperatura leaja u normalnim pogonskim uslovima i kod moguih smetnji ne prelazi 80% temperature paljenja gasova ili para zapaljivih tenosti koje se nalaze u vazduhu.

Kod ovih leajeva, pri maksimalnom broju obrtaja, ne sme doi do smanjenja efekta zaptivanja na zaptivaima.

lan 19

Leajevi na ventilatorima kojima se provetrava prostor u kome se javljaju zone opasnosti, po pravilu, moraju biti predvieni za rad od najmanje 40 000 h.

Ako su predvieni za rad od 20 000 h do 40 000 h, ventilatori moraju biti posebno oznaeni.

lan 20

Osovine sa malim ugibom (krute osovine) na ventilatorima moraju se tako dimenzionisati da njihov kritian broj obrtaja bude najmanje 30% manji od normalnog pogonskog broja obrtaja.

Kod osovina sa veim ugibom (elektrine osovine) na ventilatorima kritian broj obrtaja mora iznositi najmanje 60% iznad normalnog pogonskog broja obrtaja.

Leajevi i pogonski mehanizmi ventilatora moraju biti osigurani od prodora i taloenja praine i druge prljavtine.

lan 21

Rotor ventilatora mora biti na osovini statiki i dinamiki izbalansiran, osiguran od pomicanja i zakretanja i mora posedovati vrstu konstrukciju koja ne podlee zamaranju i koja moe izdrati mehanike udare.

Kuite, rotor, zatitna kapa i druge obloge moraju biti tako graeni i uvreni da je iskljuena svaka deformacija ili pomeranje ventilatora.

lan 22

Ventilatori se moraju obezbediti od upadanja stranih tela tako to se na ulaznom i izlaznom otvoru postavi negoriva mehanika zatitna reetka sa otvorima oka ija je strana najvie 8 mm, odnosno ija je dijagonala najvie 12 mm i moraju biti obezbeeni od vertikalnog upada stranih tela zatitnim poklopcem.

Reetka i zatitni poklopac moraju biti galvanski spojeni sa ostalim delovima ventilacionog sistema i uzemljeni.

lan 23

Ventilatori moraju biti zatieni od korozije i termikih i mehanikih naprezanja.

Ako se ventilatori postavljaju na otvorenom prostoru, moraju biti zatieni od prodora vode.

Ako se ventilatori koriste u prostoru gde okolna temperatura iznosi vie od 40oC, moraju biti prilagoeni za poveane temperature i na njima moraju biti oznaeni maksimalna temperatura i vreme u toku kojeg se mogu koristiti.

lan 24

Mesto postavljanja ventilatora za provetravanje, kao i pratee opreme mora biti tako izabrano da bude olakan pristup radi opravke, ienja, pregleda i podmazivanja.

lan 25

Ako je prostorija koja se provetrava zona opasnosti 0, mogu se koristiti samo centrifugalni ventilatori, a pogonski motor mora biti u protiveksplozivnoj zatiti i postavljen van zone opasnosti 0.

Za provetravanje prostorija zone opasnosti 0 koriste se ventilatori sa zaptivenom osovinom i motorom.

lan 26

U zoni opasnosti 0 nije dozvoljena upotreba ventilatora sa pogonom preko remena.

U zoni opasnosti 1 i zoni opasnosti 2 dozvoljena je upotreba ventilatora sa pogonom preko remena, s tim da su remeni antistatini, a izmerena elektrina otpornost ne prelazi 106 /cm.

lan 27

Razmak kod aksijalnih i radijalnih ventilatora izmeu obrtnih kola i kuita ne sme biti manji od 2 mm.

U toku rada ventilatora dozvoljeno je smanjenje razmaka do 1 mm, pod uslovom da pri probnom pogonu sa 1,5-ostrukim brojem obrtaja veim od normalnog obrtno kolo ne doe u dodir sa nepokretnim delovima ventilatora pri ispitivanju koje mora trajati najmanje 24 h.

lan 28

Mehanika vrstoa rotirajuih delova i otkrivanje moguih greaka u materijalu ili izradi kod ventilatora ispituju se poveanim brojem obrtaja u toku 15 min, i to:

1) za 1,2 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 2;

2) za 1,4 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 1;

3) za 1,6 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 0.

lan 29

Kod sistema za ventilaciju ukupnog kapaciteta preko 8 500 m3/h ugrauju se termostatski prekidai za ventilator, koji ga iskljuuju pri porastu temperature vazduha.

Termostatski prekidai iz stava 1 ovog lana moraju da imaju:

1) regulaciju na najvie 52oC i da su smeteni u povratnoj struji vazduha ili ispred mesta izbacivanja vazduha iz objekta;

2) regulaciju od najvie 28oC iznad maksimalne radne temperature i da su smeteni u glavnom kanalu za snabdevanje sveim vazduhom.

lan 30

Materijal za izolaciju kanala za vazduh, lepak, materijal za zvunu izolaciju i materijal za veanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predvieno da ventilacija ili klimatizacija rade u toku poara, njihov rad mora da bude obezbeen u trajanju od najmanje 90 min.

lan 31

Kanali za vazduh sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti nepropusni i moraju imati otvore za odravanje ureaja, klapni i drugih armatura.

lan 32

Kanali za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom smeom moraju biti hermetizovani, termiki izolovani negorivim materijalom i vidno postavljeni i ne smeju prolaziti kroz prostorije namenjene za evakuaciju iz objekta u sluaju poara.

lan 33

Kanali za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija iste poarne opasnosti mogu se meusobno spajati i prikljuivati na isti sistem za ventilaciju ili klimatizaciju u sluajevima kada su prostorije:

1) poseban poarni sektor;

2) meusobno odvojene zidovima otpornim prema poaru u trajanju od 1,5 h i ako ukupna povrina prostorije ne prelazi 1 000 m2.

lan 34

Meusobno povezivanje kanala za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija, iz lana 33 ovog pravilnika, nije dozvoljeno ako se u tim prostorijama odvijaju tehnoloki procesi pri kojima se pojavljuju:

1) gasovi, pare i praina koji u meusobnom dodiru egzotermno reaguju;

2) materije koje mogu stvarati zapaljive smee;

3) zapaljive materije koje se mogu kondenzovati i taloiti u kanalima.

Povezivanje kanala sistema za lokalno odsisavanje u kojima se pojavljuju materije, iz stava 1 ovog lana, sa kanalima sistema za optu ventilaciju nije dozvoljeno.

lan 35

Rastojanje izmeu kanala u kojima je temperatura vazduha iznad 80oC i kanala kojima se transportuju zapaljivi gasovi, pare zapaljivih tenosti ili zapaljiva praina mora biti najmanje 1,0 m.

Kanali ija je temperatura vazduha iznad 80oC postavljaju se iznad kanala kojima se transportuju zapaljivi gasovi, pare zapaljivih tenosti ili zapaljiva praina.

lan 36

Rastojanje izmeu otvora za izbacivanje zagaenog vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom smeom u atmosferu i otvora za usisavanje sveeg vazduha za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti takvo da se onemogui povratak izbaenih opasnih komponenata u prostorije, ali ne manje od 15 m po horizontali i 6 m po vertikali.

Oko otvora za izbacivanje vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom smeom ne sme se nalaziti izvor paljenja u radijusu od najmanje pedesetostrukog prenika otvora ako je krunog preseka, odnosno od krae strane ako je pravougaonog preseka.

Otvori za izbacivanje zagaenog i usisavanje sveeg vazduha zatiuju se mreom od negorivog materijala koja ima najmanje 5 okaca po 1 cm2, ako se ti otvori nalaze na visini nioj od 2,20 m od poda.

lan 37

Izlazni i ulazni otvori sistema za ventilaciju ili klimatizaciju mogu se vezivati sa kanalima fleksibilnim spojevima koji nisu napravljeni od negorivog materijala pod uslovom:

1) da su izraeni od materijala koji ne ire plamen;

2) da je duina fleksibilnog dela kanala manja od 3,5 m;

3) da ne prolaze kroz granini zid izmeu dva poarna sektora;

4) da u toku instalisanja ne moe doi do njihovog oteenja, odnosno do deformacija u toku upotrebe.

lan 38

Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti prema zapreminskoj masi vazduha do 0,8, isisavanje se vri iz gornjih zona prostorije, to blie mestu formiranja meavine gasova, a dovod sveeg vazduha mora biti to dalje od mesta nastanka meavine.

Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti prema zapreminskoj masi vazduha iznad 0,8, isisavanje se vri iz donjih zona prostorije, to blie mestu formiranja meavine.

lan 39

U prostorijama u kojima se stvara zapaljiva praina ili para masnoa koje se mogu taloiti, kondenzovati i lepiti na zidove kanala za vazduh, moraju se na tim kanalima obezbediti otvori za ienje i odravanje. Ako je presek kanala manji od 45 cm x 65 cm, otvori za ienje postavljaju se na razmaku od najvie 6 m.

Otvori za ienje i odravanje kanala za vazduh koji su smeteni na visini do 2,20 m moraju biti obezbeeni od otvaranja u toku rada.

lan 40

Prilikom postavljanja kanala za vazduh na konstrukcione elemente objekta ne sme se otetiti obloga koja je postavljena na te elemente radi poveanja otpornosti prema poaru.

Postavljanje kanala za vazduh izmeu konstrukcionog elementa i zatitne obloge tog elementa dozvoljeno je samo u sluajevima kad su kanali ozidani i kad obloga kanala ima istu otpornost prema poaru kao i konstrukcioni element uz koji se kanal postavlja.

lan 41

Pri prolazu kroz gorive konstrukcione elemente objekta, kanal za vazduh se zatiuje oblaganjem negorivim termoizolacionim materijalom tako da temperatura na spoljnoj povrini kanala ne prelazi 70oC ili da rastojanje izmeu spoljne povrine kanala i konstrukcionog elementa iznosi najmanje 100 mm.

lan 42

Pri prolazu kroz konstrukcione elemente (zidove, meuspratne konstrukcije i sl.) odreene otpornosti prema poaru, kanali za vazduh oblau se negorivim izolacionim materijalom iste otpornosti prema poaru kao i konstrukcioni elementi, a najmanja duina obloenog dela kanala ne sme biti manja od 50 cm sa svake strane konstrukcionog elementa.

Mesta prolaza kanala za vazduh, iz stava 1 ovog lana, moraju biti zaptivena negorivim materijalom iste otpornosti prema poaru, kao i konstrukcioni element.

lan 43

Ako kanali za vazduh koji povezuju spratove prolaze kroz posebno napravljene ahtove, u kojima se ne nalaze druge instalacije, njihovo oblaganje i zaptivanje nije potrebno pod uslovom da je u horizontalne kanale, koji se odvajaju na pojedinim spratovima, postavljena klapna otporna prema poaru.

Klapna iz stava 1 ovog lana mora biti otporna prema poaru:

1) u zgradama do etiri nadzemna sprata, najmanje 0,5 h;

2) u zgradama preko etiri nadzemna sprata do visine zgrade od 22 m, najmanje 1 h;

3) u zgradama viim od 22 m, najmanje 1,5 h.

lan 44

Kanali za odsisavanje zagaenog vazduha iz kuhinja i sanitarnih prostorija prave se od negorivog materijala, a odsisavanje se moe vriti sa ili bez ventilatora.

lan 45

Otvori za izbacivanje, usisavanje ili recirkulaciju vazduha postavljaju se najmanje 10 cm iznad poda prostorije.

U prostorijama u kojima se sakuplja vei broj lica (pozorita, bioskopi, koncertne dvorane i sl.) i u kojima su postavljena nepomina sedita, zatieni ulazni otvori mogu se postavljati u podu ispod sedita.

lan 46

Ako se ulazni ili izlazni otvori za vazduh nalaze na visini do 2,25 m od poda, moraju biti zatieni reetkama ili ianim mreama sa okcima manjim od 10 mm.

Ulazni otvori za ist vazduh zatiuju se mreama koje su otporne prema koroziji.

lan 47

Reetke na ulaznim otvorima za vazduh prave se od negorivog materijala.

lan 48

Mesto za postavljanje reetki u odnosu na gorivi materijal u prostoriji odreuje se tako da ne moe doi do prenoenja poara preko reetki.

lan 49

Reetke za ubacivanje vazduha (anemostati), kao i kanali iznad njih moraju biti zatieni od toplote koja se prenosi zraenjem.

lan 50

Sistem za ventilaciju ili klimatizaciju u prostorijama u kojima se stvaraju zapaljiva praina ili pare masnoe mora se redovno pregledati, a nataloena praina ili masnoa uklanjati najmanje svaka tri meseca.

Ako u kanalima za vazduh postoje grejna ili rashladna tela, ona se moraju demontirati, a svi kontakti i grejai oistiti.

Pri promeni namene pojedinih prostorija, sistem za ventilaciju ili klimatizaciju mora se oistiti pre ponovne upotrebe.

lan 51

Klapne, leita klapni, zglobovi, opruge i drugi vitalni delovi klapne prave se od negorivog materijala koji mora biti zatien od korozije.

lan 52

Klapne moraju biti otporne prema mehanikim naprezanjima prilikom transporta, ugradnje, ispitivanja, odravanja i normalnog korienja i moraju biti stabilno postavljene tako da im se smer zatvaranja poklapa sa smerom vazdune struje i da izdre natpritisak od 10 MPa/m2, a da ne doe do poremeaja u radu klapne.

lan 53

U kanale za vazduh, klapne se postavljaju:

1) na mestu gde kanal prolazi kroz konstrukcione elemente koji ine granicu poarnog sektora;

2) na mestu gde kanal prolazi kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu njegove otpornosti prema poaru, a takav zid ne ini granicu poarnog sektora;

3) na mestu gde kanal ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh;

4) na mestu gde vertikalni kanal za vazduh, koji povezuje horizontalni kanal sa pojedinog sprata, prolazi kroz meuspratnu konstrukciju ili na mestu gde se horizontalan kanal za vazduh, koji prolazi samo kroz zid koji predstavlja granicu izmeu dva poarna sektora, spaja sa vertikalnim kanalom;

5) na usisnom otvoru za sve vazduh;

6) na kraju kanala za izbacivanje zagaenog vazduha u okolinu;

7) na ulazu cirkulacionog vazduha u komoru;

8) na ulazu i izlazu kanala iz ahta;

9) na ulazu kanala u meuprostor pri prolazu kanala kroz duple podove.

Izuzetno od stava 1 ovog lana, klapne se ne moraju postaviti:

1) u kanal ija je povrina preseka do 130 cm3 i takav kanal snabdeva samo jedan sprat, a vazduh se ubacuje na visini manjoj od 1,25 m od poda;

2) u kanal ija je povrina preseka do 130 cm2, koji prolazi kroz meuspratnu konstrukciju samo na jednom mestu i slui samo za jedan sprat, a vazduh se izbacuje sa visine manje od 1,25 m od poda;

3) u kanal koji slui za odvoenje vazduha samo sa jednog sprata u slobodan prostor, a koji ne prolazi kroz granine konstrukcije poarnih sektora;

4) u horizontalan kanal koji je spojen sa vertikalnim odsisnim kanalom u kome vazduh struji prema gore, pod uslovom da je horizontalni kanal produen u unutranjost vertikalnog kanala i da mu je otvor okrenut prema gore na najmanje 60 cm.

lan 54

Kanali za odvoenje vazduha iz prostorija u kojima se stvaraju pare masnoa moraju pripadati zasebnom sistemu za ventilaciju i u njih se ne smeju postavljati klapne.

lan 55

Klapne se obavezno postavljaju u sredinu debljine zida ili tavanice, tako da se kuite klapne nalazi u jednoj i drugoj prostoriji dva susedna poarna sektora.

Ako nije mogue ugraditi klapne na mestima iz stava 1 ovog lana, klapne se postavljaju izvan zida, ali tako da se deo kanala izmeu zida i klapne obloi zatitnom oblogom koja ima isti stepen otpornosti prema poaru kao i sam zid ili tavanica.

lan 56

Rastojanje izmeu klapne i izlazne reetke na kanalu za izbacivanje zagaenog vazduha, kao i klapne i usisne reetke na ulazu sveeg vazduha ne sme da bude manje od 1,5 d, gde je d prenik kanala (ako je krunog preseka), odnosno kraa strana preseka kanala (ako je pravougaonog preseka).

lan 57

Klapna na strani potisnog kanala komora za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti obezbeena dvostrukom komandom za automatsko zatvaranje u sledeim sluajevima:

1) kad poar nastane u prostoriji koju opsluuje komora za ventilaciju ili klimatizaciju;

2) kad poar nestane u samom postrojenju sistema za ventilaciju ili klimatizaciju.

lan 58

Naslage praine i prljavtine ne smeju ometati normalan rad klapni.

lan 59

Pravac vazdune struje mora se trajno oznaiti na kuitu klapne i mora biti vidljiv i kad je klapna ugraena.

lan 60

Kuite klapne mora da bude hermetiki izvedeno i u sluaju poara mora da bude stabilno, a konstrukciono mora da bude podeeno tako da sva optereenja koja klapna prima u zatvorenom poloaju prenese na spoljne graevinske elemente.

lan 61

Klapne moraju biti opremljene ureajima za automatsko zatvaranje u trenutku otkrivanja poara, a u isto vreme ventilatori se moraju automatski iskljuiti iz rada. Pored automatskog iskljuivanja mora postojati i taster za runo iskljuivanje ventilatora koji se postavlja na pristupano mesto.

U sluaju kvara na ureajima za automatsko zatvaranje klapni, sve klapne moraju se odmah zatvoriti.

lan 62

Ako se ureaj za zatvaranje klapni aktivira pomou dimnih detektora, ti detektori se postavljaju na usisnu reetku, na mesto gde se oekuje najvia koncentracija dima.

Ako se za aktiviranje ureaja za zatvaranje klapni koriste temperaturni detektori, oni se postavljaju tako da stupaju u rad kad se temperatura povea na 70oC.

Posle automatskog zatvaranja, klapne koje se kontroliu sa jednog mesta otvaraju se ili zatvaraju prema potrebi.

lan 63

Ako u objektu postoji sistem za automatsko otkrivanje i javljanje o poaru ili sistem za automatsko gaenje poara, aktiviranje ureaja za zatvaranje klapni mora biti uslovljeno aktiviranjem ovih sistema.

lan 64

Ako se sistem za ventilaciju ili klimatizaciju koristi za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju ili gaenje poara, mora postojati mogunost za zatvaranje i otvaranje klapni sa jednog mesta.

lan 65

Prenik klapne mora biti vei od prenika kanala u koji se postavlja.

lan 66

Klapne se moraju istiti zavisno od zagaenosti vazduha koji se izvlai iz prostorija, a najmanje jedanput u est meseci.

lan 67

Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti opremljeni ureajima za automatsko iskopavanje u sluaju preoptereenosti, kratkog spoja ili spoja sa zemljom.

Ureaji za iskopavanje moraju biti dimenzionisani tako da:

1) mogu prekinuti maksimalno moguu struju kratkog spoja;

2) zatita od kratkog spoja bude aktivirana minimalnom strujom kratkog spoja u vremenu ne duem od 0,1 s za elektrine instalacije u zoni opasnosti 0 i 1 i ne duem od 0,5 s za elektrine instalacije u zoni opasnosti 2.

lan 68

Ako se zona opasnosti u prostoriji koja se provetrava povremeno menja, sistem za ventilaciju ili klimatizaciju projektuje se prema zoni najvee opasnosti.

lan 69

Elektrini ureaji i instalacije u zonama opasnosti moraju biti izvedeni u protiveksplozivnoj zatiti.

Ako su ureaji iz stava 1 ovog lana postavljeni u prostorima ugroenim prainom, moraju biti obezbeeni od prodora praine.

lan 70

Ureaji koji se koriste u zonama opasnosti moraju biti oznaeni posebnim oznakama iz kojih su vidljivi vrsta protiveksplozivne zatite i podruje primene.

lan 71

Za ureaje za ventilaciju ili klimatizaciju koji su u zoni opasnosti mora se izraditi:

1) opis tehnolokog procesa;

2) opis utvrene zone opasnosti u pojedinim objektima;

3) proraun zatitne mree za spoj sa zemljom, kratak spoj, zatitu od dodirnog napona i zatitu od atmosferskog pranjenja;

4) specifikacija i opis ureaja u protiveksplozivnoj zatiti.

lan 72

Kablovi kojima se povezuju elektrini ureaji sistema za ventilaciju ili klimatizaciju u zoni opasnosti 0 moraju biti elektriki stalno kontrolisani, a smeju se koristiti samo ako je otpornost izolacije via od 1000 po 1 V nazivnog napona.

Ako iz bilo kojih razloga doe do smanjenja otpornosti ispod dozvoljene vrednosti, takav kabl mora odmah biti iskljuen iz izvora napajanja.

lan 73

Elektrini kablovi koji snabdevaju energijom ureaje koji rade za vreme poara, moraju biti otporni prema poaru ili se moraju zatititi tako da rade koliko i ti ureaji.

lan 74

Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti uzemljeni.

lan 75

Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju predvieni da rade u uslovima poara moraju imati nezavisni rezervni izvor za napajanje elektrinom strujom koji obezbeuje neprekidan rad sistema u trajanju od 100 min.

lan 76

Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku jedne godine od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".