Pravilnik o Tehnickim Normativima Za Dizalice

8/3/2019 Pravilnik o Tehnickim Normativima Za Dizalice

1/59

PRAVILNIK O TEHNI^KIM NORMATIVIMA

ZA DIZALICE

PRIMENJENE MERE ZA[TITE NA RADU


2/59

PRAVILNIK O TEHNI^KIM NORMATIVIMA ZA DIZALICE

I. OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se:1) tehni~ki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju,

proizvodnji, montaì, rukovanju i odràvanju dizalica;

2) tehni~ki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju iproizvodnji mehanizama, sklopova i delova dizalica;

3) tehni~ki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri ugradnji ostaleopreme za dizalice;

4) postupak, na~in i intervali obaveznih pregleda ispitivanja dizalica;5) tehni~ki uslovi za kori{}enje dizalica;6) tehni~ka dokumentacija dizalice.Pod dizalicom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se ma{ina

povremenog dejstava namenjena za podizanje, spu{tanje i preme{tanje tereta u

prostoru obe{enog o kuku ili pridràvanog nekim drugim sredstvom za prihvatanje

tereta.

^lan 2.Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na slede}e vrste dizalica:

1) mosne dizalice svih tipova;2) portalne i pouportalne dizalice i njihove kombinacije sa obrtnim postoljima

i pokretnim krakovima (fabri~ke, lu~ke, pristani{ne, brodogradili{ne i dr.);

3) pokretne i nepokretne konzolne dizalice (radni~ke, gra|evinske, lu~ke idr.);

4) pokretne i nepokretne dizalice sa tornjem i stubom, obrtnim postoljem ipokretnim krakom (lu~ke i brodogradili{ne toranjske dizalice, gra|evinske

i monta`ne stubne dizalice, igle i dr.);

5) mobilne (samohodne) dizalice sa obrtnim ili ~vrstim postoljem, saokretnim i nagibnim krakom (dizalice na vozilima sa pneumaticima ili

gusenicama, {inskim vozilima i sli~no);

6) sve ostale dizalice koje rade pomo}u ~eli~nog uèta, lanca ili nekogdrugog elementa za podizanje terera, a po konstrukciji su kombinacija


3/59

raznih tipova drugih dizalica (kabl-dizalice, striper-dizalice, kle{ne, ulo`ne,

a|usta`ne, kontejnerske i sli~no);

7) kotura~e i vitla svih tipova koji su pode{eni za rad sa ~eli~nim uètom ililancem koji se koriste kao saostalni ure|aji, odnosno u sastavu drugih

pokretnih ure|aja za dizanjem spu{tanje i preno{enje tereta.Odredbe ovog pravilnika, odnose se i na sva pomo}na nose}a sredstva

dizalice (korpe, traverze grabilice, kuke i na razne naprave od uàdi i

lanaca koje sluè za no{enje i vezivanje tereta i sli~no).

^lan 3.

Podaci neophodni za projektovanje, konstruisanje i izgradnju dizalica

vanserijske proizvodnje odre|eni su upitnim listom za dizalice, prema

jugoslovenskom standardu za dizalice.

^lan 4.

Ako se na dizalicama nalaze ugra|eni ili postavljeni sudovi pod pritiskom

vazduha ili gasa, takvi sudovi moraju odgovarati propisima o tehni~kim normativima

za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimovane te~ne i pod

pritiskom rastvorene gasove.parnih kotlova u dizalice

Parni kotlovi i ugradnja parnih kotlova u dizalice moraju odgovarati propisima

o tehni~kim normativima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova,

pregreja~a pare i zagreja~a vode.

^lan 5.

Brzina kretanja voznog vitla i dizalice pri upravljanju sa poda ne sme biti ve}a

od 32 m/min ako je komanda vezana za vozno vitlo, odnosno ve}a od 50 m/min ako

komanda nije vezana za vozno vitlo.ova odredba se ne odnosi na dizalice kojima se

upravlja sa pulta pomo}u daljinske komande niti na dizalice kod kojih dizali~ar pri

kretanju mosta ili voznog vitla stoji u mestu.Kod dizalica predvi|enih za montaè i druge radove koji zahtevaju posebnu

ta~nost i pa`nju pri spu{tanu tereta, mogu se, po potrebi, predvideti manje brzine

dizanja, odnosno spu{tanja zahvatnog sredstva i preno{enje tereta, odnosno

obrtanja kraka (pomo}u dvobrzinskih motora i sl.).

^lan 6.

Elektri~ni ure|aji (elektromotori, prekida~i, sklopke, kontroleri i dr.) dizalice

na elektri~ni pogon predvi|ene za rad u prostoriji u kojoj nastaju eksplozivne sme{e

gasova, para ili zapaljive pra{ine moraju biti protieksplozivno za{ti}eni prema


4/59

jugoslovenskim standardima za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektri~nih ure|aja

za rad u atmosferi eksplozivnih sme{a.

Mehani~ki elementi dizalica predvi|enih za rad u prostoriji u kojoj nastaju

eksplozivne sme{e gasova, para ili zapaljive povr{ine moraju onemogu}iti

nastajanje iskre u toku rada dizalice. Svi elementi koji u toku rada dolaze ume|usobni kontakt moraju da budu izra|eni od materijala koji ne izazivaju varnicu.

Dizalice iz st. 1. i 2. ovog ~lana moraju imati odbojnike izra|ene od tvrde

gume.

^lan 7.

Dizalica mora na vidnom mestu imati fabri~ku tablicu koja sadiì slede}e

podatke:

1)

naziv i sedi{te ili registrovani broj proizvo|a~a;2) vrstu dizalice sa oznakom tipa (samo ako se radi o serijskoj

proizvodnji);

3) nosivost, u tonama;4) fabri~ki broj;5) godinu izrade;6) pogonsku klasu dizalice.

^lan 8.

Rekonstrukcija dizalice dozvoljena je samo po prethodno izra|enom projektu

iz koga se vidi da rekonstrukcijom ne}e biti ugroèna sigurnost rada dizalice.

Postavljene teè dizalice ili vi{e dizalica na postoje}u stazu dizalice

(nadzemnu ili prizemnu) dozvoljeno je samo po prethodno izra|wnom projektu iz

koga se vidi da stabilnost, odnosno sigurnost rada dizalice, kao sigurnost i

stabilnost nose}ih delova hale i drugih objekata ne}e biti ugroèni pove}anjem

tereta.

^lan 9.

Kvalitet nose}e metalne konstrukcije i delova mehanizama dizalica od metala

ili legura mora biti u skladu sa odredbama odgovaraju}ih jugoslovenskih standarda.

Proizvo|a~ dizalice mora pribaviti dokaz o kvalitetu materijala ugra|enog u

nose}e metalne konstrukcije.

^lan 10.

Pod manevarskim prostorom dizalice, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva

se prostor koji je ograni~en gabaritom dizalice pri njenom kretanju u polju delovanja

sa sredstvom za prihvatanje tereta u krajnjem gornjem poloàju.


5/59

Pod manipulacionim prostorom dizalice, u smislu ovog pravilnika,

podrazumeva se prostor koji je ograni~en najvi{im i najniìm poloàjem sredstva za

prihvatanje tereta, krajnjim bo~nim poloàjem zahvatnog sredstva u polju delovanja

dizalice, kao i njihovim krajnjim poloàjima na krajevima dizali~ne staze.

U manevarskom prostoru dizalice i u slobodnom prostoru oko dizalice nesmeju se nalaziti niti u njih zadirati delovi stacioniranih objekata.

Slobodan prostor oko dizalice odre|en je odgovaraju}im jugoslovenskim

standardom.

Dizalica iz jednog nivoa ne sme zadirati u manevarski prostor dizalice i

slobodni prostor oko dizalice iz drugog nivoa. Pri radu dizalice na vi{em nivou iz

njenog manipulacionog prostora mora se ukloniti svaka dizalica sa vi{eg nivoa.

Projektovanje dizalica

^lan 11.

Pri projektovanju dizalica moraju se uzeti u obzir uslovi u kojima }e dizalica

raditi (temperatura okoline, pra{ina, vla`nost, prisustvo opasnih gasova i dr.).

Pri projektovanju dizalica se mora svrstati u pogonsku klasu prema

jugoslovenskom standardu za dizalice.

^lan 12.

Ako na dizalici postoje dva ili vi{e mehanizama dizanja ili voznih vitala, a

nosivost konstrukcije je odre|ena zbirom pojedinih nosivosti, nazivana nosivst

ozna~ava se sa Q1+Q2+...

Ako na dizalici postoje dva ili vi{e mehanzama za dizanje ili voznih vitala, a

nosivost konstrukcije je odre|ena najve}om nosivo{}u, nazivana nosivost

ozna~ava se sa Q1/Q2/...

Ako na dizalici postoje dva ili vi{e jednakih voznih vitala ili mehanizamadizanja, a nazivana nosivost konstrukcije odre|ena je umno{kom broja voznih vitala

ili mehanizaa dizana i najve}e nosivosti pojedinog voznog vitla ili mehanizma

dizanja, nazivana nosivost ozna~ava se sa n x (Q1+Q2...) ili n x (Q1/Q2...).

Kod dizalica sa krakom (strelom) pored nazivne nosivosti mora biti ozna~en i

dohvat tako da se ova dizalica ozna~ava: nosivost u tonama puta dohvat u metrima

(Q x 1).


6/59

^lan 13.

Nazivana nosivost, visina dizanja, radna brzina, rasponi dizalica i rasponi

dvo{inskih voznih vitala odre|uju se prema tehnolo{kim zahtevima za dizalicu iz

odgovaraju}ih jugoslovenskih standada za dizalice.

^lan 14.

Ako je na lokaciji dizalice seizmi~nost tla najmanje VII stepena modifikovanje

Merkalijeve skale, pri odre|ivanju sigurnosti dizalice moraju se uzeti u obzir i

seizmi~ka optere}enja odre|ena odgovaraju}im jugoslovenskim standardima.

^lan 15.

Odnos raspona mosne dizalice prema rastojanju osa kranjih to~kova ili

vode}ih to~kova na ~eonim nosa~ima u pravcu pruge, kod pojedina~nih pogona

mora biti manji od 6, a kod portalnih dizalica sa jednom elasti~nom nogom manji

od 7. Kao odstojanje osovina to~kova smatra se odstojanje izme|u krajnjih to~kova

na ~eonom nosa~u.

Ako se za vo`nju upotrebljava centralni pogon (sa transmisijom), odnosi iz

stava 1. ovog ~lana moraju se smanjiti za 25%.

Ako dizalica ima ure|aj za spre~avanje zako{avanja iskakanja sa {ina ili

to~kove za vo|enje dizalice po {inama, odnos iz stava 1. ovog ~lana mo`e se

pove}ati.

^lan 16.

Konstrukcione mere za sigurnost rada sa dizalicama, slobodan prostor oko

dizalice i minimalne mere gabarita pe{a~kih platformi di` dizali~nih staza i na

dizalicama moraju odgovarati jugoslovenskim standardima za dizalice.

^lan 17.Horizontalno rastojanje izme|u ivica najisturenijih delova pokretnih stubnih,

portalnih ili poluportalnih dizalica, pretovarno-utovarnih mostova i drugih dizalica

postavljenih na otvorenom prostoru ili gabarita drugih nepokretnih objekata

postavljenih u neposrednoj blizini dizali~ne staze tih dizalica do visine 2 m od tla ne

sme biti manja od 500 mm, a na visini preko 2 m od tla manje od 100 mm.

Horizontalno rastojanje izme|u ivica najisturenijih pokretnih delova mosne

dizalice (nosa~a to~kova mosta) i nepokretnih delova konstrukije zgrade (zidova,

stubova, ograde ili ivice pe{a~kih staza i dr.) u neposrednoj blizini dizalice ne sme


7/59

biri manje od 100 mm. Ovo rastojanje se utvr|uje pri simetri~nom polo`aju to~kova

u odnosu na {inu.

Pri prilago|avanju specijalnih dizalica objektima kod kojih su zbog

tehnolo{kih uslva potrebna manja rastojanja (za regalna skladi{ta, kontejnere i sl.)

dozvoljena su manja rastojanja od rastojanja propisanih stavom 1. ovog ~lana,zavisno od funkcionalnih i tehnolo{kih potreba.

^lan 18.

Sigurnost protiv preturanja i protiv pomeranja dizalica delovanjem vetra, kao i

na~in njihovog provetravanja mora odgovarati jugoslovenskim standardima za

dizalice.

^lan 19.Pokretne okretne dizalice na nadzemnim kolosecima, uskog raspona moraju

imati odgovaraju}e ure|aje za prihvatanje sile preturanja, odnosno naprave za

hvataje za {ine koloseka (lance, ru~na ili automatska kle{ta, ru~nu ili automatsku

bravu i dr.), ako odredbama jugoslovenskog standarda za sigurnost protiv

preturanja dizalice nije utvr|eno da je dizalica potpuno stabilna.

Pokretne dizalice sa kolosekom na tlu moraju se obezbediti protiv preturanja,

kako je to predvi|eno tehni~kim uputstvom proizvo|a~a.

^lan 20.

Ako su u tehni~kom uputstvu date granice ja~ine ili brzine vetra pri kojem se

dizalica mora u~vrstiti za tlo ili za okolne objekte, dizalica mora biti snabdevena

ure|ajem za merenje brzine vetra (anemometrom), koji mora biti postavljen na

najvi{u ta~ku dizalice, odnosno gde je brzina vetra najve}a, a vrednost brzine vetra

mora se pokazivati u kabini ili na donjem delu dizalice ako je upravljanje sa poda.

^lan 21.

Dizalice koje se kre}u po {inama na otvorenom, kao i na natkrivenom

prostoru, gde postoji mogu}nost pokretanja dizalice pod dejstvom vetra, moraju

imati ure|aj za sidrenje (kle{ta, ru~ne ili automatske brave, lanci i dr.) radi

spre~avanja ne`eljenog kretanja dizalice pod dejstvom vetra.

Ako se za sidrenje ugrade kle{ta ili drugi ure|aj automatskog dejstva, u

strujni krug pogonskog elektromotora mora se ugraditi isklju~iva~ koji }e spre~iti

da se dizalica stavi u pogon ako kle{te ili drugi ure|aj automatskog dejstva nisu

otvoreni, odnosno podignuti.


8/59

Ure|aj automatskog dejstva mora imati i mogu}nost ru~nog stavljanja u

pogon.

^lan 22.

Na prora~un nose}e ~eli~ne konstrukcije dizalice primenjuju se odredbe

odgovaraju}ih propisa o tehni~kim normativima i jugoslovenskim standardima za~eli~ne konstrukcije i dizalice.

Nose}i delovi ~eli~ne konstrukcije dizalica moraju biti obezbe|eni od krtog

loma izborom materijala odgovaraju}e ìlavosti shodno jugoslovenskom standardu

za nose}e ~eli~ne konstrukcije.

Za spajanje nose}e metalne konstrukcije zavarivanjem mora se koristiti

dodatni materijal (elektrode, ìce) i primeniti postupak zavarivanja (ru~ni,

automatski i sl.) koji garantuje sigurnost nosivosti zavarenog spoja. Proizvo|a~dizalice mora dati dokaz o kvalitetu dodatnog materijala.

Za spajanje vitalnih delova nose}e metalne konstrukcije vijcima moraju se

koristiti vijci za spojeve nose}ih ~eli~nih konstrukcija koji garantuju sigurnost

nosivosti veza utvr|enu odgovaraju}im jugoslovenskim standardom.

1. Mehanizmi, sklopovi i delovi dizalica^lan 23.

Mehanizmi dizanja na ru~ni pogon moraju biri konstruisani tako da je

onemogu}eno povratno obrtanje pod dejstvom teìne tereta.

Sila na lancu potrebna za dizanje nazivanog tereta na ru~nim pogonima ne

sme biti ve}a od 300 N, a sila ru~ici od 150 N (za jednu osobu).

^lan 24.

Prenosna kotura~a sa kukom i jednim ili vi{e `lebastih koturova (u`nica) i

kudeljnim ili drugim nemetalnim nose}im uètom (gra|evinska i sli~na lako

prenosna kotura~a sa jednim ili vi{e koturova) sme se koristiti za vertikalno dizanje

tereta mase do 500 kg, a koeficijent sigurnosti uèta na kotura~i ne sme biti manji

od 8.

^lan 25.

Pogonski mehanizam za dizanje tereta i pogonski mehanizam za promenu

ugla kraka na dizalicama na ru~ni ili motorni pogon moraju imati sigurnu mehani~ku

ko~nicu zatvorenog tipa.


9/59

Ko~nice iz stava 1. ovog ~lana moraju biti u stanju da nazivno optere}enje

dizalice i probno optere}enje drè na ma kojoj visini.

Kod mehanizma za dizanje tereta ili za promenu ugla kraka na dizalicama na

elektromotorni ili drugi pogon sa ~vrstim kinematskom vezom izme|u pogonskog

motora i bubnja vitla, po pravilu, u sastavu ure|aja za ko~enje kao ko~ni dobo{(ko~ni venac) koristi se ona polovina spojnice koja je pri~vr{}ena za osovinu

reduktora, odnosno koja je u ~vrstoj kinematskoj vezi sa bubnjem.

Ure|aj za ko~enje na mehanizmu za dizanje tereta moè se nalaziti i na vratilu

motora pod uslovom da spojnica koja spaja vratilo motora i reduktora moè da

prenese dva puta ve}i momenat od nazivanog momenta motora (primer: vitla tipa

Demag kod kojih se koriste ko~ioni motori).

^lan 26.

Mehanizam za dizanje rastopljenih metala, otrovnih, jetkih, eksplozivnih,

radioaktivnih i drugih opasnih materijala mora imati dve mehani~ke ko~nice

zatvorenog tipa, od kojih svaka moè dràti nazivni teret, uklju~uju}i i probni teret,

na bilo kojoj visini.

Ako na dizalici iz stava 1. ovog ~lana postoje dva jednaka i odvojena

mehanizma za dizanje tereta (dva bubnja), svaki na poseban pogon sa zajedni~kom

napravom za preno{enje posuda, na svakom takvom mehanizmu moè se nalaziti

samo po jedna mehani~ka ko~nica zatvorenog tipa ako izme|u bubnjeva tih

mehanizama postoji ~vrsta kinematska veza (zup~anik i dr.).

Ako se za ove slu~ajeve upotrebljavaju tipska vitla kompaktne izvedbe,

dozvoljava se jedna ko~nica, ali se tipska nosivost vitla mora smanjiti na 67%.

U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, na vidnom mestu postavlja se dopunska

tablica sa oznakom nosivosti tog materijala izraènim u t i nazivom tog materijala.

^lan 27.

Kod brzina dizanja iznad 25 m/min mora se predvideti smanjivanje brzine pre

kona~nog ko~enja.

^lan 28.

Mehanizam za vo`nju mora imati ugra|enu ko~nicu ako je brzina vo`nje ve}a

od 20 m/min kod to~kova sa kotrljanim leàjima, odnosno 40 m/min kod to~kova sa

kliznim leàjima. Dizalice koje se kre}u po {inama na otvorenom ili aktkrienom

prostoru moraju imati na mehanizmu za vo`nju ko~nicu zatvorenog tipa bez obzira

na brzin vo`nje.


10/59

^lan 29.

Za brzine vo`nje iznad 80 m/min mora se predvideti smanjivanje brzine pre

kona~nog ko~enja.

Veli~ina usporenja dizalice uzima se izme|u 0.1 i 0.4 m/s2 na osnovu uslova da

vreme usporenja bude u granicama od 5 do 10 s.

^lan 30.

Mehanizam za okretanje postolja sa krakom ili kraka (strele) portalnih, stubnih

(gra|evinskih) i drugih dizalica sa obrtnim postoljem ili obrtnim krakom (strelom)

mora imati mehani~ku ko~nicu zatvorenog ili otvorenog tipa.

Mehanizmi za okretanje kraka (strele) na dizalicama koje rade na otvorenom

prostoru, a imaju mogu}nost neograni~enog okretanja moraju dozvoliti slobodnoobrtanje postolja ili kraka (strele) pod delovanjem vetra.

^lan 31.

Ure|aji za prihvatanje tereta (kuke, grabilice, traverzni polipi, kle{ta i dr.) i

drugi sklopovi u`nice moraju biti tako konstruisani da je spre~eno ispadanje

olabavljenog u`eta iz leba u`nice.

Kabla za dovod elektri~ne energije na ure|aj za prihvatanje tereta mora se

odmotavati namotavati istovremeno sa kretanjem ura|aja za prihvatanje tereta,

odnosno mora ga sinhrono pratiti i biti za{ti}en od mehani~kog o{te}enja.

^lan 32.

Reduktori moraju biti dimenzionirani prema re`imu rada i na maksimalne

momente kod pokretanja. Reduktori moraju imati lako pristupa~ne elemente za

kontrolu niva ulja, za odzra~ivanje, punjenje i ispu{tanje ulja.

^lan 33.

Mehani~ke ko~nice kod dizalica mogu biti otvorenog ili zatvorenog tipa.

Pod ko~nicom zatvorenog tipa, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se

ure|aj za to~enje koji automatski ko~i u trenutku prekida pogonske energije na

mehanizmu za ko~enje ili prestanka delovanja sile za dizanje tereta.

Pod ko~nicom otvorenog tipa, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se

ure|aj za ko~enje kojim se ostvaruje ko~enje ru~nim no`nim delovanjem na

mehanizam poluga ru~ne, pneumatske ili hidrauli~ne ko~nice.


11/59

Ugradbene mere ko~nica moraju odgovarati jugoslovenskom standardu za

dizalice.

Ko~ione opruge moraju biti optere}ene na pritisak. Ko~nice moraju imati

mogu}nost pode{avanja zazora izme|u ko~ione povr{ine i obloge.

Ko~nice mehanizma za dizanje i mehanizma za promenu ugla kraka morajuimati koeficijent sigurnosti ko~enja najmanje 2, a sve ostale ko~nice do 1.5.

Na dizalicama koje rade na otvorenom prostoru ko~nice moraju biti za{ti}ene

od uticaja vremenskih nepogoda, kako ne bi do{lo do smanjenja koeficijenta trenja.

^lan 34.

Bubanj i pri~vr{}ivanje za bubanj moraju biti prema odgovaraju}im

jugoslovenskim standardima.

Bubnjevi za teè vrste pogona (za tre}u i vi{u pogonsku klasu) ne smeju biti

od sivog liva.

^lan 35.

Duìna bubnja i vitla na motorni pogon na koje se namotava ~eli~no uè ili

lanac mora biti takva da na bubnju ostane najmanje dva slobodna navoja

neodmotanog uèta, odnosno lanca kadda je sklop za prihvatanje tereta dizalice u

najnièm poloàju.

Bubanj vitla dizalice na motorni pogon sa jednoslojnim namotavanjem uèta

mora na svojoj povr{ini imati urezan navojni `leb. Konstrukciono re{enje bubnja ili

bubnja i ure|aja za vo|enje uèta mora da obezbedi pravilno namotavanje uèta na

bubanj (namotaj do namotaja).

Upotreba bubnja sa glatkom povr{inom (bez urezanog `leba) na dizalici na

motorni pogon dozvoljena je samo ako je zbog konstrukcionih razloga (usled velike

visine dizanja, ograni~ene duìne bubnja i sl.) neophodno vi{eslojno namotavanje

uèta ili lanca na bubanj, pri ~emu se mora osigurati pravilno namotavanje.

^lan 36.

Bubnjevi sa `lebom i bubnjevi bez `leba (glatki bubnjevi) moraju na krajevima

imati ivi~njake.

Visina ivi~njaka na bubnju sa `lebom ne sme biti manja od 1.5 puta pre~nika

uèta, mereno od gornje ivice namotanog uèta.


12/59

Visina ivi~njaka na glatkom bubnju mora nadvisiti gornji sloj potpuno

namotanog uèta ili lanca najmanje za visinu od 1.5 puta pre~nika uèta, mereno od

gornje ivice namotanog uèta.

Visina ivi~njaka na glatkom bubnju mora nadvisiti gornji sloj potpuno

namotanog uèta ili lanca najmanje za visinu od 1.5 puta pre~nika uèta, odnosnoza visinu {irine karike lanca.

Bubnjevi koji se ne nalaze u ku}i{tu koje spre~ava ispadanje uèta ne moraju

na krajevima imati ivi~njake.

^lan 37.

To~kovi na voznim vitlima i dizalicama mraju bez o{te}enja da prenose

optere}enje za koje su vozno vitlo i dizalica projektovani. To~kovi moraju

odgovarati jugoslovenskim standardima za dizalice zavisno od tipa konstrukcije.Ako se koriste to~kovi bez vode}eg venca, za vo|enje je obavezna ugradnja

vode}ih to~kova.

Za vo`nju voznog vitla po donjoj lameli profilisanog nosa~a (I nosa~a i sli~no)

to~kovi mogu biti posebnog oblika, zavisno od re{enja pogona vo`nje i vo|enja

voznih kolica.

Zazor izme|u vode}eg venca to~ka i {ine, odnosno vode}ih to~kova i {ine

mora omogu}iti ispravan hod dizalice.

^lan 38.

Kabina mora biti tako sme{tena na dizalici da dizali~ar ima potpun pregled

manipulacionog prostora i da moè pratiti kretanje ute|aja za prihvatanje tereta,

odnosno tereta u toku svih radnih operacija.

Odredba stava 1. ovog ~lana primenjuje se i na nepokretne pultove kod

dizalica sa upravljanjem na daljinu.

Odredba stava 1. ovog ~lana ne odnosi se na dizalice sa ure|ajem zaautomatsko pribliàvanje kuke na odre|enu ta~ku.

^lan 39.

Kabina mora biti dovoljno prostrana da omogu}ava sme{taj, odràvanje i

bezopasnu upotrebu aparata i ure|aja za upravljanje sme{tenih u kabini. Kabina

mora sa svih strana imati ogradu visine najmanje 1 m i mora imati elektri~no

osvetljenje.


13/59

Visina kabine u kojoj dizali~ar radi u stoje}em poloàju bez sedi{a ne sme biti

manja od 2 m. Kabina na dizalicama koje rade u pokrivenoj prostoriji ne mora imati

krov. Ako kabina nema punu ogradu ili ako je ograda zastakljena, pri dnu mora imati

punu ivi~nu za{titu visine najmanje 150 mm.

Visina kabine dizalice sa krovom u kojoj dizali~ar radi u sede}em poloàju nesme biti manja od 1.8 m, a visina ograde ne sme biti manja od 1 m.

Visina kabene na mobilnim dizalicama u kojoj dizali~ar radi u sede}em

poloàju ne sme biti manja od 1.35 m.

^lan 40.

Pokretne kabine na dizalicama za visoko regularna skladi{ta moraju imati i

automatski ure|aj za spre~avanje pada kabine ako do|e do kidanja nose]eg uèta

kabine.^lan 41.

Pod kabine mora biti izra|en od materijala sa toplotno izolacionim

svojstvima. Pod kabine na dizalicama na lelktromotorni pogon mora biti pokriven

prostirkom od gume ili drugog materijala dielektri~nih svojstava.

Stolica dizali~ara mora da bude udobna, sa le|nim naslonom i mogu}no{}u

pode{avanja po visini i po vodoravnom pravcu i u~vr{}ena za pod.

Vrata za ulazak u kabinu moraju biti najmanje 1.8 m x 0.50 m ako su na zidu ili

0.5 m x 0.55 m ako su na plafonu ili podu (u tom slu~aju su potrebne lestve za ulaz u

kabinu, kao i poklopac na ulazu).

Mora postojati mogu}nost da se kabina zaklju~a.

^lan 42.

Kabina na dizalicama koje rade na otvorenom prostoru mora biti zatvorena sa

svih strana i mora imati krov i staklene prozore.

Prozori moraju biti takvi da se mogu lako ~istiti sa spoljne i sa unutra{nje

strane kabine i moraju omogu}iti dizali~aru izlazak u slu~aju potrebe. Kabina mora

biti zagrevana ako je temperatura ispod +100C, odnosno provetravanja ako je

temperatura iznad +250C. Elementi grejanja moraju biti za{ti}eni od slu~ajnog

dodira.

^lan 43.

Dizalice za preno{enje rastopljenog metala ili uàrenih masa mraju imati

kabinu od nezapaljivog materijala, a stakla kabine moraju biti od vatrostalnog

materijala. Unutra{njost kabine mora biti toplotno izolovana.


14/59

Kabina na dizalicama koje rade u prostorijama sa velikom koncentracijom

pra{ine i {tetnih gasova mora imati ure|aj za dovo|enje sveèg vazduha ili klima-

ure|aj sa pre~i{}avajem vazduha.

Kabine na dizalicama koje rade u zatvorenim prostorijama u kojima je

temperatura preko 400

C (livnice, èljezare i sl.) moraju biti snabdevene ure|ajem zadovo|enje sveèg vazduha.

^lan 44.

Zadnja strana otvorene kabine mora biti najmanje 0.4 m udaljena od ~vrsto

stoje}ih delova zgrade ili ure|aja.

Zadnja strana kabine na postoje}im dizalicama koja je udaljena za manje od

0.4 m od ~vrsto stoje}ih delova zgrade mora se po celoj {irini i visini kabine ograditi

~vrstom punom ogradom.^lan 45.

Upravlja~ki ure|aj na dizalicama mora biti pristupa~an i tako postavljen da se

njime moè lako, bezbedno i bez posebnog fizi~kog napora rukovati dizalicom.

Upravlja~ki ure|aj mora biti tako sme{ten, odnosno izveden da je pri

pravilnom opsluìvanju spre~eno nenamerno pokretanje drugih komandi.

Pravac i vrsta kretanja moraju biti jasno i nedvosmisleno obeleèni na

upravlja~kom ure|aju.

^lan 46.

Ako su upravlja~ke kutije predvi|ene za upravljanje sa poda obe{ene o

dizalicu ili vozno vitlo, upravlja~ki elementi se nakon prestanka delovanja sile

moraju vratiti u neutralan poloàj.

Vise}a upravlja~ka kutija mora biti postavljena tako da osobi koja upravlja

dizalicom omogu}ava da se nalazi na bezopasnom rastojanju od podignutog tereta.

Kod vise}ih upravlja~kih kutija kod kojih je prilikom upravljanja mogu}e da se

rukovalac ili upravlja~ka kutija zaokrene moraju se na uo~ljivom mestu i na dizalici

jasno ozna~iti smerovi kretanja dizalice saglasno sa oznakama smerova kretanja na

upravlja~koj kutiji.

^lan 47.

Upravlja~ki ure|aji mogu biti postavljeni u kabini na dizalici ili na

stacionarnom pultu odvojeno od dizalice. Komande mogu biti raspore|ene za no`no

i ru~no upravljanje. Smer delovanja na komande treba da bude, ako je to mogu}e,

saglasno smeru kretanja, tako da kretanje tereta, nose}eg sredstva, odnosno dela

dizalice odgovara pokretanju komandi ili je za dizali~ara u logi~noj saglasnosti.


15/59

Komande dizanja, okretanja i isklju~enja u nu`di su, po pravilu, sa desne, a

komande vo`nje i upozoravaju}i signal sa leve strae voza~a. Za upravljanje se moè

upotrebiti sklopka sa polugama ili tasteri. Polu`na sklopka moè biti i krstasta (za

dva kretanja). Komanda za no`no ko~enje moè biti sa desne, a za no}no davanje

upozoravaju}ih signala sa leve strane.Komande za ru~no upravljanje pomo}u poluga u kabini mobilnih dizalica

moraju biti sme{tene ispred sedi{ta rukovaoca dizalice i raspore|ene po redu sa

leve prema desnoj strani rukovaoca: okretanje, izvla~enje-uvla~enje kraka, dizanje-

spu{tanje tereta, dizanje-spu{tanje kraka.

Ako se upravlja~ka kabina nalazi na konkretnom delu dizalice, smer delovanja

na komande ne}e uvek biti saglasan smeru kretanja. U tom slu~aju rukovalac

dizalice mora se orijentisati prema stacionarnim okolnim objektima, a naupravlja~kom ure|aju mora se nalaziti dodatna tablica sa jasno nedvosmisleno

ozna~enim smerovima kretanja dizalice, zavisno do poloàja upravlja~ke kabine.

Ako je upravlja~ki ure|aj izveden izvan kabine, mora postojati mogu}nost da

se zaklju~a. Upravlja~ki ure|aj mora imati tastr za upozoravaju}i siglnal i taster za

isklju~ivanje u nu`di.

^lan 48.

Radi opsluìvanja i odràvanja mehanizama, konstrukcije i opreme, na

dizalicama se moraju predvideti i postaviti bezbedni prilazi i prolazi (radne

platforme, galerije, i pe{a~ke staze), prema jugoslovenskim standardima za dizalice.

Ako se dizalice na ru~ni pogon ili motori pogon sa upravljanjem sa poda, kao

i vise}e jednogredne i dvogredne dizalice i vise}i motorni vitli i kotura~e koje se

kre}u na jednom nosa~u mogu odràvati pomo}u sigurnih prenosnih platformi,

skela, lestava ili na drugi prigodan i bezbedan na~in, na njih se ne moraju postavljati

prilazi, prolazi, radne platforme ili galerije.

^lan 49.

Ako se za prilaz na mosnu dizalicu koristi metalno stepeni{te, ono se

postavlja pod uglom od 750 prema horizontali. Stepeni{te za prilaz dizalici ili radnoj

platformi sa pola hale mora biti {iroko najmanje 600 mm, a svaki pojedina~ni

stepenik sme biti visok najvi{e 300 mm. Stepenici mogu biti hrapave povr{ine ili do

dve ili tri horizontalno i paralelno poloène okrugle metalne {ipke odgovaraju}eg

pre~nika. Stepeni{te sa otvorene strane mora imati ~vrstu metalnu ogradu visine

najmanje 1 m.


16/59

^lan 50.

Vertikalni i kosi prilazi dizalici sa uglom nagiba ve}im od 750 prema

horizontali mogu biti izvedeni i kao ~vrste metalne lestve. Pre~ke lestvi moraju biti

od okrgle metalne {ipke pre~nika majmanje 16 mm, ili od cevi pre~nika 25 mm ili od

kvadratne cevi 30 mm x 20 mm. Osni razmak lestvi za prilaz kabini sa mosta dizalicene sme biti manji od 350 mm.

Lestve iz stava 1. ovog ~lana ~ija je visina ve}a od 3 m moraju da imaju,

po~evo do sedme pre~ke (oko 2 m od pola), lednu za{titnu ogradu ako ne postoji

druga za{tita od pada. Ledna za{titna ograda izra|uje se od ~eli~nih traka koje se

postavljaju u obliku lukova pri~vr{}enih za stranice lestve na me|usobnom

odstojanju ne ve}em od 1500 mm. Odstojanje izme|u vrha luka i lestve ne sme biti

manje od 650 mm niti ve}e od 700 mm, a radijus luka mora iznositi 350 mm. Lukovisu me|usobno spojeni sa najmanje pet pljosnatih traka.

Na lestvama ~ija je visina ve}a od 10 m, na rastojanjima od po 6 do 10 m

moraju se ugraditi odmarali{ta (uzane platforme ili podesti).

Ako su lestve pri~vr{}ene za zid ili stub, od povr{ine zida, odnosno stuba

moraju biti udaljene najmanje 150 mm. Rastojanje od gornje pre~ke do gazne

povr{ine platforme ne sme biti ve}e od 100 mm.

Rukohvati lestve (stranice) za prilaènje ivicama platformi i prilaznim

pe{a~kim stazama i rukohvati lestve za prilaènje radnoj platformi kroz otvor u podu

moraju se produìti najmanje za 1000 mm iznad poda prilaza (platforme i sl.) na

kome se lestve neposredno zavr{avaju. Ako postoji opasnost od pada pri prelazu sa

lestve na pod platforme, odnosno sa poda platforme na lestve, le|na za{titna

ograda se mora produìti na istu visinu.

^lan 51.

Vodoravni prolazi (galerije, pe{a~ke staze i radne platforme) za prilaènje

dizalici i njenim delovima radi opsluìvanja i radi odràvanja mehanizma,

konstrukcije i opreme dizalice moraju biti izra|eni od ~vrstog materijala i

prora~unati za koncentrisano optere}enje najmanje 3000 N.

Podovi prolaza iz stava 1. ovog ~lana moraju biti ravni sa hrapavom

povr{inom radi spre~avanja klizanja.

Vodoravni prolazi iz stava 1. ovog ~lana postavljeni na visinu ve}u od 1.2 m

iznad poda ili tla moraju biti ogra|eni na na~i utvr|en jugoslovenskim standardom

za dizalice, a ograda mora biti visoka najmanje 1 m. Vertikalni stubovi ograde

moraju biti prora~unati i izra|eni tako da rukohvat ograde moè izdràti


17/59

horizontalno optere}enje na rukohvatu od najmanje 700 N/mm. Na otvorenim

stranama radne platforme mra se postaviti puna ivi~na za{tita visoka najmanje 50

mm.

^lan 52.

[irina poda pe{a~kih staza ili radnih platformi predvi|enih za opsluìvanje iodràvanje dizalica mosnog tipa mora iznositi najmanje 400 mm.

Ako je pe{a~ka staza mosih dizalica poloèna du` dizali~ne staze u istom

nivou sa {irinom dizalice, slobodna {irina prilaza (rastojanje izme|u ograde pe{a~ke

staze i najsigurnijeg pokretnog dela dizalice) ne sme biti manja od 400 mm.

Visina slobodnog prostora iznad platforme mora biti najmanje 1800 mm. Kod

mosnih dizalica sa golim kliznim vodovima poloènim niè od 2.5 m iznad pe{a~ke

staze ili pored pe{a~ke staze na kra}em rastojanju od 1.2 m od ograde , pe{a~kastaza iz stava 1. i 2. ovog ~lana mora se na pogodan na~in obezbediti protiv

opasnosti od direktnog dodira sa vodovima pri prolazu pe{a~kom stazom (ì~nom

ogradom, postavljanjem pe{a~ke staze na suprotnu stranicu dizalice i sl.).

^lan 53.

Otvori na podovima prolaza iz ~lana 51. ovog pravilnika kroz koje bi mogao

propasti alat ili u koje bi radnik mogao upasti moraju biti pokriveni odgovaraju}im

poklopcem.

Otvori za prolaz u podu na pe{a~koj stazi ili platformi iz ~lana 51. ovog

pravilnika i otvori na podu ili krovu kabine iz ~lana 41. ovog pravilnika moraju imati

~vrst poklopac sa {arnirima ili na zasun.

Veli~ina otvora za prolaz u podu prolaza ili platforme iz ~lana 51. ovog

pravilnika mora biti najmanje 400 mm x 500 mm.

^lan 54.Za bezbedno ulaènje u kabinu mosne ili druge dizalice moraju se postaviti

posebni prilazi (platforme, podesti i sl.) sa ~vrstim nepokretnim lestvama.

Pod prilazne platforme postavlja se, po pravilu, u istom nivou sa podom

kabine. Slobodna v isina od poda prilaza do najnièg pokretnog dela dizalice

(konstrukcije mosta i sl.) ne sme biti manja od 1800 mm. Horizontalno ostojanje

izme|u ivice poda prilazne platforme i praga ulaza u kabinu, pri postavljanju dizalice

uz prilaznu platformu, ne sme biti manje od 60 mm niti ve}e od 150 mm.

Ako prilaznu platformu nije mogu}e postaviti u istom nivou sa podom kabine,

ona se moè postavljati i niè od nivoa poda kabine, ali ne niè od 250 mm aji se pri


18/59

postavljanju prilazne platforme na istom nivou sa podom kabine ne bi mogla posti}i

slobodna visina od najmanje 1800 mm od poda do najnièg pokretnog dela dizalice

(konstrukcije mosta i sl.) ili ako je prilazna platforma postavljena uz ~eoni zid

prostorije (kalkan), a ne postoji mogu}nost da rastojanje izme|i poda prilazne

platforme i poda kabine odgovara odredbi stava 2. ovog ~lana.Pri postavljanju prilazne platforme uz ~eoni zid prostorije niè od nivoa poda

kabine dozvoljava se nadilaènje kabine iznad prilazne platforme, s tim da pri

potpuno sabijenim odbojnicima dizalice na platformi ostane slobodan prostor {irok

najmanje 400 mm. Pri takvom poloàju prilazne platforme vertikalno odstojanje

izme|u dna kabine i poda prilazne platforme ne sme biti manje od 100 mm.

^lan 55.Pe{aka staza sa vi{e od dve mosne dizalice na zajedni~koj dizali~noj stazi i sa

kabinama na mostu ili vitlu, po pravilu, izvodi se po celoj duìni kranske staze

(galerija).

Upotreba zajedni~ke pe{a~ke staze za dva susedna polja sa dizali~nim

stazama na istoj visini dozvljena je samo kao je obezbe|en bezopasan ulazak u

kabine i izlazak iz kabina dizalica.

Prilazna platforma za ulaz u kabinu mosne dizalice koja je sama na dizali~noj

stazi i za prilaz mostu dizalice na elektromotorni pogon sa upravljanjem sa poda

(bez kabine) moè se postaviti na pogodno mesto du` dizali~ne staze, na jedan kraj

dizali~ne staze ili uz ~eoni zid prostorije, odnosno gra|evinskog objekta. Prilazne

platforme za ulaz u kabine dveju mosnih dizalica na zajedni~koj dizali~noj stazi

moraju se postaviti za svaku dizalicu posebno, i to na krajevima dizali~ne staze ili

na dva razli~ita pogodna mesta du` dizali~ne staze.

Sve kabine mosnih dizalica koje se ne mogu napustiti u svakom trenutku

moraju imati lestve napravljene od materijala prema ~lanu 67. ili uè odgovaraju}e

duìne sa ~vorovima pre~nika najmanje 25 mm koje na jednom kraju ima kuke

podesne za pri~vr{}ivanje za zid kabine ili konstrukciju mosta dizalice.

^lan 56.

Opasna mesta na dizalici moraju da se ozna~e upadljivom bojom. Istureni

pokretni delovi dizalice (odbojnici, ~ista~i pruge, noge portala, delovi za prihvatanje

tereta, ~ela nosa~a to~kova i dr.) u neposrednoj blizini galerija, pe{a~kih staza ili


19/59

radnih platformi moraju biti obeleèni upadljivom bojom u vidu pruga jednake {irine

poloènih pod uglom od 450, prema odgovaraju}em jugoslovenskom standardu.

^lan 57.

Pristupa~ni pokretni i okretni delovi moraju biti za{ti}eni od slu~ajnogzahvatanja pri radu na dizalici.

Za{titnici iz stava 1. ovog ~lana moraju biti tako ugra|eni da u otvorenom

poloàju ostaju pri~vr{}eni za ku}i{te. Pri~vr{}enje pomo}u lanca nije dozvoljeno.

^lan 58.

Mesta za podmazivanje na dizalici moraju biti obeleèna crvenom bojom i

pristupa~na.

^lan 59.

Vratila moraju biti dimenizonisana na najve}i momenat kod pokretanja ili

ko~enja. Naprezanja u vratilima moraju i kod pokretnog momenta biti ispod

dozvoljene granice zamaranja.

^lan 60.

Za no{enje ili vezivanje tereta, vu~u ili zatezanje ure|aja dizalice ili delova

dizalice i druge sli~ne svrhe na dizalici i pri radu sa dizalicom smeju se

upotrebljavati samo ~eli~na uàd koja u smislu kvaliteta materijala od kog su

izra|ena, mera i na~ina izrade ispunjavaju uslove utvr|ene jugoslovenskim

standardima za ~eli~nu uàd.

êli~na uàd koja se upotrebljavaju na dizalici moraju imati dokaz o kvalitetu.

Dotrajala ili o{te}ena nose}a ~eli~na uàd (pokretna i nepokretna) na

dizalicama, po pravilu, ne smeju se zameniti ~eli~nom uàdi manjih mera ili slabijih

karakteristika. Izuzetno, dotrajala ili o{te}ena nose}a ~eli~na uàd mogu se zameniti

~eli~nom uàdi manjih mera i slabijih karakteristika samo uz smanjenje nazivnenosivosti dizalcie prema novom prora~unu.

^lan 61.

Nose}a ~eli~na uàd na dizalici kojom se prenosi rastopljeni ili uàreni metal,

odnosno rastopljena {ljaka (u livnici, topionici i valjaonici) moraju imati metalno

jezgro. Ako postoji opasnost od otapanja nazivnog sloja na toj uàdi, ona se po

pravilu, {tite od neposrednog delovanja zra~enja visoke temperature i prskanja

rastopljene mase postavljanje {titnika od ~eli~nog lima odgovaraju}e debljine i

podesnog oblika (korita ili kupe), sa sjajnom povr{inom.


20/59

^lan 62.

êli~na uàd (nose}a, teretna, zatezan i sl) pri~vr{}uju se za konstrukciju

voznog vitla, odnosno za druge delove dizalice na na~in koji isklju~uje mogu}nost

o{te}enja i prekida uèta (~eli~ni ~ahurama, spojnim naglavcima i dr.).

Kraj nose}eg uèta pri~vr{}uje se na bubanj dizalce, po pravilu, pomo}u klinaili ~eli~nih konusnih kovanih, presovanih ili livenih ~ahura, odnosno na drugi

siguran na~in.

Upotreba ~ahura livenih od sivog liva nije dozvoljena.

^lan 63.

Kao stalna oprema u dizalicama mogu se upotrebljavati pokretna (nose}a i

vu~na) i nepokretna (nose}a, zatezna i vode}a) ~eli~na uàd, pouèna unakrsno ili

istosmerno, gola ili pocinkovana koja svojom ja~inom odgovaraju nazivnom

optere}enju dizalice.

Pokretna ~eli~na uàd iz stava 1. ovog ~lana ne smeju se nastavljati

upletanjiem.

Izuzetno od stava 2. ovog ~lana, krajevi vu~nog uèta za pokretanje voznog

vitla i uàd za sli~ne namene mogu se sastaviti upletanjem radi izrade beskrajnog

uèta. Duìna upletanja takvog uèta kod uàdi pre~nika do 15 mm mora iznositi

najmanje 6 m, kod uàdi pre~nika do 19 mm najmanje 8 m, a kod uàdi pre~nika

do 22 mm najmanje 9 m.

^lan 64.

êli~na uàd na dizalicama moraju se zameniti ako su dotrajala ili ako su pod

optere}enjem pala sa dobo{a ili u`nice kotura~e, odnosno kotura za izravnavanje

sila i o{tetila se, odnosno ako se pri pregledu najo{te}enijeg mesta na duìni od

jednog koraka utvrdi vi{e prekinutih ìca nego {to je navedeno u tabeli 1:

Konstrukcija uèta6 x 19 = 114 8 x 19 =152 6 x 37 = 222 8 x 37 = 296 18 x 19 = 342Koeficijent

sigurnostiuèta

unakrsno

pouèno

isto-smernopouèno

unakrsnopouèno

isto-smernopouèn

o

unakrsno

pouèno

isto-smernopouèno

unakrsnopouèno

isto-smernopouèno

unakrsno

pouèno

isto-smernopouèno

do 6,3 12 6 18 9 22 11 30 15 36 18

iznad 6,3do 7,1

14 7 20 10 26 13 32 16 38 19

iznad 7,1 16 8 24 12 30 15 34 17 40 20

Tabela 1


21/59

êli~na uàd na dizalicama za preno{enje rastopljenih ili opasnih materijala

moraju se zameniti ako se na najo{te}enijem mestu na duìni od jednog koraka

utvrdi vi{e od polovine prekinutih ìca navedenih u tabeli 1 ovog ~lana.

Za ~eli~nu uàd ~ija konstrukcija i broj ìca nisu navedeni u tabeli 1 ovog

~lana grani~na vrednost prekinutih ìca odre|uje se prema koeficijentima sigurnostiuèta na slede}i na~in:

1) za koeficijent sigurnosti do 6.3 grani~na vrednost prekinutih ìca je do 10%ukupnog broja ica

2) za koeficijent sigurnosti od 6.3 do 7.1 grani~na vrednost prekinutih ìca je do12% od ukupnog broja ìca

3) za koeficijent sigurnosti iznad 7.1 grani~na vrednost prekinutih ìca je do 14%od ukupnog broja ìca.Dotrajala ~eli~na uàd moraju se zameniti i ako je broj prekinutih ìca ispod

grani~nih vrednosti iz tabele 1 ovog ~lana ili ispod procenta iz stava 3. ovog ~lana

ako je ukupan broj prekinutih i korodiranih ili istanjenih ìca na celoj duìni uèta

dostigne 40% od ukupnog broja ìca u uètu.

^lan 65.

Zabranjena je upotreba ~eli~ne uàdi sa prelomima ili sa pro{irenim

strukovima, kao i upotreba ~eli~ne uàdi o{te}ene na bilo koji na~in.

^lan 66.

Pomo}na nose}a sredstva od ~eli~ne uàdi koja se upotrebljavaju za

vezivanje i ve{anje tereta na kuku dizalice moraju u smislu kvaliteta i mere

ispunjavati uslove propisane u ~lanu 60. ovog pravilnika.

êli~na uàd i veze od ~eli~ne uàdi iz stava 1. ovog ~lana moraju se

odràvati u ispravnom stanju i redovno pregledati.Pomo}na nose}a sredstva od ~eli~ne uàdi za vezivanje i ve{anje tereta

moraju imati oznaku o maksimalnoj nosivosti, broju naprave i datumu izrade

utisnutu na pri~vr{}enoj plo~ici, prstenu i sli~no.

Ako se veze od ~eli~ne uàdi ili pojedina uàd za vezivanje, odnosno ve{anje

tereta ne upotrebljavaju, moraju se dràti uredno sloèna na posebnim stalcima ili

ve{alicama i moraju biti za{ti}ena od vlage i pra{ine.


22/59

^lan 67.

Uàd od biljnih vlakana (kudelje, manile, sisla, pamuka i dr.) i uàd od

hemijskih vlakana mogu se upotrebljavati na dizalicama samo za vezivanje ili

ve{anje na kuku dizalice tereta na ivicama koje ne mogu da o{tete uè.

Uàd iz stava 1. ovog ~lana smeju se, izuzetno, koristiti kao nose}a (teretna)uàd samo na kotura~i (gra|evinskoj kotura~i i sl.) za ru~no dizanje tereta mase do

500 kg ako uè ima dokaz o kvalitetu i nosivosti.

Veze uàdi od biljnih, odnosno hemijskih vlakana, kao i svako pojedino uè za

vezivanje tereta mora imati oznakiu dozvoljenog optere}enja (tablicu, oznaku bojom

i sl.).

Pri prora~unu nosivosti uàdi oz st. 1. i 2. ovog ~lana koeficijent sigurnosti

mora iznositi najmanje 10.Uàd od biljnih vlakana moraju se ~uvati na posebnim stalcima ili ve[alicama

i moraju biti za{ti}ene od vlage i pra{ine. Uàd od biljnih vlakana izloèna vlazi

impregniraju se katranom od borovine, karbolom ili drugim sredstvima za za{titu od

truljenja.

^lan 68.

Lanci za no{enje i vezivanje tereta koji se stalno upotrebljavaju na dizalicama,

pojedina~no ili kao veze, moraju u smislu izrade, kvaliteta materijala, oblika i mera

zaodovoljavanja odredbe odgovaraju}ih jugoslovenskih standarda.

Kalibrisani lanci koji se upotrebljavaju kao stalno nose}a sredstva na

dizalicama moraju u smislu izrade odgovarati jugoslovenskom standardu za

kalibrisane lance.

Dozvoljeno optere}enje lanaca iz stava 1. ovog ~lana mora se ispitati na na~in

odre|en odgovaraju}im jugoslovenskim standardima. Izve{taj o izvr{enom

ispitivanju lanaca mora se dostaviti prilikom predaje dizalice.

Lanci koji se stalno upotrebljavaju na dizalicama moraju se odràvati u

ispravnom stanju i periodi~no pregledati i ispitivati probnim optere}enjem prema

odgovaraju}im jugoslovenskim standardima.

^lan 69.

Koeficijent sigurnosti zavarenih lanaca za no{enje tereta mora se odrediti

prema uslovima rada dizalice, ali ne sme biti manji od 3 za dizalice na ru~ni pogon

niti manji od 6 za dizalice na motorni pogon, ako se lanci namotavaju na dobo{ saglatkom povr{inom.


23/59

Koeficijent sigurnosti kalibrisanog lanca ne sme biti manji od 3 za dizalice na

ru~ni pogon niti manji od 8 za dizalice na motorni pogon, ako se lanac namotava na

lan~anik (kotur sa zupcima).

^lan 70.

Dozvoljeno optere}enje lanaca ili veze od lanaca koji se ve{aju na kukudizalice mora biti obeleèno na tablici pri~vr{}enoj na lanac ili vezu od lanaca.

Lanci ili veze od lanaca ne smeju se optere}ivati iznad dozvoljenog

optere}enja, osim pri probnom ispitivanju.

^lan 71.

Lanac se sme privremeno skratiti samo pomo}u odgovaraju}ih elemenata za

skra}ivanje lanaca.

Zabranjeno je skra}ivanje lanaca vezivanjem u ~vorove ili spajanjem ~lanaka

pomo}u vijaka.

Nastavljanje kratkog ili o{trog lanca vr{i se prema jugoslovenskim

standardima za lance.

^lan 72.

Pri vi{estrukom omotavanju lanaca oko tereta, delovi istog lanca (namotaji)

moraju se nalaziti {to bliè jedan drugom. Lanci se moraju za{titi od o{trih ivica

tereta drvenim ili zaobljenim ~eli~nim podmeta~ima.

Pri nepovoljnim uslovima rada (~esta udarna optere}enja, rad na temperaturi

neposredne okoline vi{oj od +1000C ili niòj od -100C, ~esta grani~na optere}enja i

sl.) korisno optere}enje lanca ili veze od lanca ne sme prelaziti polovinu

dozvoljenog optere}enja predvi|enog za upotrebu lanaca pod normalnim uslovima.

Lanci koji se stalno upotrebljavaju na dizalicama moraju se odràvati i

popravljati prema jugoslovenskim standardima za lance i uputstvu proizvo|a~a.

^lan 73.

Pomo}na nose}a sredstva (alke, prelazne karike, prstenovi, u{ke, traveze i sl.)

koja se koriste na dizalicama za preno{enje tereta moraju na vidnom mestu imati

oznaku nosivosti, odnosno talicu sa oznakom nosivosti i ozna~enu sopstvenu

masu.

Pomo}na nose}a sredstva iz stava 2. ovog ~lana koja su izra|ena od kovanog

~elika i koja spadaju u stalnu opremu dizalice moraju se odràvati i popravljati

prema odgovaraju}im jugoslovenskim standardima.


24/59

^lan 74.

Dozvoljeno optere}enje veze od lanaca ili uàdi od dve grane mora se

smanjiti zavisno od veli~ine ugla izme|u te dve suprotne grane veza. Smanjenje

nosivosti u odnosu na dozvoljeno optere}enje zatezanjem iznosi:

1) ako je ugao izme|u dve suprotne grane lanaca oko 60...15%;2) ako je ugao izme|u dve suprotne grane lanaca oko 90...30%;3) ako je ugao izme|u dve suprotne grane lanaca oko 120...50%;

Za vezu od lanaca ili uàdi koji nisu navedeni u stavu 1. ovog ~lana

dozvoljeno optere}enje se prora~unava.

Zabranjena je upotreba veze od lanaca ili uàdi sa uglom ve}im od 1200

izme|u dve suprotne grane lanaca.

Veze iz stava 1. ovog ~lana mogu se ve{ati na kuku dizalice samo pomo}ualki, prelaznih karika, u{ki i sl., izra|enih prema odgovaraju}im jugoslovenskim

standardima.

^lan 75.

Petlje na krajevima ~eli~nog ili vlaknastog uèta mogu se izra|ivati

upletanjem pojedinih strukova uèta, a kod ~eli~nog uèta i na drugi na~in prema

odgovaraju}im jugoslovenskim standardima.

Upletanje ~eli~ne uàdi radi izrade petlji obavljaju samo lica posebno stru~no

osposobljena za taj posao.

^lan 76.

Kuke za ve{anje tereta na dizalicama izra|uju se prema odgovaraju}im

jugoslovenskim standardima.

Svaka kuka na dizalici mora imati dokaz o kvalitetu koji daje proizvo|a~.

Kuke na dizalicama kod kojih postoji opasnost od ispadanja nose}eg

sredstva iz otvora kuke (pomo}nog uèta, lanca, veza, zave{enih grabilica, metalnih

sudova, magneta i sl.) moraju na pogodan na~in (automatskim zatvara~em,

posebnom kukom i sl.) biti obezbe|ene od ispadanja.

Na lu~kim, gra|evinskim, kabl-dizalicama sa kukom i mobilnim dizalicama

mora postojati obezbe|enje od ispadanja nose}eg sredstva iz otvora kuke prema

stavu 3. ovog ~lana.

^lan 77.

Pre~nik u`nice i profil `leba utvr|eni su odgvaraju}im jugoslovenskim

standardima.


25/59

U`nice za teè vrste pogona (za tre}u pogonsku klasu i vi{e) ne smeju biti od

sivog liva.

2. Elektri~ne instalacije^lan 78.

Elektri~na instalacija dizalice mora ispunjavati i uslove utvr|ene

odgovaraju}im jugoslovenskim standardima i propisima o tehni~kim normativima

za elektri~ne instalacije niskog napona do 1000 V.

^lan 79.

Radi rukovanja i upravljanja rasklopljenim i razvodnim ure|ajem, hodnici

dizalica moraju biti visoki najmanje 1.8 m i {iroki najmanje 0.4 m. Ako zbog

konstrukcionih razloga nije mogu}a visina od 1.8 m, ona moè biti i 1.4 m, ali se pritom {irina hodnika mora pove}ati za najmanje 0.7m.

Ako se hodnici za rukovanje u kutijastim nosa~ima suze popre~nim zidovima

za oja~anje, onda otvori unjima moraju biti visoki najmanje 1.0 m i {iroki najmanje

0.6 m.

^lan 80.

Nenamerno pokretanje pogona dizalice pri usporavanju napona posle

njegovog nestanka ili posle uklju~ivanja rasklopnog aparata za priklju~ivanje na

mreù (dizali~nog prekida~a ili dizali~ne sklopke) mora se spre~iti (npr. elektri~nom

blokadom, mehani~kim vra}anjem mehanizma za uklju~ivanje u isklju~eni poloàj i

sl.)

^lan 81.

Rasklopni aparati se moraju tako postaviti da su radovi na njihovom

odràvanju, posebno na provetravanju njihovog dejstva mogu}i bez opasnosti.

Kod dizalica se mogu koristiti svi rasklopni aparati, uklju~uju}i i kontaktore.

^lan 82.

Glavni klizni vodovi ili glavni pokretni priklju~ni vodovi dizalice moraju se

isklju~ivati rasklopnim aparatima za priklju~ivanje na mreù (najmanje sklopkom) uz

potpuno isklju~ivanje svih neuzemljenih provodnika.

Umesto rasklopnog aparata za priklju~ivanje na mreù moè se koristiti

spojnica za mreù (utika~ i priklju~nica) pod uslovom da spojnica podnosi

isklju~ivanje pod optere}enjem do 16 A ili da je blokirana tako da se utika~ ne moèizvu}i pod optere}enjem.


26/59

^lan 83.

Rasklopni aparati za priklju~ivanje na mreù moraju se nalaziti na lako

pristupa~nim mestima na prilazima dizalice tako da se mogu brzo isklju~iti, direktno

ili daljinskim upravlja~em.

Kod potralnih dizalica sa pokrivenim kliznim vodom ili pokretnim priklju~nimvodom rasklopni aparat za priklju~ivanje na mreù na prilazima dizalice ne mra se

postaviti ako se dizalica moè islju~iti pod optere}enjem sa pe{a~ke staze portalne

dizalice.

^lan 84.

Ako se klizni vodovi napajaju na vi{e mesta, svako mesto napajanja mora

iamti svoj rasklopni aparat za priklju~ivanje na mreù, a svi ovi aparati se moraju

istovremeno automatski isklju~ivati u slu~aju da se bilo koji od njih isklju~i.Ako se klizni vodovi napajaju na vi{e mesta, oni se ponovo mogu uklju~iti

samo sa jednog mesta, sa kojeg je vidljiv najve}i deo kliznih vodova. Ponovno

uklju~ivanje sa samo jednog mesta ne mora se predvideti ako rasklopni aparati za

priklju~ivanje na mreù imaju blokadu ponovnog uklju~ivanja.

^lan 85.

Rasklopni aparati za priklju~ivanje na mreù, njihovi komandni ure|aji i njihov

poloàj isklju~eno moraju se kao takvi ozna~iti.

Rasklopni aparati za priklju~ivanje na mreù i komandni ure|aji moraju se

zaklju~ivanjem obezbediti od slu~ajnog i neovla{}enog uklju~ivanja.

Za dizalice na gradili{tima kao rasklopni aparat za priklju~ivanje na mreù

moè se koristiti glavni rasklopni aparat u rasklopnom ili razvodnom bloku, pod

uslovom da je taj glavni rasklopni aparat zaklju~ivanjem obezbe|en od slu~ajnog i

neovla{}enog uklju~ivanja.

^lan 86.U posebnim slu~aevima (npr. kod postavljanja dva sistema glavnih kliznih

vodova koji se koriste za napajanje dezalice prema izboru ili kod podele jednog

glavnog kliznog voda na elektri~ki razdvojene odeljke) moè se, zbog

prilago|avanja lokalnim uslovima, odstupiti od odredaba ~l. 82. do 85. ovog

pravilnika ako se odgovaraju}a bezbednost osigura na drugi pouzdan na~in.

^lan 87.

Svaka dizalica mora biti opremljena rastavlja~em koji rastavlja postrojenja od

glavnog kliznog voda ili savitljivog glavnog priklju~nog voda.


27/59

Rastavlja~i se moraju zaklju~avanjem obezbediti od slu~ajnog i neovla{}enog

uklju~ivanja. Odspojivi oduzima~ struje smatra se rastavlja~em ako u otvorenom

poloàju obezbe|uje rastavni razmak.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, rastavlja~ se ne postavlja ako se

njime napaja samo jedna dizalica kojom se rukuje sa poda ili ako je dizali~nasklopka postavljena elektri~ni neposredno iza oduzima~a struje glavnog kliznog

voda, a ima osobine rastavlja~a.

^lan 88.

Na dizalici mora postojati najmanje jedna dizali~na skopka pomo}u koje se

mogu zaustaviti sva kretanja dizalice, osim kod dizalica kod kojih postoji samo

elektromotorni pogon za ure|aj za dizanje (sva vrste pogona, osim ru~nog pogona) i

kod ove{tanih vitlova kojima se upravlja sa poda, a vo`nja vitla se obavlja ru~no ilimotorom snage do 500 W.

Dizali~na sklopka mora isklju~ivati sve neuzemljene provodnike glavnog

strujnog kola za pokretanje dizalice i mora se zaklju~ivati u poloàju isklju~eno.

Priklju~ak elektri~nih ure|aja za drànje tereta koji se ne moè dràti u

beznaponskom stanju (npr. elektromagneta) mora biti ispred dizali~ne sklopke.

^lan 89.

Posebna strujna kola koja ne smeju biti isklju~ena pri radu na odràvanju ili

popravkama postavljaju se tako da je njihovo napajanje nezavisno do kliznih

vodova ili kliznih prstenova.

Posebnim strujnim kolima iz stava 1. ovog ~lana napajaju se priklju~nice i

rasveta, zagrevane i ventilacija, ugra|eni liftovi, liftovi i dizalice za popravke,

elektri~ni ure|aji i sli~no.

Posebna strujna kola bezbednonsnog malog napona priklju~uju se ispred

rastavlja~a.

Posebna strujna kola koja nisu bezbedonosnog malog napona moraju se

priklju~iti preko drugog rastavlja~a, koji se mora obezbediti od lju~ajnog i

neovla{}enog uklju~ivanja. Strujno kolo se moè elektri~no razdvojiti od mreè.

^lan 90.

Poseban klizni vod ili poseban klizni prsten mora se koristiti kao za{titni

provodnik dizalice kada se energija dovodi pomo}u kliznih vodova ili kliznih


28/59

prstenova. Nosa~ kliznih vodova ili kliznih prstenova za{titnog provodnika mora se

jasno razlikovati od drugih nosa~a.

Klizni vod za za{titni provodnik ne sme tokom normalnog pogona provoditi

struju. Ne zahteva se polaganje na izolatore kliznog voda koji je za{titni provodnik.

^lan 91.

Dizalica koja se napaja preko kliznog voda mora biti povezana sa za{titnim

provodnikom preko klizne papu~ice. Za ovu svrhu se ne smeju koristiti valjci,

koturovi i sl.

Oduzima~ struje za{titnog provodnika mora da bude takav da se ne moè

lako zameniti drugim oduzima~em struje.

^lan 92.Klizni vodovi se moraju poloìti ili za{tititi tako da pri penjanju ili obilaènju

(npr. prelazi preko staze dizalice i platforme iznad nosa~a dizlice, uklju~uju prilaze)

postoji najmanje za{tita od direktnih dodira prema ~lanu 52. ovog pravilnika, dok je

najmanja vrednost dohvata ruke nadole 0.1 m.

Klizni vodovi moraju da budu postavljeni ili za{ti}eni tako da ih sredstva za

no{enje i dizanje tereta kada se klate ne mogu dota}i.

Klizni vodovi preseka ispod 25 mm2

Cu i iznad 150 mm2

Cu moraju biti strujne{ine.

Klizni vodovi preseka od 25 mm2 Cu mogu biti i ìce.

^lan 93.

Najmanji razmaci izme|u delova pod naponom i uzemljenih delova pri

prinudnom vo|enju oduzima~a struje po kliznom vodu ne smeju biti ispod 10 mm,

{to se moè obezbediti (npr. kolicima oduzima~a struje ili konstrukcijom dizalice).

Kod fabri~ki izra|enih i ispitanih dizalica radnog napona do 500 V razmak

izme|u delova pod naponom i uzemljenih delova ne sme biti manji od 6 mm.

^lan 94.

Ako vo|enje odizuma~a struje po kliznom vodu nije prinudno, razmaci

izme|u delova pod naponom i uzemljenih delova ne smeju biti manji od 10 mm ako

su oduzima~ki odvojeni od kliznog voda ({to je u praksi mogu}e usled njihanja

oduzima~a struje ili kretanja dizalice sa oduzima~kima u odnosu na klizni vod).


29/59

^lan 95.

Ako je klizni vod klizna srujna {ina, razmak izme|u potpora ne sme biti ve}i

od 2.5 m. Ako je klizni vod okrugla ili profilisana ìca, a dizalica ima raspon kliznog

voda do 12 m potpore se ne moraju postaviti.

Za dizalice sa ve}im rasponom kliznog voda od 12 m razmak potpora ne smebiti ve}i od 8 m.

Za klizne vodove sa automatskim zatezanjem dozvoljavaju se ve}i razmaci

izme|u potpora pod uslovom da su npr. ugib, otklon usled pritiska vetra i dr.

najmanje jednaki odgovaraju}im vrednostima kliznog voda koji je ~vrsto zategnut

na potporama razmaka od 8 m.

^lan 96.

Izolatori moraju biti od kerami~kog ili njemu odgovaraju}eg glatkogmaterijala.

Izolator kliznog voda mora imati puznu stazu najmanje 60 mm.

U oteànim uslovima (npr. u prostorijama sa agresivnom atmosferom ili gde

postoji opasnost od taloènja (skupljanja) provodljive pra{ine ili u kanalima kliznih

vodova) puzne staze se ne smeju smanjiti ispod 60 mm.

Kod prostorno {tedljive izvedbe kliznog voda (npr. mali klizni vod) puzna

staza mora biti najmanje 30 mm, pod uslovom da swe odgovaraju}im posebnim

merama (kao {to je npr. pokrivanje vodova) spre~i smanjenje puznih staza usled

taloènja pra{ine ili vlage.

^lan 97.

Pomerljivi priklju~ni vodovi dizalice moraju se postaviti i voditi tako da se

spre~e o{te}enja koja mogu nastati pomeranjem.

Pomerljivi priklju~ni vodovi biraju se prema vrsti rada i naprezanja i moraju

biti savitljivi kablovi za prenosna tro{ila sa izolacijom i pla{tom od gume, tako da je

dozvoljena upotreba kabla najlak{e izrade koji odgovara tipu GN-50. kod ve}ih

mehani~kih optere}enja ili za priklju~ne vodove koji kliù po zemlji moraju se

izabrati odgovaraju}i specijalni kablovi.

^lan 98.

Ure|aji koji spre~avaju povla~enje pomerljivih priklju~nih vodova po zemlji

(npr. dobo{i, gusenice, lanci i dr.) moraju se konstruisati i izvesti tako da unutra{nji

pre~nik savijanja kabla na svim mestima na kojima se klabl savija tokom normalnog

rada ne bude manji od 10-struke vrednosti pre~nika kabla za kablove spolja{njeg

pre~nika do 21.5 mm. Za kablove spolja{njeg pre~nika ve}eg od 21.5 mm najmanji


30/59

dozvoljeni unutra{nji pre~nik savijanja kabla je 12.5-struka vrednost spolja{njeg

pre~nika kabla.

Na kablovskim kolicima najmanja dozvoljena vrednost unutra{njeg pre~nika

savijanja kablova spolja{njeg pre~nika do 8 mm je 6.3-struka vrednost spolja{njeg

pre~nika kabla, a za kablove spolja{njeg pre~nika iznad 12.5 mm je 10-strukavrednost spolja{njeg pre~nika kabla.

Za velika ubrzanja ili usporenja, veliki broj ciklusa i sl. projektom se moraju

odrediti odgovaraju}e mere, s tim da je najmanja vrednost unutra{njeg pre~nika

savijanja kabla 10-struka vrednost spolja{njeg pre~nika kabla.

Pri kori{}enju pljosnatih kablova debljina kabla mora odgovarati spolja{njem

pre~niku kabla.

Pravi deo kabla izme|u dve krivine kod avijanja u obliku slova S mora bitijednak najmanje 20-strukoj vrednosti spolja{njeg pre~nika kabla.

^lan 99.

Trajno optere}enje zatezanja kablova ne sme biti ve}e od 20 N/mm2 svedeno

na ukupni presek bakrenih faznih provodnika kabla. Za{titni provodnik i/ili neutralni

provodnik se mogu ura~unati u ukupan presek ako imaju isti presek kao fazni i ako

nisu podeljeni.

^lan 100.

Dobo{ za namotavanje pomerljivih priklju~nih vodova mora se automatski

namotavati.

Presek provodnika kabla koji se manotava na dobo{ mora se odabrati tako da

ne do|e do prekora~enja dozvoljenog zagrevanja provodnika kada je kabl potpuno

nomotan i strujno optere}en.

^lan 101.

Za stalno polaganje vodova kablovi se koriste prema uslovima koji vladaju u

svakom konkretnom slu~aju (npr. u ote`anim uslovima rada korite se kablovi tipa

PP 41).

Ako se korite kablovi sa izolacijom i pla{tom od gume, oni ne smeju biti lak{e

izrade od kablova tipa GG/J, a kablovi sa izolacijom i pla{tom od PVC ne smeju biti

lak{e izrade od kablova tipa PP/J.

Za ve}e dizalice gde ne postoji poseban razlog za mehani~ku za{titu, za

osnovni tip kabla ne smeju se koristiti kablovi lak{e izrade od kablova tipa PP/OO.


31/59

^lan 102.

Na otvorenom prostoru kablovi se mogu polagari na obujmice po konstrukciji

dizalice.

^lan 103.

Ako se konstrukcija dizalice koristi kao za{titni vod, onda se mora obezbediti:a) neposredna veza konstrukcije dizalice i oduzima~a struje za{titnog

provodnika, ako se energija dovodi pomo}u kliznog voda;

b) priklju~ak za{titnih provodnika elektri~nih pogonskih sredstava sakonstrukcijom tako da se ostvari dopunska provodna veza (npr.

savitljivim bakarnim provodnicima sa kablovskim stopicama) ili da se

elektri~na pogonska sredstva dobro u~vrste vijcima za konstrukciju

(npr. elasti~nim podlo`nim plo~icama, lepezastim podlo`nim plo~icamai dr.).

^lan 104.

U upravlja~ke lance pomo}u kojih se dizalicama rukuje sa poda moraju se

ugraditi izolatori (neposredno iznad dohvata ruke ili, ako je lanac kratak, u blizini

njegovog gornjeg u~vr{}enja) ili se mora upotrebiti gajtan za rukovanje od

izolacionog materijala.

Upravlja~ki lanci i gajtani iz stava 1. ovog ~lana moraju iznad rukohvata imati vo|ice

kako bi se izbeglo upredanje.

Dizalice kojima se rukuje sa poda moraju se automatski zaustaviti ako se

ure|aj za upravljanje pusti iz ruku, osim dizalica kod kojih se ure|aji za upravljanje

nalaze na stabilnim pultovima.

3. Ostala oprema za dizalice

^lan 105.Dizalice na elektromotorni pogon moraju imati sigurnosne ure|aje za

automatsko zaustavljanje pogona islju~enjem struje (krajnji isklju~iva~ - grani~na

sklopka), i to ma mehanizmu:

1) Za dizanje tereta kod svih tipova dizalica;2) Za vo`nju dizalice i voznog vitla ako njihova nazivna brzina vo`nje prelazi 32

m/min; za dizalice i volna vitla koja prenose usijanje ili rastopljene metale ovaj

ure|aj se mora ugraditi bez obzira na brzinu kretanja dizalice ili voznog vitla;3) Za dizanje kraka (dizalice sa nagibnim krakom);


32/59

4) Za ograni~enje bilo kog drugog kretanja dizalice, odnosno delova dizalice akoneblagovremenim ograni~enjem njihovog kretanja mo`e do}i do udesa na

dizalici.

Ure|aji iz stava 1. ovog ~lana moraju biti pode{eni tako da omogu}e kretanje

u suprotnomsmeru.

Odredbe ovog ~lana ne odnose se na monta`ne igle i mosne dizalice kod

kojih je ko~enje mosta na kraju dizali~ne staze obezbe|eno na drugi na~in

(podizanjem {ina i sl.), ako ni na male kompatne dizalice nosivosti do 2 t kod kojih

se na mehanizmu dizanja mo`e upotrebiti i drugi sigurnosni ure|aj (automatska

spojnica bez isklju~enja elektri~ne struje i sl.), koji mora posedovati dokaz o

funkcionalnom ispitivanju.^lan 106.

Grani~na sklopka (krajnji isklju~iva~) na mehanizmu za dizanje tereta na

dizalici bilo kog tipa mora biti pode{ena tako da je u stanju da zaustavi

neoptere}eno zahvatno sredstvo dizalice na odre|enom odstojanju od gornje ivice

zahvatnog sredstva, od branika vitla ili kotura za izravnavanje, odnosno vode}e

kotura. To odstojanje ne sme biti manje od:

1) 100 mm kod svih tipova vitlova;2) 300 mm kod ostalih dizalica, osim kod kabl-dizalica;3) 1000 mm kod kabl-dizalica.

Grani~na sklopka (krajnji isklju~iva~) vo`nje mora biti pode{ena tako da

isklju~i pogon elektromotora kako bi dizalica i u neoptere}enom stanju do{la do

odbojnika bez udara u njih.

^lan 107.

Dizalice svih tipova kod kojih preopter}enje dovdi do preturanja dizalice

moraju imati pokaziva~ ugla nagiba kraka ili dohvata i u njemu najve}e dozvoljeno

optere}enje i rasklopni ure|aj (automatski isklju~iva~) koji spre~ava preoptere}enje

dizalice.

Pokaziva~i moraju biti lako uo~ljivi sa radnog mesta dizali~ara.

Rasklopni ure|aj (automatski isklju~iva~) mora spre~iti podizanje tereta i

pove}anja dohvata ili isklju~iti pogon dizanja i pogon promene dohvata.

Ako rasklopni ure|aj (automatski isklju~iva~) isklju~uje pogon dizanja i

pogon pomeranja dohvata, mora se omogu}iti premo{}enje isklju~iva~a radi


33/59

spu{tanja tereta na tlo, odnosno smanjenje dohvata. Ure|aj za premo{}enje mora

biti zaklju~an.

Ako dizalica ima dve ili vi{e karakteristika nosivosti, dozvoljena je ugradnja

samo jednog rasklopnog ure|aja (automatskog isklju~iva~a) na onu nosivost sa

kojom dizalica trenutno radi.^lan 108.

Ako pretovarni mostovi i kabl-dizalice sa pogonom kretanja mosta ili

ma{inskih ku}ica bez pomo}i transmisije i sa jednim od nose}ih stubova na zglobu

nemaju automatski ure|aj za izravnanje isko{enja mosta, odnosno nose}eg uèta,

oni moraju imati grani~nik za isklju~enje pogona kretanja kad ugao isko~enja

mosta, odnosno uèta izme|u stubova prelazi dozvoljenu granicu odre|enu

prora~unom u projektu.Grani~nik iz stava 1. ovog ~lana na dizalici mosnog tipa sa odvojenim

pogonima za vu~u mosta mora se postaviti samo ako je to, zavosno od prostorne

krutosti konstrukcije, predvi|eno projektom dizalice.

^lan 109.

Dizalice sme{tene na otvorenom prostoru (npr. mosna, portalna,

poluportalna, gra|evinska, stubna, pretovaarni most, kabl-dizalica i dr.) moraju se

za{tititi od udara groma.

Za{tita od groma na dizalicama iz stava 1. ovog ~lana mora odgovarati

propisima o tehni~ikim normativima za gromobrane.

Dizalice na elektri~ni pogon iz stava 1. ovog ~lana u TT sistemu (razvodni

sistem kod koga je radno uzemljnje odvojeno od za{titnog uzemljenja) smatraju se

za{ti}enim od udara groma ako imaju najmanje dva odvojena uzemljiva~a sa dva

zemljovoda do neizolovane i vru}e pocinkovane gvozdene ìce ili vru}e

pocinkovane gvozdene trake. Presek zemljovoda ne sme biti manji od 50 mm2 pri

polaganju van zemlje, odnosno na menji od 100 mm2 pri polaganju u zemlju.

Dizalice na elektri~ni pogon iz stava 1. ovog ~lana u TN sistemu (razvodni

sistem kod koga su za{titni provodnik i neutralni provodnik spojeni) smatraju se

za{ti}enim od udara groma ako se {ine spoje sa uzemljiva~em najmanje na dva

mesta koloseka sa dva zemljovoda od neizolovane i vru}e pocinkovane gvozdene

ìce ili vru}e pocinkovane gvozdene trake. Presek zemljovoda ne sme bii manji od

50 mm2 pri polaganju van zemlje, odnosno ne manji od 100 mm2 pri polaganju u

zemlju.


34/59

Pojedina~ni delovi dizalice koji nisu spojeni zavarivanjem ili prilago|enim

vijcima sa tesnim nasedom, radi za{tite od udara groma, moraju se spajati

glavinskom vezom od vru}e pocinkovane trake sa najmnjim presekom od 50 mm2.

To~kovi dizalice ne smatraju se pouzdanom galvanskom vezom, pa je u tom slu~aju

obavezna ~eli~na ~etka ili klizne papu~e koje pod pritiskom didiruju glavu {ine. Sveove veze moraju biti najmanje duple.

^lan 110.

Svaka pokretna dizalica, kojom se upravlja iz kabine ili daljinskim

upravljanjem, mora imati sredstvo za davanje zvu~nih signala (tramvajsko zvonce,

sirenu, trubu i sl.) radi upozorenja na opasnost pri dizanju, preno{enju, odnosno

spu{tanju tereta iznad njih, odnosno u njihovoj neposrednoj blizini.

Zvu~ni signal iz stava 1. ovog ~lana mora se jasno ~uti u manipulacionomprostoru dizalice.

^lan 111.

U kabini dizalice moraju biti postavljeni ru~ni aparati za ga{enje poàra i

uputstvo za rukovanje dizalicom sa opisom radnji koje nisu dozvoljene.

^lan 112.

Na dizalici ili voznom vitlu moraju se ugraditi oslonci radi spre~avanja pada u

slu~aju loma to~kova, odnosno osovina to~kova. Rastojanje izme|u donjih ivica

oslonca i povr{ine kotrljanja {ine ne sme biti ve}e od 25 mm.

Oslonci iz stava 1. ovog ~lana moraju biti konstruisani i za nosa~ to~kova

pri~vr{}eni tako da mogu dràti most, postolje ili vozno vitlo i pod najve}im

dozvoljenim optere}enjem dizalice, uklju~uju}i i ispitno optere}enje.

^lan 113.

Pokretne dizalice sa kolosekom na tlu moraju imati ~ista~ za ukljanjanjestranih predmeta sa {ina voznih staza.

Dizalice sa kolosekom iznad tla i njihova vozna vitla moraju imati ~ista~ samo

ako na {ine pada materijal iz tehnolo{kog procesa.

^lan 114.

Krajevi i staza pokretnih dizalica i voznog vitla na motorni pogon, sa

kolosekom poloènim iznd tla ili na tlu, moraju imati ~vrste metalne ili armirane

betonske branike.


35/59

Branici iz stava 1. ovog ~lana moraju biti projektovani i izra|eni tako da mogu

izdràti udar pokretne mase dizalice ili voznog vitla optere}enog najve}im

dozvoljenim optere}enjem pri vo`nji nazivnom brzinom. Pri prora~unu udarne sile

dizalica opremljenih grani~nikom sklopkom (krajnjim isklju~ivanjem) brzina vo`nje

moè se smanjiti najvi{e na polovinu nazivne brzine dizalice ili voznog vitla.Branici na dizali~nim stazama dizalica pri~vr{}uju se, po pravilu, za nosa~

dizali~ne staze po kojoj se dizalica kre}e, odnosno za zid ili stub gra|evinskog

objekta ili za {ine koloseka, ako je takav na~in pri~vr{}enja prora~unom dokazan

kao siguran.

Branici ili ~eoni nosa~i dizalice, odnosno voznog vitla na motorni pogon

moraju imati elasti~ne odbojnike.

^lan 115.Na krajevima staze pokretnih dizalica ili voznih vitala na ru~ni pogon, na

{inama moraju biti ugra|eni zaustavlja~i za ograni~enje vo`nje.

^lan 116.

Ako na istoj pruzi rade dve ili vi{e dizalica, odnosno dve ili vi{e voznih vitala,

svaka dizalica, odnosno svako vozno vitlo mora imati elasti~ni odbojnik na strani

me|usobnog sudaranja.

Ako je brzina dizalice ili voznog vitla iz stava 1. ovog ~lana ve}a od 50 m/min,

oni moraju imati i ure|aj za isklju~enje vo`nje koji spre~ava ili smanjuje ja~inu

sudara.

^lan 117.

Protivtegovi i balast moraju biti pri~vr{}eni za nose}u konstrukciju dizalice i

obezbe|eni od spadanja sa dizalice.

Ako se kao balast na dizalici koristi materijal u rasutom stanju, on mora biti

sme{ten u ~vrstom, zatvorenom i plombiranom metalnom sanduku. Sanduk morabiti izra|en tako da je za vreme atmosferskih nepogoda nemogu}e prodiranje vode

u njega i gubitak ili pove}anje teìne balasta. Upotreba peska za balast na

gra|evinskoj stubnoj dizalici dozvoljena je samo u hermeti~ki zatvorenom i

plombiranom metalnom sanduku ili u kesonu. Skidaju}i protivtegovi moraju imati

oznaku veli~ine mase.

^lan 118.

Pod dizali~nom stazom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se nosa~(~eli~ni profili, betonske grede i sl.), odnosno podloga (zemljana ili betonska sa


36/59

drvenim, ~eli~nim ili betonskim pragovima) zajedno sa kolosekom i priborom za

me|usobno spajanje i pri~vr{}ivanje {ina za nosa~, odnosno podlogu.

Nosa~ {ina, odnosno podloga koloseka moraju da budu izgra|eni i

postavljeni prema tehni~kim prora~unima i monta`nim crteìma sa naznakom

dozvoljenih odstupanja (tolerancije) kod onih elemenata kranskih staza (me|usobnorastojanje {ina, popre~na i uzdu`na horizontalnost koloseka, izvijanje i ugib nosa~a

i dr.) koji obezbe|uju sigurnost rada dizalice.

Vrsta dizaliceVrsteodstupanja Mosna Stubna Portalna S krakom

L32m 105

108

Odstupanje

{ine od pravelinije na duìni40m

15 10 15 10

L32m 15

20 do 50 (podoptere}enjem za{irinu koloseka

2,5 do 6m)15

20 do 50 (podoptere}enjem za{irinu koloseka

2,5 do 6m)

Dozvoljeniuspon {ine uuzdu`nompravcu naduìni od 10m

10 40 20 40

B10m 10

Odstojanjevisine gornjeivice {ine (uuzdu`nompreseku) nasusednimstubovima prirastojanjustubova B

B>10m 0,01% B ali ne ve}e od 15mm

po visini 1Odstojanjedizali~ne {inena sastavu po {irini 1

Tabela 2 Dozvoljena odstupanja dizali~nih {ina, u mm

Odstupanja dizali~nih {ina i/ili staza moraju biti u okviru dozvoljenih

vrednosti navedenih u tabeli 2, a za vise}e dizalice u okviru dozvoljenih vrednosti

navedenih u tabeli 3 ovog pravilnika. O odstupanjima dizali~nih {ina ili staza mora

postojati dokaz (npr. geodetski snimak i sli~no).


37/59

Visinsko odstupanje donjih ivicasusednih nosa~a staze u

popre~nom preseku

Vrsta vise}ih dizlica

Odstupanjegornjih ivica

donjegpojasa staze

upopre~nompreseku pri

rasponu, L

na osloncimaizme|u

oslonaca

Odstupanjegrede oduzdu`ne

projektovaneose

Vise}e dizlice nadva ili vi{e oslonca L/1500 6 10 3

Vise}e dizlice saspojnicama na

mestu su~eljavanjastaza

L/1500 2 2 3

Tabela 3 Dozvoljena odstupanja staza vise}ih dizalica, u mm

^lan 119.

Tip {ine koloseka za kretanje mosta, vitla (ma~ke) i postolja ili suba dizalice

mora da odgovara prora~unatom pritisku po to~ku dizalice.

[ine moraju da budu postavljene i pri~vr{}ene za nosa~, odnosno podlogu

kranske staze tako da je nemogu}e njihovo bo~no i vertikalno pomeranje pri prolazu

dizlaice pod punim optere}enjem.

Osnovni tehni~ki podaci o koloseku ({inama, nosa~ima {ina, pragovima,

kolose~nom priboru i dr.) za dizalice koje se kre}u po {inama poloènim na kranske

staze na visini ili na tlu, a naro~ito na gra|evinske pokretne dizalice koje se ~esto

preme{taju (gra|evinske, stubne, kabl-kranove i druge dizalice) moraju da se unose

u mati~nu knjigu.

^lan 120.

[ine koloseka stubnih gra|evinskih dizalica moraju se polagati na podlogu

prethodno dobro izravnatu (nivelisanu) i nabijenu na na~in odre|en prora~unom i

crteìma kojima je proverena stabilnost koloseka od prevrtanja i ugibanja.

[ine koloseka iz stava 1. ovog ~lana moraju biti postavljene na gradili{te da

ne bi do{lo do klizanja terena zbog blizine temeljne jame objekta ili se temeljna jama

objekta mora obezbediti od klizanja terena.

^lan 121.

Drveni pragovi moraju biti izra|eni od zdravog i tvrdog gra|evinskog drveta

(bor, jela, hrast, bukva i dr.), {iroki najmanje 240 mm i visoki najmanje 160 mm.

Duìna pragova mora biti takva da krajevi praga sa spolja{nje strana kolosekaprelaze {ine sa obe strane najmanje za po 300 mm.


38/59

^lan 122.

[ine se za drvene pragove pri~vr{}uju, po pravilu, kolose~nim priborom

(vezicom, tirfonom, {inskim ekserima, rebrastim, nateznim i obi~nim podlo`nim

plo~icama i dr.), koji mora odgovarati tipu {ine i jugoslovenskim standardima za

postrojenja {inskog saobra}aja.[ine se spajaju metalnim plo~icama sa obe strane vertikalne {ine, i to

neposredno iznad praga. Po pravilu, spoj se izvodi kosim rezom {ina.

Ako se {ine koloseka stubnih gra|evinskih dizalica polaù na polupragove ili

na posebne betonske stope, mora se onemogu}iti me|usobno pomeranje

polaganjem najmanje tri produèna praga u jednu deonicu koloseka (12 do 15 m) ili

postavljanjem ~vrstih ~eli~nih zatega. Pri izgradnji koloseka za portalnu dizalicu ili

drugu dizalicu sa stalnim kolosekom poloènim na tlo i sa odstojanjem izme|u {inave}im od 5 m ne moraju se postavljati ~vrste ~eli~ne zatege izme|u {ina ako je

bo~no pomeranje {ine onemogu}eno na drugi na~in (betonskim nosa~ima,

betonskim stopama sa utorom i sl.).

[ine kvadratnog oblika spajaju se pri~vr{}ivanjem na donju plo~u.

Na dilatacionim spojevima mora se omogu}iti pomeranje {ine samo u

uzdu`nom pravcu.

^lan 123.

Posle polaganja {ina koloseka na pragove ili polupragove prostor izme|u

pragova, odnosno polupragova mora se popuniti tucanikom, {ljunkom ili peskom.

4. Monta`na dizalica^lan 124.

Dizalica se montira prema crteìma proizvo|a~a, a specifi~ne i sloène

dizalice i prema projektu montaè.Projekat montaè iz stava 1. ovog ~lana sadrì:

1) tehni~ki opis montaè i plan izvo|enja radova na montaì;2) izvod stati~kog prora~una u uslovima montaè dizalice;3) projekat montaè skele (stati~ki prora~un i odgovaraju}e crteè) ako se

dizalica montira pomo}u skele.

Montaà ~eli~ne konstrukcije dizalice mora odgovarati propisima o tehni~kim

normativima za montaù ~eli~nih konstrukcija.

Za{tita od korozije dizalice i njenih delova odre|uje se projektom dizalice.


39/59

5. Pregledi i ispitivanje dizalice^lan 125.

Dizalica, njeni delovi i oprema podleù pregledima i ispitivanjima pre pu{tanja

u rad (prvi pregled i ispitivanje), pregledima i ispitivanjima u odre|enim vremenskim

intervalima i vanrednim pregledima i ispitivanjima.

Pregledi i ispitivanja u odre|enim vremenskim intervalima su: dnevni,

nedeljni, mese~ni, godi{nji i generalni.

Pregled i ispitivanje dizalice, njenih delova i opreme, pored rokova navedenih

u stavu 2. ovog ~lana, mogu se vr{iti i u drugim rokovima, zavisno od pogonske

klase dizalice, uslova pod kojima dizalica radi, uputstva proizvo|a~a dizalice,

potreva i drugih okolnosti koje mogu uticati na sigurnost rada dizalice, njenih

delova i opreme.Pregled i ispitivanje dizalice mora se obaviti nakon dokaza stati~ke stabilnosti

dizali~ne staze idobijanja geodetskog snimka koloseka dizalice.

^lan 126.

O izvr{enom pregledu i ispitivanju pre pu{tanja u rad dizalice (prvi pregled i

ispitivanje) daju se izve{taj i potvrda koji ~ine sastavni deo mati~ne knjige dizalice.

Rezultati mese~nih, godi{njih i vanrednih pregleda i ispitivanja upisuju se u

kontrolnu knjigu dizalice.

O izvr{enom generalnom pregledu i ispitivanji izdaje se izve{taj i rezultati se

upisuju u kontrolnu knjigu dizalice.

^lan 127.

Pregled i ispitivanje dizalice, njenih delova i opreme pre pu{tanja u rad (prvi

pregled i ispitivanje) vr{i se kod dizalica koje se isporu~uju u kompletnom obliku

odmah posle zavr{ene izrade, odnosno pre isporuke i kod dizalica koje se ugra|uju

u objekte ili koje se zbog sloènosti, odnosno glomaznosti konstrukcije mogu

kompletirati tek na mestu kori{}enja posle zavr{ene montaè, a pre pu{tanja u rad.

^lan 128.

Dnevnim pregledom i ispitivanjem ispravnosti dizalice, njenih delova i opreme

utvr|uje se, po pravilu, slede}e:

1) da li je vozna staza slobodna (pregled obe {ine);2) da li ispravno radi ko~nica na pogonskom mehanizmu za pokretanje

mosta, za pokretanje voznog vitla i za dizanje tereta;


40/59

3) da li su nosiva sredstva ispravna (vizuelni pregled kuke i u`eta);4) da li je rasklopni aparat ispravan (zatvoren, neo{te}en itd.);5) da li su ispravni elektri~ni klizni vodvi (da li na vodovima ili u njihovoj

neposrednoj blizini ima promena, lomova usled pada nekog predmeta,

velikog iskrenja itd.);6) da li dizali~na sklopka u kabini pravilno isklju~uje i uklju~uje strju;7) da li funkcioni{e hidrauli~na i pneumatska instalacija;8) da li je ispravan ure|aj za osiguranje dizalice od pokretanja vetrom;9) da li su ispravne grani~ne sklopke (krajnji isklju~iva~i) ugra|ene za

ograni~enje pojedinih kretanja;

10)da li je ispravno dugme za brzo isklju~enje u nu`di svih pogona dizalice;11)

da li je ispravan sistem za podmazivanje i da li su pritegnute mazalice;

12)da li je mobilna dizalica postavljena u granicama dozvoljenog nagiba;13)da li kod mobilnih dizalica ispravno radi ure|aj za spu{tanje, dizanje i

fiksiranje kraka;

14)da li ure|aj za otvaranje i zatvaranje grabilice radi ispravno;15)da li ure|aji za prenos tereta pomo}u nosivog elektromagneta rade

ispravno.

^lan 129.

Nedeljni pregledi i ispitivanje dizalice, njenih delova i opreme, pored pregleda

i ispitivanja propisanih ~lanom 128. ovog pravilnika, sastoji se, po pravilu, od:

1) pregleda stanja uzemljenja i ispravnosti vodova prema zemlji (vizuelnipregled spojeva {ina uzemljnja na oba kraja staze);

2) ispitivanja ispravnosti celokupnog osvetljenja;3) vizuelnog pregleda prilaznih lestvica i ograde na stazi dizalice;4) pregleda i pode{avanja svih nose}ih elemenata (kuke, u`ad, kotura~e i sl.)

i ure|aja za ko~enje;

5) pregleda i izmene kontakata na kontrolerima, kontaktorima i oduzima~ima;6) pregleda ispravnosti ure|aja za podmazivanje i dodavanje maziva;7) pregleda spojnica i drugih elemenata za prenos snage, bez otvaranja

reduktora ako to nije potrebno;

8) pregleda i podmazivanja mehani~kih delova elektri~nih ure|aja naelektromotorima, grani~nim sklopkama (krajnjim prekida~ima),

kontrolerima i ostalom.


41/59

^lan 130.

Mese~ni pregled i ispitivanje ispravnosti dizalice, njenih delova i opreme,

pored pregleda i ispitivanja propisanih u ~lanu 129. ovog pravilnika, sastoji se, po

pravilu, od:

1) pregleda staza, spojeva {ina i pri~vr{}enja uz konstrukciju ili nosivibetonski deo;

2) pregleda gornjeg i donjeg stroja dizali~ne staze dizalice sa kolosekompostavljenim na tlo;

3) pregleda ko~nice na mehanizmu dizanja, uklju~uju}i i otko~nu napravu;4) pregleda ko~nice na ure|aju za pokretanje mosta;5) vizuelnog pregleda nosivih delova dizalice, koji su sastavni deo dizalice

(traverze, kuke, uèta i njegovog namotavanja na bubanj, u~vr{}ivanjauèta na bubanj, kotura i njihovih leì{ta i osovina);

6) pregleda celokupnog osvetljenja;7) vizuelnog pregleda pogona za pokretanje mosta voznog vitla i ure|aja za

dizanje tereta (to~kova, osovina, zup~anika i leàja reduktora);

8) podmazivanja ma{}u spoljnih zup~anika, dodavanja masti u mazalicu idolivanja ulja u reduktore prema {emi podmazivanja;

9) vizuelnog pregleda rasklopnih aparata u kabini i na mostu (zategnutost,mehani~ka o{te}enja izolatora i nasedanje kontakata);

10)pregleda oduzima~a struje (ne smeju biti nagoreli i o{te}eni);11)vizuelnog pregleda elektri~nih vodova od oduzima~a struje do motora;12)pregleda ispravnosti ure|aja za kratko spajanje dizalice s dizali~nom

stazom (metalni oduzima~ mora dobro nalegati na {inu i stvoriti pouzdan

elektri~ni i mehani~ki spoj izme|u {ina i mosta), pri ~emu se vizuelno

proverava premo{}enje na spojevima samih {ina i krajnjih uzemljiv~a;

13)ispitivanja ispravnosti blokiranja glavne sklopke s kontrolerima (svaki odkontrolera pojedina~no se pomakne iz nultog poloàja i proverava

mogu}nost uklju~enja glavne sklopke na dizalici);

14)proveravanja elektri~ne grejalice, ventilatora i priklju~nog kabla;15)proveravanja ispravnosti i delovanja grani~nih sklopki (krajnjih

isklju~iva~a) na vo`nju mosta, vo`nju voznog vitla i pogon dizanja u oba

poloàja;

16)proveravanja ~isto}e ku}i{ta elektromotora, naro~ito performacijeza{titnih kapa ventilatora;


42/59

17)kontrole stanja povr{ina kliznih prstenova (prstenovi moraju biti ~isti iklatki);

18)pregleda ispravnosti ulo`aka topljivih osigura~a i bimetalnog releja injihove pode{enosti prema nazivnim vrednostima strujnog kola;

19)pregleda elektroure|aja na mehanizmu za dizanje i preno{enje tereta saelektromagnetom (kablova, spojeva, utika~a, bubanja za namotavanje

kabla i ostalog u vezi sa elektromagnetom);

20)pregleda ispravnosti rada glavnih rasklopnih aparata (da li se svi kontaktiisklju~uju pravovremeno), a naro~ito glavnog rasklopnog aparata koji se

zaklju~ava;

21)pregleda rada motora (oslu{kivanjem i instrumentima) i kontrolera(otvaranjem njihovih ku}i{ta i pregledom kontakata, ~etkice i dr.);

22)pregleda stanja uzemljenja i ispravnosti spojeva i vodova prema zemlji(vizuelni pregled spojeva {ina i uzemljiva~a na oba kraja staze);

23)pregleda stanja hidrauli~ne i pneumatske instalacije (zaptivenosti, nivoaulja, pre~ista~a itd.).

^lan 131.

Godi{nji pregled i ispitivanje dizalice, njenih delova i opreme sasto

Documents

Pravilnik o Tehnickim Normativima Za Dizalice