Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон у објектима изложеним агресивном дејству средине

Правилник је објављен у "Службеном листу СРЈ", бр. 18/92 од 10.7.1992. године.

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1.

Овим правилником прописују се технички нормативи за пројектовање и извођење бетонских и армиранобетонских конструкција (у даљем тексту: бетонске конструкције, односно бетон), које су стално или привремено изложене или могу бити изложене агресивном дејству средине.

Агресивно дејство средине у свим облицима агрегатног стања (ваздушно, текуће, чврсто) одређује се хемијским испитивањима прописаним овим правилником.

Члан 2. Показатељи агресивног дејства средине, прописани овим правилником, сврставају се у класе

А1, А2, А3, А4 и А5, а односе се на бетон справљен од портланд цемента, портланд цемента са додатком згуре и/или пуцолана или сулфатно отпорног цемента без или са додатком згуре и/или пуцолана (специјалне врсте портланд цемента) који задовољавају захтеве одговарајућих југословенских стандарда.

Показатељи агресивног дејства воде, прописани овим правилником, примењују се само ако температура воде при узимању узорака износи 0°  до + 50 °С.

II. ОСНОВНИ ОБЛИЦИ АГРЕСИВНОГ ДЕЈСТВА ВОДЕ НА БЕТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Члан 3. Основни облици агресивног дејства воде на бетонске конструкције су: 1) излуживање - које се јавља при дејству меких вода које садрже веома мало растворљивих

састојака, а настаје услед већег или мањег степена растворљивости калцијумових једињења из цемента у води при њеном филтрирању кроз бетон.

Агресивно дејство излуживања одређује се величином хидрокарбонатне алкалности; 2) општекиселинска агресивност - која настаје услед присуства различитих слободних

киселина које проузрокују растварање кречњачких агрегата и калцијумових једињења у цементу. Општекиселинска агресивност одређује се концентрацијом киселина, односно величином pH

вредности; 3) угљенокисела агресивност - која дејством агресивне угљене киселине проузрокује

растварање калцијумових једињења у цементу и њихово испирање из бетона. Угљенокисела агресивност одређује се концентрацијом слободне угљене киселине (односно

агресивног CO2), при чему се код оцене узима у обзир садржај калцијум хлорида и сулфата, као и карбонатна тврдоћа;

4) сулфатна агресивност - која настаје услед присуства различитих сулфатних соли, чије дејство проузрокује стварање кристала калцијумсулфоалумината - хидрата или гипса, тако да услед повећане запремине ново насталих једињења долази до механичког разарања и рушења структуре бетона, са или без видљивих знакова бубрења бетона на површини конструкције.

Сулфатна агресивност одређује се концентрацијом јона сулфата, при чему се узима у обзир садржај хлорида;

5) магнезијумска агресивност - која дејством измене магнезијумових једињења одговарајућим калцијумовим једињењима проузрокује бубрење или испирање бетона, што доприноси разарању бетонске структуре.

Магнезијумска агресивност одређује се концентрацијом јона магнезијума зависно од садржаја јона сулфата;

6) амонијумска агресивност - која проузрокује разарање бетонске структуре услед стварања растворљиве калцијумове соли која се испира из бетона.

Амонијумска агресивност одређује се садржајем јона амонијума; 7) алкална агресивност - која настаје услед високе концентрације и дуготрајног дејства

алкалија, нарочито натријум и калцијум хидроксида, који проузрокују растварање силикатних једињења у бетону.

Алкална агресивност одређује се концентрацијом алкалија.

III. КЛАСИФИКАЦИЈА АГРЕСИВНЕ СРЕДИНЕ НА БЕТОН И АРМАТУРУ У БЕТОНУ

Члан 4. Хемијски агресивна средина која дејствује на бетон класификује се према агрегатном стању на

ваздушно (ознака: g), текуће (ознака: L) и чврсто (ознака: S). Облици дејства хемијски агресивне средине су: хемијски, електрохемијски, биохемијски и

посебни. Код ваздушне хемијски агресивне средине (g) ради се: CO2, SO2, HCl, H2S и Cl2. Код текуће хемијски агресивне средине (L) ради се комплетна хемијска анализа са

одређивањем следећих састојака и карактеристика: HCO3, pH, агресивни CO2, SO4-2, Mg2+, укупни

садржај соли, слободна угљена киселина, H2S, Cl-, NO3-, S-2, Ca+2, Na+, K+, утрошак KMnO4 и

специфична проводљивост. Код чврсте хемијски агресивне средине (S) утврђује се укупни садржај соли код испаравања

на површини, и то: SO4-2, Cl-, pH садржај у води раствореног Mg.

Члан 5. Агресивност ваздушне хемијски агресивне средине утврђује се на основу врсте, концентрације

и влажности гаса и сврстава се у групе гасова: A, B и C (табела 1).

Табела 1.

Група гасова (g)

Врста гаса и концентрација у mg/m3 (годишњи просек)

CO2 SO2 CL2 HCl H2S

A <1000 0,5 0,1 0,05 0,1

B 1000 > 0,5 10 > 0,1 10 >0,05 5,0 >0,1 10

C - >10 200 >10 20 >5,0 100 >10 200

Код присуства већег броја гасова из става 1. овог члана у ваздушно хемијски агресивној средини који су по концентрацијама у границама датим у табели 1. узима се степен најагресивнијег гаса (табела 2).

Табела 2.

Релативна влага ваздуха у просторији, у %

Степен агресивности код групе гасова

A B C

до 60%: сува - - А1

> 60% 75%: нормална - А1 А2

> 75%: влажна А1 А2 А3

Влажност агресивне средине дефинише се као просек релативне влажности ваздуха по појединим годишњим добима.

У случају да је бетон у сталном контакту са течностима, средина се дефинише као влажна.

Члан 6. Степени течне хемијски агресивне средине (водне отопине) (L) у зависности од агресивне

материје у њој категоришу се у следеће касе А 1, А 2, А 3, А 4 и А 5. Садржај и консистенција агресивних материја за одређивање степена агресивности средине

важи за услове влажења (намакања) бетонских конструкција са течностима без притиска или код једностраног хидростатичког притиска највише 1 bar или за бетонске конструкције које се налазе у порозном материјалу са коефицијентом филтрације већим од 0,1 m /дан.

Ако садржај и концентрација агресивних материја нису познати, вредности се одређују експериментално.

Ако се течна хемијски агресивна средина карактерише по HCO3 и pH или ако је већа од наведене у табели 3, а остале вредности су мање од вредности у табели 3, за класу А1, та средина се карактерише као неагресивна, осим у случају агресивног дејства раствора база и морске соли.

Табела 3.

Степен агресивности

средине

HCO3

g/l

Садржај (концентрација) агресивне компоненте, у mg/l

pH или %

(m/n)

CO2 SO4-2 Mg2+ NH4

+

Укупни садржај соли код којих

долази до испаравања на

површини (L, S):

А1 1,7

6,5

5,0

15

40

> 250 500

> 1000

2000

> 20 5

0

> 10

20

А2 - < 5,0 4,

0

> 40

< 100

> 500

< 1000

> 2000

< 3000

> 50 <

100

>20

< 50

А3 - < 4,0 2,

0

> 100

> 1000 6000

> 3000 >

100 > 50

А4 - < 2,0 5%

- > 6000 1200

0 - - -

А5 - < 2,0 > 5%

- > 12000 - - -

Критеријуми агресивности обзиром на pH односе се само на растворе неорганских киселина. Код концентрације pH мање од 2 мора се дати концентрација агресивне компоненте киселине у % (m/m).

Степен агресивности киселина је зависан од растопивости калцијумових соли. За киселине у којима је раствор соли калцијума мањи од 1 g/l, код оцене агресивност степен агресивности се смањује за 1 степен.

Под површином испаравања подразумева се откривена површина бетонске конструкције која се налази у ваздушној средини не даље од 1 m од водне површине.

Код течне хемијски агресивне средине са већим бројем агресивних компоненти, степен агресивности оцењује се према најагресивнијој компоненти.

Члан 7. Степен чврсте хемијски агресивне средине (S) у зависности од агресивних материја,

категоришу се у следеће класе А 1, А 2, А 3, А 4 и А 5 (табела 4).

Табела 4.

Степен агресивности садржај сулфата у

здробљеном SO42-

, mg/kg

садржај хлорида у здробљеном узорку: Cl-

,

mg/kg

А1 > 250 500 > 500 1000

А2 > 500 1000 > 1000 5000

А3 > 1000 6000 > 5000

А4 > 6000 12000 -

А5 > 12000 -

- Чврста тла су тла било каквог гранулометријског састава и финозрната.

- У посебним случајевима када степен агресивности није одређен нормативима, одређује се вредност експериментално.

Члан 8. Класа агресивности средине електрохемијским дејством одређује се обзиром на његово

дејство на арматуру у бетону у зависности од садржаја хлорида и услова контакта средине са конструкцијом.

Степени агресивности течних средина (L) обзиром на електрохемијско дејство на арматуру челика бетонских и преднапрегнутих конструкција дати су у табели 5.

Табела 5.

Садржај Cl -, у mg/l

Намакање у речним хемијски агресивним срединама које садрже Cl -

стално повремено

> 500 1000 - А1

> 1000 Ј 5000 - А2

> 5000 А1 А3

IV. КЛАСИФИКАЦИЈА КЛИМАТСКИХ УТИЦАЈА АГРЕСИВНЕ СРЕДИНЕ НА БЕТОН И АРМАТУРУ У БЕТОНУ

Члан 9. Климатски утицај агресивне средине на бетон и арматуру у бетону условљен је климом

средине у којој се бетонска конструкција налази. Климатски утицаји карактеришу се према температури ваздуха, броју прелаза температуре

ваздуха преко 0 °C и влажности ваздуха. Средња месечна температура (T ms) ваздуха у хладном, односно топлом месецу је средња

вредност свих средњих дневних вредности температура ваздуха у самом хладном, односно топлом месецу за вишегодишњи период (табела 6).

Број прелаза температуре ваздуха преко 0 °C је средњи вишегодишњи број дана у години код којих је максимална температура ваздуха позитивна а минимална температура ваздуха негативна (табела 7).

За хидротехничке објекте број прелаза температуре ваздуха преко 0 oС одређује се као број промена нивоа воде код негативних температура ваздуха.

Табела 6.

Ознака Опис

веома хладно - VC средња месечна температура (Тms) само у хладном

месецу - 30 С и мања. Клима Арктика и Антарктика

хладна - C само у хладном месецу: - 30 оС Тms - 15 оС

умерена - T само у хладном месецу: Tms између - 15 оС и - 4 оС

топла - M само у топлом месецу: Tms између + 20 оС и + 25 оС

врућа - H само у топлом месецу: Tms између + 25 оС и + 30 оС

веома врућа - VH само у топлом месецу: Tms већа од + 30 оС

 

Табела 7.

Климатска зона

Број прелаза температуре ваздуха преко 0 оС, у оС

1 до 25

2 од 26 до 50

3 од 51 до 100

4 101 и више

Према средњој релативној влажности ваздуха најтоплијег месеца клима се разврстава на: суву (a), нормалну (n), и влажну (h) (табела 8).

Средња месечна релативна влажност ваздуха само у топлом месецу је средња вредност из свих средњих дневних вредности релативне влажности ваздуха само за топле месеце за вишегодишњи период (табела 8).

Табела 8.

   Релативна влажност ваздуха, у %

Разреди обзиром на климу

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

веома хладна - VC

                       

хладна - C                        

умерена - T сува (а) нормална (н) влажна (х)

топла - M                    

врућа - H                    

веома врућа - VH

                   

Ознака разреда климатских утицаја:

- разред по температури: велико слово (табела 6)

- разред по влажности: мало слово (табела 8)

- разред по климатској зони: бројка (табела 7).

Нпр.: Умерена клима нормалне влажности (табела 8), 30 циклуса смрзавања и одкрављивања (табела 7): Tn2

Утицај морске атмосфере на карактеристике климе (нпр. клима - топла, влажна, морска) узима се у обзир највише до 100 km од морске обале.

V. РАЗВРСТАВАЊЕ АГРЕСИВНЕ СРЕДИНЕ КОЈА ДЕЈСТВУЈЕ ХЕМИЈСКИ ИЛИ ФИЗИЧКИ НА БЕТОН И/ИЛИ НА АРМАТУРУ У БЕТОНУ

Члан 10. Агресивна средина према степену агресивности дели се на следеће степене: 1) слабо агресиван степен, 2) умерено агресивни степен, 3) јако агресиван степен, 4) веома јако агресиван степен. Код агресивне средине веома јако агресивног степена, морају се предузети посебне заштитне

мере, тј. додатна заштита бетона. Разврставање агресивне средине која дејствује на бетон према хемијској агресивности,

климатској агресивности и степену агресивности, дато је у табели 9. Члан 11.

Разврставање агресивне средине која дејствује на арматуру у бетону према хемијској агресивности, климатској агресивности и степену агресивности, дато је у табели 10.

Арматура осетљива на корозију је од: 1) челика свих врста и класа, пречника мањег од 4 mm ; 2) термички прерађеног челика свих пречника; 3) хладно вученог челика, оптерећеног сталним оптерећењем, већим од 400 MPa. Све остале врсте челика су мало осетљиве на корозију.

Табела 9.

Разреди према степену

агресивности

Хемијска агресивност

Климатска агресивност:

Општи опис агресивног медија

слабо агресивни степен

- Ca, Ta, Ma, Hn, VHn

- простори за становање, јавне зграде; - услови код којих се повећана релативна влажност појављује у краћем временском периоду (нпр. 60% - мање од 3 месеца у години).

умерено агресивни степен:

A1g, S VCa, Ca 1-2 Ta 1-2, Ma 1-2 Ha, VHn, Cn, Tn, Mn

- просторије са великом влажношћу (више од 60% влажности); - потапање у свежу воду или дејствовање кишнице; - хладни зимски период у којем долази до највише 25 циклуса смрзавања и крављења у влажном стању

- велики број циклуса смрзавања и крављења у сувом или мало влажном стању; - земља без минерала.

јако агресивни степен:

A2c, S Ca 1-4, Ca 3-4, Ta 3-4, Ma 3-4, VCn, Cn 1-3, Tn 1-3, Mh 1-4, Ch, Ch 1-3, Th, Th 1-3, Mh, Mh 1-3, Hh, Vhh

- зона периодичног њихања у морској води; - велики број циклуса смрзавања и крављења у влажним срединама; - у минералној или кисеоником засићеној води или текућинама које садрже веће количине киселина или соли (класа А2); - агресивни индустријски ваздух.

веома јако агресивни степен

A3g, S A4g, S A5g

VCn 1-4, Cn 4, Tn 4, VCh, VCh 1-4, TH4, MH4

- јака хемијска агресивна средина; - оштри зимски услови; - бројни циклуси

смрзавања и крављења у влажној околини.

Табела 10.

Разреди према степену

агресивности

Хемијска агресивност

Климатска агресивност

Општи опис агресивног медија

слабо агресивни степен

- Ca, VCa Ta Ma Ha Va

- простори за становање и јавне зграде; - услови код којих се повећана релативна влажност појављује у краћем периоду (нпр. 60% мање од 3 месеца у години).

умерено агресивни степен:

A1g, S Ca, VCn Tn Mn Hn VHn

- просторије са високом влажношћу (више од 60%) и у условима дејствовања корозионих гасова и пара; - просторије са свежом водом или са дејством кишнице; - хладни период у зимско доба без концентрације агресивних гасова; - у тлу без минерала; - потопљен у морску воду.

јако агресивни степен:

A2g, S Ch Th Mh Hn VHn

- у зони периодичног намакања или чешће потапање у агресивну воду тиме да је једна страна на ваздуху - у минералним или кисеоником засићеним водама или текућинама које садрже већу количину киселине и соли (класа А2);- агресивна индустријска или морска атмосфера.

веома јако агресивни степен

A3g, S A4g, S A5g, S

  - јака хемијска агресивна средина

VI. КРИТЕРИЈУМИ ЗА СТЕПЕН АГРЕСИВНОСТИ РАСТВОРА СУЛФАТА У ВОДИ Члан 12.

Степен агресивности раствора сулфата у води оцењује се према врсти катјона сулфата и садржини бикарбонатног излужавања у раствору сулфата.

Сулфати у зависности од врсте катјона деле се у три групе: 1) сулфати амонијума, алуминијума, грожђа и мангана (I); 2) сулфати натријума, калијума, магнезијума, калцијума (II); 3) сулфати бакра, цинка и никла (III). Садржина сулфата у воденим растворима (изражени у g/l - прерачунат у сулфатне катјоне)

дата је у табели 11.

Табела 11.

  Група сулфата

обзиром на врсте

катјона

Концентрација сулфата у g/l, у растворима разреда агресивности

А1 А2 А3 А4 А5

I 0,25 0,5

> 0,5 Ј 1,0

> 1,0 Ј 1,5

> 1,5 Ј 4,0

> 4,0

II і 0,25 Ј 0,5

> 0,5 Ј 1,5

> 1,5 Ј 6,0

> 6,0 Ј 12,0

> 12,0

III і 0,25 Ј 1,0

> 1,0 Ј 6,0

> 6,0 Ј 12,0

> 12,0 Ј 20,0

> 20,0

Ако је садржина сулфата и бикарбонатних раствора (HCO3) од 0,2 g/l до 0,4 g/l у растворима, разред агресивности у растворима се смањује за 1 степен, а код садржине HCO3 већа од 0,4 g/l за 2 степена.

VII. ЗАХТЕВ ЗА КВАЛИТЕТ МАТЕРИЈАЛА ЗА БЕТОН, ЗА САСТАВ БЕТОНА И ТЕХНОЛОГИЈУ ЊЕГОВЕ ИЗРАДЕ КОД БЕТОНСКИХ

КОНСТРУКЦИЈА КОЈЕ ЋЕ БИТИ ТОКОМ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ИЗЛОЖЕНЕ АГРЕСИВНОМ ДЕЈСТВУ СРЕДИНЕ

Члан 13. Основне заштитне техничке мере које се примењују ради повећања постојаности бетона у

агресивним срединама су: 1) посебне врсте цемента; 2) одговарајући састав минералног агрегата; 3) хемијски додаци за бетон; 4) смањење вредности v/c ; 5) згушњавање свежег бетона; 6) постизање тежине водонепропустљивости бетона.

Члан 14. Додатна заштита бетона представља дограђивање изолације на бетонску површину која

штити бетон од директног утицаја агресивне средине или импрегнацију бетона материјалима који повећавају постојаност бетона у конкретној агресивној средини.

Члан 15. У току и после уграђивања, при нормалним условима учвршћивања, а најмање за период од

две недеље, бетон не сме доћи у додир са агресивном средином. Ако се за бетон употребљава пуцолински цемент, период у коме бетон не сме доћи у додир са

агресивном средином износи најмање три недеље. Одредбе овог члана односе се и на префабриковане бетонске елементе, који после

уграђивања долазе у додир са агресивном средином. Члан 16.

Ако су армиранобетонске конструкције изложене агресивном дејству средине, дебљина заштитног слоја бетона износи најмање 5 cm а ширина отвора прслина органичава се према одредбама Правилника о техничким нормативима за бетон и армирани бетон.

Уграђивањем бетона мора се остварити са површина која долази у додир са агресивном средином буде што затворенија.

Оштре ивице бетонских конструкција морају бити заобљене, са кривином полупречника од најмање 5 cm.

Члан 17. У техничкој документацији за објекте чији поједини бетонски делови могу бити изложени

агресивном дејству средине морају детаљно бити обрађени подаци који указују на агресивност средине, усвојена врста цемента и агрегата за бетон, врста додатка бетона, услови за нормално очвршћавање бетона, начин и степен обезбеђења водонепропустљивости бетона, допунске мере заштите, начин контроле примењивања техничких мера, које се спроводе ради заштите бетонских конструкција од агресивног дејства воде и тла, као и остале мере које се предузимају према одредбама овог правилника.

Члан 18. Код агресивног дејства разрада Al L, A2 S и Al g на бетон, бетон мора да задовољи захтеве

прописане овим правилником без додатне заштите. Код агресивног дејства средине разреда A2 и више, примена основне заштите задовољава за

постојаност бетона у агресивним срединама А2 L pH, A2 L CO2, A2 L SO4, A3 L SO4 и A4 L SO4. У другим агресивним срединама потребна је додатна заштита бетона.

Ако је после израде основна заштита агресивна средина А2 или већа од А2, бетон се мора додатно заштитити.

VIII. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР МАТЕРИЈАЛА ЗА БЕТОН Члан 19.

Бетон који ће бити у експлоатацији изложен агресивном дејству средине Al L SO4 1-3, A2 L SO4

2 и A3 L SO4 1, мора бити израђен са портланд цементом садржине трикалцијевог алумината највише 8% (m/m) и трикалцијевог силиката највише 65% (m/m).

Бетон који ће бити у експлоатацији изложен агресивном дејству средине A2 L SO4 3, A2 L SO4

2, A2 L SO4 3, A4 L SO4 4 1-3 и A5 L SO4 мора бити израђен са сулфатно отпорним цементом (сулфатно отпорни портланд цемент и портланд цемент са додатком згуре).

Бетон који ће бити у експлоатацији изложен неорганским и органским киселинама pH мање од 2 мора бити израђен са киселиноотпорним везивом на бази раствора силиката натријума или калијума.

Бетон који ће бити у експлоатацији изложен слабим киселинама (концентрација мања од 5%) или периодичном деловању киселине у води мора бити водоотпоран и киселиноотпоран;

Код деловања минералних соли на бетон који садрже веће количине соли (нпр. морска вода) за бетон се употребљава цемент, за који постоји доказ да су у бетонским конструкцијама, које су биле у експлоатацији под таквим условима више од 10 година или се бетон заштићује додатном заштитом.

У агресивним срединама класе A3 L SO4 па надаље употреба сулфатноотпорног цемента је обавезна.

Бетон од сулфатноотпорног цемента са додатком згуре или пуцолана у погледу постојаности упоређује се са бетоном од сулфатноотпорног, портланд цемента.

Члан 20. Агрегати за израду бетона морају бити отпорни на агресивно дејство средине која ће

дејствовати на бетон. Употреба агрегата карбонатног порекла за израду бетона у кисело агресивним срединама није

дозвољена. У агресивним срединама које садрже угљене киселине може се употребити агрегат

карбонатног порекла тек на основу позитивне експерименталне примене. Агрегати који садрже аморфни силицијум-диоксид (алкалнореактивни) при употреби за израду

бетона који је изложен деловању алкалија, морају се пре употребе испитати на потенцијалну алкално-силикатну реактивност.

Агрегати од згуре, туфа или отпадака у производњи обојене и црне металургије или у термо електранама, могу се употребити за израду бетона на основу претходних доказа о њиховој употребљивости.

Члан 21. Употреба хемијских додатака за повећање постојаности бетона у агресивним срединама мора

бити утврђена на основу претходних испитивања. Хемијски додаци за бетон не смеју да садрже материје које проузрокују корозију на арматуру

и/или да снижавају чврстоћу бетона. Члан 22.

Састав бетона за одговарајућу агресивну средину, утврђује се пројектом бетона на основу резултата испитивања компоненталних материјала и пројектовања и испитивања бетона у претходном поступку.

Отпорност бетона у слабо агресивним срединама се повећава са његовом водонепропусношћу.

Карактеристике бетона у погледу марке водонепропусности према југословенском стандарду JUS U.M 1.015 и дате су у табели 12.

Табела 12.

Карактеристика бетона у погледу састава

Марка водонепропустљивости

V8 V10 V12

врста цемента портланд цемент или сулфатноотпорни портланд цемент

агрегат кварцни песак средње зрнавости

груби агрегат - еруптивни или алувијални са зрнима 4 до 31,5 mm или 4 до 16 mm

количина цемента 300 kg/m3 350 kg/m3 400 kg/m3

v/c 0,60 0,50 0,45

одлежавање 28 дана у влажној околини са температуром 20 4 оС

простор воде највише 100 mm 50 mm 30 mm

Постојаност бетона од портланд, сулфатноотпорног портланд цемента код различите марке водонепропустљивости у текућем и чврстим агресивним срединама дата је у табели 13.

Табела 13.

  Врста агресивне средине

  Постојаност бетона од портланд цемента

марке водонепропустљивости

  Разред агресивности у односу на

СО2

  Постојаност бетона од сулфатноотпорног портланд

цемента марке водонепропустљивости

V 10 V 12 V 8 V 10 V 12

А1

А2

А3

А4

А5

+

+

-

-

-

++

++

-

-

-

А1

А2

А3

А4

А5

++

++

+

-

-

++

++

++

+

-

++

++

++

++

+

++ примена без ограничења + бетон је ограничено постојан - бетон није постојан

Постојаност бетона од портланд цемента различитих водонепропустности у гасовитим агресивним срединама дата је у табели 14.

Табела 14.

Класа агресивности

Постојаност бетона при водонепропустљивости

V 10: V 12:

А1 g А2 gА3 g

++ + -

++ ++ +

++ примена без ограничења + бетон је ограничено постојан - бетон није постојан

Члан 23. Узорци воде за испитивање хемијског састава и карактеристика ради утврђивања агресивног

дејства на бетонске конструкције узимају се на следећи начин: 1) из површинских токова воде (река, потока итд.) - вода се узима непосредно у боцу, која се

урони око 30 cm испод површине воде, са грлићем окренутим према струји. Из дубљих површинских токова, са већих дубина вода се узима помоћу одговарајућих апарата. Узорци се увек узимају са најмање три места која су на различитим одстојањима од обале, као и са најмање две различите дубине воде на сваком односном месту;

2) из темељних ископа - вода се узима одмах чим се прикупи потребна количина свеже воде. Устајала вода или вода која је на неки начин запрљана нечистоћама мора се најпре исцрпати, па тек онда узети узорак. Ако темељни ископ пресеца неколико водоносних слојева, из сваког слоја мора се узети узорак воде. Узорак се узима одговарајућим апаратом или боцом тако опремљеном да се омогући узимање воде из одређених дубина;

3) из бунара - вода се узима после 10 до 15 min после испумпавања (само један узорак); 4) из извора и врела - вода се узима стављањем боце под млаз; 5) из стајаћих вода (језера, бара итд.) - вода се узима уроњавањем боце на око 30 cm испод

површине, односно, ако је то потребно, и са различитих дубина помоћу одговарајућих апарата. Учесталост узимања узорака мора да буде такво да омогућује оцену агресивности за сваки

елемент бетонске, односно армиранобетонске конструкције (нпр. тунелске облоге, потпорни зидови, пропусти, риголе, шипови, темељи, стубови итд.). За елементе линијских бетонских конструкција (дужих потпорних зидова, тунела, канала, магистрални водови и сл.) испитивања се врше са одговарајућом учесталошћу по дужини узимајући у обзир промене средина по дужини простирања а према програму испитивања.

Боце које служе за узимање узорака воде морају бити израђене од хемијски постојаног стакла или од синтетичког материјала. Пре узимања узорака воде, боце се морају испрати водом која се узима за испитивање.

Ради одређивања агресивног дејства воде према бетону, за хемијску анализу у лабораторији узима се два литра воде. Истовремено се у посебну боцу са мермерним прахом узима 1/2 литара воде за одређивање агресивног CO2. Ако се квалитативним налазом утврди присуство сумпорводоника, у посебну боцу се узима још 1/2 литара воде којој се додаје кадмијум-ацетат. Боце са водом морају се напунити до врха.

Боце са узорцима морају имати етикете, са подацима који се односе на узорак воде. Узорци воде морају се у року од 48 h од момента узимања доставити у лабораторију на

испитивање. Члан 24.

Узорци тла за испитивање хемијског састава и карактеристика ради утврђивања агресивног дејства тла на бетонске конструкције, узимају се према југословенском стандарду JUS U.B 1.010.

IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 25.

На пројектовање и извођење конструкција од бетона и армираног бетона објеката чија изградња започиње у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог правилника, одредбе овог правилника неће се примењивати.

Члан 26. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о техничким мерама и

условима за пројектовање и извођење бетонских и армирано-бетонских конструкција у срединама изложеним агресивном дејству воде и тла ("Службени лист СФРЈ", бр. 32/70).

Члан 27. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу СРЈ".

На основу члана 30. ст. 1. и 3. Закона о стандардизацији ("Службени лист СФРЈ", бр. 38/77 и 11/80), у сагласности са  председником Савезног комитета за енергетику и индустрију и савезним секретаром за народну одбрану, директор Савезног завода за стандардизацију прописује