PRAVILNIK o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost srednjeg

obrazovanja i vaspitanja

Na osnovu lana 156.stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

(Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 52/11 i 55/13),

Ministar prosvete, nauke i tehnolokog razvoja donosi

PRAVILNIK

o kriterijumima i standardima za finansiranje

ustanove koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja

i vaspitanja

I. UVODNE ODREDBE

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se kriterijumi i standardi za finansiranje (u daljem tekstu:

cena usluga) ustanova koje obavljaju delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja

srednjih kola (u daljem tekstu: kola).

lan 2.

koli se za ostvarivanje kolskog programa i godinjeg plana rada kole obezbeuju

sredstva na osnovu utvrene cene usluga, pod uslovima i u skladu sa odredbama ovog

pravilnika.

Cena usluga, obuhvata sredstva za plate, dodatke zaposlenih i socijalne doprinose na

teret poslodavca, koja se obezbeuju iz budeta Republike Srbije, kao i druge tekue

rashode (materijalne trokove), za koje se sredstva obezbeuju iz budeta jedinice

lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Cena usluga utvruje se i obraunava na poetku svake kolske godine.

Izmena cene usluga moe se vriti tokom kolske godine, kada nastupe promene nekog

od elemenata na osnovu kojih je utvrena cena usluga, u skladu sa zakonom i ovim

pravilnikom.

lan 3.

Utvrivanje cene usluga vri se na osnovu broja radnih sati, odnosno broja zaposlenih

za ostvarivanje godinjeg plana rada kole, kolskog programa, veliine i opremljenosti

kole, broja odeljenja i uenika, ukupnog broja zaposlenih, stepena njihovog

obrazovanja i materijalnih trokova.

kola dostavlja ministarstvu nadlenom za poslove obrazovanja (u daljem tekstu:

Ministarstvo) nadlenoj kolskoj upravi najkasnije do 15. septembra tekue kolske

godine Izvod iz godinjeg plana rada kole sa elementima potrebnim za utvrivanje

cene usluga.

II. MERILA U POGLEDU UTVRIVANjA BROJA ZAPOSLENIH

lan 4.

Broj izvrilaca u nastavi za ostvarivanje godinjeg plana rada kole utvruje se na

osnovu:

1) ukupnog fonda asova predvienog kolskim programom i drugih oblika obrazovno-

vaspitnog rada u okviru 40-to asovne radne nedelje;

2) broja odeljenja, grupa ili klasa utvrenih godinjim planom rada;

3) broja nastavnih nedelja predvienog Pravilnikom o kalendaru obrazovno-vaspitnog

rada;

4) Pravilnika o pedagokoj normi svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika i

strunih saradnika u srednjoj koli.

Broj izvrilaca u nastavi utvruje se tako to se ukupan godinji fond asova redovne

nastave pojedinano za svaki nastavni predmet po odeljenju, grupi ili klasi u koli

podeli sa nedeljnom normom asova nastavnika (redovna nastava) i brojem nastavnih

nedelja.

lan 5.

Kod izvoenja praktine nastave i vebi u koli, vri se podela odeljenja na dve,

odnosno tri grupe ako je to predvieno nastavnim planom i programom.

Kod izvoenja praktine nastave i vebi van kole, ne vri se podela odeljenja na grupe,

sem ako to bezbednosni razlozi i uslovi rada zahtevaju u skladu sa nastavnim planom i

programom.

Kod izvoenja nastave stranog jezika, ako uenici jednog odeljenja ue razliite strane

jezik formiraju se grupe na nivou razreda do 30 uenika i ne manje od 15 uenika.

lan 6.

Broj izvrilaca u koli na poslovima rukovoenja i poslovima strunih saradnika utvruje

se na osnovu broja odeljenja, grupa ili klasa.

Direktor i pomonik direktora

lan 7.

kola ima direktora.

kola sa 16 do 24 odeljenja ima 0,5 izvrilaca na poslovima pomonika direktora.

kola sa 24 do 36 odeljenja ima po 0,0833 pomonika direktora srazmerno veem

broju odeljenja a najvie jednog.

kola preko 36 odeljenja ima po 0,0417 pomonika direktora srazmerno veem broju

odeljenja a najvie dva.

Struni saradnici

lan 8.

kola sa 24 odeljenja ima jednog izvrioca na poslovima strunog saradnika (pedagoga

ili psihologa).

kola sa manje od 24 odeljenja ima po 0,0417 izvrilaca manje po odeljenju, ali ne

manje od 0,5 izvrilaca na poslovima strunog saradnika (pedagoga ili psihologa).

kola sa 24 do 36 odeljenja ima po 0,0833 izvrilaca vie po odeljenju na poslovima

strunog saradnika (psihologa ili pedagoga).

kola preko 36 odeljenja ima po 0,0417 izvrilaca vie na poslovima strunog saradnika

srazmerno veem broju odeljenja a najvie tri struna saradnika.

lan 9.

kola sa 24 i vie odeljenja ima jednog bibliotekara.

kola sa manje od 24 odeljenja ima po 0,0417 izvrilaca manje po odeljenju, ali ne

manje od 0,5 izvrioca na poslovima bibliotekara.

lan 10.

Broj izvrilaca za poslove organizacije praktine nastave u strunoj koli utvruje se na

osnovu broja odeljenja u koli, i to:

1) sa 16 i vie odeljenja za koja se praktina nastava izvodi u kolskim radionicama

jedan izvrilac;

2) do 16 odeljenja za koja se praktina nastava izvodi u kolskim radionicama po

0,0625 zaposlenih manje po odeljenju, ali ne manje od 0,5 izvrilaca.

Broj pomonih nastavnika utvruje se na osnovu nastavnog programa za odgovarajue

podruje rada i obrazovni profil.

kola ima pravo na jednog pomonog nastavnika za 44 asa vebi ili 52 asa praktine

nastave koja se izvodi u koli (u laboratoriji, radionici ili na kolskoj ekonomiji).

kola koja obrazuje uenike kojima je potrebna dodatna podrka ima pravo na

pedagokog asistenta, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove obrazovanja (u

daljem tekstu: ministar), u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i

vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon).

kola koja ostvaruje obrazovanje odraslih ima pravo na andragokog asistenta, uz

saglasnost ministra, u skladu sa Zakonom.

lan 11.

kola sa 24 odeljenja ima jednog izvrioca na poslovima sekretara.

kola od 16 do 24 odeljenja ima po 0,0417 izvrilaca po odeljenju manje, a najmanje

0,5 izvrilaca na poslovima sekretara.

kola sa vie od 24 odeljenja ima zaposlenog na administrativnim poslovima i to 0,0417

izvrilaca po odeljenju, a najvie 1 izvrioca na administrativnim poslovima.

kola sa 16 do 24 odeljenja ima jednog izvrioca na poslovima efa raunovodstva.

kola do 24 odeljenja ima po 0,0417 izvrilaca po odeljenju manje, a najmanje 0,5

izvrioca na poslovima efa raunovodstva.

kola sa vie od 24 odeljenja ima zaposlenog na administrativnim poslovima i to 0,0417

po odeljenju, a najvie 1 izvrioca na finansijskim poslovima.

lan 12.

kola povrine od 2.000 do 5.000 m ima jednog zaposlenog za odravanje kolskog

objekta i opreme kole (domar kole), a kola veliine preko 5.000 m ima dva

zaposlena na ovim poslovima.

koli sa povrinom manjom od 2.000 m broj izvrilaca se smanjuje po naelu

srazmernosti.

kola sa domom za uenike sa tekoama u razvoju sa povrinom manjom od 2.000 m

povrine ima jednog zaposlenog za odravanje kolskog objekta i opreme kole.

kola sa vie od 16 odeljenja u jednom podruju rada, ima za svako odeljenje po

0,0625 zaposlenih za odravanje maina i instalacija a najvie jedan zaposleni.

lan 13.

kola koja ima sopstveni sistem grejanja za zagrevanje kolskog prostora ima sledei

broj zaposlenih na poslovima vezanim za zagrevanje objekta (loa, rukovalac parnih

kotlova):

1) za kolu sa sopstvenim sistemom centralnog grejanja na tena i gasovita goriva

jednog izvrioca za najmanje 2.000 m grejnog prostora;

2) za kolu sa sopstvenim sistemom centralnog grejanja na vrsta goriva jednog

izvrioca za 1.500 m grejnog prostora;

3) za kolu koja grejanje vri peima na naftu jednog izvrioca za 16 odeljenja;

4) za kolu sa grejanjem peima na vrsta goriva jednog izvrioca za 8 odeljenja.

Broj izvrilaca se moe poveati ili smanjiti srazmerno poveanju ili smanjenju povrine

i broja odeljenja, u skladu sa Zakonom.

lan 14.

Broj izvrilaca na poslovima odravanja higijene u koli utvruje se u zavisnosti od

broja izvrilaca u nastavi i iznosi 16% od broja priznatih izvrilaca u nastavi.

III. MERILA U POGLEDU MATERIJALNIH TROKOVA

U KOLI

lan 15.

Sredstva za materijalne trokove nastave utvruju se u visini od 5% a za strune kole

koje imaju sopstvene radionice za praktinu nastavu u iznosu od 7% u odnosu na

sredstva za bruto plate zaposlenih u koli.

Materijalni trokovi nastave mogu biti vei u podrujima rada i obrazovnim profilima

koji zahtevaju vea sredstva za praktinu nastavu uenika, pa se sredstva uveavaju u

odnosu na iznos predvien stavom 1. ovog lana za:

1) 10% u podruju rada Saobraaj (obrazovni profil: voza motornih vozila);

2) 10% u podruju rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (obrazovni profili:

rukovalac mehaniar poljoprivredne tehnike, tehniar poljoprivredne tehnike,

poljoprivredni tehniar, veterinarski tehniar);

3) 5% u podruju rada Zdravstvo i socijalna zatita (obrazovni profili: zubni tehniar,

farmaceutski tehniar i laboratorijski tehniar);

4) 5% u podruju rada Hemija, nemetali i grafiarstvo (svi obrazovni profili);

5) 5% u podruju rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (svi obrazovni profili

osim: rukovalac mehaniar poljoprivredne tehnike, tehniar poljoprivredne tehnike,

poljoprivredni tehniar, veterinarski tehniar);

6) 5% u podruju rada Mainstvo i obrada metala i Elektrotehnika (trogodinji obrazovni

profili);

7) 5% u podruju rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam (za obrazovne profile: kuvar i

poslastiar);

8) 5% u podruju rada Geodezija i graevinarstvo (trogodinji obrazovni profili);

9) 5% u podruju rada Tekstilstvo i koarstvo (svi obrazovni profili);

10) 5% u podruju rada umarstvo i obrada drveta (trogodinji obrazovni profili);

11) 5% u podruju rada Line usluge (svi obrazovni profili).

lan 16.

Trokovi za izvoenje praktine nastave u podruju rada Saobraaj utvruju se na

osnovu cene benzina pomnoene sa koliinom neophodnom za obuku uenika (2,5

litara po asu).

Trokovi za izvoenje praktine nastave u podruju rada Poljoprivreda, proizvodnja i

prerada hrane utvruju se na osnovu cene dizel goriva pomnoene sa koliinom

neophodnom za obuku uenika (2,5 litara po asu).

lan 17.

Trokovi elektrine energije utvruju se u iznosu 12 kWh po 1 m uionikog prostora.

Strunim kolama koje imaju sopstvene laboratorije i radionice sa mainama ili

ureajima sa pogonom na elektrinu energiju pored sredstava iz stava 1. ovog lana

priznaje se utroak 100 kWh po ueniku za vebe i praktinu nastavu.

lan 18.

Trokovi grejanja utvruju se na osnovu vrste goriva, povrine kole koja se greje,

trajanja sezone grejanja i cene goriva franko isporuka koli.

koli iji su objekti prikljueni na toplifikacionu mreu, trokovi grejanja se priznaju na

osnovu povrine kole i tekue cene isporuioca toplotne energije.

U koli iji objekti imaju sopstveni sistem grejanja, trokovi grejanja se utvruju na

osnovu povrine koja se greje, vrste i cene goriva, naina rada kole (jedna ili dve

smene) i to:

1) za objekte koji se greju na naftu:

12 litara u toku grejne sezone po 1 m povrine koja se zagreva, ako kola radi u

jednoj smeni i 18 litara u toku grejne sezone po 1 m povrine koja se zagreva ako

kola radi u dve smene;

2) za objekte sa sopstvenim centralnim grejanjem na ugalj:

(1) 40 kg mrkog uglja u toku grejne sezone po 1 m povrine koja se greje ako kola

radi u jednoj smeni i 50 kg mrkog uglja po 1 m povrine koja se greje ako kola radi u

dve smene;

(2) za grejanje sa peima na ugalj koliina uglja iz take b) poveava se za 10%;

3) za objekte sa grejanjem peima na ogrevno drvo:

0,070 m drveta u toku grejne sezone po 1 m povrine koja se zagreva ako kola radi

u jednoj smeni i 0,10 mdrva po 1 m povrine ako kola radi u dve smene.

lan 19.

Trokovi za vodu utvruju se u zavisnosti od vrste kole, cene vode i namene, i to:

1) u kolama koje su prikljuene na vodovodnu mreu, za odravanje higijene objekata

i opreme, higijene uenika i zaposlenih utvruje se 0,5 m vode po odeljenju dnevno,

odnosno 183 m vode godinje;

2) kolama sa sopstvenim centralnim grejanjem koliina vode uveava se za 10%, a koli

sa fiskulturnom salom uveava se za 10%;

kolama koje za praksu uenika koriste tehniku vodu, za svako odeljenje koje izvodi

praktinu nastavu u kolskoj radionici, koliina vode uveava se za 100%.

IV. MERILA U POGLEDU OSTALIH TROKOVA

I AMORTIZACIJE

Trokovi za investiciono i tekue odravanje

lan 20.

Trokovi investicionog i tekueg odravanja utvruju se u iznosu od 3% od bruto plata

zaposlenih u koli.

Sredstva za investicije

lan 21.

Sredstva za investicije utvruju se na osnovu finansijskog plana optine, odnosno grada

i budeta Republike.

Drugi materijalni trokovi

lan 22.

kola ima pravo na naknadu na osnovu podnetog rauna za sledee rashode:

1) struno usavravanje nastavnika i strunih saradnika (struni ispit, seminari i druge

obaveze u skladu sa pravilnikom o strunom usavravanju);

2) sanitarni pregled uenika i nastavnika i drugih zaposlenih ako postoji zakonska

obaveza pregleda;

3) trokovi graevinskog zemljita;

4) trokovi obaveznog osiguranja uenika na laboratorijskim vebama i praktinoj

nastavi;

5) trokovi uea uenika na takmienjima (republika i meunarodna);

6) trokovi praktine nastave koja se izvodi van sedita kole;

7) trokovi komunalnog doprinosa, platnog prometa i drugi fiksni trokovi;

8) trokovi zakupa fiskulturne sale ili drugog kolskog prostora.

lan 23.

Ostali materijalni trokovi (kancelarijski materijal, asopisi, dnevnici i drugo) iznose 1%

od bruto plata zaposlenih u koli.

lan 24.

Ukoliko kola ne izvri propisane obaveze, koli e se sredstva umanjiti srazmerno

neizvrenim obavezama iz godinjeg plana rada, kao i za vreme za koje ne obavlja

delatnost.

V. ZAVRNE ODREDBE

lan 25.

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o ceni usluga srednje

kole (Slubeni glasnik RS, broj 35/93).

lan 26.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku

Republike Srbije, a primenjivae se od kolske 2015/2016. godine.

Broj 110-00-00068/2015-04

U Beogradu, 8.aprila 2015. godine

Ministar,

dr Sran Verbi, s.r.