Statistical Office of KosovoEnti i Statistik s t Kosov sZavod za statistiku Kosova

ë ë ë

Potroša ko siromaštvou Republici Kosovo2009.

č

Maj, 2011. god.

Programska procena siromaštva na zapadnom Balkanu

Svetska bankaRegion Evrope i centralne AzijeJedinica za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje

Zavod za statistiku KosovaOdeljenje socijalne statistike

Sektor životnog standarda

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Potroša ko siromaštvo u Republici Kosovo 2009.č

Maj, 2011. godine

Slika na naslovnoj strani: Svetska bankaDizajn korica: Sanja Tanić

Statistical Office of KosovoEnti i Statistik s t Kosov sZavod za statistiku Kosova

ë ë ë

Svetska bankaRegion Evrope i centralne AzijeJedinica za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje

Zavod za statistiku KosovaOdeljenje socijalne statistike

Sektor životnog standarda

Ovaj izveštaj je zajednička publikacija Svetske banke i

čiko Mij ulnazarajan (aća,

ćifi. Aleksocenjivači) pr

Zahvalnost pripada i Odeljenju Ujedinjenog Kraljevstva za me

Nalazi, tumačenja i zaključci koji su izraženi u ovom dokumentu ne odražavaju stavove izvršnih dire

Svetska banka ne garantuje za tačnost podataka sadržanih u ovom dokumentu.

Zavoda za statistiku Kosova kao deo radnogprograma Svetske banke za programsku ocenu siromaštva na zapadnom Balkanu (P112410). Tim Svetskebanke predvodio je Ken Simler (ECSP3), uz podršku Sa ate i Jeve konsultanti), apod nadzorom Benu Bidani (ECSP3). Tim Zavoda za statistiku Kosova predvodio je Baškim Bel uzpodršku Emine Deljiu i Bese Ha andru Cojocaru, Agim Demukaj, Borko Handjiski, Randžit Najak,Anita Švarc i Manohar Šarma ( užili su dopunske komentare u vezi sa ranijim nacrtima ovogizveštaja. unarodni razvoj na obimnojfinansijskoj podršci.

ktoraSvetske banke ili vlada koje oni predstavljaju.

Granice, boje, nazivi iostali podaci prikazani na bilo kojoj karti u ovom dokumentu ne podrazumevaju bilo kakvo mišljenjeSvetske banke u vezi sa pravnim statusom bilo koje teritorije ili odobravanje ili prihvatanje takvih granica.

Đ

đ

.

.

Programska procena siromaštva na zapadnom Balkanu

ii

Sadržaj Izvršni rezime .................................................................................................................................... iii 1. Uvod ......................................................................................................................................... 1 2. Nivoi siromaštva i promene ..................................................................................................... 2

2.1 Koncepti i definicije ......................................................................................................... 2 2.2 Geografski profil siromaštva ............................................................................................ 4 2.3 Nejednakost ...................................................................................................................... 7 2.4 Relativno siromaštvo........................................................................................................ 8

3. Profil siromaštva prema karakteristikama domaćinstva i pojedinaca ...................................... 8 3.1 Socijalno-demografske karakteristike .............................................................................. 9 3.2 Ekonomski i radni status ................................................................................................ 11 3.3 Uslovni profil siromaštva ............................................................................................... 15

Verovatnoća da neko bude siromašan .................................................................................. 15 Korelacija potrošnje po glavi stanovnika .............................................................................. 16

4. Zaključci ................................................................................................................................ 17 Reference .......................................................................................................................................... 18 Aneksi ............................................................................................................................................... 19

Spisak tabela Tabela 1: Siromaštvo i ekstremno siromaštvo po regionu, 2009 ............................................................ 6 Tabela 2: Raspodela siromašnih, 2009 ................................................................................................... 7 Tabela 3: Pokazatelji nejednakosti, 2009 ................................................................................................ 8 Tabela 4: Relativno siromaštvo, 2009 ..................................................................................................... 8 Tabela 5: siromaštvo i raspodela siromašnih prema glavnom izvoru prihoda domaćinstva, 2009 ....... 12 Tabela 6: Učestalost siromaštva i raspodela siromašnih prema glavnoj aktivnosti pojedinaca, 2009 .. 12

Spisak slika Slika 1: Omer procenta siromaštva i ekstremnog siromaštva, 2009 ....................................................... 4 Slika 2: Indeks jaza siromaštva za linije punog i ekstremnog siromaštva, 2009 .................................... 5 Slika 3: Osetljivost nivoa ruralno-urbanog siromaštva usled izbora linije siromaštva, 2009 ................. 6 Slika 4: Učestalost siromaštva prema starosnoj grupi (levi deo) i raspodela siromašnih i ukupnog

stanovništva prema starosnoj grupi (desni deo), 2009 ....................................................................... 9 Slika 5: Učestalost siromaštva prema polu i polu glave porodice, 2009............................................... 10 Slika 6: Učestalost siromaštva i raspodela siromaštva prema veličini domaćinstva, 2009 ................... 10 Slika 7: Stopa siromaštva po glavi stanovnika po stečenom obrazovanju, 2009. ................................. 14 Slika 8: Siromaštvo i udeo siromašnih po najvišem stečenom obrazovanju , 2009. ............................ 15

iii

Izvršni rezime

Zbirni makroekonomski podaci predlažu da je Kosovo u manjoj meri osetilo ekonomsku

krizu od većine zemalja u Evropi. Kosovo i Albanija su jedine zemlje u jugoistočnoj Evropi koje su

zabeleţile rast BDP-a po glavi stanovnika 2009. godine. Ipak, Kosovo i dalje ostaje jedna od

najsiromašnijih zemalja u Evropi i najsiromašnija na zapadnom Balkanu. Ovaj izveštaj aţurira

informacije o siromaštvu na Kosovu, nadograđujući se na Ispitivanje budţeta domaćinstava (IBD) iz

2009. Ispitivanje iz 2009. je prvi kompletan krug IBD-a koji se koristi kao glavin uzorak koji je

izrađen 2008. Novi glavni uzorak obezbeđuje precizniju sliku o siromaštvu i blagostanju, međutim,

promena okvira uzorka takođe navodi da rezultati iz IBD-a 2009 nisu direktno uporedivi sa ranijim

IBD-ima. Kao rezultat toga nije moguće da se utvrdi stepen do kojeg očite promene mogu da se

pripišu reprezentativnijem uzorku nasuprot stvarnih promena ţivotnih uslova.

Malo više od jedne trećine stanovništva (34 procenata) je 2009. Godine živelo ispod linije

apsolutnog siromaštva od 1,55 evra na dan za odraslu osobu i 12 procenata ispod linije

ekstremnog siromaštva od 1,02 evra na dan. Indeks jaza siromaštva je bio 9,6 što pokazuje da

siromašna osoba na Kosovu u proseku dostiţe samo 72 procenata linije siromaštva. Nivoi siromaštva

u urbanim i ruralnim sredinama su skoro jednaki, ali veoma variraju u sedam kosovskih regiona.

Apsolutni nivoi potrošačkog siromaštva su značajno niţi od nivoa prijavljenih u IDB-u 2005-06 u

najskorijoj proceni siromaštva Svetske banke. Iako dva ispitivanja ne mogu da se pouzdano uporede,

verovatno je da je bar određeno očito smanjenje siromaštva jedinstveno kada se uzmu u obzir

skroman rast BDP-a po glavi stanovnika i zapaţanje da je nejednakost ostala relativno niska i

nepromenjena tokom ovog perioda.

Kosovo ima mlado stanovništvo, a mladi ljudi na Kosovu su neproporcionalno siromašni,

preko 40 procenata siromašnih ljudi je mlađe od 20 godina, a 60 procenata siromašnih je mlađe

od 30 godina (u poređenju sa 38, odnosno 56 procenata sveukupnog stanovništva ispod ove

starosti). Postoji snaţna veza između obrazovanja i siromaštva, jer je manja verovatnoća da će biti

siromašni oni koji su završili srednje i naročito visoko obrazovanje od onih koji nisu. Procenat

siromašnih koji su završili samo osnovnu školu je 2008. godine bio 38 procenata, u poređenju sa 28

procenata siromašnih koji su završili srednje obrazovanje i 11 procenata onih sa visokim

obrazovanjem.

Samo obrazovanje nije dovoljno. Takođe je potrebno više boljih poslova. Skoro jedna

polovina radne snage na Kosovu je nezaposlena, a nezaposlenost je snaţno povezana sa siromaštvom.

Nezaposleni na Kosovu su neproporcionalno mladi i ţene, sa obrazovnim nivoima boljim od opšteg

stanovništva, ali ne dovoljno dobrim kao onih koji imaju redovno zaposlenje. Stvaranje radnih mesta

radi smanjenja nezaposlenosti – ne samo za trenutnu vojsku mladih ljudi u radnom dobu, već i za šire

stanovništvo koje je još uvek u školi – primarni je izazov za smanjenje siromaštva na Kosovu.

1

1. Uvod

Od kraja oružanog sukoba 1999. napredak u poboljšanju životnih standarda u Republici

Kosovo je spor i neujednačen, uprkos solidnom makroekonomskom učinku. Rast je neposredno

nakon sukoba bio ubrzan, a BDP je rastao dvocifrenom stopom, podstaknut uveliko donatorskim

naporima za rekonstrukciju. Ekonomski rast je nakon 2005. usporio do skromnijeg tempa, sa rastom

godišnjeg BDP-a od oko 4 procenata od 2005. do 2008. vođenim donatorskim finansijama, novčanim

pošiljkama i oporavkom ekonomske aktivnosti. Međutim, trendovi pozitivnog zbirnog rasta su imali

samo ograničen uticaj na smanjenje siromaštva. Najskorija sveobuhvatna procena siromaštva na

Kosovu od strane Svetske banke je zaključila da nije došlo do značajne promene u nivoima

siromaštva između 2003-04 i 2005-06 (Svetska banka 2007b).

Kosovo je izdržalo ekonomsku krizu 2008-09 bolje od većine zemalja jugoistočne Evrope

(JIE). Zaista, Kosovo i Albanija su jedine zemlje u JIE koje su zabeleţile pozitivan rast BDP-a 2009.

Uprkos tome rast je bio skroman, i oteţavalo ga je pogoršanje klime za ulaganje, pad stranih direktnih

ulaganja, slabo upravljanje i vladavina zakona, i rastuće ponašanje traţenja zakupa (Svetska banka

2010). Novčane pošiljke brojne populacije migranata takođe su opale nakon početka krize. Kosovo

zbog toga ostaje najsiromašnija zemlja u jugoistočnoj Evropi. BDP Kosova po glavi stanovnika 2009.

Godine od 1.760 (Svetska banka 2010) je najniţi u JIE prema širokoj margini, i stavlja ga na mesto

najsiromašnije zemlje u celoj Evropi. Poboljšanje slike o zapošljavanju je ključno za smanjenje

siromaštva i povećanje ţivotnog standarda preko brţeg i inkluzivnijeg rasta. Stopa nezaposlenosti na

Kosovu se procenjuje na 46 procenata prema Ispitivanju radne snage 2009 (Statistički zavod Kosova

2010) i 48 procenata u skorijem Ekonomskom memorandumu zemlje (Svetska banka 2010). Stopa

zaposlenosti je samo 26 procenata. Stvaranje radnih mesta je još vaţnije jer je kosovsko stanovništvo

mlado u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Otprilike jedna polovina stanovnika je mlađa od 24

godina, a samo šest procenata stanovništva je starije od 65 godina.

Ova beleška obezbeđuje nove informacije o proceni siromaštva u Republici Kosovo koja je

objavljena 2007. Ona ima za cilj da bude koncizan i blagovremen rezime koji će naglasiti ključne

aspekte siromaštva na Kosovu, pre nego da bude sveobuhvatna analiza siromaštva i njegovih

determinanti. Pristup odraţava širu promenu u analitičkom radu Svetske banke u vezi sa siromaštvom

na zapadnom Balkanu, stavljajući veći naglasak na kraće i češće obnavljanje informacije kada novi

podaci budu dostupni. Ove nove informacije o siromaštvu su zasnovane na Ispitivanju budţeta

domaćinstava (IBD) sprovedenom 2009.

Nove procene siromaštva i profil dat u ovim novim informacijama nisu direktno uporedivi

sa procenama iz ranijih godina. Usvajanje novog glavnog uzorka za IBD 2009 meša poređenja sa

ranijim krugovima IBD-a, koji su zasnovani na veoma zastarelim uzorcima iz popisa 1981. Pogledajte

kutiju 1 za više detalja o pitanjima uporedivosti IBD-a tokom vremena. Ovaj izveštaj treba da se

smatra kao novi pregled siromaštva na Kosovu, a ne kao indikativni trendova tokom vremena.

Ovaj izveštaj ej organizovan na sledeći način. Poglavlje 2 predstavlja procene potrošačkog

siromaštva na nacionalnom i regionalnom nivou, i takođe opisuje kako nejednakost utiče na nivoe

siromaštva na Kosovu. Poglavlje 3 razvija detaljni profil siromaštva, ispitijući kako je siromaštvo

povezano sa brojnim karakteristikama pojedinaca i domaćinstava. Poglavlje 4 nudi kratki rezime

nalaza i zaključne napomene.

2

Okvir 1: Procene siromaštva na Kosovu ne mogu se porediti tokom godina

Zaključni trendovi pouzdanosti od uzastopnih godina podataka IBD-a na Kosovu su

dokazali da su problematični zbog stalne promene izrade ispitivanja i nejasnoće u vezi sa

okvirom uzorka. Tom II procene siromaštva iz 2007. obezbeđuje detaljnu analizu izazova za

upoređivanje ispitivanja na Kosovu tokom godina (Svetska banka 2007b). Procena siromaštva je

napomenula da rezultati Studije za merenje ţivotnih standarda (SMŢS) i uzastopnih IBD-a od 2002.

do 2005. godine nisu bili uporedivi zbog a) promena IBD-a od dvonedeljnog dnevnika do nedeljnih

pitanja o potrošnji, b) promene definicija potrošačkih artikala u toku uzastopnih krugova IBD-a, i c)

razlika između SMŢS-a i IBD-a u smislu obuhvaćenih sezona, obuhvaćenih perioda za potrošnju i

trajanja spiskova za potrošačke artikle. Problemi za upoređivanje koji su nastali iz ovih promena u

izradi i sprovođenju ispitivanja domaćinstava su pomešani korišćenjem zastarelog okvira

uzorkovanja, koji je do IBD-a 2008. godine bio zasnovan popisu stanovništva iz 1981. Zastareli okvir

uzorka i ograničen terenski nadzor osnovnih demografskih podataka koje je bilo teško uskladiti sa

realnošću, stavljaju sumnju na reprezentativnost uzorka.

Upoređivanje IBD-a 2009 sa drugim godinama stvara sličnu poteškoću i takva poređenja

treba da se urade pažljivo i da se u najmanju ruku smatraju indikativnim. U naporu da se

prevaziđe sve više nereprezentativni okvir uzorka 2008. godine je stvoren novi „glavni uzorak“. Od

novog glavnog uzorka se očekivalo da obezbedi reprezentativnije uzorke, sluţeći kao privremeno

rešenje do narednog popisa – koji je zakazan za april 2011 – sproveden je i procesuiran. Naţalost,

jedina cena poboljšanja reprezentativnosti je gubitak uporedivosti. Usled promena u uzorkovanju

rezultati IBD-a 2009 ne treba da se direktno upoređuju sa rezultatima ranijih IBD-a ili procenama

siromaštva. Ovo je tačno čak i u slučaju kada nije bilo mnogo drugih većih promena u skici i

sprovođenju IBD 2009, a identični metodi su korišćeni za obračunavanje potrošnje i siromaštva.

Glavne nove promene u okviru uzorka IBD 2009 se mešaju sa poređenjima iz prethodnih

krugova IBD-a. Uočene razlike tokom godina mogu biti jedinstvene promene na terenu ili zato što je

IBD 2009 više zastupao stanovništvo od ranijih ispitivanja. Ovo vaţi ne samo za sveukupan nivo

siromaštva već i za profil siromaštva. Najverovatnije su oba ova faktora odgovorna za uočene razlike

a njihovi relativni doprinosi nisu poznati. Nalazi u ovom izveštaju se samim tim tumače kao

ažuriranje našeg shvatanja siromaštva i blagostanja na Kosovu, a ne pokazuju trendove tokom

vremena.

2. Nivoi siromaštva i promene

2.1 Koncepti i definicije

Kao što je to bio slučaj sa ranijim analizama siromaštva na Kosovu od strane Svetske

banke, ovaj izveštaj se usredsređuje ne apsolutno siromaštvo. To znači, on upoređuje životne

standarde sa pragom siromaštva koji je fiksan u stvarnom smislu tokom vremena i prostora.

Stavka za siromaštvo je tokom vremena aţurirana kako bi se unele promene cena, kako bi bila

dovoljna da pribavi isti set osnovnih prehrambenih i neprehrambenih potreba. Pristup apsolutnog

siromaštva se razlikuje od pristupa relativnog siromaštva koji se koristi u većem delu Evrope, a

naročito u Evropskoj uniji. Prema pristupu relativnog siromaštva se prag siromaštva povećava kada se

srednji prihod zemlje povećava, i stoga nije fiksan u stvarnom smislu. Ako se svi prihodi i rashodi

dupliraju (nakon obračuna inflacije) doći će do značajnog pada apsolutnog siromaštva, dok će

relativno siromaštvo ostati potpuno nepromenjeno. Pristupi apsolutnog i relativnog siromaštva

obezbeđuju korisne i dopunjujuće informacije. Međutim, perspektiva apsolutnog siromaštva je

3

korisnija u ovom trenutku na Kosovu, zemlji sa srednjim prihodom1 u kojoj se značajan deo

stanovništva i dalje bori da zadovolji osnovne potrošačke potrebe.

Potrošnja se u ovom izveštaju koristi kao mera individualnog blagostanja ili dobrostanja.

Potrošnja domaćinstva se obračunava kao ukupna vrednost troškova domaćinstva za hranu i

neprehrambene artikle na način evidentiran u IBD-u, uključujući ocenu hrane proizvedene u

domaćinstvu koja je konzumirana. U očuvanju starijih praksi na Kosovu, rashodi za trajne potrošačke

robe i zakup su isključeni iz merenja potrošnje. Adekvatnost dat vrednosti potrošnje domaćinstva

zavisi od veličine i demografskog sastava domaćinstva, kako bi se potrošnja domaćinstva podelila

prema broju odraslih ekvivalenata u domaćinstvu da bi se došlo do mere blagostanja, što je potrošnja

po odraslom ekvivalentu, izraţena u evru po cenama iz 2009. Potrošnja je dobila prednost u odnosu

na druge monetarne mere kao što je prihod iz nekoliko razloga. Potrošnja je generalno bolji pokazatelj

trenutnog blagostanja, jer odraţava napore domaćinstva da pročisti varijacije prihoda. Ispitanici u

ispitivanju su često angaţovani u više aktivnosti za stvaranje prihoda tokom godine, i proces

prisećanja i utvrđivanja neto troškova moţe da bude teţak, naročito u okruţenjima sa puno velikih

neformalnih domaćinstava kao što je Kosovo. U takvim okruţenjima su ispitanici često spremniji da

prijave rashode nego prihode.

Izričito primamo k znanju da je siromaštvo višedimenzionalni koncept, i da monetarne mere kao

što je potrošnja uzimaju samo jednu od ovih dimenzija, ali ipak najvaţniju. Profil potrošačkog

siromaštva predstavljen u ovom izveštaju treba da se dopuni analizama drugih dimenzija siromaštva i

lišavanja, kao što je pristup javnim uslugama, bezbedni ţivotni uslovi, politički glas, rad i proizvodna

trţišta, i drugi aspekti ţivotnih uslova. Ove dimenzije su obrađene u izveštajima Svetske banke kao i u

dokumentima koje pripremaju drugi razvojni partneri, kao što je Izveštaj o humanom razvoju UNDP-

a za Kosovo, koji se usredsređuje na socijalnom uključivanju (UNDP 2011).

U analizi koja sledi se koriste dve linije siromaštva: linija siromaštva koja se smatra adekvatnom

da zadovoljni osnovne potrebe i niţa ekstremna linija siromaštva. Obe linije siromaštva se zasnivaju

na linijama siromaštva koje su obračunate za raniju procenu siromaštva (Svetska banka 2005).2

Nakon usklađivanja sa inflacijom, linija siromaštva i ekstremnog siromaštva iznose 1,55 i 1,02 evra

po odraslom ekvivalentu na dan (korišćenjem cena iz 2009).3 Dve mere potrošačkog siromaštva

korišćene u ovom izveštaju su omer procenta siromaštva i jaz siromaštva. Omer procenta siromaštva

meri koliko su ljudi siromašni i jednostavno je procenat stanovništva čija je potrošnja po odraslom

ekvivalentu manja od linije siromaštva koja je na snazi. Jaz siromaštva meri ne samo koliko su ljudi

siromašni, već i dubinu siromaštva među siromašnima, i stoga moţe da otkrije promene u blagostanju

koje se dešavaju ispod linije siromaštva, kao što su kada domaćinstva postaju manje siromašna, ali ne

dovoljno da pređu liniju siromaštva. Jaz siromaštva moţe da se obračuna kao proizvod HC gde je H

omer prebrojanih ljudi a C je „jaz siromaštva“, što je razlika između linije siromaštva i prosečnog

nivoa potrošnje siromašnog domaćinstva, izraţena kao proporcija linije siromaštva.

1 Svetska banka grupiše zemlje prema prihodu u četiri kategorija, na osnovu bruto domaćeg prihoda

(metod Atlasa Svetske banke). U kategorijama cena za 2009. su niţi prihod (995 dolara ili manje(, niţi-srednji

prihod (996-3.945 dolara), i viši-srednji prihod (3.946-12.195 dolara) i visoki prihod (12.196 dolara i više). 2 Linije siromaštva za Kosovo su uspostavljene korišćenjem metoda troškova za osnovne potrebe

(Ravallion, 1994). Komponenta linije siromaštva za hranu je izdvojena za unos kalorija od 2.100 kilokalorija po

osobi na dan, na osnovu prosečnih šablona potrošnje u porodicama blizu linije siromaštva. Neprehrambena

komponenta linije siromaštva se zasniva na udelu ukupnih rashoda koje siromašno domaćinstvo opredeli za

neprehrambene artikle. Linija siromaštva je zbir prehrambene i neprehrambene komponente. Linija ekstremnog

siromaštva se utvrđuje isto kao i linija siromaštva za hranu, to znači da siromašno domaćinstvo ima ukupan

potrošački nivo ispod iznosa potrebnog da se stekne referenca potrošačke korpe za siromaštva. 3 CPI sa Svetskog ekonomskog pregleda MMF-a je korišćen da se nabije linija siromaštva u vrednosti za

2009. Alternativni CPI iz Statističkog zavoda Kosova proizvodi skoro identične linije siromaštva.

4

2.2 Geografski profil siromaštva

Na osnovu IBD-a 2009 procenjuje se da 34,5 procenata stanovnika Kosova živi ispod linije

siromaštva, a 12,1 procenat stanovnika živi ispod linije ekstremnog siromaštva (slika 1). Kao što

je objašnjeno u uvodu, rezultati iz 2009. nisu u potpunosti uporedivi sa rezultatima ranijih ispitivanja

zbog većih razlika u okvirima uzoraka dva ispitivanja. U nizu neuporedivih ispitivanja omer procenta

siromaštva je rutinski oscilirao između polovine 30 procenata i polovine 40 procenata (Svetska banka

2007a).4 Kada se to kaţe, razlika između stopa siromaštva između 2006-2006 i 2009. su generalno

dosledni sa rastom BDP-a Kosova u tom periodu, koji je bio skroman ali stabilan tokom 2009. uprkos

ekonomskoj krizi.5

Slika 1: Omer procenta siromaštva i ekstremnog siromaštva, 2009

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

Stope siromaštva su 2009. skoro iste u urbanim i ruralnim sredinama – siromaštvo je malo

veće i ruralnim sredinama. Kao i sveukupna stopa siromaštva, razlika u ruralno-urbanom

siromaštvu je puno variralo tokom uzastopnih neuporedivih ispitivanja, od 12 procentualnih poena

više u urbanim sredinama 2002-03 do 12 procentualnih poena više u ruralnim sredinama 2005-06

(Svetska banka 2007b). Iako nije moguće da se raspetljaju mogući uzroci, jasno je da je siromaštvo

2009. u istoj meri i urbani i ruralni fenomen

Dubina siromaštva – merena indeksom jaza siromaštva – i ekstremnog siromaštva je skoro

ista u ruralnim i urbanim sredinama 2009, a nivoi siromaštva su malo veći u urbanim

4 Omer procenta siromaštva prijavljeno u ranijim procenama siromaštva je 37.7 2002-03, 43,7 2003-04,

34,8 2004-05 I 45,1 2005-06. 5BDP po glavi stanovnika je povećan 20,6 procenata između 2005-06 i 2009, i 13,1 procenat po glavi

stanovnika (Svetska banka 2010). Promena stope siromaštva od 45,1 na 34,5 procenata je smanjenje od 23,5

procenata, što navodi elastičnost rasta siromaštva od -1,8, što je prilično unutar onoga što je uočeno u drugim

zemljama (Ravallion 2001). Takođe treba da se napomene da iako se procena ispitivanja i nacionalnih računa za

potrošnju obično razlikuju (Ravallion 2003), procena rasta potrošnje po glavi stanovnika između dva ispitivanja

(7,6 procenata) je razumno blizu odgovarajućim procenama iz nacionalnih računa (11,3 procenata).

33.135.3 34.5

13.011.6 12.1

0

10

20

30

Urbana Ruralna Ukupno Urbana Ruralna Ukupno

Siromaštvo Ekstremnog Siromaštva

Stan

ovn

ištv

o(%

)

5

sredinama (slika 2). Prosečni nivo potrošnje siromašne osobe je 2009. bio 72.2 procenta linije

siromaštva. Među onima ispod linije ekstremnog siromaštva odgovarajuća cifra iznosi 77.7 procenata.

Slika 2: Indeks jaza siromaštva za linije punog i ekstremnog siromaštva, 2009

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

Rangiranje ruralnog i urbanog siromaštva se menja zavisno od toga da li je odabrana

linija punog ili ekstremnog siromaštva. ovo je generalnije prikazano za širu lepezu linija siromaštva

u slici 3. Krive linije su empiričke kumulativne funkcije gustine (CDF) potrošnje po odraslom

ekvivalentu, takođe poznate kao krive linije učestalosti siromaštva. vertikalna linija u sredini slike je

linija ekstremnog siromaštva (1,02 evra na dan) a sa njene desne strane je linija punog siromaštva

(1,55 evra na dan). Omer brojanja ljudi u okviru siromaštva moţe da se pročita iz vertikalne ose,

zavisno od toga gde CDF preseca liniju siromaštva. Iz slike 3 moţe da se uoči da je za većinu linija

siromaštva ispod 1.35 evra na dan omer brojanja ljudi u okviru siromaštva malo veći u urbanim nego

u ruralnim sredinama. Suprotno od toga, za linije siromaštva veće od 1,35 evra na dan, omer brojanja

ljudi u okviru siromaštva je veći u ruralnim sredinama, sa razlikom koja se povećava značajno kada se

prelazi na linje siromaštva od 2 evra na dan i više.

9.8 9.5 9.6

2.9 2.6 2.7

0

5

10

Urbana Ruralna Ukupno Urbana Ruralna Ukupno

Siromaštvo Ekstremnog Siromaštva

Ind

eks

jaza

sir

om

aštv

a

6

Slika 3: Osetljivost nivoa ruralno-urbanog siromaštva usled izbora linije siromaštva, 2009

Stepeni siromaštva u sedam regiona na Kosovu veoma variraju, kao što je prikazano u

tabeli 1. Prema IBD-u 2009, omer procenta siromaštva varira od visokih 54 procenata u Uroševcu i

Đakovici do niskih 18 procenata u Gnjilanu. Jaz siromaštva i mere siromaštva korišćenjem linije

ekstremnog siromaštva pokazuju slične velike opsege i prilično su dosledni sa razlikama iz

regionalnog profila 2005-06. Očekuje se da su neke promene procena regionalnog siromaštva

pripisive upotrebi novog glavnog uzorka 2009, naročito jer uzorci manje veličine na regionalnom

nivou navode da su procene bilo kojeg ispitivanja manje precizne.

Tabela 1: Siromaštvo i ekstremno siromaštvo po regionu, 2009

Linija punog siromaštva Linija ekstremnog siromaštva

Region Procenat

Jaz

siromaštva

Procenat Jaz siromaštva

Uroševac 53,8 14,6 17,7 3,7

Đakovica 54,0 16,3 22,4 5,9

Gnjilane 18,0 3,8 3,6 0,9

Mitrovica 38,0 12,2 17,0 4,2

Peć 37,2 10,9 13,1 3,8

Priština 21,8 6,2 9,0 1,3

Prizren 33,9 7,6 6,8 1,0

Ukupno 34,5 9,6 12,1 2,7

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

Iako su stope siromaštva u ruralnim i urbanim sredinama na Kosovu skoro identične

2009, skoro dve trećine siromašnih živi u ruralnim sredinama, jednostavno jer je Kosovo

pretežno ruralno. Tabela 2 kombinuje informacije o stopama siromaštva sa geografskom raspodelom

stanovništva kako bi pokazala koje oblasti imaju veći ili manji broj siromašnih ljudi. U okviru linije

punog siromaštva postoji prilično jednak broj siromašnih u pet od sedam regiona (Uroševac,

Linije siromaštva

Linije ekstremnog siromaštva

0

20

40

60

80

Sta

novn

ištv

o (

%)

0.50 1.00 1.50 2.00 3.00Potrosnja po odrasloj osobi dnevno (2009 evra, log skala)

Ruralna Urbana

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009

7

Đakovica, Gnjilane, Mitrovica, Priština i Prizren), i svaki sadrţi od 16 do 17 procenata siromašnih.

Preostalih 17 procenata je odeljeno između Peći (11 procenata) i Gnjilana (5,8 procenata). Ekstremno

siromaštvo je 2009 više geografski koncentrisano. Đakovica i Mitrovica imaju više od 20 procenata

ekstremno siromašnih, a Priština ima sličan procenat (18,7 procenata). Suprotno od njih, Gnjilane, Peć

i Prizren zajedno imaju tek 23,4 procenata ekstremno siromašnog stanovništva.

Tabela 2: Raspodela siromašnih, 2009

Oblast/Region Raspodela stanovništva

Raspodela siromašnih

Raspodela ekstremno

siromašnih

Urbana 49,8 35,6 39,8

Ruralna 50,3 64,4 60,2

Ukupno 100,0 100,0 100,0

Uroševac 20,0 17,1 16,0

Đakovica 19,6 17,3 20,4

Gnjilane 6,8 5,8 3,3

Mitrovica 15,3 16,8 21,4

Peć 14,0 11,1 11,0

Priština 10,6 15,9 18,7

Prizren 13,8 16,0 9,1

Ukupno 100,0 100,0 100,0

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

2.3 Nejednakost

Ukupna nejednakost na Kosovu je relativno niska. Tabela 3 predstavlja skup mera

nejednakosti na nacionalnom nivou i raščlanjenih prema ruralnim-urbanim i regionalnim oblastima

stanovanja. Svaka nejednakost stavlja veću teţinu na nejednakost u različitim delovima raspodele

potrošnje. Koeficijent Gini je najčešće korišćena rezimirana statistika nejednakosti i daje veću teţinu

nejednakosti oko srednje raspodele. Generalizovana entropija (GE) mera je indeksa pojedinačne

osobine, sa niţim vrednostima parametra koji dodeljuje veću teţinu nejednakosti u siromašnim

delovima raspodele, i većim vrednostima parametra koji dodeljuje veću vrednost nejednakosti u

bogatijim delovima raspodele.6

Potrošačka nejednakost je znatno veća u urbanim nego u ruralnim sredinama. Ovo je

uobičajen nalaz u celom svetu. Sve četiri mere nejednakosti date u tabeli 3 su dosledne u pokazivanju

veće nejednakosti u urbanim sredinama, i niţe nejednakosti u ruralnim sredinama. Regioni Mitrovice,

Prištine i Đakovice imaju najviše nivoe potrošačke nejednakosti , dok Prizren i Uroševac imaju niţe.

6 Kada se parametar postavi na nulu (GE(0)) indeks je takođe poznat kao indeks odstupanja dnevnika, ili

Theil L. Kada se parametar postavi na jedan (GE(1)) indeks je takođe poznat kao Theil T indeks.

8

Tabela 3: Pokazatelji nejednakosti, 2009

Oblast/Region Gini GE(–1) GE(0) GE(1)

Urbana 33,9 22,3 19,0 19,7

Ruralna 27,2 14,2 12,4 12,7

Uroševac 24,4 11,0 10,0 10,4

Đakovica 29,2 16,8 14,4 14,7

Gnjilane 25,5 12,1 10,9 11,6

Mitrovica 32,4 20,3 17,4 17,6

Peć 28,0 16,4 13,5 13,0

Priština 31,4 19,5 16,7 17,0

Prizren 19,1 6,6 6,1 6,0

Ukupno 30,2 17,3 15,2 15,9

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

2.4 Relativno siromaštvo

Iako se ovaj izveštaj usredsređuje na apsolutno siromaštvo poučno je da se ispitaju promene u

relativnom siromaštvu, koje je delotvorno još jedna mera nejednakosti. Za razliku od linija apsolutnog

siromaštva, stvarna vrednost linije relativnog siromaštva – što je, minimum prihvatljivog standarda

ţivota – menja se tokom vremena umesto da bude fiksan. Eurostat-ov standard za „rizik od

siromaštva“ je 60 procenata srednjeg nacionalnog dohotka, što mi ovde prilagođavamo potrošnji kako

bismo došli do linije dnevnog siromaštva od 1,13 evra po odraslom ekvivalentu 2009. Treba se imati

na umu takođe da je ovo značajno manje od linije apsolutnog siromaštva koja se koristi u ostatku

izveštaja i odgovara standardu ţivota mnogo bliţe liniji ekstremnog siromaštva od 1,02 evra na dan. U

ovoj liniji siromaštva su i procenat i jaz siromaštva veći u urbanim nego u ruralnim sredinama.

Tabela 4: Relativno siromaštvo, 2009

Omer procenta siromaštva Jaz siromaštva

Urbana 17,1 4,1

Ruralna 16,1 3,7

Ukupno 16,4 3,8

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

3. Profil siromaštva prema karakteristikama domaćinstva i pojedinaca Ovaj deo ispituje kako je siromaštvo povezano sa karakteristikama domaćinstva i pojedinaca na

dva načina. Jedan način se sastoji od stopa siromaštva u različitim podgrupama stanovništva, što nam

govori verovatnoću da je neko siromašan imajući u vidu određene karakteristike kao što su starost, pol

ili radni status. Drugi način opisuje karakteristike onih koji su ispod linije siromaštva. Na primer,

stopa siromaštva za odrasle koji nisu završili ni osnovnu školu je veoma visoka. Međutim, ti pojedinci

čine mali deo ukupnog stanovništva i malo deo ukupne populacije. Gledajući ove dve perspektive

zajedno moguće je da se vidi ne samo koje grupe imaju veću verovatnoću da budu siromašne, već i

koje grupe čine veliki deo siromašne populacije, što nije uvek ista stvar.

Jedno ograničenje analize karakteristika pojedinca jeste da je status siromaštva definisan nivoom

domaćinstva, na osnovu potrošnje domaćinstva podeljene prema broju odraslih ekvivalenata u

domaćinstvu. Kao i većina ispitivanja domaćinstava, IBD ne prikuplja dovoljno detaljne podatke o

potrošnji na nivou pojedinca kako bi napravio razliku između različitih ţivotnih standarda među

pojedincima koji ţive u istom domaćinstvu, iako nema sumnje da takva razlika postoji. Uticaj ovog

ograničenja jeste da analiza siromaštva prema karakteristikama pojedinca nije dovoljno osetljiva na

9

razlike između grupa kao što bi to mogao biti slučaj kada bi bili dostupni stvarni podaci o potrošnji na

individualnom nivou.

3.1 Socijalno-demografske karakteristike

Kosovska omladina je neproporcionalno siromašna. Kosovo ima veoma mlado stanovništvo

prema evropskim standardima. Procenjuje se da je jedna trećina stanovnika mlađa od 15 godina, i oko

polovine stanovnika mlađe od 24 godina. Leva strana slike 4 pokazuje da su stope siromaštva najviše

među onima koji imaju manje od 20 godina, a onda se polako smanjuje pre ponovnog rasta među

odraslima.

Pošto mladi imaju visoku stopu siromaštva i čine veliki deo ukupnog stanovništva, oni su

čine veliki udeo u siromašnoj populaciji. Desna strana slike 4 pokazuje sastav siromašne populacije

prema starosnoj grupi (osenčeni deo) u poređenju sa starosnim sastavom ukupnog stanovništva. Više

od 40 procenata siromašnih je 2009. Bilo mlađe od 20 godina, a 60 procenata ispod 30 godina. Ovo je

uporedivo sa 38 odnosno 56 procenata ukupnog stanovništva u tim starosnim grupama.

Obezbeđivanje adekvatnih prilika za obrazovanje i zaposlenje za ovaj veliki i rastući segment

stanovništva je jedan od glavnih izazova sa kojima se Kosovo suočava trenutno i na srednji rok.

Slika 4: Učestalost siromaštva prema starosnoj grupi (levi deo) i raspodela siromašnih i ukupnog

stanovništva prema starosnoj grupi (desni deo), 2009

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

Osobe koje žive u porodicima u kojima su žene glave domaćinstva su malo siromašnije od

onih u kojima je muškarac glava domaćinstva. Slika 5 pokazuje odnos između polova i siromaštva.

Leva strana pokazuje procenat siromaštva za muškarce i ţene iz IBD-a 2009, pokazujući da je stopa

siromaštva za jedan poen viša među ţenama nego među muškarcima. Desna strana pokazuje omer

procenta siromaštva prema polu glave domaćinstva. Prema IBD-u 2009 otprilike pet procenata

stanovništva ţivi u domaćinstvima u kojima je glava porodice ţena, a siromaštvo je za 3 procentna

poena veće u tim domaćinstvima nego u domaćinstvima u kojima je muškarac glava domaćinstva.

0

10

20

30

40

50

Om

er

pro

cen

ta s

iro

maš

tva

(%)

Starosnoj grupi (po godinama)

0

5

10

15

20

25

Stan

ovn

ištv

o (

%)

Starosnoj grupi (po godinama)

Siromašnih stanovništva (%)

Stanovništvo

10

Slika 5: Učestalost siromaštva prema polu i polu glave porodice, 2009

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

Veća domaćinstva su siromašnija, i čine veliki deo siromašne populacije. Domaćinstva na

Kosovu su veća od domaćinstava u evropskim zemljama. Kao što je prikazano na levoj strani slike 6,

stope siromaštva su najveće za velika domaćinstva. Oko 11 procenata domaćinstava na Kosovu ima

10 ili više osoba, što čini oko 23 procenata stanovništva. Samim tim, imajući u vidu više stope

siromaštva ne iznenađuje što oko jedna četvrtina siromašnih ţivi u domaćinstvima sa deset ili više

članova, kao što je prikazano na desnoj strani slike 6. Značajan udeo siromašnih ljudi takođe ţivi u

domaćinstvima od pet do sedam članova.

Slika 6: Učestalost siromaštva i raspodela siromaštva prema veličini domaćinstva, 2009

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

33.9 34.335.037.2

0

10

20

30

40

Pol osobe Pol glave domacinstva

Om

er

pro

cen

ta s

iro

maš

tva

(%)

Muškarce

Žene

0

10

20

30

40

50

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10+

Om

er

pro

cen

ta s

iro

amšt

va(%

)

Broj članova domaćinstva

0

5

10

15

20

25

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10+

Stan

ovn

ištv

o (

%)

Broj članova domaćinstva

Siromašnih stanovništva (%)

Stanovništvo

11

3.2 Ekonomski i radni status

Potrošačko siromaštvo je blisko povezano sa ekonomskim aktivnostima domaćinstva, naročito

sa radnim statusom i, ako su zaposleni, sektorom i vrstom zaposlenja. Zauzvrat, na radni status i

vraćanja u zaposlenje veoma utiču obrazovni stepen osobe, jer je veća verovatnoća da će osobe sa

višim obrazovanjem imati pristup bolje plaćenom poslu.

Ne iznenađuje što su stope siromaštva najviše među onima kojima je glavni izvor prihoda

socijalna pomoć. IBD je pitao domaćinstva koji su njihovi glavni izvori a odgovori su rezimirani u

tabeli 5. Za većinu primalaca socijalna pomoć smanjuje dubinu njihovog siromaštva, ali nije dovoljno

da ih izdigne iznad linije siromaštva. Druge grupe sa višim stopama siromaštva od prosečnih su

domaćinstva koja zavise od povremenog zaposlenja (za dnevnice) i ona koja zavise od penzije.

Standardna penzija je 45 evra mesečno i skoro je jednaka mesečnoj liniji siromaštva od 46,5 evra, a

penzioneri koji su plaćali doprinose primaju veću penziju. Samim tim, domaćinstva koja čine samo

penzioneri će vrlo verovatno biti siromašna, ali oni koji ţive u većim domaćinstvima bez drugih

značajnih izvora prihoda će verovatno biti siromašni jer penzije nisu dovoljne za veću porodicu. Jedna

implikacija ovoga jeste da najefikasniji način da se smanji siromaštvo među penzionerima moţda

neće biti povećanje penzija, već poboljšanje prilika za stvaranje prihoda za radno sposobnu

populaciju.

Stope siromaštva su najniže među domaćinstvima koja zavise od novčanih pošiljki iz

inostranstva, primaocima plata u javnoj službi, i porodičnih firmi (samozaposlenje). Odlazak

radne snage sa Kosova je tradicionalno visok, a glavne destinacije su Nemačka i Švajcarska.

Procenjuje se da su pošiljke migranata iz inostranstva 2009. iznosile 500 milion evra, čime su pošiljke

najveći izvor spoljnog prihoda, čineći 13 do 15 procenata ukupnog BDP-a (Svetska banka 2010).

Prema IBD-u 2009, 14 procenata domaćinstava prima pošiljke iz inostranstva, u proseku od 316 evra

mesečno, iako je srednji iznos samo 200 evra mesečno. Iako je manja verovatnoća da će porodice koje

primaju pošiljke iz inostranstva biti siromašne, nije jasan nivo do kojeg pošiljke mogu da doprinesu

tome. Podaci IBD-a pokazuju da većina nesiromašnih domaćinstava koja primaju pošiljke ne bi bila

siromašna čak i kada ne bi primala pošiljke, ali je prepoznato da je veća verovatnoća da su pošiljke

nedovoljno cenjene ovakvom vrstom ispitivanja.

Skoro 40 procenata siromašnih živi u domaćinstvima u kojima su glavni izvori prihoda

plate i dnevnice (tabela 5). Ovo nije nedosledno sa visokim stopama nezaposlenosti i niskim

stopama zaposlenja pomenutim ranije. Prosečno domaćinstvo na Kosovu ima šest članova, od koji su

četiri odrasla člana. U mnogim slučajevima jedan ili dva člana domaćinstva rade za dnevnice što nije

dovoljno za potrebe celog domaćinstva, naročito kada druge odrasle osobe nemaju redovno

zaposlenje. Takođe je vaţno da se napomene da ova domaćinstva sa višim stopama nezaposlenosti

odraslih nisu kvalifikovana za socijalnu pomoć prema postojećem sistemu, koji isključuje

domaćinstva u kojima ţivi bar jedna zaposlena osoba, bez obzira na to koliko je odraslih osoba u

domaćinstvu nezaposleno.

Ovo objašnjenje je potkrepljeno tabelom 6, koja predstavlja informacije na individualnom nivou

prema odnosu između siromaštva i glavne aktivnosti osobe, ograničeno na osobe starije od 15 godina.

Najveća stopa siromaštva je među nadničarima i nezaposlenima. Osvrtom na sastav siromašne

populacije vidimo da je skoro 30 procenata odraslih nezaposleno.7 Najčešće glavne aktivnosti među

siromašnom populacijom tokom 2009. su bile briga o kući (19 procenata), studenti (16 procenata) i

penzioneri ili nesposobna lica (12 procenata).

7 Vidi kutiju 2 za opis karakteristika nezaposlenih radnika na Kosovu.

12

Tabela 5: siromaštvo i raspodela siromašnih prema glavnom izvoru prihoda domaćinstva, 2009

Glavni izvor prihoda

domaćinstva

Omer procenta

siromaštva

Raspodela

siromašnih

Raspodela

stanovništva

Plate i dnevnice u javnom

sektoru 23,6 17,3

25,2

Plate i dnevnice u privatnom

sektoru 36,4 20,7

19,6

Poljoprivreda 36,3 8,2 7.8

Rad za nadnice 55,2 17,5 10,9

Drugi porodični poslovi 20,6 8,7 14,5

Penzije 43,4 7,6 6,1

Pošiljke iz inostranstva 21,9 5,5 8,6

Druge pošiljke 32,9 0,3 0,3

Socijalna pomoć 83,1 12,6 5,2

Drugo 32,5 1,6 1,7

Ukupno 34,5 100,0 100,0

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

Tabela 6: Učestalost siromaštva i raspodela siromašnih prema glavnoj aktivnosti pojedinaca, 2009

Omer procenta

siromaštva

Raspodela

siromašnih

Raspodela

stanovništva

Glavna aktivnost 2009 2009 2009

Poslodavac 6,9 0,2 0,8

Zaposlen sa platom 20,5 10,1 16,2

Izdrţava se od

poljoprivrede 33,0 3,4

3,4

Radnik za nadnice 50,1 6,1 4,0

Drugo za

samozaposlenost 20,1 2,0

3,2

Neplaćeni radnik u

porodičnom biznisu 15,9 0,4

0,8

Đak/student 32,3 16,2 16,5

Penzionisan/a ili osoba

sa invaliditetom 32,3 11,8

12,0

Nezaposlen/a 39,0 29,7 25,0

Brine o kući 35,8 18,8 17,2

Drugo 48,1 1,5 1,0

Ukupno 32,8 100,0 100,0

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

13

Okvir 2: Ko je nezaposlen?

Kao što je navedeno u uvodu, stopa nezaposlenosti na Kosovu je skoro 50 procenata, najveća je u Jugoistočnoj

Evropi i jedna od najvećih bilo gde u Evropi. Proširivanje mogućnosti za zapošljavanje je neophodno za smanjenje

siromaštva na Kosovu, i jednako je vaţno poznavati ciljnu grupu radi aktivnosti za stvaranje radnih mesta. Ovaj

odeljak koristi podatke iz IBD-a iz 2009. za skiciranje saţetog profila nezaposlenih lica.

Tabela 6 pokazuje da je među siromašnim ljudima starijim od 15 godina više ljudi nezaposleno nego u bilo

kojoj drugoj glavnoj kategoriji navedenoj u IBD, kao i po marginama. Donja tabela pokazuje da ovo takođe vaţi i za

celokupno odraslo stanovništvo. U stvari, broj nezaposlenih je skoro jednak broju svih zaposlenih u svim

kategorijama (poslodavac, zaposleni sa ličnim dohocima, naturalni poljoprivrednik, ostali samo-zaposleni, nadničari

i neplaćeni porodični radnici).

Ukupno Nezaposleno

Zaposleni

sa ličnim

dohocima

Ostali

zaposleni* Domaćini/ce

Udeo stanovništva (stariji od 17

godina) 100.0 26.3 17.2 12.9 18.3

Prosečna starost (godine) 40.1 32.5 39.6 38.5 44.1

Manje od osnovnog obrazovanja (%) 13.7 4.0 0.5 3.9 19.7

Završeno osnovno obrazovanje (%) 38.2 40.1 9.7 35.9 33.9

Završeno srednje obrazovanje (%) 42.6 51.4 74.5 56.8 13.8

Završeno visoko obrazovanje (%) 5.5 4.5 15.8 3.4 0.0

Ţene (%) 50.5 59.6 23.7 5.5 99.8

Urbano stanovništvo (%) 38.2 37.5 52.5 33.2 31.6

Veličina domaćinstva (osobe) 7.2 7.5 6.5 7.8 7.3

Domaćinstva sa ţenama nosiocima

domaćinstva (%) 5.6 6.2 4.7 3.9 6.0

*Napomena: „Ostali zaposleni“ obuhvataju poslodavce, naturalne poljoprivrednike, ostale samozaposlene,

nadničare i neplaćene porodične radnike.

Izvor: Procena Svetske banke iz IKB 2009.

Nezaposleni su značajno mlađi od onih koji su zaposleni, sa prosečnom starošću od 32,5 godina nasuprot 39,6

za radnike sa ličnim dohocima i 38,5 za ostale zaposlene osobe. Pored toga što imaju blago veće obrazovanje nego

opšte odraslo stanovništvo, nezaposleni imaju mnogo manje obrazovanje nego zaposleni sa ličnim dohocima, i

malo manje obrazovanja od ostalih zaposlenih osoba. Među nezaposlenima, 40 procenata ima samo osnovno

obrazovanje, 51 procenata srednje a 4 procenata visoko obrazovanje nasuprot 10, 74 i 16 procenata među zaposlenima

sa ličnim dohocima.

Otprilike 60 procenata nezaposlenih čine žene, dok su samo 24 procenata zaposlenih sa ličnim dohocima

žene. Ţene imaju čak i manji udeo (6 procenata) među ostalim zaposlenim radnicima. Ove ţene predstavljaju toliko

veliki deo nezaposlenih koji je čak i veći ako uzmemo u obzir da su skoro sve domaćice ţene, koje čine 18 procenata

stanovništva (36 procenata ţena). Kada bi mogućnosti odrţivog zaposlenja bili dostupne i ako bi to ostali uslovi

dozvoljavali, mnoge ţene koje su trenutno domaćice bi verovatno postale radna snaga.

Što se tiče drugih karakteristika, nezaposleni su veoma slični opštem stanovništvu, sa otprilike jednakom

stopom urbanizacije, veličinom domaćinstva i procentom onih koji žive u domaćinstvima čiji su nosioci žene.

Suprotno tome, oni koji rade za lični dohodak su češće iz urbanih sredina, dolaze iz manjih domaćinstva i imaju

muškarca za nosioca domaćinstva.

Unakrsni podaci po sekcijama iz IKB pokazuju jasnu vezu između obrazovanja i

siromaštva na Kosovu. Obrazovanje je jedno od najpouzdanijih izlaza iz siromaštva pošto je

povezano ne samo sa boljim pristupom boljem radnom mestu i često većom produktivnošću na ovim

radnim mestima, već i sa poboljšanjem dobrostanja van radnog mesta. Slika 7 pokazuje stopu

siromaštva po glavi stanovnika za pojedince starije od 15 godina po najvećem stečenom obrazovanju.

U oba istraţivanja smanjenje stopa siromaštva se povećava kako se povećava nivo obrazovanja. To

14

znači da sticanje osnovnog obrazovanja vodi ka malo boljem rezultatima u siromaštvu nego bez

osnovnog obrazovanja, i da je inkrementalna korist veća kada se ide od završenog osnovnog

obrazovanja do završetka srednjeg obrazovanja, i čak je i veća između završenog srednjeg i

završenog visokog obrazovanja.

Slika 7: Stopa siromaštva po glavi stanovnika po stečenom obrazovanju, 2009.

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

Još jedna pogled na obrazovanje i siromaštvo, na osnovu IBD iz 2009. je prikazan u slici 8.

Linija pokazuje istu vezu između siromaštva po glavi stanovnika i nivoa obrazovanja kao i prethodna

slika. Vertikalni stubovi pokazuju da otprilike 40 procenata kosovskog odraslog stanovništva ima

stečeno najviše srednje ili srednje stručno obrazovanje. Oko 15 procenata nije steklo osnovno

obrazovanje a samo oko pet procenata je steklo visoko obrazovanje. Kada uporedimo udeo

siromašnih (svetliji stubovi) sa udelom celokupnog odraslog stanovništva (tamniji stubovi) jasno je da

su oni sa osnovnim ili manjim obrazovanjem nesrazmerno siromašni, a suprotno tome, oni sa

srednjim ili višim obrazovanjem imaju manje šanse da budu siromašni.

39.937.9

28.0

11.0

0

10

20

30

40

Manje od osnovnog

obrazovanja

Osnovna Srednja ili zanat Visoka sprema

Om

er

pro

cen

ta s

iro

maš

tva

(%)

15

Slika 8: Siromaštvo i udeo siromašnih po najvišem stečenom obrazovanju , 2009.

Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

3.3 Uslovni profil siromaštva

Prethodni odeljci su predstavili ono što moţemo da nazovemo „neuslovnim“ profilom

siromaštva koji opisuje povezanost sa dve promenljive između siromaštva i određenih karakteristika

pojedinca ili domaćinstva, bez kontrole za ostale karakteristike. Na primer, primećeno je da su

domaćinstva sa ţenama nosiocima sklonija tome da budu siromašna (slika 5) i da ljudi sa višim

obrazovanjem imaju manju verovatnoću da budu siromašni (Slika 8). Međutim, ţene nosioci

domaćinstva u proseku imaju manje obrazovanje nego muškarci koji su nosioci domaćinstva, tako da

nije jasno da li se rezultat siromaštva treba pripisati obrazovanju, rodu, ili oba.

U ovom odeljku predstavljamo „uslovni“ profil siromaštva koji koristi ekonometrijske metode

za ispitivanje veze između pojedinca ili domaćinstva i siromaštva, kontrolišući ostale karakteristike.

Prvi skup analiza koristi probit modele za procenu veze između promene u jednoj karakteristici i

verovatnoće da se neko nađe ispod linije siromaštva dok za to vreme drţi ostale karakteristike

konstantnim. Drugi skup analiza uzima malo širi pogled i koristi OLS (regresija običnog najmanjeg

kvadrata) za analizu promene procenta u potrošnji po odraslom stanovniku povezanoj sa promenama

u datoj karakteristici, ponovo drţeći ostale promenljive konstantnim. Glavna prednost prvog pristupa

je ta što pokazuje jasnu vezu između karakteristika i verovatnoće da se neko nađe ispod određene

linije siromaštva koja se primenjuje na Kosovu. Glavna prednost drugog pristupa je ta što dozvoljava

stepenovanje dobrostanja korišćenjem potpunog udela potrošnje a ne diskretnih

siromašnih/nesiromašnih zavisnih promenljivih iz probit analize. U oba pristupa modeli se odvojeno

procenjuju za ruralna i urbana područja.

Verovatnoća da neko bude siromašan

Kada kontrolišemo ostale promenljive, probit analiza pokazuje da veličina domaćinstva ima

samo statistički bitan efekat u urbanim područjima u kojima je obrnuti U obrazac, gde je verovatnoća

da neko bude siromašan oko 11-12 ljudi (tabela A1). Drţeći ostale promenljive konstantnim, pol

nosioca domaćinstva nije značajan predskazivač toga da li je domaćinstvo siromašno ili ne. Starost

nosioca domaćinstva je u značajnoj korelaciji sa statusom siromaštva domaćinstva samo u ruralnim

oblastima, na osnovu obrnutog U obrasca koji ukazuje na rezultat od 44 godina. Nakon kontrole

ostalih promenljivih, starosni i polni sastav domaćinstva nema snaţnu vezu sa verovatnoćom da neko

0

10

20

30

40

50

Manje od osnovnog

obrazovanja

Osnovna Srednja ili zanat Visoka sprema

Raspodela siromašnih Raspodela stanovništva

Omer procenta siromaštva

16

postane siromašan u ruralnim ili urbanim područjima. U oba područja jedini značajni koeficijent

sastava domaćinstva je taj da za muškarce stare od 17 do 64 godina – ostale stvari su jednake,

domaćinstva sa više muškaraca u ovoj starosnoj grupi imaju manju verovatnoću da budu siromašna.

Obrazovanje odraslih članova domaćinstva (ovde definisani kao stariji od 17 godina) je

značajno povezano sa verovatnoćom da neko bude siromašan kako u ruralnim tako i u urbanim

područjima i u oba IKB-a. Kao što je i očekivano, koeficijenti postaju stalno negativniji (npr.

povezani sa niţom verovatnoćom da neko bude siromašan) kako se ide ka višim nivoima obrazovanja.

U urbanim oblastima koeficijent za završeno osnovno obrazovanje nije značajan kako u istraţivanju,

ukazivajući na to da je potrebno povećanje srazmera odraslih sa srednjim i višim obrazovanjem kako

bi se smanjila verovatnoća da neko bude siromašan u urbanim područjima. Nasuprot tome, u ruralnim

oblastima postoje značajne prednosti od smanjenja siromaštva za one sa završenim osnovnim

obrazovanjem, iako su prednosti veće za one sa srednjim i višim obrazovanjem.

Urbana domaćinstva koja zavise uglavnom od socijalne pomoći i penzija imaju veću

verovatnoću da budu siromašna nego ona koja zavise od ostalih izvora, ostale stvari su jednake.

Oslanjanje na prihod od samo-zapošljavanja i novčanih pošiljki je povezano sa niţom verovatnoćom

da neko bude siromašan u urbanom području. U ruralnim područjima obrazac je sličan iako penzije

nisu statistički bitne. Kada govorimo o glavnim aktivnostima odraslih članova domaćinstva ne

iznenađuje to što domaćinstva sa većim brojem članova u dobi sposobnoj za rad a koji su nezaposleni

imaju više verovatnoće da budu siromašni iako su koeficijenti bitni samo u urbanim područjima. Oni

sa većom brojem nadničara ili zaposlenih sa ličnim dohotkom imaju značajno manje šanse da budu

siromašni.

Postoje izrazite razlike u siromaštvu po regionima čak i kad se kontrolišu ostale

promenljive. Poslednje promenljive u probit jednačinama su skup regionalnih binarnih promenljivih,

koje pokazuju razlike u verovatnoći da domaćinstvo u naznačenom regionu bude siromašno u odnosu

na domaćinstvo s istim karakteristikama u regionu Prištine. Na primer, urbana domaćinstva u regionu

Đakovice imaju 25 procenta više šanse da budu siromašna nego slična domaćinstva u regionu Prištine,

dok domaćinstva u urbanom regionu Gnjilana imaju 12 procenata manje šanse da budu siromašna

nego domaćinstva u urbanom delu Prištine. Regionalni obrasci su takođe statistički bitni u ruralnim

područjima sa ruralnim domaćinstvima u svim regionima osim Gnjilana koja imaju više šansi da budu

siromašna nego slična domaćinstva u ruralnom delu regiona Prištine.

Korelacija potrošnje po glavi stanovnika

Regresija potrošnje koristi iste objašnjavajuće promenljive kao i probit analiza, ali zavisna

promenljiva je prirodni logaritam potrošnje po glavi stanovnika. Ovi koeficijenti iz regresije (tabela

A2) se mogu tumačiti kao procenat promene u potrošnji od promene jedinice u nezavisnoj

promenljivoj, drţeći ostale promenljive konstantnim. Zato jer je zavisna promenljiva registar

potrošnje,tumačenje znakova koeficijenata je suprotno probit analizi, tako što su pozitivni koeficijenti

povezani sa većim nivoima dobrostanja pre nego sa većom verovatnoćom da se bude siromašan.

Nakon kontrole ostalih promenljivih, starost i pol nosioca domaćinstva nisu značajni

predskazivači nivoa dobrostanja. U regresiji potrošnje niti pol niti starost nosioca domaćinstva nisu

značajno povezani sa potrošnjom u bilo kojoj regresiji. Veličina domaćinstva je značajna korelacija

samo u urbanim područjima gde potrošnja po glavi stanovnika opada (stopa opadanja) kako se

veličina domaćinstva povećava. Efekti starosnog i polnog sastava domaćinstva su snaţniji u ruralnim

područjima nego u urbanim.

Nivoi obrazovanja članova domaćinstva su pozitivno povezani sa potrošnjom čak i nakon

kontrole ostalih faktora. Svi koeficijenti obrazovnih promenljivih su statistički značajni. Oni su

kvalitativno veoma slični onim koeficijentima iz probit analize, sa veličinom koeficijenta koja se

povećava na višim nivoima obrazovanja, i sa snaţnijim rezultatima u ruralnim područjima za

završenu samo osnovnu školu.

17

Domaćinstva koja zavise primarno od socijalne pomoći imaju značajno manju potrošnju

nego ostala domaćinstva. Novčane pošiljke su snaţno povezane sa većom potrošnjom u ruralnim

područjima, ali ne i u urbanim područjima. Suprotno tome, zavisnost od penzija, nadničarenja i

plaćenog zaposlenja je povezana sa niţom potrošnjom u urbanim područjima, ali nije značajna u

ruralnim područjima. Neobična negativna veza između plaćenog zaposlenja i potrošnje prikazane u

glavnim promenljivim za prihod domaćinstva se bolje shvata u kombinaciji sa značajnim pozitivnim

koeficijentima za udeo odraslih članova domaćinstva sa plaćenim zaposlenjem. Kao što je opisano

ranije u odeljku 3.2, mnoga siromašnija domaćinstva imaju jednog ili dva člana koji rade za nadnicu

ili imaju plaćeno zaposlenje, ali takođe imaju i nekoliko ostalih odraslih članova koji su nezaposleni

ili imaju manje plaćeni posao. Ovo je takođe saglasno sa negativnim koeficijentima za srazmer radno

sposobnih odraslih članova koji su nezaposleni i udelom odraslih koji su neplaćeni porodični radnici.

Rezultati za regionalne promenljive su uveliko slični saznanjima iz probit analize, sa većinom

regiona koji imaju manji nivo potrošnje nego region Prištine, uz jedan izuzetak urbanog dela Gnjilana.

4. Zaključci

Iako deluje da je Kosovo manje patilo zbog ekonomske krize od drugih zemalja u Evropi,

ono je i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Analize IBD-a 2009 navode da više od

jedne trećine stanovništva ţivi ispod linije siromaštva od 1,55 evra na dan za odraslog ekvivalenta, i

12 procenata ispod linije ekstremnog siromaštva od 1,02 evra na dan za odraslog ekvivalenta. Iako su

ovi nivoi niţi od prijavljenih u IBD 2005-06 (45,1 odnosno 16,7 procenata) nije moguće da se donese

čvrst zaključak o trendovima siromaštva zbog promena u okviru uzorka IBD-a koji je uveden 2008.

Rast kosovskog BDP-a od 2005-06 je bio spor ali dosledno pozitivan, tako da je pohvalno da je bar

jedno očigledno smanjenje siromaštva stvarno a ne samo predmet promene metoda uzorkovanja,

naročito ako je tačna indikacija IBD-a da se nejednakost značajno povećana. Kada bude dostupan,

okvir uzorkovanja iz popisa 2011 će pomoći da se obezbede snaţnije osnove za upoređivanje budućih

ispitivanja, iako će i dalje biti potrebno da se upoređuje sprovođenje ispitivanja.

IBD 2009 pokazuje značajne slične stope siromaštva u ruralnim i urbanim sredinama, iako

je ovaj nalaz osetljiv na izbor linije siromaštva. Urbano siromaštvo je malo veće od ruralnog

siromaštva za linije siromaštva niţe od 500 evra po odraslom ekvivalentu na dan. Za više linije

siromaštva ruralno siromaštvo je veće, a razlika između ruralnog i urbanog siromaštva raste kada se

pribliţavamo linijama siromaštva od 750 do 1.000 evra godišnje.

Stanovništvo Kosova je izuzetno mlado, i deca i mladi su neproporcionalno siromašni. S

tim u vezi, velika domaćinstva (koje imaju veći broj mladih članova) imaju više stope siromaštva, i

čine veliku proporciju siromašnog stanovništva na Kosovu. Za ţene postoji malo veća verovatnoća da

budu siromašnije od muškaraca, iako je razlika u stopama siromaštva između domaćinstava u kojima

su glave domaćinstva ţene i muškarci više izraţena.

Obrazovanje i zaposlenje su intimno povezani sa statusom siromaštva. Obrazovanje ima

unutrašnju vrednost u poboljšanju blagostanja i takođe ima instrumentalnu vrednost u tome što širi

mogućnosti. Oni koji su završili srednje obrazovanje, a naročito više obrazovanje, imaju manju

verovatnoću da će postati siromašni od onih koji su završili samo srednju školu. Deo objašnjenja za

ovo jeste da oni koji imaju više obrazovanje imaju veće šanse za zaposlenje, i da primaju veće zarade

od svog zaposlenja. Međutim, čak i među nezaposlenima, oni sa višim stepenom obrazovanja su

manje siromašni od proseka.

Sveukupno. Izuzetno visoka stopa nezaposlenosti na Kosovu još jedan je važan pokretač

njegovih visokih nivoa siromaštva. Stope siromaštva su naročito visoke među nezaposlenima i

povremeno zaposlenima. Velika domaćinstva su veoma normalna pojava na Kosovu. Ta domaćinstva

često moraju da se oslanjaju na prihod jednog ili dva člana domaćinstva koji su zaposleni, i njihov

18

prihod nije dovoljan za celu porodicu. Potreban je brţi rast zaposlenja ne samo da bi pomogao

današnjim odraslim osobama, već takođe da prihvati rastuću mlađu populaciju koja ulazi na trţište

rada, i nastaviće da ulazi još dugo godina.

Reference Martin Ravallion. 1994. Poređenja siromaštva. Osnove čiste i primenjene ekonomije, tom 56. Hur,

Švajcarska: Akademski izdavači Harvud.

Martin Ravallion. 2001. „Rast, nejednakost i siromaštvo: Sagledavanje izvan okvira prosečnih

vrednosti“. Svetski razvoj “ 29(11): 1803–1815.

Martin Ravallion. 2003. „Merenje zbirova blagostanja u zemljama u razvoju: Koliko se dobro slaţu

nacionalni računi i ispitivanja?“ Pregled ekonomije i statistike “ 85(3): 645–652.

Statistički zavod Kosova. 2010. Rezultati ispitivanja radne snage 2009. Priština: Statistički zavod

Kosova.

UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj). 2011. Izveštaj o humanom razvoju Kosova 2010:

Priština: UNDP.

Svetska banka. 2005. Kosovo: Procena siromaštva. Izveštaj br. 32378-XK. Vašington: Svetska

banka.

Svetska banka. 2007a. Procena siromaštva na Kosovu. Tom I: ubrzanje inkluzivnog rasta radi

smanjenja široko rasprostranjenog siromaštva. Izveštaj br. 39737-XK. Vašington: Svetska banka.

Svetska banka. 2007b. Procena siromaštva na Kosovu. Tom II: Procena trendova iz neuporedivih

podataka. Izveštaj br. 39737-XK. Vašington: Svetska banka.

Svetska banka. 2010. Ekonomski memorandum za Kosovo. Oslobađanje potencijala za rast:

strategije, politike, mere. Izveštaj br. 53185-XK. Vašington: Svetska banka.

19

Aneksi Table A1: Verovatnoća siromaštva, 2009

Zavisna promenljiva: siromašan 0/1 Urbana Ruralna

Veličina domaćinstva 0.042* -0.008

(0.016) (0.014)

Kvadrat domaćinstva -0.002** 0.001

(0.001) (0.001)

Ţene glave porodice 0.017 -0.024

(0.040) (0.054)

Starost oglave porodice 0.008 0.012***

(0.006) (0.006)

Kvadrat starosti glave domaćinstva -0.000 -0.000**

(0.000) (0.000)

Sastav domaćinstva (povezan sa udelom dece od 0-6 god)

Udeo dece od 7-16 god 0.070 -0.050

(0.087) (0.122)

Udeo ţena od 17-64 god -0.122 -0.204

(0.105) (0.146)

Udeo muškaraca od 17-64 god -0.255** -0.330**

(0.102) (0.136)

Udeo starijih (65+) -0.039 -0.286

(0.140) (0.186)

Obrazovanje članova domaćinstva (u vezi sa „bez obrazovanja“ ili nesvršeno osnovno obrazovanje)

Udeo cele porodice -0.111 -0.158**

(0.075) (0.062)

Udeo sa završenim srednjim obrazovanjem -0.252* -0.192*

(0.076) (0.065)

Udeo sa završenom višom školom -0.596* -0.352**

(0.102) (0.169)

Glavni izvor prihoda domaćinstva (u vezi sa „drugo“)

Glavni prihod domaćinstva: zarada u javnom sektoru 0.147*** -0.013

(0.083) (0.112)

Glavni prihodi domaćinstva: zarade u privatnom sektoru 0.207* 0.023

(0.078) (0.116)

Glavni prihodi domaćinstva: poljoprivreda -0.139 -0.088

(0.130) (0.101)

Glavni prihodi domaćinstva: rad za nadnice 0.167** 0.057

(0.081) (0.103)

Glavni prihodi domaćinstva: Samozaposlenje -0.070 -0.193**

(0.086) (0.095)

Glavni prihodi domaćinstva: Penzije 0.291* 0.097

(0.066) (0.096)

Glavni prihodi domaćinstva: Pošiljke -0.075 -0.152***

(0.083) (0.092)

Glavni prihodi domaćinstva: Socijalna pomoć 0.352* 0.178***

(0.057) (0.096)

Glavna aktivnost pojedinih članova domaćinstva (u vezi sa „drugo“)

Udeo radnika za zaradu/platu -0.356* -0.356*

(0.123) (0.123)

Udeo neplaćenih radnika u porodičnom biznisu 0.063 0.013

(0.082) (0.104)

Udeo penzionera/osoba sa invaliditetom -0.172 -0.142

(0.105) (0.143)

Udeo nezaposlenih 0.184** 0.121

(0.077) (0.075)

Region (u vezi sa regionom Prištine)

Uroševac 0.157* 0.348*

20

Zavisna promenljiva: siromašan 0/1 Urbana Ruralna

(0.057) (0.052)

Đakovica 0.250* 0.265*

(0.041) (0.054)

Gnjilane -0.119* 0.027

(0.041) (0.059)

Mitrovica 0.020 0.150*

(0.037) (0.055)

Peć 0.094*** 0.229*

(0.056) (0.051)

Prizren 0.052 0.102***

(0.058) (0.053)

Broj zapaţanja 1,280 1,102

Napomena: Zavisna promenljiva: 1 ako su siromašni, 0 ako nisu siromašni. Koeficijenti su prosečne

marginalne vrednosti (margeoff). Robusne standarde greške, spojene sa nivoom PSU, u zagradama.

Nivoi značaja: *** p<0.01, ** p<0.05, * p<0.10 Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

21

Tabela A2: Vraćanje na staro u potrošnji, 2009

Zavisna promenljiva: prirodni dnevnik potrošnje za

odraslog ekvivalenta

Urbana Ruralna

Veličina domaćinstva -0.104* -0.012

(0.019) (0.016)

Kvadrat domaćinstva 0.005* 0.000

(0.001) (0.001)

Ţene glave porodice -0.073 0.017

(0.048) (0.064)

Starost oglave porodice 0.007 -0.005

(0.006) (0.007)

Kvadrat starosti glave domaćinstva -0.000 0.000

(0.000) (0.000)

Sastav domaćinstva (povezan sa udelom dece od 0-6 god)

Udeo dece od 7-16 god -0.019 -0.098

(0.102) (0.123)

Udeo ţena od 17-64 god 0.058 0.174

(0.130) (0.138)

Udeo muškaraca od 17-64 god 0.049 0.215

(0.111) (0.131)

Udeo starijih (65+) -0.109 0.395***

(0.199) (0.209)

Obrazovanje članova domaćinstva (u vezi sa „bez obrazovanja“ ili nesvršeno osnovno obrazovanje)

Udeo cele porodice 0.083 0.193*

(0.083) (0.072)

Udeo sa završenim srednjim obrazovanjem 0.426* 0.310*

(0.089) (0.083)

Udeo sa završenom višom školom 0.865* 0.717*

(0.107) (0.222)

Glavni izvor prihoda domaćinstva (u vezi sa „drugo“)

Glavni prihod domaćinstva: zarada u javnom sektoru -0.314* -0.071

(0.094) (0.130)

Glavni prihodi domaćinstva: zarade u privatnom

sektoru -0.315* -0.096

(0.089) (0.136)

Glavni prihodi domaćinstva: poljoprivreda 0.082 0.091

(0.138) (0.128)

Glavni prihodi domaćinstva: rad za nadnice -0.415* -0.077

(0.103) (0.130)

Glavni prihodi domaćinstva: Samozaposlenje -0.043 0.199

(0.082) (0.133)

Glavni prihodi domaćinstva: Penzije -0.521* -0.148

(0.106) (0.129)

Glavni prihodi domaćinstva: Pošiljke -0.029 0.280**

(0.100) (0.129)

Glavni prihodi domaćinstva: Socijalna pomoć -0.705* -0.315**

(0.114) (0.129)

Glavna aktivnost pojedinih članova domaćinstva (u vezi sa „drugo“)

Udeo radnika za zaradu/platu 0.370* 0.633*

(0.095) (0.117)

Udeo neplaćenih radnika u porodičnom biznisu -0.208** -0.003

(0.097) (0.120)

Udeo penzionera/osoba sa invaliditetom 0.164 0.035

(0.122) (0.150)

Udeo nezaposlenih -0.413* -0.262*

(0.078) (0.078)

Region (u vezi sa regionom Prištine)

Uroševac -0.348* -0.452*

(0.062) (0.061)

22

Zavisna promenljiva: prirodni dnevnik potrošnje za

odraslog ekvivalenta

Urbana Ruralna

Đakovica -0.423* -0.336*

(0.056) (0.066)

Gnjilane 0.011 -0.147**

(0.055) (0.068)

Mitrovica -0.086 -0.198*

(0.063) (0.066)

Peć -0.217* -0.359*

(0.057) (0.062)

Prizren -0.237* -0.300*

(0.059) (0.056)

Trajno 6.956* 6.488*

(0.246) (0.275)

Broj zapaţanja 1,280 1,102

R2 0.474 0.321

Napomena: Zavisna promenljiva: 1 ako su siromašni, 0 ako nisu siromašni. Koeficijenti su prosečne

marginalne vrednosti (margeoff). Robusne standarde greške, spojene sa nivoom PSU, u zagradama.

Nivoi značaja: *** p<0.01, ** p<0.05, * p<0.10 Izvor: Procena osoblja Svetske banke na osnovu IBD-a 2009.

Zemaljska kancelarija Svetske banke na Kosovu

Ul. Mujo Ulj inaku br.3

10000 Priština, Kosovo

P: (381-38) 249-459

ć

http://www.worldbank.org/kosovo/

Zavod za statistiku Kosova

Ul. Zenelj Saljihu br. 4

P: (381-38) 235-111 / 235-474

F: (381-38) 235-033

10000 Priština, Kosovo

http://www.ks-gov.net/ESK

Statistical Office of KosovoEnti i Statistik s t Kosov sZavod za statistiku Kosova

ë ë ë