Potrebe Srna u Mineralnim Materijama i Vitaminima i Postupci Njihovog Dopunskog Snabdevanja u Lovistima

169

UDK:639.111.1:577.16:636.084.4Pregledni rad

POTREBE SRNA U MINERALNIM MATERIJAMA I VITAMINIMA I POSTUPCI NJIHOVOG DOPUNSKOG

SNABDEVANJA U LOVITIMA

N. orevi, Z. Popovi, G. Grubi, M. Beukovi *

Izvod: U radu je dat pregled fizioloke uloge pojedinih mineralnih materija i vitamina, potrebe srna u mineralima i vitaminima, kao i postupci njihovog dopunskog snabdevanja u uslovima naih lovita. Veliina potreba u mineralnim materijama i vitaminima varira u toku godine i zavisi od starosti grla, pola, fiziolokog stanja i drugih faktora. Potrebe u mineralnim elementima, pre svega kalcijumu i fosforu, najvee su u dojnih jedinki, zatim u zadnjoj treini bremenitosti, kao i u mujaka u periodu rasta rogova. Ove potrebe se zadovoljavaju iz prirodne hrane. Meutim, za maksimalan porast parogova i dobijanje kvalitetnih trofeja, prirodna hrana moe biti nedovolja, to dolazi do izraaja u nekim godinama i na nekim terenima. Potrebe u mikroelementima i liposolubilnim vitaminima najefikasnije se zadovoljavaju upotrebom mineralno-vitaminskih premiksa ukljuenih u smee koncentrata, kao i upotrebom blokova soli za lizanje.

Kljune rei: srna, mineralni elementi, vitamini, potrebe, snabdevanje.

Uvod

Prirodna ishrana srna je najee dovoljna za optimalno snabdevanje srna u hranljivim materijama, naroito u toku vegetacije. Meutim, kvantitativni i kvalitativni deficit hran-ljivih materija moe se javiti pre svega u zimskim uslovima, kada je i inae opta nestaica u hrani. To je glavni, a najee i jedini razlog za prihranjivanje srna u lovitima (orevi i sar., 2005). Osim toga, ovekova aktivnost u poljoprivredi i smanjenje prirodnih stanita (uma i polja) ograniavaju prirodnu ishranu srna. Zbog toga je neophodno intervenisati ponekad i u toku vegetacije, kako bi se na nekom stanitu drao i vei broj ivotinja nego to izmenjeni prirodni uslovi ishrane dozvoljavaju. Ishrana utie na varijabilnost telesne razvijenosti i kvalitet trofeja (Popovi i sar., 2003; Popovi i Bogdanovi, 2002), kao i gubitke kod divljai (Popovi i Bogdanovi, 2001). Na kraju, dodatnom ishranom obezbe-uje se bri porast ivotinja i kvalitetniji trofeji (Popovi i sar., 1996, 2004).

Uspeh dodatne ishrane se bazira na preciznom poznavanju potreba i odgovarajuim naunim preporukama. Meutim, potrebe srna u hranljivim materijama su do sada nedo-

* Dr Nenad orevi, vanredni profesor, dr Zoran Popovi, vanredni profesor, dr Goran Grubi, re-dovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd; dr Milo Beukovi, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Rad je finansiran od strane Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine u okviru projekta TR 6813

Zbornik naunih radova, Vol. 13 br. 3-4 (2007) 169-178

170

voljno izuene, pa se u nedostatku istih koriste preporuke za ishranu ovaca i koza. Treba imati na umu odreene razlike u metabolizmu hranljivih materija izmeu srna i domaih preivara, to umanjuje uspeh pri korienju ovih normativa (Hofmann, 1989; Tixier et al.., 1997; Fickel et al., 1998; Rowell-Schfer et al., 2001).

Uloga i znaaj mineralnih elemenata

Prema koliinskoj zastupljenosti u organizmu ivotinja dele se na makroelemente (zastupljeni sa vie od 50 mg/kg telesne mase) i mikroelemente. Meutim, njihova koli-inska zastupljenost u organizmu ne diktira i njihovu funkciju. Svi mineralni elementi su esencijalni (bitni), te njihov nedostatak u hrani izaziva razliite poremeaje kod ivotinja (orevi i sar., 2003). Deficit nekog minerala moe biti primaran, kada ga nema do-voljno u hrani i sekundaran, kada njegovo usvajanje i korienje iz hrane koi neki drugi element (Makevi i sar., 2004).

Kalcijum (Ca) i fosfor (F) se najee zajedno pominju, jer uestvuju u izgradnji kostura. Oko 99% od ukupne koliine kalcijuma u organizmu i 80% od ukupne koliine fosfora nalazi se u kosturu. Pored toga, kalcijum aktivira neke enzime i enzimske sisteme, uestvuje u prenoenju nervnih nadraaja, u kontrakciji miia, koagulaciji krvi i odra-vanju acidobazne ravnotee. Fosfor je vaan za metabolizam ugljenih hidrata i masti i za promet energije, sastojak je fosfoproteina, fosfolipida, nukleinskih kiselina, ADP-a i ATP-a i najvaniji je mineral za odravanje acidobazne ravnotee u telu ivotinja.

Potrebe u kalcijumu i fosforu zavise pre svega od starosti ivotinja i pola. Tako, na primer, mlae ivotinje sa intenzivnim porastom zahtevaju vie kalcijuma i fosfora u od-nosu na starije koje su zavrile sa porastom kostura. U vreme bremenitosti ivotinjama je potrebna poveana koliina navedenih makroelemenata, zbog razvoja kostura mladunca. Srndai (mujaci) imaju poveane potrebe u vreme porasta parogova.

Pri spremanju smea koncentrata za dopunsku ishranu srna u lovitima kao glavni izvor kalcijuma koristi se stona kreda, a zatim kalcijum-fosfatna hraniva. Od ostalih hraniva, lucerka sadre relativno velike koliine kalcijuma. Najbogatiji izvor fosfora su kalcijum-fosfatna hraniva, zatim zrnasta hrana, kao i proizvodi njihove prerade (meki-nje i stono brano).

Natrijum (Na) i hlor (Cl) se zajedno nalaze u soli (NaCl) i vani su za odravanje odgo-varajueg odnosa izmeu kiselina i baza u organizmu, za regulaciju osmotskog pritiska i za promet vode u organizmu. Osim toga, hlor je sastavni deo eludanog soka i neophodan je za varenje hrane. Poto su zastupljeni u malim koliinama u hranivima biljnog porekla, oba-vezno se dodaju pri spremanju koncentrata, ili u vidu kamene i briketirane soli za lizanje.

Magnezijum (Mg), kalijum (K) i sumpor (S). Ovi makroelementi su zastupljeni u dovoljnoj koliini u prirodnoj hrani srna. Glavna uloga magnezijuma je u aktiviranju mnogih enzimskih sistema koji su vezani za promet energije u organizmu, a vaan je i za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Kalijum je bitan za aktivaciju mnogih enzima i sintezu ugljenih hidrata i proteina. Uestvuje u prenoenju nervnih nadraaja i kontrak-ciji miia i omoguuje normalan rad srca. Sumpor uestvuje u sintezi aminokiselina metionina i cistina, koji su sastavni deo proteina (keratina) koji grade dlaku, vunu, perje, kopita, papke, rogove i dr.


171

Magnezijum, kalijum i sumpor se ne uzimaju u obzir pri balansiranju sastava smea u savremenim kompjuterskim programima (softverima), odnosno u fabrikama hrane za ivotinje, jer se smatra da ih ima dovoljno u hranivima.

Mirkoelementi. Najavaniji u ishrani ivotinja su gvoe (Fe), bakar (Cu), cink (Zn), mangan (Mn), kobalt (Co), jod (J) i selen (Se). Gvoe je po zastupljenosti na granici izmeu makro i mikroelemenata. Sastojak je proteina hemoglobina koji se nalaze u crve-nim krvnim zrncima i koji obavljaju transport kiseonika u organizmu. Bakar potpomae stvaranje hemoglobina ali ne uestvuje u njegovoj grai. Mangan je u organizmu prisutan u veoma malim koliinama- u jetri, miiima i koi. Aktivator je nekih enzimskih siste-ma. Cink je koliinski vie zastupljen u telu ivotinja, u odnosu na bakar i mangan. Ima ga u kostima, miiima, jetri i drugim organima. Uestvuje u mnogim procesima koji obezbeuju normalnu funkciju i promet pojedinih materija. Kobalt uestvuje u izgradnji crvenih krvih zrnaca i u sintezi vitamina B12. Jod je prisutan pre svega u tiroksinu, hor-monu titne lezde, koji regulie mnoge metabolike procese u organizmu. Selen se u telu ivotinja nalazi u jako malim koliinama, ali ima ogromnu ulogu u zatiti elija od tetnih materija (peroksida).

Pored nabrojanih mikroelemenata, utvren je nutritivan znaaj i za aluminijum (Al), silicijum (Si), hrom (Cr), fluor (F), brom (Br), molibden (Mo) i arsen (As). Ovi mikroele-menti se ne dodaju u koncentrate, jer se smatra da ih ima dovoljno u hranivima. Ponekad u viku mogu da dovedu do razliitih zdravstvenih i proizvodnih problema.

Problemi eventualnog deficita nekih mikroelemenata reavaju se ukljuivanjem mi-neralnih predsmea (premiksa) u smee koncentrata za zimsku ishranu srna.

Uloga i znaaj vitamina

Vitamini su raznorodna hemijska jedinjenja, neophodna u veoma malim koliinama za normalno funkcionisanje elije. Nedostatak (avitaminoza) ili nedovoljna koliina (hi-povitaminoza) dovodi do brojnih specifinih promena i poremeaja, koji se ispoljavaju negativno na neke osnovne funkcije organizma- rast, razvoj, proizvodnju, plodnost, a u krajnjem sluaju moe doi i do smrti. Potpuni deficit (nedostatak) nekog vitamina je u praksi retka pojava. Mnogo je ei sluaj da se u organizam ne unosi dovoljna koliina odreenog vitamina, zbog njegove male koliine u hrani, problema pri usvajanju ili zbog poveanih potreba (u sluaju bolesti, bremenitosti i stresa).

Vitamini se dele na one koji su rastvorljivi u mastima (A, D, E i K) i vitamine rastvor-ljive u vodi (Vitamini B kompleksa i vitamin C). Karakteristika svih odraslih preivara je da vitamine B kompleksa sintetie simbiotska mikroflora u predelucima, u koliinama koje podmiruju potrebe ivotinja. Nasuprot tome, karotin (provitamin vitamina A) i vita-min D moraju se unositi hranom (Makevi i sar., 2004).

Vitamin A. Snabdevanje ivotinja vitaminom A se vri preko njegovih provitamina: beta karotina, koji se nalazi u zelenoj biljnoj hrani i kriptoksantina, koji je prisutan u u-tom kukuruzu. Izuzev kukuruza, zrnevlje ostalih itarica je siromano u provitaminu krip-toksantinu. Beta karotinom su posebno bogate leguminoze, i to naroito lucerka i crvena detelina. Od korenasto-krtolastih biljaka karotina ima jedino u znaajnim koliinama u mrkvi, a nalazi se i u tikvama. Viak vitamina A se deponuje u jetri i masnom tkivu, i ova


172

rezerva moe da traje i vie meseci. Vitamin A u organizmu gradi takozvani vidni puprur, odnosno vrstu jedinjenja sa proteinom, koje je neophodno za funkcionisanje ula vida. U sluaju nedostatka vitamina A dolazi do oteanog prilagoavanja na tamu, odnosno takozvanog ,,nonog slepila. Osim navedenog, vitamin A je neophodan i za odravanje normalne strukture epitela. Pri njegovom nedostatku moe da nastupi upala plua, formi-ranja kamena u bubrezima i beici, kao i do neplodnosti, pobaaja, raanja slabo vitalnih mladunaca, zaostajanja posteljice it.d. Nedostatak ovog vitamina moe da se ispolji i kao poremeen razvoj kostura. Najbogatiji izvori vitamina A za srne u toku vegetacije su zelena hraniva, dok u toku zime i zimske dodatne ishrane to su dobro osueno seno sa ouvanom zelenom bojom, lucerkino brano i senaa lucerke (orevi i sar., 2006-a,b). Meutim, srne konzumiraju male koliine sena i drugih kabastih hraniva.

Vitamin D. Naziva se i antirahitini, jer ima vanu ulogu pri formiranju kostura kod mladih ivotinja, kao i za odravanje strukture kostiju kod starijih grla. Vitamin D regu-lie usvajanje kalcijuma i fosfora iz tankih creva i njihovo deponovanje u kostima. Utie na odravanje optimalne koliine kalcijuma i fosfora u krvi, kao i na njihovo izluivanje preko bubrega. Za razliku od vitamina A, pri obilnom unoenju vitamina D ne mogu da nastanu neke znaajnije zalihe u organizmu, pa je utoliko vanije stalno snabdevanje organizma ovim vitaminom. Sunevim zraenjem ivotinjskog provitamina (7-dehidro-holesterola) u koi ivotinja nastaje vitamin D3, dok suenjem sena na suncu iz biljnog provitamina (ergosterola) nastaje vitamin D2. Oba vitamina imaju podjednak znaaj za sisare.

Vitamin E. Ima ulogu antioksidansa i titi elijske membare od oksidacije. U prisustvu vitamina E znatno se smanjuje oksidativno razlaganje nekih materija u hrani i u tankim crevima. Najbogatiji izvor ovog vitamina su zrnevlje itarica i sporedni proizvodi koji sadre klice itarica (na primer sladne klice). Takoe, zelena lisnata hrana, dobro osueno lisnato seno, kao i biljna ulja sadre znatne koliine vitamina E.

Vitamin K. Neophodan je za normalno zgruavanje krvi. Nalazi se u zelenoj hrani. Vitamini B kompleksa. To je vei broj supstanci razliite hemijske strukture: B1, B2,

B6, B12, B15, nijacin, pantotenska kiselina, folna kiselina, biotin i holin). Potrebe odra-slih preivara u ovim vitaminima su uglavnom pokrivene bakterijskom proizvodnjom u predelucima. Zbog toga se i ne dodaju u premikse i smee za ishranu preivara.

Vitamin C. Ima niz funkcija u organizmu. Sintetie se u dovoljnim koliinama u jetri sisara i bubrezima ptica, te nije neophodno da se unosi hranom. Izuzetak su ovek, za-morac i majmun.

Potrebe srna u mineralnim materijama i vitaminima

Veliina ovih potreba varira u toku godine i zavisi od starosti grla, pola, fiziolokog stanja i drugih faktora (evkovi i sar., 1991). U najveem delu godine mogu biti na nivou uzdrnih potreba (tabela 1). U vreme visokog graviditeta, porasta rogova za mujake i po-rasta mladunaca treba ih uveati za 50%, a za dojne enke za 100%. Potrebe u kalcijumu i fosforu kod mujaka u vreme porasta parogova nisu tako izraene kao u jelena, upravo zbog razlike u masi parogova. Naime, parogovi jelena mogu meriti i 10 kg, a srndaa u proseku 500 grama (250-900 g). U parogovima srndaa je 90 g kalcijuma i oko50 g fos-


173

fora, a period njihovog rasta (paroenja) traje 120 dana. Za to vreme dnevno deponovanje kalcijuma je oko 5 g i fosfora oko 4 g. Meutim, treba uzeti u obzir da je iskoristivost fosfora i kalcijuma iz hraniva najee oko 40%.

Tab. 1. Potrebe za odravanje ivota odraslih srna telesne mase 20-25 kg (Pavlievi i sar., 1999)Maintenance requirements for adult roe deer with body weight 20-25 kg (Pavli-evi et al. 1999)

U cilju maksimalnog iskoriavanja kalcijuma i fosfora preporuuje se da njihov od-nos u obrocima za krupne preivare bude 1,5 : 1 (Grubi i Adamovi, 2003). Meutim, u eksperimentu orevia i sar. (2006), pri ispitivanju hemijskog sastava buranog sadr-aja srna, utvrena je dominacija fosfora u odnosu na kalcijum i to za sva etiri godinja doba (tabela 2). Koliina fosfora u svim tretmanima je bila vea u odnosu na koliinu kalcijuma, to nije karakteristika kabaste hrane. Jedino objanjenje za ovu pojavu je upra-vo u nainu izbora hraniva, kao i u znaajnom prisustvu zrnaste (koncentrovane) hrane u letnjem (penice) i jesenjem (kukuruza) delu godine. Osim toga, odreena koliina fos-fora dospeva u burag iz pljuvake (Grubi i Adamovi, 2003), to takoe moe doprineti slobodnom variranju sadraja ovog makroelementa, nezavisno od godinjeg doba.

Tab. 2. Koliina pepela, kalcijuma i fosfora u buranom sadraju srne (orevi i sar., 2006-d)Amount of ash, calcium and phosphorus in the rumen contents of roe deer (or-evi et al. 2006-d)

deo bremenosti, pravilan razvoj mladunaca, maksimalan porast parogova i dobijanje kvalitetnih trofeja, prirodna hrana moe biti nedovolja, to dolazi do izraaja naroito u toku zime i na nekim terenima. Snabdevanje srnee divljai adekvatnim koliinama kalcijuma i fosfora daleko je efikasnije dodatom ishranom, pre svega industrijski pripre-


174

mljenim smeama. Osim toga, u prelaznom periodu (zima-prolee) , kada nema prirodne produkcije hrane, pored peletirane smee moe se koristi seno lucerke i lucerkina senaa (dobar izvor kalcijuma) spremljena sa dodatkom kukuruzne prekrupe (izvor fosfora).

Tab. 3. Smea za srne i jelene sa poveanim sadrajem kalcijuma (orevi i Dini, 2006)Mixture for roe and red deer with increased level of calcium (orevi and Dini, 2006)

Za efikasno korienje kalcijuma iz hrane i njegovu ugradnju u kostur i parogove veoma je bitna koncentracija vitamina D. S obzirom da se u organizmu ne stvaraju bitnije rezerve ovog vitamina, najsigurnije je da se njegova adekvatna koliina u peletiranim smeama obezbedi upotrebom vitaminsko-mineralnih premiksa za ovce (orevi i Di-ni, 2006). Vitamini A i E, koji ne sintetie mikroflora i koji eventualno mogu biti defici-tarni, takoe se najsigurnije obezbeuju upotrebom mineralno-vitaminskih premiksa.

Pored kalcijuma i fosfora, vani makroelementi za srne su natrijum i hlor, odnosno so. Ona se takoe nalazi u hranivima biljnog porekla, ali u malim koliinama. Zato je neop-hodno da se i so ukljuuje u peletirane smee za srne, ili da se srnama daje u vidu blokova za lizanje (kamena so i briketirana stona so). Smatra se da je za srne dovoljno 1-1,5 g soli dnevno (evkovi i sar., 1991). Upotrebom stone soli (ukljuene u peletiranu hranu ili u vidu blokova za lizanje) ivotinjama se obezbeuje i neophodna koliina joda, iji je deficit naroito izraen na naim terenima.

Zakljuak

Prirodna ishrana srna moe biti nedovoljna za postizanje odgovarajuih prirasta i kva-liteta trofeja, zavisno od sezone i terena, te je neophodna dopunska ishrana. Za pravilnu dopunsku ishranu neophodno je precizno poznavati potrebe ivotinja u odreenim pe-riodima ivota, u skladu sa uslovima gajenja, kao i hranljivu vrednost hraniva koja se


175

koriste. Pri tome, treba voditi rauna o specifinostima u ishrani srna. Zbog nedovoljnog poznavanja potreba srna u hranljivim materijama i nedovoljno naunih preporuka, najbo-lje je u ishrani srna koristiti postojee preporuke za ovce.

Zahvalnost

Zahvaljujemo se Ministarstvu nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije koje je finansiralo ovaj rad u okviru projekta TR 6813, kao i Lovakom savezu Srbije koji je participan ovog projekta.

Literatura

1. Dini, B., orevi, N. (2005): Pripremanje i korienje silae. Institut za istrai-vanja u poljoprivredni Srbija.

2. orevi, N., Grubi, G., Joki, . (2003): Osnovi ishrane domaih ivotinja. Po-ljoprivredni fakultet Zemun.

3. orevi, N., Popovi, Z., Radivojevi, M., Grubi, G. (2005): Ishrana srne (Capre-olus capreolus L.) i jelena (Cervus elaphus L.) u razliitim uslovima. XIX saveto-vanje agronoma, veterinara i tehnologa, Padinska Skela. Zbornik naunih radova, 11, 3-4, 161-168.

4. orevi, N., Dini, B. (2006): Koncentrati za domae ivotinje, divlja i ribe. NOLIT Beograd.

5. orevi, N., Popovi, Z., Vukovi, S., Grubi, G., Beukovi, M. (2006-a): Mo-gunosti poveanja kvaliteta i kvantiteta zelene hrane za srne i jelene u lovitima. XX savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Padinska Skela, Zbornik radova, 12, 3-4, 145-152.

6. orevi. N., Popovi. Z.. Beukovi. M.. Grubi. G. (2006-b): Specifinosti hra-niva koja se koriste za dodatnu ishranu srne (Capreolus capreolus L.) na razliitim terenima. Savremena poljoprivreda. 55. 3-4, 6-11.

7. orevi, N., Grubi, G., Popovi, Z. (2006-c): Postupci procene kvaliteta ishrane srne (Capreolus capreolus L.). Biotehnologija u stoarstvu, 22 (poseban broj), 391-400.

8. orevi, N., Popovi, Z., Radivojevi, M., Grubi, G. (2006-d): Chemical compo-sition of the rumen contents in roe deer (Capreolus capreolus) as potential quality indicator of the their feeding. Journal of Agricultural sciences, 51, 2. (in press).

9. Fickel, J., Gritz, F., Joest, B.A., Hildebrandt, T., Hofmann, R.R., Breves, G. (1998): Analysisi of parotid and mixed saliva in roe deer (Capreolus capreolus L.) a com-parative study. J. Comp. Physiol.. B. 168, 257-264.

10. Hofmann, R.R. (1989): Evolutionary steps of ecophysiological adaptation and di-versification of ruminants: a comparative view of their digestive system. Oecolo-gia, 78, 443-457.

11. Grubi, G., Adamovi, M. (2003): Ishrana visokoproizvodnih krava. PKB Agroe-konomik, Beograd.


176

12. Makevi, M., orevi, N., Grubi, G., Joki, . (2004): Ishrana domaih ivoti-nja. Poljoprivredni fakultet Zemun.

13. Pavlievi, A., Grubi, G., Joki, . (1999): Ishrana domaih ivotinja, divljai i riba. Prirunik-Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd.

14. Popovi, Z., Gaji, I., Bogdanovi, V. (1996): Farmsko gajenje obinog jelena. Poega-zbornik savetovanja, 128-134.

15. Popovi, Z., Bogdanovi, V. (2001): Uzroci gubitaka i njhov uticaj na gazdovanje populacijom srnee divljai. Savremena poljoprivreda, 3-4, 243-245.

16. Popovi, Z., Bogdanovi, V. (2002): Uticaj tipa lovita na varijabilnost trofejne vrednosti kod srndaa (Capreolus capreolus L.). Savremena poljoprivreda, 3-4, 199-201.

17. Popovi, Z., Bogdanovi, V., Gaji, I. (2003): Ocena varijabilnosti telesnih masa srnee divljai. Institut PKB Agroekonomik. Zbornik savetovanja, 9, 1, 365-371.

18. Popovi, Z., Gai, D., Novakovi, N. (2004): Proizvodni rezultati gajenja jelena (Cervus elaphus L.) Nauno-struno savetovanje agronoma Republike Srpske sa meunarodnim ueem. Proizvodnja hrane u uslovima otvorenog trita. Zbor-nik rezimea, 72.

19. Rowell-Schfer, A., Lechner-Doll, M., Hofmann, R.R., Streich, W.J., Gven, B., Meyer, H.H.D. (2001): Metabolic evidence of a rumen bypass or a ruminal es-cape of nutrients in roe deer (Capreolus capreolus). Comparative Biochemistry and Physiology. 289-298.

20. evkovi, N., Pribievi, S., Raji, I. (1991): Ishrana domaih ivotinja. Nauna knjiga-Beograd.

21. Tixier, H., Duncan, P., Scehovic, J., Yani, A., Gleizes, M., Lila, M. (1997): Food selection by European roe deer: effects of plant chemistry, and the consequences for the nutritional value of their diets. J. Zool. (Lond). 242, 229-245.


177

UDC:639.111.1:577.16:636.084.4Review paper

THE NEEDS FOR ROE DEER IN MINERAL MATTERS AND VITAMINS AND PROCESS OF THEIR ADDITIONAL SUPPLY IN

THE HUNTING FIELDS

N. orevi, Z. Popovi, G. Grubi, M. Beukovi*

Summary

An overview of physiological role of certain minerals and vitamins is given in the paper, and also the ways of their additional supply in our hunting fields. The size of roe deers requirements in minerals and vitamins varies throughout the year and depends on their age, sex, physiological state and other factors. The needs in minerals, first of all in calcium and phosphorus, are largest in lactating animals, than in the last third of pregnan-cy and in males when their antlers grow. Those needs are fulfilled form the natural feeds. However, for the maximal growth of antlers and obtaining of quality trophies the natural feeds may not be sufficient, which may happen in some years and in certain terrains. The requirements in micro elements and fat soluble vitamins are most successfully fulfilled when the mineral vitamin premixes are included in concentrate mixtures, and with the use of salt blocks.

Key words: roe deer, minerals, vitamins, requirements, supply

* Nenad orevi, Ph.D, associate professor, Zoran Popovi, Ph.D., associate professor, Goran Grubi, Ph.D., professor, Bojan Stojanovi, M.Sc., assistant, Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade; Milo Beukovi, Ph.D., associate professor, Faculty of Agriculture, Novi Sad. This paper financed by Ministry of Science and Enviroment Protection, Project TR 6813.


Documents

Potrebe Srna u Mineralnim Materijama i Vitaminima i Postupci Njihovog Dopunskog Snabdevanja u Lovistima