Potpuno Isceljenje Promo Za Stranicu

7/23/2019 Potpuno Isceljenje Promo Za Stranicu

http://slidepdf.com/reader/full/potpuno-isceljenje-promo-za-stranicu 1/27

POTPUNO ISCELJENJE Knjiga o fascinantnom isceljenju kroz uvid u sopstvenu suštinu i Duhovno

carstvo. Ovo je jedna od najmoćnijih poruka ne samo našeg doba, kojanam je dar sa Neba.



Naslov izvornika: Anita Moorjani – Dying to be MeCopyright izvornika © 2012 Anita Moorjani

Copyright za srpski jezik © ADVAITA, Srbija

Nijedan deo ove knjige, osim kratkog pregleda, ne sme se umnožavati u bilokojem obliku bez overene pismene saglasnosti izdavača. Za dodatneinformacije kontaktirajte ADVAITA.

IZDAVAČ: ADVAITA SRBIJA, BEOGRAD; ADVAITA BIH, SARAJEVO

ZA IZDAVAČA: MILE MALEŠEVIĆ

BIBLIOTEKA: DUHOVNOST, K NJIGA 6

PREVOD: ADVAITA

OBRADA: ADVAITA

LEKTOR : ŽIVKO P. MALEŠEVIĆ, PROF.

K ORICA: ALEKSANDRA NINA K NEŽEVIĆ

TISAK / ŠTAMPA: SABAHPRINT SARAJEVO ZA ŠTAMPARIJU: ELAN ELEZOVIĆ

TIRAŽ: 700 PRIMJERAKA DRGO IZDANJE

SARAJEVO, BEOGRAD: 2015.

ISBN: 978-86-89559-00-2

Plasman: tel. / fax: ++387 (0)33 971 798; ++387 (0)66 2468 81 E-MAIL: [email protected]; WEB: pretraživati na webu po „ADVAITAhomeopatija“

Hrvatska: tel.: (++ 385) (0)98 232 473



Anita Murđani

Potpuno isceljenje

MOJE PUTOVANJE OD BOLESTI,

DO UVIDA U SOPSTVENU VELIČANSTVENOST,DO POTPUNOG ISCELJENJA





5

SadržajPredgovor za drugo izdanje .............................................................. 7

Izdavački dodatak ................................................................................. 7

Škola za korisnike homeopatije........................................................ 8

Predgovor izdavača.......................................................................... 9

Predgovor za izvornik .................................................................... 13

Uvod ............................................................................................. 21

Prvi deo: Traženje pravog puta...................................................... 23 Prolog: Dan kada sam „umrla” ..................................................... 25

1 Odrastati drugačija ..................................................................... 29

2 Mnoge religije, mnogi putevi ...................................................... 37

3 Provodadžijske nezgode ............................................................. 43

4 Moja prava ljubav ...................................................................... 49

5 Zastrašujuća dijagnoza ............................................................... 57

6 Traženje spasa ........................................................................... 63

Drugi deo: Moje putovanje do smrti... i nazad ............................... 69

7 Napuštanje ovog sveta ................................................................ 71

8 Nešto beskrajno i potpuno fantastično ......................................... 81

9 Desilo se čudo ........................................................................... 87

10 Dokaz isceljenja ....................................................................... 93

11 „Gospođo, kako god da pogledam, trebalo bi da ste mrtvi!“ ....... 99

12 Posmatrati život novim očima ................................................. 107

13 Pronalaženje sopstvenog puta ................................................. 111

14 Isceljenje je samo početak ...................................................... 117

Treći deo: Šta sam sve shvatila i postigla ..................................... 125

15 Zašto sam se razbolela... i iscelila............................................ 127



6 Sadržaj

16 Beskrajna sebstva i Univerzalna energija ................................. 137

17 Dopustiti i biti Ja .................................................................... 147

18 Pitanja i odgovori ................................................................... 155

Pogovor ...................................................................................... 173

Zahvale ....................................................................................... 175

O autorki ..................................................................................... 177

Izdavački dodaci ........................................................................... 179

Recenzija, prof. dr. Dejan Raković ............................................... 181

Recenzija, dr. Sci. Esad Bajtal ...................................................... 185

Izdavački dodatak za drugo izdanje: Homeopatija i zdravlje .......... 189

Šta je homeopatija .........................................................................................189

Homeopatija i duhovnost......................................................................... 190

Homeopatski pogled na rak ...................................................................191

Druge metode koje mogu biti od pomoći ................................193

Neznanje, zablude, biznis i prevare....................................................194

Lečenje na daljinu ...........................................................................194

Vidatox ...............................................................................................194

Slučajevi raka izlečeni homeopatijom.....................................................195

G. Vitulkas: Homeopatija medicina za novi milenijum ...........195

Rak jetre .............................................................................................195

Rak pluća i metastaza na mozak i kosti ....................................195

R. Sankaran: Sinergija u homeopatiji ............................................198

Rak prostate u metastazi................................................................198

Slučaj razvoja ličnosti ..................................................................................200

Dr Jan Šolten: „Čudesne biljke“ ......................................................200

Poremećaj štitne žlezde .................................................................200

Intervju sa Anitom Mur đani ......................................................... 203

Uvod: Neustrašivo biti Ja ............................................................................203

Dan rođenja .......................................................................................204

Radost ili patnja ...............................................................................204

Prihvatanje sebe ...............................................................................204

Razgovor sa Anitom .....................................................................................205

Druge knjige u izdanju ADVAITA................................................ 209



7

Predgovor za drugo izdanjePrvo izdanje ove knjige je rasprodato u relativno kratkom roku, mada nis-

mo imali nikavu podršku medija. Naprosto, knjiga je promovisala samu sebe,dobar glas se širio i širi se i dalje, te stoga odmah idemo sa drugim izdanjem.Čini se da je među kupcima knjige bio najveći broj onih koji su se interesovaliza oboljenja od raka.

Izdavački dodatakObzirom da mi izdajemo prvenstveno knjige iz oblasti celovitog pristupa

zdravlju i homeopatije, odlučili smo se za ovo drugo izdanje napraviti još jedanizdavački dodatak, u kome smo izložili neke homeopatske poglede na rak, a priložili smo i nekoliko slučajeva iz knjiga koje smo izdali. Verujemo da će tajtekst ohrabriti mnoge čitaoce za dalje istraživanje mogućnosti homeopatije.

U svim zemljama u kojima se prodaje i čita ova knjiga, homeopatija je potpuno legalna metoda, zakonom dozvoljena ili regulisana, ali u praksi nije prih-vaćena u medicinskim ustanovama, pa čak ni u Srbiji, u kojoj je zakonom regu-lisano da se homeopatija može praktikovati i unutar medicinskih ustanova,kako privatnih, tako i državnih. Jasno je tu o čemu se radi, pa je narodu preo-stalo da se po ovom pitanju snalazi sam. I kad je već tako, a obzirom da je rakozbiljna, i za sada često smrtonosna bolest, ljudi prepušteni sami sebi se nađu uvelikoj dilemi – za koju se metodu odlučiti.

Do sada su homeopati zagovarali stav o štetnosti hemijskih lekova, mislećida oni sprečavaju dejstvo homeopatski lekova. Srećom, nije baš tako, jer home-opatski lekovi deluju i paralelno sa hemijskim. Od velike koristi može biti i

paralelna primena i drugih metoda, kao što je promena režima ishrane, izbalan-sirana i prilagođena ishrana itd. Probaću se, ukratko, u okviru Dodatka, poza-

baviti i time. U svakom slučaju, ima mnogo prostora za delovanje i učenje.Jedna narodna mudrost ili poslovica kaže: Ne dolaze nevolje da nas slome,nego da nas ojač aju. Jedna druga kaže: Na ljutu ranu ljuti lek , što će reći, dašto je problem teži, njime se trebamo pozabaviti ozbiljnije i dublje i biti sprem-

ni na veće promene. Treba uvek imati na umu da bolest nikad ne dolazislučajno. Bolest je samo poruka da nešto nismo dobro činili, i da se to pogrešno



8 Predgovor izdavač a za drugo izdanje

mora izmeniti ili eliminisati. Reč kriza potiče od gr čke reči „krisis“ koja znači preokret, obrt, promena ...

U Dodatku smo napravili i kratak osvrt na mogućnosti homeopatije na polju razvoja ličnosti, posebno duhovnom.

Na samom kraju smo dodali i tekst koji je izašo u magazinu „Sensa“, a koji

sadrži najnoviji intervju sa autorkom Anitom Mur đani.

Škola za korisnike homeopatijeObzirom da se već dugi niz godina bavimo celovitim pristupom zdravlju,

sa naglaskom na homeopatiju kao metodu uklanjanja uzroka bolesti, ADVAITAUdruženje za celovito zdravlje će uskoro pokrenuti Školu homeopatije za korisn-ike. Škola će biti kombinovana, tj. dopisno˗interaktivna. To podrazumevakorišćenje literature i drugog pisanog materijala, a organizovaćemo i radionicesa iskusnim praktičarima. Biće to dobra prilika da se polaznici upoznaju samnogo širim spektrom mogućnosti koje nudi homeopatija, a za koji, za sada,zna veoma mali broj ljudi. Nakon završetka niovoa za korisnike, zaintersovani

će moći nastaviti dalje školovanje, za terapeute ili do nivoa koji sami odaberu.Svi zaintersovani nam mogu pisati na e-mail adresu: [email protected],

a u slučaju da dođe do promene adrese, verujem da će nas biti moguće pronaći preko web pretraživača koristeći ključnu reč „advaita“, kojoj će trebati dodati još po neku odrednicu, npr. „advaita homeopatija“.

Sarajevo 29.01. 2015.

Mile Malešević, urednik



9

Predgovor izdavač a za prvo izdanje

Ova knjiga je svojevrsni izveštaj o verovatno najdramatičnijem, najčudes-nijem i najdubljem isceljenju za koje znamo i za koje je iko ikad od „smrtnika“saznao. Ako se tome doda da se radi o medicinski potpuno dokumentovanomslučaju i da je celi događaj već izvršio moćan uticaj na neke medicinskeustanove u gradu u kome se odigrao (Hongkong) i preko Interneta na mnogezaljubljenike u zdravlje i na relativno šire javno mnenje, onda će sve ovo,nadamo se imati snažne, možda čak i presudne implikacije na celokupnočovečanstvo.

Već dugo vremena su u svesti i kulturi zapadnog čoveka teme zdravlja iduhovnosti vrlo udaljene i skoro odvojene, i od velikog je značaja to što namova knjiga te dve teme donosi kao deo nerazdvojne celine, čemu smo se mi uUrduženju za celovito zdravlje ADVAITA posebno obradovali i čini nam posebnučast i zadovoljstvo što čitaocima naših prostora ovu knjigu nudimo baš mi.

Tekst knjige moćno govori na temu holizma, možda najmoćnije do sada i,za onoga ko dubinom svog bića usvoji tekst, samo čitanje knjige može bitiveliki događaj u životu i veliki iskorak u pravcu zdravlja i svekolike harmonije.Voleo bih da takvih bude mnogo, i što više. No, posmatrano iz ugla iskustvaautorice koja je do zdravlja i harmonije morala proći kroz dramatično iskustvoteške bolesti i kliničke smrti, ne čini se verovatnim da će mnogi samim čita-njem postići slično iskustvo zdravlja i prosvetlenja. Autorka govori o dve ra-

zine postojanja – razini ega, punoj negativnih emocija i mentalnih stavova irazini Bića koje je čista svest povezana na svekoliku kosmičku svest i mudrost.Većina od nas je previše uronjena u ego da bi dosegnula sve potencijale i bla-godeti Bića. Nažalost, autorka nam ne nudi načine kako to ostvariti, jer je ona

prošla drugom stazom koja teško da može biti staza ikoga od nas, izuzev onogakoga sam Gospod tom stazom provede, kao što je proveo i autorku.

Kao inženjeru fizike, elektrotehnike i informatike sa dugogodišnjom prak-som iscelitelja, pre svega u oblasti homeopatije, meni je „slučaj“ opisan u knji-zi veoma zanimljiv i inspirativan. Nešto me je vuklo da u okviru ovoga pred-govora „slučaj“ objasnim iz homeopatskog i energetsko ̠psihološkog ugla itako pokažem da je autorka uz homeopatski tretman mogla izbeći rak, pa čak i

biti izlečena u početnom stadiju raka. (Nažalost, tad bismo bili bez ovog čarob-nog iskustva.) Ali sam zaključio da bi sve to, ipak, opteretilo ovaj predgovor i



10 Predgovori izdavač a

možda bi moglo biti i jedna vrsta smetnje nekim čitaocima da uživaju u tekstuknjige. Stoga sam se odlučio tu homeopatsku analizu i neka moja iskustva koja

bi mogla pomoći u osvetljavanju teme iscelenja kroz iskustvo blike smrti (IBS)smestiti u posebnu knjigu kojoj sam već odredio (radni) naslov: „Ka potpunomisceljenju“. U toj knjizi planiramo obraditi više metoda za poboljšanje i

unapređenje zdravlja sa kojima imamo iskustva: homeopatija, polaganje ruku, joga, meditacija, intenziv prosvetljenja, psihodrama, ishrana ... Nadam se da će ova knjiga dospeti u ruke mnogih iscelitelja različitih ori-

jentacija, pa njih, ali i sve druge koji imaju neka zanimljiva iskustva ili budumislili da imaju šta reći bilo na temu iskustva autorke bilo na temu „Ka

potpunom isceljenju“, pozivam da nam se jave. Verujem da različita iskustva i pogledi mogu dati takav doprinos da ideja može prerasti u ozbiljan projekat odkoga mogu imati koristi, ne samo iscelitelji koji će uzeti učešća, nego i široka

javnost, a sve u smislu širokog pokreta za unapređenje zdravlja.U Uduženju za celovito zdravlje ADVAITA smo već duže vreme svesni važ-

nosti duhovnosti za potpuno (celovito) zdravlje, te ovom prilikom želim skre-nuti pažnju na nekoliko naslova koje smo do sada objavili, a koji za mnoge či-taoce mogu biti svojevrsni nastavak ove knjige i dodatna inspiracija za upući-vanje na put sveukupnog zdravlja. Informacije o tim knjigama možete naći u

Izdavač kom dodatku na kraju ove knjige.I pred sami kraj nekoliko reči o jeziku. Svi koji smo radili na knjizi smo

„ijekavci“ ali smo se iz više razloga odlučili da ovu knjigu uradimo u „ekavi-ci“. Imajući uvek na umu „misiju“ našeg Udruženja – celoviti pristup zdravlju iholizmu u meri u kojoj to mi možemo dostizati, mi se trudimo da pomalo„isceljujemo“ i oblast jezika. U tom smislu se nadam da će čitaoci dobro-namerno gledati na naše napore u dva pravca:

Izbegavanje preterane upotrebe pogodbenog načina sa rečicom „da“ (tzv.„dakanje“) i zamenjivanje infinitivom, a što je prirodno svojstvo našeg jezika.Verujemo da „dakanje“ dolazi iz engleskog u kome je pandan našem „da“(engl. to) nerazdvojni deo infinitiva (npr. to do = činiti).

Korištenje nekih naših reči koje su mnogi zaboravili jer su nam umestonjih nametnute tuđice, a te naše reči su proglašene i stranim. Npr. umestouobičajne i nedovoljno precizne tuđice nivo (fr. neveou) koristili smo reč „razina“ koja znači „opseg koji se nalazi iznad nekog drugog opsega, kao'zinuti, razinuti'“. Ili „obitelj“ kad je naglasak na zajedničkom življenju tj.obitovanju, a „porodica“ kad se radi o krvnom srodstvu.



Predgovor izdavač a za prvo izdanje 11

Možda tu bude i još po koja reč na koju čitaoci nisu navikli. Ako takve rečiu vama izazovu nezadovoljstvo ili ljutnju, onda ćete objašnjnje za to naći i unu-tar korica ove knjige. Isto se odnosi na one koji su navikli na „ ijekavicu“, pa im

bude smetala „ekavica“.Moja (minimalna) urednička tumačenja delova teksta koji sam doživeo kao

nedovoljno jasan su smeštena u uglaste zagrade. Ako vam se učine da nisudobra, prosto ih zanemarite.

I na samom kraju, hvala, velika hvala svima koji su pomogli da ova čarob-na knjiga ugleda svetlost dana pod našim nebesima:

Autorka Anita Mur đani je bila božanski ljubazna i bezuslovno je podržalanašu želju da izdamo ovu knjigu. Osoblje izdavačke kuće Hay Hous na koju jeautorka prebacila distribuciju copyright prava je bilo uvek na usluzi. Osobljeagencije Plima iz Beograda, Vuk i Mila Perišić, isto tako.

Martina Cilerova iz Banske Bistrice (Slovačka) mi je javila radosnu vest oAnitinom „vaskrsnuću“, prof. Dr. Dejan Raković i dr. Sci. Esad Bajtal su se lju-

bazno odazvali molbi da pročitaju knjigu i napišu recenzije. Prevodilac Saša jesvoj posao obavio bezprekorno, kao i uvek, a njegova supruga Irena j uradila

prvo korektorsko čitanje. Prof. Živko P. Malešević je lektorisao i dodatno stilizo-vao tekst, na čemu sam mu posebno zahvalan.

Lično sam uveren da je sve ovo deo plana Svevišnjeg i njegove veličanst-vene igre uzdizanja ljudi stavljajući ih u situacije u kojima mogu učiti kroz is-kustvo i to iskustvo podeliti sa drugima. Njemu uvek i za sve najveća hvala.

Sarajevo 07. 04. 2013.Mile Malešević, urednik





13

Predgovor za izvornikSadržaj ove knjige me je duboko dirnuo naročito zbog ličnog odnosa sa

Anitom Mur đani, koja je u moj život ušla usled niza božanski uređenih slučajno-sti. Kroz više od četiri godine, širenje raka je Anitu dovelo do praga smrti, i

preko – u samo obitavalište smrti, daleko preko praga i ulaznog hodnika, da setako izrazim. Sve je to Anita detaljno opisala u ovoj knjizi o potrazi za dušom.Toplo vam preporučujem da je pročitate s pažnjom i razumevanjem, otvarajućium mogućnostima da će mnogo toga u šta verujete biti stavljeno na iskušenje,naročito u vezi sa onim šta leži van granica ovog sveta, u predelima koje često

nazivamo drugi svet .Okružena ljudima koje voli i medicinskim timom koji je očekivao da ona

svakog trena ispusti poslednji dah, Anita je ležala u dubokoj komi. Ipak, pruže-na joj je prilika da se vrati u svoje telo izjedeno bolešću, prkoseći svim izgledi-ma, i da doživi neverovatno isceljenje – uz pomoć bezuslovne ljubavi. I više odtoga, dopušteno joj je da se vrati ispred dveri smrti i ispriča nam šta možemovideti u životu na drugoj strani ovog telesnog sveta – i, što je još značajnije, štamožemo osetiti.

Ovo je ljubavna priča – priča o velikoj, bezuslovnoj ljubavi, koja će vamosvežiti osećaj onoga ko vi zaista jeste, zašto ste tu, i kako možete prevazići

svaki strah i samoodbacivanje koje vam definiše život. Anita sa neuobičajenomiskrenošću priča o svom raku, objašnjavajući zašto smatra da je u životu mora-

la krenuti tim izazovnim putem, šta smatra da je razlog njenom isceljenju, izašto se vratila. Budite uvereni – njena životna misija se uveliko odražava učinjenici da ćete vi pročitati njen izveštaj o tim iskustvima... i da sam ja tolikouključen u to da joj pomognem tu ključnu poruku preneti svetu.

Ono što je Anita otkrila tokom 24 časa kome, kada je prošla kroz dveri udrugo carstvo je u velikom skladu sa onim što sam ja primao tokom inspirati-vnih trenutaka pisanja i govorenja. Oboma nam je jasno da je došlo do božan-skog uplitanja, koje je figure pomeralo na takav način da je ova žena, koja ježivela na drugoj strani sveta, u kulturi veoma različitoj od moje, sprovedena u

moju vlastitu svest i fizički život.



14 Predgovor za izvornik

O Aniti sam prvi put čuo, kada sam dobio primerak njenog intervjua oiskustvu bliske smrti (IBS), od Mire Keli (Mira Kelley) iz New Yorka, žene skojom sam se kasnije sprijateljio i koja me je provela kroz regresiju – vraćanjeu prošle živote (to je opisano u mojoj knjizi Wishes Fulfilled (Ispunjene želje)).

Nakon čitanja Anitinog izveštaja o IBS-u, osetio sam neodoljiv nagon da uči-

nim sve što je u mojoj ograničenoj moći da se njena neodoljiva poruka prenesečitavom svetu. Nazvao sam Rida Trejsija (Reid Tracy), direktora izdavačke kućeHej Haus (Hay House), i urgirao da stupi u kontakt sa Anitom Mur đani i zamoli

je da napiše knjigu u kojoj će detaljno opisati svoja iskustva. Dodao sam da bimi bilo zadovoljstvo – ne, čast – da napišem predgovor za tu knjigu, ako ona

bude voljna da pristupi pisanju. Kroz niz predivno uklopljenih događaja – uk-ljučujući i Anitin poziv iz Hongkonga u moju sedmičnu radio emisiju nahayhouseradio.com, i razgovor s njom koji je slušao čitav svet – uklopili smose i na profesionalnom i na privatnom planu.

Anita je govorila o osećaju da smo svi mi čista ljubav. Ne samo da smo svi povezani međusobno i sa Bogom, već, na jednoj dubljoj razini, svi jesmo Bog.

Dopustili smo strahovima i egu da Boga izgura iz naših života, i to je u velikojmeri povezano sa oboljenjem ne samo našeg tela, već čitavog sveta. Govorila

je o učenju da vrednujemo sopstvenu veličanstvenost i da živimo kao bića svet-losti i ljubavi, kao i o isceljujućim osobinama neodvojivim od takvog stanjauma.

Anita je opisala kako je zaista doživela odsustvo vremena i prostora, i kako je po prvi put osetila čudesnost spoznaje da jedinstvo nije samo intelektualnikoncept, već da se sve zaista dešava odjednom. Ispričala je kako je bila uronje-na u auru čiste, blažene ljubavi, i kako takvo osećanje ima neograničen poten-cijal za isceljenje. Iz prve ruke je naučila pravo značenje Isusovih reči da „s

Bogom je sve moguće“ – i da to zaista obuhvata sve, uklju

čuju

ći i isceljivanje prošlosti. Anita je na sopstvenoj koži iskusila ono o čemu sam tako podrobno

pisao u Ispunjenim željama: da u istinskoj prisutnosti Bogotvorenja zakonimaterijalnog sveta (uključujući i medicinske) prestaju važiti.

Morao sam sresti tu ženu. Od tog telefonskog razgovora, počeo sam direk-tno osećati Anitinu duhovnu suštinu i njene poruke da strah zamenimo nadom.Pozvao sam je ne samo da napiše knjigu koja je pred vama, već i da sa mnomgostuje na stanici PBS i čitavom svetu ispriča svoju priču o ljubavi, nadi i isce-ljenju.

Anitin IBS intervju sam poslao svojoj majci, koja ima 95 godina i živi ustaračkom domu. Ona se sa smr ću sreće gotovo svakodnevno, budući da mnogi

od njenih novostečenih prijatelja u poodmakloj dobi jednostavno preminu usnu i zauvek odu iz sveta njenih iskustava. S njom sam vodio mnoge razgovore



Predgovor za izvornik 15

o njenim razmišljanjima u vezi s velikom misterijom zvanom smrt, koja pred-stavlja sudbinu svih živih bića. Sve što se materijalizuje, to se i dematerijali-zuje. Svi mi to znamo intelektualno, ali ono što nas čeka je i dalje jedna velikamisterija. Nakon čitanja Anitinog izveštaja o IBS-u, majka mi je rekla da ju je

preplavio talas mira i potopio sav strah, anksioznost i stres u vezi sa onim šta

joj velika nepoznanica donosi. Ustvari, svi oni koji su pročitali o Anitinomiskustvu bliske smrti, uključujući i moju decu, dobili su novi pogled na život izakleli mi se da će uvek i iznad svega voleti sebe, ceniti svoju veličanstvenost,i iz svakodnevnog života proterati sve one misli koje potencijalno mogu doves-ti do oboljenja. I dok sam ja samo pisao o takvim idejama, Anita je sve to krozsopstveno iskustvo donela na svet.

Anita je uspela isceliti vlastito telo, i često mi je govorila da oseća kako sevratila da bi ljude podučila ovoj jednostavnoj ali moćnoj lekciji, koja nas možene samo isceliti, već i promeniti naš celi svet. I, upravo, to je, znam, razlogzbog kojeg je Bog spojio mene i Anitu. Uvek sam osećao da je moja darma1 daljude podučavam njihovoj vlastitoj božanstvenosti i spoznaji da je Bog najviše

mesto u njima. Nismo mi ova tela u kojima obitavamo, niti smo mi naša postig-nuća i imovina – svi smo mi jedno sa Izvorom svih bića, a to je Bog. Dok samo svemu tome pisao u Ispunjenim željama, Anita Mur đani mi je ušla u život, kaos ciljem da stavi uskličnik na sve ono što sam primao tokom procesa automat-skog pisanja2. Ona je to proživela i tako divno ispričala – a sada ste i vi blago-slovljeni mogućnošću da pročitate i primenite sve ono što je Anita spoznalatokom grozničave borbe sa uznapredovalim rakom i smirenim putovanjemnatrag, kroz direktno iskustvo božanskog isceljenja.

Čast mi je odigrati malu ulogu u prenošenju ove nadom ispunjene porukeda je ljubav konačno isceljenje. Želim vam da primite Anitinu poruku i posta-

nete instrument u uklanjanju svake bolesti iz vašeg tela, vaših međ

uljudskihodnosa, vaše zemlje i našeg sveta. Kako je to Elizabeta Baret Brauning (Eliza-beth Barrett Browning) jednom poetično primetila: „Zemlja je ispunjena rajem, isvaki žbun gori porukom božjom“. I zaista, isceljenje i raj na zemlji su vama zaljubav.

Uživajte u ovoj prekrasnoj Anitinoj knjizi. Ja je volim, kao i Anitu.

Dr. Vein V. Dajer (Dr. Wayne W. Dyer); Maui, Hawaii

1 Dharma (sanskrit) – indijski filozofski termin s mnoštvom značenja. Buddhaghosa (5. vek) jeizdvojio četiri glavna: učenje, vrlina, kosmički zakon i pojava lišena istinskog bitka. Moždanajpribližnije značenje u ovom slučaju bi bilo „istinska svrha“. – prim.prev.

2 Automatsko pisanje − slobodno izražavanje tz. „toka svesti“, bez kontrole uma. Prim.ur.MM



37

2

Mnoge religije, mnogi putevi

Za razliku od hinduističkih tradicija koje sam upijala kod kuće, rano for-malno obrazovanje mi je započelo u katoličkoj školi koju su vodile časne ses-tre. Do vremena kad sam napunila sedam godina, već sam počela uviđati uticajkoji imaju kulturne i religijske razlike. Škola se nalazila u prekrasnoj, prostra-noj staroj zgradi, tri sprata visokoj i krunisanoj ljupkom zasvođenom kapelom.Takođe je bila zgodno smeštena nedaleko od naše kuće, tako da se do nje stiza-lo šetnjom.

Prvog dana škole sam novu uniformu obukla prepuna ponosa. Uniforma sesastojala od blistavo bele haljine bez rukava i mornarsko plavog sakoa sa crve-nim amblemom. Osećala sam se zaista dobro i bila zadovoljna sobom, jer, kadasam ušla u školsko dvorište, videla sam da su sva druga deca obučena isto kao

ja. Uniforma mi je dala neki osećaj pripadanja. Svaki dan smo počinjali peva-njem himni, u čemu sam takođe duboko uživala.

„Kako to da tvoja porodica ne ide nedeljom u crkvu?“, pitao me je jednomJozef, drug iz razreda, nakon otprilike mesec dana od početka škole.

„Zato što nismo Katolici. Mi smo Hindusi i idemo u hram ponedeljkomuveče“, rekla sam.

„Moraš reći roditeljima da te svake nedelje povedu u crkvu da se molišBogu, inače nećeš otići u raj kad umreš“, kazao mi je Jozef.

„Jesi li siguran u to?“, pitala sam. „Jer, ako je to tačno, sigurna sam da bimoji roditelji znali za to.“

„Naravno da sam siguran – pitaj bilo koga u školi. Ili, još bolje, pitaj sestruMeri na narednom času proučavanja Biblije. Ona garantovano zna istinu. Znašta Bog zaista želi!“ bio je uporan.



38 Deo prvi: Traženje pravog puta

Jozef mi se dopadao. Izgledalo je da mu je zaista stalo i da zaista želi daodem u raj. Stoga sam pitala sestru Meri i, ne moram ni reći, ona je potvrdilaneophodnost da idem u crkvu i proučavam Bibliju ako želim biti u božjoj milo-sti. Ljubazno se ponudila da mi pomogne razumeti reč božju.

Kad sam se tog popodneva vratila iz škole, odlučila sam porazgovarati s

majkom o onome šta je sestra Meri rekla.„Mama, moji prijatelji i časne sestre kažu da moram nedeljom ići u crkvu i

da moram proučavati Bibliju ako želim otići u raj kad umrem.“„Ne, Beta“, rekla mi je majka, „neka te to ne zabrinjava. Samo svima u

školi reci da smo mi Hindusi; onda, kad još malo odrasteš, proučavaćeš našesvete spise, Vede. Ljudi iz različitih krajeva imaju različita verovanja. Nauči-ćeš da, kada umremo, ponovo se rađamo u drugačijim okolnostima.“

„Mislim da deca u školi baš neće poverovati u to“, rekla sam pomalo potiš-teno. „I bojim se. Šta ako su oni u pravu? Ne mogu baš svi da greše. Kako ses-tre mogu da ne budu u pravu?“

Majka me privukla sebi i rekla: „Ne plaši se, Beta. Niko zaista ne zna isti-nu – pa ni sestra Meri. Religija predstavlja samo put do nalaženja istine; religija nije istina. Ona je samo put. A različiti ljudi slede različite puteve.“

IAKO PRIVREMENO UTEŠNE, majčine reči nisu u potpunosti uklonilemoje strahove. Kako je vreme prolazilo, strah u vezi s neuklapanjem u religijumojih drugova je samo rastao, umesto da se smanjuje.

Želela sam da mi sestra Meri kaže da ću ipak dospeti u raj, iako sam Hin-duskinja, ali ona to nije htela. Iz onoga što sam učila u školi, moglo se zaklju-čiti da crna sudbina čeka one koji ne dospeju u raj.

Šta ako Bog odluči da dođe po mene dok spavam? Sestra Meri kaže da jeOn svuda i da sve zna. To znači i da zna da nisam krštena!

I tako, ležala sam budna noću, ne usuđujući se zaspati, za slučaj da Bog ne poželi iskoristiti tu priliku da mi pokaže kakva sudbina čeka one koji nisu u Njegovoj milosti.

Roditelji su postajali sve zabrinutiji zbog mojih briga i neprospavanih noći.Kad su shvatili da mi se strahovi vremenom ne smanjuju, već postaju sve jači,odlučili su da me, u osmoj godini života, premeste u Ostrvsku školu.

Ta britanska škola – grupica od šest zgrada s pripadajućim zemljištem – seugnezdila na brdima Hongkonga, odmah iznad Bowen Roada. Škola je bilasvetovnija, i u to vreme su većinu učenika činila deca britanskih iseljenika kojisu bili službenici vlade ili su radili u međunarodnim korporacijama koje su

pomogle izgradnju i razvoj grada.



49

4 Moja prava ljubav

Nakon povratka u roditeljski dom u Hongkongu nisam se želela integrisatinazad u indijsku zajednicu, budući da sam se osećala kao potpuni društveni ot-

padnik. Stoga sam se okrenula građenju karijere, u pokušaju da steknemkakvu–takvu nezavisnost.

„Dobila sam posao!“, uzviknula sam jednog dana, uletevši kroz ulazna vra-ta u stan, u kome je otac sedeo u svojoj omiljenoj fotelji gledajući večernje vesti.

Jedna prijateljica me je obavestila o upražnjenom mestu u kompaniji u kojoj je radila, smatrajući da je posao kao stvoren za mene. Radila je u jednojfrancuskoj kompaniji za modne dodatke, koja je svoju robu distribuirala širomAzije. Tražili su pomoćnika menadžera prodaje, za promociju proizvoda i ispu-njavanje narudžbi na veliko, uz mogućnost putovanja u okolne gradove. Proda-

ja i distribucija me inače i nisu nešto privlačili, ali bila sam uzbuđena, najvišezbog mogućnosti za putovanja i nezavisnost.

„Bravo, Beta! Znao sam da hoćeš!“, zablistalo je lice mog oca dok se okre-

tao da me pogleda. „Ispričaj mi sve o tome. Kad počinješ? Kome podnosiš iz-veštaj? Kakve su ti dužnosti?“

„Počinjem prvog dana narednog meseca. Tako sam uzbuđena! Izveštaje podnosim regionalnom menadžeru za izvoz. Ovo radno mesto ima sjajan po-tencijal. Ako se dokažem šefu i pomognem mu prebaciti zacrtanu normu, daćemi neke teritorije da pokrivam sama, nezavisno.“

„Šta to znači?“, pitao je otac, sada s malo manje entuzijazma.„Znači da postoji velika mogućnost da ću putovati po čitavom regionu!“„Iako sam zaista ponosan na tebe, draga,“ rekao je otac, „ne zaboravi da je

ovo samo nešto da ti prođe vreme dok ne pronađeš muža. Ne želim da se toliko

posvetiš karijeri da postaneš previše nezavisna za udaju! Tvoja majka i ja se jošuvek nadamo da ćemo ti pronaći savršenog partnera.“



50 Deo prvi: Traženje pravog puta

„Ao, tata – ne kvari ovaj trenutak! Stvarno sam uzbuđena zbog ovog pos-la!“

„Da, znam“, rekao je. „Pa, nikad se ne zna. Danas nekim muževima nesmeta da im supruga bude zaposlena. Samo ne želim da se kasnije razočarašako se tvom budućem mužu ne bude sviđalo što radiš i putuješ, to je sve. Ali, u

pravu si – nemojmo danas razmišljati o budućnosti. Danas ćemo slaviti tvojuspeh!“

„Gde je mama? Želim da joj kažem lepe vesti. Onda vas oboje vodim navečeru – ja častim!“, rekla sam dok sam izlazila iz sobe da telefoniram bratuAnopu i podelim dobre vesti s njim.

Konačno su stvari krenule na bolje. Počela sam sticati nezavisnost, kakofinansijsku tako i društvenu.

KAKO SU GODINE PROLAZILE, roditelji su i dalje pokušavali da mi pronađu muža, ali su polako počeli uviđati da vode unapred izgubljenu bitku.

Njihovi pokušaji su me donekle frustrirali, budući da nisu shvatali da, unu-

tar granica naše kulture, ja nisam smatrana tipičnom; reputacija mi je bila uka-ljana, usled raskinutih zaruka. Bila sam svesna da me pripadnici moje kulturesmatraju samosvesnom, pobunjenicom, idealistom, tvrdoglavom i upornom, štosu sve nepoželjne osobine za jednu ženu. Uprkos tome, roditelji su mi se i daljenadali da ću se, samo ako me upoznaju s pravim muškarcem, promeniti za nje-ga i okrenuti kućanskom životu.

U međuvremenu, karijera u francuskoj kompaniji je išla uzlaznom puta-njom, i posao je zahtevao da posećujem susedne gradove. Premda sam i dalježivela u roditeljskom domu kad sam bila u Hongkongu, putovanja su mi omo-gućavala određeni stepen slobode i nezavisnosti, što sam cenila i u čemu samuživala, i omogućavala su mi da upoznajem razne ljude iz svih slojeva društva.

Polako sam počinjala ponovo uživati u životu. Ustvari, osećala sam da sam sre-ćna, popularna i uspešna kad god bih izašla iz ogranič enja moje kulture. Volelasam tu stranu svog života – ljude s kojima sam se susretala, posao i putovanja.Uloga tradicionalne indijske domaćice me uopšte nije privlačila. To mi uopštenije padalo na pamet i nisam videla nikakve koristi u tome da odustanem odonoga što imam, tako da sam nastavljala obeshrabrivati roditeljske pokušaje dami nađu savršenog partnera.

Međutim, negde u podsvesti mi se uvek motalo osećanje da sam na nekinačin neadekvatna. Osećala sam da sam omanula, ili da nisam dostigla stan-dard koji se od mene očekivao. Taj uporni glasić me je svuda pratio, pobrinuvši

se da nikad ne osetim da sam dovoljno dobra ili da sam nešto dovoljno zasluži-la. Na neki način, bila sam oštećena roba... ili manjkava...



4. Moja prava ljubav 51

JEDNOG DANA KRAJEM 1992., prilično neočekivano, upoznala samčoveka koji će mi postati muž, premda mi se isprva nije činilo da je on savršenmuškarac za mene. Upoznali smo se slučajno jedne večeri, preko zajedničke

poznanice.„Znaš li tipa po imenu Dani Mur đani?“, pitala me Naina preko telefona,

dok sam sedela za radnim stolom pokušavajući da na vreme završim sedmičniizveštaj o prodaji. Naina je bila prijateljica koja nije živela u Hongkongu, već

je u tom trenutku bila u poseti, i spremale smo se da te večeri zajedno odemona piće nakon posla.

„Ne, nikad ga nisam srela“, odgovorila sam. „Zašto pitaš, i ko je on?“„Jedan jako sladak Sind1 momak koga sam upoznala prošlog leta u Njujor-

ku. Izgleda da živi i radi u Hongkongu. Iznenađena sam što ga nikad nisi sre-la“, odgovorila je.

„Znaš ti mene. Izbegavam našu zajednicu, naročito nakon 'incidenta'! Imamnogo Sinda u Hongkongu koje nikad nisam srela, tako da te to ne treba izne-

nađivati“, odgovorila sam.„E, pa sad ćeš ga upoznati,“ rekla je. „Pronašla sam ga i zamolila da nam

se pridruži na piću večeras.“Kasnije te večeri, kad smo Naina i ja ušle u Klub '97, prefinjeni klub u cen-

tru grada, odmah sam prepoznala momka o kojem mi je pričala, iako ga nikadranije nisam srela. Stajao je sam, opušten, u rolki kestenjaste boje i crnim pan-talonama. Podigao je pogled kad smo ušle, i, premda je došao da se sretne s

Nainom, videla sam da pogledom prati svaki moj pokret dok smo mu se pribli-žile i sele. Čak i dok ga je Naina pozdravljala nije skretao pogled s mene, i utrenutku kad su nam se pogledi sreli kroz nas je prostrujalo neko osećanje pre-

poznavanja. Kao da smo se poznavali oduvek, i kao da se atmosfera napunila

elektricitetom. Bila sam sasvim svesna da i on oseća isto, i počeli smo razgova-rati. Uklopili smo se na toliko mnogo razina, i do kraja večeri smo već razme-nili telefonske brojeve. Na moje oduševljenje, nazvao me je odmah sutradan i

pošli smo na večeru. Bio je neverovatno romantičan; doneo mi je cveće i poveome u ljupki restoran, Jimmy's Kitchen, koji nam je i danas jedan od omiljenih.

Međutim, što smo se više zbližavali tokom sedmica koje su prolazile, to vi-še sam se ja trudila da se udaljim, jer nisam verovala sopstvenim instinktima.Vreme provedeno s njim je predstavljalo istovremeno donkihotsko i uzbudlji-

1 Sindh je bila provincija u Britanskoj Indiji od 1936. do 1947. i kasnije u Pakistanu od

1947. do 1955. Najveći grad je bio Karači. Prim. ur. MM.



99

11

„Gospođ o, kako god da pogledam,trebalo bi da ste mrtvi!“

Nekoliko sedmica nakon što je rak nestao, i dalje sam pokušavala u svomumu obraditi šta se sve izdešavalo, pokušavajući svemu dati neki smisao. Već sam se navikla da ljudi koje znam budu uočljivo šokirani kad me vide prvi putnakon izlaska iz bolnice.

Iako mi to niko nije rekao u lice, znam da je većina, kad su me poslednji put videli, mislila da ću umreti. Nisu očekivali da me opet vide. Neki su poku-šavali prikriti iznenađenje kad su videli koliko zdravije izgledam nakon takokratkog vremena, a nekima to i nije polazilo za rukom.

„Oh, Bože, pa jesi li to ti?“, rekla mi je učiteljica joge, a vilica joj se oteglaskoro do poda kad sam ušla u njen studio prvi put nakon šest meseci. „Izgledašneverovatno! Čula sam da se oporavljaš, ali nisam ni pomišljala da si tolikodobro!“

Amira mi je bila povremena instruktorka joge već nekoliko godina. Bila je

veoma prijatna osoba, a jogu je držala u studiju iz kojeg se pružao pogled naviktorijanski deo centralnog poslovnog dela Hongkonga. Znala je da sam bole-sna, i, kako sam postajala sve slabija i nisam mogla telo postavljati u mnoge

položaje, nežno je radila sa mnom, ili me je puštala samo da ležim u šavasana pozi (potpuno opušteno ležanje na leđima, kao da spavate). Čak i kad je došlodotle da nisam mogla uraditi nijednu pozu osim šavasane, i dalje sam išla nanjene časove, jer sam volela upijati pozitivnu energiju.

Na kraju, kad više nisam mogla izlaziti i kad sam postala vezana za inva-lidska kolica i prenosivi rezervoar s kiseonikom, dok me je kući negovala me-dicinska sestra, prestala sam dolaziti na Amirine časove.

Stoga, čim sam se dovoljno oporavila da sam mogla sama izlaziti, poželelasam da joj ušetam usred časa i iznenadim je – i definitvno je jesam iznenadila.



100 Deo drugi: Moje putovanje do smrti... i nazad

Amira me je potom upoznala s polaznicima na času, od kojih me mnogi nisu poznavali. Oni koji su me se sećali su bili šokirani. Jednoj gospođi su se očinapunile suzama kad se prisetila koliko sam bila bolesna poslednjih dana kadsam prisustvovala časovima. Nije mislila da će me ikad više videti, a sad sam

bila tu... sve što je mogla prozboriti je da je to čudo.

SVI KOJE SAM SRELA su bili radoznali da saznaju šta se dogodilo. Kakosam se tako dobro oporavila za tako kratko vreme? Međutim, bilo mi je prili-čno teško to objašnjavati, i shvatila sam da ni sama ne razumem sve u potpu-nosti. Jednostavno, nisam imala načina da sve kroz šta sam prolazila opišemtako da i drugi razumeju. Činilo mi se da ne postoje reči, naročito u engleskom,kojima bi se moglo opisati to iskustvo.

Jednog dana sam primila e-mail1 od Anopa, sa linkom za stranicu o iskus-tvu bliske smrti. Istraživao je u želji da vidi da li je još neko imao iskustvo po-

put mog, i naišao je na stranicu Fondacije za istraživanje iskustva bliske smrti(NDERF – Near Death Experience Research Foundation), www.nderf.org. U

poruci mi je rekao da mu je ono kroz šta sam ja prošla zvučalo slično nekimiskustvima koja su ljudi podelili na toj stranici, i hteo je da i ja pogledam.

Nisam znala mnogo o iskustvu bliske smrti. Čula sam za to, i pogledalamožda jedan ili dva dokumentarca na televiziji, ali nisam poznavala nikoga ko

je prošao kroz to – a najmanje od svega sam očekivala da ću ja proći kroz je-dno takvo iskustvo!

Čitajući informacije na stranici čiju mi je adresu brat poslao, kako sam pronalazila priče koje su imale sličnosti s mojom, osetila sam da mi se koža ježi. Ni u jednoj od njih se nisu nalazili e lementi bolesti poput moje, ali posto- jale su velike sličnosti u onome što su neki ljudi doživljavali u drugom carstvu. Nekoliko njih je govorilo o širenju, jasnoći i osećaju jednistva – osećaju da

smo svi povezani. Rekli su da nisu osećali bilo kakvo procenjivanje i suđenje,već samo preplavljujuću, bezuslovnu ljubav. Govorili su o susretima s voljenimljudima i drugim bićima kojima je stalo do njih, i osećali su sveobuhvatno raz-umevanje i znanje. Nisam mogla zanemariti činjenicu da su i drugi ljudi imaliono osećanje prihvatanja i jedinstva, saznanja da smo univerzalno voljeni. Mnogisu rekli da su nakon IBS-a dobili osećaj svrhe, a upravo tako sam se i ja osećala!

Nakon čitanja nekoliko priča, primetila sam link na stranici, s natpisom:„Da li ste i vi imali iskustvo bliske smrti koje biste želeli podeliti? Klikniteovde“. Otvorio se dugačak, detaljan formular i počela sam ga popunjavati. Nikadranije nisam pisala o svom iskustvu; samo sam ga podelila s bliskim prijateljima i

1 e-mail – elektronsko pismo ili poruka, odnosno pismo koje se šalje i prima preko računara povezanih u mrežu (Internet). Prim. ur. MM.



147

17 Dopustiti i biti Ja

Znam da sam ovo već rekla, ali valja ponoviti: svoj život sada živim izuživanja, a ne iz straha. To je jedna veoma jednostavna razlika između onogako sam danas i ko sam bila pre IBS-a.

Sve što sam raniječinila,

činila sam – i ne uvi

đaju

ći to – da bih izbegla bolili da bih zadovoljila druge ljude. Bila sam uhvaćena u krug činjenja, težnji,

traženja i postizanja; i najmanje sam obraćala pažnju na sebe. Strah mi je bio pogonsko gorivo života – strah da ću razočarati druge, da sam sebična, danisam dovoljno dobra. U sopstvenom umu sam uvek bila neuspešna.

Nakon IBS-a više ne osećam da sam se na ovaj svet vratila da bih išta pos-tigla. Vratila sam se samo da budem. Usled toga, sve što činim, činim iz ljuba-vi. Više me ne brine da li ću sve uraditi kako treba, niti da li ću se uklopiti u

pravila i doktrine. Jednostavno sledim sopstveno srce, i znam da tako ne mogu pogrešiti. Ironično je što sam tim putem zadovoljila mnogo više ljudi nego što je moje staro ja ikad uspelo. Razlog za to je što sam jednostavno mnogo sretni-

ja i oslobođenija.I to je upravo uveliko uticalo na moje zdravlje. Budući da sada sebe pos-

matram kao beskrajno biće, fizička strana se postara sama za sebe, budući da jeona samo odraz onoga što mi se odigrava u duši. Bezuslovna ljubav prema sebimi neverovatno pojačava energiju, a univerzum reaguje u skladu s tim.

Spoljašnji svet odražava ono što osećamo u vezi sa sobom. Kad odbacimonegativna samoprosuđivanja, svom svetu dopuštamo da se preobrazi. Kako seon preobražava, tako smo u stanju osećati sve veće poverenje. A što veće pove-renje osećamo, više smo u stanju da prestanemo pokušavati kontrolisati ishode.Kad se pokušamo prepustiti tom toku i kretati se s njim, umesto da se čvrsto

pridržavamo doktrina drugih ljudi i verovanja koja smo nekad imali, mnogo bolje i preciznije odražavamo ono ko i šta zaista jesmo.



148 Deo treći: Šta sam sve shvatila i postigla

KAO ŠTO SAM RANIJE REKLA, pre IBS-a sam se uvek okretala spo-ljašnjem svetu za savet i vođstvo, bilo da sam tražila odobrenja od ljudi okosebe ili od šefova, bilo da sam se jednostavno okretala drugima da mi daju od-govor. Sledila sam mišljenja, savete, učenja i zakone koje su drugi postavili

pred mene, bez obzira da li sam osećala da su oni dobri za mene. Često sam se

rituala i učenja pridržavala iz straha, čisto za slučaj da su možda kreatori toga bili upravu i da su znali nešto što ja ne znam.Tokom IBS-a sam shvatila da sam slušajući sve te spoljašnje glasove izgu-

bila sebe. Kad činite nešto „za svaki slučaj“, znači da to činite iz straha. Stoga,danas ne sledim nijednu utvr đenu metodologiju, red, ritual, dogmu ili doktrinu.Ustvari, jedno od najvažnijih pravila koja sledim je da nikad ne treba da budenikakvih čvrstih i krutih pravila! Jednostavno, obraćam pažnju šta je to za štaosećam da je ono pravo u datom trenutku. Za mene, život predstavlja duhovnoiskustvo, i neprestano se menjam i razvijam.

Ako smo svi energetska bića, nerazdvojiva od Univerzalne životne sile,onda nam ne treba nikakav spoljašnji sistem – da donosi odluke umesto nas igovori nam kako da podižemo ili spuštamo razinu energije. Svi smo mi jedinst-veni i različiti od svih ostalih, tako da niko ne može doneti neka sveobuhvatna,opšta pravila o tome šta je za nas dobro i pravilno. Međutim, upravo to je onošto mnogi organizovani duhovni sistemi i religije čine. Jednom kada se ustano-vi struktura, od svakoga se očekuje da sledi ista načela. Ako neko odluči da tone želi, o toj osobi se sudi negativno; i to je ono kako i zašto organizovane reli-gije stvaraju razdor i neslogu, umesto jedinstva koje su tim istim pravilima po-kušale stvoriti. Ako sledimo neki religijski put, to ne mora značiti da ćemo bitioslobođeni življenja u strahu, niti da od drugih nećemo praviti žrtve. Međutim,ako sledimo lič ni duhovni put, onda sledimo potrebe našeg unutrašnjeg bića i

spajamo se sa beskrajnim sebstvom u našoj srži.Ako uporedimo razne kulture, možemo videti koliko mnogo su organizo-vani sistemi podložni greškama. Indijski i kineski sistemi isceljenja protivreče

jedan drugom. Hindusi veruju da je greh jesti životinjsko meso, a Kinezi danije zdravo uzdržavati se od mesa. Indijci imaju sistem po imenu vastu, kojiima istu svrhu kao feng šui1, ali je u direktnoj suprotnosti s njima. Ranije samse često gubila među svim tim autoritetima koji tvrde nešto što je u suprotnosti

1 Feng shui − drevna kineska veština uređivanja prostora i življenja u skladu s okruženjem ukojem obitavamo, na način da privučemo pozitivnu životnu silu Č i u svoje domove i svojživot kako bi osigurali sreću celoj obitelji i svojim potomcima. U svojoj biti, on se temelji na

posmatranju nebeskih i zemaljskih sila, tj. vremena i prostora i interakciji energije ova dvačinioca. A svrha je uravnoteženje svih tih sila kako bi se postigao sklad i sreća. Sam izrazdoslovce preveden znači „vetar voda“.



189

Izdavač ki dodatak za drugoizdanje: Homeopatija i zdravlje

Šta je homeopatijaKratko i sažeto bi se moglo reći da je homeopatija informaciono-

energetska medicina kojom se mogu uklanjati sami uzroci bolesti koji se uhomeopatiji nazivaju „centralni poremećaj“. Ona se najčešće svrstava u tzv.„alternativnu“ medicinu, što bi reklo značilo da ona jeste i može biti„alternativa“ ili „zamena“ za zvaničnu medicinu. Takve postavke su doveledo ozbiljnog sukoba između hemijske (zvanične) medicine i homeopatije.Britanska kraljevska porodica, koja je korisnik i veliki zagovornik home-opatije, pokrenula je inicijativu o prevazilaženju toga jaza, te su lansiraliizraz „komplementarna medicina“, što bi značilo da „komplementarna“metoda nadopunjuje „glavnu“. U poslednje vreme je nastao termin„integrisna medicina“, što označava dublje povezivanje i istovremenokorišćenje različitih metoda. Tu se najčešće radi o zvaničnoj školskojmedicini kao osnovi, čemu se onda dodaju i razne komplementarne metode.

Pojednostavljeno bi se moglo reći da je temeljna razlika između homeo-

patije i zvanične medicine u tome što potonja zagovara tezu da se uzroci bolesti nalaze izvan organizma i da bolest napada organizam u vidu bakte-

rija, virusa, raznih povreda, stresa itd. Homeopatija uvek traga za unutraš-njim činiocima koji organizam čine podložnim i slabim prema spoljašnjimuticajima. Jer, činjenica je da se u istim okolnostima samo neki ljudi razbo-ljevaju, što onda dovodi do zaključka da u svakom pojedincu postoji neštošto ga čini osetljivim na vanjske uticaje, a to je uvek neki duboki poremećajenergije i psihe, tj. gorepomenuti „centralni poremećaj“.

Zdrava logika govori da bi onda bilo prirodno da vodimo računa o obestrane, tj. o tome da jačamo prirodne sposobnosti organizma da se brani odštetnih spoljašnjih uticaja (homeopatija), ali i da se štitimo od tih štetnih

uticaja. Ima, dakle, dubokog smisla i integrisana medicina.



190 Izdavač ki dodatak za drugo izdanje

Homeopatija i duhovnostKnjiga „Potpuno isceljnje“ je u osnovi duhovna knjiga. Kroz kliničku

smrt autorka je došla u stanje relativno visoke prosvetljenosti, stanje kakvo postižu samo retki tragaoci, i to mnogo češće „slučajno“, nego što do togadovode uporno vežbanje, gurui itd. Mislim da za duhovne tragoce može bitiod koristi da steknu makar površan uvid u to šta homeopatija može ponuditiu smislu duhovnog razvoja.

Sve donedavno su mnogi tvrdili da je homeopatija isključivo vrstamedicine i da ne može pomoći u smislu razvoja pojedinca. No, u poslednjevreme je postalo jasno, a iskustva to potvr đuju, da homeopatija može bitiveoma korisna za sveopštu transformaciju energija ljudskog bića na svimniovoima, te u tom smilsu i za duhovni razvoj. Da bih u kratkim crtama

pojasnio ovu tvrdnju, poslužiću se sa nekoliko pojednostavljenih modelaljudskog bića.

BIĆE I EGO: Možemo smatrati da čovek funkcioniše na dva nivoa ili

razine: biće i ego. Biće je onakvo kakve nas je „Bog stvorio“: telo i duh čija je jedna od funkcija operativni um. Kao primer idelanog bića možemo uzetiIsusa, čije reči u Novom zavetu govore o zakonima bića i Univerzuma: tražii biće ti dato; kucaj i otvoriće ti se... Ego je skup odbrambenih mehanizamačija bi primarna svrha trebala biti zaštita bića od spoljašnjih uticaja u

psihičkom smislu. Nećemo ulaziti u psihološke opise ega, no samo da pomenemo neke emocije koje su funkcije ega: strah, ljutnja, mržnja itd.Psihologija ne objašnjava na zadovoljavajući način kako dolazi do štetnih(npr. zavist, ljubomora) ili do prenaglašenih emocija, poremećaja ufunkcijama uma, i zašto se ego pretvara u mehanizam koji najčešće više štetinego koristi, pošto dovodi do neprilagođenog i po individuu štetnog

ponašanja. Pogotovo je savremena psihologija hendikepirana nedostatkomsredstava za dublje pročišćavanje ljudske psihe.

Knjiga koju držite u ruci je prekrasna priča o transformaciji od domina-cije ega ka dominaciji bića. I svako istinsko isceljivanje je jedna vrstatakvog puta.

HOLOGRAMI: Savremena homeopatija energetsko–psihičke pojaveobjašnjava pomoću holograma. Po hologramskom modelu homeopatije, ukriznim situacijama se u ljudskoj energiji na razinama koje su iznad razineuma, dakle na duhovnim razinama ili razinama duše, stvaraju hologramidrugih bića čija je svrha zaštita, te su stoga osnova za razvoj ega. Takvi

hologrami se u nepovoljnim okolnostima mogu nametnuti do razine damudrost bića potiskuju u drugi plan. Tako neki ljudi u dobroj meri postajukao „posednuti“: počinju reagovati i ponašati se poput nekih životinja, ili



Homeopatija i zdravlje 191

biljaka. Oduvek se govorilo da je neko „životinja, zmija, magarac, konj,vuk, aždaja, ovca, koza“ itd. Takve vibracije ili holograme savremeni home-opatski autor dr. Rajan Šankaran zove „ne–ljudska pesma“, slično kao što seu običnom govoru kaže da se neko ponaša neljudski itd. Homeopatskilekovi diskreiraju takve holograme ili umanjuju njihov učinak, tako da

korisnik postepeno postaje sve „ljudskiji“, smireniji, čistiji, mudriji,uzvišeniji itd. – ukratko – postaje sve više biće, a sve manje ego. A to jesvrha duhovnog razvoja. Kod autorke knjige „Potpuno siceljenje“ je krozkliničku smrt došlo do diskreacije svih holograma drugih bića, i ona je

postala čisto biće.

Homeopatski pogled na rakU zvaničnoj medicini nema jasnog stanovišta šta je rak, a u skladu sa

doktrinom da je bolest uvek uzrokovana nekim spoljašnjim činiocem, lekarizapadne medicine pokušavaju pronaći takve činioce, i povremeno, neki i

tvrde kako su pronašli virus koji je, navodno, uzročnik raka. No, u to se neuklapaju i njihova priznanja da postoje i nasledni i drugi činioci.

Takvih doktrinarnih problema nema u homeopatiji, jer je za home-opatiju rak jedan od najočiglednijih primera da je bolest posledica unut-rašnjeg poremećaja psihe i energije. Naime, i u zvaničnoj medicini se

priznaje da je rak nekontrolisani preteran razvoj ćelija. Mogli bismo tointerpretirati i kao da se neke ćelije „otmu kontroli“ i počnu se ponašati„svojevoljno“. Kojoj se to kontroli ćelije „otmu“? Kontroli hipertrofiranogega, koji prevlada biće i počne se ponašati kao diktator nad telom icelokupnim bićem.

U homopatiji sasvim lako prepoznamo osobu koja je sklona razvojuraka, ali i dijabetesa, bolesti koja je u energetskom smislu sasvim sličnaraku. Takve osobe su pedantne, netolerantne, sve mora biti „po njihovom“,

po pravilima, uredno. Prosto, to je jedna vrsta terora strogoće, očigledne ilimaskirane (potisnute). I onda se tom teroru neke ćelije otmu i počnu se

ponašati „slobodno i svojevoljno“. Što je potiskivanje jače verovatnoćarazvoja bolesti je veća. Ako se radi o preteranom razmnožavanju ćelija onda

je to rak, a ako se radi o „bojkotu i sabotaži“, onda je to dijabetes (šećerna bolest). Naime, u dijabetesu „štrajkuju“ ćelije pankreasa i ne proizvode do-voljno insulina, a i sve druge ćelije „štrajkuju“ tako što ne uzimaju šećer kaohranu, te se stoga u krvi i međućelijskim prostorima pojavljuje višak šećera.

Takve ćelije imaju odebljalu membranu (zid), što opet asocira na zaštitu.Kako se onda homeopatski leči rak? Na prvi pogled stvar je jednostavna

Documents

Potpuno Isceljenje Promo Za Stranicu