Potpuno isceljenje

8/20/2019 Potpuno isceljenje

http://slidepdf.com/reader/full/potpuno-isceljenje 1/246



[ri Aurobindo i Majka2

Naslov originala:Sri Aurobindo and the Mother, “Integral Healing”

© 2004, Sri Aurobindo Ashram TrustPondicherry, India

prevod sa engleskog:Milan @ivkovi}

izdava~:Milan @ivkovi}

{tampa: Veliki Medved, Beograd

prvo izdanje,Beograd, 2013.

tira`: 300

ISBN 978-86-84597-15-3

bibliotekaIFBSU DPSF JTTVFT



Potpuno isceljenje 3

SADR@AJ

Predgovor 8

UVOD 12JOGA, EVOLUCIJA I LJUDSKO TELO

1. Potreba za novom sve{}u 13 Borba sila 13Stara duhovnost i nova 14

2. Joga u savremenom svetu 15 [ta je Joga? 15Sinteza Jogi~kih metoda 16Metod i proces Integralne Joge 17Nalaènje svog sopstvenog puta 20

3. Integralna Joga i telo 21

Telo-um i istinska priroda materije 22Unutra{nji preobraàj i fizi~ki otpor 23Bolest u Jogi 26

PRVI DEO 29PSIHOLO[KI UZROCI BOLESTI

1. Neuravnoteènost Bi}a 30 Sklad i poreme}aj 32Tipovi i uzroci neuravnoteènosti 33Me|urazmena sa okolinom 37Mikrobi: njihovo poreklo i sile u njihovoj pozadini 39

Vra}anje uravnoteènosti 422. Slabost nervnog omota~a 45 Kako sile bolesti napadaju 46Osetiti i odbiti napade bolesti 48Psiholo{ka stanja i nervni omota~ 52

3. Pogre{no razmi{ljanje 54








5. Poziv i odgovor 175Tajna delotvorne molitve 177Predaju}i odgovornost 179Predanost }elija 181

ÊTVRTI DEO 183MEDICINA I LEÊNJE

1. Medicinski tretman i telesna svest 184Fizi~ka podr{ka za delovanje Sile 185 Alternativni sistemi le~enja 187Jaki lekovi i propratni efekti 188Priroda kao iscelitelj 190Medicinska nauka i mo} izle~enja unutar nas 191Bolesti, poreme}aji i lekari 192

2. Lekari i isceljuju}a mo} 196Biranje svog lekara 196Osobine lekara 197Joga i praksa medicine 198

Lekar kao instrument Boànskog 201Sila, instrument i instrumentacija 203Saradnja pacijenta 206Le~enje “neizle~ivih” bolesti 207

3. Intuitivna dijagnoza 210Umna intuicija i Jogi~ka intuicija 213Davanje prognoza 215

4. Duhovno isceljivanje 219Upotreba Duhovne Sile 219Metodi i uslovi efikasnog isceljivanja 221Isceljivanje rukama 222Misaone formacije i molitve za druge 224

ZAKLJUÂK 229S ONU STRANU BOLESTI I ISCELJENJA

1. Preobraàj patnje 230Patnja kao prilika za rast 232








Ozbiljnost problema mora da se prepozna, a nikakav jednostavan op{ti lek za sve se ne moè o~ekivati. Kao {to jeobja{njeno u ~etvrtom delu, “Medicina i Le~enje”, medicinskitretman u skladu sa ustaljenim ili alternativnim sistemima imasvoje mesto skupa sa unutra{njim i duhovnim metodima okojima se raspravlja u drugom i tre}em delu, “Le~enjeunutra{njim sredstvima” i “Le~enje Duhovnom Silom”.

Bolest, patnja i smrt su bile i ostale neizbe`ne okolnostiu pojavi ìvih i misle}ih bi}a u svetu neìve materije. Ali naizvesnoj ta~ki, ljudska svest po~inje da postaje svesna ne~egunutar ili izvan nje ~ija priroda je samopostoje}i mir iblaènstvo. Novi mo}ni ~inilac se tada predstavlja. Ovu vi{ustvarnost su odavno doìvljavali u raznim aspektima mistici ipraktikanti disciplina koje su u Indiji grupisane pod nazivomJoga. U ovim disciplinama, me|utim, tragalo se za duhovnimoslobo|enjem njega samog radi, sa malo osvrta na njegovubitnost za materijalni ìvot.

S druge strane, postoje oblici Joge kojih se ticalo telo,

kao {to je Hata joga, koja je sada sinonim za “jogu” za ve}inuljudi. Ali ovi su imali tendenciju da se oslanjaju na tehnike kojesu preovla|uju}e fizi~ke i po sebi ograni~ene po svojimrezultatima, ma koliko mo}nim u okviru ovih ograni~enja.Poku{aj Integralne Joge da dovede silu sa najvi{e duhovneravni u dubine materije otvara granicu ~ije bi istraìvanjemoglo da izmeni jedna~inu izme|u svesti i tela koje nastanjuje,sa neprocenjivim implikacijama za budu}nost.

I [ri Aurobindo i Majka su praktikovali isceljivanjetokom perioda decenija tokom svog duhovnog rada, osim {to subili angaòvani u procesu preobraàja u svojim sopstvenimtelima. Na osnovu njihovog iscrpnog iskustva, ponekad sugovorili o bolesti i isceljivanju – naro~ito samoisceljivanju – alinisu u potpunosti sistematizovali svoje znanje na ovu temu.Ono {to su napisali ili rekli u raznim kontekstima je sakupljenou ovoj knjizi i ure|eno na takav na~in da iznese povezanost isveobuhvatnost njihove vizije ljudske celine, uklju~uju}i




njihovo razumevanje tela, njegovih poreme}aja i njegovogbezgrani~nog potencijala.

Odlomci uklju~eni ovde su reprodukovani iz raznihizvora, formalnih i neformalnih, pisanih i izgovorenih, nekiizvorno na engleskom, a neki prevedeni sa francuskog. îtaocimo`da zapaze znatne varijacije u stilu i tonu od jedne stranicedo druge dok ~itaju pasuse iz [ri Aurobindovih glavnih dela i

Maj~ino izno{enje svojih iskustava }elijskog preobraàjaispresecanim pisanim ili usmenim odgovorima na pitanja dece inaprednih sadaka, laika i lekara. (Ova pitanja su {tampanapisanim slovima.) Takve varijacije su bile neizbe`ne ako jeimalo da se tema knjige pokrije {to je mogu}e vi{e [ri Aurobindovim i Maj~inim sopstvenim re~ima (ili njihovimprevodom, u slu~aju Maj~inih razgovora).

Prirodno, materijali izvu~eni iz toliko razli~itihkonteksta nisu mogli da se organizuju sa rigoroznom logikomknjige planirane i napisane od po~etka na datu temu. Prvi deo,na primer, “Psiholo{ki uzroci bolesti”, ne svodi se strogo na

analizu uzroka kao {to naslov ukazuje, ve} predvi|a i metodele~enja bolesti o kojima se govori u drugom i tre}em delu.Svejedno, kompilatori su poku{ali da u~ine da struktura knjigeodraàva {to je jasnije mogu}e glavne aspekte [ri Aurobindovog i Maj~inog doprinosa razumevanju bolesti i kakoona moè da se le~i.

Svaki deo je podeljen u nekoliko poglavlja, a poglavlja uodeljke u kojima naslovi ukazuju na glavne ideje. Kratkiodlomci su grupisani pod ovim naslovima, a dugi pasusi sunjima rascepkani na manje jedinice. U prvom slu~aju, ime [ri

Aurobinda ili Majke je od{tampano na po~etku niza odlomakaod svakog od njih pod izvesnim naslovom; u drugom slu~aju,ime se pojavljuje samo na po~etku ~itavog pasusa. Glosar ipodaci o autorima se nalaze na kraju knjige.

Nadamo se da }e “Potpuno isceljenje” biti od koristi nesamo onima koji èle da le~e ili spre~e bolest na duhovnoj stazi,






Uvod

Joga, evolucija i ljudsko telo

Trenutno smo u trenutku tranzicije u istoriji Zemlje. On je tek jedan trenutak u ve~nom vremenu, ali ovaj trenutak je dug upore|enju sa ljudskim ìvotom. Materija se menja kako bi sepripremila za novo ispoljenje, ali ljudsko telo nije dovoljnofleksibilno i pruà otpor; eto za{to broj poreme}aja i ~akneshvatljivih bolesti raste i postaje problem za medicinskunauku.

Lek leì u sjedinjenju sa boànskim silama koje rade iprijem~ivosti punoj poverenja i miru koji olak{ava zadatak.

Majka




1

Potreba za novom sve{}u

Majka: Jedna stvar izgleda o~igledna, da je ~ove~anstvodostiglo izvesno stanje op{te napetosti – napetosti u trudu,napetosti u delovanju, napetosti ~ak u svakodnevnom ìvotu –sa jednom takvom preteranom hiperaktivno{}u, takvomrasprostranjenom uzrujano{}u, da ljudska rasa kao celinaizgleda da je do{la do ta~ke gde mora ili da se skr{i kroz otpor iizroni u novu svesti ili, u protivnom, da se sru{i nazad u ambismraka i inercije.

Napetost je toliko potpuna i toliko {irokorasprostranjena da ne{to o~igledno mora da se skr{i. Ne moèdalje da se nastavi ovako. Moèmo da je smatramo za siguran

znak infuzije u materiju novog principa sile, svesti, mo}i, kojasvojim samim pritiskom proizvodi ovo akutno stanje. Spoljabismo mogli o~ekivati stare metode koje koristi Priroda kad èlida dovede do pobune; ali postoji nova karakteristika, koja jenaravno vidljiva samo kod elite, ali ~ak je i ta elita prili~no{iroko rasprostranjena – nije sme{tena na jednu ta~ku, na jednomesto na svetu; nalazimo njene tragove u svim zemljama,{irom sveta: volja da se na|e novo, vi{e, napredno re{enje,napor da se uzdigne ka {irem, sveobuhvatnijem savr{enstvu...

Borba sila

Ova borba, ovaj sukob izme|u stvarala~kih silauspinju}e evolucije sve savr{enijeg i boànskijeg ostvarenja isve razornijih, mo}no razornih sila – sila koje su pomahnitaleizvan svake kontrole – je sve o~iglednija, izraènija, vidljivija ito je neka vrsta trke ili borbe da se vidi ko }e prvi sti}i do cilja.




înilo bi se da su sve opre~ne, anti-boànske sile, sile vitalnogsveta si{le na Zemlju, da je koriste kao svoje polje delovanja, ada je u isto vreme nova, vi{a, mo}nija duhovna sila tako|e si{lana Zemlju da joj donese novi ìvot. Ovo ~ini borbu akutnijom,nasilnijom, vidljivijom, ali tako|e izgleda definitivnije i etoza{to moèmo da se nadamo da }emo dosti}i rano re{enje.

Stara duhovnost i nova

Bilo je vreme, ne tako davno, kad je duhovna te`nja~oveka bila okrenuta ka tihom, neaktivnom miru, odvezanomod svih svetovnih stvari, bekstvu od ìvota, upravo da bi seizbegla bitka, da bi se izdiglo iznad borbe, umaklo svemnaporu; to je bio duhovni mir u kome je, skupa sa prekidomsve napetosti, borbe, napora, tako|e prestajala patnja u svimnjenim oblicima i to se smatralo za istinski i jedini izrazduhovnog i boànskog ìvota. To se smatralo za boànsku

milost, boànsku pomo}, boànsku intervenciju. I ~ak i sada, uovom dobu bola, napetosti, hipertenzije, ovaj suvereni mir jenajbolje prihva}ena pomo} od svih, najvi{e dobrodo{la, utehakoju ljudi traè i kojoj se nadaju. Za mnoge je on i dalje istinskiznak boànske intervencije, boànske milosti.

U stvari, bez obzira {ta ~ovek èli da ostvari, mora dapo~ne uspostavljaju}i ovaj savr{eni i nepromenljivi mir; on jeosnova sa koje ~ovek mora da radi; ali ukoliko ~ovek ne sanja oisklju~ivom, li~nom i egoisti~nom oslobo|enju, ne moè da sezaustavi tu. Postoji drugi aspekt boànske milosti, aspektnapretka koji }e pobediti sve prepreke, aspekt koji }e pogoniti~ove~anstvo ka novom ostvarenju, koji }e otvoriti vrata novogsveta i omogu}iti ne samo odabranoj nekolicini da imaju koristod boànskog ostvarenja, ve} da njihov uticaj, njihov primer,njihova mo} dovedu ostatku ~ove~anstva nove i bolje uslove.














neboànskih ima da delate strogo prema svom znanju; {to }ere}i, da odlu~no odbijate jedne, a da prihvatate druge. Dvojnost}e vam se predstavljati na svakom koraku i na svakom korakumora}ete da birate. Mora}ete da budete strpljivi i istrajni ibudni – “besani”, kako kaù praktikanti; morate uvek daodbijate da date bilo kakvu {ansu neboànskom protivboànskog.

Nalaènje svog sopstvenog puta

Majka: Dràti se onoga {to verujete da znate, dràti se onoga{to ose}ate, dràti se onoga {to volite, dràti se svojih navika,dràti se svojih takozvanih potreba i dràti se sveta takvogkakav je, to je ono {to vas vezuje. Morate da ra{~inite sve to,

jednu stvar za drugom. Raspetljajte sve veze. I to je re~enohiljadu puta, a ljudi i dalje rade istu stvar... âk i oni koji sunajre~itiji i to propovedaju drugima, d-r-`-e s-e – drè se svog

na~ina vi|enja, svog na~ina ose}anja, svoje navike napretka,koja njima izgleda kao jedina.Bez vezivanja – slobodni, slobodni. Uvek spemni da

promenite sve, osim jedne stvari: teìti, ta è|.Shvatam vrlo dobro, ima ljudi kojima se ne dopada

ideja o “Boànskom”,... ali to vam ne treba! – “ne{to” {to vam jepotrebno, Svetlost koja vam je potrebna, Ljubav koja vam jepotrebna, Istina koja vam je potrebna, vrhunsko Savr{enstvokoje vam je potrebno – i to je sve. Formule... {to manjeformula, to bolje. Ali ovo: potreba, koju jedino ta Stvar moèda zadovolji – ni{ta drugo, nikakve polovi~ne mere, samo to. Aonda, krenite!... Va{ put }e biti va{ put, to nema zna~aja – kojigod da je put, nije bitno, ~ak i ekstavagancije savremeneameri~ke omladine mogu da budu put, to nema zna~aja.










smernica i njeni rezultati variraju u skladu sa prirodom koja jeprima i radu koji ima da se obavi. Pre svega, ona ubrzavapreobraàj svega u bi}u {to je spremno da bude preobraèno.

Ako je otvoren i prijem~iv u svom umu, um, dotaknut mo}iJoge, po~inje da se menja i napreduje brzo. Moè postojati istabrzina promene u vitaloj svesti ako je ona spremna, ili ~ak utelu. Ali u telu preobraàvaju}a mo} Joge je operativna samo

do izvesnog stepena; jer prijem~ivost tela je ograni~ena.Najmaterijalnija ravan univerzuma je jo{ uvek u stanju u kome

je prijem~ivost pome{ana sa velikom koli~inom otpora. Ali brznapredak u jednom delu bi}a koji nije pra}en ekvivalentnimnapretkom u drugim delovima stvara nesklad u prirodi, nekoizme{tenje negde; a gde god ili kad god da se to izme{tenjedesi, ono moè da se prevede u bolest. Priroda bolesti zavisi odprirode izme{tenja. Jedna vrsta nesklada uti~e na um inaru{enje koje stvara moè ~ak da dovede do ludila; druga

vrsta uti~e na telo i moè da se pokaè kao groznica ili visokatemperatura ili bilo koji drugi ve}i ili sitan poreme}aj.

S jedne strane, delovanje sila Joge ubrzava kretnjupreobraàja bi}a u onim delovima koji su spremni da prime iodgovore na mo} koja radi na njemu. Joga, na ovaj na~in, {tedi

vreme. Ceo svet je u procesu postepenog preobraàja; ako selatite discipline Joge ubrzavate u sebi ovaj proces. Rad kome bitrebale godine obi~nim tokom, moè da se uradi Jogom za pardana i ~ak za par sati. Ali va{a unutra{nja svest je ta koja jeposlu{na ovom ubrzavaju}em impulsu; jer vi{i delovi va{eg bi}arado slede brzu i koncentrisanu kretnju Joge i lak{e se podajustalnom prilago|avanju i adaptaciji koje ona ~ini nu`nim. Telo,s druge strane, je obi~no gusto, inertno i apati~no. I ako imateu ovom delu ne{to {to ne daje odgovor, ako ovde postoji otpor,razlog je {to je telo nesposobno da se kre}e onoliko brzo kaoostatak bi}a. Njemu nu`no treba vremena, ono mora da hodasvojim sopstenim korakom kao {to to ~ini u obi~nom ìvotu.Ono {to se de{ava je kao kad odrasli ljudi hodaju prebrzo uodnosu na decu koja su sa njima; moraju da stanu povremeno i






***

Svaka bolest ima svoj sopstveni vibratorni mod; ona predstavljacelo polje vibracija koje valja ispraviti. Ona je ta~na mera onoga{to se u Materiji opire boànskom Uticaju – ta~na mera, do uatom.

Bolest u Jogi

Majka: Postoji te`nja unutar vas (govorim sada o ljudima kojirade jogu ili barem znaju {ta je duhovni ìvot i poku{avaju dakora~aju stazom), unutar vas postoji deo bi}a – bilo umni ili vitalni ili ~ak ne{to fizi~ko – koji je dobro shvatio, ima mnogote`nje, svoje specijalne sposobnosti, koji prima sile dobro idobro napreduje. A onda ima drugih koji ne mogu, pa ondadrugih koji ne èle (to je, naravno, vrlo lo{e), ali ipak ima i

drugih koji jako èle, ali ne mogu, nemaju kapacitet, nisuspremni. Tako da postoji ne{to {to se podiè ka gore i ne{to {tose ne mrda. To prouzrokuje uàsnu neravnoteù. A ovo seobi~no pretvori u neku bolest ili ne{to sli~no, jer ste u takvomstanju unutra{nje napetosti izme|u ne~ega {to ne moè iline~eg {to se ka~i, {to ne èli da se mrdne i ne~eg drugog {toèli: to stvara zastra{uju}u nelagodnost i rezultat je obi~nobolest...

Vi radite jogu u skladu sa svojom sposobno{}u. Re~eno vam je: “Otvorite se, primi}ete Silu.” Re~eno vam je: “Imajte veru, budite dobre volje i bi}ete za{ti}eni.” I uistinu se kupate uSvesti, kupate se u Sili, kupate se u Za{titi i do mere u kojojimate veru i otvarate se, primate sve to i to vam pomaè da sedobro drìte i da odbacite mala unutra{nja uznemirenja i daponovo uspostavite poredak kad do|u, da se za{titite protivmalih napada ili udesa koji su se mogli desiti. Ali ako negde u va{em bi}u – bilo u va{em telu ili u va{em vitalu ili umu, u




nekoliko delova ili ~ak u jednom jedinom – postojinesposobnost da se primi silaze}a Sila, ovo deluje kao zrnopeska u ma{ini. Znate, fina ma{ina radi sasvim dobro i sve idekako treba, a vi stavite u nju samo malo peska (ni{ta vi{e, samozrno peska), iznenada se sve o{teti i ma{ina stane. Pa, samomalo pomanjkanja prijem~ivosti negde, ne{to {to nije u stanjuda primi Silu, {to je potpuno zatvoreno (kad ga ~ovek pogleda,

ono postaje kao tamna mrlja negde, si}u{na stvar~ica tvrda kaokamen: Sila ne moè da u|e u nju, ona odbija da je primi – iline moè ili ne}e) i smesta to stvara veliku neravnoteù; i ovastvar koja se kretala ka gore, koja je tako divno cvetala, na|esebe bolesnom i to ponekad ba{ kad ste bili u normalnojravnoteì; bili ste dobrog zdravlja, sve je bilo fino, niste imalini{ta na {ta biste se poàlili. Jednog dana kad ste shvatili novuideju, primili novi stimulans, kad ste imali veliku te`nju iprimili veliku silu i imali ~udesno iskustvo, prelepo iskustvokoje otvara unutra{nja vrata, daju}i vam znanje koje pre nisteimali; bili ste sigurni da }e sve i}i dobro... Narednog dana ste se

razboleli. Pa kaète: “I dalje to? To je nemogu}e! To ne trebada se desi.” Ali to je ba{ bilo naprosto ono {to sam upravorekla: zrno peska. Bilo je ne~eg {to nije moglo da prima; tosmesta dovodi do neravnoteè. Premda veoma malo, ono jedovoljno i vi se razbolite.

***

Ali zar bolesti nisu ponekad rezultat mikroba, a ne deokretnje Joge?

Gde po~inje Joga i gde se zavr{ava? Zar nije ceo va{ ìvot Joga?Mogu}nosti za bolest su uvek u va{em telu i oko vas; vi nosite usebi ili se roje oko vas mikrobi i klice svake bolesti. Kako to daiznenada pokleknete pred nekom bole{}u koju niste imaligodinama? Re}i}ete da je to usled “depresije vitalne sile”. Aliodakle depresija dolazi? Dolazi iz nekog nesklada u bi}u, iz




pomanjkanja prijem~ivosti prema boànskim silama. Kad sebeodse~ete od energije i svetlosti koje vas odràvaju, onda jeprisutna ta depresija, stvara se ono {to medicinska nauka zove“povoljno tle” i ne{to to iskoristi. Sumnja, neraspoloènje,pomanjkanje samopouzdanja, sebi~no okretanje sebi je ono {to

vas odseca od svetlosti i boànske energije i daje napadu ovuprednost. To je ono {to je uzrok va{eg razboljevanja, a ne

mikrobi.

***

Da li su bolesti testovi u Jogi?

Testovi? Ne uop{te.Daje vam se bolest namerno da bi vas navela da

napredujete? Svakako da nije tako. To jest, moète to daizokrenete i da kaète da ima ljudi ~ija te`nja je tako stalna,~ija dobra volja je tako potpuna da {ta god da im se desi oni to

smatraju za probu na stazi da bi napredovali. Znala sam ljudekoji bi, kad god se razbole, to shvatali kao dokaz BoànskeMilosti da im pomogne da napreduju. Govorili su sebi: to jedobar znak, prona}i}u uzrok moje bolesti i na~initi neophodannapredak. Znala sam nekolicinu od ovakve vrste i oni su veli~anstveno napredovali. Ima drugih, naprotiv, koji, dalekood toga da to iskoriste leè ni~ice na zemlji... Ali istinski stavkad je ~ovek bolestan je da kaè: “Nema ni~eg pogre{nog; vide}u {ta je to.”






1

Neuravnoteènost bi}a

Majka: Kad bi celo bi}e moglo da istovremeno napreduje usvom postepenom preobraàju, drè}i korak sa unutra{njimhodom univerzuma, ne bi bilo bolesti, ne bi bilo smrti. Ali to bimoralo da bude bukvalno celo bi}e integralno od najvi{ih ravni,gde je fleksibilnije i popu{ta u traènoj meri predpreobraàvaju}im silama, skroz do najmaterijalnijeg, koje je poprirodi kruto, stati~no, opiru}i se bilo kakvoj brzojpreuobli~avaju}oj promeni.

Postoje izvesni regioni koji pruàju mnogo ja~i otpor oddrugih delovanju Jogi~kih sila, a bolesti koje ih poga|aju jeteè le~iti. To su oni delovi koji pripadaju najmaterijalnijim

slojevima bi}a i bolesti koje se odnose na njih, kao, na primer,ko`ne bolesti ili lo{i zubi. [ri Aurobindo je jednom govorio oJogiju koji je, i dalje uìvaju}i u robusnom zdravlju i sjajnojfizi~koj kondiciji, ìveo skoro jedan vek na obalama Narmade.Kad mu je jedan u~enik ponudio lek za zubobolju, on jeprimetio, odbijaju}i, da mu jedan zub zadaje muke poslednjihdvesta godina. Ovaj Jogi je osigurao toliko kontrole nadmaterijalnom prirodom da poìvi dvesta godina, ali za sve to vreme nije bio u stanju da savlada zubobolju.

Neke od bolesti koje se smatraju najopasnijim jenajlak{e izle~iti; neke koje se smatraju za veoma malo bitnemogu da pruè najtvrdoglaviji otpor.

***

Svaka ta~ka tela simbolizuje neku unutra{nju kretnju; tamopostoji ~itav svet suptilnih poklapanja... Odre|eno mesto u telupogo|eno bole{}u je pokazatelj prirode unutra{njeg nesklada




koji se desio. Ukazuje na poreklo, znak je uzroka boljke.Tako|e otkriva prirodu otpora koji spre~ava celo bi}e danapreduje istom visokom brzinom. Ukazuje na tretman i lek.Kad bi ~ovek mogao da savr{eno shvati gde je gre{ka, otkrije{ta je bilo neprijem~ivo, otvori taj deo i stavi silu i svetlosttamo, bilo bi mogu}e ponovo uspostaviti u trenutku sklad koji

je naru{en i bolest bi smesta oti{la.

Poreklo bolesti bi moglo biti u umu; moè da bude u vitalu; moglo bi biti u bilo kom od delova bi}a. Jedna te istabolest bi mogla biti usled raznoraznih uzroka; moè da iznikneu razli~itim slu~ajevima iz razli~itih izvora nesklada. A tako|emoè negde da postoji privid bolesti tamo gde uop{te nemastvarne bolesti. U tom slu~aju, ako ste dovoljno svesni, vide}eteda postoji samo trenje negde, neko ko~enje kretnje idovo|enjem toga u red bi}ete smesta izle~eni. Ova vrsta bolestinema istinu u sebi, ~ak i kad izgleda da ima fizi~ke efekte. Ona je upola sa~injena od ma{te i nema isti stisak na materiju kaoistinska bolest.

Ukratko, izvori bolesti su vi{estruki i sloèni; svakamoè da ima mno{tvo uzroka, ali uvek ukazuje na to gde jeslab deo u bi}u.

***

U stvarnosti, bolest je samo neuravnoteènost; ako ste tada ustanju da uspostavite drugu uravnoteènost, ovaneuravnoteènost nestaje. Bolest je naprosto, uvek, u svakomslu~aju, ~ak i kad lekari kaù da ima mikroba – u svakomslu~aju, neuravnoteènost u bi}u: nesklad me|u raznimfunkcijama, nesklad me|u silama.

Iz ovoga ne proisti~e da nema mikroba: ima ih, ima ihmnogo vi{e nego {to ih je sada poznato. Ali to nije ono za{toste bolesni, jer oni su uvek tu. Doga|a se da su oni uvek tu idanima vam ne ~ine ni{ta, a onda iznenada, jednog dana, jedanod njih vas se do~epa i razboli vas – za{to? Naprosto zato {to






ko ima naviku da dobija glavobolju, ili zubobolju, ili ka{alj, ilineuralgi~ne bolove, bilo {ta, gomilu takvih malih stvari, kojedolaze i odlaze, pove}avaju se i smanjuju. Ali ako postoji napadporeme}aja negde, ozbiljan napad, sve ove male nevolje sesmesta ponovo pojave, ovde, onde, tamo... To je ~injenica kojusam zapazila. A suprotna kretnja sledi isti obrazac: ako ste ustanju da dovedete do napadnute ta~ke istinsku Vibraciju –

Vibraciju reda i sklada – i zaustavite poreme}aj... sve drugestvari se dovedu nazad u red, kao automatski.

A to nije kroz zarazu; nije da, na primer, krv prenosibolest tamo ili vamo, to nije to: to je... skoro kao duhopona{anja.

Ali istina je da je Sklad koji sve drì na okupunapadnut, poklekao je, tako da je sve naru{eno, svaka stvar nasvoj sopstveni na~in i u skladu sa svojom sopstvenom navikom.

To je ne{to {to sam zapazila na nivou telesnih }elija nastotine i stotine puta. A onda, vi{e nemate uop{te taj umniutisak jednog poreme}aja nadodatog na drugi, {to ~ini problem

jo{ teìm – to uop{te nije to, to je... ako doprete do centra, sveostalo }e prirodno da se vrati u red. I to je ~injenica: ako se vrati red u centru poreme}aja, sve ostalo prirodno sledi, bez damu posve}ujete bilo kakvu posebnu pa`nju.

Tipovi i uzroci neuravnoteènosti

Majka: Rekla sam vam... da sve bolesti, sve, koje god bile(dodala bih ~ak i nesre}e), dolaze od prekida uravnoteènosti.To jest, ako su svi va{i organi, svi ~lanovi i delovi va{eg bi}a uskladu jedan sa drugim, vi ste savr{enog zdravlja. Ali akopostoji i najmanja neravnoteà negde, smesta postanete ilisamo malo bolesni, ili ba{ bolesni, ili ~ak vrlo te{ko bolesni, ili

vam se desi nesre}a. To je uvek kad postoji unutra{njaneravnoteà.






izle~iti (nije da je neizle~ivo; teoretski, ni{ta nije neizle~ivo, alipostaje teè).

Sada, {ta su uzroci ove neravnoteè, koja god ona bila?Kao {to sam vam ba{ sad rekla, uzroci su bezbrojni; zato {to,pre svega, postoje svi unutra{nji uzroci, to jest, oni koji su li~niu odnosu na vas, a onda svi spolja{nji uzroci, oni koji vamdolaze od spolja. To ~ini dve glavne kategorije.

Unutra{nji uzroci:Rekli smo: imate mozak, plu}a, srce, èludac, jetru, itd.

Ako sve obavlja svoju funkciju i radi normalno i ako se svikre}u zajedno u skladu u traènom trenutku i na pravi na~in(obratite pa`nju da je to veoma komplikovano; kad biste moralio svemu tome da mislite, bojim se da stvari ne bi i{le ba{ dobrosve vreme! – sre}om, to ne zavisi od na{e svesne misli), alirecimo da su u dobrom skladu jedni sa drugima, dobriprijatelji, u savr{enom dogovoru i svako ispunjava svoj zadatak,svoju kretnju u pravo vreme, u korak sa ostalima, ni prerano, niprekasno, ni prebrzo, ni presporo, ukratko, svi su dobro, vama

je zadivljuju}e dobro! Pretpostavimo sada da se jednom odnjih, iz ovog ili onog razloga, desi da je lo{e raspoloèn: ne radisa neophodnom energijom u traènom trenutku, manje ili vi{e{trajkuje. Nemojte da verujete da }e se sam razboleti: ceosistem }e krenuti naopako i ose}a}ete se sasvim lo{e. A ako,naàlost, postoji vitalna neravnoteà, to jest, razo~arenje iliisuvi{e nasilna emocija ili prejaka strast ili ne{to drugo {touzrujava va{ vital, to dolazi i pogor{ava stvar. A ako uz to va{emisli tumaraju i po~nete da imate mra~ne ideje i formuli{etezastra{uju}e stvari i pravite katastrofalne formacije, onda jenakon toga sigurno da }ete se ba{ razboleti... Viditekomplikaciju, zar ne, samo si}u{na stvar moè da krenenaopako i ovo kroz unutra{nju zarazu moè da dovede done~eg vrlo ozbiljnog. Tako da ono {to je bitno jeste kontrolisatistvari smesta. ôvek mora da bude svestan, svestan rada svojihorgana, svestan bilo kojeg koji se ne pona{a kako treba,govore}i mu smesta {ta da se uradi da bi doveo sebe u red...








inferiornosti, naprotiv! Jer kako napredujete duhovno, izvesnahiperosetljivost nerava se razvije i ako se va{a samokontrola nepove}a skupa sa va{om osetljivo{}u, sve vrste nepodesnih stvaribi mogle da vam se dese.

Ali to nije jedina stvar.Naàlost, ima mnogo zle volje na svetu; a me|u

razli~itim vrstama zle volje postoji mala vrsta koja dolazi iz

neznanja i gluposti, postoji velika vrsta koja dolazi izpokvarenosti i postoji zastra{uju}a vrsta koja je rezultat anti-boànskih sila. Tako da je sve to u atmosferi (ne govorim vamovo da vas upla{im, jer razume se da ~ovek ne treba ni~eg da sepla{i – ali je to svejedno tu) i ove stvari vas napadaju, ponekadnamerno, ponekad nenamerno. Nenamerno, kroz druge ljude:drugi budu napadnuti, oni to ne znaju, prenesu to dalje da ~aktoga nisu svesni. Oni su prve `rtve. Prenesu bolest daljedrugima...

Postoje u fizi~koj atmosferi, zemaljskoj atmosferi, brojnimali entiteti koje ne vidite, jer va{e vi|enje je isuvi{e

ograni~eno, ali koji se kre}u po va{oj atmosferi. Neki od njih suba{ fini, drugi veoma pokvareni. Generalno ove male entitetestvara raspadanje vitalnih bi}a – oni se kote – i ovi formirajuba{ neprijatnu masu. Ima onih koji rade vrlo fine stvari.

Verujem da sam vam pri~ala pri~u o malim bi}ima koja su vukla moj sari da mi kaù da mleko samo {to nije provrilo i dasam morala da odem i postaram se da ne pokipi. Ali nisu svaona tako dobra. Neka od njih vole da izvode ru`ne maletrikove, pokvarene male zvr~ke. Tako da su naj~e{}e ona takoja su u pozadini nesre}e. Ona vole male nesre}e, vole ~itavkovitlac sila koje se okupe oko nesre}e: mnogo ljudi, znate, to je veoma zabavno! A onda im to daje njihovu hranu, zato {tose, zapravo, ona hrane ljudskom vitalno{}u izba~enom iz telaputem emocija i uzbu|enja. Tako da kaù: samo mala nesre}a,kako fino, mnogo nesre}a!




Mikrobi: njihovo poreklo i sile u njihovoj pozadini

Sad, ako postoji grupa takvih malih entiteta, oni moguda se sukobe jedni sa drugima, zato {to me|u sobom oninemaju ba{ miran ìvot: sukobljavaju}i se jedni sa drugima,bore}i se, uni{tavaju}i, razaraju}i jedni druge. A to je poreklomikroba. Oni su sile raspadanja. Ali nastavljaju da budu ìve

~ak i u svojim podeljenim oblicima i to je poreklo klica imikroba. Stoga ve}ina mikroba u svojoj pozadini ima zlu volju ito je ono {to ih ~ini tako opasnim. I ukoliko neko ne znaosobinu i vrstu zle volje i nije u stanju da dela na nju, postojidevedeset devet procenata {anse da ne na|e istinski i potpunilek. Mikrob je veoma materijalan izraz ne~eg {to ìvi usuptilnom fizi~kom svetu i eto za{to vam upravo ti mikrobi...koji su uvek oko vas, unutar vas, ne naude godinama, a onda vas, sasvim iznenada, razbole.

Postoji jo{ jedan razlog. To je da postoji nesklad,prijem~ivost bi}a po pitanju opre~ne sile koja je poreklo i

potpora mikrobima. Ispri~a}u vam jednu pri~u... jer }e vam datiilustraciju.Bila sam u Japanu. Bio je po~etak januara 1919. To je

bilo vreme kad je uàsan grip besneo tamo, u celom Japanu,koji je ubio na stotine hiljada ljudi. To je bila jedna od onihepidemija kakve se retko vi|aju. U Tokiju, svakog dana je bilona stotine i stotine novih slu~ajeva. Bolest je sledila ovaj tok:trajala je tri dana, a tre}eg dana pacijent bi umro. A ljudi suumirali u tako velikom broju da ~ak nisu mogli da budukremirani, shvatate, bilo je nemogu}e, bilo ih je previ{e. Ili uprotivnom, ako neko ne bi umro tre}eg dana, po isteku sedamdana bio bi potpuno izle~en; malo iscrpljen, ali svejednopotpuno izle~en. Bila je panika u gradu, jer epidemije su vrloretke u Japanu. Oni su veoma ~ist narod, veoma pa`ljiv i safinim moralom. Bolesti su vrlo retke. Ali svejedno se takodesilo, kao katastrofa. Bio je uàsan strah. Na primer, videli suse ljudi kako idu ulicama sa maskom preko nosa,








dana apsolutno }utke, u koncentraciji, sa svojom sve{}u. Nakontoga, jedan na{ prijatelj (japanac, ba{ dobar prijatelj) je do{ao irekao mi: “Ah! Bila si bolesna? Dakle, ta~no je ono {to sammislio... Zamisli samo, poslednja dva-tri dana nije bilo ni jednog jedinog novog slu~aja bolesti u gradu, a ve}ina ljudi kojisu bili bolesni su izle~eni i broj smrtnih slu~ajeva je postaoskoro neznatan, tako da je sve gotovo. Bolest je potpuno pod

kontrolom.” Onda sam ispri~ala {ta mi se desilo, a on je oti{ao ito rekao svima. âk su objavili i ~lanak o tome u novinama.

Dakle, vidite, svest je delotvornija od paketa lekova!...Situacija je bila kriti~na. Samo zamislite, bilo je ~itavih sela gdesu svi pomrli. Bilo je jedno selo u Japanu, ne ba{ veliko, ali ipaksa vi{e od stotinjak ljudi, i desilo se, usled neobi~ne slu~ajnosti,da je jedan od seljana trebalo da dobije pismo (po{tar je i{aotamo samo ako bi bilo pismo; prirodno, to je bilo selo daleko uunutra{njosti). Tako da je oti{ao do sela; bio je sneg; celo selo

je bilo pod snegom... a nije bilo ni jedne ìve osobe. Tako jebilo. To je bila takva vrsta epidemije. I Tokio je tako|e bio

takav; ali Tokio je veliki grad i stvari se nisu de{avale na istina~in. I eto kako se epidemija zavr{ila. To je moja pri~a.

Vra}anje uravnoteènosti

Sad nas ovo dovodi prirodno do leka. Sve to je vrlodobro, sad imamo znanje; pa, kako da spre~imo bolesti dado|u, pre svega, i kad se bolest ipak desi, kako je izle~iti?

ôvek moè da proba obi~na sredstva i ponekad touspe. To je obi~no kad je telo uvereno da su mu dati uslovi podkojima treba da mu bude dobro; re{i da bude dobro i izle~i se.

Ali ako va{e telo nema volju, re{enost da se oporavi, moète dapoku{avate {ta vam volja, ne}e se izle~iti. Ovo tako|e znam iziskustva. Jer sam znala ljude koji su mogli da budu izle~eni zapet minuta, ~ak od ne~eg {to se smatralo za veoma ozbiljno, aznala sam ljude koji su imali bolest koja nije bila fatalna, ali






koji mi kaù: “Ali ja ne èlim da budem bolestan!”, jer va{asvest uvek kaè da ne èli da bude bolesna, morali biste dabudete upola ludi da kaète: “@elim da budem bolestan”; alinije va{a svest ta koja èli da bude bolesna, to je neki deo va{egtela ili, u najboljem slu~aju, deli} vitala koji je zastranio i èlida bude bolestan, i ukoliko ne zapaàte sa dobrim delompa`nje, vi to ne prime}ujete). Ali kaèm da se situacija

komplikuje ako je u pozadini ovoga napad, pritisak od opre~nihsila koje zbilja èle da vam na{kode. Moè biti da ste otvorili vrata kroz duhovnu gre{ku, kroz kretnju ta{tine, ljutnje, ilimr`nje ili nasilja; ~ak i ako je to tek kretnja koja dolazi i odlazi,to moè da otvori vrata. Ima uvek klica koje posmatraju i samo~ekaju priliku. Eto za{to morate da budete veoma pa`ljivi. Usvakom slu~aju, iz ma kog razloga, uticaj je prodro krozza{titnu lju{turu i deluje tamo hrabre}i bolest da postane {to jemogu}e gora. Onda prvi metod nije ba{ dovoljan. U tom slu~ajumorate da dodate ne{to; morate da dodate Silu duhovnogpro~i{}enja koja je jedna tako apsolutno, savr{eno

konstruktivna sila da ni{ta {to je i najmanje destruktivno nemoè da opstane u njoj. Ako imate ovu Silu na svomraspolaganju ili ako moète da je traìte i dobijete, usmerite jena ta~ku i opre~na sila obi~no smesta pobegne, zato {to ako sezadesi u sred ove Sile biva rastvorena, nestaje; jer nijedna silaraspadanja ne moè da opstane unutar ove Sile. Stogaporeme}aj nestaje i opre~na sila nestaje s njim. Mogla bi sepromeniti u konstruktivnu silu, to je mogu}e, ili bi se moglanaprosto rastvoriti i svesti na ni{ta. A sa tim bolest ne samo {tobiva izle~ena, ve} se tako|e elimini{e svaka mogu}nost njenogpovratka. Bivate izle~eni od bolesti jednom za svagda, nikad sene vrati.






i neotpornim i otvaraju ga za neprijateljske napade na svakomkoraku.

Kako sile bolesti napadaju

[ri Aurobindo: Napadi bolesti su napadi niè prirode ili

opre~nih sila koje iskori{}avaju neku slabost, otvaranje iliodgovor u prirodi – poput svih drugih stvari koje dolaze imoraju da se odbace, oni dolaze od spolja. Ako ~ovek moè daih oseti kako tako dolaze i dobije snagu i naviku da ih odbacipre nego {to mogu da u|u u telo, onda moè da ostaneslobodan od bolesti. âk i kad izgleda da se napad podièiznutra, to samo zna~i da nije otkriven pre nego {to je u{ao upodsvesno; ~im je u podsvesnom, sila koja ga je donela podièga odatle pre ili kasnije i on navaljuje na sistem. Kad ga osetiteba{ nakon {to u|e, to je zato {to iako je do{ao direktno, a nekroz podsvesno, ipak niste mogli da ga otkrijete dok je jo{ bio

napolju. Vrlo ~esto tako stiè... probijaju}i put kroz suptilni vitalni omota~ koji je na{ glavni odbrambeni oklop, ali moè dabude zaustavljen tu u samom omota~u pre nego {to prodre umaterijalno telo. Onda ~ovek moè da oseti neku posledicu,npr. povi{enu temperaturu ili sklonost ka prehladi, ali jo{ uveknema pune invazije boljke. Ako moè da se zaustavi ranije iliako se vitalni omota~ sam od sebe odupre i ostane jak, poletani ~itav, onda nema bolesti; napad ne stvara nikakvu fizi~kuposledicu i ne ostavlja nikakve tragove.

***

Ako je to pitanje sila, kako ili gde ovi milioni bacila i virusa ulaze? Da li svaka sila ima ta~no odre|en bacil kao svogagenta?




U ~emu je problem? Vi ste kao nau~nici koji kaù ili su imaliobi~aj da kaù da ne postoji takva stvar kao {to je um ili misaonezavisno od fizi~kog mozga. Um i misao su samo imena zamo`dano treperenje. Ili da ne postoji takva stvar kao {to je

vitalna sila, zato {to sve kretnje ìvota zavise od hemikalija,`lezda i ~ega sve ne. Ove stvari i klice su samo minorna fizi~kainstrumentacija za ne{to nadfizi~ko.

Ili da li sile umanjuju op{tu otpornost tela na okultnina~in, a klice u skladu sa svojim individualnim karakteristikama poku{avaju da zarobe telo?

One prvo slabe ili se probijaju kroz nervni omota~, auru. Ako jeto sna`no i celo, hiljadu miliona klica ne}e mo}i ni{ta da vamu~ini. îm se omota~ probu{i, one napadaju podsvesni um utelu; ponekad tako|e vitalni um ili um po sebi – pripremebolest kroz strah ili misao o bolesti. Sami lekari su rekli da sekod gripa ili kolere na Dalekom Istoku 90 procenata razbolelo

kroz strah. Ni{ta ne odnosi otpor tako kao strah. Ali ipak jepodsvesno glavna stvar.

Ali bolesti poput kolere, kuge itd. trebalo bi da izbijaju putem zaraze.

Ako je suprotna Sila jaka u telu, ~ovek moè da se kre}e usredkuge i kolere i da se nikad ne zarazi...

Postoji fizi~ki aspekt stvari, a postoji okultni nadfizi~kiaspekt – nema potrebe da se ispre~uju jedan drugom. Svefizi~ke stvari su izraz nadfizi~kih. Postojanje tela sa fizi~kim

instrumentima i procesima ne pori~e, kao {to se u 19. vekuuzaludno zami{ljalo, postojanje du{e koja koristi telo, ~ak i ako je tako|e njim uslovljena. Zakoni Prirode ne pori~u postojanjeBoga. înjenica materijalnog sveta prema kojem su na{iinstrumenti uskla|eni ne pori~e postojanje manje materijalnih




svetova koje izvesni suptilniji instrumenti mogu da nampokaù.

Osetiti i odbiti napade bolesti

[ri Aurobindo: Ako ìvimo samo u spolja{njoj fizi~koj svesti,

obi~no ne znamo da }emo se razboleti dok se simptomi boljkene objave u telu. Ali ako razvijemo unutra{nju fizi~ku svest,postajemo svesni suptilne okolinske fizi~ke atmosfere i moèmoda osetimo sile bolesti kako dolaze ka nama kroz nju, osetimoih ~ak na distanci i, ako smo nau~ili kako da to uradimo,moèmo da ih zaustavimo voljom ili na neki drugu na~in.Osetimo tako|e oko sebe vitalni fizi~ki ili nervni omota~ kojizra~i iz tela i {titi ga i moèmo da osetimo opre~ne sile kojepoku{avaju da se probiju kroz njega i mogu da se ume{aju,zaustavimo ih ili oja~amo nervni omota~. Ili moèmo daosetimo simptome bolesti, groznicu ili prehladu, na primer, u

suptilnom fizi~kom omota~u pre nego {to se ispolje u grubomtelu i uni{timo ih tamo, spre~avaju}i ih da se ispolje u telu.

***

Sve bolesti prolaze kroz nervni ili vitalno-fizi~ki omota~suptilne svesti i suptilno telo pre nego {to u|u u fizi~ko. Ako je~ovek svestan suptilnog tela ili sa suptilnom sve{}u, moè dazaustavi bolest na njenom putu i da je spre~i da u|e u fizi~kotelo. Ali mo`da je do{la, a da ~ovek to ne opazi, ili kad spava,ili kroz podsvesno, ili u naglom naletu kad ~ovek nije naoprezu; onda nema ni~eg drugog da se uradi, ve} da se borbomizbaci sa terena koji je zauzela u telu. Samoodbrana ovimunutra{njim sredstvima bi mogla da postane toliko jaka da telopostane prakti~no imuno, kao {to mnogi jogiji i jesu. Ipak ovo“prakti~no” ne zna~i “apsolutno”. Apsolutan imunitet moè

jedino da do|e sa nadumnom promenom. Jer ispod nadumnog




on je rezultat delovanja Sile me|u mnogim silama i moè bitinaru{en prekidom uspostavljene uravnoteènosti – unadumnom on je zakon prirode; u supramentalizovanom teluimunitet od bolesti bi bio automatski, uro|en u njenoj novojprirodi.

Kad [ri Aurobindo kaè da bolest dolazi od spolja, {ta jeta~no to {to dolazi?

Majka: To je neka vrsta vibracije sa~injena od umne sugestije, vitalna sila poreme}aja i izvesni fizi~ki elementi koji sumaterijalizacija umne sugestije i vitalne vibracije. A ovi fizi~kielementi mogu biti ono {to su se sloìli da nazovu klicama,mikrobima, ovim i onim, i mnogim drugim stvarima.

Ona moè biti pra}ena osetom, moè biti pra}enaukusom, moè biti pra}ena tako|e mirisom, ako ~ovek ima vrlorazvijena suptilna ~ula. Postoje ove formacije bolesti koje daju

poseban ukus vazduhu, poseban miris ili poseban mali oset.Ljudi imaju mnogo ~ula koja su uspavana. Oni suuàsno tamasi~ni. Kad bi sva ~ula koja poseduju bila budna,ima mnogo stvari koje bi opaàli, koje mogu naprosto da pro|ukraj njih, a da oni ni{ta ne posumnjaju.

Na primer, mnogi ljudi imaju neku vrstu gripa trenutno. Veoma je rasprostranjen. Pa, kad se primakne, ima posebanukus, poseban miris, i donosi vam izvestan kontakt (prirodno,ne kao udarac, ne{to malo suptilnije), izvestan kontakt, ta~nokao kad pre|ete rukom prekon ne~eg, unazad preko nekogmaterijala... Nikad to niste radili? Materijal ima zrnastu gra|u,

znate; kad pre|ete rukom u pravom smeru ili kad pre|eteovako ( pokaè pokret ruke), pa, to ~ini da vi... to je ne{to {topre|e preko va{e koè, ovako, unazad. Ali prirodno, mogu da vam kaèm, ne dolazi kao zapanjuju}i udarac. Veoma jesuptilan, ali veoma jasan...






ako ga dovoljno razvijete, ne morate ~ak ni da gledate i vidite,osetite da vas je ne{to dodirnulo...

ôvek moè vrlo lako da oseti neku vrstu malenenelagodnosti (to nije ne{to {to se name}e sa velikom silom),malene nelagodnosti koja vam prilazi od negde: napred, iza,iznad, ispod. Ako ste u tom trenutku dovoljno na oprezu,kaète “ne”, kao da odsecate kontakt sa velikom silom i to se

zavr{i. Ako niste svesni u tom trenutku, narednog minuta ilipar minuta kasnije dobijete neko uvrnuto bolesno ose}anjeunutra, jezu u le|ima, malu nelagodnost, po~etak nekognesklada; ose}ate nesklad negde, kao da je naru{en op{ti sklad.Onda morate sve vi{e da se koncentri{ete i da sa velikom silom

volje odràvate veru da ni{ta ne moè da vam na{kodi, da ni{tane moè da vas dotakne. Ovo je dovoljno, moète da zbacitebolest tog trenutka. Ali ovo morate smesta da uradite, shvatate,ne smete da ~ekate pet minuta, to mora da se uradi odmah.

Ako predugo ~ekate i po~nete da ose}ate stvarnu nelagodnostnegde, ako ne{to po~ne da stvarno biva uznemireno, onda je

dobro sesti, koncentrisati se i zvati Silu, koncentrisati je namesto koje biva uznemireno, {to }e re}i, koje po~inje da postajebolesno. Ali ako ne uradite ni{ta uop{te, bolest se zbilja negdesmesti; a sve ovo zato {to niste bili dovoljno na oprezu. Iponekad ~ovek mora da isprati ~itavu krivulju da bi ponovona{ao povoljan trenutak i otarasio se te stvari. Rekla sam negdeda je u fizi~kom domenu sve pitanje metoda – metod jeneophodan za ostvarivanje svega. A ako je bolest uspela dadotakne fizi~ko-fizi~ko, pa, morate da pratite proceduru koja jepotrebna da je se otarasite. Ovo je ono {to medicinska naukazove “tok bolesti”. ôvek moè da ubrza tok uz pomo}duhovnih sila, ali svejedno mora da se prati procedura. Postojeneke ~etiri razli~ite faze. Sama prva faza je trenutna. Drugamoè da se obavi za par minuta, tre}oj bi moglo da ustrebanekoliko sati, a ~etvrtoj nekoliko dana. A onda, kad se stvarsmesti tamo, sve }e zavisiti ne samo od prijem~ivosti tela, ve}

jo{ vi{e od voljnosti dela koji je uzrok poreme}aja. Vidite, kad






Ako ~ovek odgovara dubinski... Spolja ima mnogo uzroka, alipostoji dublji uzrok koji je uvek tu. Rekla sam pre neki dan daako je nervni omota~ ~itav nesre}e mogu da se izbegnu, a ~ak ida vam se desi nesre}a ne}e imati nikakve posledice. împostoji ogrebotina ili nedostatak u nervnom omota~u bi}a i uskladu sa prirodom ove ogrebotine, tako re}i, njenim mestom,njenim karakterom, do}i}e do nesre}e koja odgovara smanjenju

otpora u omota~u. Verujem da je skoro svako psiholo{kisvestan jedne stvari: da se nesre}e de{avaju kad ~ovek imaneku vrstu nelagodnog ose}aja, kad nije potpuno svestan i nijesasvim svoj, kad se ose}a nelagodno. U svakom slu~aju, ljudigeneralno imaju utisak da nisu ba{ onakvi kakvi ina~e jesu, danisu potpuno svesni onoga {to rade. Kad bi ~ovek bio potpunosvestan, svest skroz budna, nesre}e se ne bi de{avale; napraviobi ba{ onaj pravi potez, neophodnu kretnju da izbegne nesre}u.Stoga, kao maltene apsolutno pravilo, to je olabavljenje svesti...

Ako iz ovog ili onog razloga – na primer, pomanjkanjaspavanja, pomanjkanja odmora, upijaju}e prezauzetosti ili

svakojakih stvari koje vas umaraju, {to }e re}i, kad niste iznadnjih – ako se vitalni omota~ malo o{teti, on ne funkcioni{esavr{eno i bilo koja struja sile koja prolazi je dovoljna dadovede do nesre}e. U krajnjoj analizi, nesre}a uvek dolazi odtoga, to je ono {to ~ovek moè da zove nepa`nja ili olabavljenjesvesti. Ima dana kad se ose}ate sasvim... ne ba{ nelagodno, alikao da poku{avate da uhvatite ne{to {to vam izmi~e, ne moèteda se dovedete u red, kao da ste upola razvodnjeni; ovo su daninesre}a. Morate da budete pa`ljivi. Prirodno, ovo ne govori dase zatvorite u svoju sobu i da ne mrdate kad se tako ose}ate! Tonije ono na {ta mislim. Ali mislim da morate da gledate jo{pa`ljivije, da budete jo{ vi{e na oprezu, da ne dopustite upravoovoj nepa`nji, ovom olabavljenju svesti da se desi.












vrstu menjanja brzina) pojavljuje se taj poreme}aj. Ima mnogona~ina da se ima pogre{an stav. To je kao da ste malkicepromenili brzine: stvari i dalje rade (pod pretpostavkom da jemehanizam naro~ito fleksibilan), ali se krzaju – krzaju se istoga se istro{e i propadnu i pokvare. Ali kad bi bile u pravompoloàju, ne bi bilo trenja.

Ose}aj trenja je taj koji vi{e ne postoji – nestaje, nema

vi{e trenja. Trenje rezultira samo iz pogre{nog ugla, iz ne~egkao {to je promena poloàja.

Naravno, ovo je mnogo lak{e objasniti psiholo{kimterminima – psiholo{ki, to je vrlo prosto, kristalno jasno – ali~ak materijalno to je tako.

Mentalitet }elija

Majka: [ Nekome sa cistom:] Znate, trik (postoji trik) je u tomeda se kaè }elijama da ovo uop{te nije ono {to se o~ekuje od

njih... da ono {to se o~ekuje od njih nije da se skupe tamo nagomilu, tek tako; nije njihova du`nost da rade to – morate daih ubedite.

To je prili~no ~udno. To je poreklo navika; one imajuutisak: “Ovo je ono {to moramo da radimo, ovo je ono {tomoramo da radimo, ovo je ono...” ( Majka vrti prst u krug).

Ista stvar je sa mnom, ali ja sam im rekla. Jedino,morate da budete svesni kretnje, a onda vrlo tiho, ali vrlo, vrlosamopouzdano, vrlo samopouzdano, re}i im kao {to biste deci:“Ne, nije va{a du`nost da radite to; to nije va{a du`nost.”

Sve hroni~ne bolesti dolaze iz ovoga. Moè da do|e do

nesre}e (ne{to se desi, nesre}a) i onda postoji neka vrstapot~injavaju}e i nesvesne dobre volje koja uzrokuje da se on[rezultat nesre}e] ponavlja: “Moramo da ga ponavljamo,moramo da ga ponavljamo, moramo da ga ponavljamo...”(kru`ni pokret prstom). A to prestaje jedino ako postoji svest ukontaktu sa njima koja moè da u~ini da shvate: “Ne, u ovom




slu~aju, ne smete da nastavite sa ponavljanjem!” ( Majka se smeje).

Ima slu~ajeva gde je ova mo} ponavljanja krajnjekorisna. âk mislim da je to ono {to daje stabilnost obliku,ina~e bismo menjali oblik ili izgled, ili bismo postali te~ni. To jeono {to radi u svrhu trajnosti.

Postoji ova navika ponavljanja, a onda ose}anje

fatalnosti. Na primer, primite udarac ili ne{to nije u redu u vama, a onda je tu ovaj ose}aj fatalnosti: “Ah, sad je tako, sad je tako...” (isti kru`ni pokret prstom). Tako i ovde (sve se ovode{ava u svesti }elija), ovde isto morate da im kaète: “Ne! Tonije nepopravljivo: ako uradite ovo” (na primer, ne{to senesre}nim slu~ajem uvrnulo), “ako na~inite pokret u drugomsmeru, to moè da se dovede u red.”

To uop{te nije kroz briljantan prikaz volje i mo}i, to nijeto: to je vrlo, vrlo tiha mo} ube|ivanja – primenjena veomane`no, ali veoma samopouzdano i veoma istrajno. Nijedna od vitalnih stvari ne radi – one imaju trenutan efekat, onda je to

gotovo.O, to je veoma zanimljivo. Ali ~ovek mora da bude veoma skroman da bi obavio ovaj rad, ne moè da voli sjajnorazmetanje – vrlo skroman. I vrlo tih.






***

Strah je skriveni pristanak. Kad se ne~eg bojite, to zna~i dapriznajete njegovu mogu}nost i tako oja~avate njegovu ruku.Moè se re}i da je to podsvesni pristanak.

***

Draga Majko, kad ~ovek vidi bolest kako dolazi, kakomoè da je zaustavi?

Ah! Pre svega, ne smete da je èlite i ni{ta u telu ne sme da jeèli. Morate da imate vrlo jaku volju da ne budete bolesni. Ovo

je prvi uslov.Drugi uslov je zvati svetlost, svetlost uravnoteènosti,

svetlost mira, }utnje i ravnoteè i gurati je u sve }elije tela,uìvaju}i {to se ne pla{e, zato {to je to drugi uslov.

Prvo, ne èleti da budete bolesni, a onda se ne pla{itibolesti. Ne smete ni da je privla~ite, ni da drhtite. Ne smeteuop{te da èlite bolest. Ali ne sme biti da je ne èlite zbogstraha; ne smete da se pla{ite. Morate da imate smirenusigurnost i potpuno poverenje u mo} Milosti da vas zakloni odsvega, a onda da mislite na ne{to drugo, da se vi{e ne brineteoko toga. Kad uradite ove dve stvari, odbijaju}i bolest sa svomsvojom voljom i ulivaju}i poverenje koje potpuno elimini{estrah u }elijama tela, a onda zaokupljaju}i sebe ne~im drugim,ne misle}i vi{e o bolesti, zaboravljaju}i da ona postoji... akoznate kako da to uradite, moète ~ak da budete u kontaktu sa

ljudima koji imaju zarazne bolesti, a ipak ih ne}ete zaka~iti. Alimorate da znate kako da to uradite.Mnogi ljudi kaù: “Oh, ne, ne pla{im se.” Nemaju strah

u umu, njihov um se ne pla{i, jak je, nema strah; ali telo drhti,a oni to ne znaju, zato {to su }elije tela ono gde se drhtanjenastavlja. Ono drhti od uàsne strepnje i ovo je ono {to privla~i






bolno, i ~im postoji bilo kakva neudobnost, makar bilabezna~ajna, }elije tela po~nu da strepe; ne svi|a im se da imbude neudobno. A onda, da bi se to prevazi{lo, neophodna jekontrola svesne volje. Obi~no je ova vrsta straha ta koja otvara

vrata bolestima. A ne govorim o prva dva tipa straha koje, kao{to sam rekla, bilo koje ljudsko bi}e koje èli da bude ljudsko unajplemenitijem smislu te re~i mora da prevazi|e, jer to je

kukavi~luk. Ali fizi~ki strah je teè prevazi}i; bez njega bi se ~aki najnasilniji napadi mogli odbiti. Ako ~ovek ima minimumkontrole nad telom, moè da smanji njegove posledice, ali tonije imunitet. Ova vrsta drhtanja materijalnog, fizi~kog straha u}elijama tela je ono {to pogor{ava sve bolesti.

Neki ljudi su spontano slobodni od straha ~ak i u svomtelu; imaju dovoljno vitalne uravnoteènosti u sebi da ne buduupla{eni, da ne strahuju, i prirodan sklad u ritmu svog fizi~kogìvota koji im omogu}ava da spontano smanje bolest naminimum. Ima drugih, s druge strane, kod kojih uvek postajenajgore {to moè, ponekad do ta~ke katastrofe. Postoji ceo

raspon i ovo moè vrlo lako da se vidi. Pa, ovo zavisi od neke vrste radosnog ritma kretnje ìvota u njima koji je dovoljnoskladan da se odupre napadima bolesti od spolja, ili kojinaprotiv ne postoji ili nije dovoljno jak i zamenjuje ga todrhtanje od straha, ta vrsta instinktivnog gr~a koja pretvara inajmanje neprijatan kontakt u ne{to bolno i {tetno. Postoji ceoraspon, od nekoga ko moè da ide kroz najgoru zarazu iepidemiju, a da nikad ni{ta ne zaka~i, do onog ko se razboli nanajmanju priliku. Tako da prirodno to uvek zavisi odkonstitucije svake osobe; a ~im èlite da na~inite napor danapredujete, to prirodno zavisi od kontrole koju ste stekli nadsobom, do trenutka kad telo postane poslu{ni instrument vi{e Volje i budete mogli da od njega dobijete normalan otporprema svim napadima.

Ali kad moète da elimini{ete strah, prakti~no stebezbedni. Na primer, epidemije, ili takozvane epidemije, poputonih koje trenutno besne – devedesetdevet puta od sto dolaze




iz straha: straha koji, onda, ~ak postaje umni strah u svomnajturobnijem obliku, koji promovi{u novinski ~lanci,beskorisna pri~a i tako dalje.

***

Koja je razlika izme|u umnog, vitalnog i fizi~kog straha?

Ako ste svesni kretnje svog uma, kretnje svog vitala i kretnjesvog fizi~kog, vi to znate.

Umni je vrlo jednostavan: to su misli. Po~nete damislite, na primer, da postoji ova bolest, a ova bolest je vrlozarazna i mo`da }ete je zaka~iti, a ako je zaka~ite to }e bitiuàsno, i {ta da se radi da se sa~uvate da je ne zaka~ite?... Itako um po~inje da drhti: {ta }e se dogoditi sutra? itd.

Vitalni ose}ate. Ose}ate ga u svojim ~ulnim opaàjima.Odjednom ose}ate da ste vru}i, da ste hladni, preznojavate seili se svakojake vrste neprijatnih stvari de{avaju. A onda

ose}ate kako vam srce ubrzano tu~e i iznenada imate groznicu,a onda cirkulacija staje i postanete hladni.Fizi~ki, pa... Kad vi{e nemate ova druga dva straha,

moète da postanete svesni fizi~kog straha. Generalno, drugadva su mnogo svesnija. Oni kriju fizi~ki strah od vas. Ali kad vi{e nemate nikakav umni ili vitalni strah, onda ga zapaàte.On je naro~ita mala vibracija koja dopre u va{e }elije i onepo~inju tako da se tresu. Ali }elije nisu poput srca koje po~injeda tu~e veoma brzo. On je u samim }elijama: one drhte,si}u{no podrhtavanje. I vrlo ga je te{ko kontrolisati. Pa ipak semoè kontrolisati.

***

Jedna stvar koju sada po~inju svi da prepoznaju, ~ak imedicinska profesija, je da su higijenske mere, na primer,efikasne samo do one mere do koje ~ovek ima poverenje u njih.




Uzmite primer epidemije. Pre mnogo godina ovde smo imaliepidemiju kolere – bilo je lo{e – ali glavni medicinski slu`beniku bolnici je bio vrlo energi~an ~ovek i odlu~io je da vakcini{esve. Kad je otpu{tao vakcinisane ljude, rekao bi im: “Sad ste vakcinisani i ni{ta vam se ne}e desiti, ali kad ne biste bili vakcinisani sigurno biste umrli!” Govorio im je ovo sa velikimautoritetom. Obi~no takva epidemija traje dugo i te{ko ju je

zaustaviti, ali za nekih dve nedelje, mislim, ovaj je doktoruspeo da je obuzda; u svakom slu~aju, to je ura|eno ~udesnobrzo. Ali on je znao vrlo dobro da je najbolji efekat njegovog vakcinisanja bilo poverenje koje je ono dalo ljudima.

Sad, ba{ nedavno, prona{li su jo{ ne{to i ja to smatramdivnim. Otkrili su da za svaku bolest postoji mikrob koji je le~i(zovite ga mikrobom ako èlite, u svakom slu~aju, neku vrstuklice). Ali ono {to je tako izuzetno je da je ovaj “mikrob” krajnjezarazan, ~ak zarazniji od mikroba bolesti. A generalno serazvija pod dva uslova: kod onih koji imaju neku vrstuprirodnog dobrog raspoloènja i energije i kod onih koji imaju

jaku volju da ozdrave! Iznenada zaka~e “mikrob” i izle~e se. Aono {to je divno je da ako se jedan izle~i u epidemiji, jo{ trojese smesta oporave. A ovaj “mikrob” se nalazi kod svih koji seizle~e.

Ali re}i }u vam ne{to: ono {to ljudi smatraju za mikrob je naprosto materijalizacija vibracije ili volje sa jednog drugogsveta. Kad sam saznala za ova medicinska otkri}a, rekla samsebi: “Zbilja, nauka napreduje.” ôvek bi maltene mogao dakaè sa jo{ ve}im razlogom: “Materija napreduje”, postaje sveprijem~ivija za vi{u volju. A ono {to se prevodi u njihovoj naucikao “mikrobi” vide}e se, ako ~ovek ode do korena stvari, da jenaprosto vibracioni mod; a taj vibracioni mod je materijalniprevod vi{e volje. Ako moète da dovedete ovu silu ili ovu volju, ovu mo}, ovu vibraciju (zovite je kako ho}ete) u dati nizokolnosti, ne samo {to }e delovati u vama, ve} }e delati, krozzaraznost, na sve oko vas.




Sanitacija i zdravlje

Ali zar nije otkriveno da se pobolj{anom sanitacijom zdravlje prose~nog gra|anina popravlja?

Majka: Medicina i sanitacija su nezaobilazne u obi~nom

ìvotu... Pa ipak postoji ova mana sanitacije da dok umanjujete{ansu da zaka~ite bolest, umanjujete tako|e svoju prirodnumo} otpora. Osoblje u bolnicama, koje se uvek pere sredstvomza dezinfekciju, nalaze da im se ruke lak{e inficiraju i da sumnogo podlo`nije od ruku ostalih. Ima ljudi, naprotiv, koji neznaju ni{ta o higijeni i rade najnesanitarnije stvari, a ipakostaju imuni. Njihovo samo neznanje im pomaè, zato {to ihzatvara za sugestije koje dolaze sa medicinskim znanjem. Sdruge strane, va{e verovanje u sanitarne mere predostro`nostikoje preduzimate im pomaù da rade. Jer va{a misao je: “Sadsam dezinfikovan i bezbedan” i u toj meri vas to ~ini

bezbednim.

Ali za{to onda treba da preduzimamo sanitarne mere predostro`nosti kao {to je pijenje samo filtrirane vode?

Da li je iko od vas dovoljno ~ist i jak da na njega ne uti~usugestije? Ako pijete nefiltriranu vodu i pomislite: “Sad pijemne~istu vodu”, imate sve {anse da se razbolite. I ~ak iako takvesugestije mo`da ne}e u}i kroz svesni um, cela va{a podsvest jetu, maltene bespomo}no otvorena da primi bilo kakvu vrstusugestije. U ìvotu delovanje podsvesnog je ono {to ima ve}eg

udela i dela sto puta mo}nije od svesnih delova. Normalnoljudsko stanje je stanje ispunjeno strepnjama i strahovima: akoduboko posmatrate svoj um deset minuta, na}i}ete da je devetod deset pun strahova – nosi u sebi strah u vezi mnogih stvari, velikih i malih, bliskih i dalekih, vi|enih i nevi|enih, i madaobi~no ne obra}ate svesno pa`nju na to, to je svejedno tu. Biti




slobodan od sveg straha moè do}i samo kroz postojan napor idisciplinu.

A ~ak i ako ste disciplinom i naporom oslobodili svoj umi svoj vital od strepnje i straha, teè je ubediti telo. Ali i totako|e mora da se uradi. îm stupite na stazu Joge morate dase otarasite svih strahova – strahova svog uma, strahova svog

vitala, strahova svog tela koji su sme{teni u njegovim samim

}elijama. Jedna od koristi od raznih udaraca koje primate nastazi Joge je da vas otarase od sveg straha. Uzroci va{ihstrahova ska~u na vas stalno iznova, dok ne budete mogli dastanete pred njih slobodni i ravnodu{ni, nedotaknuti i ~isti.Jedan ima strah od mora, drugi strah od vatre. Ovaj drugi }ena}i, mo`da, da }e morati da se suo~ava sa poàrom zapoàrom dok ne bude tako utreniran da ni jedna od njegovihtelesnih }elija ne zadrhti. To ~ega se uàsavate dolazi stalnoiznova dok uàsavanje ne ode. Onaj koji traga za preobraàjemi sledbenik je Staze, mora da postane skroz naskroz neustra{iv,da ne bude dotaknut ili uzdrman apsolutno ni~im ni u jednom

delu svoje prirode.

***

Pa ~ak i tako, ima mikroba u vodi?

Vi|ala sam, ovde u ovoj zemlji, seljane koji nisu imali ni{ta dapiju sem vode koja vi{e nije bila voda, bila je puko blato. Vi|alasam to svojim sopstvenim o~ima. To je bilo ù}kasto blato ukojem su se krave kupale i radile sve ostalo i ljudi su gacalikroz njega nakon hodanja po putu. Bacali su svoje sme}e tamoi sve je bilo u njemu. A onda sam videla ove ljude. U{li su unjega; to je bilo ùto blato, a tamo na kraju je bilo mal~ice vode– to nije bila voda, to je bilo ù}kasto, znate – nagnuli su se,skupili ovu vodu u dlanove i popili je. A bilo je i nekih koji ~aknisu pustili ni da se slegne. Neki su znali {ta da stave u nju,biljke potrebne da se slegne, i postane malo bistrija ako se




ostavi da odstoji dovoljno dugo. Ali bilo je nekih koji nisu znalini{ta uop{te i pili su je onakvu kakva je. Otkrila sam da je bilaepidemija kolere ba{ tad u okolnoj oblasti i rekla sam: “Ima jo{uvek ìvih ljudi u tom selu sa ovakvom vodom?” Re~eno mi je:“Mi nemamo ni jedan jedini slu~aj kolere...” Postali su imuni,navikli su na nju. Ali da ju je jedan jedini slu~ajno zaka~io,

verovatno bi svi pomrli; zato {to bi onda u{ao strah, a usled

straha vi{e ne bi imali otpornost, jer su bili siroti jadnici...Ima sadua, znate, koji prihvataju prljave uslove za ìvot

usled sveta{tva. Nikad se ne peru, ne rade ni{ta {to higijenazahteva. @ive u istinski prljavom stanju – a slobodni su od svihbolesti. Verovatano zato {to imaju veru i to rade namerno.Njihov moral je veli~anstven... Govorim o iskrenim ljudima, ane o onima koji se pretvaraju. Imaju veru. Ne misle o svomtelu, misle o ìvotu svoje du{e. Nemaju bolest. Ima nekih kojisu do{li u stanje u kome se ruka ili noga ili neki deo telapotpuno ukrutio usled njihovog asketskog poloàja. Ne mogu vi{e da se pomeraju; bilo ko drugi bi umro pod takvim

okolnostima; oni nastavljaju da ìve zato {to imaju veru, zato{to to rade namerno, zato {to je to ne{to {to su oni sami sebinametnuli.

Stoga, moralno stanje ljudi je mnogo va`nije odfizi~kog. Kad biste bili u okruènju gde su svi ~isti, a da se tridana ne okupate, razboleli biste se. Poruka ovoga nije da netreba da se kupate! Zato {to mi ne èlimo da budemo sadui, mièlimo da budemo jogiji. To nije ista stvar. I èlimo da telou~estvuje u jogi. Tako da moramo da radimo {ta god da jeneophodno da ga odrìmo u dobrom stanju. Me|utim, porukaovoga je da je moralno stanje mnogo va`nije od fizi~kog.

Otarasiti se straha

Majka: Postoji jedan mali lek koji je vrlo, vrlo lak. Jer zasnivase naprosto na jednom malom pitanju li~nog zdravog razuma...




Morate da obavite jedno malo posmatranje, da kaète sebi dakad se pla{ite, to je kao da strah privla~i stvar koje se pla{ite.

Ako se pla{ite bolesti, to je kao da privla~ite bolest. Ako sepla{ite nesre}e, to je kao da privla~ite nesre}u. A ako malopogledate u sebe ili oko sebe, uvide}ete ovo; to je dokazana~injenica. Tako da ako imate samo malo zdravog razuma,kaète: “Glupo je pla{iti se bilo ~ega, jer to je kao da dajem

znak toj stvari da mi do|e. Kad bih imao neprijatelja koji èlida me ubije, ne bih oti{ao do njega i rekao mu: “Zna{, ja samonaj kojeg èli{ da ubije{“.” To je tako nekako. Pa, po{to jestrah lo{, ne}emo da ga imamo. A ako kaète da ste nesposobnida ga spre~ite svojim razumom, pa, to pokazuje da nematekontrolu nad sobom i morate da na~inite malo napora da sekontroli{ete. To je sve.

Oh! Ima mnogo na~ina da se ~ovek izle~i od straha. Alina kraju, svako na|e svoj sopstveni na~in koji je dobar zanjega. Ima ljudi kojima bi bilo dovoljno re}i: “Tvoj strah jeslabost”, i oni bi smesta na{li na~in da gledaju na njega sa

prezirom, jer se uàsavaju slabosti. Ima drugih kojima moèteda kaète: “Strah je sugestija od neprijateljskih sila, morate daga oterate od sebe kao {to terate od sebe neprijateljske sile”, ito funkcioni{e ba{ dobro. Jer svako je druga~iji. Ali pre svegamorate da znate da je strah veoma lo{. On je lo{a stvar; on jerazgra|iva~, on je kao kiselina. Ako je kapnete na ne{to, onaizjeda supstancu. Prvi korak je ne dopustiti mogu}nost straha.Da, to je prvi korak. Znala sam ljude koji su se hvalisali u vezisvog straha. Ti su neizle~ivi. To jest, oni bi sasvim prirodnorekli: “Ah, zamisli samo, tako sam se upla{io!” Pa {ta onda! Tonije ni{ta ~ime se treba ponositi. Kod takvih ljudi ne moèteni{ta da uradite.

Me|utim, ~im prepoznate da strah nije dobra stvar, danije ni korisna ni plemenita ni dostojna donekle prosvetljenesvesti, po~injete da se borite protiv njega. I kao {to sam rekla,na~in koji je dobar za nekog nije dobar za nekog drugog;morate da na|ete svoj sopstveni na~in. Zavisi od svake osobe.




Strah je tako|e ne{to uàsno kolektivno i zarazno – zarazan je,moè se zaka~iti lak{e od najzaraznije bolesti. Di{ete atmosferustraha i smesta se ose}ate upla{eno, ~ak i da ne znate za{to ilikako, ni{ta, naprosto zato {to postoji atmosfera straha. Panikaprilikom nesre}e nije ni{ta drugo do li atmosfera straha koja se{iri na svakoga. A sasvim je izle~iva. Bilo je brojnih slu~ajeva da je panika smesta zaustavljena naprosto zato {to su neki ljudi

odbili sugestiju i mogli su da joj suprotstave suprotnu sugestiju.Za mistike je najbolji lek, ~im ~ovek po~ne da se pla{i ne~ega,da misle na Boànsko. Onda se ugnezdite u njegovom naru~juili kod njegovih stopala i ostavite njega potpuno odgovornim zasve {to se de{ava, iznutra, spolja, svuda – i smesta strahnestaje. To je lek za mistika. On je najlak{i od svih. Ali ne uìvasvako milost da bude mistik.

***

Za{to je tako te{ko ubediti telo [ da bude slobodno od

straha ] , kad ~ovek uspe da se oslobodi umno i vitalno?

Zato {to u velikoj ve}ini slu~ajeva telo prima svoja nadahnu}aiz podsvesnog, ono je pod uticajem podsvesnog. Svi strahoviisterani iz aktivne svesti odlaze i uzimaju uto~i{te tamo, aonda, prirodno, moraju da se isteraju iz podsvesnog i da seiskorene odatle.

Za{to se ~ovek pla{i?

Pretpostavljam zato {to je egoisti~an!

Postoje tri razloga. Prvo, preterana briga o svojojsigurnosti. Slede}e, ono {to ~ovek ne zna uvek daje nelagodnoose}anje koje se u svesti prevodi kao strah. A iznad svega, zato{to ~ovek nema naviku da ima spontano poverenje u Boànsko. Ako tu stvar poterate dovoljno daleko, ovo je pravi razlog. Imaljudi koji ~ak ne znaju da To postoji, ali biste im mogli re}i




drugim re~ima: “Nemate vere u svoju sudbinu” ili “Ne znateni{ta o Milosti” – bilo {ta uop{te, moète da to sro~ite kako vamdrago, ali koren stvari je nedostatak poverenja. Kad bi ~ovekuvek imao ose}anje da je ono najbolje to {to se de{ava u svimokolnostima, ne bi se pla{io.

Prva kretnja straha dolazi automatski. Bio je jedan veliki nau~nik koji je tako|e bio veliki psiholog (ne se}am se

sad njegovog imena); razvio je svoju unutra{nju svest, ali jehteo da je testira. Tako da je izveo jedan eksperiment. @eleo jeda zna da li, sve{}u, ~ovek moè da kontroli{e reflekse tela(verovatno nije oti{ao dovoljno daleko da to uradi, jer se tomoè uraditi; u svakom slu~aju, za njega je to jo{ uvek bilonemogu}e). Pa, oti{ao je u zoolo{ki vrt, do mesta gde su dràlizmije u staklenom kavezu. Bila je jedna naro~ito agresivnakobra tamo; kad nije spavala, bila je maltene uvek u nekojpomami, jer je kroz staklo mogla da vidi ljude i to ju je uàsnoiritiralo. Na{ nau~nik je oti{ao i stao pred kavez. Znao je vrlodobro da je napravljen tako da zmija nikad ne moè da probije

staklo i da se ne izlaè riziku da bude napadnut. Pa je odatlepo~eo da uzbu|uje zmiju povicima, gestovima itd. Kobra bi se,besna, bacila na staklo i kad god bi to u~inila nau~nik biza`murio! Na{ psiholog re~e sebi: “Ali vidite, znam da ovazmija ne moè da pro|e, pa za{to za`murim?” Pa, ~ovek morada prizna da je to te{ko prevazi}i. To je ose}aj samoza{tite, iako ~ovek ose}a da ne moè da se za{titi, pla{i se. Ali kretnjastraha koja se izraàva treptanjem o~iju nije umni ili vitalnistrah: to je strah u }elijama tela; jer na njih nije utisnuto danema opasnosti i one ne znaju kako da se odupru. To je zato{to ~ovek nije radio jogu, vidite. Sa jogom ~ovek moè da gledaotvorenih o~iju, ne bi ih zatvarao; ali o~i ne bi zatvarao zbogtoga {to se poziva na ne{to drugo, a to “ne{to drugo” je ose}ajboànskog Prisustva u sebi koje je ja~e od svega.

Ovo je jedina stvar koja moè da vas izle~i od va{egstraha.




5

Podsvesno

[ri Aurobindo: U na{oj jogi pod podsvesnim podrazumevamotaj sasvim uronjeni deo na{eg bi}a u kome nema budno svesnei povezane misli, volje ili ose}anja ili organizovane reakcije, alikoji ipak nejasno prima utiske o svim stvarima i skladi{ti ih usebi, a odatle tako|e sve vrste stimulansa, istrajnih naviknutihkretnji, koje se grubo ponavljaju ili preru{avaju u ~udne oblikemogu da navru u san ili u budnu prirodu... Ono je u velikojmeri odgovorno za na{e bolesti; hroni~ne bolesti ili one koje seponavljaju uistinu postoje uglavnom usled podsvesnog injegovog tvrdoglavog pam}enja i navike ponavljanja bilo ~ega{to se utisnulo na telesnu svest. Ali ovo podsvesno mora da se

jasno razgrani~i od ispodsvesnih delova na{eg bi}a kao {to suunutra{nja ili suptilna fizi~ka svest, unutra{nja vitalna iliunutra{nja umna; jer ove uop{te nisu mra~ne ili nepovezane ililo{e organizovane, ve} samo velom zakriljene od na{epovr{inske svesti. Na{a povr{ina stalno prima ne{to, unutra{njedodire, komunikacije ili uticaje, iz ovih izvora, ali uglavnom nezna odakle dolaze.

***

Podsvesno uti~e na telo zato {to se sve u telu razvilo izpodsvesnog i sve je u njemu i dalje samo polu-svesno, a velikideo njegovog delovanja bi se mogao nazvati podsvesnim. Stogana njega mnogo lak{e uti~e podsvesno nego svesni um i svesna volja ili ~ak vitalni um i vitalna volja, osim u onim stvarima ukojima je uspostavljena svesna umna ili vitalna kontrola, apodsvesno je i samo prihvatilo. Kad to ne bi bilo tako, ~ovekovakontrola nad svojim postupcima i fizi~kim stanjima bi bila




potpuna, ne bi bilo bolesti ili kad bi je bilo, bila bi smestaizle~ena umnim delovanjem. Ali nije tako. Iz tog razloga vi{asvest mora da se dovede dole, telo i podsvesno da se njomprosvetle i da se naviknu da slu{aju njenu kontrolu.

Draga Majko, da li je podsvesno ja~e od uma, vitala i

fizi~kog?

Majka: Ono ima vi{e efekta. Upravo zato {to je podsvesno, ono je svuda; sve kao da je uronjeno u podsvesno. A onda,“podsvesno” zna~i polu-svesno: ne svesno i ne nesvesno. Ono jeba{ izme|u to dvoje; ono je tako, na pola puta; tako da stvariskliznu dole u njega, ~ovek ne zna da su one tamo, a odatledelaju; a upravo zato {to ~ovek ne zna da su one tamo mogu daostanu tamo. Ima mnogo stvari koje ~ovek ne èli da zadrì iistera ih iz aktivne svesni, ali one odu tamo dole, tu se sakriju izato {to je to podsvesno ~ovek ih ne prime}uje; ali one nisu

oti{le sasvim i kad imaju priliku da do|u gore ponovo, do|ugore. Na primer, postoje lo{e navike tela, u smislu da telo imanaviku da ispada iz ravnoteè – to se zove razboljevanje; ali usvakom slu~aju, funkcionisanje postaje fali~no usled lo{enavike. Koncentri{u}i Silu i usmeravaju}i je na ovaj nedostatakuspevate da u~inite da nestane, ali ne nestaje sasvim; ulazi upodsvesno. A onda, kad niste na oprezu, kad prestanete dadobro obra}ate pa`nju da je spre~ite da se ispolji, diè se gore iizlazi napolje. Mislili ste, mo`da mesecima ili ~ak godinama, daste se potpuno otarasili izvesne vrste bolesti od koje ste patili i

vi{e na nju ne obra}ate pa`nju; onda se odjednom vrati kao da

nikad nije odlazila. Opet isko~i iz podsvesnog. I ukoliko neu|ete u ovo podsvesno i ne promenite stvari tamo, to jest,ukoliko ne promenite podsvesno u svesno, to se uvek takode{ava. Metod je promeniti podsvesno u svesno – ako svakastvar koja se diè do povr{ine postane svesna, tog trenutka onamora da bude promenjena. Ima jedan jo{ direktniji metod, to je




u}i u podsvesno sa svojom punom sve{}u i raditi tamo; ali to jete{ko. Pa ipak sve dok se to ne uradi, sav napredak koji je~ovek na~inio – mislim fizi~ki, u svom telu – moè uvek da seponi{ti.

Bolesti koje se vra}aju i podsvesno

Majko, ima ljudi koji pate od izvesnih bolesti iz godine u godinu, zar ne? Ako ~ovek posmatra bolest, vidi da ona dolazi uodre|eno doba godine i ovo se ponavlja slede}e godine tako|e, itako dalje. Ali vreme je fiksirano. [ta je onda razlog i kako moè~ovek da je se otarasi?

Majka: Moè biti mnogo razloga. Zavisi od osobe koju pitate. Ako pitate astrologa, re}i }e vam: “To su zvezde; kad zvezdeu|u u isti poloàj, isto stanje se ponovo vra}a.” Pa, ovo nijetako daleko od istine. Moè da bude tako. Moè tako|e da

bude pojedina~na reakcija na izvesne klimatske uslove, ili napoloàj sunca; ili moè sasvim prosto da bude lo{a navika, to jesve.

A ako formirate... Ako vam se slu~ajno to desilo dvaputuzastopce, onda formirate... imate finu formaciju, vidite, kojaostaje ovakva ( gest) u podsvesnom, bez da se pokaè – ako jene opazite! A onda kad se vreme primakne, vrlo ne`no vaspogura iznutra da vam kaè: “Pazi se, dolazi vreme, dolazi

vreme, dolazi vreme!” Tako da se to prirodno desi, tako|e.Obi~no je to ne{to tako.

Ali skoro sve {to se fizi~ki de{ava je tako. Prvi put to

moè da bude naprosto kombinacija okolnosti; onda se umume{a i napravi konstrukciju. Sad, ako prihvatite konstrukciju,moète da budete sigurni da }e da dela automatski sa ta~no{}upoput satnog mehanizma. Ali ~ak i ako kaète: “Oh, besmislica,to je samo ideja!” i uradite ovako ( gest), ipak ideja, umesto daode, ulazi unutra, u podsvesno – sam podsvesni deo uma – i




ostaje tamo }utke. A onda, kad je vreme da se ispolji, iznutra,ovako, daje neku vrstu... kao da malo zagolica se}anje, ni{ta vi{e od toga, samo tako. Ako samo malo zagrebe se}anje,ovako, onda se odjednom jednog dana setite: “Ej, pro{le godinesam u ovo doba bio bolestan.” I tras! Eto je, u{la je. U{la je uzonu aktivne svesti i nekoliko dana kasnije se desi.

...Telo pamti jako dugo. Ako èlite da se potpuno

izle~ite, morate da izle~ite ovo pam}enje u telu, to je apsolutnoneizostavno. A bilo da to znate ili ne, vi radite da izle~itepam}enje u telu. Kad se pam}enje izbri{e, telo se istinski isceli.

Ali, na àlost, umesto da ~ovek uni{ti to pam}enje, onga potisne. Najve}i deo vremena ~ovek ga gura dole upodsvesno, a ponekad u nesvesno, jo{ dublje. Ali onda, ako sepotisne, ako se ne obri{e potpuno, vrlo ne`no, vrlo ne`no, bezda se prime}uje, dolazi nazad na povr{inu; i ne{to od ~ega stebili izle~eni godinama, ako vam slu~ajno pro|e kroz um, samotako, kao mala strela, ne duè od toga, kao strela u prolazu:“Ej, pa u ovo vreme sam imao to”, moète da budete sigurni da

}e se pre ili kasnije – par sekundi, par minuta, par sati ili danakasnije – vratiti. Moète... Mo`da se vrati u mnogo blaèmobliku, mo`da se vrati u istom obliku, mo`da se vrati ja~e. Tozavisi od va{eg unutra{njeg stanja. Ako ste u pesimisti~nomstanju vrati}e se ja~e. Ako ste u optimisti~nom stanju, bi}emnogo slabije. Ali }e se vratiti i mora}ete da zapo~nete borbusa pam}enjem svog tela iznova kako biste ga uni{tili – ako ovajput budete pa`ljiviji. Ako moète da ga uni{tite, izle~eni ste. Aliako ga ne uni{tite, vrati}e se. Treba}e mu duè ili kra}e vreme,bi}e manje ili vi{e potpuno, ali }e se vratiti. Moè da se vrati ubljesku. Ako ste skroz budni i, kad do|e, imate dovoljno znanjai jasno vi|enje da sebi kaète: “Gle, evo opet je do{lo onobedno pam}enje da izvodi svoje trikove”, onda moète da muzadate silovit udarac i da uni{tite njegovu stvarnost. Ako znatekako da to uradite, to je {ansa da ga se otarasite jednom zasvagda. Ali to nije ba{ lako uraditi.




Kako to uraditi?

...To je izvesna rasturaju}a mo} koja moè da ra{~ini formacije.Zavisi od prirode formacije. Ako je, kao u ovom slu~aju, toformacija opre~ne vrste, onda vam je potrebna sila savr{eno~iste konstruktivne svetlosti. Ako ovo imate na svomraspolaganju, sve {to morate da uradite je da bombardujete tu

stvar tim i moète da je rasturite. Ali to je operacija koja morada se obavi unutra{njim silama; ne moè da se obavi fizi~ki.

Eto za{to su fizi~ki lekovi naprosto ublaìva~i bola; oninisu lekovi koji le~e, zato {to nisu dovoljni da dotaknu ìvicentar te stvari.

Uklanjanje psiholo{kih korena bolesti

[ri Aurobindo: Apsolutno izle~enje od neke bolesti tako da nemoè opet da se vrati zavisi od ~i{}enja uma, vitala i telesne

svesti i podsvesnog od psiholo{kog odgovora na silu kojadonosi bolest. Ponekad se to uradi nekom vrstom nare|enjaodozgo (kad je svest spremna, ali ne moè uvek da se takouradi). Potpuni imunitet od sve bolesti kome na{a Joga stremimoè da do|e samo potpunim i trajnim prosvetljenjem ovogdole odozgo rezultiraju}i uklanjanjem psiholo{kih korena lo{egzdravlja – ne moè se uraditi druga~ije.

Moè li ~ovek da nau~i da kontroli{e svoje podsvesno kao {to kontroli{e svoju svesnu misao?

Majka: Naro~ito tokom spavanja tela ~ovek je u kontaktu sapodsvesnim. Postaju}i svestan svojih no}i, kontrola podsvesnogpostaje mnogo lak{a.

Kontrola moè da postane potpuna kad }elije postanusvesne Boànskog u sebi i kad se otvore dobrovoljno Njegovom




uticaju. Ovo je ono za {ta radi svest koja se spustila na Zemljupro{le godine [1969.]. Malo po malo podsvesni automatizamtela se zamenjuje sve{}u Boànskog Prisustva koje upravlja~itavim funkcionisanjem tela.




Drugi deo

Le~enje unutra{njim sredstvima

Te{ko}e koje vam dolaze su upravo proporcionalne va{oj snazi– ni{ta ne moè da vam se desi {to ne pripada va{oj svesti, asvime {to pripada va{oj svesti u stanju ste da ovladate.

Majka




1

Upotreba volje

[ri Aurobindo: Svakako, ~ovek moè da deluje iznutra nabolest i da je izle~i. Jedino {to to nije uvek lako po{to postojimnogo otpora u Materiji, otpora inercije. Neumorna istrajnost je neophodna; isprva bi ~ovek mogao da sasvim omane ili da sesimptomi uve}aju, ali postepeno kontrola tela ili izvesne bolestipostaje ja~a. Opet, izle~iti povremeni napad bolesti unutra{njimsredstvima je relativno lako, u~initi telo imunim na nju ubudu}nosti je teè. Teè je pozabaviti se hroni~nom boljkom,nevoljnija je da potpuno nestane od povremenog uznemirenjatela. Sve dok je kontrola tela nesavr{ena, postoje sve ove idruge nesavr{enosti i te{ko}e u upotrebi unutra{nje sile.

Ako moète da uspete da unutra{njim delovanjemspre~ite pogor{anje, ~ak je i to ne{to; onda morate abhyasa-om[ ve`banjem] da oja~ate mo} dok ne postane sposobna da le~i.Zapazite da sve dok mo} nije u potpunosti tu, neka pomo}fizi~kih sredstava ne treba da se sasvim odbacuje.

***

Iznad svega nemojte da gajite ideju o nepodesnom telu... Onokako stvari izgledaju i ~injenice mogu sve da budu u njenukorist, ali prvi uslov uspeha za jogina i zbilja za bilo koga koèli da u~ini bilo {ta veliko ili neuobi~ajeno je biti nadmo}an uodnosu na ~injenice i ne verovati u ono kako stvari izgledaju.Imajte volju da budete slobodni od bolesti, ma kolikozastra{uju}i, mnogostrani ili stalni bili njeni napadi, i odbite svesuprotne sugestije.

***




Koji bi trebalo da bude Sadakin stav po pitanju fizi~kebolesti?

Mora pre svega da ostane potpuno nevezan u vitalnom bi}u i uumu. Bolest je rezultat delovanja sila Prirode. On mora dakoristi svoju volju da odbaci bolest, a njegova volja mora da se

koristi kao predstavnik Boànske Volje. Kad se Boànska Voljaspusti u Adaru onda ona vi{e ne radi indirektno kroz Sadakinu

volju, ve} direktno i uklanja bolest.

Delovanje volje na telo i podsvesno

[ri Aurobindo: Pod voljom za bole{}u mislio sam na to dapostoji ne{to u telu {to prihvata bolest i ima izvesne reakcijekoje ~ine ovo prihvatanje delotvornim – tako da uvek mora dapostoji suprotna volja u svesnim delovima bi}a da se otarase

ovog krajnje fizi~kog prihvatanja.

***

Kako staviti volju ~ak u podsvesno?

Isto kao {to stavljate volju bilo gde – u vital, u fizi~ko – morasamo da se nametne svesti i da se usmeri kroz svest napodsvesni deo bi}a.

***

Morate da stavite svesnu volju pre odlaska na spavanje...Sugestija te vrste na podsvesno je ~esto uspe{na, ako neodmah, onda nakon nekog vremena; jer podsveno u~i da slu{a

volju koja se stavi na njega u budnom stanju.




Majka: Probudite u sebi volju da pobedite. Ne puku volju uumu, ve} volju u samim }elijama svoga tela. Bez toga nemoète ni{ta da uradite; moète da uzmete sto lekova, ali vasoni ne}e izle~iti.

***

Ako ostanete istinski mirni (te{ko je biti stvarno i istinski miran– u vitalu i umu to je vrlo lako, ali u telesnim }elijama, bitisavr{eno miran, a ne biti tamasi~an, je mal~ice te{ko, to morada se nau~i), ali kad ste u stanju da budete istinski mirni,postoji uvek mala svetlost – topla mala svetlost, vrlo jarka i~udesno mirna, u pozadini; kao da govori: “Mora{ samo daima{ volju.” Onda se }elije tela uspani~e: “Volju, kako? Kako}u? Bolest je na meni, ophrvano sam. Kako }u? To je bolest” –cela drama... Onda ne{to sa jednom op{tom mudro{}u kaè:“Smiri se, smiri se, ( smeju}i se) ne vezuj se za svoju bolest!

Smiri se. Kao da si ti pa htelo da se razboli{! Smiri se.” Takopristanu – “pristanu”, znate, kao dete koje su izgrdili, “U redu,ba{ dobro, proba}u.” Onda poku{aju – smesta, opet, ta malastvar do|e: “Mora{ samo da ima{ volju.”

Odgajanje volje

[ri Aurobindo: Volja nije umni napor, ona nije vitalni porivkoji ljudi koriste generalno da zadovolje svoje èlje. Ona nije nisna`no prièljkivanje; volja nije nemirna stvar koja se bori i

napreè. Ona je smirena. Kad je smirena ona je zbilja poziv Vi{oj Mo}i da do|e dole i da deluje. Postoji volja koja radidominiraju}i nad Prirodom. Druga vrsta volje ne dominiratoliko koliko teì u molitvenom raspoloènju prema Vi{oj Mo}ida do|e dole. Najvi{a volja je Boànska Volja. Ona je ta koja jeneizostavna za svaki uspeh, ona dela automatski.




***

Ne treba da se mu~ite, da se potresate ili da budete nespokojni,ali ne treba da prihvatate bolest kao Boànsku Volju, ve} daradije gledate na nju kao na nesavr{enost tela koje se trebaotarasiti kao {to poku{avate da se otarasite vitalnih

nesavr{enosti ili umnih gre{aka.

Majka: Morate da uloìte jaku volju da se otarasite svojebolesti i morate da ostanete smireni i neuznemirenirezultatima. To dvoje nisu protivure~ni. Jedno treba da ide uzdrugo.

***

Volja moè da se gaji i razvija isto kao {to mogu mi{i}i,

metodi~nom i postepenom ve`bom. Ne smete da uzmi~ete odzahtevanja maksimalnog napora od svoje volje ~ak i za stvarkoja se ~ini da nema zna~aja, jer napor je ono kroz {ta rastesposobnost, postepeno sti~u}i mo} da se primeni ~ak i nanajteè stvari. Ono {to ste odlu~ili da uradite, morate dauradite, ma po koju cenu, ~ak i ako morate da obnavljate svojnapor stalno iznova ko zna koliko puta kako biste to uradili. Va{u volju }e oja~ati napor i mora}ete samo da razumnoodaberete cilj za koji }ete je primeniti.

Mo} iskrenosti

Majka: Kaète: “@elim da se izle~im od ovoga”; na àlost, nijedovoljno re}i “èlim”, ima drugih delova svesti koji se kriju takoda ih mo`da ne opaàte, a kad se va{a pa`nja okrene drugde,ovi delovi poku{aju da se istaknu. Eto za{to kaèm i uvek }u




ponavljati: Budite savr{eno iskreni; ne poku{avajte daobmanete sebe, ne govorite: “Uradio sam sve {to mogu”. Akone uspete, to zna~i da ne radite sve {to moète. Jer ako istinskiuradite “sve” {to moète, sigurno }ete uspeti... âk stvari isugestije koje dolaze od spolja mogu da vas dotaknu samo uproporciji sa pristankom va{e svesti, a vi ste napravljeni dabudete gospodar svoje svesti. Ako kaète: “Uradio sam sve {to

mogu, a to se nastavlja uprkos svemu, tako da odustajem”,moète da budete sigurni unapred da niste uradili ono {to stemogli. Kad gre{ka istrajava “uprkos svemu”, to zna~i da ne{toskriveno u va{em bi}u iznenada isko~i poput pajaca iz kutije ipreuzme kormilo nad va{im ìvotom. Otud, postoji samo jednastvar koja ima da se uradi: to je da se krene u lov na sve malemra~ne }o{kove koji leè skriveni u vama, i ako stavite samomalenu iskricu dobre volje u ovu tamu, ona }e popustiti,nesta}e, a ono {to vam se ~inilo nemogu}im posta}e ne samomogu}e, izvodljivo, ve} }e biti u~injeno. Na ovaj na~in moèteda se za minut otarasite te{ko}e koja bi vas maltretirala

godinama. Apsolutno vas uveravam u to. To zavisi samo od jedne stvari: da istinski, iskreno, èlite da je se otarasite. A to jeisto za sve, od fizi~kih bolesti do najvi{ih umnih te{ko}a.




2

Ma{ta i vera

Majka: Ma{ta je mo} formacije. U stvari, ljudi koji nemajuma{tu nisu formativni sa umne ta~ke gledi{ta, ne mogu da dajukonkretnu mo} svojoj misli. Ma{ta je veoma mo}no sredstvodelovanja. Na primer, ako imate bol negde i ako zami{ljate da~inite da bol nestane ili ga uklanjate ili uni{tavate – sve vrstetakvih slika – moète da savr{eno dobro uspete.

***

Draga Majko, {ta zna~i “Kueovski optimizam”?

Ah! Kue (Coué ). Ne znate pri~u o Kueu? Kue je bio lekar.Isceljivao je ljude psiholo{kim tretmanom, autosugestijom, koju je on nazivao istinskim radom ma{te; a ono {to je on definisaokao ma{tu je bila vera. I tako je on tretirao sve svoje pacijentena ovaj na~in: morali su da naprave neku vrstu ma{toviteformacije koja se sastojala od toga da misle o sebi kao oizle~enim ili u svakom slu~aju kao da se oporavljaju i daponavljaju ovu formaciju sebi sa dovoljno istrajnosti da bi onaimala efekat. Imao je zbilja izuzetne rezultate. Izle~io je mnogoljudi; jedino {to je imao i neuspehe i mo`da to nisu bila veomatrajna izle~enja, ne znam za to. Ali u svakom slu~aju, ovo jenavelo mnoge ljude da porazmisle o ne~em {to je sasvim ta~noi od kapitalne va`nosti: da je um formativni instrument i daako ~ovek zna kako da ga koristi na pravi na~in, dobija dobarrezultat. On je zapazio – i mislim da je to ta~no, mojezapaànje se slaè sa njegovim – da ljudi provode svoje vrememisle}i pogre{no. Njihova umna aktivnost je skoro uvek dopolapesimisti~na, ~ak dopola destruktivna. Sve vreme razmi{ljaju i




zami{ljaju o lo{im stvarima koje bi mogle da se dese,nepoèljnim posledicama onoga {to su uradili i konstrui{u sve vrste katastrofa bujnom ma{tom koja bi, kad bi se upotrebila nadrugi na~in, prirodno imala suprotne i vi{e zadovoljavaju}erezultate.

Ako osmotrite ovo i sami, ako... kako da to sro~im?...ako uhvatite sebe kako razmi{ljate – pa, ako to uradite

iznenada, ako pogledate sebe kako razmi{ljate iznenada,spontano, neo~ekivano, zapazi}ete da u devet od desetslu~ajeva mislite o ne~em neprijatnom. Veoma je retko darazmi{ljate o skladnim, lepim, konstruktivnim, sre}nimstvarima, punim nade, svetlosti i radosti; vide}ete, probajteeksperiment. Iznenada stanite i pogledajte se dok razmi{ljate,tek tako: stavite ekran pred va{u misao i pogledajte sebe kakorazmi{ljate, naglo, vide}ete ovo barem u devet od desetslu~ajeva, a mo`da i vi{e...

Recimo da imate i najmanju stvar u sebi koja nije kakotreba; ako mislite o svom telu, to je uvek sa idejom da }e ne{to

lo{e da mu se desi – zato {to kad sve ide dobro, ne mislite otome!...Dok je Kue preporu~ivao... Ovo je bio na~in na koji je

on le~io svoje pacijente – on je bio lekar: rekao bi im:“Ponavlja}ete sebi: “Sve mi je bolje, malo po malo biva mi svebolje” i opet, “Ja sam jak, ja sam dobrog zdravlja i mogu dauradim ovo, mogu da uradim ono”.”

Znala sam jednu osobu kojoj je katastrofalno opadalakosa, po punu {aku. Neko ju je naveo da proba ovaj metod. Kadse ~e{ljala navela je sebe da misli: “Moja kosa ne}e opadati.”Prvi put, drugi put, nije funkcionisalo; ali je nastavila i svakiput pre ~e{ljanja kose ponavljala bi uz insistiranje: “ê{lja}ukosu, ali ona ne}e opadati.” I za mesec dana kosa je prestala da

joj opada. Kasnije je nastavila razmi{ljaju}i: “Sada }e moja kosarasti.” I uspela je toliko dobro da sam je videla sa

veli~anstvenom kosom na glavi. Ona je sama bila ta koja mi jeovo rekla, da je to ono {to je ona radila nakon {to je do{la do




ta~ke da o}elavi. To je vrlo, vrlo delotvorno. Jedino, dok ~ovekpravi formaciju, drugi deo uma ne sme da kaè: “Oh, pravimformaciju i ona ne}e uspeti.”, zato {to }ete na taj na~in daponi{tite svoj sopstveni rad.

Tajna Kueovog metoda

[ri Aurobindo: Sugestije koje stvaraju bolest ili nezdravastanja fizi~kog bi}a dolaze obi~no kroz podsvesno – jer ve}i deofizi~kog bi}a, najmaterijalniji deo, je podsvesno, {to }e re}i, onoima svoju sopstvenu mra~nu svest, ali tako mra~nu i zatvorenuu sebe da um ne èli da zna njene kretnje ili {ta se de{avatamo. Ali svejedno ono je svest i moè da prima sugestije odSila spolja, isto kao {to to ~ine um i vital. Kad to ne bi bilo tako,ne bi postojala mogu}nost da se otvori Sili i da ga Sila izle~i; jerbez ove svesti u sebi ono ne bi bilo u stanju da odgovori. UEvropi i Americi sada ima mnogo ljudi koji prepoznaju ovu

~injenicu i tretiraju svoje bolesti daju}i svesne umne sugestijetelu koje se suprotstavljaju mra~nim tajnim sugestijama bolestiu podsvesnom. Postojao je jedan ~uveni lekar u Francuskoj koji je izle~io na hiljade ljudi navode}i ih da istrajno stavljaju takveprotiv-sugestije na telo. To dokazuje da bolest nema ~istomaterijalni uzrok, ve} da je ona usled naru{enja tajne svesti utelu.

***

Ove autosugestije – to je zbilja vera u umnom obliku – deluju ina ispodsvesno i na podsvesno. U ispodsvesnom pokre}u uakciju mo}i unutra{njeg bi}a, njegovu okultnu mo} da u~inimisao, volju ili jednostavnu svesnu silu delotvornim na telo – upodsvesnom uti{avaju ili blokiraju sugestije smrti i bolesti(izraène ili neizraène) koje spre~avaju povratak zdravlja.Pomaù tako|e da se izbori sa istim tim stvarima (opre~nim




sugestijama) u umu, vitalu, telesnoj svesti. Tamo gde se sveovo uradi u potpunosti ili sa nekom potpuno{}u, efekti moguda budu zbilja izuzetni.

***

Telo pristaje [na bolest] iz navike i iz verovanja u bolest ~ak

iako pati od nje, a ~im krene, bolest prati svoj naviknuti tokukoliko je ne prese~e neka jaka suprotstavljaju}a sila. Ako

jednom telo moè da povu~e svoj pristanak, bolest smesta iliubrzo prestaje – to je bila tajna Kueovog sistema.

***

Kako je Kueov metod od koristi za Sadake na{e joge?

Mogao bi se koristiti do izvesne mere u po~etku, ali ne dokraja. Njegov metod nije univerzalan. On ne uspeva u svim

slu~ajevima. U stvari, on zavisi od hipnotisanja podsvesnog. Aliu slu~aju nekih ljudi nesvesno odbija sugestiju, pa ona neuspeva.

U na{oj jogi moramo da postajemo sve svesniji, tako dai podsvesno tako|e, u na{em slu~aju, postane sasvim budno.Pored toga, cilj na{e joge nije da se na|e najefikasniji metod zaisceljivanje bolesti koliko da se promeni ~itava svest – ~akfizi~ka – kako bolest uop{te ne bi mogla da do|e. îtavo bi}emora da se preobrazi da bolest postane nemogu}a.

Vera, umni napor i telo Majko, umnim naporom – na primer, re{eno{}u da ne

uzima lekove kad je bolestan – moè li ~ovek da uspe da navedetelo da shvati?




Majka: To nije dovoljno. Umna re{enost nije dovoljna, ne.Postoje suptilne reakcije u va{em telu koje ne slu{aju umnure{enost, ona nije dovoljna. Ne{to drugo je potrebno.

Mora da postoji kontakt sa drugim oblastima. Mo} vi{aod umne je potrebna.

A sa ove ta~ke gledi{ta, sve u umu je uvek pot~injenounutra{njem dovo|enju u pitanje. Donesete odluku, ali moète

da budete sigurni da }e uvek ne{to da se uplete {to mo`da ne}eda se otvoreno suprotstavi re{enosti, ali }e baciti sumnju nanjenu delotvornost. Re{enosti je dovoljno da bude pot~injenanajmanjoj sumnji pa da izgubi pola efekta. Ako u isto vremekad kaète “èlim” postoji negde ne{to, {to u ti{ini vreba iza, upozadini, ne{to {to se pita: “Kakav }e biti rezultat?”, to jedovoljno da sve upropasti.

Ova igra umovog delovanja je krajnje suptilna i nikakvaobi~na ljudska sredstva ne mogu da uspeju da je kontroli{usavr{eno...

Umna ti{ina dovoljno jaka da spre~i sve spolja{nje

vibracije da u|u je neophodna. Pa, to je ne{to tako te{ko da sepostigne da bi ~ovek morao zbilja da pre|e iz onoga {to [ri Aurobindo zove “nià hemisfera” do vi{e, isklju~ivo duhovnehemisfere, da bi se to desilo.

Ne, nije umni domen taj u kome se postiù pobede. To je nemogu}e. On je otvoren svim uticajima, svim protivure~nimstrujama. Sve umne konstrukcije koje ~ovek stvara nose sasobom svoju sopstvenu protivure~nost. ôvek moè da poku{ada je opkora~i ili da je u~ini {to je mogu}e manje {kodljivom,ali ona postoji, tu je, i na najmanju slabost, nedostatak pa`njeili nemarnost, ulazi i uni{tava sav rad. Umno ~ovek postiè vrlomali broj rezultata i oni su uvek pome{ani. Ne{to drugo jepotrebno. Morate da pro|ete iz uma u domen vere, ili vi{esvesti, da biste mogli da bezbedno delate.

O~igledno je da je jedno od najmo}nijih sredstavadelanja na telo vera. Ljudi koji imaju jednostavno srce, nemnogo komplikovan um – jednostavni ljudi, znate, koji nemaju




veoma veliki, veoma komplikovan umni razvoj, ali imaju veomaintenzivnu veru – ovi poprili~no imaju mo} nad svojim telima,poprili~no. Eto za{to se ~ovek nekad iznenadi: “Evo ga ~ovek sa

velikim ostvarenjem, izuzetno bi}e, a robuje i najmanjimfizi~kim stvarima, dok onaj, eto, on je tako jedan jednostavan~ovek i deluje tako prosta~ki, ali ima veliku veru i prolazi krozte{ko}e i prepreke kao pobednik!”

Ne kaèm da visoko kulturno uzdignut ~ovek ne moèda ima veru, ali to je teè, jer uvek postoji ovaj umni elementkoji protivure~i, raspravlja se, poku{ava da shvati, kojeg jete{ko ubediti, koji èli dokaze. Njegova vera je manje ~ista.Neophodno je, onda, pro}i do vi{eg stepena na evolutivnojspirali; onda, prirodno, vera poprima kvalitet vrlo visokog reda.

Ali ho}u da kaèm da u svakodnevnom ìvotu, obi~nom ìvotu, veoma jednostavan ~ovek koji uma vrlo goru}u veru moè daima vladavinu nad svojim telom – bez da to bude istinski“vladavina”; to je naprosto spontana kretnja – kontrolu nadsvojim telom daleko ve}u od nekoga ko je postigao mnogo vi{i

razvoj.

***

Moè li puka vera da stvori sve, savlada sve?

Da, ali mora da bude celovita vera i mora da bude apsolutna. Imora da bude prave vrste, ne tek sila umne misli ili volje, ve}ne{to vi{e i dublje. Volja koju uloì um pokre}e suprotnereakcije i stvara otpor. Mora biti da ste ~uli ne{to o Kueovommetodu za isceljivanje bolesti. On je znao neku tajnu ove mo}i ikoristio je sa znatnim efektom; ali on ju je nazivao ma{tom injegov je metod dao veri koju je pozivao isuvi{e umni oblik.Umna vera nije dovoljna; ona mora da se upotpuni i oja~a

vitalnom i ~ak fizi~kom verom, verom tela. Ako moète dastvorite u sebi celovitu silu ove vrste u svem svom bi}u, ondani{ta ne moè da joj se odupre; ali morate da posegnete dole




do najpodsvesnijeg, morate da u~vrstite veru u samim }elijamatela.

[ri Aurobindo: Ne vidim kako metod vere u }elijama moè dase poredi sa jedenjem kri{ke Meseca. Niko nikad nije dobiokri{ku meseca, ali isceljivanje verom u }elijama je stvarna

~injenica i zakon Prirode i demonstrirana je dovoljno ~esto ~aki odvojeno od joge. Na~in da se dobije vera i sve drugo jeinsistirati da se steknu i odbijati da se poklekne ili o~ajava iliodustane dok ih ~ovek ne stekne – to je na~in na koji se svedobijalo otkako je ova izmu~ena Zemlja po~ela da ima na sebistvorenja koja misle i teè. To je otvarati se uvek, uvek Svetlostii okretati le|a Tami. To je odbaciti glasove koji istrajno govore:“Ne moè{, ne}e{, nesposoban si, ti si marioneta sna” – jer ovosu neprijateljski glasovi, oni odsecaju ~oveka od rezultata koji je dolazio njihovom glasnom halabukom i onda trijumfalnoukazuju na jalovost rezultata kao na dokaz njihove teze.

Te{ko}a nastojanja je poznata stvar, ali te{ko nije i nemogu}e –to te{ko je ono koje je uvek postizano, a od pobede nadte{ko}ama je na~injeno sve {to je vredno u Zemljinoj istoriji.




3

Odvezivanje uma

[ri Aurobindo: Telesna svest kroz staru naviku svesti primasilu bolesti i ide kroz iskustva koja su povezana sa njom – npr.zakr~enje sluzi u grudima i ose}anje gu{enja ili te{ko}e sadisanjem itd. Da bi se otarasio ovoga ~ovek mora da probudi volju i svest u samom telu koja odbija da dopusti ovim stvarimada mu se nametnu. Ali te{ko je to dobiti, a jo{ vi{e to dobiti upotpunosti. Jedan korak ka tome je odvojiti unutra{nju svest odtela – osetiti da niste vi ti koji ste bolesni, ve} da se to samone{to de{ava u telu i uti~e na va{u svest. Onda je mogu}e videtiovu odvojenu telesnu svest, {ta ose}a, koje su njene reakcije nastvari, kako radi. ôvek onda moè da dela na nju da promeni

njenu svest i reakcije.***

Na}i }emo, ako poku{amo, da um ima ovu mo} nevezanosti ida moè da odstupi od tela ne samo u ideji, ve} i u delovanju ito kao da je fizi~ko ili bolje re}i vitalno. Ova nevezanost oduma mora da se oja~a izvesnim stavom ravnodu{nosti premastvarima tela; ne smemo da brinemo su{tinski o njegovomspavanju ili budnom stanju, kretanju ili odmoru, bolu ilizadovoljstvu, zdravlju ili lo{em zdravlju, elanu ili premoru,udobnosti ili neudobnosti, ili o onome {ta jede ili pije. Ovo nezna~i da ne}emo odràvati telo u redu kako treba onolikokoliko moèmo; ne treba da upadnemo u nasilnu askezu iliistinsko zanemarivanje fizi~kog okvira. Ali ne treba ni da nas uumu poga|a glad ili è| ili neudobnost ili lo{e zdravlje ili dapridajemo va`nost koju fizi~ki i vitalni ~ovek pridaje stvarimatela ili uistinu nikakvu sem sasvim podre|ene i ~isto




instrumentalne va`nosti. Niti se sme ovoj instrumentalnoj va`nosti dopustiti da poprimi proporcije neophodnosti; nesmemo na primer da mislimo da ~istota uma zavisi od stvarikoje jedemo ili pijemo, mada su tokom izvesne faze ograni~enjau jelu i pi}u korisna za na{ unutra{nji napredak; niti s drugestrane smemo da i dalje mislimo da je zavisnost uma ili ~akìvota od hrane i pi}a i{ta vi{e od navike, uobi~ajene veze koju

je Priroda postavila izme|u ovih principa. Zapravo, hrana kojuunosimo se moè smanjiti na minimum suprotnom navikom inovom vezom, a da se umni ili vitalni polet ni na koji na~in nesmanje; ~ak naprotiv, sa razboritim razvojem mogu da se obu~eza ve}i potencijal poleta u~e}i da se oslanjaju na tajne izvoreumne i vitalne energije sa kojima su vi{e povezani nego sadrugorazrednim pomagalom fizi~kih boljki...

Oslobo|enje od pot~injenosti telu

Ovako disciplinovan, um }e postepeno nau~iti da prematelu zauzme istinski stav Puru{e. Pre svega, zna}e umnogPuru{u kao onog koji drì telo, a ni na koji na~in samo telo; jer

je sasvim druga~iji od fizi~kog postojanja koje drì umom krozposredstvo vitalne sile. Ovo }e postati toliko normalan stavcelog bi}a prema fizi~kom okviru da }emo po~eti da gaose}amo kao ne{to spolja{nje i odvojivo poput ode}e kojunosimo ili instrumenta koji slu~ajno imamo u ruci. Mo`da ~akdo|emo dotle da osetimo da je telo u izvesnom smislunepostoje}e osim kao neka vrsta delimi~nog izraza na{e vitalnesile i na{e umnosti. Ova iskustva su znak da um dolazi naispravno stanovi{te po pitanju tela, da menja la`no gledi{teumnosti opsednute i zato~ene fizi~kim ~ulnim osetomgledi{tem istinske istine o stvarima.

Drugo, po pitanju kretnji i iskustava tela um }e znatiPuru{u koji sedi unutar njega kao, prvo, svedoka ili posmatra~ai, drugo, kao onog koji zna ili opaà iskustva. Presta}e da




smatra u misli ili ose}a u ~ulnom osetu ove kretnje i iskustvakao svoje soptvene, ve} }e pre da ih smatra i ose}a kao da nisunjegovi sopstveni, kao operacije Prirode kojima rukovodeosobine Prirode i njihovo delovanje jednih na druge. Ovanevezanost se moè na~initi toliko normalnom i sprovesti takodaleko da }e postojati neka vrsta podele izme|u uma i tela iovaj prvi }e opaàti i doìvljavatai glad, è|, bol, premor,

depresiju, itd. fizi~kog bi}a kao da su to iskustva neke drugeosobe sa kojom ima tako blisku uskla|enost da je svestan svega{to se de{ava u njoj. Ova podela je veliko sredstvo, veliki korakka ovladavanju; jer um dolazi dotle da opaà ove stvari prvobez da bude njima prevladan, a na kraju bez da uop{te uti~u nanjega, obezstra{}eno, sa jasnim razumevanjem, ali sasavr{enom nevezano{}u. Ovo je po~etno oslobo|enje umnogbi}a od suànjstva telu; jer ispravnim znanjem koje sepostojano sprovodi u praksu oslobo|enje dolazi neizbe`no.

Ovladavanje uma nad telom

Na kraju, um }e znati Puru{u u umu kao gospodaraPrirode ~ije je odobrenje neophodno za njene kretnje. Na}i }eda kao davalac odobrenja moè da povu~e prvobitni ukaz odprethodnih navika Prirode i da }e naposletku navika prestati ilise promeniti u smeru na koji ukazuje volja Puru{e; ne odmah,

jer staro odobrenje istrajava kao tvrdoglava posledica pro{leKarme Prirode dok se ona ne iscrpi, i dobar deo nje tako|ezavisi od sile navike i ideje o fundamentalnoj neophodnostikoju joj je um ranije pridavao; ali ako ona nije jedna odfundamentalnih navika koje je Priroda uspostavila za odnosuma, ìvota i tela i ako staro odobrenje ne obnovi um ili ako sene povla|uje voljno navici, onda }e naposletku promena do}i.âk se navika gladi i è|i moè minimizirati, inhibirati,ukloniti; navika bolesti se moè na sli~an na~in minimizirati ipostepeno eliminisati, a u me|uvremenu mo} uma da dovede u




red poreme}aje tela bilo svesnim rukovanjem vitalnom silom ili jednostavnim umnim ukazom pove}a}e se u ogromnoj meri.Sli~nim procesom, navika kojom telesna priroda asocira izvesneoblike i stepene aktivnosti sa naporom, premorom,nesposobno{}u moè se ispraviti, a mo}, sloboda, brzina,efikasnost rada bilo fizi~kog ili umnog koji moè da se obaviovim telesnim instrumentom na zadivljuju} na~in pove}ati,

udvostru~iti, utrostru~iti, udesetostru~iti....Moramo da ispravimo pogre{ne zamisli koje je

popularizovala materijalisti~ka Nauka. Po ovoj Nauci normalnaumna i fizi~ka stanja i veze izme|u uma i tela stvarnouspostavljene na{om proteklom evolucijom su ispravna,prirodna i zdrava stanja i bilo {ta drugo, bilo {ta {to im jesuprotno, je ili morbidno i pogre{no ili halucinacija,samoobmana i ludilo. Nepotrebno je i re}i, ovaj konzervativniprincip potpuno ignori{e i sama Nauka kad tako marljivo iuspe{no pobolj{ava normalne operacije fizi~ke Prirode radi~ovekovog ve}eg ovladavanja nad Prirodom. Dovoljno je ovde

re}i jednom za svagda da promena umnog i fizi~kog stanja iodnosa izme|u uma i tela koja pove}ava ~istotu i slobodu bi}a,donosi jasnu radost i mir i umnoàva mo} uma nad sobom inad fizi~kim funkcijama, dovodi jednom re~ju ~ovekovu ve}u vladavinu nad svojom sopstvenom prirodom, o~igledno nijemorbidna i ne moè se smatrati halucinacijom ilisamoobmanom po{to su njeni efekti o~igledni i opipljivi. Ustvari, ona je naprosto voljni napredak Prirode u njenojevoluciji pojedinca, evoluciji koju }e ona sprovesti u svakomslu~aju, ali u kojoj bira da koristi ljudsku volju kao svoj glavni~inilac, zato {to je njen su{tinski cilj da vodi Puru{u do svesnog vladanja nad njom.

***

Najvi{e {to moèmo da u~inimo na fizi~kom polju fizi~kimsredstvima je nu`no nesigurno, kao i vezano ograni~enjima;




~ak ono {to izgleda kao savr{eno zdravlje i snaga tela jeosetljivo i mogu ga svakog trenutka skr{iti fluktuacije iznutra ilisna`ni napad ili {ok od spolja: samo skr{iv{i na{a ograni~enjamoè da do|e vi{e i istrajnije savr{enstvo. Jedan pravac u komena{a svest mora da raste je rastu}i stisak iznutra ili odozgo natelo i njegove mo}i i njegov svesniji odgovor vi{im delovimana{eg bi}a... Ako um moè da preuzme i kontroli{e instinkte i

automatizme ìvotne energije i suptilnu fizi~ku svest i telo, akomoè da u|e u njih, da svesno koristi i, kao {to moèmo re}i, upotpunosti mentalizuje njihovo instinktivno ili spontanodelovanje, savr{enstvo ovih energija, njihovo delovanje tako|epostaje svesnije i vi{e svesno sebe i savr{enije. Ali neophodno jei umu tako|e da raste u savr{enstvu, a on ovo najbolje moè dauradi kad manje zavisi od intelekta fizi~kog uma koji jepodloàn gre{kama, kad nije ograni~en ~ak ni ure|enijim ipreciznijim radom razuma i kad moè da raste u intuiciji istekne {ire, dublje i bliè vi|enje i svetliji protok energije vi{eintuitivne volje. âk u granicama svoje sada{nje evolucije te{ko

je izmeriti stepen u kome je um u stanju da pro{iri svojukontrolu ili svoju upotrebu telesnih mo}i i sposobnosti, a kadase um podiè do jo{ vi{ih mo}i i pogura nazad svoje ljudskegranice, postaje nemogu}e utvrditi bilo kakva ograni~enja: ~ak,kod izvesnih ostvarenja, intervencija volje u automatskom radutelesnih organa izgleda da postaje mogu}a.

Gde god se ograni~enja smanjuju i u proporciji u kojojse smanjuju, telo postaje fleksibilnije i vi{e reaguje i u toj meripostaje podesniji i savr{eniji instrument delovanja duha.




4

Neutralisanje bola

Majka: Mo`da vam je re~eno da }e vam izvesne telesne stvarina koje se ~ovek àli zadati dosta bola. Takve stvari se ~estogovore. Vi onda napravite formaciju straha i nastavite dai{~ekujete bol. I bol dolazi ~ak i kad ne treba.

Ali u slu~aju da je on napokon tu, mogu da vam kaèm jednu stvar. Ako se svest okrene prema gore, bol nestaje. Akose okrene prema dole, bol se ose}a i ~ak pove}ava. Kad ~ovekeksperimenti{e sa okretanjima prema gore i prema dole, vidi datelesna stvar na koju se ~ovek àli kao takva nema nikakve vezesa bolom. Telo mo`da pati mnogo ili ne uop{te, mada jenjegovo stanje ba{ isto. Okretanje svesti je ono {to ~ini svu

razliku.Kaèm “okrenuta prema gore” zato {to je okrenuti seprema Boànskom najbolji metod, ali ono {to se generalnomoè re}i je da ako se svest okrene od bola ka ~ovekovom raduili bilo ~emu {to ~oveka zanima, bol prestaje.

I ne samo bol, nego koja god {teta da mo`da postoji uorganu, dovodi se u red mnogo lak{e kad se svest skrene odnevolje i kad je ~ovek otvoren prema Boànskom. Postoji Sataspekt Boànskog – ~isto vrhovno Postojanje iznad ili s onustranu ili u pozdini kosmosa. Ako moète da ostanete ukontaktu s njim, sve fizi~ko na {ta se ~ovek àli se moèukloniti.

***

Ima jedna stvar koju moète da poku{ate da uradite: to je da sene koncentri{ete na svoj bol, da skrenete svoju pa`nju {to vi{emoète, da uop{te ne mislite na svoj bol, da mislite na njega {to




je manje mogu}e i iznad svega ne koncentrisati se na njega, neobra}ati pa`nju – “Oh, boli me”, onda postaje malo gori; “Oh, jo{ me vi{e boli”, onda postaje jo{ gori, tako, zato {to sekoncentri{ete na njega. A ovo je gre{ka koju ~ovek uvek pravi:misliti, biti tu, obra}aju}i pa`nju, i{~ekuju}i znak bola; onda onprirodno dolazi, dolazi uve}an pa`njom koju je ~ovekkoncentrisao na njega. Eto za{to je, kad vam nije dobro,

najbolja stvar koja ima da se uradi ~itati ili da vam se ne{to~ita, zavisno od stanja u kome ste. Ali ako moète da skrenetesvoju pa`nju, vi{e ne patite.

***

Veoma me zanima pisanje i ~itanje pri~a. Onda zaboravim na bol.

[to dokazuje da je va{ bol barem tri ~etvrtine izmi{ljen.

Dajte da shvatim ovu izmi{ljenu bolest. Ne shvatam jeuop{te.

Vi mislite da ste bolesni i to pove}ava bolest. Kad zaboravite nabolest, ona odlazi maltene potpuno.

***

Jedini nepogre{ivi metod za osloba|anje od bolesti je skrenutisvoju pa`nju od njih i odbiti da im se prida ikakav zna~aj.

[ri Aurobindo: Va{a boljka je o~igledno po svojoj prirodibolest nerava, nije obi~na fizi~ka bolest. Ove bolesti... sepove}avaju ako bilo {ta u vama pristane na njih i prihvati ih, i{to im um pridaje vi{e vrednosti i bavi se njima, to vi{e rastu.Jedini na~in je ostati u}utan, odvojiti se i odbiti da se ona




prihvati ili da se smatra za ne{to naro~ito... Ako moète dasteknete i sa~uvate strpljenje i istrajnost i ispravnu svest iispravan stav po pitanju ovih stvari, stisak koje imaju }epostepeno nestati.

Eliminisanje umnog faktora u bolu

Majka: U slu~aju ljudi koji mogu da izbegnu da se potpunouzrujaju ~im negde imaju bol, koji su u stanju da trpe }utke, dao~uvaju svoju ravnoteù, izgleda da sposobnost tela da toleri{eporeme}aj, a da se ne raspadne u parampar~ad, raste... Telomoè da podnese mnogo vi{e nego {to mislimo, ako se strah ilistrepnja ne dodaju na bol. Ako elimini{emo umni faktor, telo,prepu{teno samo sebi, nema ni strah ni pribojavanje ni strepnjuu vezi onog {to }e da se desi – nema gr~a – i moè dosta dapodnese.

Drugi korak je kad telo odlu~i da istrpi – donese odluku

da istrpi: smesta akutnost, {to je ono {to je o{tro u bolu,nestaje. Govorim apsolutno materijalno. A ako ste smireni – ovde se upli}e jo{ jedan faktor,

potreba za unutra{njom smireno{}u – ako imate ovuunutra{nju smirenost, onda se bol menja u skoro prijatan ~ulnioset – ne “prijatan” u obi~nom smislu, ali skoro udobnoose}anje koje dolazi. Opet, govorim ~isto fizi~ki, materijalno.

A poslednja faza je kad }elije imaju veru u boànskoPrisustvo i u suverenu boànsku Volju, kad imaju ovo poverenjeda sve ide na dobro; onda dolazi ekstaza – }elije se otvore,ovako, postanu svetle i ekstati~ne.

To ~ini ~etiri faze... Poslednja verovatno nije svakom udoma{aju, ali prve tri su veoma jasne.

***




Pre nego {to stigne do vi{eg stanja svesti, postoji faza gde ~ovekmoè u sebi da razvije sposobnost razuma – jasnog, preciznog,logi~nog razuma, sasvim objektivnog u svom vi|enju stvari... Ve}ina ljudi, kad ih ne{to mu~i, postanu vrlo nerazumni. Naprimer, kad su bolesni provode vreme govore}i: “Oh, kako sambolestan, kako je to uàsno! Zar }e ovako da bude sve vreme?”I prirodno biva sve gore i gore. Ili kad im se desi neka nesre}a,

zakukaju: “Samo se meni ovakve stvari de{avaju! A mislio samda je pre sve bilo fino”, i briznu u napad suza, nervni napad.Pa, da ne govorim o nat~oveku, u samom ~oveku postoji vi{asposobnost koja se zove razum, koja je u stanju da gleda nastvari smireno, hladno, razumno. A ovaj razum vam govori:“Nemoj da brine{, to ne}e pobolj{ati ni{ta; ne sme{ da se àli{,mora{ da prihvati{ tu stvar po{to se dogodila.” Onda se smestasmirite. To je vrlo dobar umni trening; razvija rasu|ivanje, vi|enje, objektivnost, a u isto vreme ima veoma zdrav efekat na va{ karakter. Dopu{ta vam da izbegnete da ispadnete sme{nipopu{taju}i pred svojim nervima i dozvoljava vam da se

pona{ate kao razumna osoba.

[ri Aurobindo: Jer znanje, kad ode do korena na{ih nevolja,ima u sebi ~udesnu isceljuju}u mo}, tako re}i. îm dotakneteìvac nevolje, ~im, zaranjaju}i sve dublje i dublje, doprete doonoga {to vas zbilja mu~i, bol nestaje kao ~udom.

Presecanje veze

Majka: Kad ~ovek nije previ{e mekan, kad ima malkoistrajnosti i odlu~i u sebi da ne obra}a previ{e pa`nje, ba{ jeizuzetno kako se bol smanji. A postoji izvestan broj bolesti ilistanja fizi~ke neuravnoteènosti koji se mogu izle~iti naprostouklanjanjem posledice, to jest, prestankom patnje. Obi~no se vrati, zato {to je uzrok i dalje tu. Ako na|ete uzrok bolesti i




delate direktno na njen uzrok, onda moète radikalno da seizle~ite. Ali ako niste u stanju da to uradite, moète daiskoristite ovaj uticaj, ovu kontrolu nad bolom kako biste –potiskuju}i ili elimini{u}i bol ili savladavaju}i ga u sebi – imaliefekat na bolest. Tako da je ovo efekat, tako re}i, od spolja kaunutra; dok je ono drugo efekat iznutra ka spolja, koji jemnogo trajniji i mnogo potpuniji. Ali prvi na~in je tako|e

efikasan....Ima ljudi koji su manje ili vi{e, kako ja to zovem,

“mekani”, to jest, nesposobni da podnesu bol, da ga izdrè, kojiodmah kaù “Ne mogu! Nepodno{ljivo je. Ne mogu vi{e datrpim!” Ah, to ne pomaè situaciji; to ne zaustavljava njihovupatnju, zato {to ne moète, govore}i tome da ga ne èlite, da ganaterate da ode! Ali, ako moète... da unesete u sebe neku vrstu nepokretnosti, {to je mogu}e totalniju, na mesto koje pati,ovo ima efekat anestetika. Ako uspete da unesete unutra{njunepokretnost, nepokretnost unutra{nje vibracije, na ta~ku gdepatite, to ima ta~no isti efekat kao anestetik. Preseca kontakt

izme|u mesta koje pati i mozga, a ~im ste presekli kontakt, akomoète da zadrìte to stanje dovoljno dugo, bol }e nestati.Morate da formirate naviku da to radite. Ali dobijate priliku,sve vreme dobijate priliku da to uradite: pose~ete se, udarite une{to, znate, ~ovek stalno dobija male modrice negde –naro~ito kad se bavi atletikom, gimnastikom i tako dalje – pa,ovo su prilike koje su nam date. Umesto da sednete tuopaàju}i bol, poku{avaju}i da ga analizirate, koncentri{u}i sena njega, {to ~ini da se on sve vi{e i vi{e pove}ava... namernonapravite ovu vrstu koncentracije nepokretnosti u nervu kojipati; na ta~ku gde je bol, indukujete {to je mogu}e totalnijunepokretnost. Pa, vide}ete da ovo deluje, kao {to sam vamrekla, kao anestetik: uspava ga. A onda, ako moète da tomedodate neku vrstu unutra{njeg mira i samopouzdanja da }e boloti}i, pa, uveravam vas da }e oti}i.

Od svih stvari, ono {to se smatra najteèm sa jogi~keta~ke gledi{ta je zubobolja, zato {to je veoma blizu mozga. Pa,




znam da ovo moè da se uradi to ta~ke da se istinski ne ose}anikakav bol uop{te; ovo ne le~i kvaran zub, ali postoje slu~ajeviu kojima ~ovek moè da uspe da ubije bolan nerv. Obi~no je uzubu nerv taj kojeg napadne karijes, bolest, i po~ne daprotestvuje iz sve snage. Tako da ako uspete da uspostavite ovunepokretnost tamo, spe~avate ga da vibrira, spre~avate ga daprotestuje. A ono {to je izuzetno je da ako to radite dovoljno

konstantno, sa dovoljno istrajnosti, bolestan nerv }e umreti i vi{e uop{te ne}ete patiti. Zato {to je to ono koje je patilo, a kad je mrtvo vi{e ne pati. Poku{ajte. Nadam se da nikad ne}eteimati zubobolju!

***

Prva i najneophodnija stvar je da se poni{ti bol presecanjem veze...

Na primer, posekli ste prst, postoji nerv koji je pogo|en,pa nerv brzo otr~i da kaè mozgu, gore, da se ne{to desilo, da

je po{lo naopako ovde dole. To je ono {to vam zadaje bol, da vam se probudi pa`nja, da vam se kaè: “Zna{, ne{to nije kako valja.” Tako da se um smesta zabrine: “[ta ne valja? Oh, kakoboli!”, itd, itd – onda se okrene prstu i poku{a da se postara oonome {to je jo{ uvek ~itavo. Obi~no se stavi mali zavoj. Ali daspre~ite da imate bol ako mnogo boli, morate naprosto daprese~ete vezu sa svojim umom, govore}i nervu: “Sad }uti,obavio si svoj posao, upozorio si me, nema potrebe ni{ta vi{eda govori{; puf! Zaustavljam te.” I kad se ovo obavi dobro, vi{ene patite, gotovo je, bol je potpuno zaustavljen. To je najboljastvar. To je beskrajno bolje nego da sebi govorite da je bolno.

Izlazak iz tela

Kad ~ovek ima veliki bol ili nelagodnost, kako moèmirno da spava?




Majka: Za ovo je potrebna izvesna jogi~ka mo}. Najbolji na~in– a ovaj je apsolutan – je da iza|ete iz svoga tela.

Kad telo pati, kad imate groznicu ili se ose}ate bolesno,ili kad je telo ba{ bolesno, jedina stvar da se uradi je da seiza|e iz njega, da izvedete napolje svoje vitalno bi}e. A onda,ako ste jogi i znate kako, podignete se tik iznad, tako da vidite

svoje telo. Vitalno bi}e, ako je iza{lo u prili~no materijalnomobliku, moè da vidi telo – vi vidite svoje sopstveno fizi~ko telo. A onda, u tom trenutku, sa sve{}u koju imate i silom kojuimate, moète da usmerite zrake svojih sila na mesto u telukoje je bolesno. Ali ovo je vrhunac. To je najsigurniji na~in da~ovek izle~i sebe, a ako ima mo} i znanje nepogre{iv je.

Moète da izle~ite sebe od apsolutno bilo ~ega za vrlokratko vreme. Jedino, sve ovo podrazumeva dosta prakse,uve`bavanja bi}a. To se ne moè uraditi za tren oka. Ali, ustvari, kad je bol nepodno{ljiv i ljudi se onesveste, oni ovo radeinstinktivno. Onesvestiti se zna~i iza}i iz tela. Pa, ima ljudi koji

nisu isuvi{e tesno vezani za svoje telo i kad ne{to krenenaopako, kad je suvi{e bolno ili im nije dobro, oni se onesveste.Preveliki bol ~ini da se onesvestite, to jest, vi izlazite iz

svog tela, zbilja izlazite i ostavljate telo veoma inertnim; i, poduslovom da je tu neko ko ima dovoljno znanja da vas neprotrese ovako ( pokazuje) da bi vas probudio, to je na~in da seumakne od patnje. Naravno, ako imate kraj sebe nekog ko seuspani~i i poprska vas hladnom vodom po glavi ili vas prodrma,onda rezultat moè da bude katastrofalan, ali u protivnom~ovek moè... A malo po malo, prirodno, po{to tamo vi{e nemasvesti da beleì patnju, sve postaje smireno i u skoro svakomslu~aju telo postaje dovoljno nepokretno da moè da se odmarauprkos patnji. Vi{e je uop{te ne ose}a. Ovo je najbolji na~in.




Pomeranje centra svesnosti

Majka: Umna sila, umna aktivnost je nezavisna od mozga. Mismo navikli da koristimo mozak, ali moèmo da koristimone{to drugo, ili bolje re}i, koncentri{emo umnu silu drugde, ida imamo utisak da na{a umna aktivnost dolazi odatle. ôvek

moè da koncentri{e svoju umnu silu u solarni pleksus, ovde( pokazuje) i da oseti da umna aktivnost dolazi odatle...

Ako ikada budete imali glavobolju, savetujem vam dauradite ovo: da uzmete misaonu silu, umnu silu – a ~ak akomoète da povu~ete malo svoje vitalne sile, i nju – i da jenaterate da do|e dole, ovako ( pokazuje, veoma sporo klize}iobema rukama od vrha glave na dole). Ako imate glavobolju ilizaptivenost ili dodir sun~anice, na primer, u svakom slu~ajune{to vam se desi, pa, ako znate kako da uradite ovo i dadovedete silu ovde, ovako, ovde ( pokazuju}i centar grudi), ili~ak niè ( pokazuju}i stomak), pa, nesta}e. Nesta}e. Mo}i}ete da

ovo uradite za pet minuta. Moète da poku{ate, slede}i put kadbudete imali glavobolju... Nadam se da ne}ete imati glavobolju,ali slede}i put kad je budete imali, poku{ajte ovo...

Dakle, sedite sasvim opu{teno i uzmite onda svu svojusilu kao da uzimate, vidite... svu energiju u va{oj glavi, uzmite

je i naterajte je da do|e dole, dole, dole, ovako, polako, veomapa`ljivo, ta~no ovde dole, skroz do pupka. I vide}ete da }e va{aglavobolja da nestane. Radila sam ovaj eksperiment mnogoputa... To je vrlo dobar lek, vrlo lak; nema potrebe da uzimatepilule ili injekcije; izle~i se tek tako.

[irenje sebe

Majka: Kad morate da se suo~ite sa bolom, patnjom, revoltom,gr~em ili ose}anjem bespomo}nosti – {ta god to bilo, sve stvarikoje vam dolaze usput i koje su upravo te{ko}e koje morate da




prevazi|ete – ako moète fizi~ki, {to }e re}i u svojoj telesnojsvesti, da imate utisak {irenja sebe, raspakivanja sebe, moglo bise re}i – ose}ate se kao ne{to skroz spakovano, jedan namotajpreko drugog, kao par~e tkanine, znate, koje se savija ipresavija i opet savija – pa, ako imate ovaj utisak da je ono {to

vas steè i stiska i ~ini da patite ili parali{e va{u kretnju poputpreblizu, isuvi{e tesno savijene tkanine ili poput paketa koji je

isuvi{e dobro vezan, isuvi{e dobro spakovan, i da polako, malopo malo, uklanjate sve slojeve i rasteète se ba{ kao {to ~ovekrazmotava komad tkanine ili lista papira i {iri ga da bude ravani vi leìte ravno i ~inite da se osetite veoma {irokim, {to je {irimmogu}e, {ire}i se najdalje {to moète, otvaraju}i se i ispruàju}ise u stavu potpune pasivnosti sa onim {to bih mogla nazvati“licem ka svetlu”, ne sklup~avaju}i se nazad na va{u te{ko}u,presavijaju}i se na njoj, zatvaraju}i je u sebe, tako re}i, ve}naprotiv, razmotavaju}i se najvi{e {to moète, {to savr{enijemoète, stavljaju}i te{ko}u pred Svetlost – Svetlost koja dolaziodozgo – ako uradite ovo u svim domenima, i ~ak ako ne

uspete da to mentalno uradite – jer to je ponekad te{ko – akomoète da zamislite sebe kako to radite fizi~ki, skoromaterijalno, pa, kad zavr{ite raspakivanje sebe i ispruànjesebe, na}i}ete da je vi{e od tri ~etvrtine te{ko}e oti{lo. A ondasamo malo rada prijem~ivosti prema Svetlosti i poslednja~etvrtina }e nestati.

***

Morate da pro{irite svoju svest, ako moète.Znala sam nekog ko je èleo da pro{iri svoju svest i

rekao je da je na{ao na~in: to je bilo da legne na le|a no}u,napolju, i da gleda zvezde i da poku{a da se poistoveti sa njimai da ode tamo u ogromni svet i da tako izgubi sav ose}ajproporcije u smislu Zemlje i svih ovih malih stvari i da postaneprostran kao nebo – ne moète re}i prostran kao univerzum, jermi vidimo samo njegov si}u{ni deo, ali prostran kao nebo sa




svim zvezdama. A onda, znate, male ne~istote tokom tog vremena otpadaju i shvatate stvari na vrlo velikom planu. To jedobra ve`ba.

***

Draga Majko, kako moèmo da u~inimo svoju svest

prostranom?

Prostranom? Ah, ima mnogo na~ina da se to uradi.Najlak{i na~in je poistovetiti se sa ne~im prostranim. Na

primer, kad osetite da ste zatvoreni u potpuno usku iograni~enu misao, volju, svest, kad osetite kao da ste u lju{turi,onda ako po~nete da mislite o ne~em veoma prostranom,poput, na primer, ogromnosti voda okeana i ako stvarno misliteo ovom okeanu i kako se pruà daleko, daleko, daleko, daleko,u svim pravcima, ovako ( Majka {iri ruke), kako je, u odnosu na vas, on tako dalek, tako dalek da ne moète da mu vidite obale,

nigde ne moète da dosegnete njegov kraj, ni iza, ni ispred, nilevo, ni desno... {irok je, {irok, {irok, {irok... Razmi{ljate otome, a onda imate utisak da plutate na ovom moru, tako, i danema nikakvih granica... Ovo je vrlo lako. Tako vi pro{iritesvoju svest malo...

Ima mnogo intelektualnih na~ina da ~ovek pro{iri svojusvest... Kad vas ne{to mu~i, kad vam je bolno ili veomaneprijatno, ako po~nete da mislite o ve~nosti vremena iogromnosti prostora, ako mislite o svemu tome {to se dogodilopre i svemu {to }e do}i kasnije i da je ova sekunda u ve~nostizbilja samo jedan prolazni dah i da izgleda tako potpuno

sme{no uzrujavati se ne~im {to u ve~nosti vremena... nema ~akni vremena da se opazi, nema mesta, nema zna~aja, jer {ta jesekunda u ve~nosti? ...ako moète da uspete da shvatite ovo,da... kako to da se sro~i?... vizualizujte, zamislite malu osobukoja ste, na maloj Zemlji na kojoj ste i malu sekundu svesti koja vas trenutno povre|uje ili vam je neprijatna – {to je po sebi




samo sekunda u va{em postojanju – a da ste vi sami bili mnogostvari pre i da }ete biti mnogo stvari posle, da }ete ono {to vassad poga|a verovatno potpuno zaboraviti za deset godina, iliako ga se setite re}i }ete: “Kako to da sam pridavao ikakavzna~aj tome?”... ako moète prvo to da shvatite, i da ondapomislite o svojoj maloj osobi koja je sekunda u ve~nosti – ne~ak ni sekunda: neprimetni deli} sekunde u ve~nosti – da se ceo

svet odmotavao pre toga i da }e da nastavi da se odmotava unedogled, ispred, iza i da... pa, onda odjednom ose}atepotpunu apsurdnost zna~aja koji pridajete onome {to vam sede{ava. Istinski ose}ate... koliko je sme{no pridavati ikakavzna~aj svom ìvotu, sebi i onome {to vam se de{ava. A uprostoru od tri minuta, ako ovo uradite kako treba, svaneprijatnost biva zbrisana. âk i veoma dubok bol moè da sezbri{e. Naprosto ovakva koncentracija, stavljaju}i sebe ubeskraj i ve~nost. Sve odlazi. Izlazite iz toga o~i{}eni... To vassmesta izvadi iz va{eg malog ega.




5

]utnja i mir

Majka: Obavezan uslov za izle~enje je smirenost i }utnja. Bilokakva uzrujanost, bilo kakva uskost produàva bolest.

***

ôvek mora da na|e unutra{nji mir i da ga stalno odràva. Usili koju ovaj mir donosi, sve ove male bede }e nestati.

***

Za osloba|anje od napetosti, deset minuta prave smirenosti,

unutra{nje i spolja{nje, su delotvorniji od svih lekova na svetu.U ti{ini leì najdelotvornija pomo}.

***

Ne moète da spavate zato {to va{ um nije u}utan. Va{ezdravlje je lo{e zato {to va{ um nije u}utan. Tako da postojisamo jedan lek za sve va{e bolesti: u}utkajte svoj um.

U}utkivanje uma

Majka: O~igledno je da kad kaèm nekome “Budite mirni”,mogla bih da mislim na mnogo razli~itih stvari u skladu saosobom. Ali prva nezaobilazna smirenost je umna }utnja, jergeneralno to je ono {to najvi{e nedostaje. Kad nekom kaèm“Budite mirni”, mislim: poku{ajte da nemate nemirne,uzbu|ene, uzrujane misli; poku{ajte da smirite svoj mozak i da




prestanete da se vrtite u krug u svim svojim ma{tarijama iopaànjima i umnim konstrukcijama...

Za svakog je metod druga~iji, ali prvo ~ovek mora daoseti iz kog razloga – da li zato {to je ~ovek umoran ili zato {to je prenapregnut ili zato {to istinski èli da se izdigne iznadstanja u kom ìvi – ~ovek mora prvo da shvati i oseti potrebu zaovom }utnjom, ovim mirom u umu. A onda, naknadno, mogao

bi da isproba jednu za drugom sve metode, stare i nove, da bipostigao rezultat...

]utnja je veoma pozitivno stanje; postoji pozitivan mirkoji nije tek suprotnost sukobu – aktivan mir, zarazan, mo}an,koji kontroli{e i smiruje, dovodi stvari u red, organizuje. To jeono o ~emu pri~am. Kad nekom kaèm “Budite mirni”, nemislim da kaèm “Idite i spavajte, budite inertni i pasivni inemojte ni{ta da radite”, daleko od toga!... Istinska }utnja je veoma velika sila, veoma velika snaga.

***

Kako moè ~ovek da uspostavi ustaljen mir i ti{inu uumu?

Pre svega, morate da ga èlite. A onda morate da poku{ate, i morate da istrajete, da

nastavite da poku{avate... Za po~etak, sednete }utke; a onda,umesto da mislite na pedeset stvari, po~nite sebi da govorite:“Mir, mir, mir, mir, mir, smirenost, mir...” Zami{ljate mir ismirenost. Vi teìte, traìte od njega da do|e: “Mir, mir,smirenost.” A onda, kad ne{to do|e i poku{a da vas dotakne i

da bude aktivno, vi tiho kaète, ovako: “Mir, mir, mir.” Negledajte misli, ne slu{ajte misli, shvatate. Ne smete da obra}atepa`nju na sve {to vam dolazi. Znate, kad vam neko uàsnodosa|uje i èlite da ga se otarasite, vi ga ne slu{ate, zar ne?Dobro! Okrenete glavu i mislite na ne{to drugo. Pa, morate toda uradite: kad misli do|u, ne smete da ih gledate, da ih




slu{ate, da obra}ate bilo kakvu pa`nju uop{te, morate da sepona{ate kao da ne postoje. A onda, ponavljajte sve vremekao... kako da to sro~im?... kao {to to radi idiot, koji uvekponavlja istu stvar. Pa, morate da radite isto; morate daponavljate “Mir, mir, mir”. Tako, probajte da radite ovo parminuta, a onda radite ono {to morate da radite; a onda, drugiput, opet po~nete; sednete opet i onda poku{ate. Uradite ovo

kad ustanete ujutro, uradite to uve~e kad idete u krevet.Moète da to radite... recimo da èlite da dobro svarite svojuhranu, moète da radite ovo par minuta pre jela. Ne moète dazamislite koliko }e to pomo}i va{em varenju! Pre nego {topo~nete da jedete, sednete }utke neko vreme i kaète “Mir, mir,mir...” i sve postane smireno. To je kao da sva buka odlazidaleko, daleko, daleko... ( Majka pruà ruke na obe strane) Aonda morate da nastavite da radite ovo; i onda do|e vreme kad

vi{e nema potrebe da sednete i {ta god da radite, {ta god dapri~ate, uvek je “Mir, mir, mir”. Sve ostaje ovde, ovako, ne ulazi( gest ispred ~ela), ostaje ovako. I ~ovek je onda uvek u

savr{enom miru... nakon ne{to godina. Ali u po~etku, veoma mali po~etak, dva ili tri minuta; to je vrlo jednostavno. Za ne{to komplikovano morate da ulaètenapor, a kad ulaète napor niste u}utani. Te{ko je ~initi napordok se ostaje u}utan. Vrlo jednostavno, vrlo jednostavno, ~ovekmora da bude vrlo jednostavan u ovim stvarima. To je kao daste u~ili da zovete prijatelja: on dolazi zato {to je pozvan. Pa,na~inite mir i smirenost svojim prijateljima i zovite ih: “Do|i,mir, mir, mir, mir, do|i!”

***

Uvek je tako kao da vas ja obuimam u ~auru Mira. A onda, kadbiste mogli da stavite – ta~no u ovaj um koji vibrira, me{a sve

vreme, ba{ kao majmun – kad biste mogli da stavite tu... to jeMir koji dela direktno u ovoj materijalnoj vibraciji – Mir u komese sve opu{ta.




Nemojte da mislite, nemojte da mislite da poku{ate dapeobrazite ovaj fizi~ki um ili da ga u}utkate ili da raskrstite sanjim; sve to je i dalje aktivnost. Naprosto ga pustite i dalje, ali...stavite Mir, osetite Mir, ìvite Mir, znajte Mir, Mir, Mir...

To je jedina stvar.

îne}i sebe praznim

Koje su sile koje rade kad je ~ovek u tihoj meditaciji?

Majka: Zavisi od onoga koji meditira.

Ali u tihoj meditaciji zar on sebe ne ~ini potpuno praznim? Kako onda moè i{ta da zavisi od njega?

âk i ako sebe na~inite apsolutno praznim, to ne menja prirodu va{e te`nje... Od kvaliteta te`nje zavisi sila koja odgovara i rad

koji ona dolazi da obavi. înjenje sebe praznim u meditacijistvara unutra{nju ti{inu; to ne zna~i da ste postali ni{ta ili daste postali mrtva i inertna masa. îne}i od sebe praznu posudupozivate ono {to }e je napuniti. To zna~i da vi osloba|atenaglasak svoje unutra{nje svesti ka ostvarenju. Priroda svesti istepen njenog naglaska odre|uju sile koje dovodite u igru biloda }e one pomo}i i ispuniti ili omanuti ili ~ak na{koditi i ko~iti.

***

Moèmo da uzmemo primer... imate hroni~nu bolest,

deformitet tela, fizi~ki nedostatak. Tako da va{a svest, u svojojte`nji i volji, stvara manje ili vi{e stalni naglasak na stvar kojuèli da ostvari, ono {to èlite da izle~ite. Pa, kad na~inite sebepraznim unutra u meditaciji (ovo je jedan oblik meditacije, akoho}ete), zna~i da prekidate ovu koncentraciju volje: va{a svestpostaje neutralna u to vreme. Njen naglasak je na ovoj ta~ki




(mogao bi biti na drugim ta~kama, na stvarima manje ili vi{ekonkretnim ili apstraktnim, ali naglasak je na jednoj ta~ki) ikad sebe u~inite praznim povla~ite ovaj pritisak, ovaj naglasak,i ostajete kao bela strana na kojoj ni{ta nije napisano. To je ono{to ja zovem “~ine}i sebe praznim”: nemati aktivnu voljukoncentrisanu na jednu ili drugu ta~ku. Pa tako kaèm da onogtrenutka kad sebe na~inite praznim, efekat je da se stres

zaustavlja, a ipak u svojoj tihoj te`nji vi stavljate sebe u dodirsa silama koje je privukao naglasak koji obi~no imate, posebnata~ka na kojoj insistirate u drugim prilikama. Eto za{to samnaglasila ~injenicu da sve zavisi od osobe, zato {to sve zavisi odnjene naviknute te`nje, stvari koju ona normalno èli daostvari; jer ona je prirodno u kontaktu sa silama koje }ereagovati na njenu te`nju. Tako da ako na neko vreme nekozaustavi aktivnost ove te`nje i ostane u tihoj, pasivnojprijem~ivosti, e pa, efekat naviknute te`nje ostaje i privu}i }eupravo one sile koje treba da odreaguju na nju.

Dovo|enje mira u telo

Majka: Ovo ose}anje ne~eg tako umirenog – ali ne zatvorenog,umirenog ali otvorenog, umirenog ali prijem~ivog – je ne{to {topostaje ustaljeno kroz ponavljana iskustva. Postoji velikarazlika izme|u ti{ine koja je mrtva, tupa, nereaguju}a iprijem~ive ti{ine u}utanog uma...

One imaju efekat, sve ove stvari imaju efekat nafunkcionisanje tela – funkcionisanje organa, mozga, nerava itd.

***

Jedina stvar koju mogu da predloìm po pitanju bolesti je zvatidole mir. Drìte um dalje od tela bilo kojim sredstvima – bilo~itanjem [ri Aurobindovih knjiga ili meditacijom. To je ono




stanje u kome Milost deluje. A jedino je Milost ta koja le~i.Lekovi samo daju veru telu. To je sve.

***

Za va{e lo{e zdravlje, nemojte da zaboravite da poku{ate dadovedete dole Boànski Mir. Zato {to nijedna bolest ne moè

da se odupre Miru Gospodnjem, a ~ak i setiti se i poku{ati da}e vam ne{to olak{anja.

***

Mir i uti{anost su veliki lek za bolest. Kad moèmo dadovedemo mir u svoje }elije izle~eni smo.

Da li je svest o Boànskom mogu}a ~ak i u fizi~kim}elijama?

[ri Aurobindo: Da, }elije mogu da imaju mir i radost i drugestvari. Kad su sasvim svesne, mogu da izbace suprotstavljaju}estvari napolje. Kad mir si|e u fizi~ko bi}e, on je velika sila zaizle~enje...

Postoji beskrajno more mira, mo}i, Anande odmahiznad glave – ono {to zovemo “prekoglavlje”. A ako je ~ovek ukontaktu sa njim uvek moè da dobije ove stvari.




6

Promena svesti

Majka: Svaki put kad ~ovek ima ose}aj da je zadobio pobedu,otkriva da je ta pobeda bila nepotpuna, delimi~na,neuhvatljiva...

Ovo je vrlo o~igledno, vrlo uo~ljivo kod fizi~kih pobedanad telom. Kroz vrlo usrdan trud ~ovek uspeva uprevazilaènju neke slabosti, ograni~enja, lo{e navike i verujeda je ovo definitivna pobeda; ali nakon nekog vremena ilipovremeno ~ovek smesta uvi|a da ni{ta nije potpuno ura|eno,ni{ta nije definitivno, da ono {to ~ovek misli da je postigaomora opet da se uradi. Jer samo totalna promena svesti iintervencija nove sile, zaokret svesti moè da u~ini pobedu

potpunom...îtava svest mora da se promeni, zaokret svesti mora dase postigne, iskakanje iz stanja u kome je ~ovek ka vi{em stanjuiz kojeg moè da gleda dole na sve slabosti koje èli da izle~i iodakle ima sveobuhvatno vi|enje rada koji ima da se postigne.

***

Obi~na ljudska svest, ~ak i kod najrazvijenijih, ~ak i kod ljudi velikog talenta i velikog ostvarenja, je kretnja okrenuta premaspolja – sve energije su usmerene prema spolja, cela svest se{iri prema spolja; a ako je i{ta okrenuto prema unutra, to je

vrlo malo, vrlo retko, vrlo fragmentarno, de{ava se samo podpritiskom veoma posebnih okolnosti, nasilnih {okova, {okovakoje ìvot zadaje upravo sa namerom da malko obrne ovukretnju okretanja svesti prema spolja.

Ali svi koji ìve duhovni ìvot imali su isto iskustvo:iznenada se ne{to u njihovom bi}u preokrene, tako re}i, okrene




se iznenada i ponekad potpuno prema unutra i tako|e u isto vreme prema gore, iznutra prema gore – ali to nije nekospolja{nje “iznad”, ono je unutra, duboko, ne{to druga~ije od visina kako se zami{ljaju u fizi~kom. Ne{to se bukvalnopreokrenulo. Do{lo je do odlu~uju}eg iskustva i stanovi{ta uìvotu, na~in gledanja na ìvot, stav koji ~ovek zauzima uodnosu na njega se iznenada promenio, a u nekim slu~ajevima

sasvim definitivno, neopozivo.

***

Uistinu, kako bi ~ovek mogao bolje da iskoristi bolest nego daiskoristi priliku da ode duboko u sebe i probudi se, rodi se unovoj svesti, svetlijoj i istinskijoj.

Svest, um i telo

[ri Aurobindo: Postaje vazda jasnije da ne samo {tosposobnost na{e totalne svesti daleko prevazilazi onu od na{ihorgana, ~ula, nerava, mozga, ve} da su ~ak i za na{u obi~numisao i svest ovi organi samo njihovi naviknuti instrumenti, ane njihovi generatori. Svest koristi mozak koji su stvorila njenaupiranja ka gore, nije mozak stvorio svest niti je koristi. Postoje~ak abnormalni primeri koji idu dotle da dokaù da na{i organinisu potpuno nezavisini instrumenti – da otkucaji srca nisu odapsolutno su{tinske va`nosti za ìvot ni{ta vi{e no disanje iliorganizovane mo`dane }elije za misao. Na{ fizi~ki organizamni{ta vi{e ne uzrokuje niti obja{njava misao i svest no {tokonstrukcija motora uzrokuje ili obja{njava pokreta~ku mo}pare ili elektriciteta. Sila je prvobitna, ne fizi~ki instrument.

***




Svest se obi~no poistove}uje sa umom, ali umna svest je samoljudska oblast koja ne iscrpljuje sve mogu}e oblasti svesti ni{ta

vi{e nego {to ljudski vid iscrpljuje sve gradacije boje ili ljudskisluh sve gradacije zvuka – jer ima mnogo iznad ili ispod {to je~oveku nevidljivo i ne~ujno. Isto tako postoje oblasti svestiiznad i ispod ljudske oblasti, sa kojim normalno ljudsko nemakontakt i ~ine mu se nesvesnim – nadumne ili prekoumne i

podumne oblasti.

***

Sve zavisi od toga gde svest smesti sebe i skoncentri{e sebe. Ako svest smesti ili skoncentri{e sebe unutar ega, vi sepoistovetite sa egom – ako u um, poistoveti se sa umom injegovim aktivnostima i tako dalje. Ako svest stavi svojnaglasak napolje, kaè se da ìvi u spolja{njem bi}u i zaboravljana svoj unutra{nji um i vital i najunutarnjije psihi~ko; ako odeunutra, stavi svoj centralizuju}i naglasak tamo, onda zna sebe

kao unutra{nje bi}e ili, jo{ dublje, kao psihi~ko bi}e; ako seuspne izvan tela do ravni gde je sopstvo prirodno svesno svoje{irine i slobode zna sebe kao Sopstvo, a ne kao um, ìvot ilitelo. Taj naglasak svesti je ono {to predstavlja svu razliku.

Majka: La`nost svesti prirodno ima materijalne posledice... i to je ono {to bolest jeste!... Kad ste otvoreni i u kontaktu saBoànskim, vibracija vam daje snagu, energiju; i ako stedovoljno tihi, puni vas velikom rado{}u – i sve ovo u }elijamatela. Padate nazad u obi~nu svest i direktno, bez da se i{tapromeni, ista stvar, ista vibracija koja dolazi iz istog izvorapretvara se u bol, nelagodnost, ose}anje neizvesnosti,nestabilnosti i istro{enosti.

***




Sve je u Boànskom i sve je boànsko. I nu`no, ako promenitesvoje stanje svesti i poistovetite se sa Boànskim, to menjasamu prirodu stvari. Na primer, ono {to je izgledalo dauzrokuje bol ili tugu ili bedu otkriva se da je, sasvim suprotno,prilika za Boànsko da postane bliè vama i uvi|ate da iz ovogdoga|aja mo`da moète da izvu~ete jo{ ve}u radost nego onuizvedenu iz ne~eg prijatnog. Jedino {to to mora da se shvati na

taj na~in, u tom duhu i sa tom sve{}u, jer ina~e, ako se shvati uobi~nom smislu, to je su{ta protivure~nost principa da je sveboànsko.

Ista stvar, potpuno ista vibracija, prema na~inu na koji je primite i odreagujete na nju, moè da donese bilo intenzivnuradost ili znatno o~ajanje, potpuno ista stvar, u skladu sastanjem svesti u kome ste. Tako da nema ni~eg za {ta bi semoglo re}i da je nesre}a. Nema ni~eg {to bi se moglo nazvatipatnjom. Sve {to morate da uradite je da promenite svojestanje svesti. To je sve.






tom stavu prema kontaktima sveta i, ustuknuv{i u na{ojpotpunoj svesti od zadovoljstava i bolova tela, vitalnog bi}a iuma posedujemo ih kao iskustva ~ija priroda, budu}i da jepovr{na, ne doti~e na{e jezgro i stvarno bi}e, niti mu sename}e.

Psihi~ko bi}e i spolja{nja svest

Majka: Ima mnogo razli~itih razloga za{to se ~ovek povremenoose}a ìvlji, puniji snage i radosti... Generalno govore}i, uobi~nom ìvotu ima ljudi koji su, usled njihove samekonstitucije, na~ina na koji su na~injeni, u izvesnom skladu saPrirodom, kao da di{u u istom ritmu i obi~no su ovi ljudi uvekradosni, zadovoljni, uspevaju u onome {to rade, izbegavajumnoge nevolje i katastrofe; ukratko, oni su ti koji su u skladusa ritmom ìvota i Prirode. A pored toga, ima dana kad je ~oveku kontaktu sa boànskom Sve{}u koja radi, sa Milo{}u; a onda

je sve ofarbano, obojeno ovim Prisustvom, a stvari koje vamobi~no izgledaju dosadno i nezanimljivo postaju o~aravaju}e,prijatne, privla~ne, uputne – sve ìvi i vibrira i puno je obe}anjai sile. Tako da kad se otvorite prema ovome, ose}ate se ja~i,slobodniji, sre}niji, puni energije i sve ima smisla. Shvatateza{to su stvari takve kakve su i u~estvujete u op{toj kretnji.

Ima drugih prilika kad ste, iz nekog razloga, maglovitiili za~aureni u sebe ili potonuli i vi{e ni{ta ne ose}ate, a svestvari gube svoj ukus, zanimljivost, vrednost; budete poputbalvana koji hoda.

Sad, ako uspete da se svesno sjedinite sa svojim

psihi~kim bi}em, moèteuvek

da budete u ovom stanjuprijem~ivosti, unutra{nje radosti, energije, napretka, op{tenjasa boànskim Prisustvom. A kad ste u op{tenju sa Tim, vidite gasvuda, u svemu, i sve stvari poprimaju svoje istinsko zna~enje.




Od ~ega to zavisi?... Od unutra{njeg ritma, mo`damilosti; u svakom slu~aju, prijem~ivosti za ne{to {to je iznad vas.

[ri Aurobindo: Lako}a i mir se ose}aju veoma duboko i dalekounutra zato {to su u psihi~kom, a psihi~ko je veoma duboko

unutar nas, prekriveno umom i vitalom. Kad meditirateotvarate se psihi~kom, postajete svesni svoje psihi~ke svestiduboko unutra i ose}ate ove stvari. Kako bi ta lako}a i mir isre}a mogli da postanu jaki i stabilni i da se ose}aju u celombi}u i u telu, morate da odete jo{ dublje i da iznesete punu silupsihi~kog u fizi~ko.

***

Mir i spontano znanje su u psihi~kom bi}u, a odatle se {ire naum i vital i fizi~ko. Spolja{nja fizi~ka svest je ta gde te{ko}a jo{

uvek poku{ava da istraje i donosi nespokojstvo ponekad ufizi~ki um, ponekad u nerve, ponekad u obliku telesnogproblema u telo. Ali sve ove stvari mogu i moraju da odu. âk ibolesti mogu da odu u potpunosti sa rastom mira i mo}i unervima i fizi~kim }elijama – stoma~ni bolovi, slabost o~iju i svedrugo.

Psihi~ko opaànje i fizi~ki poreme}aji

[ri Aurobindo: Kad se psihi~ko bi}e probudi onda je u stanjuda opaà uticaj bolesti ~ak pre nego {to ona u|e u telo. Nesamo {to je ~ovek opaà, ve} zna koji }e organ biti napadnut i~ovek moè da zadrì napad podalje uz pomo} Vi{e Mo}i.




Majka: Jedino ako ste formirali naviku odlaska u sebe,obra}anja unutra{njoj psihi~koj svesti i pu{tanja nje da odlu~i u

vama {ta }ete da uradite, to }ete uraditi sa sigurno{}u, bezustru~avanja, bez pitanja ili bilo ~ega. Znate {ta valja ~initi inema mesta za raspravu...

Ina~e, ako imate naviku prou~avanja i posmatranja,imate pred sobom sve male stvari ìvota koje se stalno

ponavljaju; ne èlite vi{e da ìvite mehani~ki po nekoj vrstinavike, èlite da ìvite svesno, koriste}i svoju volju. Pa, svakogtrenutka se suo~avate sa problemom koji ne moète da re{ite.Mislim, ~isto fizi~ki. Uzmite izvesnu te{ko}u koju imate u svomtelu – ono {to zovemo poreme}aj – koja se prevodi kaonelagodnost ili neraspoloènje; to nije bolest, to jeneraspoloènje, nelagodnost, ne{to ne funkcioni{e ba{ dobro.Onda ako nemate ovo psihi~ko znanje koje vas navodi dauradite direktno onu stvar koja treba da se uradi i bez rasprave,ako èlite da je prenesete svom umu i onome {to smatrate da jeznanje koje imate, onda... Uzmite slu~aj koji leì u polju

medicine, to jest: “Da li da uradim ovo ili ono, uzmem ovaj lekili onaj, promenim ishranu, uzmem ovu hranu ili onu?”... Pagledate ga. Ako nikad niste znali vi{e od izvesnog broja vrloelementarnih principa, va{ izbor je dovoljno lak. Ali ako stekojim slu~ajem malo u~ili i znate, recimo, samo za razli~itesisteme medicinskog tretmana... ima sistema razli~itih zemalja,razli~itih medicinskih sistema; postoje, znate, alopatija,homeopatija, ovo i ono. Pa vam jedno kaè jednu stvar, drugodrugu. Znate ljude koji su vam rekli: “Uradi ovo, uradi ono”,druge koji kaù: “Iznad svega ne radi ovo, uradi ono”, i takodalje, pa se na|ete suo~eni sa problemom i pitate se: “Pa, sasvim ovim, {ta ja znam, {ta }u da odlu~im? Ne znam ni{ta.”

Ima samo jedna stvar koja zna u vama, to je va{epsihi~ko; to ne pravi nikakve gre{ke, ono }e vam smesta re}i,istog trenutka i ako ga poslu{ate bez re~i i bez ideja i rasprava,nave{}e vas da uradite pravu stvar. Ali {to se ti~e svegaostalog... izgubljeni ste.




Nesre}e i probu|ena svest

Majka: Postoji trenutak za izbor, ~ak u nesre}i. Na primer,okliznete se i padnete. Ba{ izme|u trenutka kad ste se okliznulii trenutka kad padnete, postoji deli} sekunde. U tom trenutku

imate izbor: moè da ne bude ni{ta, moè da bude ozbiljno.Samo, va{a svest mora prirodno da bude skroz budna, a vimorate da budete stalno u kontaktu sa svojim psihi~kim bi}em– nemate vremena da uspostavite kontakt, morate da budete ukontaktu. Izme|u trenutka kad se okliznete i trenutka kad stena zemlji, ako je umna i psihi~ka formacija dovoljno jaka, ondato nije ni{ta, ni{ta se ne}e desiti – ni{ta se ne desi. Dok, ako utom trenutku um u skladu sa svojom navikom postanepesimista i zakuka: “Oh! Okliznuo sam se!”... To traje deli}sekunde, to ne traje minut, to je deli} sekunde; tokom deli}asekunde imate izbor. Ali morate da budete tako budni, svakog

trenutka svog ìvota! Na deli} sekunde imate izbor; postojideli} sekunde kad moète da spre~ite da nesre}a bude ozbiljna,kad moète da spre~ite bolest da u|e u vas. Uvek imate izbor. Ali on je na deli} sekunde i ne smete da ga propustite. Ako gapropustite, prekasno je.

ôvek moè da ga na~ini kasnije? (smeh)

Ne. Naknadno, postoji drugi trenutak... Pali ste, ve} ste sepovredili; ali i dalje postoji trenutak kad moète da promenitestvari na bolje ili na gore, tako da to moè da bude ne{to vrlokratko ~iji }e lo{i efekti brzo da nestanu, ili ne{to {to postaneonoliko ozbiljno, onoliko kriti~no koliko je mogu}e. Ne znamda li ste primetili da ima ljudi koji nikad ne propu{taju prilikuza nesre}u. Svaki put kad postoji mogu}nost za nesre}u, desiim se. I nikad njihova nesre}a nije obi~na. Svaki put kadnesre}a moè da bude ozbiljna, bude ozbiljna. Pa, obi~no u




ìvotu ~ovek kaè: “Oh! on je maler, nema sre}e, stvarno musudbina nije naklonjena.” Ali sve je to neznanje. To zavisiapsolutno od rada ~ovekove svesti... Ima ljudi koji su mogli dapoginu, a iza|u iz toga bez ogrebotine; ima drugih za koje nijebilo ozbiljno, a postane ozbiljno.

Ali to ne zavisi od misli, od obi~nog rada uma. Mo`daoni prividno imaju podjednako dobre misli kao drugi – to nije

to. To je sekunda izbora – ljudi koji znaju da reaguju upravo napravi na~in u pravo vreme. Mogu da vam dam na stotineprimera. To je ba{ zanimljivo.

Zavisi u potpunosti od karaktera. Neki imaju takoprobu|enu svest, tako budnu, da nikad ne spavaju, budni suiznutra. Ba{ u sekundi u kojoj je potrebno pozovu pomo}. Iliprizovu boànsku Silu. Ali potrebna je ba{ u toj sekundi. Takoda se opasnost izbegne, ni{ta se ne desi. Mogli su da poginu;izlaze iz toga apsolutno neozle|eni. Kod drugih, naprotiv, ~imimaju najmanju ogrebotinu, ne{to u njihovom bi}u ispadne izreda: neka vrsta straha ili pesimizma ili defetizma dolazi gore

automatski u njihovu svest. Nije bilo ni{ta, samo su uvrnulinogu, a slede}eg trenutka je slome. Nema razloga za to. Vrlolako su mogli da ne slome nogu.

Ima drugih koji se popnu do drugog sprata namerdevine koje popuste pod njima. Mogli su da tresnu o zemlju– iza|u iz toga da ni najmanje ne budu povre|eni. Kako su touradili? Izgleda zapanjuju}e, a ipak ovo je ono kako im sestvari doga|aju. Na|u se na zemlji kako leè sasvim u redu;ni{ta im se nije desilo. Mogla bih da vam dam imena, govorim

vam precizne ~injenice...Znala sam nekog ko je stvarno trebalo da umre, a nije

umro zbog ovoga. Jer je njegova svest reagovala vrlo brzo.Uzeo je gre{kom otrov: umesto da uzme jednu dozu izvesnogleka, uzeo je dvanaest, a to je bio otrov; trebalo je da umre,srce je trebalo da stane (to je bilo pre mnogo godina), a ipak jei dalje sasvim ìv! Reagovao je na pravi na~in.




Kad bi se ove stvari ispri~ale nazvali bi ih ~udima. Onenisu ~uda: to je probu|ena svest.

Iskustva unutra{njeg bi}a

Majko, kako moè ~ovek da promeni svoju svest?

Majka: Prirodno, ima mnogo na~ina, ali svaka osoba to morada radi od polazne ta~ke koja joj je dostupna; a indikacija ona~inu obi~no dolazi spontano, kroz ne{to poput neo~ekivanogiskustva. I za svakog se predstavi malo druga~ije.

Na primer, mo`da ste svesni obi~ne svesti, koja se {irina povr{ini, horizontalno, i radi na ravni koja je u isto vremepovr{ina stvari i ima kontakt sa spolja{njom povr{inom stvari,ljudi, okolnosti; a onda iznenada, iz nekog razloga – kao {to jakaèm, jer se svi razlikuju – dolazi do prebacivanja gore iumesto vi|enja stvari horizontalno, bivanja na istom nivou na

kojem su one, iznenada se podignete iznad njih i vidite ihodozgo, u njihovoj totalnosti umesto da vidite samo mali brojstvari neposredno pokraj vas; to je kao da vas ne{to vu~e gore inavede vas da vidite sa vrha planine ili iz aviona. I umesto da vidite svaki detalj i da ga vidite na njegovom sopstvenomnivou, vi vidite sve kao celinu i to od daleko iznad.

Ima mnogo na~ina da se ima ovo iskustvo, ali ono vamobi~no do|e kao slu~ajno, jednog lepog dana.

Ili u protivnom mo`da imate iskustvo koje je sasvimsuprotno, ali se svodi na istu stvar. Iznenada uronite u dubinu,odmi~ete se od stvari koje ste opaàli, one vam se ~ine daleke,povr{ne, nebitne; ulazite u unutra{nju ti{inu ili unutra{njusmirenost ili unutra{nju viziju stvari, duboko ose}anje,intimnije opaànje okolnosti i stvari, u kome se sve vrednostimenjaju. I postajete svesni neke vrste jedinstva, dubokeistovetnosti koja je jedno upros razli~itim pojavnostima.




Ili u protivnom, tako|e iznenada, ose}aj ograni~enjanestane i u|ete u opaànje neke vrste neodre|enog trajanja,bez po~etka ili kraja, ne{to {to je oduvek i {to }e uvek biti.

Ova iskustva vam do|u odjednom, u bljesku, u sekundi,trenutku u va{em ìvotu, ne znate za{to ili kako... Ima drugihna~ina, drugih doìvljaja – oni su bezbrojni, variraju u skladusa osobom; ali sa ovim, minutom, sekundom takvog postojanja,

hvatate ga za rep. Onda morate da ga upamtite, poku{ate da gaponovo proìvite, idete u dubine iskustva, prise}ate ga se,teìte, koncentri{ete se. Ovo je polazi{na ta~ka, kraj vode}eniti. Za sve kojima je su|eno da na|u svoje unutra{nje bi}e,istinu svoga bi}a, postoji uvek barem jedan trenutak unjihovom ìvotu kad vi{e nisu isti, mo`da ba{ poput bljeskamunje – ali to je dovoljno. To ukazuje na put kojim treba dakrenete, to su vrata koja se otvaraju na ovoj stazi. Pa takomorate da pro|ete kroz vrata i sa istrajno{}u i nepokolebljivomistrajno{}u tragate za tim da obnovite stanje koje }e vas dovestine~em stvarnijem i celovitijem.

Mnoge metode su date tokom vekova; ali metod kojimste nau~eni, metod o kome ste ~itali u knjigama ili ~uli odu~itelja nema delotvornu vrednost spontanog iskustva koje jedo{lo bez o~iglednog razloga i koje je naprosto cvetanjedu{inog bu|enja, sekunda kontakta sa va{im psihi~kim bi}emkoje vam pokazuje najbolji put za vas, onaj koji je najvi{e u

va{em doma{aju, koji }ete onda morati da sledite sa istrajno{}uda biste dostigli cilj – jedna sekunda koja vam pokazuje kakoda krenete, po~etak... Neki ovo dobiju no}u u snovima, nekimado|e ba{ u bilo koje vreme: ne{to {to vidite {to probudi ovunovu svest u vama, ne{to {to ~ujete, prelepi pejza`, predivnamuzika, ili ina~e naprosto par re~i koje pro~itate, ili intenzitetkoncentracije u nekom naporu – apsolutno bilo {ta, ima hiljadurazloga i hiljadu na~ina da se to dobije. Ali ponavljam, svikojima je su|eno da ostvare imali su ovo barem jednom u svomìvotu. To moè biti vrlo kratkotrajno, moè biti kad su bili vrlomladi, ali ~ovek uvek ima, barem jednom u svom ìvotu,




iskustvo toga {ta je istinska svest. Pa, to je najbolji pokazateljstaze koju treba slediti.

***

Kad prvo iskustvo do|e, {to ponekad po~ne kad je ~ovek vrlomlad, prvi kontakt sa unutra{njom rado{}u, unutra{njom

lepotom, unutra{njom svetlo{}u, prvi kontakt sa tim, koje vasodmah navodi da osetite “Oh! to je ono {to èlim”, morate daga gajite, da ga nikad ne zaboravite, da ga drìte stalno predsobom, da govorite sebi “Osetio sam to jednom, tako da moguda ga osetim opet. Bilo je stvarno za mene, makar samo uprostoru od jedne sekunde, i to je ono {to }u oìveti u sebi”...

Ovo je ono {to treba da radite svaki put kad imatepriliku da se saberete, da op{tite sa sobom, da tragate zasobom.

***

Da biste bili svesni apsolutno bilo ~ega, morate da imate voljuza tim. A kad kaèm “da imate volju”, ne mislim da jednogdana kaète “Oh! Ba{ bih to voleo”, a da dva dana kasnijepotpuno zaboravite na to.

Imati volju za tim zna~i stalnu, odràvanu,koncentrisanu te`nju, skoro isklju~ivu preokupiranost svesti.Ovo je prvi korak. Ima mnogo drugih: vrlo pa`ljivo opaànje, vrlo istrajna analiza, vrlo o{tro uo~avanje onoga {ta je ~isto ukretnji, a {ta nije...

Svako od vas bi trebalo da je u stanju da do|e u dodirsa svojim sopstvenim unutra{njim bi}em, ono nije nedostupnastvar. Va{e psihi~ko bi}e je tu upravo da bi vas dovelo ukontakt sa boànskim silama.




Odlu~uju}a promena

Kad se svest ose}a utamni~eno u svom isuvi{e uzanomkalupu, {ta treba ~ovek da radi?

Majka: Iznad svega ne smete da budete nasilni, jer ako ste

nasilni iza}i }ete iz toga umorni, isce|eni, bez ikakvogrezultata. Morate da skoncentri{ete sve sile te`nje. Ako stesvesni unutra{njeg plamena, treba da stavite u taj plamen sve{to je najsna`nije u vama putem te`nje, prizivanja, i da sedrìte {to je vi{e mogu}e u}utanim, dozivaju}i, sa velikimpouzdanjem da }e odgovor do}i. A kad ste u ovom stanju, sasvojom te`njom i svojom koncentrisanom silom, svojimunutra{njim plamenom, pritiskajte ne`no na ovu vrstuspolja{nje korice, bez nasilja, ali uporno, onoliko dugo kolikomoète, bez da se uzrujate, iznervirate ili uzbudite. Morate dabudete savr{eno tihi, da zovete i da gurate.

Prvi put ne}e uspeti. Morate da po~nete opet onolikoputa koliko je neophodno, ali odjednom, jednog dana... nadrugoj ste strani! Onda izronite u okean svetlosti.

Ako se bijete, ako ste nemirni, ako se borite, ni{tane}ete dobiti; a ako se predate svojim nervima, samo }etedobiti glavobolju i to je sve.

To je to: skupite svu svoju mo} te`nje, na~inite od njene{to intenzivno skoncentrisano u apsolutnoj smirenosti, buditesvesni svog unutra{njeg plamena i bacite u njega sve {tomoète, kako bi mogao da gori sve vi{e i vi{e, vi{e i vi{e; aonda zovite svesno i polako gurajte. Sigurno }ete uspeti jednog

dana.***




Koncentri{ite se u srcu. U|ite u njega; idite unutra i duboko idaleko, najdalje {to moète. Sakupite sve ìce svoje svesti kojesu ra{irene unaokolo, urolajte ih i zaronite i potonite dole.

Tamo gori vatra, u dubokoj }utnji srca. To je boànskostu vama – va{e istinsko bi}e. ûjte njegov glas, sledite njegovediktate.

Postoje drugi centri koncentracije, na primer, onaj iznad

krune i drugi izme|u obrva. Svaki ima svoju sopstvenuefikasnost i da}e vam odgovaraju}i rezultat. Ali sredi{nje bi}eleì u srcu i iz srca proisti~u sve sredi{nje kretnje – savdinamizam i poriv za preobraàjem i mo} ostvarenja.

***

Ova promena svesti i njena priprema su se ~esto poredili saformiranjem pileta u jajetu: do poslednjeg trenutka jaje ostajeisto, nema promene, i tek kad je pile potpuno formirano,apsolutno ìvo, ono sebi napravi rupu u ljusci svojim kljuni}em

i iza|e napolje. Ne{to sli~no se de{ava u trenutku promenesvesti. Dugo vremena imate utisak da se ni{ta ne de{ava, da je va{a svest ista kao obi~no; i ~ak, ako imate intenzivnu te`nju,mo`da osetite otpor, kao da kucate u zid koji odbija da popusti.

Ali kad ste spremni iznutra, poslednji napor – jedno kuckanje uljusku svog bi}a – i sve se otvori, a vi se projektujete u drugusvest.

Ose}aj ve~nosti

Majka: Da biste na{li du{u morate da idete ovako ( gest zaranjanja), ovako, da se povu~ete sa povr{ine, da zaroniteduboko i da ulazite, ulazite, ulazite, idete dole, dole, dole uduboku rupu, vrlo duboku, tihu, nepokretnu; a tamo, tamo jeneka vrsta... ne{to toplo, }ute}e, bogato suptancom i veomamirno, veoma puno, kao ose}aj slatko}e – to je du{a.




I ako istrajete i budete svesni, onda dolazi neka vrstapuno}e koja daje ose}anje ne~eg potpunog i sadrì neizmernedubine u kojima, u|ete li, ose}ate da }e se mnoge tajnerazotkriti... kao odraz u vrlo mirnim vodama ne~eg ve~nog. I vi{e se ne ose}ate ograni~eni vremenom.

Imate utisak da oduvek postojite i da }ete postojati ve~no.

To je kad dotaknete sr` du{e. A ako je kontakt bio svestan i dovoljno potpun,

osloba|a vas od ropstva spolja{njim oblicima; vi{e ne ose}ateda ste ìvi samo zato {to imate telo. To je obi~no normalan osetljudskog bi}a, biti tako vezan za ovaj spolja{nji oblik da kadmislim o “sebi” mislim o telu. To je normalna stvar. Stvarnostosobe je stvarnost tela. Jedino kad ~ovek na~ini trud zaunutra{nji razvoj i poku{a da na|e ne{to malo stabilnije u svombi}u moè da po~ne da ose}a da ovo “ne{to”, koje je stalnosvesno kroz sva doba i svu promenu, mora biti “ja”.

***

U pozadini cele tvorevine (govorim o materijalnoj tvorevini),postoji savr{ena ti{ina, koja nije suprotnost buci, ve} pozitivnati{ina, a ona je u isto vreme potpuna nepokretnost. To je vrlodobro kao protivotrov neredu. Ali ose}aj ve~nosti je jo{ bolji iima slatko}u koje nema u ovom drugom; ose}aj ve~nostiuklju~uje tako|e ose}aj slatko}e (ali ne slatko}e kako je mishvatamo). Izuzetno mu je “udobno”, to jest, nema razlogaza{to bi se menjao ili prestao ili otpo~eo ponovo. Takav je,savr{en je po sebi. A ovo su najbolji protivotrovi za ono drugo

stanje[

nereda]

: mir, jednostavni mir, nije uvek dovoljan.




8

Tajne telesne svesti

[ri Aurobindo: Svaka ravan na{eg bi}a – umna, vitalna, fizi~ka– ima svoju sopstvenu svest, zasebnu iako me|usobnopovezanu i u me|udejstvu; ali na{em spolja{njem umu i~ulnom opaànju, u na{em budnom iskustvu, one se sve brkajuskupa. Telo, na primer, ima svoju sopstvenu svest i dela iz nje,~ak bez ikakve na{e sopstvene umne volje ili ~ak protiv te volje,a na{ povr{inski um um zna vrlo malo o ovoj telesnoj svesti,ose}a je samo na nasavr{en na~in, vidi samo njene rezultate iima najve}u te{ko}u u otkrivanju njihovih uzroka. Deo je jogeda se postane svestan ove zasebne svesti tela, videti i osetitinjene kretnje i sile koje delaju na nju iznutra ili od spolja i

nau~iti kako je kontrolisati i usmeravati ~ak u njenimnajskrivenijim i (za nas) podsvesnim procesima.

***

Telo je uglavnom nesvesno ili radije podsvesno – mora da sena~ini svesnim.

Kako da ga ~ovek na~ini svesnim?

Dovode}i dole istinsku svest u njega i bivaju}i u}utan, budan isvestan u umu i vitalu.

***

Fizi~ka sadana zna~i dovesti dole vi{u svetlost i mo} i mir i Anandu u telesnu svest, otarasiti se inercije fizi~kog, sumnji,ograni~enja, spolja{nje tendencije fizi~kog uma, fali~nih




energija vitalnog fizi~kog (nerava) i uneti umesto toga istinskusvest tamo, kako bi fizi~ko moglo da bude savr{en instrumentza Boànsku Volju.

***

Na kraju, telo slu{a um automatski kod onih stvari kod kojih je

formiran ili treniran da ga slu{a, ali veza tela u odnosu na umnije kod svih stvari veza automatskog savr{enog instrumenta.Telo tako|e ima svoju sopstvenu svest i, mada je podumaninstrument ili sluga svesti, moè da ne slu{a ili da ne uspeva daslu{a, tako|e. Kod mnogih stvari, po pitanju zdravlja i bolestina primer, kod sveg automatskog funkcionisanja, telo deluje posvom i nije sluga uma. Ako je premoreno, moè da pruìpasivan otpor umovoj volji. Moè da pomra~i um tamas-om,inercijom, tupo{}u, isparenjima podsvesnog, tako da um nemoè da dela. Ruka se podigne, nema sumnje, kad dobijesugestiju, ali isprva noge ne slu{aju kad se od njih zatraì da

hodaju; moraju da nau~e kako da napuste puze}i stav i kretnjui da zauzmu uspravnu i hoda~ku naviku. Kad isprva zatraìteod ruke da povu~e pravu liniju ili da svira muziku, ona to nemoè da uradi i ne}e to uraditi. Mora da bude {kolovana,trenirana, u~ena, a kasnije radi automatski ono {to se od njezahteva. Sve ovo dokazuje da postoji telesna svest koja moèda radi stvari po umovom nare|enju, ali mora da budeprobu|ena, trenirana, da se od nje na~ini dobar i svestaninstrument. Moè ~ak da se tako istrenira da umna volja ilisugestija mogu da le~e bolest tela.

Majka: Najva`nija stvar u terapeutici je nau~iti telo da reagujekako treba i da odbaci bolest.

***




Telo biva izle~eno ako odlu~i da bude izle~eno.

***

Telo ima svest koja je sasvim li~na u odnosu na njega i potpunonezavisna od uma. Telo je potpuno svesno svog sopstvenogfunkcionisanja, svoje sopstvene uravnoteènosti ili

neuravnoteènosti i postaje apsolutno svesno na vrlo precizanna~in da li negde postoji poreme}aj ili tako to,... ~ak i akonema spolja{njih simptoma. Telo zna da li je njegovo celofuncionisanje skladno, dobro uravnoteèno, dobro regulisano,da li te~e kako treba; ima ovu vrstu obilja – ose}aj obilja,radosti i snage – ne{to kao radost ìvljenja, delanja, kretanja uuravnoteènosti punoj ìvota i energije. Ili u protivnom telomoè da bude svesno da ga lo{e tretiraju vital i um i da to {kodinjegovoj sopstvenoj ravnoteì i pati od toga. Ovo moè daprouzrokuje potpuni slom njegove uravnoteènosti.

Telo i njegovi gospodari

Majka: Kad ~ovek razvije ovu telesnu svest, moè da ima vrlo jasno opaànje suprotstavljenosti izme|u razli~itih vrsta svesti.Kad je telu ne{to potrebno i zna da je to ono {to mu treba, a

vital èli ne{to drugo, a um, pak, neku tre}u stvar, pa, lakomoè da do|e do rasprave me|u njima, suprotstavljanja isukoba. A ~ovek moè vrlo dobro da razlu~i {ta jeuravnoteènost tela, potreba tela po sebi i kako se vital me{a iobi~no uni{tava ovu uravnoteènost i pravi toliko {tete razvoju,zato {to je neznalica. A kada u|e um, on jo{ stvori i drugiporeme}aj uz onaj izme|u vitala i fizi~kog, uvode}i svoje ideje,svoje norme, svoje principe, svoja pravila, svoje zakone i sveostalo i po{to ba{ i ne uzima u obzir potrebe ovog drugog[tela], èli da radi ono {to rade svi drugi.




Ljudska bi}a imaju mnogo delikatnije i neizvesnijezdravlje od ìvotinja zato {to njihov um interveni{e i naru{avauravnoteènost. Telo, prepu{eno samom sebi, ima siguraninstinkt. Na primer, nikad ne}e telo, ako se prepusti samomsebi, da jede kad mu nije potrebno ili da uzme ne{to {to }e mubiti {kodljivo. I spava}e kad mu je potrebno da spava, dela}ekad mu je potrebno da dela. Instinkt tela je veoma siguran.

Vital i um su oni koji ga naru{avaju, jedan svojim èljama ihirovima, drugi svojim principima, dogmama, zakonima iidejama. A naàlost, u civilizaciji kako se ona shvata, sa vrstomobrazovanja koja se daje deci, ovaj siguran instinkt tela sekompletno uni{tava: ostatak je taj koji dominira. I prirodnostvari se de{avaju onako kako se de{avaju: ~ovek jede stvarikoje su {kodljive, ne odmara se kad treba ili spava previ{e kadnije neophodno ili radi stvari koje ne bi trebalo i potpuno kvarisvoje zdravlje.

***

Telo je mnogo manje te{ko za organizovati nego vital, naprimer. Ali um i vital, sa karakterom i temperamentom kojiimaju, {ta sve ne rade ovom sirotom robu od tela! Nakon {to galo{e tretiraju, mo`da kvare}i ga (ono malo protestuje, doneklese razboli), ova dva sau~esnika kaù: “Kakva je stoka ovo telo,ne moè da nas prati u na{oj kretnji!” Naàlost, telo slu{a svojegospodare, um i vital, slepo, bez ikakvog razlu~ivanja. Umdolazi sa svojim teorijama: “Ne sme{ da jede{ ovo, na{kodi}e ti;ne sme{ da radi{ ono, to je lo{e”, a ako um nije mudar i jasnog vida, siroto telo pati od posledica nare|enja koja prima. A ne}uda pri~am o nare|enjima koja prima od vitala. Um sa svojimkrutim principima i vital sa svojim preterivanjima i izlivima istrastima su hitri da uni{te uravnoteènost tela i da stvorestanje premora, iscrpljenosti i bolesti.

***




Po svojoj samoj prirodi ono [telo] je poslu{ni i verni sluga.Naàlost, ono retko ima sposobnost razlu~ivanja koju bi trebaloda ima po pitanju svojih gospodara, uma i vitala. Slepo ihslu{a, po cenu svoje sopstvene dobrobiti... Ono mora da budeoslobo|eno od ove tiranije, a to moè da se uradi samo krozstalno jedinstvo sa psihi~kim centrom bi}a. Telo ima ~udesnu

sposobnost prilago|avanja i istrajnosti. U stanju je da uraditoliko mnogo vi{e stvari nego {to ~ovek obi~no zami{lja. Akoumesto neznala~kih i despotskih gospodara koji sada njimrukovode, njim vlada sredi{nja istina bi}a, bi}ete zapanjeni {ta je sve u stanju da uradi.

Pustiti telo da povrati svoju ravnoteù

Majka: âk jednostavno u telu, kad postoji ne{to kao napad,nesre}a, bolest koja poku{ava da ga napadne – ne{to takvo,

napad na telo – telo prepu{teno svojoj prirodnoj spontanostiima poriv, te`nju, spontanu volju da pozove u pomo}. Ali ~imu|e u glavu, to uzima oblik stvari na koje smo navikli i sve sepokvari. Ali ako vidite telo po sebi, onakvo kakvo jeste, imane{to {to se iznenada probudi i zove u pomo} – ali sa takvom verom, takvim intenzitetom, ba{ kao {to mala beba zove svojumamu... Telo prepu{teno sebi, bez ove vrste stalnog delovanjauma na njega, ima ovo: ~im se ne{to naru{i, ono smesta imate`nju, poziv, traganje za pomo}i, i ovo je veoma mo}no. Akose ni{ta ne uplete, to je veoma mo}no. To je kao da su se }elijesame izdigle u te`nji, pozivu.

Skrivena u telu su neprocenjiva neznana blaga. U svimnjegovim }elijama postoji intenzitet ìvota, te`nja, volja zanapretkom koje obi~no ~ak ni ne uvi|amo. Telesna svest bimorala da bude potpuno izvitoperena delovanjem uma i vitalakako ne bi imala trenutnu volju da ponovo uspostavi svojuuravnoteènost. Kad ova volja nije tu, to zna~i da je celu




telesnu svest iskvarila intervencija uma i vitala. Kad ljudi gajesvoju bolest manje ili vi{e podsvesno sa nekom vrstommorbidnosti pod izgovorom da ga to ~ini zanimljivim, to uop{tenije njihovo telo – siroto telo! – to je ne{to {to su mu nametnuliumnom ili vitalnom izopa~eno{}u. Telo, ako se prepusti samomsebi, je izuzetno, jer ne samo {to teì za uravnoteèno{}u idobrobiti, ve} je u stanju da povrati svoju sopstvenu

uravnoteènost. Ako ostavite svoje telo na miru bez da seupli}ete sa svim svojim mislima, svojim vitalnim reakcijama,svojim depresijama, svim svojim takozvanim znanjem, svojimumnim konstrukcijama, svojim strahovima – ako prepustite telosamom sebi, ono }e spontano da uradi ono {to je neophodno dasebe opet dovede u red.

Ovo telo u svom prirodnom stanju voli uravnoteènost, voli sklad; drugi delovi bi}a su oni koji kvare sve.

Majko, kako moè ~ovek da spre~i um od uplitanja?

Ah! Prvo to morate da èlite, a onda morate... kao kad ljudiprave puno buke, pa im ~ovek kaè: “]utite, }utite, }utite!”,morate to da uradite kad nai|e um sa svim svojim sugestijama isvojim kretnjama. Morate da ga u}utkate, umirite, naterate gada bude tih.

Prva stvar je ne slu{ati ga. Najve}i deo vremena, ~im sveove misli do|u, ~ovek ih pogleda, poku{a da shvati, slu{a, paprirodno budala pomisli da ste jako zainteresovani i poja~asvoju aktivnost. Ne smete da slu{ate, ne smete da obra}atepa`nju. Ako pravi previ{e buke, morate da mu kaète: “Budimiran! A sad ti{ina, }uti!” bez da vi li~no dignete mnogo buke,shvatate. Ne smete da radite kao ljudi koji po~nu da vi~u“]utite”, pa i sami dignu toliku buku da budu ~ak gori odostalih!




Sigurnost izle~enja

Majka: Kad ste normalni, {to }e re}i, neiskvareni lo{imu~enjem i lo{im primerima, kad ste ro|eni i ìvite u zdravom irelativno uravnoteènom i normalnom okruènju, telo,spontano, bez ikakve potrebe da se me{a umno ili ~ak vitalno,ima sigurnost da }e ~ak i ako ne{to krene naopako ono biti

izle~eno. Telo nosi unutar sebe sigurnost izle~enja, sigurnost da}e bolest ili poreme}aj sigurno da nestanu. Jedino kroz la`noobrazovanje iz okruènja telo postepeno biva u~eno da postojeneizle~ive bolesti, nepopravljive nesre}e i da ~ovek stari, i sveove gluposti koje podrivaju njegovu veru i samopouzdanje. Aliu normalnom slu~aju, telo normalnog deteta – telo, ne govorimo umu – telo samo ose}a da kad ne{to krene naopako ono }esigurno biti opet u redu. A ako nije tako, to zna~i da je ve}izopa~eno. Njemu izgleda normalno da bude dobrog zdravlja,izgleda mu sasvim nenormalno ako ne{to krene naopako irazboli se; a u svom instinktu, svom spontanom instinktu, ono

je sigurno da }e sve biti u redu. Jedino je izopa~enje misli onokoje uni{tava ovo; kako ~ovek raste, misao postaje sve vi{e i vi{e izobli~ena, ima svakojakih kolektivnih sugestija i tako,malo po malo, telo gubi svoje poverenje u sebe i prirodno,izgubiv{i svoje samopouzdanje, tako|e gubi spontanusposobnost vra}anja svoje uravnoteènosti kad je naru{ena.

Ali ako su vas kao vrlo mlade, od va{eg najranijegdetinjstva, u~ili svakojakim vrstama obeshrabruju}ih,deprimiraju}ih stvari – stvari koje uzrokuju raspadanje, takore}i, ili dezintegraciju – onda ovo siroto telo daje sve od sebe,ali je izopa~eno, iskvareno i vi{e nema ose}aj svoje unutra{njesnage, svoje unutra{nje sile, svoje mo}i da reaguje.

Ako se postarate da ga ne iskvarite, telo nosi unutarsebe sigurnost u pobedu. Jedino to {to pogre{no koristimo mislii uticaj toga na telo uskra}uje mu ovu sigurnost u pobedu. Takoda je prva stvar koja treba da se uradi gajiti ovu sigurnostumesto uni{tavati je. A kad je ona tu, nikakav napor nije




potreban da se teì, ve} naprosto cvetanje, razmotavanje teunutra{nje sigurnosti u pobedu.

Telo nosi unutar sebe ose}aj svoje boànskosti. To jeono {to morate da oporavite u sebi ako ste ga izgubili.

***

Morate da kaète detetu – ili sebi, ako vi{e niste samo beba –“Sve u meni {to izgleda nestvarno, nemogu}e, iluzorno, to jeono {to je istinito, to je ono {to moram da odgajam.” Kad imateove te`nje: “Oh, ne biti ograni~en sve vreme nekomnesposobno{}u, zadràvan sve vreme nekom lo{om voljom!”,morate da odgajate u sebi sigurnost da je to ono {to je su{tinskiistinito i da je to ono {to mora da se ostvari.

Onda se vera budi u }elijama tela. A vide}ete danalazite odgovor u samom svom telu. Telo samo }e da ose}a da}e, ako njegova unutra{nja volja bude pomagala, oja~avala,usmeravala, predvodila, sva njegova ograni~enja postepeno

nestati.

Vibratorni proces bolesti

Majka: Imam neke zanimljive stvari da vam kaèm. U vezi teprehlade. Izuzetna isceljuju}a mo}... Sve faze u njihovojnajakutnijoj formi, sa prou~avanjem procesa, prolaskom krozsvaku fazu za par sati, ili par minuta (zavisno od toga {ta je).Kad imate prehladu, obi~no idete kroz jednu fazu, onda drugu(znate kako je to), onda ona ide niè, onda dolazi do ka{lja,

onda... Kroz sve ovo se pro{lo brzo i za dva dana je bilo gotovo.I to sa celim procesom, ali ne mentalizovanim procesom, neuop{te: vibratorni proces, koji pokazuje kako Sila dolazi ideluje, a u isto vreme... Oh, bilo je vrlo, vrlo zanimljivo, zato{to je bila uloga koju je igralo podesvesno, uloga koju su igralesvesne rakcije, uloga koju je igrala volja (to je ogromna,




enormna uloga), uloga koju je igrala umna sugestija (ogromna,tako|e) i... delovanje vrhunske Vibracije. Cela stvar detaljno,dan i no}, konstantno...

Uzmite, na primer, ka{alj (ne u grudima, u grlu). Dakle,prva vibracija: iritacija koja privla~i va{u pa`nju kako bi vasnavela da se naka{ljete. Ona ima izvesnu vrstu vibracije kojubismo mogli nazvati “za{iljenom”, ali nije nasilna: lagana je,

dosadna. To je prva mala vibracija. Pa sa tom vibracijom,bu|enje pa`nje u okruùju}oj svesti [grlenih }elija]; ondaodbijanje da se prihvaati ka{alj, odbijanje ovde [u grlu], kojeisprva maltene uzrokuje mu~ninu (sve ovo se vidi krozmikroskop, razumete, to su si}u{ne stvari). Pa`nja se fokusira.Onda, na toj ta~ki, postoji nekoliko mogu}ih faktora, ponekadistovremenih, a ponekad jedan otera drugog; ~ovek strepi:ne{to po|e naopako i postoji bojazan {ta }e da se desi; drugi je volja da ni{ta ne}e biti naru{eno iritacijom; i iznenada, vera da je Sila u stanju da povrati red svugde smesta – ni{ta od ovoganije intelektualno: to su vibracije.

Onda, u neko doba ju~e ujutro, desilo se ne{to vrlozanimljivo: jasno opaànje da velika ve}ina }elija (u ovom slu~aju: ne govorim o celom telu, govorim o ovoj ta~noodre|enoj ta~ki – grlu, nosu itd.), da velika ve}ina }elija i daljeima neku vrstu ose}anja – koje izgleda da je rezultat nebrojenihiskustava ili navika (oba je; ne jasno jedno ili drugo, ve} oba) –da sila Prirode, {to }e re}i, priroda koja upravlja telom, zna {tatreba da se uradi bolje od boànske Mo}i: to je ono “radio samto”, ono “to zna bolje”. Eto kako je to. Pa onda, kad se ova novasvest koja se odra|uje u fizi~kom bi}u do~epa toga, oh, to jebilo kao da se do~epala izuzetnog otkrovenja; rekla je: “Ah,

uhvatila sam te, ti si krivac! Ti si taj koji spre~avapreobraàj.”... A ta prehlada je do{la kao lupa, shvatate. Do{la je i

uve}ala sve kako bi postalo vidljivije i lak{e za opaànje. Adetalj svega {to se de{ava je, oh, zbilja ~udesan: to je ~itav svet




i to su si}u{ne stvar~ice koje generalno prolaze neopaène zato{to mi opaàmo umno...

Sve ovo mora biti da se de{ava u svakome, ali ljudi sunesvesni. Svest }elija je ta koja se probudila, shvatate. To jetako zanimljivo! I kako bolesti mogu da se izbegnu, kakostvari... Sve to zasnovano na iskustvu nestvarnosti pojavnihoblika: igra se odvija u pozadini, koja je sasvim razli~ita od

onoga {to vidimo ili znamo.

Prelaz u svesti

Majka: Iskustvo koje imam ve} mesecima, naro~ito od ovegodine, da “prelaz” svesti... umesto da svest bude u obi~nomstanju, ako je prebacite (govorim o svesti tela), ako se direktnona{timuje prema Boànskom, za nekoliko... ponekad su tosekunde, ponekad minuti, ali za nekoliko minuta boljkaapsolutno nestaje. A ako uradite ba{ ovo ( Majka mal~ice nagne

prst ulevo), vratite se malo unazad, vra}a se smesta. A akoodràvate svest u ispravnom poloàju, to je savr{eno.To je iskustvo koje sam imala vi{e od sto puta, ~ak i sa

takvim stvarima kao {to je zubobolja – a to je bol koji je te{koizle~iti – ~ak o{trim bolovima na ovom ili onom mestu. Telo jeto koje ima iskustvo. Telo to zna.

(duga ti{ina)

To je vrlo zanimljivo zato {to je to iskustvo koje se ima usvakom detalju i u svakoj fazi. Prva stvar koju je na{lo je da

vi{e ne misli na boljku, nije njom preokupirano. To je prva faza.Kasnije, na{lo je da kad je bilo zaokupljeno ne~im drugim,znatno je opadala. Kasnije, imalo je iskustvo da ako do|e blizuneko ko zna da vam nije dobro, ona se vrati! Sve to je vrlo, vrlozanimljivo: mnogo malih potvrda svakog minuta. I na kraju jeimalo ponavljan i apsolutno ubedljiv dokaz da ~im se




koncentri{e na Boànsko, ulazi u vezu (zato {to ose}a, ima osetu }elijama), ~im se skoncentri{e (bez da obra}a pa`nju nabolnu ta~ku: bolje je ne mariti za nju), nestaje totalno do ta~keda... Ima kad je tako (bilo je stvari koje bole, tako da je prviefekat bio vi{e ne ose}ati bol), bilo je u po~etku i kad bizatraìlo intervenciju (telo) i ona bi imala efekta, ali jepostojalo ose}anje borbe, otpor (ne{to tako): potrajalo bi malo

vremena; ali kad bi uspelo da se skoncentri{e bez zahtevanja, vidite, naprosto daju}i sebe Boànskom, onda ne misli o tome,telo vi{e ne misli o bolu, ali nakon izvesnog vremena, vidi da jepotpuno nestao! – nije mislilo o njemu, vi{e nema ni~ega.

Ovo iskustvo se ponovilo na stotine puta za sve vrsterazli~itih stvari.

***

Vi|ala sam to – fizi~ku patnju koja traje, koja ne prestaje, kojatraje dan i no}. A onda iznenada, umesto da budete u ovom

stanju svesti, vi ste u onom od ovog isklju~ivog boànskogPrisustva. Bol nestao! A bio je fizi~ki, sasvim fizi~ki, sa fizi~kimrazlogom. Da, lekari bi rekli: “To je zbog ovoga, zbog toga itoga”, sasvim materijalna stvar, ~isto fizi~ka; i puf! ode... Svestse promeni i eto ga nazad.

Ako ~ovek ostane dovoljno dugo u istinskoj svesti, stvarkako izgleda, {to }e re}i, ono {to mi zovemo fizi~ka “~injenica”[o bolesti], ona i sama nestane, ne samo bol.

Telo kao izraz dublje stvarnosti

Majka: Lek za sve fizi~ke poreme}aje leì u tome da }elije buduube|ene – svesne i ube|ene – da su one izraz Boànskog ili ~akda su one boànske u svojoj su{tini.

***




Kroz ponavljana, svakodnevna iskustva, sve sam uverenija dasu svaki poreme}aj u telu i sve bolesti rezultat sumnje u}elijama ili izvesnoj grupi }elija. One sumnjaju u konkretnustvarnost Boànskog, sumnjaju u Boànsko Prisustvo u sebi,sumnjaju da su boànske u svojoj samoj su{tini i ova sumnja jeuzrok svih poreme}aja.

îm uspete da u njih ubrizgate sigurnost u Boànsko,poreme}aj nestaje skoro istog trenutka, a vra}a se samo zato{to se, budu}i da nije definitivno oterana, sumnja ponovo vra}a.

***

Kad postoji jasno lokalizovana boljka u telu, koji jenajbolji na~in da se otvori fizi~ka svest da primi isceljuju}u Silu?

Svako mora da na|e svoju sopstvenu kretnju; zato {to za svaku

osobu, ono {to je najdelotvornije je metod za koji je manje ili vi{e pripremljena i koji joj je najbliskiji. Tako da je veoma te{konapraviti op{te pravilo.

Ali priprema op{te vrste je mogu}a. Ovo je da semetodi~no navikne telo da shvati da je ono samo spolja{njiizraz istinskije i dublje stvarnosti, a da je ova istinskija i dubljastvarnost ono {to upravlja njegovom sudbinom – mada onotoga obi~no nije svesno.

Moète da pripremite telo kroz niz opaànja,...pokazuju}i mu primere, navode}i ga da shvati stvari kao {to~ovek ~ini da ih dete shvati, bilo opaànjem svojih sopstvenih

kretnji – ali ovde je ~ovek prili~no slep! – ili opaàju}i kretnjedrugih... Uzmite ovo, na primer: izvestan broj ljudi, sme{ten uta~no iste okolnosti, bude pogo|en na vrlo razli~it na~in.Moèmo ~ak i}i dalje: u datom nizu okolnosti, datom izvesnombroju odre|enih pojedinaca u naoko identi~nim uslovima, za




neke rezultati budu katastrofalni, dok se drugi izvukuneozle|eni.

Tokom rata je bilo jako mnogo primera ovakve vrste zaprou~avanje. Kod epidemija je ista stvar; kod prirodnihnepogoda, kao {to su plimski talasi, zemljotresi ili cikloni, isto

je.Telo shvata ove stvari ako mu se prikaù i objasne kao

{to ~ovek obja{njava stvari detetu: “Vidi{, bilo je ne{to drugo {to je delovalo tamo, ne samo gruba materijalna ~injenica posebi.” Ukoliko ga neka lo{a volja ne spre~i, ono shvati.

Ovo je priprema...

Tri koraka da se izle~i svaki poreme}aj

Sad pretpostavimo da usled neke bolesti ili ne~egdrugog imate neki bol na nekoj ta~ki. Tog trenutka sve }ezavisiti, kao {to sam rekla na po~etku, od pristupa koji vam je

najbliskiji. Ali moèmo da damo primer. U bolovima ste, u velikim bolovima; jako vas boli, mnogo patite.Prva ta~ka: ne zadràvajte se na bolu govore}i sebi:

“Oh, kako boli! Oh, ovaj bol je nepodno{ljiv! Oh, postaje svegori i gori, nikad ne}u mo}i da ga izdrìm”, itd, sve te takvestvari. [to vi{e mislite tako i ose}ate tako i {to je vi{e va{apa`nja koncentrisana na njega, to bol vi{e znatno narasta.

Dakle, prva stvar: kontrolisati sebe dovoljno da neradite to.

Druga ta~ka: kao {to sam rekla, zavisi od va{ih navika. Ako znate kako da se koncentri{ete, kako da budete u}utani iako moète da unesete u sebe izvestan mir bilo koje vrste – tomoè biti umni mir, moè biti vitalni mir, moè biti psihi~kimir; oni imaju razli~ite vrednosti i kvalitete, to je pojedina~nopitanje – probate da ostvarite u sebi stanje mira ili poku{ate dau|ete u svestan kontakt sa silom mira... Pretpostavimo dauspete u ve}oj ili manjoj meri. Onda, ako moète da uvu~ete




mir u sebe i dovedete ga dole u solarni pleksus – jer negovorimo o unutra{njim stanjima, govorimo o va{em fizi~komtelu – i odatle ga usmerite vrlo smireno, vrlo lagano, tako re}i,ali vrlo istrajno, ka mestu gde je bol manje ili vi{e akutan, ifiksirate ga tamo, to je vrlo dobro.

To nije uvek dovoljno. Ali ako {irenjem ovog pokreta moète da pridodate

neku vrstu umne formacije sa malo ìvota u sebi (ne samohladnu, ve} sa malo ìvota u sebi) da je jedina stvarnostboànska Stvarnost i da su sve }elije ovog tela manje ili vi{eizobli~en izraz te boànske Stvarnosti – postoji samo jednastvarnost, Boànsko, a na{e telo je manje ili vi{e izobli~en izrazte jedine Stvarnosti – ako mojom te`njom, mojomkoncentracijom, mogu da unesem u }elije tela svest o toj jedinoj Stvarnosti, sav poreme}aj mora nu`no da prestane.

Ako moète da pridodate ovome kretnju predanosti,pune poverenja, prema Milosti, garantujem da }e u roku od petminuta va{a patnja da nestane. Ako znate kako da to uradite.

Mogli biste da probate, a da ipak ne uspete. Morate daznate kako da probate opet i opet i opet, dok ne uspete. Ali akouradite ove tri stvari u isto vreme, e pa, nema bola koji moèda se odupre.




Tre}i deo

Le~enje Duhovnom Silom

Ljudsko telo je oduvek imalo naviku da odgovara bilo kojimsilama koje odaberu da poloè svoje ruke na njega, a bolest jecena koju pla}a za svoju inerciju i neznanje. Ono mora da nau~ida odgovara samo jednoj Sili.

[ri Aurobindo




1

Boànska Milost

[ta treba da radi ~ovek koji èli da promeni svoje telesno stanje, postigne izle~enje ili izle~i neku fizi~ku nesavr{enost? Da litreba da se koncentri{e na cilj koji treba da se ostvari i primeni svoju snagu volje ili treba samo da ìvi u pouzdanju da }e to bitiu~injeno ili da ima poverenje u Boànsku Mo} da }e da dovede do èljenog rezultata u svoje vreme i na svoj sopstveni na~in?

Majka: Sve ovo su mnogi na~ini da se uradi ista stvar i svaki urazli~itim uslovima moè da bude delotvoran. Metod po kome}ete biti najuspe{niji zavisi od svesti koju ste razvili i karakterasila koje ste u stanju da unesete u igru. Moète da ìvite u

svesti potpunog izle~enja ili promene i silom svoje unutra{njeformacije da polako dovedete do spolja{nje promene. Ili akoznate i imate vi|enje sile koja je u stanju da postigne ove stvarii ako imate ve{tinu da njom rukujete, moète da je zovete dolei nanesete je na delove gde je njena akcija potrebna, i ona }e daodradi promenu. Ili, opet, moète da iznesete svoju te{ko}uBoànskom i da od Njega zatraìte izle~enje, ulaù}i sapouzdanjem svoje poverenje u Boànsku Mo}.

Ali {ta god da radite, koji god proces da koristite i ~ak iako se desi da ste stekli u tome veliku ve{tinu i mo}, morate daprepustite rezultat u ruke Boànskog. Uvek moète dapoku{ate, ali na Boànskom je da vam da plod va{eg truda ilida ga ne da. Tamo va{a li~na mo} prestaje; ako rezultat do|e,Boànska Mo}, a ne va{a, je ono {to ga donosi. Pitate da li jeispravno traìti od Boànskog ove stvari. Ali okretanjeBoànskom za uklanjanje fizi~ke nesavr{enosti nije ni{ta{tetnije od okretanja u molitvi za uklanjanje moralnognedostatka. Ali {ta god da traìte ili koji god bio va{ napor,




morate da ose}ate, ~ak i dok dajete sve od sebe, koriste}iznanje ili ulaù}i mo}, da rezultat zavisi od Boìje Milosti. îmste se latili Joge, {ta god da radite mora da se radi u duhupotpune predanosti. Ovo mora da bude va{ stav – “Teìm,poku{avam da izle~im svoje nesavr{enosti, dajem sve od sebe,ali za rezultat stavljam sebe potpuno u ruke Boànskog.”

Da li pomaè ako kaè{ “Siguran sam u rezultat, znam da}e Boànsko da mi da ono {to èlim”?

Moète da to shvatite na taj na~in. Sam intenzitet va{e vere bimogao da zna~i da je Boànko ve} odabralo da }e stvar na kojuukazuje biti u~injena. Nepokolebiva vera je znak prisustvaBoànske Volje, dokaz onoga {to }e biti.

***

Samo Boànsko moè da isceljuje. U Njemu jedino ~ovek mora

da traì pomo} i podr{ku, u Njega jedino ~ovek mora da uloìsvu svoju nadu.

***

Svaki put kad se bolest izle~i, svaki put kad se udes izbegne,svaki put kad se katastrofa, ~ak i globalna skrene s puta, u svimovim stvarima uvek je intervencija vibracije sklada u vibracijiporeme}aja ta koja uzrokuje da poreme}aj prestane.

Tako da ljudi – verni – koji uvek kaù “Bo`jom milo{}u,ovo se desilo”, nije ba{ da gre{e.

Naprosto opaàm ~injenicu, da ova vibracija poretka isklada interveni{e – uzroci njene intervencije su druga stvar,ovo je naprosto nau~no opaànje.




[ri Aurobindo: Voleo bih ne{to da kaèm o Boànskoj Milosti – jer izgleda da mislite da bi ona trebalo da bude ne{to kaoBoànski Razum koji dela na smernicama koje nisu mnogorazli~ite od onih od ljudske inteligencije. Ali ona nije to.Tako|e, ona nije ni sveop{ta Boànska Samilost, deluju}inepristrasno na sve koji joj prilaze i usli{uju}i sve molitve. Onane bira pravednika, a da odbacuje gre{nika... Ona je mo} koja

je nadmo}na u odnosu na svako pravilo, ~ak i na Kosmi~kiZakon – jer svi duhovni vidioci su uo~ili razliku izme|u Zakonai Milosti. Pa ipak nije da ne razlu~uje – jedino {to ona ima svojesopstveno razlu~ivanje koje vidi stvari i osobe i pravo vreme idoba druga~ijim vi|enjem od Uma ili bilo koje druge normalneMo}i. Stanje Milosti se priprema u pojedincu ~esto iza debelog vela sredstvima koja um ne ume da izra~una, a kad stanjeMilosti do|e, onda Milost li~no deluje. Postoje ove tri mo}i: (1)Kosmi~ki Zakon, ili Karma ili {ta ve} drugo; (2) BoànskaSamilost koja dela na onoliko njih do kojih moè da stigne krozmreè Zakona i daju}i im njihovu priliku; (3) Boànska Milost

koja dela vi{e neizra~unljivo, ali tako|e vi{e neodoljivo odostalih. Jedino pitanje je da li postoji ne{to u pozadinianomalija ìvota {to moè da odgovori na poziv i otvori se sabilo kojom te{ko}om dok ne bude spremno za prosvetljenjeBoànske Milosti – a to ne{to ne sme da bude umna i vitalnakretnja, ve} ne{to unutra{nje {to moè dobro da se vidiunutra{njim okom. Ako je to tu i kad postane aktivno napred,onda Samilost moè da dela, mada bi puna akcija Milostimogla i dalje da ~eka drè}i se odlu~uju}e odluke ili promene;

jer ovo moè da bude odloèno za neki budu}i ~as, zato {to bineki deo ili element bi}a i dalje mogao da u|e izme|u, ne{to{to jo{ nije spremno da prima.

Ali za{to dopustiti bilo ~emu da se ispe~i izme|u vas iBoànskog, bilo kojoj ideji, bilo kojem doga|aju? Kad ste upunoj te`nji i radosti, ne dajte da se i{ta ra~una, ni{ta da nemazna~aja osim Boànskog i va{e te`nje. Ako ~ovek èli Boànskobrzo, apsolutno, potpuno, to mora da bude duh pristupa,




apsolutan, sveobuhvatan, ~ine}i od toga jednu ta~ku sa kojomni{ta drugo ne sme da se upli}e.

Pustiti da Milost radi

Majka: Ljudski um ure|uje i kombinuje stvari, prihvata ih ili

odstranjuje u skladu sa svojim sopstvenim zamislima i sudom.Ne ostavlja ni malo prostora za Milost. Na primer, ~ovek budeizle~en od bolesti ili poloì ispit; on misli da je to usled leka ilisvojih napora. Ne vidi da je izme|u ovih ~inilaca ili u njihovojpozadini mo`da Milost koja deluje...

Ako ~ovek ne prepozna Milost, kako ona moè da radi?To je kao kad bi zalupio vrata pred njom. Naravno, ona moèda radi odozdo, od ispod, da tako kaèm.

Zar Milost ne dela bezuslovno?

...Da, Milost je bezuslovna; ali u isto vreme kako }e da radi ako je ~ovek odbacuje ili je ne prepoznaje? To bi bilo kao stalnoprosipanje iz {olje u koju se ne{to doliva. Ako ~ovek prepoznaMilost i izrazi zahvalnost, ona dela brè i mo}nije.

Zar nije ta~no da je ne prepoznajemo jer smo neznalice?

Ne; ja znam mnogo neznalica koji su primiv{i Milost izraziliduboku zahvalnost koja je navirala iz srca...

Ali Milost ne radi u skladu sa ljudskim standardima ilizahtevima. Ona ima svoj sopstveni zakon i svoj sopstveni na~in.

Kako moè da dela druga~ije? Vrlo ~esto ono {to se ~ini kao da je veliki udarac ili neda}a u sada{njem trenutku mogu da seispostave kao veliki blagoslov nakon nekih desetak godina iljudi kaù da je njihov pravi ìvot po~eo tek nakon te nesre}e.

***




Milost je uvek tu spremna da dela, ali morate da je pustite daradi i da se ne opirete njenom delanju. Jedini uslov koji se traì

je vera.

Vera u Boànsko

Majka: Sve okolnosti ìvota su ude{ene da nas nau~e da nam,izvan uma, vera u Boànsku Milost daje snagu da pro|emokroz sve te{ko}e, da prevazi|emo sve slabosti i da na|emokontakt sa Boànskom Sve{}u koja nam daje ne samo mir iradost, ve} tako|e i fizi~ku ravnoteù i dobro zdravlje.

***

ôvek nikad ne sme da gubi nadu ili veru – nema ni~egneizle~ivog i nikakvo ograni~enje se ne moè nametnuti mo}i

Boànskog.

***

Ako èlite moj istinski na~in vi|enja stvari, moram da vamkaèm da je uzimanje dobre doze vere i pouzdanja u BoànskuMilost bolje od svih pilula i injekcija na svetu.

***

Sasvim se slaèm sa vama da postoji mo} druga~ija i mnogomo}nija od mo}i doktora i lekova i drago mi je {to vidim {topolaète poverenje u nju. Sigurno, prove{}e vas kroz svete{ko}e i uprkos svim upozorenjima na katastrofu. O~uvajtesvoju veru nepomu}enom i sve }e biti u redu.

***




Na posletku je Vera ta koja le~i.

Psihi~ka Vera i potpuna Vera

Kojoj ravni vera pripada – umnoj ili psihi~koj?

Majka: Vera je isklju~ivo psihi~ka pojava.

***

Opaànje spolja{nje svesti moè da porekne opaànjepsihi~kog. Ali psihi~ko ima istinsko znanje, intuitivnoinstinktivno znanje. Ono kaè: “Znam; ne mogu da damrazloge, ali znam.” Jer njegovo znanje nije umno, zasnovano naiskustvu ili dokazano kao ta~no. Ono ne veruje nakon {to sedaju dokazi: vera je kretnja du{e ~ije znanje je spontano i

direktno. âk ako ceo svet porekne i iznese hiljadu dokaza daprotivure~i, ona i dalje zna unutra{njim znanjem, direktnimopaànjem koje moè da stane protiv svega, opaànjem putemistovetnosti. Znanje psihi~kog je ne{to {to je konkretno iopipljivo, solidna masa. Moète tako|e da ga unesete u svojeumno, svoje vitalno i svoje fizi~ko; a onda imate potpunu veru– veru koja zbilja moè da pomera planine. Ali ni{ta u bi}u nesme da do|e i kaè: “Nije tako”, ili da pita za test. I najmanjimpolu-verovanjem kvarite stvari. Kako moè Svevi{nji da seispolji ako vera nije potpuna i nepokolebiva? Vera je po sebiuvek takva da je nije mogu}e uzdrmati – to je njena samapriroda, jer ina~e uop{te nije vera. Ali moglo bi se desiti da umili vital ili fizi~ko ne slede psihi~ku kretnju... Uvek }etepropustiti svoju sudbinu ako po~nete da se raspravljate. Nekiljudi sednu i razmatraju da li je psihi~ki impuls razuman ili ne.




Nije zbilja slepa vera ono ~ime ljudi bivaju zavedeni...îsta po sebi, vera moè da se pome{a u bi}u sa niìmkretnjama i to je ono onda kada bivate zavedeni.

Vera i napor

[ri Aurobindo: Vera moè biti tamasi~na i nedelotvorna, npr.“Verujem da }e Majka da uradi sve, tako da ja ne}u da radimni{ta. Kad ona bude htela, preobrazi}e me.” To nije dinami~na,

ve} stati~na i inertna vera.

Majka: îsta vera je ne{to svemo}no i neodoljivo. ôvek nenalazi ~esto veru koja je svemo}na i neodoljiva, i ovo pokazujeda nije sasvim ~ista. Pitanje bi trebalo postaviti ovako: svako odnas ima veru, na primer, veru u ne{to, recimo veru u boànskoPrisustvo unutar nas. Kad bi na{a vera bila ~ista, smesta bismo

bili svesni ovog boànskog Prisustva unutar nas. Ovaj primer je vrlo lako shvatiti. Imate veru, tu je, ali nemate iskustvo. Za{to?Zato {to vera nije ~ista. Kad bi vera bila sasvim ~ista, smesta,stvar bi bila ura|ena. Ovo je veoma ta~no. Tako, kad postanetesvesni da stvar nije ostvarena smesta, moète da po~nete dagledate: “Ali za{to nije ostvarena? êga ima u mojoj veri?”

***

Svakako, li~ni napor je potreban da o~uva ~ovekovu veru, da joj da da raste unutra. Kasnije – mnogo kasnije – jednog dana,osvr}u}i se, mo`da vidimo da je sve {to se desilo, ~ak i ono {tonam se ~inilo kao najgore, bilo boànska Milost da u~ini danapredujemo na putu; a onda postajemo svesni da je li~ninapor tako|e bio neka milost. Ali pre nego {to ~ovek stigne dote ta~ke mora da napreduje puno, da se bori puno, ponekad ~akda dosta propati.




Sesti u inertnoj pasivnosti i re}i: “Ako treba da imam veru ima}u je, Boànsko }e mi je dati”, je stav lenjosti,nesvesnosti i maltene zlovolje. Da bi unutra{nji plamen goreo,~ovek mora da ga hrani; ~ovek mora da nadgleda vatru, dabaca u nju gorivo svih gre{aka kojih èli da se otarasi, sve {toodlaè napredak, sve {to zamra~uje stazu. Ako ~ovek ne hrani

vatru, ona tinja pod pepelom ~ovekove nesvesnosti i inercije, a

onda, ne godine ve} ìvoti, vekovi }e pro}i pre nego {to ~ovekstigne do cilja.

ôvek mora da nadgleda svoju veru kao {to nadgledaro|enje ne~eg beskrajno dragocenog i da je {titi vrlo pa`ljivo odsvega {to moè da je naru{i.

U neznanju i mraku po~etka, vera je najdirektniji izrazBoànske Mo}i koja dolazi da se bori i da pobedi.

ûda Milosti

Majka: Fiksirati krute zakone na ovaj na~in... odseca vas odlekovite Mo}i Duha, odseca vas od istinske Mo}i Milosti, jermoète da shvatite da ako svojom te`njom ili svojim stavomuvodite vi{i element, novi element – ono {to bismo sad moglida nazovemo nadumnim elementom – u postoje}e kombinacije,moète iznenada da promenite njihovu prirodu, a svi ovitakozvani neophodni i neizbe`ni zakoni postaju besmislice. [to}e re}i da vi sami, sa svojim stavom i svojim prihvatanjemizvesnih navodnih principa, vi sami zatvarate vrata predmogu}no{}u ~uda – ona nisu ~uda kad ~ovek zna kako sede{avaju, ali o~igledno za spolja{nju svest ona se ~ine

~udesnim. A vi sami

ste ti, govore}i sebi sa logikom koja se ~inisasvim razumnom: “Pa, ako ovo uradim, to }e nu`no da se desi,ili ako ne uradim to, nu`no }e ova druga stvar da se desi”, visami ste ti koji zatvaraju vrata – to je kao da stavljate gvozdenuzavesu izme|u sebe i slobodnog delovanja Milosti.




***

Moramo da nau~imo da se oslanjamo samo na Boànsku Milosti da zovemo njenu pomo} u svim okolnostima, onda }e ona da~ini stalna ~uda.

***

Ni{ta nije neizbe`no. Svakog trenutka intervencija moè dado|e sa vi{e ravni na materijalnu i da izmeni tok okolnosti. Aliu ovom konkretnom slu~aju postoji sukob izme|u veomamo}ne umne konstrukcije zasnovane na medicinskom mi{ljenjui va{e vere u boànsku Milost.

Mo} ove medicinske sugestije leì u ~injenici da onasebe insinuira u podsvesno i deluje na telo odatle, neotkrivena~ak ni svesnim umom ukoliko nema naviku da pro~e{ljava krozpodsvesno sa budno{}u detektiva.

Dakle tu smo – ne mogu da vam obe}am da }e va{a

vera u Milost biti dovoljno intenzivna i nepokolebiva daprevazi|ete {kodljiv efekat ovih medicinskih sugestija; aose}am da nemam pravo da vam kaèm: “To nije ni{ta”, kadsve u va{oj materijalnoj svesti vi~e: “Opasnost!”

Budite sigurni da su na{a pomo} i na{ blagoslov uvek sa vama.

Boànska intervencija

[ri Aurobindo: Boànska Milost je tu spremna da delujesvakog trenutka, ali se ispoljava kako ~ovek izrasta iz ZakonaNeznanja u Zakon Svetlosti, i ona je namenjena, ne kaoproizvoljni hir, ma koliko ~udesna bila njena intervencija, ve}kao pomo} u tom rastu i Svetlost koja vodi i na posletkuizbavlja.




***

Ova boànska milost... nije naprosto misteriozni tok ili dodirkoji dolazi odozgo, ve} sveproìmaju}i ~in boànskog prisustvakoje saznajemo unutar sebe kao mo} najvi{eg Sopstva iGospodara na{eg bi}a koja ulazi u du{u i tako je zaposeda dane samo {to je ose}amo kao nama blisku i kako pritiska na na{u

smrtnu prirodu, ve} ìvimo u njenom zakonu, znamo taj zakon,posedujemo ga kao celu mo} na{e oduhovljene prirode.

Majka: Bez obzira koliko velika bila va{a vera i poverenje uboànsku Milost, bez obzira koliko velika bila va{a sposobnostda je vidite kako radi u svim okolnostima, u svakom trenutku,na svakoj ta~ki u ìvotu, nikad ne}ete uspeti da shvatite~udesnu ogromnost Njenog Delovanja i preciznost, ta~nostkojom se ovo Delovanje postiè; nikad ne}ete mo}i da shvatitedo koje mere Milost radi sve, biva u pozadini svega, organizuje

sve, rukovodi svime, kako bi mar{ ka napred prema boànskomostvarenju mogao da bude {to je vi{e mogu}e brz, potpun,totalan i skladan, uzimaju}i u obzir okolnosti sveta.

îm ste u kontaktu sa Njom nema ni sekunde u vremenu, nema ta~ke u prostoru, koja vam ne pokazuje zaslepljuju}e ovaj stalni rad Milosti, ovu stalnu intervencijuMilosti.

A ~im ovo vidite, ose}ate da joj nikad niste ravni, jer netreba nikad da je zaboravite, nikad da nemate nikakvestrahove, nikakvu bol, nikakvo àljenje, nikakvo uzmicanje... ili~ak patnju. Kad bi ~ovek bio u jedinstvu sa ovom Milo{}u, kadbi video Nju svuda, po~eo bi da ìvi ìvot ushi}enja, sve-mo}i,ili beskrajne sre}e. A to bi bila najbolja mogu}a saradnja uboànskom Radu.

***




U celom ispoljenju postoji beskrajna Milost koja konstantnoradi da bi izvela svet iz bede, mraka i gluposti u kojima on leì.Od pamtiveka ova Milost radi, neumorna u svom trudu, akoliko mnogo hiljada godina je bilo neophodno za ovaj svet dase probudi za potrebu za ne~im ve}im, istinskijim, lep{im.

Svako moè da izmeri, iz otpora sa kojim se susre}e usvom sopstvenom bi}u, ogroman otpor koji svet suprotstavlja

radu Milosti. A tek kad ~ovek shvati da su sve spolja{nje stvari, sve

umne konstrukcije, svi materijalni napori uzaludni, jalovi, akonisu potpuno posve}eni ovoj Svetlosti i Sili odozgo, ovoj Istinikoja poku{ava da se izrazi, spreman je da na~ini odlu~uju}inapredak. Tako da je jedini istinski delotvoran stav savr{eno,potpuno, ùdno davanje na{eg bi}a Tome koje je iznad nas ikoje jedino ima mo} da promeni sve.

Kad se otvorite Duhu unutar vas to vam donosi prvipredukus tog vi{eg ìvota koji je jedini vredan ìvljenja, ondadolazi volja da se izdignete do toga, nada da ga dosegnete,

sigurnost da je ovo mogu}e i na kraju snaga da se na~inineophodan napor i re{enost da se ide do samog kraja.Prvo ~ovek mora da se probudi, onda moè da pobedi.




2

Duhovna Sila

[ri Aurobindo: Postoji sila koja prati rast nove svesti i smestaraste sa njom i pomaè joj da nastane i da se usavr{i. Ova sila je Joga-[akti (Yoga-Shakti). Ona je ovde sklup~ana i usnula usvim centrima na{eg unutra{njeg bi}a (âkrama, Chakras) i uosnovi je onoga {to se u Tantrama zove Kundalini [akti. Ali ona je tako|e i iznad nas, iznad na{e glave kao Boànska Sila –tamo ne sklup~ana, involuirana, usnula, ve} budna, znala~ka,mo}na, izduèna i {iroka; ona je tamo ~ekaju}i na ispoljenje iovoj Sili moramo da se otvorimo – mo}i Majke.

***

Koji je Jogi~ki metod osloba|anja od bola ili bolesti?

Razdvojiti se od te stvari i zvati unutra Maj~inu Silu da je izle~i– ili u protivnom koristiti va{u silu volje sa verom u mo} dale~i, imaju}i podr{ku Maj~ine Sile iza vas. Ako ne moète dakoristite ni jedan od ovih metoda onda morate da se oslonitena delovanje lekova.

***

Sav ìvot je igra univerzalnih sila. Pojedinac daje li~ni oblikovim univerzalnim silama. Ali on moè da odabere da li }e dareaguje ili ne na delovanje pojedine sile. Jedino {to ve}ina ljudine biraju zbilja – oni se prepu{taju igri sila. Va{e bolesti,depresije itd. su ponavljana igra takvih sila. Jedino kad ~ovekmoè da na~ini sebe slobodnim od njih moè da bude istinska




osoba i da ima istinski ìvot – ali ~ovek moè da bude slobodan jedino ìve}i u Boànskom.

Efikasnost Sile za izle~enje

[ri Aurobindo: O~igledno je da ako duhovna sila postoji, ona

mora da bude u stanju da proizvede duhovne rezultate... Dalje,ako je ta~no da je duhovna sila prvobitna, a da su drugeproistekle iz nje, onda nema iracionalnosti u pretpostavljanjuda duhovna sila moè da proizvede umne rezultate, vitalnerezultate, fizi~ke rezultate. Ona moè da dela kroz umne, vitalne ili fizi~ke energije i kroz sredstva koja ove energijekoriste, ili moè da dela direktno na um, ìvot ili Materiju kaopolje svog sopstvenog posebnog i neposrednog delovanja. Bilokoji na~in je prima facie [na prvi pogled, prim. prev.] mogu}. Uslu~aju izle~enja bolesti, neko je bolestan dva dana, slab, patiod bolova i groznice; ne uzima nikakav lek, ve} na kraju zatraì

izle~enje od svog Gurua; slede}eg jutra se diè, dobro mu je, jak je i energi~an. On ima barem neko opravdanje {to misli da je sila upotrebljena na njemu i stavljena u njega i da je to biladuhovna mo} koja je delovala...

Ne proisti~e da duhovna sila mora ili da uspe u svimslu~ajevima ili, ako ne uspe, da to dokazuje njeno nepostojanje.Ni za jednu silu se to ne moè re}i. Sila vatre je da gori, ali imastvari koje ona ne sagoreva; pod izvesnim okolnostima ona ~akne izgori ni stopala ~oveka koji hoda bos po uàrenom uglju.To ne dokazuje da vatra ne moè da gori ili da ne postoji takvastvar kao {to je sila vatre, Agni [akti.

***

[ta je sa primerima gde je Boànska Sila omanula i za{toona uspeva u nekim slu~ajevima, a ne u drugim?




Gre{ka je misliti da ona mora da bude ili ~udesna sila ili uprotivnom nikakva. Nema ~udesne sile i ja se ne bavim ~udima.Re~ Boànska je ovde neumesna, ako se smatra za Mo} kojauvek svemogu}e dela. Jogi~ka Sila je onda bolja; ona naprostoozna~ava vi{u Svest koja koristi svoju mo}, duhovnu inadfizi~ku silu koja dela na fizi~ki svet direktno. ôvek morada trenira instrument da bude kanal ove sile; ona radi tako|e u

skladu sa izvesnim zakonom i pod izvesnim uslovima.Boànsko ne radi proizvoljno ili kao ma|ioni~ar; dela na svetdu` smernica koje je utvrdila priroda i svrha sveta u komeìvimo – rastu}im delovanjem stvari koja mora da se ispolji, neiznenadnom promenom ili zanemarivanjem svih uslova radakoji ima da se obavi. Kad to ne bi bilo tako, ne bi bilo potrebeza Jogom ili vremenom ili ljudskim delovanjem iliinstrumentima ili U~iteljem i u~enikom ili Silaskom ili bilo ~imdrugim. To bi naprosto bilo stvar za tathastu [“neka takobude”] i ni{ta vi{e. Ali to bi bilo iracionalno, da tako kaèm igore od iracionalnog – “detinjasto”. Ovo ne zna~i da se

intervencije, stvari koje su naoko ~udesne, ne de{avaju –de{avaju se. Ali ne moè sve da bude tako...Kad bi zavisila od par slu~ajeva bolesti, to bi bila stvar

bez izvesnosti ili zna~aja. Kad bi “Sila” bila puka nenormalnastvar ili ~udo, bila bi podjednako trivijalna i nebitna, ~ak i da jedobro potvr|ena. Jedino je bitno da li je ona deo svesti i ìvota,koji se koristi u svako doba, ne samo za bolest, ve} za sve {to~ovek mora da radi. Ona se ispoljava na razne na~ine – kaosnaga svesti koja podjednako podràva ìvot i delovanje, kaomo} uloèna za ovaj ili onaj cilj spolja{njeg ìvota, kao posebnaSila odozgo povu~ena dole da podigne i pove}a opseg svesti i

njenu visinu i preobrazi je ne ~udesnim, ve} ozbiljnim,postojanim, organizovanim delovanjem koje sledi izvesne ta~noodre|ene smernice. Njena efikasnost kao i njeno delovanjeisprva odre|uju njena sopstvena visina i intenzitet ili visina iintenzitet ravni sa koje dolazi (to bi moglo biti sa bilo kojeravni u rasponu od Vi{eg Uma pa gore ka Prekoumu),




delimi~no stanje objekata ili polja u kojima deluje, delimi~no ikretnja koju mora da postigne, op{ta ili posebna. Ona nije ni~arobnjakov {tapi} ni de~ja drangulija, ve} ne{to {to ~ovekmora da posmatra, shvati, razvije, da njom ovlada pre nego {tobude mogao da je koristi ispravno ili u protivnom – jermalobrojni mogu da je koriste osim u ograni~enom maniru – dabude njen instrument.

Postaju}i svesni sile

Majka: Ima mnogo ljudi koji ~ak nisu svesni, ogromna ve}inaljudi ~ak nije svesna delovanja boànske Sile u njima. Ako imgovorite o njoj, gledaju vas be~e}i se u ~udu, misle da ste polu-ludi, ne znaju o ~emu pri~ate. To je velika ve}ina ljudskih bi}a. A ipak Svest radi, rade}i sve vreme. Ona ih oblikuje iznutrahteli oni to ili ne. Ali onda, kad postanu svesni toga, ima ljudikoji su time {okirani, koji su tako glupi da se pobune i kaù: “A,

ne, ja èlim da to budem ja!” Ja, to jest, imbecil koji ne znani{ta. A onda, ta faza tako|e pro|e. Na kraju dolazi trenutakkad ~ovek sara|uje i kaè: “Oh! Kakva radost!” I vi se dajete,èlite da budete {to je vi{e mogu}e pasivni i prijem~ivi kako sene biste ispre~ili na putu ovoj boànskoj Volji, ovoj boànskojSvesti koja dela. Postajete sve pa`ljiviji i iskreniji, ose}ate ukom smeru, u kom pokretu ova boànska Svest radi i dajete jojse celovito...

Kako da ~ovek praktikuje ovu svest?

Morate da uspostavite ovu volju da budete svesni stalno, aonda da promenite umnu volju u te`nju. Morate da imate ovukretnju. A onda nikad da ne zaboravite. Morate da gledate,gledate u sebe i da gledate na svoj ìvot sa iskreno{}u da nenapravite gre{ku, nikad da ne obmanjujete sebe. O, kako je tote{ko!




[ri Aurobindo: Kad govorim o ose}anju Sile ili Mo}i, ne mislimnaprosto da se ima nejasan ose}aj nje, ve} da se ona ose}akonkretno i nakon toga da se bude u stanju da se onausmerava, da se njom rukuje, da se gledaju njene kretnje, da sebude svestan njene mase i intenziteta, a na isti na~in i ovih

drugih, mo`da suprotstavljenih sila; sve ove stvari su mogu}e iuobi~ajene kroz razvoj joge.

Ona nije, ukoliko nije nadumna Sila, neka Mo} kojadela bez uslova i ograni~enja. Uslovi i ograni~enja pod kojima joga ili sadana moraju da se odrade nisu proizvoljni ili hiroviti;oni izni~u iz prirode stvari. Ove, uklju~uju}i volju, prijem~ivost,pristanak, otvaranje sebe i predaju sadake, mora da po{tuje sila joge, ukoliko ne primi odobrenje od Svevi{njeg da presko~i svei obavi ne{to, ali to odobrenje se vrlo oskudno daje...

Pa ipak, sila joge je uvek opipljiva i konkretna na na~inna koji sam opisao i ima opipljive rezultate. Ali je nevidljiva –

nije kao zadat udarac ili nalet automobila koji sru{i nekog {tofizi~ka ~ula mogu smesta da opaze. Kako }e puki fizi~ki um dazna da je ona tu i da radi? Po njenim rezultatima? Ali kakomoè da zna da su rezultati bili od jogi~ke sile, a ne od ne~egdrugog? Jedna od dve stvari mora biti. Ili mora da dopustisvesti da ide unutra, da postane svesna unutra{njih stvari, da veruje u iskustvo nevidljivog i nadfizi~kog, a onda iskustvom,otvaranjem novih sposobnosti, postaje svesna ovih sila i moèda vidi, sledi i koristi njihov rad, isto kao {to Nau~nik koristinevi|ene sile Prirode. Ili mora da ima veru i da gleda i da seotvara, a onda }e po~eti da vidi kako se stvari de{avaju,zapazi}e da kad je Sila pozvana unutra, po~elo je nakon nekog vremena da ima rezultata, onda ponavljanja, jo{ ponavljanja, jo{ jasnih i opipljivih rezultata, pove}ane u~estalosti, pove}anedoslednosti rezultata, ose}anja i svesnosti o Sili koja radi – dokiskustvo ne postane svakodnevno, redovno, normalno,potpuno. Ovo su dva glavna metoda, jedan unutra{nji, koji radi




iznutra ka spolja, drugi spolja{nji, koji radi od spolja i zoveunutra{nju silu napolje dok ne prodre i ne bude vidljiv uspolja{njoj svesti. Ali ni jedan ne moè da se obavi ako ~ovekinsistira uvek na ekstrovertnom stavu, samo na spolja{njemkonkretnom i odbija da ga poveè sa unutra{njim konkretnim –ili ako fizi~ki um na svakom koraku zaigra kolo sumnji {toodbija da dopusti novoro|enom iskustvu da se razvije. âk i

nau~nik koji vr{i novi eksperiment nikad ne bi uspeo kad bidopustio svom umu da se pona{a na taj na~in.

***

Ova teìna ili pritisak na glavi je uvek znak da je Maj~ina Sila ukontaktu sa vama i da pritiska odozgo da obuhvati va{e bi}e iu|e u adaru (adhara) i pro`me je; – obi~no prolaze}i postupnjevima kroz centre na svom putu ka dole. Ponekad dolaziprvo kao Mir, ponekad kao Sila, ponekad kao Maj~ina svest injeno prisustvo, ponekad kao Ananda.

...Naravno, pritisak ne mora uvek da bude tu; ali akostvari idu obi~nim putem, obi~no se ponovo dogodi ili se ina~enastavlja dok adhara ne bude otvorena i ne bude bilo daljeprepreke silasku vi{e svesti.




3

Prijem~ivost i otpor Sili

Rekla si da na materijalnoj ravni “prijem~ivost jeizme{ana sa velikom koli~inom otpora.” [ta je ovaj otpor?

Majka: Vi nemate otpore u svom telu? Kad èlite da uraditeneku ve`bu, moète li da uradite sa svojim telom {ta godèlite? A kad poku{ate da budete dobrog zdravlja, da li vas

va{e telo uvek slu{a? ...To je otpor, on je sve ono {to odbija danapreduje. A verujem da je, naàlost, koli~ina otpora mnogo

ve}a od koli~ine prijem~ivosti. ôvek mora da radi vrlonaporno da postane prijem~iv.

...Ne moète da zamislite ogromnu bujicu sile koja vam

stoji na raspolaganju! A generalno je ~ak ni ne ose}ate. Kad jeosetite, ne{to u vama uzmi~e zato {to je ona prevelika i stvaraneku vrstu instinktivnog straha u va{im }elijama; a kad jeprimite, vi{e od tri ~etvrtine nje odbacite kao prepunjenuposudu! Ona kulja napolje, preliva se, zato {to niste u stanju da

je zadrìte. Upoznala sam vrlo veliki broj ljudi koji su se àlilikako ne primaju ni{ta, {to }e re}i, rekli su da nemaju sile kojeim trebaju. To je bilo zato {to su bili apsolutno nesposobni daih prime, a bilo je sto hiljada puta vi{e sile nego {to su onimogli da prime. To je tako. Vi ste svi u moru ogromnih

vibracija, a uop{te toga niste svesni zato {to niste prijem~ivi... Ali kad bi ~ovek bio otvoren i naprosto udisao – ni{ta vi{e, kadbi ~ovek samo to radio – udisao bi Svest, Svetlost,Razumevanje, Silu, Ljubav i sve ostalo. A sve to se tra}i naZemlji zato {to Zemlja nije spremna da to uzme.

***




Bolest dolazi od otpora. Morate da nau~ite da primate izadràvate, a ne da se opirete mo}i vi{e Prirode koja radi ovde. Vi{a Priroda ima svoj sopstveni na~in razvijanja i, ako nau~itekako da drìte korak s njom, mnoge nove rasko{i }e se otvoritipred vama i, umesto bolesti, doìve}ete upravo suprotno...

Nemojte se opirati mo}i za preobraàj i nikad se ne}eterazboleti.

]utnja i prijem~ivost

Majka: Dràti se u}utanim i koncentrisati se, prepu{taju}i Siliodozgo da obavi svoj rad je najsigurniji na~in da se budeizle~en od bilo ~ega i svega. Nema bolesti koja moè da seodupre tome ako se to radi kako valja, na vreme i dovoljnodugo, sa postojanom verom i jakom voljom.

***

Ma koliko lo{e va{e stanje bilo, zovite svetlost odozgo.Poku{ajte da osetite da svetlost ulazi u vas iz krune va{e glavedovode}i sa sobom smirenost i mir. Ako to budete radiliozbiljno, va{a glavobolja i vrtoglavica }e nestati o~as posla.

[ri Aurobindo: Ti{ina je uvek dobra; ali ne mislim pod}utnjom uma na potpunu ti{inu. Mislim na um slobodan oduznemirenja i muke, postojan, svetao i lepo raspoloèn kako bise otvorio Sili koja }e da promeni prirodu. Va`na stvar jeotarasiti se navike invazije misli koje zadaju muke, pogre{nihose}anja, zbrke ideja, nesre}nih kretnji. Ovi uznemiravajuprirodu i prekrivaju je oblacima i oteàvaju Sili da radi; kad jeum u}utan i u miru, Sila moè lak{e da radi.

***




Sasvim je ta~no da, prepu{teni sebi, ne moète ni{ta da uradite;eto za{to morate da budete u kontaktu sa Silom koja je tu dauradi za vas ono {to vi ne moète da uradite za sebe. Jedinastvar koju vi morate da uradite je da dopustite sili da dela i dase stavite na njenu stranu, {to zna~i da imate veru u nju, da seoslanjate na nju, da ne mu~ite i ne gnjavite sebe, da je se }utke

prise}ate, da je }utke prizivate, da je }utke pustite da dela.

***

Morate uvek da poku{ate da odràvate }utnju, da ne dopustitedepresiji ili uznemiruju}im mislima ili ose}anjima da u|u u vasili da obuzmu va{ um ili va{ govor... Ako um o~uva svoju }utnjui prijem~ivost samo za vi{e sile, on onda moè lako da preneseovu }utnju i prijem~ivost telesnoj svesti i ~ak materijalnim}elijama tela.

***

Na~in na koji su bolovi oti{li pokazuje vam kako da se bavitecelom prirodom – jer isto je sa umnim i vitalnim kao i safizi~kim uzrocima zlovolje i uznemirenja. Ostati u}utan iznutra,dràti se vere i doìveti da je biti u}utan i otvoren i pustiti Siluda radi jedini na~in. Prirodno, biti u celini svestan nije jo{ uvekmogu}e, ali osetiti je, otvoriti se, pustiti je da radi, opaàtinjene rezultate, to je prva stvar. To je po~etak svesti i na~in dase upotpuni svest.

Pove}avanje fizi~ke prijem~ivosti

Kako moè ~ovek da pove}a prijem~ivost tela?




Majka: Zavisi od dela. Metod je skoro isti za sve delove bi}a.Za po~etak, prvi uslov: ostati {to je vi{e mogu}e u}utan. Mo`dazapazite da u razli~itim delovima va{eg bi}a, kad ne{to dolazi,a vi ga ne primate, ovo izaziva uzmicanje – ima ne{to {to sestvrdne u vitalu, umu ili telu. Postoji ukru}ivanje i ovo boli,~ovek oseti umni, vitalni ili fizi~ki bol. Dakle, prva stvar jeuloìti svoju volju i opustiti ovo uzmicanje, kao {to to ~ovek

radi sa nervom koji se trza ili zgr~enim mi{i}em; morate danau~ite kako da opustite, da budete u stanju da olabavite ovunapetost u bilo kom delu bi}a da je. Metod opu{tanjakontrakcije bi mogao da bude razli~it u umu, vitalu ili telu, alilogi~no to je ista stvar.

îm ste opustili napetost, prvo vidite da li neprijatanefekat prestaje, {to bi dokazalo da je to bio mali momentalniotpor, ali ako se bol nastavlja i ako je zbilja neophodnopove}ati prijem~ivost kako bi moglo da se primi ono {to je odpomo}i, ono {to treba da se primi, morate, nakon {to steopustili ovu kontrakciju, da po~nete da poku{avate da se

pro{irite – ose}ate kako se {irite. Ima mnogo metoda. Nekinalaze da im je vrlo korisno da zamisle da plutaju na vodi sadaskom pod le|ima. Onda se {ire, {ire, dok ne postanuprostrana te~na masa. Drugi na~ine napor da se poistovete sanebom i zvezdama, pa se {ire, {ire, poistove}uju}i se sve vi{e i vi{e sa nebom. Drugi opet nemaju potrebu za ovim slikama; onimogu da postanu svesni svoje svesti, pove}avaju svoju svest sve

vi{e i vi{e dok ne postane neograni~ena. ôvek moè da jepove}ava dok ne postane prostrana kao Zemlja i ~akuniverzum. Kad ~ovek to radi postaje stvarno prijem~iv. Kao {tosam rekla, to je pitanje treninga.

U svakom slu~aju, sa neposredne ta~ke gledi{ta, kadne{to do|e, a ~ovek oseti da je to isuvi{e jako, da zadajeglavobolju, da ne moè da ga izdrì, metod je ba{ isti, ~ovekmora da dela na kontrakciju. Moè da dela kroz misao,pozivaju}i mir, mirno}u (ose}anje mira odnosi veliki deote{ko}e) ovako: “Mir, mir, mir... mirno}a.. smirenost.” Mnoge




nelagodnosti, ~ak fizi~ke, poput svih kontrakcija solarnogpleksusa, koje su toliko neprijatne i ponekad vam izazivajumu~ninu, ose}aj da se gu{ite, da niste u stanju da povratitedah, mogu da nestanu na ovaj na~in. Nervni centar je taj koji jepogo|en, on biva pogo|en vrlo lako. îm postoji ne{to {topoga|a solarni pleksus, morate da kaète: “Smirenost...smirenost... smirenost”, da postanete sve vi{e i vi{e smireni dok

se napetost ne uni{ti.

Primenjivanje Sile od izvan tela

Majka: Uzmite primer koji je sasvim konkretan: sun~anica. Ovo vas znatno poremeti, to je jedna od stvari koja vas krajnjerazboli – sun~anica poremeti sve, ona naru{ava unutra{njefunkcije, generalno uzrokuje za~epljenja u glavi i vrlo visokutemperaturu. Dakle, ako se ovo desilo, ako je uspela da pro|ekroz za{titu i da u|e u vas, pa, ako moète samo da odete na

tiho mesto, da se lepo ispruìte, da iza|ete iz svog tela(prirodno, ovo morate da nau~ite, ima ljudi koji ovo radespontano, drugima je potrebna duga disciplina), iza|ete iz svogtela, ostanete iznad na takav na~in da ste u stanju da vidite telo(poznata vam je ta pojava, da se vidi svoje telo kad je ~ovekspolja? ovo moè da se radi po volji, da se izlazi iz svog tela iostane tik iznad njega), telo je opruèno na krevetu, klupi, natlu, bilo gde; opruèni ste tik iznad njega i odatle, svesno, vu~ete Silu odozgo, a ako ste navikli da to radite, ako vam jete`nja dovoljno jaka, dobijete odgovor; a onda, odatle, vode}ira~una da ne u|ete ponovo u svoje telo, po~injete da gurateove sile u telo, ovako, pravilno, dok ne vidite telo kako ih prima(prvih par trenutaka ne ulaze, zato {to je telo sasvim uzrujanobole{}u, nije prijem~ivo, sklup~ano je), gurate ih ne`no, ne`no,}utke, bez nervoze, vrlo mirno, u telo. Ali ne sme niko da vasuznemiri. Ako neko nai|e, vidi vas opruène i prodrma vas, to je krajnje opasno. Ovo morate da radite u tihim uslovima, da




zamolite ljude da vas ne uznemiravaju ili jo{ bolje da sezatvorite tamo gde ne mogu da vas uznemiravaju. Ali moèteda se koncentri{ete polako (za ovo treba vi{e ili manje vremena– deset minuta, pola sata, sat, dva sata – zavisi od ozbiljnostiporeme}aja koji je upao), polako, odozgo, koncentri{ete Siludok ne vidite da telo prima, da Sila ulazi, poreme}aj se dovodiu red i dolazi do opu{tanja u samom telu. îm se to uradi

moète da se vratite i izle~eni ste. Ovo je ra|eno za sun~anicu,koja je prili~no silovita stvar, a tako|e i za tifusnu groznicu imnoge druge bolesti... Dakle, kad kaèm da ako ~ovek ovladaduhovnom silom i zna kako da je koristi, nema boljke koja nemoè biti izle~ena, ne pri~am to tek tako u prazno; to jeizre~eno iz iskustva sa ovim stvarima. Naravno, re}i}ete da neznate kako da iza|ete iz tela, vu~ete Silu, koncentri{ete se, daimate svo to ovladavanje... To nije ba{ uobi~ajeno, ali nijenemogu}e. A moète da budete sigurni da ako vam sepomogne... U stvari, postoji mnogo lak{i metod, to je zvatipomo}.

Ali uslov u svakom slu~aju – u svakom slu~aju – bilo dato radite li~no i zavisite samo od sebe ili to radite traè}i odnekog drugog da to uradi za vas, prvi uslov: ne pla{iti se i bitismiren. Ako po~nete da kiptite i uzvrpoljite se u svom telu, to jesvr{eno, ne moète ni{ta da uradite.

Za sve – da se ìvi duhovnim ìvotom, da se isceli bolest– za sve, ~ovek mora da bude smiren.




4

Otvaranje telesne svesti

[ri Aurobindo: Fizi~ka priroda je stvar navika; upravo iznavike ona odgovara na sile bolesti; ~ovek mora da u|e usuprotnu naviku odgovaranja samo Boànskim Silama.

***

Da bi Maj~ina Sila radila potpuno u telu, i samo telo, a ne samoum, mora da ima veru i da se otvara.

***

Uvek je ispravan unutra{nji stav, }utnja unutra i spolja, vera,otvaranje telesne svesti Majci i njenoj Sili ono {to je istinski~inilac oporavka – druge stvari mogu samo da budu sitnapomagala i sredstva.

***

Telo, prirodno [doìvljava fizi~ku bol] – ali telo je prenosi vitalui umnom. Kod obi~ne svesti vital biva uzrujan i pogo|en, anjegove sile se smanjuju, um se poistoveti i uznemiri. Um morada ostane nepokrenut, vital nedotaknut, a telo mora da nau~ida je prima sa staloèno{}u kako bi vi{a Sila mogla da radi.

***

Veliki je dobitak ako ne ose}ate depresiju kad do|e napad natelo.




Sam bol je, iz va{eg opisa, o~igledno nervni, a akorazvijete otvorenost u fizi~kijim slojevima bi}a, onda delovanjeSile moè uvek da ga ukloni ili }ete i vi sami mo}i da koristiteSilu da ga odgurate. To je stvar sticanja navike otvaranja utelesnoj svesti.

***

Jedina stvar koja ovde ima da se uradi je navesti fizi~ku svest –skroz do najmaterijalnijih delova – da se otvori Mo}i, onda jenavesti da stekne naviku da odgovara i da poslu{a i da nasvaku fizi~ku te{ko}u kako se pojavi primeni ili pozove unutraBoànsku Mo} da izbaci napolje silu koja napada.

***

Kako telesna svest postaje sve otvorenija Sili (ona je uveknajteà i poslednja da se otvori u potpunosti), ovaj u~estali

pritisak bolesti }e se smanjiti i nestati.

Pasivnost i inercija

Mnogi ljudi brkaju pasivnost sa inercijom. Ja sam jebrkao dugo vremena. Imao sam obi~aj da ostanem pasivan kaddobijem bolest, a onda sam otkrio da pristajem na nju.

[ri Aurobindo: Prava pasivnost je otvorenost Vi{oj Sili; onanije inercija.

***

Jedino unutra{nja pasivnost prema onome {to dolazi odozgo jeono {to je potrebno – inertna pasivnost je pogre{na vrstapasivnosti.




Majka: Pasivnost nije lenjost. Aktivna kretnja je ona u kojojizbacujete svoju silu, to jest, kad ne{to izlazi iz vas – u kretnji,misli, ose}anju – ne{to {to izlazi iz vas ka drugima ili u svet.Pasivnost je kad ostajete samo vi ovako, otvoreni, i primate ono{to dolazi od spolja. Uop{te ne zavisi od toga da li se ~ovek

kre}e ili sedi mirno. To uop{te nije to. Biti aktivan zna~iizbacivati svest ili silu ili kretnju iznutra ka spolja. Biti pasivanzna~i ostati nepokretan i primati ono {to dolazi od spolja...

Ostajete kao da ste sasvim umireni, ali otvoreni, i~ekate da Sila u|e, a onda se otvorite {to je {ire mogu}e daunesete unutra sve {to dolazi u vas. I to je ova kretnja: umesto vibracija koje idu napolje postoji neka vrsta smirene }utnje, alipotpuno otvorene, kao da otvarate sva svoja vrata na ovajna~in sili koja mora da se spusti u vas i preobrazi va{edelovanje i svest.

Prijem~ivost je rezultat istinske pasivnosti.

Ali Majko, da bi se bilo u stanju da se postane pasivanmora da se na~ini napor, zar ne?

Ne nu`no, to zavisi od osobe. Napor? ôvek mora, da, ~ovekmora da je èli. Ali da li je volja napor?... Prirodno, ~ovek morada misli o njoj, mora da je èli. Ali dve stvari mogu da iduzajedno, vidite, postoji trenutak kad njih dve – te`nja ipasivnost – mogu da budu ne samo naizmeni~ne, ve}istovremene. Moète odjednom da budete u stanju te`nje, voljnosti, koja zove ne{to dole – upravo volju da se ~ovek otvori

i primi i te`nju koja zove dole silu koju èlite da primite – i uisto vreme biti u tom stanju potpune unutra{nje umirenosti kojadopu{ta potpuno prodiranje, jer upravo u ovoj nepokretnosti u~oveka moè da prodre, moè da ga pro`me, Sila. Pa, te dvemogu da budu istovremene bez da jedna naru{ava drugu, ilimogu da se smenjuju toliko tesno da jedva da mogu da se




razlu~e. Ali ~ovek moè da bude takav, poput velikog plamenakoji se podiè u te`nji, a u isto vreme kao da je ovaj plamenformirao vazu, veliku vazu, otvaraju}i se i primaju}i sve {todolazi dole.

I to dvoje mogu da idu zajedno. A kad ~ovek uspe da ihima zajedno, moè da ih ima stalno, {ta god da radi. Jedino {tomoè da do|e do malog, vrlo neznatnog izme{tanja svesti,

skoro neprimetnog, koje postaje svesno prvo plamena, a onda vaze prijem~ivosti – onoga koje traì da bude napunjeno iplamena koji se podiè da pozove dole ono {to mora da ispuni

vazu – vrlo sitna kretnja poput klatna i tako blizu da odajeutisak da ~ovek ima to dvoje u isto vreme.

(Ti{ina)

Ovo je jedna od stvari koje ~ovek otkriva postepenokako telo postaje spremno za preobraàj. Ono je vrlo posebaninstrument u smislu da moè da doìvi dve suprotnosti u isto

vreme. Postoji izvesno stanje telesne svesti koje okuplja stvari,totalizira stvari {to se u drugim stanjima svesti smenjuju ili se~ak u izvesnim drugim suprotstavljaju me|usobno. Ali ako je~ovek stigao do tamo gore, u vitalu i umu, do razvoja dovoljnogza uskla|ivanje suprotnosti (to je, naravno, sasvimneophodno), kad je uspeo da to uradi, postoje trenuci kad sesmenjuje, vidite, jedna stvar dolazi nakon druge, dok ono {to jeizuzetno kod svesti tela je da ono moè da oseti... sve stvariistovremeno, kao da vam je odjednom i vru}e i hladno, kao daste odjednom i aktivni i pasivni, i sve postaje tako. Ondapo~injete da shvatate totalitet kretnji u }elijama. To je ne{tomnogo konkretnije prirodno, ali mnogo savr{enije u telu negou bilo kom drugom delu bi}a. Ovo zna~i da ako se stvarinastave ovako, dokaza}e se da je fizi~ki, materijalni instrumentnajsavr{eniji od svih. Eto za{to je mo`da njega najteèpreobraziti, usavr{iti. Ali od svih, on je onaj koji je najvi{esposoban za savr{enstvo.




Prevazilaènje podsvesnog otpora

[ri Aurobindo: Nema zablude po pitanju sile koja radi u telu,ali o~igledno postoje ta~ke gde jo{ uvek ima puno otpora.Telesna svest ima mnogo delova i mnogo razli~itih kretnji, a

one se ne otvaraju niti menjaju zajedno. Tako|e, telo je veomazavisno od podsvesnog koje mora da se ra{~isti i prosvetli prenego {to telo moè da bude slobodno od opre~nih reakcija.

***

Stav njegovog fizi~kog uma spre~ava bilo kakav rezultat – jerono je toliko nevoljno da prepozna bilo {ta kao rezultat Sile injegovo podsvesno radi u smeru spre~avanja bilo kakvogrezultata da do|e – a podsvesno je ono koje najvi{e odre|ujestvari po pitanju bolesti.

***

Bolest ima nesumnjivo fizi~ki uzrok, ali postoji povezan sa njim jak otpor prema Sili koji je o~igledno sme{ten u podsvesnom,po{to ga niste svesni. Ovo je prikazano ~injenicom da nakon {to

je Majka stavila koncentrisanu silu tamo ju~e, cela stvar se vratila silovitije nakon jednosatnog predaha. To je uvek znaknasilnog i tvrdoglavog otpora negde. Jedino ako se ovoprevazi|e ili nestane moè da do|e do potpunog olak{anja.

***

Povremeno, zar se ne de{ava da bol ili bolest postanu jo{nasilniji zato {to se na njega stavi sila da ga izbaci?




Moglo bi na neko vreme, ali ako je sila jaka, tiha i istrajna, ona}e da nadvlada otpor – ukoliko ne{to u svesti ne podràvabolest ili je isuvi{e otvoreno prema opre~nim Silama, jer bi utom slu~aju borba mogla da bude duga.

Majka: Na~ini}emo veliki skok ka ostvarenju kad budemo

oterali sav defetizam napolje iz svoje svesti.Upravo }emo usavr{avaju}i svoju veru u Boànsku

Milost mo}i da savladamo defetizam podsvesnog.

***

Velika te{ko}a kod Materije je {to se materijalna svest ({to }ere}i, um u Materiji) formirala pod pritiskom te{ko}a – te{ko}a,prepreka, patnji, borbi. Nju su, tako re}i, “izradile” ove stvari ito je na njoj ostavilo pe~at maltene pesimizma, defetizma, {to

je svakako najve}a prepreka.

To je ono ~ega sam svesna u svom sopstvenom radu.Najmaterijalnija svest, najmaterijalniji um je navikao da dela,da ~ini napor, da napreduje kroz bi~evanja; u protivnom jetamas. A onda, dokle ona zami{lja, uvek zami{lja te{ko}u, uvekprepreku ili uvek opoziciju, a to uàsno usporava kretnju. Vrlokonkretna, vrlo opipljiva i ~esto ponavljana iskustva su potrebnada je uvere da je u pozadini svih njenih te{ko}a Milost, da je upozadini svih njenih neuspeha Pobeda, da u pozadini svihnjenih bolova, njenih patnji, njenih protivure~nosti postoji

Ananda.

Potreba za istrajno{}u

Majka: ôvek moè da uspe da se izvu~e, tako re}i, iz bolestipovla~e}i se iz nje, presecaju}i vezu koju je imao sa njom; aonda iznenada ~ovek izranja iznad ovog ose}anja nelagode,




poreme}aja i zbrke i shvata da je izle~en. Ali ponekad jedovoljno ~ak setiti se, kretnja iznena|enja je dovoljna, se}anjena ono {ta je bilo je dovoljno da se sve jo{ jednom preokrene ida ~ovek mora da po~ne isti posao nanovo. Ponekad mora dapo~inje iznova tri puta, ~etiri puta, deset puta, dvadeset puta. Aonda neki ljudi mogu da na~ine napor jednom, ali drugi put to

vi{e ne rade dobro, a tre}i put to uop{te ni ne urade; a kaù

vam: “Oh, ~ovek ne moè da se izle~i okultnim sredstvima,boànska Sila vas ne le~i, bolje je uzeti lekove.” Tako da je zaove bolje da odu kod lekara, zato {to ovo zna~i da oni nemajuduhovnu istrajnost i samo materijalna sredstva mogu da ihubede u svoju delotvornost.

Kad ~ovek èli da promeni ne{to od materijalnog ìvota,bilo karakter ili funkcionisanje organa ili navike, mora da imanepokolebljivu istrajnost, da bude spreman da po~ne iznova stoputa istu stvar sa istim intenzitetom sa kojim ju je radio prviput i kao da je nikad nije radio pre.

***

Koliko puta tokom patnje, na primer, kad je patnja tu, akutna,a ~ovek ima utisak da }e da postane nepodno{ljiva, postojimala unutra{nja kretnja (unutar }elija) Poziva – }elije {alju svojS.O.S. – sve se zaustavi, patnja je nestala, a ~esto (sad sve vi{e i vi{e) je zameni ose}anje blaènog blagostanja; ali bukvalnoprva reakcija ove imbecilne materijalne svesti je: “Ah, vide}emokoliko }e ovo potrajati”, i prirodno, ovom kretnjom onaupropasti sve – ~ovek mora da po~ne sve nanovo.

Verujem da kako bi efekat bio trajan – ne ~udesni efekatkoji do|e, bljesne i ode – on mora zbilja da bude rezultat preobraàja. ôvek mora da bude vrlo, vrlo strpljiv – moramoda se bavimo sve{}u koja je veoma spora, veoma te{ka, veomatvrdoglava, koja nije u stanju da napreduje brzo, koja se ~vrstodrì onoga {to ima, onoga {to njoj izgleda kao istina; ~ak i ako je to ba{ si}u{na istina, ona je se ~vrsto drì i ne èli da mrdne.




Da bi se to izle~ilo, ~ovek mora da ima ba{ mnogo strpljenja –mnogo strpljenja.




5

Poziv i odgovor

[ri Aurobindo: Nije teorija, ve} stalno iskustvo i to vrlo opiljivokad do|e da postoji iznad nas, iznad svesti u fizi~kom telu, velika podràvaju}a {irina takore}i mira, svetlosti, mo}i, radosti– koje moèmo da postanemo svesni i da je dovedemo dole ufizi~ku svest, i da to, isprva na neko vreme, kasnije ~e{}e i naduè vreme, na kraju zauvek, moè da ostane i promeni celuosnovu na{e svakodnevne svesti. âk pre nego {to smo je svesniiznad, moèmo iznenada da je osetimo kako dolazi dole i ulaziu nas. Potrebno je da se ima te`nja prema njoj, da se um u}utikako bi se ono {to zovemo otvaranjem na~inilo mogu}im.

***U ovoj jogi ceo princip je otvoriti se Boànskom Uticaju. On jetu iznad vas, i ako moète jednom da ga postanete svesni,morate onda da ga zovete dole u sebe. On silazi u um i u telokao Mir, kao Svetlost, kao Sila koja radi, kao PrisustvoBoànskog sa oblikom ili bez njega, kao Ananda. Pre nego {to~ovek ima ovu svest, mora da ima veru i da teì za otvaranjem.Te`nja, poziv, molitva su oblici jedne te iste stvari i svi sudelotvorni; moète da uzmete oblik koji vam do|e ili vam jenajlak{i.

Da li intervencija Milosti dolazi kroz poziv?

Majka: ...Svakako, da, ako ~ovek ima veru u Milost i te`nju iako radi ono {to bi malo dete kad tr~i kod svoje majke i kaè:




“Mama, daj mi ovo”, ako zove sa tom jednostavno{}u... Ukoliko~ovek traì ne{to {to za njega nije dobro, onda ona ne slu{a.

***

Kad ~oveka uhvati bolest, kako treba da se moli Majci?

Izle~i me, O Majko!

***

Koji je ta~no na~in da se ose}a da pripadamo Boànskomi da Boànsko deluje u nama?

Ne smete da ose}ate svojom glavom (zato {to mo`da budetetako mislili, ali to je ne{to nejasno); morate da ose}ate svojim~ulnim ose}anjem. Prirodno ~ovek po~ne èle}i to umom, zato{to je on prva stvar koja shvata. A onda ~ovek ima te`nju ovde

( pokazuju}i na srce), sa plamenom koji vas gura da to ostvarite. Ali ako èlite da to zbilja bude ba{ ta stvar, pa, morate da jeosetite...

Kako moèmo da dostignemo to stanje?

Teìte za njim, èlite ga. Poku{avajte da budete sve manje imanje sebi~ni, ali ne u smislu da postanete fini prema drugimljudima ili da zaboravite sebe, ne to: imajte sve manje i manjeose}anje da ste osoba, zasebni entitet, ne{to {to postoji po sebi,izolovano od ostalih.

A onda, iznad svega, iznad svega, to je taj unutra{njiplamen, ta te`nja, ta potreba za svetlo{}u. To je neka vrsta –kako to sro~iti? – svetlosnog entuzijazma koji vas zgrabi. To jeneodoljiva potreba da se ~ovek rastopi, da da sebe, da postojisamo u Boànskom.

Tog trenutka imate iskustvo va{e te`nje.




Ali taj trenutak treba da bude apsolutno iskren i {to jemogu}e celovitiji; a sve ovo ne sme da se desi samo u glavi, nesamo ovde, ve} mora da se desi svuda, u svim }elijama tela.Svest mora celovito da ima ovu neodoljivu potrebu... Trajeneko vreme, onda se umanji, ugasi se. Ne moète da odràvateove stvari ba{ dugo. Ali onda se desi da trenutak kasnije ilisutradan ili neko vreme kasnije, odjednom imate suprotno

iskustvo. Umesto da osetite ovaj uspon, sve to vi{e nije tu iimate ose}anje Silaska, Odgovora. I ni{ta ne postoji osimOdgovora.

Tajna delotvorne molitve

Majka: Teìti je neophodno. Ali neki ljudi teè sa takvimkonfliktom unutar sebe izme|u vere i odsustva vere, poverenjai nepoverenja, izme|u optimizma koji je siguran u pobedu ipesimizma koji se pita kada }e nai}i katastrofa. Sad, ako je ovo

u bi}u, vi mo`da teìte, ali ne dobijate ni{ta. I kaète: “Teìosam, ali nisam dobio ni{ta.” To je zato {to upropa{tavate svojute`nju sve vreme svojim nedostatkom pouzdanja. Ali akoistinski imate poverenje... Deca kad su prepu{tena sama sebi ikad nisu iskrivljena od strane starijih imaju tako velikopoverenje da }e sve biti dobro! Na primer, kad imaju malunezgodu, nikad ne misle da }e to da bude ne{to ozbiljno: onasu spontano ube|ena da }e to uskoro biti gotovo, a to tolikomo}no pomaè da se tome stane na kraj.

Pa, kad ~ovek teì za Silom, kad traì pomo} odBoànskog, ako traì sa nepokolebivom sigurno{}u da }e onado}i, da je nemogu}e da ne}e, onda }e ona sigurno do}i... Aneki ljudi su stalno u ovom stanju. Kad ima ne{to da se primi,oni su uvek tu da to prime. Ima drugih, kad ima ne~eg {to trebaimati, sila si|e, oni su uvek odsutni, uvek su zatvoreni togtrenutka; dok oni koji imaju ovo detenje poverenje su uvek tu upravo vreme.




A ~udno je, zar ne, spolja nema razlike. Oni mo`daimaju istu dobru volju, istu te`nju, istu èlju da rade dobro, alioni koji imaju ovo nasmejano pouzdanje unutar sebe, nedovode u pitanje, ne pitaju se da li }e dobiti ili ne}e, da li }eBoànsko odgovoriti ili ne – ne postavlja se pitanje, to je ne{to{to se razume... “Ono {to mi treba da}e mi se; ako se molimdobi}u odgovor; ako sam u te{ko}i i zatraìm pomo}, pomo} }e

do}i – i ne samo {to }e do}i, nego }e urediti sve.” Ako jepoverenje tu, spontano, otvoreno, koje ne dovodi u pitanje, tofunkcioni{e bolje od bilo ~ega drugog i rezultati su ~udesni.Protivure~nosti i sumnje uma su ono {to sve pokvari, sa ovom vrstom ideje koja do|e kad je ~ovek u te{ko}ama: “Oh, to jenemogu}e! Nikad to ne}u uspeti. A ako }e da se pogor{a, ako}e ovo stanje u kojem sam, koje ne èlim, jo{ da se pogor{a,ako nastavim da klizim nadole sve dalje i dalje, ako, ako, ako,ako...” – tako, i ~ovek gradi zid izme|u sebe i sile koju èli daprimi. Psihi~ko bi}e ima ovo poverenje, ima ga ~udesno, bezsenke, bez rasprave, bez protivre~nosti. A kad je tako, nema

molitve koja ne dobija odgovor, nema te`nje koja se neostvaruje.

***

Kad ~ovek teì za ne~im, ako u isto vreme zna da }e te`nja biti~uta i da }e na nju biti odgovoreno na najbolji mogu}i na~in, touspostavlja }utnju u bi}u, }utnju u njegovim vibracijama; dokako postoji sumnja, neizvesnost, ako ~ovek ne zna {ta }e gadovesti cilju ili da li }e ikad ~ovek sti}i do njega ili da li postojina~in da se to uradi, i tako dalje, onda se uznemiri i to obi~nostvori neku vrstu malog vrtloga oko bi}a, koji ga spre~ava daprimi pravu stvar. Umesto toga, ako ~ovek ima }ute}u veru, akodok teì zna da nema te`nje (prirodno, iskrene te`nje) kojaostaje neusli{ena, onda se ~ovek u}uti. On teì sa {to je vi{emogu}e àra, ali ne stoji u nervnoj uzrujanosti pitaju}i sebeza{to odmah ne dobija ono {to je traìo... Biti veoma u}utan,




smiren, miran, sa verom da }e se desiti ono {to je istinito, i akoga ~ovek pusti da se desi, da }e se desiti utoliko brè. Onda, utom miru sve ide mnogo bolje.

***

ôvek mora da ima dovoljnu te`nju i molitvu koja je dovoljno

intenzivna. Ali to je dato ljudskoj prirodi. To je jedan od~udesnih darova milosti datih ljudskoj prirodi; jedino, ~ovek nezna kako da ga iskoristi.

Ovo se svodi na to da uprkos najapsolutnijimpredodre|enostima u horizontalnoj liniji, ako ~ovek zna kakoda pre|e sve ove horizontalne linije i da stigne do najvi{e ta~kesvesti, u stanju je da u~ini da se stvari promene, stvari koje sunaoko apsolutno predodre|ene. Tako da moète da to nazovetekojim god imenom vam drago, ali to je neka vrsta kombinacijeapsolutne predodre|enosti sa apsolutnom slobodom...

Ako imate te`nju koja je dovoljno iskrena ili molitvu

koja je dovoljno intenzivna, moète da dovedete dole u sebeNe{to {to }e promeniti sve, sve – istinski to menja sve.

Predaju}i odgovornost

Majka: Umesto da se bude pometen i da se bori, najbolji na~in je ponuditi svoje telo Boànskom sa iskrenom molitvom, “Dabude Tvoja Volja”. Ako postoji ikakva verovatno}a za izle~enje,ovo }e uspostaviti najbolje uslove za njega; a ako je izle~enjenemogu}e, bi}e najbolja priprema za izlazak iz tela i ìvot beznjega.

U bilo kom slu~aju prvi neophodan uslov je tiha predaja volji Boànskog.

***




Odvratite svoj um potpuno od svoje te{ko}e, koncentri{ite seisklju~ivo na Svetlost i Silu koje dolaze odozgo; pustite daGospod uradi za va{e telo {ta god da je Njemu drago.Prepustite Njemu totalno potpunu odgovornost za va{e fizi~kobi}e.

Ovo je lek.

***

Budite mirni i u}utani, prepustite odgovornost za sve Gospodu ibi}e vam sasvim dobro.

***

Imam nevolje sa telom ve} neko vreme... Funkcionisanje je poreme}eno... Ne znam {ta je.

( Nakon ti{ine)

Zato {to Sila preobraàja radi vrlo, vrlo naporno i ima mnogoljudi kod kojih je tako; funkcije vi{e nisu ono {to zovete“normalnim”, to jest, postoji promena u funkcionisanju, pa jeprvi utisak uvek poreme}aj. Ali ako moète da stavite u svojetelo tu vrstu }utljivog strpljenja, znate... koje ne brine, nakonnekog vremena bude sve u redu... Na primer, za varenje, jednog dana ne moète ni{ta da svarite... a onda ako ostanete veoma u}utani tako, bez da brinete – naro~ito da ne brinete – vidite da polako poprima drugu kretnju, a onda bude sve uredu... ali na jedan drugi, sasvim nov na~in...

Ako moète da uspete da stavite u telo – u telo – potpunu predanost, to jest, da ona ra~una samo na intervencijuSvevi{njeg, shvatate; da Mu telo – telo – kaè: “Ovde ( Majkaotvara ruke), ovde...” licem u lice sa Svevi{njim, sa znanjem da je On tu; da je On tu u atmosferi, u }elijama, u svemu, i ... ( gestotvorenih ruku) i to je sve. To je vrlo delotvorno.




Predanost }elija

Majka: Pretpostavimo da imate bol negde; instinkt (instinkttela, instinkt }elija) je da uzmaknu i da gledaju da odbiju – to je najgora stvar, to ga bez gre{ke pove}ava. Stoga, prva stvar

koju treba nau~iti telo je da ostane nepokretno, da nemareakciju; iznad svega, bez uzmicanja, ne ~ak ni kretnjeodbijanja – savr{ena nepokretnost. To je telesna staloènost.

Savr{ena nepokretnost.Nakon savr{ene nepokretnosti dolazi kretnja unutra{nje

te`nje (uvek govorim o te`nji }elija – koristim re~i za ono {tonikakve re~i ne mogu da opi{u, ali nema drugog na~ina da se toizrazi), predanost, {to }e re}i, spontano i totalno prihvatanje vrhovne Volje.

***

Kako ovladati fizi~kom patnjom?

To je upravo iskustvo koje imam sada.Telo je u stanju u kome vidi da sve zavisi naprosto od

toga kako je povezano sa Boànskim – od stanja svojeprijem~ive predanosti. Imala sam iskustvo opet poslednjih pardana. Ista stvar, koja je uzrok – vi{e nego nelagodnosti –patnje, skoro nepodno{ljive te{ko}e, samo s promenom uprijem~ivosti tela prema Boànskom, nestaje odjednom – i ~akmoè da se pretvori u blaèno stanje. Imala sam to iskustvo

mnogo puta. Za mene je to samo pitanje da iskrenost postaneintenzivna – u svesti da je sve delovanje Boànskog i da senjegovo delovanje kre}e ka najbrèm mogu}em ostvarenju, poddatim uslovima.




Mogla bih re}i: }elije tela moraju da nau~e da traèsvoju potporu samo u Boànskom, do trenutka kad budu ustanju da osete da su izraz Boànskog...

Kod izvesnog stava (ali to je te{ko objasniti ilidefinisati), kod izvesnog stava sve postaje boànsko. A tamo,ono {to je divno je da kad ~ovek ima iskustvo da sve postajeboànsko, sve {to je suprotno nestaje sasvim prirodno, brzo ili

polako, trenutno ili malo po malo, zavisno od stvari.To je uistinu divno. [to }e re}i, postati svestan da je sve

boànsko je najbolji na~in da se sve na~ini boànskim –poni{tavaju}i sva suprotstavljanja.




êtvrti deo

Medicina i le~enje

Tamo gde bolest postane istaknuta i hroni~na u telu,neophodno je zvati u pomo} fizi~ki tretman i to se onda koristikao podr{ka Sili.

[ri Aurobindo




1

Medicinski tretman i telesna svest

Majka: U ve}ini slu~ajeva upotreba lekova – u razumnimgranicama, to jest, kad se ~ovek ne otruje uzimaju}i lekove – jenaprosto da pomogne telu da stekne samopouzdanje. Telo jeono koje samo sebe isceljuje. Kad èli da se izle~i, izle~i se. Aovo je ne{to {to se sad vrlo na{iroko prepoznaje; ~ak vam inajtradicionalniji lekari kaù: “Da, na{i lekovi pomaù, ali nisulekovi ti koji le~e, telo je to koje odlu~i da bude izle~eno.” Vrlodobro, tako da kad se telu kaè: “Uzmi ovo”, ono sebi kaè“Sad }e da mi bude bolje”, i zato {to kaè “Bi}e mi bolje”, pa,izle~i se!

U skoro svakom slu~aju, ima stvari koje pomaù – malo

– pod uslovom da se to radi u okviru razumnih granica. Ako vi{e nije u okviru razumnih granica, sigurno je da }ete se skr{itipotpuno. Vi izle~ite jednu stvar, ali zaka~ite neku drugu koja jeobi~no gora. Ali ipak, mala pomo}, na neki na~in, malo ne~eg{to daje pouzdanje va{em telu – “Sad }e biti dobro, sad kadsam uzeo ovo, bi}e sve u redu” – ovo dosta pomaè i ono odlu~ida mu bude bolje i izle~i se.

Tu tako|e, postoji ~itav raspon mogu}nosti, od jogijakoji je u tako savr{enom stanju unutra{nje kontrole da bimogao da uzme otrov, a da se ne otruje, do onog koji nanajmanju ogrebotinu odjuri kod lekara i trebaju mu sve vrsteposebnih lekova da navedu njegovo telo da na~ini kretnjupotrebnu za svoje izle~enje. Postoji ceo mogu}i raspon, odtotalnog, vrhovnog ovladavanja do podjednako totalnogropstva svim spolja{njim pomagalima i svemu {to upijate odspolja – ropstvo i savr{eno oslobo|enje. Postoji ceo raspon.Tako da je sve mogu}e. To je kao tastatura, vrlo sloèna i vrlokompletna, na kojoj ~ovek moè da svira, a telo je instrument.




[ri Aurobindo: [to se ti~e boljke ili bolesti, ta~no je da glavnooslanjanje treba da bude na unutra{nju volju, a drugo na

jednostavne lekove. Ali ovo pravilo ne bi trebalo u prvo vremestrogo primenjivati kod te{ko}a sna`no fizi~kog karaktera, zato{to je grubo telo na krajnje tvrdoglav na~in neposlu{no prema

volji; tu je bolje u ranijim fazama ispo{tovati do izvesne merenavike telesne svesti koja se, budu}i da je fizi~ka, oslanja nafizi~ke lekove. Kad na|ete da je volja dovoljno jaka da se brzopozabavi ~ak sa ovim te{ko}ama, onda moète da se re{itelekova.

Fizi~ka podr{ka za delovanje Sile

[ri Aurobindo: Veoma je dobro ako ~ovek moè da se otarasibolesti u potpunosti verom i mo}i joge ili uplivom Boànske

Sile. Ali vrlo ~esto ovo nije sasvim mogu}e, zato {to nije celapriroda otvorena ili u stanju da odgovori Sili. Um mo`da ima veru i odgovara, ali niì vital i telo ga mo`da ne prate. Ili, akosu um i vital spremni, mo`da telo ne odgovara, ili mo`daodgovara samo delimi~no, zato {to ima naviku da odgovara nasile koje stvaraju izvesnu bolest, a navika je vrlo tvrdoglava silau materijalnom delu prirode. U takvim slu~ajevima moè sepribe}i upotrebi fizi~kog sredstva – ne kao glavnog sredstva,

ve} kao pomo}i ili materijalne podr{ke delovanju Sile. Ne jaki iagresivni lekovi, ve} oni koji su blagotvorni, bez da uznemiretelo.

***

Lekovi su pis aller [privremena sredstva] koja moraju da sekoriste kad ne{to u svesti ne reaguje, ili povr{no reaguje naSilu. Veoma ~esto je neki deo materijalne svesti taj koji je




neprijem~iv – drugim prilikama podsvesno je to koje seispre~uje na putu ~ak i kad ceo budan um, ìvot, fizi~ko pristajuna osloba|aju}i uticaj. Ako podsvesno tako|e odgovara, onda~ak i maleni dodir Sile moè ne samo da izle~i pojedinu bolest,

ve} i da u~ini taj oblik ili vrstu bolesti prakti~no nemogu}im zaubudu}e.

***

înjenica je iz mog iskustva da kad je otpor u telu isuvi{e jak iistrajan, moè pomo}i da se uzme neka pomo} fizi~kogsredstva kao instrumentacija za Silu da radi direktnije na samotelo; jer se onda i samo telo ose}a podrànim protiv otpora saobe strane, sredstvima kako fizi~kim tako i nadfizi~kim.

Majka: U svakom slu~aju, Sila je ta koja le~i.Lekovi imaju malo efekta; vera u lekove je ono {to le~i.

Neka vas le~i lekar u kojeg imate poverenje i uzimajtesamo lekove koji bude poverenje u vama.Telo ima poverenje samo u materijalne metode i eto

za{to morate da mu date lekove – ali lekovi imaju efekta samoako Sila dela kroz njih.

***

Sasvim je o~igledno da bilo {ta i sve moè da se izle~i Milo{}u i verom – ali vera u Milost i njenu svemogu}u mo} mora da budeapsolutna i savr{eno iskrena, a ovaj uslov se tako retko ispunida je naj~e{}e neophodnost medicinske intervencije i dalje tu.

***

Koji bi trebalo da bude moj stav kad prepisujem lekove za svoje pacijente?




Dajte im lekove samo kad veruju u same lekove.

***

ôvek bi mogao da kaè u zaklju~ku da je vera pacijenta ono{to daje leku njegovu mo} da le~i.

Alternativni sistemi le~enja

[ri Aurobindo: Video sam delovanje oba sistema [ Alopatije iHomeopatije] i drugih i ne mogu da verujem u isklju~ivu istinuni jednog od njih. Oni koje ortodoksno gledi{te proklinje,potpuno im protivure~e}i, imaju svoju sopstvenu istinu iuspevaju – tako|e i ortodoksni i heterodoksni doìvljavajuneuspeh. Teorija je samo konstruisani idejni scenario kojipredstavlja nesavr{eno ljudsko opaànje linije procesa koju

Priroda sledi ili moè da sledi; druga teorija je druga~iji idejniscenario drugih procesa koje tako|e sledi ili moè da sledi. Alopatija, homeopatija, naturopatija, osteopatija, Kaviraji [ Ajurveda], Hakimi su svi uhvatili Prirodu i podvrgli je izvesnimprocesima; svaki ima svoje uspehe i neuspehe. Neka svaki radisvoj posao na svoj sopstveni na~in. Ne vidim nikakvu potrebuza tu~ama i uzajamnim optu`bama. Za mene su svi samospolja{nje sredstvo, a ono {to zbilja deluje su nevi|ene sile izpozadine; kako one delaju, spolja{nja sredstva uspevaju ili neuspevaju – ako ~ovek moè da od procesa na~ini pravi kanal zapravu silu, onda proces dobija svoju punu vitalnost – to je sve.

***

Homeopatija je blià Jogi. Alopatija je vi{e mehani~ka.Homeopatija se bavi fizi~kom li~no{}u – svi simptomi uzetizajedno i koji sa~injavaju ovu li~nost. Alopatija ide po dijagnozi




koja ne uzima u obzir li~nost. Delovanje homeopatije je vi{esuptilno i dinami~no.

***

Zbunjuje me pomisao kako tako beskona~no male[ homeopatske ] doze u rastvoru mogu da deluju na ljudski sistem.

To za mene nije zagonetka. Ponekad je beskona~no malomo}nije od mase; ono prilazi sve suptilnijem stanju i iz fizi~kogide u dinami~ko ili vitalno stanje i dela vitalno.

***

Izneti na povr{inu latentnu bolest i suprotstaviti joj se jepriznati princip u homeopatiji, a to je i princip u samoj Prirodi.

***

Ima mno{tvo slu~ajeva bolesti koje su izle~ene drugimsistemima (ne samo homeopatijom) kad su prkosile alopatama.

Majka: Alopate obi~no izle~e jednu stvar, samo na {tetu nekedruge.

Ajurvedski lekari obi~no nemaju ovu manu. Eto za{topreporu~ujem njih.

Jaki lekovi i propratni efekti[ri Aurobindo: Jedva da je mogu}e dati listu lekova [koje ne bitrebalo prepisivati sadakama], ali op{te pravilo je da vrlo jaki iliagresivni lekovi treba da se izbegavaju {to je vi{e mogu}e – jer




Joga pove}ava osetljivost vitala i fizi~ke reakcije, a lekovi teèda proizvedu ja~e ili druga~ije efekte nego kod obi~nih osoba.

***

Kad je lek ta~no odre|en, nau~no se pretpostavlja da }ebiti aktivan na nekoj pojedinoj bolesti i stoga sasvim uspe{an...

Ali vi ne dajete svoje odobrenje iako su ovi lekovi ta~no odre|eni za ove bolesti.

Nije dovoljno da lek bude ta~no odre|en. Izvesni lekovi imajudruge efekte ili mogu}e efekte koje moè da ignori{e lekar kojisamo èli da izle~i svoj slu~aj, ali ne moè da ima celovitpogled na sistem i njegove reakcije.

Majka: Ja sam protiv nepromi{ljene upotrebe bilo kakvog leka,a kad neki lek postane moderan postoji tendencija da se koristi

nepromi{ljeno.

***

Sat vremena {etanja po suncu ~ini vi{e da se izle~i bolest ili ~akanemija nego ceo arsenal tonika. Moj savet je da lekovi netreba da se koriste ukoliko nije apsolutno nemogu}e izbe}i ih; aovo “apsolutno nemogu}e” treba da bude vrlo strogo.

***

Lekar mi da lekove – ja posmatram lekove: oni uzrokuju istoonoliko poreme}aja koliko ~ine dobro. îne dobro jednoj stvari,a ~ine {tetu drugoj. Tako da kasnije to treba da se dovede ured. Nikad ne iza|ete iz toga.




Priroda kao iscelitelj

Majka: [to vi{e lekova uzimate, to vi{e podrivate prirodniotpor svog tela.

***

Priroda je sveop{ti Iscelitelj.

[ri Aurobindo: Lek je neophodan za na{a tela kod bolestisamo zato {to su na{a tela nau~ila ve{tinu da im ne bude dobrobez lekova. âk i tako, ~ovek ~esto vidi da je onaj trenutak kojiPriroda odabere za oporavak onaj u kome lekari dignu ruke odìvota kao beznade`nog.

***

Nije lek taj koji le~i koliko pacijentova vera u lekara i lek. Obojesu trapava zamena za prirodnu veru u ~ovekovu sopstvenu mo}sopstva koju su sami uni{tili.

***

Skoro ~etrdeset godina sam im verovao kad su govorili da samslabe konstitucije, patio stalno od manjih i ve}ih boljki ipogre{no shvatao ovu kletvu kao teret koji je Priroda natovarilana mene. Kad sam se odrekao pomo}i lekova, onda su po~eleda odlaze od mene kao razo~arani paraziti. Tek onda samshvatio koja je mo}na sila prirodno zdravlje unutar mene, akoliko su jo{ mo}nije Volja i Vera koje nadma{aju um za koje jeBog naumio da budu boànska potpora na{eg ìvota u ovomtelu.




Medicinska nauka i lekovita mo} unutar nas

[ri Aurobindo: Duh unutar nas je jedini sve-delotvorni lekar, apot~injenost tela njemu je jedini istinski sveop{ti lek.

***

Lekovi ~esto le~e telo kad ga tek ne namu~e ili otruju, ali samoako njihov fizi~ki napad na bolest podràva sila duha; ako tasila moè da se navede da radi slobodno, lekovi smesta bivajusuvi{ni.

***

Potrebno je dugo vremena da samoizle~enje zameni medicinu,zbog straha, nepoverenja u sebe i neprirodnog fizi~kogoslanjanja na lekove kojim je Medicinska Nauka nau~ila na{eumove i tela i na~inila ih na{om drugom prirodom.

Majka: Vladavina uma je na~inila od ~ove~anstva roba lekara injihovih lekova. A rezultat je da bolesti rastu po broju iozbiljnosti.

Jedino istinsko spasenje za ljude je da umaknu iz umnedominacije otvaraju}i se Boànskom Uticaju.

***

Ne moèmo da poni{timo {tetu nanetu umnom verom upotrebu za lekovima bilo kakvim spolja{njim merama. Jedinobekstvom iz umnog zatvora i izranjaju}i svesno u svetlost duha,svesnim jedinstvom sa Boànskim, moèmo da Mu omogu}imoda nam vrati ravnoteù i zdravlje koje smo izgubili.




Bolesti, poreme}aji i lekari

Majka: Lekari ne bi postojali bez bolesti, shvatate. Ne kaèmda ih oni svesno ohrabruju, ali su u ba{... prijateljskimodnosima.

To je vrlo suptilno, ali apsolutno ta~no. Vidim datu vibratornu pojavu }elija sa Sve{}u

(nazovimo je univerzalnom Sve{}u), a onda istu tu stvar vi|enuu medicinskoj svesti – kad biste znali kako je izmenjena!Poprimi vrlo konkretan karakter, za po~etak (koji ina~e nema),a onda veoma... izme|u “fatalnog” i “neizbe`nog” je, ne znamkako to da objasnim. To je kao neka vrsta krute Sudbine. Kadkaù: “Oh, to je bolest” – gotovo. A to nije ta~no, ne postojitakva stvar kao {to je “bolest”, ne postoje dva identi~naslu~aja...

Jasno to ose}am, znate: imam u sebi mogu}nost za petili {est fatalnih bolesti (znam to po vibracijama); kad bih imalanesre}u ne da odem u bolnicu, ve} samo da se poverim nekom

lekaru, imala bih neizle~ive bolesti. A ovo nije protiv bilo koglekara posebno (oni i sami pate od atmosfere bez da to znaju):to je medicinska atmosfera.

Bolest je njihov raison d’etre [razlog postojanja, prim.prev.]: bez bolesti ne bi bilo lekara. Ne bi postojala potreba zanjima, oni bi bili ne{to drugo: mogli bi da postanu ne{to drugo,ali ne lekari; ne{to drugo veoma korisno, ne znam – nau~niciljudske gra|e, nau~nici upotrebe hrane, nau~nici svih vrstastvari koje je dobro znati, ali ne “lekari” – lekar je za le~enjebolesti, tako da moraju da postoje bolesti da bi se imalo lekara.

A nisam ba{ sigurna da su pre nego {to su postojali

lekari postojale bolesti – bilo je poreme}aja, bilo je nesre}a, bilo je svakojakih stvari zato {to sve to postoji, ali nije postojaonaziv “bolest”. A {to u~eniji lekari postaju (to jest, {to boljeznaju svoj zanat), to ( Majka steè pesnicu) ~vr{}e i u fiksiranijebolesti postaju. Tako da je korist od lekara da ih le~e – bezbolesti oni ne bi bili korisni.




Oni treba da budu nau~nici ìvota... Kinezi su imali tuideju u nekoj meri. Ne znam kako je u dana{nje vreme, ali upro{losti svaka porodica je imala lekara (lekar je mogao da imamnogo porodica o kojima se brine), a lekaru je pla}ano samoako su svi bili dobrog zdravlja – ako bi se neko razboleo,prestajali su da ga pla}aju!

***

Onog trenutka kad zakora~ite u njihove bolnice, bolesni ste! To je ta~no, tako je kao {to kaèm: to je medicinska atmosfera. @ilRomen ( Jules Romains) je to rekao: “Zdrav ~ovek je ~ovek kojine zna da je bolestan.” Tako da ste a priori bolesni –podrazumeva se da ste bolesni. A ako ne na|u odmah {ta nije uredu sa vama, to je zato {to imate ume}e da to sakrijete!

Ali, o, koliko sam imala iskustava u vezi toga, i takozanimljivih! Ne{to nije u redu ovde ili onde u telu, neka malastvar; sve dok ne obra}ate pa`nju na to – sve dok, iznad svega,

to nikome ne pomenete – i prepustite to Gospodu (ako se desida boli, prepustite to Gospodu), u redu je – dobro je, nistebolesni: to je “poreme}aj negde”. Ako imate u dovoljnoj merinesre}u da izgovorite makar re~ o tome bilo kome, a naro~itolekaru, ko god on bio, to smesta postaje bolest. A znam i za{to,to je zato {to }elije koje su u neredu ose}aju odjednom da suone veoma va`ne i veoma zanimljive osobe! Tako onda, po{tosu veoma zanimljive, moraju da se na~ine jo{ zanimljivijim. Ako imaju kretnju koja nije skladna, preteraju sa njom –postane jo{ manje skladna kako bi se jo{ vi{e istakla.

Zvu~i kao vic, ali je ta~no! Eto kako je, znam to.

Posmatarala sam to pa`ljivo u svojim }elijama. Tako da kad imse kaè ( Majka pljesne rukama po naslonima fotelje): “Budale!To nije va{a du`nost uop{te, sme{ne ste”, }ute. Kao drama, to

je ~udesno...Lekar iskristali{e bolest, u~ini je konkretnom, ~vrstom.

Kasnije, prima pohvale kad je izle~i... kad moè!




***

Sad kad telo zna malo, kad ne{to nije kako treba ili krenenaopako iz ovog ili onog razloga (moè biti zbog preobraàja,moè biti zbog napada – postoje bezbrojni razlozi), moje }elijepo~inju da govore: “Oh, ne lekara, ne lekara, ne lekara!...”

Ose}aju da }e lekar da iskristali{e poreme}aj, da ga stvrdne i daodnese neophodnu fleksibilnost da se odgovori dubljim silama;a onda }e poreme}aj da prati ka spolja usmereni, materijalnismer... kome su potrebni vekovi – nemam vremena za ~ekanje.

Nikad ne kaèm ovo ljudima koji me pitaju, nikad; uvekim kaèm: “Idite i vidite se sa lekarom i uradite ono {to vamkaè.” Zato {to ukoliko samo telo (neki ljudi to imaju, ali nemnogi, vrlo malobrojni), ako telo samo kaè: “Ne, ne, ne!Ne}u,” onda je spremno; ali ako vam telo non-stop govori:“Mo`da }e lekar da mi pomogne, mo`da }e da na|e...” – samonapred, samo napred! Uradite kao {to vam on kaè.

***

Dugo vremena, da li biste to verovali, tragala sam za lekarom,~ovekom sa punim medicinskim znanjem, koji zna sve {to sadaznaju o ljudskom telu i na~inu da ga izle~e i sposobnim da imakontakt sa vi{om sve{}u. Zato {to kroz takav instrument ~ovekbi mogao da radi vrlo, vrlo zanimljive stvari – vrlo zanimljive.

Postoji domen u kome “bolest” i “izle~enje” vi{e nepostoje, ve} samo poreme}aj, zbrka i sklad, organizacija... Volela bih, o ba{ bih volela da raspravljam o izvesnim stvarimaili izvesnim detaljima funkcionisanja i organizacije tela sa~ovekom koji temeljno zna anatomiju, biologiju, fizi~ku itelesnu hemiju – sve ove stvari temeljno – i koji shvata, koji jespreman da shvati da su sve ove stvari projekcija drugih sila,suptilnijih sila; koji je u stanju da oseti stvari kao {to ih jaose}am u svom telu. To bi bilo ba{ zanimljivo...




Shvatate, znati sva materijalna, }elijska pitanja sapunim znanjem svih detalja i u isto vreme imati to vi|enje –kad biste mogli to da spojite zajedno, bili biste... boànskilekar. To bi bilo ~udesno.




2

Lekari i isceljuju}a mo}

[ri Aurobindo: Jedan Maj~in prijatelj medicinar je imao obi~ajda kaè da je lekar taj koji isceljuje, a ne njegovi lekovi. Ovo jesasvim ta~no. ôvek mora da ima element isceljuju}e mo}i.Lekovi ustupaju svoja svojstva ovoj mo}i. Bez ove mo}i koja jeglavna stvar kod izle~enja, lekovi su od vrlo male koristi.

***

Vi ba{ kaskate za vremenom. Zar ne znate da ~ak mnogi lekarisada priznaju i pi{u javno da su lekovi element, ali samo jedan,a da se psiholo{ki element ra~una podjednako i ~ak vi{e? ûo

sam to od lekara ~esto i ~itao iznad uvaènih medicinskihpotpisa. A me|u psiholo{kim elementima, kaù, jedan odnajva`nijih je lekarev optimizam i samopouzdanje (njegova

vera, {ta li? to je samo druga re~ za istu stvar) i pouzdanje,nada, umna atmosfera koja pomaè, koje moè da nadahne usvog pacijenta ili oko njega. Video sam da se kategori~kiizjavljuje da je lekar koji ovo moè da uradi daleko uspe{niji odonoga koji zna medicinu bolje, ali ne moè.

Biranje svog lekara

Majka: I}i od jednog lekara do drugog je ista gre{ka kao i}i od jednog Gurua do drugog. Jedan je na materijalnoj ravni ono {to je drugi na duhovnoj. Morate da odaberete svog lekara i da gase drìte ako ne èlite da u|ete u fizi~ku zbrku. Jedino ako samlekar odlu~i da konsultuje drugog ili druge ta stvar moè da seuradi bezbedno.




***

Pustite ga da odabere svog lekara, zato {to je pouzdanje ulekara ono {to je najva`nije.

***

Kao op{te pravilo ose}am da kad ~ovek ode kod lekara natretman, treba da radi ono {to mu on kaè.

***

Napokon, bolest je samo pogre{an stav koji je neki deo telazauzeo. Glavna uloga lekara je da, raznoraznim sredstvima,podstakne telo da oporavi svoje poverenje u Vrhovnu Milost.

Osobine lekara

[ri Aurobindo: Prirodno, ~ovek mora da zna posao. Ali postojiogromna razlika izme|u ~oveka koji zna svoj posao i imasamopuzdanje i intuiciju i onoga koji zna svoj posao, ali ihnema. Poznavao sam lekare sa odli~nim znanjem medicine kojisu imali mnogo manje uspeha od drugih koji su imali dalekomanje znanja, ali su imali prodornost, odluku i poriv...

Samouveren lekar odlu~uje najbolje {to moè i dela –ako nalazi da je na fausse route [na pogre{nom putu], vrati senazad i ispravi se. On razvija u sebi coup d’oeil [sposobnost da

vidi sve jednim pogledom] koja ne zavisi samo od rezonovanja ina kraju uspeva da bude u pravu u ve}ini slu~ajeva. Moètere}i da bi on mogao da ubije svog pacijenta kad nije u pravu. Ali isto to radi i snebivljivi lekar svojim snebivanjem – npr. nepreduzimaju}i korak kad je hitno potreban.




Majka: [irok um, velikodu{no srce, volja koja ni od ~ega napreza, }ute}a postojana odlu~nost, neiscrpna energija i totalnopoverenje u svoju misiju – ovo ~ini savr{enog lekara.

***

Medicinskom znanju i iskustvu pridodajte punu veru u MilostBoànskog i va{a sposobnost isceljivanja ne}e imati granice.

Joga i praksa medicine

[ri Aurobindo: Ako sadaka moè da pozove dole silu da gaizle~i bez potrebe za medicinskim tretmanom, to je uveknajbolje, ali nije uvek mogu}e sve dok cela svest, umna, vitalna,fizi~ka skroz dole do najpodsvesnije nije otvorena i budna. Ne{kodi lekar koji je sadaka koji se bavi svojom profesijom i

koristi svoje medicinsko znanje; ali on to treba da radi saoslanjanjem na Boànsku Milost i Boànsku Volju; ako moè dadobije istinsko nadahnu}e da pripomogne njegovoj nauci,utoliko bolje. Ni jedan lekar ne moè da izle~i sve slu~ajeve. Na vama je da date sve od sebe sa najboljim rezultatima kojemoète da date.

***

[to se ti~e medicinskog tretmana on je ponekad neophodnost. Ako ~ovek moè da le~i Silom kao {to ste vi ~esto ~inili to jenajbolje – ali ako iz nekog razloga telo nije u stanju daodgovori na Silu (npr. usled sumnje, malaksalosti iliobeshrabrenosti ili nesposobnosti da reaguje protiv bolesti),onda pomo} medicinskog tretmana postaje neophodna. Nije daSila prestaje da dela i prepu{ta sve medicini – ona }e nastavitida dela kroz svest, ali uzima podr{ku tretmana kako bi delala




direktno na otpor u telu, koje spremnije reaguje na fizi~kasredstva u svojoj obi~noj svesti.

***

Ako smo mi lekari bitni kao posrednici, morate mi re}ikakav treba da bude na{ stav u vo|enju slu~aja.

Vera, otvorenost, budna i fleksibilna inteligencija. Pod verommislim naro~ito na veru kao dinami~no sredstvo da se dovededo onoga {to mora da se postigne ili ostvari.

Moèmo li da pomognemo pacijentu teè}i za njega? Po{to Boànska Sila ve} dela na njega, kako moè moja te`nja damu dalje pomogne?

Moè. Sve malo pomaè...

I dalje se pitam za{to uop{te treba da postoje lekari idomovi zdravlja! Zar to nije paradoks – Boànsko {alje svojeu~enike ljudskom doktoru?

Gluposti! Ovo je svet igre sila, gospodine, a Lekar je sila. Paza{to ga Boànsko ne bi koristilo? Da li ste spoznali da kad biBoànsko radilo sve, ne bi bilo sveta, samo {ou marioneta?

***

Vera je ta koja obavlja stvari i ~ak ~ini nemogu}e mogu}im. Ali

mora da se odràva ~ak i kad nema trenutnog rezultata. Kodfizi~kog izle~enja pacijenta tako|e postoje nepovoljni periodikad je otpor velik i tvrdoglav i izgleda da ima vi{e njihanjanazad nego idenja napred ili istrajnog ponovnog vra}anjanevolje. Vera koja istrajava i poziv dovode nakon nekog vremena dovoljno Sile da se prevazi|e prepreka.




***

Da li misli{ da }e Jogi~ka Sila da omogu}i lekaru, ~ak iako nije obu~en, da radi stvari kao {to je odsecanje slepog creva ilikatarakte?

Blagi Boè, ne! Po{tedite o~i sirotim ljudima. Sila mora prvo dapripremi instrument – ona nije ~udotvorka. Sila moè darazvije u vama intuiciju i ve{tinu ako ste dovoljno otvoreni, ~aki ako je niste imali pre – ali ne tako. Ta vrsta stvari se desi poneki put, ali nije utvr|eni metod Boànskog da tako dela.

***

Za{to moram da prou~avam sve ove bolesti ili da idem ubolnicu? Zar ne mogu da prepustim sve Jogi~koj sili?

Jogi~ka sila je u redu kad je ~ovek u Jogi~kom stanju i kad onadela. Ali kad ne dela, medicina je zgodna.

***

Rekao si u S-ovom slu~aju da Sila mora da ra~una na prave lekove radi brzih efekata.

Nisam mislio da to ne moè da se uradi bez lekova. Ali ako imada se uradi uz pomo} lekova, onda je pravi lek od pomo}i,pogre{ni o~igledno unosi opasnost.

***

Ti si li~no rekao da ako je dijagnoza ta~na i ako se odredeodgovaraju}i lekovi Sila moè da radi brzo i efikasno.




Da, svakako. Naprotiv, kad postoji te{ka gre{ka u tretmanu...onda Sila mora da se izbori i sa tim kao i sa bole{}u, a topostaje te{ko.

Lekar kao instrument Boànskog

Zbunjuje me kako ~ovek sa velikim egom, kao R, moè dabude instrument Boànskog... A ipak R le~i bolesti zadivljuju}e.

Kako to da se on koristi kao instrument od strane Boànskog?

[ri Aurobindo: Boànsko je tu u svim ljudima, tako daBoànsko i ego zbilja ìve zajedno. Ali Boànsko je zakriljenoegom i ispoljava se u proporciji kako ego prvo pot~injava sebe,onda se povla~i i nestaje. Ne moè da bude potpunog prisustvaod strane Boànskog bez nestanka ega.

Bilo koji ~ovek moè da bude instrument Boànskog...Stvar je u tome da se bude savr{eno svestan instrument.

***

On svakako moè da le~i ljude, uprkos svom egu – sila tako|eradi kroz njegov vital, a ne samo njegov um, zato {to je njegov vital jak, ùdan i poletan. Vitali ve}ine ljudu su polu-mrtvestvari, zauzeti samo njihovim malim sebi~nim èljama. R-ov jekrajnje ta{t i ambiciozan, ali ne sebi~an – pre bi se reklo da je veliki i dare`ljiv; stoga dobar instrument.

Unutra{nja sadana je druga stvar, tamo ego stoji kao velika prepreka.

***

On je ~ovek koji izgleda da istinski veruje u Silu... Tako da imaono prvo {to je potrebno da bi se bio “medijum” Sile. Dalje, on je ~ovek velikog vitalnog poriva, samopouzdanja, obilnog




poleta i energije; takvi ljudi su najbolji instrumenti, ne zaznanje, ve} za uspe{no delovanje. To je ono drugo {to se traì.Dalje, on je ~ovek sa velikom mo}i sugestije i tako|epodsticanja auto-sugestije kod svojih pacijenata, a one postajuizuzetno delotvorne, pod uslovom da se ne opiru previ{e. On je

vrsta ~oveka koja moè da da ~istu vodu, rekav{i: “Ovo jemo}an lek”, i pacijent bi se odmah ose}ao bolje nakon {to je

uzme. (Usput, mnogi alopatski lekari to rade, kad misle da jeneophodno, u skladu sa svojim sopstvenim uverenjem.) Tre}apomo} (mada bi trik bio nejogi~ki); mo} preno{enja svojihsopstvenih misaonih formacija, vitalne energije, volje – odlukaitd. drugima budu}i da je to element u Jogi~kom delovanju: onto ima. êtvrto, znanje homeopatskih lekova i onoga {to meniizgleda kao njihova vrlo fleksibilna i smela upotreba. Opasno?Mo`da ili bi se reklo da radije jeste, nema sumnje; on sampriznaje da se kod njegovih ja~ih lekova de{ava velikouznemirenje pre izle~enja ili moè da se to desi, a velikouznemirenje zna~i veliki rizik; ali smeo ~ovek je ~ovek koji

preuzima rizike u nadi za velikim rezultatima... Alopatski lekartako|e preuzima rizike i oni koji su najuspe{niji su tako|e onikoji su najvi{e avanturisti~ki i odlu~ni u svojim metodama. Sveto ne uti~e na njegove sposobnosti kao iscelitelja. Ovo su ta~keu njegovu korist.

***

Ogromna energija, polet, vitalna sila, 100 milja na sat re{enostida uspe i 2000 konjskih snaga samopouzdanja, “Uradi}u to” –

vital apsolutno ube|en u Silu, um koji stalno nalazi razloge za veru u nju... brze intuicije koje stiù tamo uprkos bilo kakvimgre{kama spekulacije, odluka uma i volje pra}ena pokretnim ifleksibilnim posmatraju}im umom koji se prilago|avaokolnostima, a potom ih prevazilazi – to je tajna mo}noginstrumentalizma – barem kod radàsi~nog ~oveka. Satvi~kimomak bi to isto uradio, ali na drugim smernicama...






stanja, njegovog tela); (2) instrument (vi [lekar]); i (3)instrumentacija (tretman, lek).

êsto sam koristio samo Silu, bez ikakvog ljudskoginstrumenta ili spolja{njeg sredstva, ali ovde sve zavisi odprijemnika i njegove prijem~ivosti – ukoliko, kao u slu~ajuiscelitelja, ne postoje nevi|ena bi}a ili mo}i koje pomaù.

Ako postoji instrument u direktnom dodiru sa

pacijentom, bilo lekari ili neko ko moè da kanali{e Silu, ondato u ogromnoj meri pomaè delovanju – koliko zavisi odinstrumenta, njegove vere, njegove energije, njegove mo}ipreno{enja. Tamo gde postoji silovito suprotstavljanje, ovo~esto nije dovoljno, ili barem nije dovoljno za brz ili potpunefekat, instrumentacija (tretman ili lek) je potrebna. Naro~itotamo gde su otpor tela ili sile koje deluju na telesnu svest jakelek ulazi kao pomagalo.

Ali ako je lekar nedu{evan ili je lek pogre{an ili tretmannefleksibilan, onda oni postaju dodatni otpor koji Sila mora daprevazi|e.

Ovo je letimi~na i vrlo neadekvatna izjava, ali iznosiglavne poente.P.S. Zaboravio sam da kaèm da su okruènje, naro~ito

ljudi oko pacijenta, atmosfera, sugestije koje ona nosi ili mu ihdaje, ~esto od znatne va`nosti.

***

Moja uloga u medicinskom slu~aju je da koristim silu bilo salekovima ili bez njih. Uvek ima na~ina da se to uradi – jedan jestavljaju}i Silu bez da se zna ili mari za to koja je bolest ili

pra}enja simptoma – za to je me|utim potrebna ili umnasaradnja ili pristanak `rtve. Drugi je simptomati~ni, pratitisimptome i delati na njih ~ak i ako ~ovek nije siguran u bolest.Tu je precizan izve{taj veoma koristan. Za tre}i je potrebnadijagnoza – to je obi~no kad su anti-sile vrlo jake i svesne iligde sam pacijent sna`no odgovara na sugestije bolesti i




nehotice se protivi delovanju Sile. Na ovaj poslednji obi~noukazuje ~injenica da se stvar izle~i i opet se vrati ili se pobolj{apa se opet zaljulja nazad u pogor{anje. To je posebno velikate{ko}a kod slu~ajeva ludila i sli~nog. Tako|e kod stvari gde sunervi u pitanju – ali i kod obi~nih bolesti tako|e.

***

[to se ti~e Sile evo da istaknem nekoliko osnovnih ideja...1. Sila je boànska Sila, tako da o~igledno moè da

nanese sebe u bilo kom smeru; moè da nadahne pesnika,pokrene vojnika, lekara, nau~nika, svakoga.

2. Sila nije umna Sila – ona nije obavezna da ide izKomunikatora sa svakim detaljem umno ure|enim, preciznimna svom mestu i da ga prenese umno Prijemniku. Moè daiza|e kao globalna Sila koja sadrì u sebi stvar koja ima da seuradi, ali odra|uju}i detalje u Prijemniku i delovanju kakodelovanje napreduje. Nije neophodno da Komunikant umno

prati Silu, da sebe umno posadi u um Prijemnika i da tamoumno odradi detalje. On moè da po{alje Silu ili da stavi Silu,da je pusti da uradi svoj posao, a da se on sam posveti drugimstvarima. U svetu se ve}ina stvari odra|uje takvom globalnomSilom koja sadrì rezultate u sebi, ali involuirane, skrivene, iodra|uju}i ih u naknadnoj operaciji. Seme sadrì ceo potencijaldrveta, gen sadrì potencijal ìvog oblika kojeg inicira, itd., itd.,ali ako ispitujete seme i gen ad infinitum [do u beskraj, prim.prev.], i dalje tamo ne}ete na}i ni drvo ni ìvo bi}e. SvejednoSila je stavila sve ove potencijale tamo u izvesnu evoluciju kojasebe odra|uje automatski.

3. U slu~aju ~oveka koji dela kao instrument Siledelovanje je komplikovanije, zato {to svesno ili nesvesno ~ovekmora da prima, tako|e mora da bude u stanju da odra|uje ono{to Sila stavlja kroz njega. On je ìvi sloèni instrument, ne

jednostavna ma{ina. Tako da ako ima sposobnost reagovanja,kapacitet, itd, moè da odra|uje Silu savr{eno, ako ne, on to




~ini nesavr{eno ili je osuje}uje. Eto za{to govorimo i insistiramona usavr{avanju instrumenta. Ina~e ne bi bilo potrebe zaSadanom ili bilo ~im drugim – bilo koji momak bi bio dobar zabilo koji bogovetni posao, a ~ovek bi trebalo samo da nabijestvari u njega i da ih vidi kako proizlaze u akciju.

4. Komunikant ne mora da bude sveop{ta mnogostranaenciklopedija kako bi prenosio Silu za razne svrhe... Prirodno je

~ak i najbolji instrument nesavr{en (ukoliko nije usavr{eni Adar) i mogu se po~initi gre{ke, prihvatiti druge sugestije, itd,itd, ali ako je instrument dovoljno otvoren, Sila moè dadovede stvari u red i rezultat ipak dolazi. U nekim ili mnogimslu~ajevima Sila mora da se obnavlja s vremena na vreme ili da je podrì sveà Sila. U nekim smerovima Komunikant mora dase pozabavi pojedinim detaljima. Sve to zavisi od okolnosti kojesu isuvi{e brojne i promenljive da bi mogle da se svedu napravilo. Postoje generalne smernice, kod ovih stvari, ali nepravila; rad ne-umne Sile nu`no mora da bude plasti~an, nekrut i vezan za formule. Ako èlite da svedete stvari na obrasce

i formule, nu`no }ete omanuti u shvatanju delovanja duhovne(ne-umne) Sile.

Saradnja pacijenta

[ri Aurobindo: [to se ti~e spa{avanja, ~ovek ne moè daspa{ava ako pacijent gaji bolest, pravda je i odbija da se rastanes njom...

Ono {to spa{ava je istinska volja da se bude spa{enpra}ena oslanjanjem na Boànsko.

***

Ako moète da mu preokupiranost smr}u i te{kom bole{}uizbacite iz glave, to bi moglo da pomogne. Njegov ose}aj da jeo~ajno bolestan je ono {to spre~ava silu da radi.






[ri Aurobindo: [po pitanju ène sa kancerom:] To je o~iglednoopasna bolest, ne lako izle~iva – ali ne moèmo tako|e da sasigurno{}u kaèmo da ne}e preìveti. Ne postoji takva stvar kao{to je neizle~iva bolest u stvarnosti – jer ono {to lekari takozovu je samo bolest za koju oni nisu bili u stanju da otkrijufizi~ki lek. X ima jednu silu na svojoj strani, svoju veru i svoju volju da preìvi radi sadane; s druge strane je neka vrsta

sudbine tela koja je jaka, ali ne apsolutno nepremostiva. Njena vera mora da ostane ~itava – a mi moramo da {aljemo silu da joj pomognemo, to je sve {to moèmo da kaèmo za sada. Akoona moè svojom verom da vu~e dole i da se otvara takvoj silikakva }e se suprotstaviti opre~nim fizi~kim silama na njenomtelu, onda }e preìveti.

***

Naravno, moè [rak se moè izle~iti jogom], ali pod uslovom vere ili otvaranja ili oboje. âk umna sugestija moè da izle~i

rak – uz sre}u, naravno, kao {to pokazuje slu~aj ène koja jeneuspe{no operisana zbog raka, ali su lekari slagali i rekli joj dasu uspeli. Rezultat, simptomi raka su svi prestali, a ona jeumrla mnogo godina kasnije od neke sasvim druge bolesti.

***

Uspe{no izle~enje X-ove majke bi se svakako smatralo znatnimpostignu}em i mada bi bilo te{ko usled istrajnosti i zlo}udnostibolesti i toga {to je tu bolest krajnje te{ko kontrolisati, ono nijenemogu}e. To {to kaète je ta~no, Sila je delovala pre, ali je

delovala sa trenutnom brzinom i potpuno{}u samo kod onihkoji su imali dovoljno vere i prijem~ivosti (uglavnom Sadaka)ili u drugim dobrim uslovima.

Ovi slu~ajevi izgleda da ukazuju na novu mo} Sile inovu tehniku. Va{a ideja da bi ona mogla da se ra{iri i de{avasvuda nije bez osnova; jer, ~im u zemaljskoj atmosferi postoji




ne{to ~ega nije bilo pre, to po~inje da radi na mnogimstranama na nepredvi|en na~in. Stoga, otkako Joga radi, njenenaro~ite kretnje otvaranja su do{le do nekog broja ljudi koji subili daleko i ne povezani sa nama i koji nisu shvatili ni{ta odonoga {to im se de{avalo. Ove stvari valja o~ekivati, jer Priroda je jo{ uvek u evoluciji i nove Svetlosti i Mo}i moraju da sedovedu dole u nju i da budu na~injene delom svesnog

zemaljskog postojanja.




3

Intuitivna dijagnoza

Majka: Moète da odete kod desetoro ljudi [lekara], ovihdesetoro ljudi }e vam re}i deset razli~itih stvari! Nestabilnostdijagnoze je za mene ne{to apsolutno izvesno. Zato {to nepostoje dva identi~na slu~aja – postoje analogije, mogu ~ak dapostoje porodice slu~ajeva, ali ne postoje dva identi~na slu~aja;tako da kod svakog postoje varijacije. A ukoliko gospodin nije veoma intuitivan, po~e}e da rezonuje, a onda }e sigurno danapravi gre{ku...

Poznavala sam jednog ili dvojicu iskrenih lekara i oni sumi priznali sasvim jasno da je to tako. Rekla sam im: “Saduhovnog stanovi{ta, ne mogu postojati dva identi~na slu~aja.

Priroda se nikad ne ponavlja – postoje porodice, postojeanalogije, postoje sli~nosti, ali ne postoje dva identi~na slu~aja;stoga vrlo dobro znate da ne znate. Kad je prou~avate nanjenom sopstvenom nivou, ogromna sloènost mogu}nostifizi~ke stvarnosti je takva da ukoliko nemate direktno i bliskoopaànje, ne moète da znate {ta }e se desiti.”

***

Nema dve bolesti da su iste, mada se stavljaju etikete na bolestii ~ine se poku{aji da se one grupi{u; ali u stvari svaka je osobabolesna na svoj sopstveni na~in, a njen na~in zavisi od toga {ta je ona, od njenog stanja svesti i ìvota kakav vodi.

[ri Aurobindo: Ono {to Majka kaè o toj stvari je ono {to jerekla doktoru X-u sa njegovim potpunim slaganjem – naime,~itanje iz simptoma od strane lekara je obi~no puko




balansiranje izme|u verovatno}a (naravno, osim kod jasnih i jednostavnih slu~ajeva), a zaklju~ak je naga|anje. To moè bitiispravno naga|anje i onda }e sve biti u redu, ili moè bitipogre{no naga|anje, a onda }e sve biti pogre{no, ukolikoPriroda nije isuvi{e jaka za lekara i ne prevazi|e posledicenjegove gre{ke – ili }e barem tretman biti nedelotvoran.Naprotiv, ako ~ovek razvije dijagnosti~ki talenat opaànja moè

da smesta vidi koja je prava stvar me|u mogu}nostima i da vidi{ta valja ~initi. To je ono {to najuspe{niji lekari imaju, oni imajuovu lampu koja im pokaè pravu ta~ku. X se sloìo i rekao da jeuzrok naga|anja to {to postoje ~itavi nizovi simptoma koji bimogli da pripadaju bilo kojoj od nekoliko bolesti, a odlu~ivati jekrajnje delikatan i suptilan posao, nikakva koli~ina knji{kogznanja ili rezonovanja ne}e osigurati ispravnu odluku. Potreban je poseban uvid koji gleda kroz simptome, a ne tek u njih. Ovaposlednja re~enica, usput, je moja sopstvena, ne X-ova.

***

Bio sam pod utiskom da je sasvim mogu}e znatiintuitivno, Jogi~kim vi|enjem, ta~no stanje pacijenta bez ikakvemedicinske dijagnoze, ali iz tvojih nedavnih opaski o nekim

pacijentima nalazim da to nije tako. Naprotiv, kaè{ da Sila moèda dela bolje i brè kad postoji odgovaraju}a dijagnoza. U tom

slu~aju zavisi{ od ljudskih instrumenata koji }e, budu}i da suuglavnom skloni gre{kama i u neznanju su, paralisati ili osujetitirad Sile.

Moè [Jogi~ko vi|enje moè da zna stanje pacijenta intuitivno]

ako moète da ga obu~ite da dela u tom polju i ako moète daod njega na~inite pravu Intuiciju koja vidi stvari bez lutanjame|u potencijalnostima.

[to se ti~e mene, ja nemam medicinara u sebi, ~ak ne nilatentnog medicinara. Kad bih imao, ne bi mi bio potreban




spolja{nji, ve} bih dijagnostikovao, prepisivao lekove i le~io svesam bez i~ije pomo}i...

Ali ako Jogi~ko vi|enje i znanje moè odjednom da vidi~oveka skroz naskroz, njegovu pro{lost, sada{njost i budu}nost,

za{to ne moè da vidi ovo?

Videti {ta je u ~oveku je sasvim druga~ija stvar – to je direktnasfera Jogi~kog vi|enja. [to se ti~e sve pro{losti, sada{njosti,budu}nosti, ~ovek ne vidi to jednim letimi~nim pogledom,saznaje malo po malo ako ima posebnu sposobnost i mari za toda je koristi. Ove stvari nisu ~udesne, one su sile i sposobnostipoput drugih.

***

Ja li~no ~e{}e le~im napadaju}i simptome nego li na bilo kojidrugi na~in, zato {to je medicinska dijagnoza neizvesna i moè

da omane, dok su simptomi tu tako da svi mogu da ih vide.Naravno, ako je korektna neosporna dijagnoza tu, utoliko bolje– pogled moè da bude potpuniji, akcija lak{a, rezultatsigurniji. Ali ~ak i bez nepogre{ive dijagnoze ~ovek moè dadela i da dobije izle~enje.

***

Simptomski tretman ne moè da se primeni u slu~ajevima gde isti simptom stvaraju dve ili tri razli~ite bolesti, zato {to }e simptomi stalno da se ponovo vra}aju sve dok ~ovek ne ode do

korena.Za{to da ne moè? Postoji mogu}nost da moète da udarite nalek, koji god bio, kroz simptome i moète da ubijete koren krozstabljiku i li{}e, a ne da kre}ete da tragate za korenjem i da ihiskopavate. U svakom slu~aju, to je ono {to ja radim.




Umna intuicija i Jogi~ka Intuicija

Rekao si mi da Dr. R koristi umnu intuiciju. Tako damora biti da postoje razni nivoi intuicije.

[ri Aurobindo: Pod umnom intuicijom mislim da se intuicijakad dolazi odozgo izme{a sa umom. Ne kaèm da umnaintuicija mora da bude neta~na, ali zbog me{avine ne moè seuvek oslanjati na nju. Postoji tako|e vitalna intuicija, koja se vrlo ~esto izme{a sa ~ovekovim èljama.

Kako da ~ovek stekne intuiciju? Smireno{}u uma?

Smirenost nije dovoljna. Um mora da postane tih... ôvek moèda trenira svoj um da bude tih.

***

Umno intuitivno znanje hvata direktno neki aspekt istine, alibez ikakve potpunosti ili izvesnosti, a intuicija se lako pome{asa obi~nom umnom gra|om koja moè biti sklona gre{kama; uprimeni ona moè lako da bude poluistina ili da bude takopogre{no protuma~ena i pogre{no primenjena da postajegre{ka. Tako|e, um lako opona{a intuiciju na takav na~in da jete{ko razlu~iti izme|u istinske ili la`ne intuicije. To je razlogza{to ljudi od intelekta nemaju poverenja u umnu intuiciju ikaù da se ona ne moè prihvatiti ili slediti ukoliko je ne testira

i potvrdi intelekt.***

Za drevne stvari kao {to je Ajurveda ne verujem u ovajsavremeni sistem {kola i koledà. Oni ~ine celu stvar umnom i




intelektualnom, dok su drevni sistemi bili vi{e intuitivni. UIndiji su imali obi~aj da prenose takve stvari sa Gurua nau~enika. Isto je sa Jogom. ôvek ne moè da zamisli Jogi~ke{kole i ~asove.

***

Neki ljudi imaju sposobnost za primanje utisaka o drugima kojanipo{to nije nepogre{iva, ali se ~esto ispostavi da je ispravna.To je jedna stvar, a jogi~ka intuicija... je druga. Prva moè dapomogne za razvijanje druge, ali nije ista stvar.

***

Mogu}e je gajiti i {iriti upotrebu intuitivnog uma srazmernotome kako se sve manje oslanjamo na rezonuju}u inteligenciju.Moèmo da obu~avamo svoju mentalnost da ne grabi, kao {toto sada radi, svaki zasebni bljesak intuitivnog prosvetljenja za

svoje sopstvene niè svrhe, da ne sunovra}uje na{u misaosmesta u kristalizuju}u intelektualnu akciju oko nje; moèmoda je obu~avamo da misli u jednom toku uzastopnih ipovezanih intuicija, da sipa svetlost u blistavom i trijumfalnomnizu. Uspe}emo u ovoj te{koj promeni srazmerno tome kakobudemo pro~i{}avali inteligenciju koja se upli}e – ako moèmoda smanjimo u njoj element materijalne misli koji robujespolja{njem pojavnom izgledu stvari, element vitalne misli kojirobuje èljama, ùdnjama, impulsima niè prirode, elementintelektualne misli koji robuje na{im preferiranim, ve}ustaljenim ili bliskim idejama, koncepcijama, mi{ljenjima,utvr|enim operacijama inteligencije, ako svev{i na minumumove elemente moèmo da ih zamenimo intuitivnim vi|enjem iose}ajem stvari, intuitivnim uvidom u pojavne oblike,intuitivnom voljom i intuitivnim osmi{ljavanjem.




Majka: Ako èlite da kontaktirate intuiciju, morate da drìteovo ( Majka pokazuje na ~elo) potpuno nepokretnim. Aktivnamisao mora da se zaustavi {to je dalje mogu}e, a ~itava umnasposobnost mora da formira – na vrhu glave i malo dalje iznadako je mogu}e – neku vrstu ogledala, vrlo tihog, vrlonepomi~nog, okrenutog ka gore, u tihoj, vrlo skoncentrisanojpa`nji. Ako uspete, moète – mo`da ne odmah – ali moète da

imate opaànje kapi svetlosti koje padaju na ogledalo iz jo{nepoznatog regiona i izraàvaju se kao svesna misao koja nema veze sa svim ostalim od va{e misli po{to ste bili u stanju da jedrìte u ti{ini. To je pravi po~etak intelektualne intuicije.

To je disciplina koju treba slediti. Dugo vremena ~ovekmoè da poku{ava, a da ne uspe, ali ~im uspe da napravi“ogledalo”, nepomi~no i pa`ljivo, uvek sti~e rezultat, ne nu`nosa preciznim oblikom misli, ali uvek sa ~ulnim opaànjimasvetlosti koja dolazi odozgo. A onda, ako ~ovek moè da primiovu svetlost koja dolazi odozgo, a da ne u|e smesta u vrtlogaktivnosti, da je primi u smirenosti i ti{ini i da je pusti da

prodre duboko u bi}e, onda se ona nakon nekog vremenaizraàva ili kao svetlosna misao ili kao vrlo precizna indikacijaovde ( Majka pokaè na srce), u ovom drugom centru...

Do|e vreme kad ~ovek oseti neku vrstu unutra{njeg vo|stva, ne{to {to vodi ~oveka vrlo primetno u svemu {to onradi. Ali tada, da bi vo|stvo imalo svoju maksimalnu mo},~ovek mora prirodno da mu pridoda svesnu predanost: ~ovekmora da bude iskreno re{en da sledi indikaciju koju mu daje

vi{a sila.

Davanje prognoza

[ri Aurobindo: Za{to ljudi daju takve prognoze? Sugestije te vrste nikad ne bi trebalo davati, ~ak ni mentalno – one bimogle da delaju kao sugestije i da naprave vi{e {tete negodobra koje bi lekovi mogli da urade...




Iznena|en sam {to ~ujem da su ~ak “prognoze” vrlo {tetne. Mislio sam da su ova verovanja samo praznoverice.

Prognoze te vrste ne bi trebalo olako pomisliti ili izgovoriti...~ak i ako postoji mogu}nost ili verovatno}a, one treba da setaje od osobe koja je u pitanju, ukoliko nije neophodno

obavestiti. Ovo je zbog velike uloge koju igraju stanje svesti isugestija kod bolesti.

***

Kad smo izgovorili istinu, treba li da je povu~emo ako sedruga osoba deprimira ili je to bude mu~ilo?

Ne. Ako je ta~no, ne treba je povla~iti. Ali istinu treba izre}isamo kad pomaè osobi kojoj se izgovori, ina~e je ti{ina bolja.

Majka: Ne dajte da vas lekareve re~i uznemire. Bolesti nikadnisu ozbiljne ukoliko ih ne prihvatimo kao takve. Pored toga,o~ekujem vrlo uskoro da ~ujem da vam je bolje.

***

[ Da li treba lekar da kaè pacijentu istinu o smrtonosnojbolesti? ]

O~igledno, moè biti samo jedno re{enje: izgubiti umnu svest

koja vam daje opaànje ili ose}aj da govorite “la`” ili “istinu”; ato moète da steknete jedino kad dospete u vi{e stanje u komena{a ideja la`nosti i istine nestaje. Zato {to kad govorimo izobi~ne umne svesti, ~ak kad smo uvereni da govorimo celuistinu, mi to ne radimo; a ~ak kad mislimo da govorimo la`,




ponekad ona to nije. Nemamo sposobnost da uo~imo {ta jeta~no, a {ta nije – zato {to ìvimo u la`noj svesti.

Ali postoji stanje u kome, prvo, vi{e ne donosite “li~ne”odluke, a onda ste poput ogledala koje odraàva ta~nu potrebu,istinsku (duhovnu, to jest) potrebu pacijenta, na primer, i ta~nokad treba da zna tako da mu ostatak njegovog ìvota (kolikogod vremena da mu je preostalo da poìvi) donese maksimum

mogu}nosti napretka...Po mom mi{ljenju, sa prakti~nog i spolja{njeg

stanovi{ta, ~e{}e sam vi|ala slu~ajeve u kojima je la` imala lo{efekat nego slu~ajeve u kojima je istina imala lo{ efekat. Ali svezavisi od lekareve svesti.

Znam, i to sa sigurno{}u, da ako moète da budete u toj~istoj svesti, vide}ete da je stanje bolesti sigurno biloneophodnost, ~esto voljna neophodnost (ne samo prihva}ena ida se kroz nju pro{lo, ve} voljna) od strane du{e kako bi se i{lobrè na stazi – da bi se u{tedelo vreme, da bi se zadobili ìvoti. A ako moète, ako imate mo}, da dovedete tu du{u u dodir sa

silom koja rukovodi njenim postojanjem i vodi je ka napretku,ka Ostvarenju, obavljate rad sasvim superiornog kvaliteta.Znate ovo: iste re~i, iste re~enice, izgovorene od strane

nekog ko vidi i zna i izgovorene od strane obi~ne neznala~keosobe, menjaju se potpuno po prirodi i mo}i – i u akciji. Postojina~in da se kaù stvari koji je istinski na~in, koje god re~i dagovorite...

Vidite, on postavlja problem sa ~isto umnog stanovi{ta:re}i ono {to se konvencionalno zove “istina” (koja nije ta~na),ili re}i ono {to se konvencionalno zove “la`” (koja mo`dauop{te nije ono {to mislite da jeste: nije la`, ve} naprosto

protivre~nost ili suprotno od onog {to smatrate za “istinu” – istastvar). Ali kako bi se na{lo re{enje, morate da se popnete tamogore – gde vidite, gde moète da vidite na totalno konkretanna~in da “istina” nije apsolutna i da “la`” nije apsolutna, dapostoji ne{to drugo – drugi na~in vi|enja – u kome stvari vi{enisu takve.




A onda... onda ako biste mogli da izgovorite IstinskuStvar, pravu re~ (re~ ili re~enicu), imate misao koja je istinskamisao u svakom slu~aju – koju ~udesnu mo} biste imali nadsvojim pacijentom! To bi bilo veli~anstveno.




4

Duhovno isceljivanje

Majko, da li je mogu}e razviti u sebi sposobnost da seisceljuje?

Majka: U principu, sve je mogu}e svesnim sjedinjavanjem saBoànskom Silom.

Ali metod mora da se na|e, a ovo zavisi od slu~aja ipojedinca.

Prvi uslov je imati fizi~ku prirodu koja daje energiju,pre nego li onu koja vu~e energiju od drugih.

Drugi nezaobilazan uslov je znati kako vu}i energijuodozgo, iz neiscrpnog bezli~nog izvora.

Na ovaj na~in {to vi{e ~ovek tro{i to vi{e prima i postajeneiscrpan kanal pre nego li posuda koja se prazni daju}i.Postojana te`nja je ono kroz {ta ~ovek u~i.

***

Isceljivanje ne dolazi iz glave, ve} iz srca.

Upotreba Duhovne Sile

[ri Aurobindo: Duhovna sila ima svoju sopstvenu konkretnost;moè da poprimi oblik (kao {to je tok, na primer) kojeg je~ovek svestan i moè da ga {alje konkretno na bilo koji objekatkoji odabere.

Ovo je izjava ~injeni~nog stanja u vezi mo}i uro|eneduhovnoj svesti. Ali tako|e postoji takva stvar kao {to je voljnaupotreba bilo koje suptilne sile – moè biti duhovna, umna ili




vitalna – da bi se osigurao odre|eni rezultat u nekoj ta~ki usvetu. Isto kao {to postoje talasi nevi|enih fizi~kih sila(kosmi~ki talasi itd.) ili struje elektriciteta, isto tako postojeumni talasi, misaone struje, talasi emocije – na primer, ljutnje,tuge itd. – koji izlaze i uti~u na druge, a da oni ne znaju odakledolaze ili da uop{te dolaze, samo osete rezultat. ôvek koji imaokultna ili unutra{nja ~ula budna moè da ih oseti kako dolaze

i navaljuju na njega. Uticaji dobri ili lo{i mogu da serazmnoàvaju na taj na~in; to moè da se desi bez namere iprirodno, ali tako|e je mogu}a njihova namerna upotreba.Tako|e moè da postoji namerno stvaranje sile, duhovne ilidruge. Moè tako|e da postoji upotreba delotvorne volje iliideje koja dela bez pomo}i bilo kakve spolja{nje akcije, govoraili druge instrumentacije koja nije konkretna u tom smislu, ali je svejedno delotvorna. Ove stvari nisu ma{tarije ili zablude iliobmane, ve} istinske pojave.

***

[to se ti~e onih koji mogu da ìve u istinskoj Boànskoj Svesti,izvesne mo}i uop{te nisu mo}i u tom smislu, ne, {to }e re}i,natprirodne ili nenormalne, ve} je radije to njihov normalanna~in vi|enja i delanja, deo svesti...

Nenormalna, ina~e nadfizi~ka iskustva i mo}i, okultni ili jogi~ki, oduvek su mi se ~inili kao ne{to savr{eno prirodno i verovatno. Svest po svojoj samoj prirodi ne bi mogla bitiograni~ena obi~nom fizi~kom ljudsko-ìvotinjskom sve{}u, onamora da ima druge domene.

***

Boànske Sile su namenjene tome da se koriste – gre{ka ~ovekaindividualizovanog u Neznanju je {to ih koristi za ego, a ne zaBoànsko. To je ono {to treba da se ispravi sjedinjenjem saBoànskom Sve{}u i tako|e pro{irivanjem individualnog bi}a




kako bi moglo da svesno ìvi u univerzalnom. Te{ko jestezahvaljuju}i utvr|enoj navici ega, ali nije nemogu}e.

Metodi i uslovi efikasnog isceljivanja

Majka: Postoje dva na~ina le~enja bolesti duhovno. Jedan se

sastoji od stavljanja sile svesti i istine na fizi~ku ta~ku koja jepogo|ena. U ovom slu~aju proizvedeni efekat prirodno zavisiod prijem~ivosti osobe. Pretpostavimo da je osoba prijem~iva;sila svesti se stavi na pogo|eni deo i njen pririsak vrati red.Mnogi od vas ovde mogu da kaù kako ih je [ri Aurobindoizle~io. To je bilo kao ruka koja je do{la i odnela bol. To jetoliko jasno.

U drugim slu~ajevima, ako telu sasvim manjkaprijem~ivost ili je njegova prijem~ivost nedovoljna, ~ovek vidiunutra{nje poklapanje sa psiholo{kim stanjem koje je dovelo dobolesti i dela na to. Ali ako uzrok bolesti ne reaguje na tretman,

ne moè se mnogo u~initi. Recimo da je poreklo vital. Vitalapsolutno odbija da se menja, strahovito se drì stanja u kome je; onda je beznade`no. Vi stavite silu i ona obi~no isprovocirapoja~anje bolesti, stvoreno otporom vitala koji nije èleo ni{tada prihvati. Govorim o vitalu, ali to moè biti um ili ne{todrugo.

Kad je delovanje direktno na telo, to jest, na pogo|enideo, mogu}e je da ~oveku lakne; onda, nekoliko sati kasnije ili~ak nakon nekoliko dana, bolest se vrati. Ovo zna~i da se uzroknije promenio, da je uzrok u vitalu i da je i dalje tu; jedino jeposledica ona koja je izle~ena. Ali ako ~ovek moè da delaistovremeno i na uzrok i na posledicu, a uzrok je dovoljnoprijem~iv da pristane da se menja, onda ~ovek biva potpunoizle~en, jednom za svagda.

***




To je pitanje prijem~ivosti. înim najbolje {to se moè u~initi zanjega, ali on nastavlja da misli da je bolestan. Sve vreme jezaokupljen tom idejom i napravio je jaku formaciju bolesti okosebe. Nije u stanju da primi moju pomo} zbog ove formacije.Neka odbaci ideju o bolesti i vi{e od polovine nevolje }e bitizavr{eno i bi}e lako izle~iti ga.

***

Znam isuvi{e dobro istinski razlog svih ovih komplikacija i ovepatnje da bih mu dala ikakav savet, zato {to je jedinounutra{nja i radikalna promena njegovog karaktera ono {tomoè da stane na kraj mukama. On je imao sa sobom, a ima idalje, svesnu i postojanu koncentraciju sile koja je odavnotrebala da ga izle~i. Ali ovaj pesimizam i nezadovoljstvo stalnokvare rad.

Nek ima istinsku veru i onda }e sve biti u redu.

***

ôvek moè da le~i jedino ako bolest nije neophodna za razvojpojedinca.

Isceljivanje rukama

Kaè se da je Hrist le~io naprosto dodirom. Da li je takvoisceljivanje mogu}e?

[ri Aurobindo: Za{to da ne? Ima mnogo primera takvihizle~enja. Nesumnjivo, vera je neophodna. Sam Hrist je rekao:

“Tvoja vera te je iscelila.”




Majka: Rekao mi je A da kad je imao bol, samo je morao dastavi svoju ruku na nju i da se koncentri{e – ode...

Ali koncentri{e na koji na~in? Stavite ruku i {ta onda? Zovete...

Stavite ruku i koncentri{ete se na... ono {to poimate kao vi{u

silu – bilo Silu Sklada ili Silu Poretka. Stavite ruku i osetite,ona tako ide, a onda ulazi.

Verujem da svako ljudsko bi}e ima tu mogu}nost. Usvakom slu~aju, uvek mi se ~inila kao vrlo prirodna stvar. A kad

je razvijete, ona se razvija kao bilo {ta drugo. Prirodno kadpoprimi ~udesne razmere, tad je druga~ije.

Ali je vrlo instinktivna. Ne znam, ~ak kad sam bila vrlomala, kad bih imala bol negde ili zubobolju, imala sam obi~ajto da radim – a kad ste vrlo mali ni{ta ne mislite o tome – tosam radila ovako ( Majka pritisne obraz), a onda to doneseolak{anje.

***

[ Po pitanju cveta sa zna~enjem “Materijalna Mo} za Isceljivanje” ]

Volela bih da se to trajno uspostavi. Kad mi neko kaè: “Imambol ovde”, pre|em rukom ovako i nestane.

Ruke ose}aju, one ose}aju da je to mogu}e. One sutoliko svesne Vibracije – one ose}aju da je bilo {ta mogu}e. Preneki dan, E je pala, ne znam kako, i povredila je koleno, bila je

prekrivena modricama i ogrebotinama... Onda je ova ruka[ Maj~ina desna ruka] sasvim spontano krenula i pre{la prekonjenog kolena, ovako, i osetila sam sve vibracije u vrhovimamojih prstiju: to je poput igala – igala svetlosti – i to vibrira i

vibrira i vibrira. Pa sam tako stavila ruku i odjednom ona re~e:“Oh!...” Bila je zapanjena: sav bol je nestao.




Ali bilo je belega, modrica – i oni treba da odu, ali za totreba vremena. Na meni je efekat maltene trenutni, naro~itodesna ruka.

Ali bih volela da ima neku vrstu apsolutnosti. Zato {toodluka da se interveni{e uop{te nije umna: odjednom je rukanaprosto primorana da to uradi, pa to i uradi. Pa, u tomslu~aju, trebalo bi da bude apsolutna... I dalje postoji uticaj

misli drugih i sve to, kakva beskorisna papazjanija!

***

Videla sam [ri Aurobinda... kad mu je neko do{ao sa akutnimbolom negde: “Oh, boli ovde! Oh, boli! Oh!...” On nije ni{tarekao, ostao je smiren, pogledao je u tu osobu i videla sam, videla sam ne{to kao suptilnu fizi~ku ruku koja je do{la idohvatila malu ta~ku koja je poigravala unaokolo u neredu izbrci, a on ju je dohvatio ovako ( gest) i eto, sve je oti{lo.

“Oh, oh! Gle, moj bol je nestao.”

Misaone formacije i molitve za druge

[ri Aurobindo: Nepokolebljivo èleti dobrobit drugome i uglavi i u srcu je najbolja pomo} koju ~ovek moè da da.

***

Da, ~ovekove lo{e misli i dobre misli mogu da imaju lo{ ilidobar efekat na druge, mada nemaju uvek, jer nisu dovoljno jake – ali i dalje je to tendencija. Stoga uvek kaù oni koji imajuovo znanje da treba da se uzdràvamo od lo{ih misli o drugimaiz ovog razloga. Ta~no je da obe vrste misli podjednako dolazeumu u njegovom obi~nom stanju; ali ako su um i umna voljadobro razvijeni, ~ovek moè da uspostavi kontrolu nad svojimmislima kao i nad svojim postupcima i da spre~i one lo{e da se




razigraju. Ali ova umna kontrola nije dovoljna za sadaku. Onmora da postigne u}utan um i da u ti{ini uma prima samoBoànske misaone sile ili druge boànske Sile i da bude njihovopolje i instrument.

***

Misli imaju delotvornu mo} – obi~no stvaraju}i atmosferu ilisklonosti – tako da kad je ~ovek bolestan, oni oko njega netreba da imaju misli crnih slutnji, àlosti ili straha, jer to radiprotiv izle~enja. Ali sposobnost svesnog formiranja misli jeposebna mo} i nije uobi~ajena. Moè da se stekne ili dolazisama od sebe sadanom.

Majka: Obratite pa`nju da ova mo} formacije ima velikuprednost, ako ~ovek zna kako da je koristi. Moète da pravitedobre formacije, a ako ih pravite kako treba, one }e delati na

isti na~in kao i druge. Moète da u~inite mnogo dobra ljudimanaprosto sede}i }utke u svojoj sobi, mo`da ~ak vi{e dobra negoprolaskom kroz puno muke spolja. Ako znate kako da ispravnomislite, sa silom i inteligencijom i dobrotom, ako nekoga volitei èlite mu dobro vrlo iskreno, duboko, od sveg srca, to mu ~inimnogo dobra, sigurno mnogo vi{e nego {to mislite. Govorilasam ovo ~esto; na primer, onima koji su ovde, koji saznaju da je neko u njihovoj porodici veoma bolestan i osete taj detinjastiimpuls da pojure odmah na lice mesta da budu kraj bolesneosobe. Govorim vam, ukoliko nije izuzetan slu~aj i nema nikogdrugog da bude kraj bolesne osobe (a povremeno ~ak i utakvom slu~aju), ako znate kako da odràvate ispravan stav ida se koncentri{ete sa bri`no{}u i dobrom voljom na bolesnuosobu, ako znate kako da se molite za nju i pravite formacijekoje su od pomo}i, u~ini}ete joj mnogo vi{e dobra nego akoodete da je negujete, hranite, pomaète joj da se opere –ukratko, stvari koje moè bilo ko da radi. Bilo ko moè da




neguje osobu. Ali ne moè svako da pravi dobre formacije i daoda{ilje sile koje delaju za isceljenje.

***

Bez svesnih okultnih mo}i, da li je mogu}e pomagati ili {titi sa distance nekoga ko je u te{ko}i ili opasnosti? Ako jeste,

koja je prakti~na procedura?[ta misao moè da uradi?

Ne}emo uop{te da pri~amo o okultnim procesima; mada, pravoda vam kaèm, sve {to se de{ava u nevidljivom svetu jeokultno, po definiciji. Ali ipak, prakti~no, postoje dva procesakoji ne isklju~uju, ve} dopunjuju jedan drugog, ali koji mogu dase koriste zasebno u skladu sa tim ko {ta vi{e voli.

O~igledno je da misao ~ini deo jednog od metoda, vrlo vaàn deo. Ve} sam vam rekla nekoliko puta da ako ~ovek misli jasno i mo}no, stvara umnu formaciju, a da je svaka umna

formacija entitet nezavisan od onog ko ju je osmislio, ima svojsopstveni ìvot i teì da se ostvari u umnom svetu – ne mislimpod tim da vi vidite svoju formaciju svojim fizi~kim o~ima, aliona postoji u umnom svetu, ima svoje sopstveno posebnonezavisno postojanje. Ako ste napravili formaciju sa ta~noodre|enim ciljem, njen ceo ìvot }e teìti ostvarenju ovog cilja.Stoga, ako èlite da pomognete nekome na distanci, moratesamo da formuli{ete vrlo jasno, vrlo precizno i sna`no vrstupomo}i koju èlite da date i rezultat koji èlite da postignete.To }e imati svog efekta. Ne mogu da kaèm da }e bitisvemo}no, jer je umni svet pun nebrojenih formacija ove vrste i

one }e se prirodno sukobljavati i protivure~iti jedne drugima;otud }e se one najja~e i najistrajnije uspe{no izboriti.Sad, {ta je to {to daje snagu i istrajnost umnim

formacijama? To je emocija i volja. Ako znate kako dapridodate svojoj umnoj formaciji emociju, bri`nost, ne`nost,ljubav, i intenzitet volje, dinamizam, ima}e mnogo ve}u {ansu




za uspeh. To je prvi metod. On je u doma{aju svih onih kojiznaju kako da misle i jo{ vi{e onih koji znaju kako da vole. Alikao {to sam rekla, mo} je ograni~ena i postoji velikonadmetanje u tom svetu.

Stoga, ~ak i ako neko uop{te nema znanje, ali imapoverenje u boànsku Milost, ako ima veru da postoji ne{to usvetu kao {to je boànska Milost i da to ne{to moè da odgovori

na molitvu, te`nju, priziv, a onda, nakon {to na~ini svoju umnuformaciju, ako je ponudi Milosti i uloì svoje poverenje u nju,zatraì od nje da interveni{e i ima veru da }e intervenisati,onda uistinu ~ovek ima {ansu za uspeh.

Poku{ajte i sigurno }ete videti rezultat.

Ali Majko, kad se ~ovek moli iskreno za intervenciju Milosti, zar on ne o~ekuje odre|eni rezultat?

Izvinite, to zavisi od op{teg toka molitve. Ako ~ovek naprostoprizove Milost, ili Boànsko, i stavi se u Njegove ruke, ne

o~ekuje neki odre|eni rezultat. Da bi o~ekivao odre|enirezultat, ~ovek bi morao da formuli{e svoju molitvu, morao bida traì ne{to. Ako imate samo veliku te`nju za boànskomMilo{}u i prizivate je, molite je, bez da traìte bilo {ta precizno,Milost je ta koja }e odabrati {ta }e da uradi za vas, ne vi.

To je bolje, zar ne?

Ah! To je ve} sasvim drugo pitanje.Pa, po svom kvalitetu je vi{e, mo`da. Ali ipak, ako

~ovek èli ne{to precizno, bolje je da to formuli{e. Ako ima

poseban razlog za{to priziva Milost, bolje je da ga formuli{eprecizno i jasno.Naravno, ako je ~ovek u stanju potpune predanosti i

daje sebe u potpunosti, ako se naprosto ponudi Milosti i pusti jeda radi {ta ona èli, to je vrlo dobro. Ali nakon toga ~ovek nesme da ispituje {ta ona ~ini! Ne sme da joj kaè: “Oh! Ja sam to




uradio sa idejom da dobijem ovo”, jer ako ~ovek stvarno imaideju da ne{to stekne, bolje je da to formuli{e u svoj iskrenosti, jednostavno, ba{ kao {to to vidi. Kasnije, na Milosti je daodabere da li }e to da uradi ili ne; ali u ma kom slu~aju, ~ovek}e forumulisati jasno {ta je hteo. A nema nikakve {tete u tome.




Zaklju~ak

S onu tranu bolesti i isceljenja

Sve }e biti uhva}eno blaènstvom, preobraèno:U talasima nesanjane ekstaze se valjatiNa{ um i ìvot i ~ulo i smeh u svetlostiDruga~ijoj od ovog krutog ograni~enog ljudskog dana,Tkiva tela ustrepta}e uzdignuta boànskom,Njegove }elije odràti svetlu metamorfozu.

[ri Aurobindo




1

Preobraàj patnje

Za{to postoji patnja?

Majka: ...Zato {to je to jedina vrsta vibracije koja moè daizvu~e Materiju iz njene inercije.

Vrhunski Mir i Smirenost su izdeformisani i izobli~eni uinerciju i tamas, a upravo zato {to je ovo bila deformacijaistinskog Mira i Smirenosti, nema razloza za{to bi se menjala.Izvesna vibracija bu|enja – ponovnog bu|enja – je bilapotrebna da bi se iza{lo iz ovog tamas-a; nije mogla da pro|edirektno u Mir. Ne{to je bilo potrebno da prodrma tamas, a tose spolja prevelo kroz patnju.

Govorim ovde o fizi~koj patnji, zato {to su svi drugioblici patnje – vitalna, umna, emotivna patnja – usledpogre{nog rada uma, i ovi se mogu naprosto klasifikovati kaoLa`nost, ni{ta vi{e. Ali fizi~ka patnja mi daje utisak deteta kojedobija batine, zato {to ovde, u Materiji, La`nost je postalaneznanje; {to }e re}i, nema lo{e volje – nema lo{e volje uMateriji, sve je inercija i neznanje... Ovo neznanje je svuda u}elijama, a ono je samo iskustvo – i iskustvo onoga {to seprevodi u ovoj rudimentarnoj svesti kao patnja – to moè da seprobudi, podstakne potrebu da se zna i da se le~i i te`nju da se~ovek preobrazi.

...Kad je ne{to naru{eno u funkcionisanju – {to }e re}i,umesto da bude fleksibilno, spontano, prirodno, postaje bolninapor... tog trenutka se intenzitet te`nje, zov poja~avadesetostruko, postaje stalan. Te{ko}a je ostati u tom stanjuintenziteta. Generalno sve pada nazad, ne bih rekla udremljivost, ali u neku vrstu opu{tenosti: stvari shvatate olako,a jedino kad unutra{nji poreme}aj postane bolan intenzitet




raste i postaje trajan. Satima – satima u nizu – bez slabljenja,zov, te`nja, volja da se bude sjedinjen sa Boànskim, da sepostane Boànsko, se odràva na svom maksimumu. Za{to?Zato {to je spolja postojalo to {to se zove fizi~ki poreme}aj,patnja. Ina~e, kad nema patnje, povremeno se ~ovek uzvine,onda padne nazad u opu{tanje intenziteta; onda se drugi put

jo{ jednom uzvine... Tome nema kraja! To bi moglo da se

nastavi zauvek. Ako èlimo da stvari idu brzo (relativno brzo uskladu sa ritmom na{eg ìvota), ovo pucketanje bi~em jeneophodno. Uverena sam u to, zato {to ~im ste unutar svogunutra{njeg bi}a gledate na to sa prezirom (po pitanju sebe).

Ali onda, iznenada, kad do|e ova istinska SamilostBoànske Ljubavi, i kad ~ovek vidi sve ove stvari koje se ~inetako uàsnim, tako nenormalnim, tako besmislenim, ovaj velikibol koji je na svim bi}ima i ~ak na svim stvarima... onda se ra|au ovom fizi~kom bi}u te`nja da se to ublaì, da se izle~i, da seukloni. Postoji u Ljubavi, u njenom Poreklu, ne{to {to se stalnoprevodi kao intervencija Milosti: sila, slatko}a, ne{to kao

vibracija utehe koja se {iri svuda, ali koju prosvetljena svestmoè da usmerava, koncentri{e na neke ta~ke. A upravo tamo,ba{ tamo sam videla istinsku upotrebu misli koju ~ovek moèda ima: misao sluì kao neka vrsta kanala da se prenosi

vibracija sa mesta na mesto, gde god da je neophodno. Ovasila, ova vibracija slatko}e je tu na stati~an na~in na svetu,pritiskaju}i kako bi bila primljena, ali to je bezli~na akcija. Amisao – prosvetljena misao, predana misao, misao koja vi{e nijeni{ta do li instrument, koja vi{e ne poku{ava da zapo~injestvari, koja je zadovoljna time da je pokre}e vi{a Svest – misaosluì kao posrednik da se uspostavi kontakt, odnos, i da seomogu}i ovoj bezli~noj Sili da dela gde god da je neophodno,na ta~no odre|ene ta~ke.

Moglo bi se re}i bez ustezanja da neda}a uvek sa sobomnosi svoj sopstveni lek. Mogli biste re}i da izle~enje svakepatnje koegzistira sa patnjom. Tako umesto da vidite“beskorisnu”, “glupu” neda}u kao {to to ~ovek obi~no radi,




vidite da napredak, evolucija koja je patnju na~inilaneophodnom – koja je njen uzrok i razlog za njeno postojanje –postiè nameravani rezultat; i u isto vreme patnja bivaizle~ena, za one koji mogu da se otvore i prime. Tri stvari –patnja kao sredstvo napretka, napredak i izle~enje patnje – sukoegzistiraju}e, istovremene; {to }e re}i, ne slede jedna drugu,de{avaju se u isto vreme.

Ako, u trenutku kad preobraàvaju}e delovanje stvoripatnju, postoji u onome {to pati neophodna te`nja i otvaranje,lek se prima u isto vreme i rezultat je totalan, potpun:preobraàj, sa radom neophodnim da do njega dovede, i, u isto

vreme, izle~enje od la`nog ose}aja koji je otpor stvorio. Apatnju zamenjuje... ne{to {to nije poznato na ovoj Zemlji, ali jesrodno radosti, blagostanju, poverenju i sigurnosti. To je nad-ose}aj, u savr{enom miru, i o~igledno jedina stvar koja moè datraje ve~no.

Ova analiza izraàva vrlo nesavr{eno ono {to bi ~oveknazvao “sadràjem” Anande.

Verujem da je to ne{to {to se osetilo i doìvelo,delimi~no i vrlo letimi~no, tokom vekova, ali da tek po~inje dase koncentri{e i maltene konkretizuje na Zemlji.

Patnja kao prilika za rast

Majka: Govorili smo pre neki dan da su jedino njegovi prijateljiti prema kojima se Bog ophodi o{tro. Mislili ste da je to {ala, alito je istina. Jedino onima koji su puni nade, koji mogu dapro|u kroz ovaj pro~i{}uju}i plamen, daju se uslovi zadostizanje maksimalnog rezultata. A ljudski um je napravljenna takav na~in da ovo moète da testirate. Kad vam se desine{to krajnje neprijatno, moète sebi da kaète: “Pa, ovodokazuje da je vredelo truda da mi se da ova te{ko}a, ovodokazuje da postoji ne{to u meni {to moè da izdrì te{ko}u”, iprimeti}ete da umesto da mu~ite sebe, vi se radujete – bi}ete




toliko sre}ni i toliko jaki da }e vam ~ak i najneprijatnije stvariizgledati sasvim o~aravaju}e! Ovo je vrlo lak eksperiment da senapravi. Koje god bile okolnosti, ako va{ um stekne naviku dana to gleda kao na ne{to povoljno, to vam vi{e ne}e bitineprijatno. Ovo je vrlo dobro poznato: sve dok um odbija daprihvati ne{to, bori se protiv toga, poku{ava da to spre~i,postoje mu~enja, te{ko}e, oluje, unutra{nje borbe i sve vrste

patnje. Ali onog trenutka kad um kaè: “Dobro, ovo je ono {tomora da se desi, ovo je ono kako }e biti”, {ta god da se desi, viste zadovoljni. Ima ljudi koji su stekli takvu kontrolu svog umanad svojim telom da ne ose}aju ni{ta.

***

Ako moète da se suo~ite sa patnjom sa hrabro{}u,izdr`ljivo{}u, nepokolebljivom verom u boànsku Milost, akoumesto da uzmi~ete od nje kad vam do|e moète da u|ete unju sa ovom voljom, ovom te`njom da pro|ete kroz nju i

prona|ete svetlosnu istinu, nepromenljivo blaènstvo koje je usrì svih stvari, vrata bola su ~esto direktnija, neposrednija od vrata zadovoljstva ili zadovoljnosti...

Bol nas vra}a dubljoj istini teraju}i nas da sekoncentri{emo kako bismo mogli da podnesemo, da se suo~imosa ovom stvari koja nas kr{i. Bol je ono kroz koje ~ovek najlak{e vra}a istinsku snagu, kad je ~ovek snaàn. Bol je ono kroz koje~ovek najlak{e vra}a istinsku veru, veru u ne{to {to je iznad i sonu stranu sveg bola.

...Tragati za patnjom i bolom je morbidan stav kojimora da se izbegava; ali beàti od nje iz zaboravnosti, krozpovr{nu, lakomislenu kretnju, u duhu diverzije, je kukavi~luk.Kad bol do|e, dolazi da nas ne~emu nau~i. [to brè u~imo, tose vi{e potreba za bolom umanjuje; a kad budemo znali tajnu, vi{e ne}e biti mogu}e patiti, jer nam ta tajna otkriva razlog,uzrok, poreklo patnje i na~in da se pro|e s onu stranu nje.




Tajna je izroniti iz ega, iz njegovog zatvora, sjediniti sesa Boànskim, utopiti se u Njemu, ne dopu{tati ni~emu da nasrazdvoji od Njega. Onda, ~im ~ovek otkrije ovu tajnu i ostvari jeu svome bi}u, bol gubi svoje opravdanje i patnja nestaje. To jesvemo}an lek, ne samo u dubljim delovima bi}a, u du{i, uduhovnoj svesti, ve} tako|e i u ìvotu i u telu.

Nema bolesti, nema poreme}aja koji moè da se odupre

ako se ova tajna otkrije i sprovede u praksu ne samo u vi{imdelovima bi}a, ve} i u }elijama tela.

Ako ~ovek zna kako da nau~i }elije rasko{i koja leì unjima, ako zna kako da ih navede da shvate stvarnost po kojojpostoje, koja im daje njihovo bivanje, onda one tako|e ulaze upotpuni sklad, a fizi~ki poreme}aj koji je prouzrokovao bolestnestaje kao i svi drugi poreme}aji bi}a.

Ali za to, ne smete da budete kukavi~ki ili stra{ljivi. Kad vas fizi~ki poreme}aj napadne, ne smete da se pla{ite, ne smeteda beìte od njega; morate da se suo~ite s njim sa hrabro{}u,smireno{}u, pouzdanjem, sa sigurno{}u da je bolest jedna

la`nost i da ako se okrenete sasvim, u punom poverenju, sapotpunom u}utano{}u boànskoj Milosti, Ona }e se skrasiti uovim }elijama, jer Ona je uspostavljena u dubinama bi}a, pa }ei same }elije sudelovati u ve~noj Istini i Blaènstvu.

Bol, zadovoljstvo i blaènstvo postojanja

[ri Aurobindo: Bol uma i tela je sredstvo Prirode, {to }e re}i,Sile u njenim delanjima, koje je namenjeno da pripomognedefinitivnom prelaznom cilju u njenoj evoluciji ka gore. Svet jesa ta~ke gledi{ta pojedinca igra i sloèni {ok mnogobrojnih sila.Usred ove sloène igre pojedinac stoji kao ograni~enokonstruisano bi}e sa ograni~enom koli~inom sile izloènonebrojenim {okovima koji mogu da rane, osakate, skr{e ilidezintegri{u konstrukciju koju on naziva sobom. Bol je uprirodi nervnog i fizi~kog uzmicanja od opasnog ili {tetnog




kontakta; on je deo onoga {to Upani{ada zove jugupsa,uzmicanje ograni~enog bi}a od onog {to nije ono samo i {to nesaose}a ili nije u skladu sa njim, njegov impuls samoodbraneprotiv “drugih”. On je, sa ove ta~ke gledi{ta, indikacija Prirodeo onome {to se mora izbegavati ili, ako se ne izbegne uspe{no,{to mora da se le~i. On ne dolazi u bi}e u ~isto fizi~kom svetusve dok ìvot ne u|e u njega; jer do tada su mehani~ki metodi

dovoljni. Njegovo zaduènje po~inje kad ìvot sa svojomkrhko{}u i nesavr{enim posedovanjem Materije stupi na scenu;raste sa ra{}u Uma u ìvotu. Njegovo zaduènje se nastavlja svedok je Um vezan u ìvotu i telu koje koristi, zavisan od njih zasvoje znanje i sredstva delovanja, podre|en njihovimograni~enjima i egoisti~nim impulsima i ciljevima koji se ra|ajuiz tih ograni~enja. Ali ako i kada Um u ~oveku postanesposoban da bude slobodan, neegoisti~an, u harmoniji sa svimdrugim bi}ima i sa igrom univerzalnih sila, upotreba izaduènje patnje se umanjuje, njen raison d’etre [razlogpostojanja, prim. prev.] mora kona~no da prestane da postoji i

moè da se nastavi samo kao atavizam Prirode, navika koja jepreìvela svoju upotrebu, istrajavanje nièg u jo{ uveknesavr{enoj organizaciji vi{eg. Njegova kona~na eliminacijamora da bude su{tinska ta~ka u predodre|enoj pobedi du{enad pot~injeno{}u Materiji i egoisti~nom ograni~enju u Umu.

Ova eliminacija je mogu}a zato {to su bol i zadovoljstvoi sami struje, jedna nesavr{ena, druga izopa~ena, ali i daljestruje blaènstva postojanja. Razlog za ovu nesavr{enost i ovoizopa~enje je samo-podela bi}a u njegovoj svesti od strane Majekoja meri i ograni~ava, i kao posledica egoisti~an i parcijalanumesto univerzalan prijem kontakata od strane pojedinca. Za

univerzalnu du{u sve stvari i svi kontakti stvari nose u sebisu{tinu blaènstva najbolje opisanu sanskritskim estetskimizrazom rasa, koji zna~i ujedno sr` ili su{tinu stvari i njen ukus.Upravo zato {to ne tragamo za su{tinom stvari u njenomkontaktu sa nama, ve} gledamo samo na~in na koji ona uti~ena na{e èlje i strahove, na{e ùdnje i uzmicanja, tuga i bol,




nesavr{eno i prolazno zadovoljstvo ili ravnodu{nost, {to }e re}i,prazna nesposobnost da se dohvati su{tina, su oblici kojepoprima Rasa. Kad bismo mogli da budemo potpunobezinteresni u umu i srcu i da nametnemo tu nevezanostnervnom bi}u, postepena eliminacija ovih nesavr{enih iizopa~enih oblika Rase bi bila mogu}a, a istinski su{tinski ukusneotu|ivog blaènstva postojanja u svim njegovim varijacijama

bi nam bio na dohvat ruke.

Majka: Ovo blaènstvo, ovaj divni smeh koji rastapa svakusenku, svaki bol, svaku patnju! Morate samo da odete dovoljnoduboko u sebe da na|ete unutra{nje Sunce, da dopustite sebida budete preplavljeni njim; a onda nema ni~eg sem slapovaskladnog, svetlosnog, sun~anog smeha, koji ne ostavljanikakvog prostora za bilo kakvu senku ili bol.

U stvari, ~ak i najve}e te{ko}e, ~ak i najve}e tuge, ~ak inajve}i fizi~ki bol... ako moète da gledate na njih sa tog

stanovi{ta, odatle, vidite nestvarnost te{ko}e, nestvarnostpatnje, nestvarnost bola – i nema ni~eg, sem radosne isvetlosne vibracije.

U stvari, ovo je najmo}niji na~in rastapanja te{ko}a,prevazilaènja àlosti i uklanjanja bola. Prvo dvoje je relativnolako – kaèm relativno – poslednje je teè zato {to imamonaviku da smatramo da su telo i njegova ose}anja krajnjekonkretni i opipljivi; ali to je ista stvar, to je naprosto zato {tonismo nau~ili, nemamo naviku da gledamo na na{e telo kao nane{to fluidno, fleksibilno, neizvesno, ne{to {to se moèpreoblikovati. Nismo nau~ili da unesemo u njega ovaj svetlosnismeh koji rastapa svu tamu, svu te{ko}u, svo nesaglasje, savnesklad, sve {to {tr~i, {to pla~e i zavija.

A ovo Sunce, ovo Sunce boànskog smeha, je u sredi{tusvih stvari, istina svih stvari. Moramo da nau~imo da ga vidimo, da ga ose}amo, da ga ìvimo.




Glosar

Ovaj glosar ukju~uje uglavnom (1) re~i na sanskritu koje nisudefinisane tamo gde se nalaze u tekstu i (2) re~i na srpskom saposebnim zna~enjem u delima iz kojih je ova knjiga sastavljena.Definicije su namenjene tome da se objasne ove re~i samo u

kontekstima u kojima se pojavljuju u ovoj knjizi.adhara (Adhara, Adar) – posuda; fizi~ki, vitalni i umni sistem kao

posuda svesti i sile Duha. Ananda – blaènstvo; ushi}enje koje ne varira, koje je u srì svih

stvari.anti-boànske sile – videti opre~ne sile Ayurveda (Ajurveda) – drevni Vedski sistem indijske medicineBoànska Sila (eng. Divine Force) – videti duhovna sila.Brami~ka svest – svest o ve~noj Stvarnosti (brahman-u) koja se

izraàva u univerzumu.Chakra (~akra) – centar svesti (ima ih sedam) u suptilnom telu, koji

povezuje ispodsvesno bi}e na raznim nivoima sa spolja{njomli~no{}u.

dharmasadhana – sredstvo ispunjenja darme (dharma), koju [ri Aurobindo defini{e kao “unutra{nji i spolja{nji zakon po komeboànska Volja i Mudrost odra|uju duhovnu evoluciju~ove~anstva.”

Duh (eng. Spirit) – jedno Sopstvo svega, ~ija priroda je besmrtnopostojanje, svest, sila i blaènstvo. Mada je sakrio sebe izapojavnih oblika materijalnog sveta, izvor je svih stvari i prisutansvuda. Moè se iskusiti kroz Jogu i oteloviti u ìvotu kroz potpunipreobraàj.

duhovna sila – mo} Duha; u Integralnoj Jogi moè da si|e sa bilokoje ravne duhovne svesti od Najvi{eg Uma pa na gore.

du{a – videti psihi~ko.evolucija – postepeno ispoljavanje svesti u materiji. Dostigav{i ljudskinivo, njen slede}i korak, po [ri Aurobindu, bi}e da ode izvan umado Naduma i da razotkrije Duh integralno u ìvotu.

fizi~ka svest – svest u telu (ponekad uklju~uju}i i suptilno telo).fizi~ki um – deo fizi~ke svesti koji daje umni oblik fizi~kom iskustvu.




gnosti~ko – koje se odnosi na gnozu ili duhovno znanje izvan uma,naro~ito na ravni Naduma.

Guru – duhovni vodi~; u~itelj bilo koje grane drevnog znanja uindijskoj tradiciji.

Hakimi – muslimanski sistem medicine, tako|e se zove i Unani.Integralna Joga (Yoga) – oblik Joge koji traga za tim da ispolji Duh u

ìvotu i materiji postizanjem preobraàja u svim delovima na{eprirode.

intuicija – sposobnost direktnog opaànja izvedena iz znanja putempoistove}enja i koja ne zavisi od rezonovanja. Intuicija u svomnajvi{em, po [ri Aurobindovoj terminologiji, je ravan svestiodmah ispod Prekouma i moè da se doìvi samo u naprednojfazi Joge. Ono {to se obi~no zove intuicija je razblaèno ipome{ano sa niìm umnim ili vitalnim kretnjama (umna intuicija, vitalna intuicija) ili u protivnom imitacija (la`na intuicija).

ispodsvesno (eng. subliminal) – iza spolja{nje svesti; unutra{nje bi}e.Po [ri Aurobindu, ono ima “svest koja je mnogo {ira, svetlija, vi{e vlada sobom i stvarima od one koja je budna na na{oj povr{ini”.

Jogi~ka sila – videti duhovna sila. jugupsa (|ugup{a) – odbojnost; samoza{titno uzmicanje.

Karma – zbir ~ovekovih postupaka, gde se na svaki postupak gledakao na kariku u lancu uzroka i posledice koji se proteè krozmnoge ìvote.

Kundalini Shakti (Kundalini [akti) – latentna mo} usnula u najniòj~akri, gde se po indijskoj tradiciji opisuje kao sklup~ana poputzmije.

Maya (Maja) – mo} svesti da uobli~i kona~ne pojavne oblike izbeskona~nog postojanja

Medeja – ~arobnica u gr~koj mitologiji, u ~ijem je kotlu Aesonpodmla|en, a Pelias nastradao.

Milost (eng. Grace) – slobodno i neodoljivo delovanje Duha koje radiono {to je najbolje u datim okolnostima i ima mo} da pre|e prekomehani~kog determinizma kosmi~kih zakona.

nadfizi~ko (eng. supraphysical) – koje nije mogu}e opaziti fizi~kim~ulima ili fizi~kim instrumentima, ali je mogu}e znati ga krozsposobnosti koje mogu da se razviju kroz Jogu.

Nadum (eng. Supermind) – ravan svesti na kojoj se ograni~enja uma(ulju~uju}i duhovne umne ravni od Vi{eg Uma do Naduma)




potpuno prevazilaze; njegova priroda je znanje beskrajnog jedinstva koje se izraàva u beskrajnom mno{tvu.

nadumno – koje pripada Nadumu.neprijateljske sile – videti opre~ne sile.nervni omota~ – vitalno-fizi~ka aura koja okruùje i {titi telo.nervno (eng. nervous) – videti vitalno-fizi~ko.nesvest, nesvesno – negacija svesti iz koje je po~ela evolucija u ovom

svetu. Dok je Nadum ne preobrazi, ona istrajava kao uzroknemogu}nosti materije da otelovi istinu i besmrtnost Duha.

opre~ne sile (eng. adverse forces) – sile vitalnog sveta koje sesuprotstavljaju vi{oj kretnji evolucije i ~inioci su nesklada uljudskom ìvotu u njegovoj sada{njoj fazi; tako|e se o njimagovori kao o neprijateljskim ili anti-boànskim silama.

podsvesno, podsvest (eng. subconscious) – ispod nivoa normalnesvesne svesnosti; mra~an i nepovezan deo bi}a koji se grani~i sanesvesno{}u i vr{i mo}an uticaj na telo.

Prekoum (eng. Overmind) – ravan kosmi~ke svesti odmah ispodNaduma. Prekoum se razlikuje od Naduma po tome {to, madazna beskrajno jedinstvo, podre|uje ga igri mno{tva. Usled ovogograni~enja, njegova mo} je kona~no nedovoljna za preobraàj

koji je cilj Integralne Joge.prekoumno – koje pripada Prekoumu.preobraàj – radikalna promena u unutra{njoj i spolja{njoj prirodi u

svim njenim delovima, do koje postepeno dolazi u IntegralnojJogi putem delovanja sila koje pripadaju sve vi{im i vi{imravnima svesti skroz gore do Naduma.

psihi~ko – koje se odnosi na du{u; najunutarnjije bi}e koje jenormalno skriveno od nas u dubinama na{e ispodsvesne svesti.Ono podràva na{u evoluciju iz ìvota u ìvot i klju~ jemogu}nosti preobraàja.

Purusha (Puru{a) – unutra{nje svesno bi}e, koje se doìvljava kaorazli~ito od spolja{nje prirode, ~ijim kretnjama svedo~i i podupireih.

radàsi~no – dominirano radàsom (rajas), kineti~kom iuskovitlanom modu energije koji je karakteristi~an za vitalni deoprirode (videti i tamasi~an i satvi~an).

rasa – sr`, sok; su{tina; ukus; su{tina blaènstva u svim stvarima.Sadhak (Sadaka) – neko ko traga za duhovnim ostvarenjem putem

Sadane.




Sadhana (Sadana) – duhovna disciplina; praksa Joge.sadhu (sadu) – sveti ~ovek; asketa.Sat – postojanje u svojoj neuslovljenoj ~istoti, bezvremeno,

besprostorno, bezobli~no i nedeljivo.satvi~no – dominirano satvom ( sattva), harmonizuju}im i

inteligentnim modom energije koji je svojstven umnom deluprirode (videti i tamasi~an i radàsi~an).

Shastra ([astra) – sistemati~na formulacija bilo kog aspekta nauke iumetnosti ìvota.

Sila (eng. Force) – videti duhovna silasuptilno fizi~ko – koje pripada najniòj od nematerijalnih ravni

postojanja, ono koje najbliè podse}a na fizi~ki svet u komeìvimo, ali je izvan doma{aja spolja{njih ~ula.

suptilno telo – telo sa~injeno od suptilne fizi~ke supstance, kojeformira deo ispodsvesnog bi}a i podràva grubo (fizi~ko) telo.

tamasi~no – dominirano tamasom (tamas), inertnim ineinteligentnim modom energije koji je karakteristi~an za fizi~kideo prirode (videti i radàsi~an i satvi~an).

Tantra – naro~it sistem Joge u kojem se Kundalini [akti budispecifi~nim procesima i uspinje kroz ~akre.

telesna svest – svest koja pripada telu i koje se ti~e njegovofunkcionisanje. Ona je deo fizi~ke svesti, ispod nivoa fizi~kog umai u velikoj meri podsvesna, ali poseduje instinktivno znanje.

umni svet – nadfizi~ka ravan postojanja kojom upravlja umni princip.umno (eng. mental) – koje se odnosi na um, sposobnost misli i

inteligencije, koji je instrument neke vrste saznavanja gde jesubjekat odvojen od objekta; me|uoblast spektra svesti koja jena{la izraz u ljudskoj fazi evolucije.

Upanishad (Upani{ada) – bilo koja klasa drevnih sanskritskihtekstova na koje se gleda kao na izvor Vedanta filozofije.

Vi{i Um (eng. Higher Mind) – svetlosni misaoni-um koji je prvi odsedam ravni svesti izme|u obi~nog uma i Naduma. Na svim odovih ravni, po [ri Aurobindu, “ostvarenje Jednog je prirodnaosnova svesti”; ali na vi{im ravnima “vizija delovanja Jednogpostaje sve {ira i pra}ena je ve}om instrumentalno{}u Sile”.

vitalni svet – nadfizi~ka ravan postojanja kojom upravlja vitalniprincip.

vitalni um – deo svesti koji daje umni oblik vitalnim kretnjama kao{to su nagoni, èlje i emocije.




vitalno, vital (eng. vital) – koje se odnosi na ìvotnu silu; deo na{eprirode koji povezuje umno i fizi~ko. Njegova su{tinska funkcija je uìvanje i posedovanje; njegove energije su neophodne radipuno}e na{eg postojanja, ali mogu da budu uzrok mnogihuznemirenja dok se ne pro~iste i ne preobraze putem Joge.

vitalno-fizi~ko – koje se odnosi na deo ìvotne sile koji je uklju~en ustanja i aktivnosti tela (ponekad uklju~uju}i i suptilno telo).

Yoga (Joga) – bukvalno, jedinstvo; bilo koji od raznih metodaprevazilaènja normalnih ograni~enja ljudske prirode i stupanja udodir i jedinstvo sa vi{om sve{}u i ve}om stvarno{}u. U ovojknjizi, ta re~ se obi~no odnosi na Integralnu Jogu koju su razvili[ri Aurobindo i Majka.

Yoga-Shakti (Joga [akti) – duhovna sila koju aktivira praksa Joge. Yogi, Yogin (Jogi, Jogin) – neko ko praktikuje Jogu; neko ko je

postigao ovladavanje nad sobom ili duhovno ostvarenje za kojimse traga kroz bilo koji oblik Joge.




O autorima

[RI AUROBINDO

[ri Aurobindo je ro|en u Kalkuti 15. avgusta 1872. Sa sedamgodina poslat je u Englesku, gde je poha|ao {kolu Svetog Pavla, u

Londonu, a potom je oti{ao na klasi~no vi{e {kolovanje na KraljevKoled` u Kembridù. Kao strasnom ~itaocu jo{ od {kolskih dana,omiljeni predmeti su mu bili engleska i francuska knjièvnost, poezijai istorija Evrope. Bio je briljantan u~enik iz gr~kog i latinskog.Intelektualno obdaren, u~io je francuski od detinjstva, a nau~io jedovoljno nema~ki, italijanski i {panski da prou~ava Getea, Dantea iKalderona na njihovim maternjim jezicima. Na Kraljevom Koledù sena{ao u prvoj klasi na diplomskom iz klasi~nih predmeta. Tako|e je,1890. godine, poloìo zavr{ne ispite za Indijsku Civilnu Slu`bu. Neèle}i da sluì u I.C.S., diskvalifikovao se time {to se nije pojavio natestu iz jahanja.

Vrativ{i se u Indiju, [ri Aurobindo je proveo trinaest godina udràvnoj slu`bi u Barodi kao administrativac i profesor. To su bile

godine kultivisanja sebe, knjièvne aktivnosti i pripreme za njegovbudu}i politi~ki rad. Tokom tog perioda on je na~inio duboku studijupreovla|uju}ih politi~kih uslova u zemlji i duboko je zaronio u bogatoIndijsko kulturno nasle|e. Ovladao je sanskritom, a nau~io je tako|e i jo{ neke indijske jezike: bengali, gu|arati, marati, hindi i, kasnije,tamil.

Godine 1906. [ri Aurobindo je oti{ao u Bengal i otvorenopristupio pokretu za oslobo|enje Indije. Njegov dnevni ~asopis, Bande Mataram, brzo je postao najmo}niji glas Indijskog Nacionalisti~kogPokreta. Godine 1908. je uhap{en u slu~aju aliporske zavere, kao {tosu implicirale aktivnosti revolucionarne grupe koju je predvodionjegov brat Barindra. Tokom pritvora, koji je trajao godinu dana, u

zatvoru je provodio ve}inu svog vremena ve`baju}i jogu. To je bilo vreme kada je imao niz presudnih duhovnih iskustava koja suizmenila budu}i tok njegovog ìvota. Nastavio je sa svojimrevolucionarnim radom do 1910., kada se, kao odgovor na unutra{njipoziv, povukao iz aktivne politike, povukav{i se u Pondi~eri radiisklju~ivog usredsre|ivanja na svoju duhovnu praksu.




Nakon ~etiri godine intenzivne joge, 1914., pokrenuo je mese~nufilozofsku reviju, Arya, u kojoj je u serijama objavljena ve}inanjegovih glavnih dela. Ta dela otelovljuju mnogo od unutra{njegznanja koje mu je do{lo u njegovom ve`banju joge. Sakupiv{i svesu{tinski bitne istine proteklih duhovnih iskustava, radio je zaradpotpunijeg metoda joge, koji bi preobrazio ljudsku prirodu i ìvotu~inio boànskim. Toj je svrsi posvetio ostatak svog ìvota. [ri Aurobindo je bio plodan pesnik na engleskom, opus mu obuhvataromanti~nu liriku, sonete, duge narativne poeme, dramske poeme idva epa.

[ri Aurobindo je napustio telo 5. decembra 1950.

MAJKA

[ri Aurobindov duhovni saradnik, Majka, ro|ena je u Parizu 21.februara 1878. Mira, kako se dete zvalo, je bila duhovno svesna jo{od ranog detinjstva. Bila je talentovan muzi~ar i priznati slikar iu~estvovala je u podsticanju umetni~kog ìvota u Parizu na prelazuizme|u dva veka.

[to se ti~e njenog ranog duhovnog ìvota Majka je napisala:"Izme|u jedanaeste i trinaeste ~itav niz psihi~kih i duhovnih iskustavaotkrio mi je ne samo postojanje Boga ve} i ~ovekovu mogu}nost da sesjedini sa Njim, da Ga spozna integralno u ìvotu boànskom."

1906. i 1907., Majka je otputovala u Tlemsen, u Alìru, gde jeprou~avala okultizam dve godine. Vrativ{i se u Pariz, osnovala je

jednu grupu duhovnih tragalaca. Izme|u 1911. i 1913. odràla jemno{tvo predavanja raznim grupama u Parizu. Majka je otplovila zaPondi~eri, u Indiju, 1914. i srela se sa [ri Aurobindom po prvi put 29.marta. Prepoznala ga je kao onog koji je mnoge godine iznutra vodionjen duhovni razvoj. Ostala je u Pondi~eriju jedanaest meseci,pomaù}i [ri Aurobindu da izdaje ~asopis Arya, a potom se vratila uFrancusku. Nakon godinu dana u Francuskoj, oti{la je u Japan i ostalatamo skoro ~etiri godine.

24. aprila 1920. Majka se vratila u Pondi~eri da bi ponovopreuzela saradnju sa [ri Aurobindom u njegovom duhovnom radu. Sanjenim dolaskom, broj u~enika oko [ri Aurobinda je postepenoporastao. Ta neformalna skupina napokon se uobli~ila u [ri

Aurobindo A{ram. Novembra 1926. [ri Aurobindo se povukao u




osamu i poverio sva materijalna i duhovna zaduènja oko a{ramaMajci. Pod njenim vo|stvom, koje je obuhvatilo raspon od blizupedeset godina, a{ram je izrastao u veliku, vi{estranu zajednicu kojadanas broji oko 1400 lica. Godine 1943. Majka je pokrenula malu{kolu koja se postepeno pro{irila dok nije postala [ri AurobindoMe|unarodni Centar Obrazovanja, koji trenutno ima oko 450studenata i 200 nastavnika. Aurovil, "Grad Svitanja" – me|unarodnigrad – je osnovala 1968. kraj Pondi~erija, u cilju ostvarenja [ri Aurobindove vizije o ljudskom jedinstvu.

Na svoj devedesti ro|endan, Majka je sabrala svoj ìvot i rad naovaj na~in:

"Prise}anje }e biti kratko.Do{la sam u Indiju da bih srela [ri Aurobinda. Ostala sam u Indiji

da bih ìvela sa [ri Aurobindom. Kada je on napustio telo, nastavilasam da ìvim ovde kako bih obavljala njegov posao koji predstavlja,putem sluènja Istini i prosvetljavanja ~ove~anstva, ubrzavanjedolaska vladavine Boànske Ljubavi na Zemlju."

Majka je napustila telo 17. novembra 1973.




www.heartcoreissues.weebly.com

Jo{ izre~enog od strane [ri Aurobinda na temu medicine,zdravlja i le~enja moè se na}i i u slede}im knjigama ~ijiprevodi trenutno postoje na srpsko-hrvatskom jeziku:

“Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom”“Pisma o Jogi”“Vo|stvo od [ri Aurobinda, pisma mladom u~eniku”

za tekstove na jeziku originala pogledati i sajt: www.sriaurobindoashram.org




Documents

Potpuno isceljenje