POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA DRAVNE ORGANE

("Sl. glasnik RS", br. 23/98 i 11/2009)

I OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), blie se ureuju odreena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ministarstvima, posebnim organizacijama, Narodnoj skuptini, Generalnom sekretarijatu predsednika Republike, Ustavnom sudu, Vladi, sudovima, javnim tuilatvima, Republikom javnom pravobranilatvu, organima za prekraje i drugim republikim organima i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (u daljem tekstu: organi).

Ovaj ugovor neposredno se primenjuje.

lan 1a

Na prava i obaveze iz radnog odnosa zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave, kao i na pojedina pitanja od znaaja za uesnike ovog ugovora, primenjuju se odredbe Aneksa ovog kolektivnog ugovora - koji ini sastavni deo ovog kolektivnog ugovora.

II ODMORI I ODSUSTVA

1. Godinji odmori

lan 2

Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum uveava:

1) po osnovu doprinosa u radu, odnosno sloenosti poslova radnog mesta:

- do pet radnih dana za zaposlene sa visokom strunom spremom;

- do tri radna dana za zaposlene sa viom strunom spremom;

- do dva radna dana za zaposlene do IV stepena strune spreme.

2) po osnovu uslova rada:

- do etiri radna dana za zaposlene koji obavljaju poslove pod posebnim uslovima rada u skladu sa ovim ugovorom;

- do tri radna dana za zaposlene koji preteno obavljaju poslove izvan slubenih prostorija.

3) po osnovu radnog iskustva za:

- tri radna dana preko 20 godina radnog iskustva;

- dva radna dana od 10-20 godina radnog iskustva;

- jedan radni dan do 5 godina radnog iskustva.

4) po osnovu odgovornosti za poslove radnog mesta:

- do tri radna dana naelnicima odeljenja i efovima raunovodstva;

- do dva radna dana efovima odseka i rukovodiocima grupe;

- do jednog radnog dana za ostale zaposlene.

5) po osnovu rezultata rada za:

- tri radna dana za zaposlene ocenjene ocenom "naroito se istie";

- dva radna dana za zaposlene ocenjene ocenom "istie se".

Godinji odmor ne moe trajati due od zakonom utvrenog maksimuma.

Zaposlenom koji radi skraeno radno vreme na radnom mestu s posebnim uslovima rada godinji odmor uveava se za 10 radnih dana.

Funkcioner koji rukovodi organom donosi plan korienja godinjih odmora, na osnovu potreba organa i izjavljene volje zaposlenih.

Vreme korienja godinjeg odmora utvruje se reenjem funkcionera koji rukovodi organom ili lica koje ovlasti.

2. Plaeno odsustvo

lan 3

Zaposleni u dravnom organu koji nema poloaj dravnog slubenika ili nametenika ostvaruje pravo na plaeno odsustvo pod istim uslovima i u trajanju u kome to pravo ostvaruju dravni slubenici i nametenici u dravnom organu.

3. Neplaeno odsustvo

lan 4

Zaposleni u dravnom organu koji nema poloaj dravnog slubenika ili nametenika ostvaruje pravo na neplaeno odsustvo pod istim uslovima i u trajanju kao i dravni slubenici i nametenici u dravnom organu.

Rukovodilac organa reenjem odobrava korienje i duinu neplaenog odsustva.

III BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

lan 5

Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu - u skladu sa zakonom i podzakonskim optim aktima.

Zaposleni je duan da postupa u skladu sa utvrenim dunostima i, na propisani nain, koristi utvrena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u cilju zatite svog, kao i ivota i zdravlja ostalih zaposlenih.

Bezbednost i zdravlje na radu zaposleni ostvaruju shodnom primenom odredaba Posebnog kolektivnog ugovora za dravne organe ("Slubeni glasnik RS", broj 95/08), ako ovim kolektivnim ugovorom nije drukije odreeno.

l. 6-8

(Brisani)

IV DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST

lan 9

Novana kazna moe se izrei pored sluajeva utvrenih zakonom i u sluaju:

1) odbijanja zaposlenog da izvri lekarski pregled radi utvrivanja zdravstvene radne sposobnosti koja je uslov za rad na odreenom radnom mestu;

2) prikrivanja materijalne tete.

lan 10

Postojanje tete, okolnosti pod kojima je ona nastala, njenu visinu odnosno paualni iznos tete, ko je tetu prouzrokovao i kako se nadoknauje, utvruje posebna komisija koju obrazuje rukovodilac organa.

lan 11

Ako je zaposleni u takvom materijalnom poloaju da bi isplata naknade tete dovela njega i njegovu porodicu ispod egzistencijalnog minimuma, visina naknade tete se smanjuje do nivoa prema kome isplata tete ne bi ugrozila egzistencijalni minimum.

Egzistencijalni minimum nastupa kada zaposleni i lanovi njegove porodice imaju po lanu domainstva meseni prihod koji je manji od minimalne zarade.

Reenje o smanjenju naknade tete donosi rukovodilac organa.

V OSTALA PRIMANJA

lan 12

Zaposleni u dravnom organu koji nema poloaj dravnog slubenika ili nametenika ostvaruje pravo na solidarnu pomo i jubilarnu nagradu pod istim uslovima i u visini kao i dravni slubenici i nametenici u dravnom organu.

lan 13

(Brisan)

l. 14 i 15

(Brisano)

VII POSTUPAK MIRNOG REAVANJA SPOROVA

lan 16

Na postupak mirnog reavanja sporova shodno se primenjuju odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za dravne organe ("Slubeni glasnik RS", broj 95/08), ako ovim kolektivnim ugovorom nije drukije odreeno.

l. 17-19

(Brisani)

VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 20

Ovaj ugovor zakljuuje se na neodreeno vreme, a moe prestati sporazumom uesnika ili otkazom.

U sluaju otkaza ovaj ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, kada Ugovor prestaje da vai.

Predlog za izmenu i dopunu Ugovora moe da podnese svaki potpisnik, u pismenom obliku.

Potpisnici ovog ugovora duni su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu izjasne o predlogu.

lan 21

Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da vai Poseban kolektivni ugovor za dravne organe ("Slubeni glasnik RS", br. 37/92 i 36/93).

lan 22

Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Posebnog kolektivnog ugovora o izmenama i dopunamaPosebnog kolektivnog ugovora za dravne organe

("Sl. glasnik RS", br. 11/2009)

lan 14[s1]

Aneks Posebnog kolektivnog ugovora za dravne organe ("Slubeni glasnik RS", broj 23/98) odtampan je uz ovaj kolektivni ugovor i ini njegov sastavni deo.

lan 15[s1]

Ovaj kolektivni ugovor zakljuuje se na tri godine.

lan 16[s1]

Postupak izmena i dopuna ovog kolektivnog ugovora, kao i zakljuivanja novog ugovora, sprovodi se u skladu sa zakonom, a moe da ga pokrene svaki od uesnika pismenim predlogom.

Uesnici su duni da se izjasne u roku od 15 dana o podnetom predlogu za izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora i da u narednom roku od 15 dana otponu proces pregovaranja.

lan 17[s1]

Ovaj kolektivni ugovor moe prestati da vai sporazumom uesnika ili otkazom.

U sluaju otkaza ugovor prestaje da vai protekom est meseci od dana prijema akta o otkazu.

lan 18[s1]

Ovaj kolektivni ugovor smatra se zakljuenim kada ga potpiu ovlaeni predstavnici uesnika.

lan 19[s1]

Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

ANEKS

POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA DRAVNE ORGANE

1. OSNOVNE ODREDBE

lan 1[a]

Na prava i obaveze iz radnog odnosa zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave (u daljem tekstu: organi), nain ostvarivanja tih prava, postupak praenja primene ovog aneksa, meusobne odnose, kao i na sva ostala pitanja od znaaja za uesnike ovog ugovora, primenjuju se odredbe ovog aneksa, ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 2[a]

Zaposleni, u smislu ovog aneksa jesu lica koja su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima teritorijalne autonomije, odnosno, organima jedinica lokalne samouprave.

Poslodavac, u smislu ovog aneksa je jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave ija prava i dunosti vri rukovodilac nadlenog organa (u daljem tekstu: rukovodilac).

lan 3[a]

Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuuju nadleni organ i ovlaeni predstavnik reprezentativnog sindikata zaposlenih kod poslodavca, u skladu sa zakonom.

Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca, u smislu ovog aneksa, smatra se sindikalna organizacija ija je reprezentativnost utvrena u skladu sa odredbama Zakona o radu.

1.1. Osnovna prava zaposlenih

lan 4[a]

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu platu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zatite, u skladu sa zakonom, ovim aneksom i drugim optim aktima poslodavca.

lan 5[a]

Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje, izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na uee u pregovorima i zakljuivanju kolektivnog ugovora.

lan 6[a]

Rukovodilac je duan da zaposlenom obezbedi bezbedne i zdrave uslove rada radi zatite ivota i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Rukovodilac je duan da izabranog kandidata pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga rasporeuje i pravima i obavezama, koji proizlaze iz propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.

lan 7[a]

O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa, odluuje rukovodilac ili drugi zaposleni koga on ovlasti u skladu sa zakonom.

2. STRUNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRAVANJE

lan 8[a]

Pravo i dunost zaposlenog je da se u toku rada struno osposobljava i usavrava za rad.

lan 9[a]

Rukovodilac je duan da saini Program strunog osposobljavanja i usavravanja zaposlenih u skladu sa Finansijskim planom i u okviru sredstava obezbeenih iz budeta ili iz sopstvenih izvora nadlenog organa.

Rukovodilac je duan da obezbedi da se vodi evidencija o strunom osposobljavanju i usavravanju zaposlenih, kao i da se stara o obezbeenju potrebnih materijalnih, organizacionih i drugih uslova za te potrebe.

lan 10[a]

Zaposleni koga rukovodilac uputi na struno osposobljavanje i usavravanje, ima pravo na naknadu plate, naknadu trokova strunog osposobljavanja i usavravanja, kotizacije i nabavke udbenika.

lan 11[a]

Zaposleni koji stekne dodatno struno osposobljavanje moe biti rasporeen, odnosno postavljen na radno mesto u skladu sa pravilnikom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organu.

Zaposleni, koji je od strane rukovodioca i o troku organa, u skladu sa Programom strunog osposobljavanja i usavravanja zaposlenih, upuen na struno osposobljavanje i usavravanje, a koji u roku od godinu dana od dana osposobljavanja ne bude rasporeen na nepopunjeno radno mesto, nema obavezu da ostane u radnom odnosu kod Poslodavca, niti da nadoknadi trokove svog strunog osposobljavanja i usavravanja.

3. ODMORI I ODSUSTVA

3.1. Merila za utvrivanje godinjeg odmora

lan 12[a]

Duina godinjeg odmora zaposlenog utvruje se tako to se zakonski minimum od 18 radnih dana uveava prema sledeim kriterijumima, i to:

1. Po osnovu strune spreme:

1) zaposlenom sa VSS, VS - za 5 radnih dana,

2) zaposlenom sa SSS - za 3 radna dana,

3) zaposlenom sa NSS, NK - za 1 radni dan.

2. Po osnovu uslova rada:

1) za rad na radnim mestima sa poveanim rizikom - za 3 radna dana,

2) za redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama - za 2 radna dana.

3. Po osnovu radnog iskustva:

1) zaposlenom od 25 do 30 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 4 radna dana,

2) zaposlenom od 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 3 radna dana,

3) zaposlenom od 5 do 15 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 2 radna dana,

4) zaposlenom do 5 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 1 radni dan.

4. Po osnovu invalidnosti - za 5 radnih dana.

5. Po osnovu brige o deci i lanovima ue porodice:

1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom - za 2 radna dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan;

2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina - za 3 radna dana, s tim to se ovaj broj dana uveava za po 2 radna dana za svako naredno dete mlae od 14 godina;

3) zaposlenom koji se stara o lanu ue porodice koji je ometen u razvoju, ima teko telesno oteenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan - za 5 radnih dana.

Godinji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog lana ne moe da se koristi u trajanju duem od 25 radnih dana.

Zaposleni sa navrenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu ima pravo na godinji odmor u trajanju od 30 radnih dana.

lan 13[a]

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini 100% plate koju je ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem je rukovodilac odluio da zaposleni zbog potreba rada organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave ne moe da koristi godinji odmor za kalendarsku godinu, odnosno u visini plate koju ostvari za mesec u kome se, saglasno zakonu, najkasnije moe koristiti godinji odmor za kalendarsku godinu.

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi drugi deo godinjeg odmora ima pravo na naknadu tete koja se utvruje tako to se iznos utvren na nain u stavu 1. ovog lana umanjuje za srazmeran broj iskorienih dana godinjeg odmora.

Naknada tete iz st. 1. i 2. ovog lana utvruje se reenjem - u roku od 30 dana od podnoenja zahteva.

Isplata tete dospeva u roku od 8 dana od dana donoenja reenja iz stava 3. ovog lana.

Zaposleni kome se na lini zahtev promeni utvreno vreme korienja godinjeg odmora, a kome se zbog potreba rada organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave ne odobri korienje godinjeg odmora u drugo vreme i zaposleni koji ne podnese pisani zahtev da mu se odobri korienje godinjeg odmora nema pravo na naknadu tete po osnovu nekorienja godinjeg odmora zbog krivice poslodavca.

3.2. Reenje o godinjem odmoru

lan 14[a]

Godinji odmor zaposlenog utvruje se reenjem prema rasporedu korienja godinjih odmora koji utvruje rukovodilac.

Reenje iz stava 1. ovog lana uruuje se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma odreenog za poetak korienja godinjeg odmora.

4. PLAENO ODSUSTVO

lan 15[a]

Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo sa rada u sluaju:

1) poroaja supruge ili usvojenje deteta - 5 radnih dana;

2) poroaja drugog lana ue porodice - 1 radni dan;

3) polaganja strunog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje je rasporeen - do 7 radnih dana;

4) stupanje u brak - 5 radnih dana;

5) otklanjanja posledica u domainstvu zaposlenog izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, poarom ili drugim nepredvidivim razlozima vie sile - do 3 radna dana;

6) selidbe - 3 radna dana;

7) polaska deteta zaposlenog u prvi razred osnovne kole - 2 radna dana;

8) ispraaja sina, odnosno pastorka, usvojenika ili hranjenika u vojsku - 2 radna dana;

9) polaganja ispita u okviru strunog usavravanja ili obrazovanja - po 1 radni dan, a najvie do 7 radnih dana u toku kalendarske godine;

10) tee bolesti lana ue porodice - 7 radnih dana;

11) smrti lana ue porodice - 5 radnih dana;

12) dobrovoljnog davanja krvi, raunajui i dan davanja krvi - 3 radna dana;

13) uea u takmienju u organizaciji sindikata - do 7 radnih dana;

14) rekreativnog odmora u organizaciji sindikata - do 7 radnih dana;

15) obavljanja volonterskih dunosti u humanitarnim udruenjima i organizacijama - do 2 radna dana, a najvie 4 radna dana u toku kalendarske godine;

16) uea na meunarodnim sportskim takmienjima u svojstvu lana reprezentacije Republike Srbije - za vreme boravka reprezentacije na tom takmienju, kao i za vreme priprema za to takmienje, a najdue do 45 radnih dana u toku kalendarske godine;

17) smrti srodnika - 1 radni dan.

lanovima ue porodice, u smislu Ugovora, smatraju se: suprunik i vanbrani partner, dete roeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik hranjenik i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdravanja.

Plaeno odsustvo iz stava 1. ovog lana moe se koristiti u toku kalendarske godine - u ukupnom trajanju od 7 radnih dana.

Izuzetno, u sluajevima iz stava 1. ta. 1, 3, 4, 5, 10, 11, 12, 14. i 16. ovog lana ukupan broj radnih dana koji se koriste kao plaeno odsustvo u toku kalendarske godine uveava se za broj dana koji je utvren kao vreme odsustva u svakom od tih sluajeva.

Plaeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priloio odgovarajuu dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korienje plaenog odsustva).

5. NEPLAENO ODSUSTVO

lan 16[a]

Ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvravanje poslova radnog mesta na koje je rasporeen moe mu se odobriti neplaeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:

1) radi kolovanja, specijalizacije ili drugog vida strunog obrazovanja i usavravanja (magistratura, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana:

2) radi negovanja obolelog lana ue porodice - do 30 radnih dana;

3) radi obavljanja linih poslova - do 7 radnih dana;

4) za sluaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do 5 radnih dana.

Pravo zaposlenog na neplaeno odsustvo i duina njegovog trajanja utvruje se reenjem rukovodioca.

6. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

lan 17[a]

Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu - u skladu sa zakonom, podzakonskim optim aktima i ovim aneksom.

Zaposleni je duan da postupa u skladu sa utvrenim dunostima i, na propisani nain, koristi utvrena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u cilju zatite svog, kao i ivota i zdravlja ostalih zaposlenih.

lan 18[a]

Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom i podzakonskim optim aktima, utvruje postojanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini i da nakon procene njihovog uticaja na nastanak povreda i oteenja zdravlja zaposlenog utvrdi radna mesta sa poveanim rizikom.

lan 19[a]

Rukovodilac je odgovoran za sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu.

Rukovodilac je duan da preduzima mere bezbednosti i zdravlju na radu, u skladu sa zakonom, podzakonskim optim aktima, standardima, tehnikim propisima i ovim aneksom.

lan 20[a]

Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje, zbog toga to nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se ne sprovedu odreene mere bezbednosti i zdravlja na radu.

U sluaju iz stava 1. ovog lana zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da je radio.

lan 21[a]

Zaposleni koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom ima pravo na mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrene aktom o proceni rizika.

lan 22[a]

Sredstva za sprovoenje utvrenih mera za otklanjanje rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ukljuujui i sredstva za prevenciju radne invalidnosti zaposlenih, obezbeuju se u budetu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

lan 23[a]

Zaposleni kod Poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vie predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).

Predstavnici zaposleni biraju se prema broju zaposlenih (na svakih 50 zaposlenih moe se izabrati po jedan predstavnik) i prema broju organizacionih jedinica izvan sedita organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave (u svakoj organizacionoj jedinici izvan sedita organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave moe se izabrati po jedan predstavnik).

Postupak izbora i nain rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa Reprezentativnim sindikatom, ureuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

lan 24[a]

Predstavnici zaposlenih i odbor za bezbednost i zdravlje na radu duni su da akte, informacije, podatke i obavetenja koje dobiju od poslodavca, odnosno rukovodioca, a koji se odnose na stanje bezbednosti i zdravlja na radu dostave organizaciji sindikata koja je obrazovana u organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave na koji se podaci odnose.

Ako je predstavnik zaposlenih ili odbor spreeni da obavlja svoju dunost imaju obavezu da o tome obaveste poslodavca, odnosno rukovodioca koji svoje obaveze prema predstavniku zaposlenih, odnosno odboru izvrava tako to umesto predstavnika zaposlenih, odnosno odbora obavetava organizaciju sindikata obrazovanu u organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave.

Organizacija sindikata obrazovana u organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave moe predloiti poslodavcu, odnosno rukovodiocu da zakonom utvrene obaveze saradnje, izvetavanja i informisanja predstavnika zaposlenih i odbora o svim pitanjima koja su od uticaja za bezbednost i zdravlje zaposlenih vri tako to e o tim pitanjima obavetavati neposredno i sindikat.

lan 25[a]

Poslodavac je duan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za sluaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeenja naknade tete.

Poslodavac je u obavezi da pre zakljuivanja ugovora o osiguranju pribavi miljenje reprezentativnog sindikata.

lan 26[a]

Zaposleni ima pravo na naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja nastalog na radu kod poslodavca.

Postojanje i visina tete, okolnosti pod kojima je teta nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se nadoknauje utvruje se u skladu sa zakonom.

7. PLATE, NAKNADE PLATE I DRUGA PRIMANJA

7.1. Elementi za utvrivanje plate

lan 27[a]

Zaposleni ima pravo na mesenu platu koja se utvruje u skladu sa zakonom. Plata se isplauje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

lan 28[a]

Plata se utvruje na osnovu:

1) osnovice za obraun plata;

2) koeficijenta koji se mnoi osnovicom;

3) dodatka na platu;

4) obaveza koje zaposleni plaa po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate u skladu sa zakonom.

7.2. Visina osnovice

lan 29[a]

Uesnici Ugovora pregovaraju o visini osnovice za obraun i isplatu plata zaposlenih u postupku izrade odluke o budetu - polovinom meseca novembra za narednu godinu, polazei od najvieg iznosa osnovice utvrene za prethodnu budetsku godinu i predviene inflacije i utvruju dinamiku njenog poveanja u toku budetske godine.

U postupku pregovaranja o osnovici uesnici razmatraju mogunost i potrebu izmene koeficijenata.

lan 30[a]

Ukoliko se u toku budetske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrena osnovica za obraun i isplatu plata zaposlenih, uesnici e otpoeti pregovore o promeni osnovice.

Inicijativu za otpoinjanje pregovora podnose reprezentativni sindikati.

Uesnici se obavezuju da pregovore zaponu u roku od deset dana od dana podnoenja inicijative i da ih okonaju u roku od narednih 30 dana.

lan 31[a]

Plata se isplauje odjednom ili najvie u dva dela.

Isplata punog iznosa plate vri se po pravilu najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec.

Isplata plate u dva dela isplauje se tako to se prvi deo isplauje po pravilu do petog u mesecu za prethodni mesec, a drugi deo do 20. u mesecu za prethodni mesec.

Rukovodilac je duan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknade plate, dostavi obraun plate.

7.4. Pravo na dodatak na platu

lan 32[a]

Zaposleni ima pravo na uveanu platu i to:

1) 0,4% osnovne plate za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu;

2) 26% za svaki sat rada nou od vrednosti radnog sata osnovne plate;

3) 110% za svaki sat rada na dan praznika koji nije radni dan od vrednosti radnog sata osnovne plate;

4) 26% za svaki sat prekovremenog rada od vrednosti radnog sata osnovne plate.

lan 33[a]

Pravo na dodatak na osnovnu platu odreuje se reenjem.

lan 34[a]

Odlukama o budetu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, Poslodavac zaposlenima moe iz izvornih prihoda ostvarenih u skladu sa zakonom isplatiti nagradu za posebne rezultate rada do 30% plate zaposlenog.

7.5. Naknada plate

lan 35[a]

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u iznosu prosene zarade u prethodna tri meseca koja se obraunava i isplauje u istom iznosu kao da je radio za vreme:

1) korienja godinjeg odmora;

2) plaenog odsustva utvrenog zakonom i ovim aneksom;

3) vojne vebe i odazivanja na poziv dravnih organa;

4) strunog usavravanja na koje je upuen od strane poslodavca;

5) uea na naunim skupovima, simpozijumima, kongresima, seminarima na koje je upuen od strane poslodavca ili organa sindikata;

6) odlaska na sistematske i specijalistike preglede na koje je upuen od strane poslodavca;

7) za koje odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog nesprovoenja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa propisima koji reguliu bezbednost i zdravlje na radu.

lan 36[a]

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana u skladu sa zakonom.

lan 37[a]

Naknada plate zbog privremene spreenosti za rad usled bolesti, povrede, invalidima rada usled profesionalnih oboljenja, trudnicama ili iz drugih razloga predvienih u zakonu, isplauje se u organu u kome je zaposleni zasnovao radni odnos.

7.6. Naknada trokova

lan 38[a]

Zaposleni ima pravo na naknadu trokova i to:

1) za prevoz na rad i sa rada u visini cene mesene pretplatne karte u javnom saobraaju;

2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji - dnevnicu u visini od 5% prosene zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije prema poslednjem konanom objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike;

3) za noenje na slubenom putovanju, prema podnetom raunu, osim u hotelu prve kategorije;

4) za prevoz u obavljanju slubenog putovanja u visini cene prevoza za odobreno sredstvo prevoza sa trokovima naknade za rezervaciju mesta u prevoznom sredstvu i prevoza prtljaga;

5) za korienje telefona, telefaksa i interneta u slubene svrhe na slubenom putu u visini stvarnih trokova;

6) za vreme provedeno na slubenom putovanju u inostranstvu - dnevnica u visini utvrenoj propisom Vlade;

7) za korienje sopstvenog automobila za obavljanje slubenog posla u visini od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po preenom kilometru;

8) za poveane trokove smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosene zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije prema poslednjem konanom objavljenom podatku republikog organa za poslove statistike, a ako nije obezbeen smetaj i ishrana i trokove ishrane i smetaja.

lan 39[a]

Zaposleni ima pravo na mesenu pretplatnu kartu za odlazak na rad i povratak sa rada za relacije gde javni prevoznik omoguava kupovinu istih.

Za relacije na kojima javni prevoznik ne omoguava kupovinu mesene pretplatne karte zaposleni ima pravo na nadoknadu trokova prevoza u novcu i to u visini stvarnih trokova.

Stvarni troak se utvruje na osnovu broja dana dolaska na rad i odlaska sa rada i iznosa cene pojedinane karte na linije i rastojanju koje zaposleni koristi a za koje ne postoji mesena pretplatna karta.

Ako na istoj relaciji prevoz obavlja vie prevozilaca pri utvrivanju stvarnih trokova prevoza uzima se iznos cene pojedinane karte onog prevoznika koji ima najniu cenu.

Zaposleni koji nema mogunost da pri dolasku na rad i odlasku sa rada koristi javni prevoz jer na konkretnoj relaciji nema organizovanog javnog prevoza, ima pravo na naknadu trokova u novcu u visini cene mesene pretplatne karte u javnom saobraaju za slinu relaciju, a na osnovu potvrde javnog preduzea.

lan 40[a]

Rukovodilac nadlenog organa po pravilu vri naknadu trokova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada kupovinom mesene pretplatne karte na poetku meseca za naredni mesec, za relacije gde je to omogueno.

Izuzetno, na zahtev zaposlenog, rukovodilac nadlenog Organa moe doneti odluku da isplatu vri u novcu u visini cene mesene pretplatne karte.

lan 41[a]

Rukovodilac je duan da od javnih prevoznika obezbedi potvrde o ceni pojedinanih karata i pretplatnih karata.

Zaposleni je duan da rukovodiocu da izjavu o mestu stanovanja i prevoza koji koristi za dolazak na rad i odlazak sa rada.

7.7. Druga primanja

7.7.1. Naknada za otpremninu povodom penzionisanja

lan 42[a]

Zaposleni kome prestane radni odnos zbog odlaska u penziju ima pravo na otpremninu u visini 1,5 plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplauje otpremnina, s tim to ona ne moe biti nia od tri prosene zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konano objavljenom podatku republikog organa za poslove statistike na dan isplate.

7.7.2. Otpremnina zaposlenom koji je ostao nerasporeen

lan 43[a]

Zaposleni koji je ostao nerasporeen ima pravo na otpremninu za svaku navrenu godinu rada u visini 1/3 prosene plate koja mu je isplaena za poslednja 3 meseca koji prethode mesecu u kojem je doneto reenje o utvrivanju da je ostao nerasporeen.

7.7.3. Poklon deci zaposlenog

lan 44[a]

Poslodavac moe da obezbedi deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota poklon za Novu godinu - novanu estitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana.

7.7.4. Naknada za obavljanje odreenih poslova

lan 45[a]

Zaposleni ima pravo na naknadu u skladu sa propisima kojima se ureuje rad komisija.

7.7.5. Naknada za odvojen ivot od porodice

lan 46[a]

Zaposlenom se nadoknauju trokovi za odvojeni ivot od porodice ako zbog toga to je premeten u drugo mesto rada koje je vie od 30 kilometara udaljeno i od mesta njegovog prebivalita i od prethodnog mesta rada, ivi odvojeno od porodice, a nema reeno stambeno pitanje u novom mestu rada, u iznosu od 75% prosene zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem konanom objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike na dan isplate, s tim to se ova naknada isplauje po pravilu najkasnije do desetog u mesecu za prethodni mesec.

7.7.6. Naknada selidbenih trokova

lan 47[a]

Zaposlenom, izabranom, imenovanom, postavljenom ili rasporeenom u mesto rada van mesta njegovog prebivalita, kao i onom koji se upuuje na rad van mesta njegovog rada, odnosno sedita poslodavca, pripada naknada selidbenih trokova u visini stvarnih trokova isplaenih za prevoz stvari koje slue za potrebe domainstva, a prema podnetom raunu izdatom od prevoznika.

7.7.7. Solidarna pomo zaposlenima

lan 48[a]

Zaposleni ima pravo na solidarnu pomo za sluaj:

1) due ili tee bolesti zaposlenog ili lana njegove ue porodice;

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili lana njegove ue porodice;

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;

4) nastanka tee invalidnosti zaposlenog;

5) nabavke lekova za zaposlenog ili lana ue porodice;

6) pomo maloletnoj deci zaposlenog za sluaj smrti zaposlenog roditelja;

7) pomo porodici za sluaj smrti zaposlenog i lana ue porodice u visini trokova pogrebnih usluga;

8) mesenu stipendiju tokom redovnog kolovanja za decu zaposlenog koji izgubi ivot u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je rasporeen u visini do 100% prosene neto zarade u privredi Republike Srbije.

Visina pomoi u toku godine, u sluajevima utvrenim u stavu 1. ta. 16. ovog lana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u skladu sa sredstvima obezbeenim u budetu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a najvie do visine tri prosene neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadlenog za poslove statistike.

7.7.8. Jubilarna nagrada

lan 49[a]

Zaposleni ima pravo na jubilarnu novanu nagradu u visini prosene neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadlenog za poslove statistike, s tim to se visina novane nagrade uveava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava.

Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navrava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavaca, bez obzira na to u kom organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

Jubilarna nagrada dodeljuje se po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Izuzetno, ako zaposlenom prestaje rad u organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave, a ostvario je pravo na jubilarnu nagradu, nagrada e se isplatiti zaposlenom nakon prestanka rada ili njegovom nasledniku.

7.7.9. Novana i druga primanja

lan 50[a]

Zaposleni ima pravo na godinju nagradu.

Godinja nagrada isplauje se zaposlenom, po pravilu, jednokratno - u mesecu januaru, a uesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godinja nagrada zaposlenom isplati u vie delova.

O visini i nainu isplate godinje nagrade iz izvornih prihoda ostvarenih u skladu sa zakonom uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca pregovaraju u postupku izrade odluke o budetu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - polovinom meseca novembra za narednu godinu.

8. VIAK ZAPOSLENIH

lan 51[a]

Poslodavac je duan da u postupku racionalizacije, odnosno smanjenja broja zaposlenih pribavi miljenje reprezentativnog sindikata kod poslodavca.

Poslodavac je duan da razmotri predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku koji ne moe biti dui od osam dana.

lan 52[a]

U postupku racionalizacije, odnosno smanjenja broja zaposlenih poslodavac je duan da uzme u obzir mogunost:

1) rasporeivanja na druge poslove;

2) prekvalifikacije i dokvalifikacije;

3) rada sa nepunim radnim vremenom ili ne kraim od polovine radnog vremena;

4) ostvarivanja drugih prava u skladu sa zakonom.

lan 53[a]

Zaposlenom za ijim radom je prestala potreba, bez njegove saglasnosti, ne moe prestati radni odnos i to:

- zaposlenoj trudnici;

- zaposlenom za vreme porodiljskog odsustva;

- zaposlenom za vreme odsustva sa rada radi nege deteta;

- zaposlenom za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

- zaposlenom invalidu;

- zaposlenom koji je jedini hranilac maloletnog deteta;

- zaposlenom koji ima dete tee ometeno u razvoju;

- zaposlenom mukarcu sa 40 i eni sa 35 godina penzijskog staa.

lan 54[a]

Uesnici su saglasni da zaposlenom za ijim radom je prestala potreba, pre prestanka radnog odnosa obezbedi pravo na plaeno odsustvo u trajanju od 45 dana radi traenja novog zaposlenja.

9. NAKNADA TETE

lan 55[a]

Zaposleni je odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokuje poslodavcu - u skladu sa zakonom i ovim aneksom.

Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran ja za deo tete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu nadoknauju u jednakim delovima.

Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju solidarno.

Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala i ko je tetu prouzrokovao utvruje posebna komisija koju obrazuje poslodavac, u skladu sa optim aktom i ovim ugovorom.

lan 56[a]

Postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu, pokree se reenjem.

Rukovodilac je duan da donese reenje o pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj teti ili linog saznanja da je prouzrokovana teta.

Prijava iz stava 2. ovog lana, naroito, sadri: ime i prezime zaposlenog koji je tetu prouzrokovao, vreme i nain izvrenja tetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao tetu i predlog rukovodiocu da pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu.

lan 57[a]

Reenje o pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu donosi se u pisanom obliku i naroito sadri: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni rasporeen, vreme, mesto i nain izvrenja tetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvrio tetnu radnju.

Rukovodilac obrazuje komisiju i zakazuje raspravu o odgovornosti zaposlenog za nastalu tetu.

lan 58[a]

Visina tete utvruje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.

Ako se visina tete ne moe utvrditi u tanom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne trokove, visinu naknade tete utvruje komisija u paualnom iznosu, procenom tete ili vetaenjem preko strunog lica.

lan 59[a]

Kada komisija utvrdi injenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog Rukovodilac donosi reenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi tetu ili se oslobaa od odgovornosti.

lan 60[a]

Rukovodilac moe zaposlenog obavezati da tetu nadoknadi u novcu ili, ako je to mogue, popravkom ili dovoenjem oteene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja tete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi tetu, zaposleni je duan da da pismenu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi tetu ili u utvrenom roku od dana davanja izjave da pristaje da tetu nadoknadi, istu ne nadoknadi, o teti odluuje nadleni sud.

lan 61[a]

Rukovodilac moe u opravdanim sluajevima, delimino osloboditi zaposlenog od naknade tete koju je prouzrokovao, osim ako je tetu prouzrokovao namerno.

Predlog za oslobaanje od naknade tete moe podneti zaposleni.

Pri donoenju odluke o deliminom oslobaanju od naknade tete, rukovodilac e ceniti rad i ponaanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom tete bio doveden u teak materijalni poloaj.

lan 62[a]

Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu nadoknadi tetu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ovim aneksom.

Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili tete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi tete, zaposleni ima pravo na naknadu tete pred nadlenim sudom.

lan 63[a]

Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao tetu treem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, duan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaene tete.

10. ARBITRAA ZA RADNE SPOROVE

10.1. Kolektivni radni spor

lan 64[a]

Ako nastane spor u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i trajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.

U sluaju spora iz stava 1. ovog lana primenjuju se odredbe Zakona o mirnom reavanju radnih sporova.

10.2. Individualni radni spor

lan 65[a]

Ako nastane spor povodom donoenja reenja o prestanku radnog odnosa i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni radni spor.

U sluaju spora iz stava 1. ovog lana, primenjuju se odredbe Zakona o mirnom reavanju radnih sporova.

Postupak sporazumnog reavanja ostalih radnih sporova utvruje se Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

11. PRAVO NA TRAJK

lan 66[a]

Zaposleni kod poslodavca, pod uslovima i na nain utvren zakonom, mogu organizovati trajk i trajk upozorenja.

Uesnici su saglasni da se, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca blie uredi ostvarivanje prava na trajk u organima teritorijalne autonomije i jedinicama lokalne samouprave.

12. USLOVI ZA RAD SINDIKATA

lan 67[a]

Poslodavac moe da uz isplatu mesene zarade zaposlenima obezbedi sredstva iz izvornih prihoda ostvarenih u skladu sa zakonom od najmanje 0,30% na masu sredstava isplaenih na ime zarade za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

lan 68[a]

Zaposleni u organu poslodavca imaju pravo da slobodno obrazuju sindikat, da mu pristupaju, da organizuju njegove organe, utvruju i sprovode programe i aktivnosti organizacije sindikata u skladu sa zakonom i ovim aneksom.

lan 69[a]

Organizacija sindikata u organu poslodavca samostalno donosi svoj statut i pravila i organizuje izbore svojih organa.

Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom organa poslodavca.

lan 70[a]

Poslodavac je duan da u postupku donoenja zakona ili podzakonskih optih akata koji se ne razmatraju na Socijalno-ekonomskom savetu a koji su od znaaja za definisanje radnopravnog i finansijskog poloaja zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i jedinicama lokalne samouprave, zatrai miljenje reprezentativnog sindikata na nacrte, odnosno predloge tih akata, kao i da, na podneti pismeni zahtev reprezentativnog sindikata, dostavi tom sindikatu obavetenje ili miljenje o primeni zakona ili podzakonskog opteg akta koji je od uticaja na materijalni, ekonomski i socijalni poloaj zaposlenih.

Poslodavac ili sindikat duni su da miljenje dostave najkasnije u roku od 15 dana.

lan 71[a]

Rukovodilac je duan da, bez naknade trokova i posredstvom svojih organa i njihovih unutranjih jedinica, obezbedi sledee uslove za rad reprezentativnog sindikata:

1) korienje odgovarajuih prostorija za redovan rad i sastanke sindikata u seditu i organizacionim jedinicama organa poslodavca - na nain i u vreme kojima se korienjem prostorija ne utie na efikasno obavljanje poslova iz utvrene nadlenosti i delokruga organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave;

2) plaeno odsustvo predstavnicima sindikata radi obavljanja sindikalnih funkcija srazmerno broju lanova sindikata u skladu sa zakonom i ovim aneksom;

3) administrativnu i tehniku pomo (upotrebu slubenog vozila - u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca), upotrebu telefona, telefaksa, raunarske tehnike i opreme poslodavca za umnoavanje i kopiranje materijala;

4) obraun i naplatu sindikalne lanarine i ostalih sredstava prema aktima sindikata;

5) organizovanje i odravanje sindikalnih zborova lanstva, koji na godinjem nivou ne mogu trajati due od 16 asova ukupno, pod uslovom da se time ne utie na efikasno obavljanje poslova iz utvrene nadlenosti i delokruga organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave;

6) mogunost isticanja obavetenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama poslodavca;

7) samostalno ureivanje linka na internet mrei i internoj mrei organa poslodavca, kao i sopstvenu ureivaku politiku informisanja zaposlenih, odnosno lanstva sindikata.

lan 72[a]

Ovlaeni predstavnici sindikata u organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave jesu: predsednik, a u organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave u kome ima preko 200 lanova sindikata i sekretar reprezentativnog sindikata u tom organu.

lan 73[a]

Poslodavac je duan da ovlaenom predstavniku sindikata u koji je ulanjeno najmanje 200 zaposlenih ili 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaenih asova meseno.

lan 74[a]

Predsednik reprezentativnog sindikata, za vreme obavljanja funkcije u sindikatu i dve godine po prestanku funkcije, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim aneksom, ne mogu se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove, niti se mogu na bilo koji nain staviti u nepovoljniji poloaj od onog koji su imali pre stupanja na funkciju u sindikatu.

lan 75[a]

Ovlaeni predstavnik sindikata, koji je izabran na viu funkciju u sindikatu, za vreme trajanja mandata ima pravo da u potpunosti bude osloboen obavljanja poslova svog radnog mesta, za koje vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.

lan 76[a]

lanovima organa sindikata organizovanih kod poslodavca, kao i zaposlenom koji je izabran u organe sindikata van poslodavca, omoguava se odsustvovanje sa rada, radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima i drugim sindikalnim aktivnostima.

Ovlaeni predstavnik organizacije sindikata ima pravo na plaeno odsustvo, radi obavljanja sindikalnih funkcija kojima je odreen:

1) za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja;

2) da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom za vreme zastupanja.

Vreme provedeno u vrenju sindikalne funkcije u smislu stava 1. ovog lana, smatra se vremenom provedenim na radu.

lan 77[a]

Poslodavac, odnosno rukovodilac prihvata obavezu da se uzdri od delovanja kojim bi pojedini sindikat bio doveden u povlaeni ili podreeni poloaj.

Povredom prava na sindikalno organizovanje, izmeu ostalog, smatra se i pritisak na zaposlene da se islane iz sindikata ili da se ulane u odreeni sindikat.

13. PRAENJE PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA

lan 78[a]

Odnosi izmeu reprezentativnih sindikata i poslodavca, uspostavie se i reavati pregovaranjem i usklaivanjem zajednikih i posebnih interesa, uz puno uvaavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogunosti na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.

Uesnici obrazuju Odbor za praenje primene ovog aneksa koji ima est lanova - tri koja imenuje Vlada i tri lana koja imenuju reprezentativni sindikati.

Odbor je obavezan da najmanje jednom u tri meseca razmatra aktuelna pitanja vezana za:

1) materijalni i socijalni poloaj zaposlenih;

2) meusobne odnose reprezentativnih sindikata i poslodavca;

3) potrebu izmena i dopuna ovog aneksa;

4) praksu i miljenja u vezi sa primenom ovog aneksa.

U povodu aktuelnih pitanja koja razmatra Odbor zauzima stavove o kojim obavetava uesnike.

Odbor donosi poslovnik o radu kojim blie ureuje svoju organizaciju i rad.

Vrenje strunih i administrativno-tehnikih poslova za potrebe odbora naizmenino obezbeuje svaki od uesnika.