POSEBANKOLEKTIVNI UGOVOR ZA ZDRAVSTVENE USTANOVE IJI JE OSNIVA REPUBLIKA SRBIJA("Sl. glasnik RS", br. 36/2010) STUPIO NA SNAGU 05.06.2010.godine

I OSNOVNE ODREDBElan 1Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ovaj ugovor), u skladu sa zakonom i ratifikovanim meunarodnim konvencijama, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i po osnovu rada, meusobni odnosi uesnika ovog ugovora, postupak izmena i dopuna ovog ugovora i druga pitanja od znaaja za zaposlene i poslodavca.

lan 2Ovaj ugovor neposredno se primenjuje u zdravstvenim ustanovama iji je osniva Republika Srbija. Kolektivni ugovor kod poslodavca i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadre odredbe kojima se utvruju manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenog od prava i uslova utvrenih zakonom, Optim kolektivnim ugovorom ("Slubeni glasnik RS", br. 50/08, 104/08 i 8/09) i ovim ugovorom. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno ugovorom o radu mogu se utvrditi vea prava od prava utvrenih zakonom, Optim kolektivnim ugovorom ("Slubeni glasnik RS", br. 50/08, 104/08 i 8/09) i ovim ugovorom, kao i druga prava koja nisu predviena Optim kolektivnim ugovorom ("Slubeni glasnik RS", br. 50/08, 104/08 i 8/09), odnosno ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom.

lan 3Ako sindikat smatra da opti akt, odnosno ugovor o radu nije donet, odnosno zakljuen u skladu sa odredbama zakona i ovog ugovora, ili da pojedine odredbe nisu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, duan je da pismeno obavesti poslodavca o potrebi otklanjanja uoenih povreda zakona i ovog ugovora. Sindikat moe, istovremeno, da pokrene postupak kod inspekcije rada i nadlenog suda sa zahtevom za otklanjanje utvrenih povreda zakona, opteg akta i ugovora o radu, u skladu sa zakonom.

lan 4

Poslodavac kod koga nije osnovan sindikat, na osnovu zahteva reprezentativnih sindikata potpisnika ovog ugovora, dostavie opti akt, a ako ne donosi opti akt - ugovor o radu kojim se utvruju prava, obaveze i odgovornosti koje se ureuju kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa lan 5Radni odnos sa poslodavcem moe da zasnuje samo lice koje pored zakonom propisanih uslova, ispunjava i druge uslove za rad na odreenim poslovima utvrenim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: Pravilnik). Pravilnikom se utvruju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta i opis poslova, vrsta i stepen strune spreme, radno iskustvo i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, kao i broj izvrilaca. Poslodavac ne moe da zasnuje radni odnos za obavljanje poslova koji nisu utvreni Pravilnikom.

lan 6Pravilnik donosi direktor po prethodno pribavljenom miljenju reprezentativnih sindikata. Reprezentativni sindikati duni su da u roku od sedam dana dostave svoje miljenje na Predlog pravilnika. Ako reprezentativni sindikati ne dostave miljenje u roku iz stava 2. ovog lana, smatrae se da nema primedbi.

2. Postupak izbora kandidata lan 7Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi poslodavac raspisivanjem javnog oglasa, a u skladu sa kadrovskim planom na koji pozitivno miljenje daje Komisija za racionalizaciju broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama (u daljem tekstu: Komisija). Poslodavac je obavezan da odluku o potrebi za zasnivanjem radnog odnosa sa novim zaposlenim oglasi kod Nacionalne slube za zapoljavanje i objavi i oglasi na web sajtu Ministarstva zdravlja.

lan 8Javni oglas, pored uslova utvrenih Pravilnikom, sadri i: 1) naziv i opis posla;

2) nain zasnivanja radnog odnosa (na odreeno ili neodreeno vreme); 3) radno vreme (puno, nepuno ili skraeno); 4) duinu probnog rada, ako je za odreene poslove predvien probni rad; 5) vrstu i stepen strune spreme; 6) potrebno radno iskustvo. Rok za prijavu kandidata ne moe biti krai od osam dana.

lan 9Kandidati koji su se javili na oglas mogu biti pozvani na razgovor radi pruanja dodatnih podataka koji mogu biti vani za odluku o prijemu (prethodno iskustvo o radu, prosena ocena u toku kolovanja, dodatno obrazovanje ili osposobljenost, duina trajanja kolovanja, itd.). O razgovoru sa kandidatom obavezno se sainjava zapisnik. O izboru kandidata odluuje direktor. Direktor prethodno moe pribaviti miljenje rukovodioca radne jedinice u kojoj e kandidat po prijemu raditi. Rok u kome kandidat mora biti obaveten o izboru ne moe biti dui od 30 dana.

3. Ugovor o radu lan 10Radni odnos se zasniva zakljuivanjem ugovora o radu. Ugovor o radu sadri: 1) naziv i sedite poslodavca; 2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog; 3) vrstu i stepen strune spreme zaposlenog; 4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; 5) mesto rada; 6) nain zasnivanja radnog odnosa (na neodreeno ili odreeno vreme; 7) trajanje ugovora o radu na odreeno vreme;

8) dan poetka rada; 9) radno vreme (puno, nepuno ili skraeno); 10) novani iznos osnovne plate, naknade plate, dodataka na platu i druga primanja utvrena u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom; 11) rokove za isplatu plate i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; 12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi; 13) duinu probnog rada; 14) trajanje pripravnikog staa, ako se radni odnos zasniva sa pripravnikom, u skladu sa zakonom; 15) trajanje odmora u toku dnevnog rada i godinjeg odmora. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvrena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajue odredbe zakona i opteg akta.

lan 11Poslodavac je duan da pre zakljuivanja ugovora o radu obavesti kandidata o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa. Poslodavac je duan da zaposlenom na njegov zahtev dostavi na uvid Zakon o radu, ovaj ugovor i druga akta koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

lan 12Poslodavac je duan da na poetku svake kalendarske godine dostavi reprezentativnim sindikatima spisak zaposlenih i da na zahtev reprezentativnih sindikata dostavi obavetenje o izvrenom prijemu novih zaposlenih. Spisak iz stava 1. ovog lana mora da sadri ime i prezime zaposlenog, organizacionu jedinicu, naziv posla i strunu spremu zaposlenih koji su zasnovali radni odnos.

lan 13Obaveza je poslodavca da obezbedi broj izvrilaca u skladu sa pravilnikom koji ureuje blie uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slube, odnosno u skladu sa kadrovskim planom.

4. Probni rad

lan 14Probni rad moe trajati najkrae jedan mesec, a najdue tri meseca. Radne i druge strune sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvruje komisija od tri lana koju imenuje direktor. lanovi komisije moraju imati najmanje istu vrstu i stepen strune spreme kao i zaposleni na probnom radu. Komisija prati radne i strune sposobnosti zaposlenog u toku probnog rada. Komisija je duna da sedam dana pre isteka probnog rada, direktoru dostavi u pismenoj formi obrazloeno miljenje o probnom radu zaposlenog.

5. Pripravnici lan 15Ugovor o radu na neodreeno ili odreeno vreme moe se zakljuiti sa pripravnikom koji se osposobljava za samostalni rad za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti. Poslodavac je duan da zasnuje radni odnos na odreeno vreme sa odreenim brojem pripravnika, u skladu sa aktom koji u skladu sa zakonom, donosi ministar nadlean za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar). Pripravniku koji je zasnovao radni odnos na odreeno vreme, prestaje radni odnos protekom vremena za koje je radni odnos zasnovan. Pripravnik moe obavljati pripravniki sta i kao volonter pod uslovima utvrenim ugovorom o obavljanju volonterskog rada, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita.

6. Personalni dosije zaposlenih lan 16Poslodavac je duan da za svako lice sa kojim je zasnovao radni odnos vodi personalni dosije. U personalnom dosijeu se uvaju svi podaci koji su vani za radnopravni status zaposlenog kod poslodavca (radna knjiica, ugovor o radu, reenja i drugi akti o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog). Zaposleni je obavezan da neposrednom rukovodiocu prijavi adresu boravka i broj telefona, kao i svaku promenu tih podataka, kako bi mogao da bude dostupan radi obavetavanja, dostavljanja i pozivanja. Zaposleni ima pravo uvida u dokumentaciju iz personalnog dosijea uz prisustvo lica ovlaenog za voenje personalnih poslova kod poslodavca.

Lice koje ima uvid u personalni dosije zaposlenog ne sme treem licu da ustupa dokumentaciju i saoptava podatke iz personalnog dosijea koji se odnosi na zaposlenog, bez njegove prethodne pismene saglasnosti, osim na zahtev suda i u drugim zakonom predvienim sluajevima.

7. Opta orijentacija i obuka pod nadzorom lan 17Za zaposlenog koji prvi put zasniva radni odnos kod poslodavca organizuje se opta orijentacija i obuka pod nadzorom (u daljem tekstu: obuka) u radnoj jedinici u kojoj treba da obavlja poslove. Tokom obuke zaposleni se upoznaje sa rukovodiocima, drugim zaposlenima u radnoj jedinici, organizacijom rada kod poslodavca i procesom rada na poslovima koje obavlja, kao i merama bezbednosti i zdravlja na radu.

lan 18Za zaposlenog koji prvi put zasniva radni odnos kod poslodavca ili se premeta na druge poslove, poslodavac je duan da organizuje obuku pod nadzorom zaposlenog sa iskustvom mentorom. Optim aktom se blie ureuje nain organizovanja obuke. Duina obuke zavisi od sloenosti posla, individualnih sposobnosti zaposlenog i procene mentora i neposrednog rukovodioca. Zaposlenom se dostavlja pisana lista sa delovima radnog procesa poslova koje obavlja. Mentor potpisom overava uspeno zavren svaki deo obuke sa liste delova radnog procesa.

lan 19Obuka traje najmanje dve nedelje, osim ako mentor pismeno ne potvrdi da je zaposlenom bilo dovoljno i krae vreme za obuku. Tokom perioda obuke zaposleni moe obavljati poslove samo pod nadzorom drugog zaposlenog. Zaposleni i neposredni rukovodilac mogu traiti dodatnu obuku ako smatraju da je to neophodno za sigurno obavljanje poslova.

lan 20U personalnom dosijeu zaposlenog uva se evidencija o toku, trajanju i zavretku obuke.

8. Izmena ugovorenih uslova rada

lan 21Zbog potreba procesa i organizacije rada, poslodavac moe zaposlenom ponuditi aneks ugovora o radu i premetaj na drugi odgovarajui posao koji odgovara njegovoj strunoj spremi i radnim sposobnostima, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca se utvruju sluajevi kada e se smatrati da postoji potreba procesa i organizacije rada.

lan 22Zaposleni moe privremeno ili trajno da bude rasporeen na rad iz jednog mesta u drugo uz njegov pristanak. Zaposleni moe da se rasporedi na rad kod istog poslodavca iz jednog u drugo mesto bez njegovo pristanka: 1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedita poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca; 2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se rasporeuje na rad manja od 50 km u jednom pravcu ili su mesto rada i mesto u koje se zaposleni rasporeuje na teritoriji iste optine, odnosno grada a organizovan je redovan prevoz koji omoguava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeena naknada prevoza u visini cene prevoza u javnom saobraaju. Zaposlena - ena za vreme trudnoe, majka sa detetom predkolskog uzrasta i majka deteta zaostalog u razvoju ili sa tekim uroenim ili steenim oboljenjima i stanjima, zaposleni kod koga je utvrena invalidnost II kategorije i invalidi sa preostalom odnosno smanjenom radnom sposobnou ne mogu da budu rasporeeni u smislu stava 2. ovog lana. Poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada i u drugim sluajevima u skladu sa zakonom.

III OBRAZOVANJE I STRUNO USAVRAVANJE ZAPOSLENIH1. Obrazovanje lan 23Poslodavac moe, u skladu sa pravilnikom i kadrovskim planom zdravstvene ustanove, uputiti zaposlenog na dodatno obrazovanje, i to: 1) ako se ukae potreba za dodatnim obrazovanjem zaposlenog; 2) ako premetaj zaposlenog na drugi odgovarajui posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada, zahteva dodatna znanja i vetine za obavljanje ovih poslova.

lan 24Zaposleni koga je poslodavac uputio na dodatno obrazovanje ima pravo na plaeno odsustvo za pripremu i polaganje ispita, i to: 1) tri radna dana za svaki ispit; 2) 15 radnih dana za diplomski ispit; 3) 30 radnih dana za diplomske akademske studije - master (magistarski ispit) i doktorske akademske studije (odbrana doktorata).

2. Struno usavravanje lan 25Poslodavac je duan da zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku obezbedi struno usavravanje koje podrazumeva sticanje znanja i vetina, a koje obuhvata: 1) specijalizacije i ue specijalizacije; 2) kontinuiranu edukaciju. Trokove strunog usavravanja snosi poslodavac.

lan 26Kontinuirana edukacija podrazumeva: 1) uee na strunim i naunim skupovima; 2) uee na seminarima, kursevima i drugim programima kontinuirane edukacije.

lan 27Poslodavac upuuje zaposlenog na struno usavravanje u skladu sa delatnou zdravstvene ustanove, prema Planu strunog usavravanja (u daljem tekstu: Plan) zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, koji donosi zdravstvena ustanova, a na osnovu predloga strunog saveta zdravstvene ustanove. Rukovodioci organizacionih jedinica duni su da strunom savetu zdravstvene ustanove dostave predlog Plana do kraja septembra tekue godine za narednu godinu, vodei rauna o strunoj spremi zaposlenih, oblasti za koje je zdravstvenom radniku izdata dozvola za samostalni rad (licenca), kao i poslovima koje obavljaju zdravstveni saradnici. Struni savet razmatra dostavljene predloge i dostavlja svoj predlog do 1. decembra tekue godine za narednu godinu.

Plan iz stava 1. ovog lana usvaja upravni odbor zdravstvene ustanove i stavlja zaposlenima na uvid do 31. decembra tekue godine za narednu godinu. Na predlog Plana miljenje daje zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju na kojoj zdravstvena ustanova obavlja delatnost.

lan 28Zaposleni koga je poslodavac uputio na specijalizaciju i uu specijalizaciju ima pravo na plaeno odsustvo za pripremu i polaganje ispita, i to 30 radnih dana za specijalistiki i ue specijalistiki ispit.

lan 29Poslodavac upuuje zaposlenog na pohaane programa kontinuirane edukacije, koji je akreditovan od strane Zdravstvenog saveta Srbije, radi obnavljanja dozvole za samostalni rad (licence).

lan 30Poslodavac je duan da zaposlenima omogui pohaanje programa kontinuirane edukacije, vodei rauna o nesmetanom funkcionisanju zdravstvene ustanove, odnosno kontinuiranom pruanju zdravstvene zatite.

lan 31Zaposleni koga je poslodavac uputio na pohaanje programa kontinuirane edukacije ima pravo na plaeno odsustvo za sve vreme trajanja programa, odnosno za vreme neophodno za dolazak u mesto u kome se sprovodi program kontinuirane edukacije i povratak u mesto rada.

3. Edukacija koja nije o troku poslodavca lan 32Osim kontinuirane edukacije koja je odreena planom strunog usavravanja, poslodavac moe odobriti i druge oblike edukacije zaposlenom. Zaposleni koji ima najmanje est meseci neprekidnog radnog staa u ustanovi, ima pravo na edukaciju iz stava 1. ovog lana.

lan 33U sluaju kada zaposleni dobrovoljno prisustvuje sastancima i drugim programima iz lana 32. ovog ugovora, poslodavac nema obavezu plaanja trokova edukacije, osim ako proceni da bi tako steena znanja bila korisna za poslodavca.

IV RADNO VREME

1. Radno vreme lan 34Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno, ako zakonom nije drugaije odreeno. Optim aktom moe da se utvrdi radno vreme krae od 40 asova nedeljno, ali ne krae od 36 asova nedeljno. Zaposleni iz stava 2. ovog lana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi utvruje osniva, a za zdravstvene ustanove koje osniva Republika - Ministarstvo.

2. Raspored radnog vremena zaposlenog lan 35Poslodavac utvruje raspored radnog vremena zaposlenog za period od etiri nedelje (mesec dana). Raspored radnog vremena zaposlenog se objavljuje najmanje deset dana pre primene. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, raspored radnog vremena zaposlenog moe biti promenjen u sluajevima koji se ne mogu unapred predvideti. Neposredni rukovodilac mora zaposlenog da obavesti o promeni njegovog rasporeda radnog vremena. Rasporedom radnog vremena ili uvoenjem prekovremenog rada ne moe se zaposlenom uskratiti dnevni odmor od najmanje 12 sati neprekidno niti nedeljni odmor od najmanje 24 sata neprekidno.

lan 36Zdravstvena ustanova, u kojoj je zbog prirode posla potrebno obezbediti neprekidno pruanje zdravstvene zatite, odnosno zdravstvenih usluga, obezbeuje neprekidnost rada sledeim redosledom: 1) smenskim radom; 2) prekovremenim radom (deurstvom, pripravnou, kao i radom po pozivu); 3) preraspodelom radnog vremena. U sluaju preraspodele radnog vremena radno vreme zaposlenog u toku nedelje ne moe biti due od 60 sati.

3. Skraeno radno vreme lan 37Zaposlenima koji rade na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima na kojima i pored primene odgovarajuih mera bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme line zatite, postoji poveano tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog (u daljem tekstu: radna mesta sa poveanim rizikom) skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog.

lan 38Radno vreme zaposlenog, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, skrauje se srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog. Duina radnog vremena za grupe poslova, ukoliko se te grupe poslova obavljaju na radnim mestima koja su utvrena kao radna mesta sa poveanim rizikom, utvruje se na osnovu sledeih kriterijuma: 1) prva grupa poslova - 30 sati - stalni rad sa otvorenim izvorima jonizujueg zraenja, - stalni rad u zoni jonizujueg zraenja i angio-salama; 2) druga grupa poslova - 35 sati - stalni rad u urgentnim ekipama hitne medicinske pomoi (radna mesta lekara, vozaa i medicinskih tehniara), - stalni rad u prijemnoj urgentnoj slubi (radna mesta lekara, medicinskih tehniara i bolniara koji rade neposredno na zbrinjavanju hitnih sluajeva), - radna mesta u neonatologiji (radna mesta lekara i medicinskih tehniara); 3) trea grupa poslova - 36 sati - stalni rad u slubama patologije i sudske medicine (radna mesta lekara, medicinskih tehniara i bolniara), - stalni rad sa duevnim bolesnicima (radna mesta lekara i medicinskih tehniara), a u stacionarnim ustanovama svi zaposleni na odeljenju, - rad na davanju citostatske terapije (radna mesta lekara i medicinskih tehniara), - radna mesta u operacionim i poroajnim salama (radna mesta lekara, babica, anestetiara i instrumentara), - rad u hemodijalizi (svi zaposleni u slubi),

- radna mesta u intenzivnoj nezi (radna mesta lekara, anestetiara i medicinskih tehniara), - stalni rad u slubi hematologije i laboratorijama sa zaraznim, toksinim i kancerogenim materijalima (radna mesta zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, perai sua i istaice - higijeniarke), - stalni rad na odeljenjima sa infektivnim bolesnicima (svi zaposleni), - stalni rad na uzimanju i davanju krvi i derivata krvi (radna mesta lekara i medicinskih tehniara); 4) etvrta grupa poslova - 37 sati - stalni rad na terenu, u patronanoj slubi i kunom leenju (radna mesta lekara, vozaa i medicinskih tehniara), - stalni rad na odeljenjima poluintenzivne nege i na ranoj intrahospitalnoj rehabilitaciji (radna mesta lekara i medicinskih tehniara), - stalni rad u stomatolokoj ordinaciji (radna mesta stomatologa, stomatoloke sestre odnosno medicinske sestre), - stalni rad u kotlarnicama (loionicama na vrsta goriva) rad u perionicama (direktan rad na mainama) i rad u centralnoj sterilizaciji; 5) peta grupa poslova - 38 sati - stalni rad nou (od 22 asa do 6 asova narednog dana) due od jedne treine radnog vremena. Skraeno radno vreme iz stava 2. ovog lana, ne moe biti krae od 30 sati nedeljno. Skraeno radno vreme iz st. 2. i 3. ovog lana, smatra se radom sa punim radnim vremenom. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi i drugi poslovi sa skraenim radnim vremenom, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

4. Prekovremeni rad Deurstvo lan 39Zdravstvena ustanova moe, radi obezbeivanja neprekidne zdravstvene zatite, da uvede deurstvo kao prekovremeni rad, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom. Odluku o uvoenju i obimu deurstva na nivou zdravstvene ustanove, kao i po zaposlenom zdravstvenom radniku, donosi direktor.

Zdravstvenom radniku deurstvo ne moe trajati due od 10 asova nedeljno. Izuzetno od stava 3. ovog lana poslodavac moe doneti odluku da za odreenog zdravstvenog radnika deurstvo traje i due, a najvie do 20 asova nedeljno, u zavisnosti od delatnosti zdravstvene ustanove, raspoloivog kadra, kao i organizacije zdravstvene slube za teritoriju koju pokriva zdravstvena ustanova.

Pripravnost lan 40Pripravnost je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zaposleni zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora biti stalno dostupan radi pruanja hitne medicinske pomoi u zdravstvenim ustanovama. Odluku o uvoenju i obimu pripravnosti donosi direktor. Zaposleni zdravstveni radnik koji je u pripravnosti mora da obavesti neposrednog rukovodioca o broju telefona na koji moe biti pozvan. Zaposleni zdravstveni radnik se mora javiti na posao u to kraem roku.

Rad po pozivu lan 41Rad po pozivu jeste poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali se mora odazvati na poziv radi pruanja zdravstvene zatite. Ako se organizacijom rada zdravstvene ustanove u redovnom radnom vremenu, odnosno deurstvu, odnosno pripravnosti, ne moe obezbediti kontinuirano pruanje zdravstvene zatite, zdravstvena ustanova moe, izuzetno (u sluaju nastupanja elementarnih i drugih veih nepogoda, saobraajnih nezgoda, kao i u drugim sluajevima kada je potrebno organizovani kontinuiran rad zdravstvene ustanove), organizovati rad po pozivu. Odluku o uvoenju rada po pozivu donosi direktor, odnosno lice koje on ovlasti, na predlog rukovodioca organizacione jedinice, kojom se odreuju zdravstveni radnici koji se pozivaju radi pruanja zdravstvene zatite.

Prava zaposlenih po osnovu prekovremenog rada lan 42Zaposleni zdravstveni radnik koji radi prekovremeno u skladu sa l. 39 - 41. ovog ugovora ima pravo na uveanu platu za prekovremeni rad, u skladu sa ovim ugovorom. Zaposleni nemedicinski radnik i zdravstveni saradnik koji radi prekovremeno ima pravo na uveanu platu za prekovremeni rad, u skladu sa ovim ugovorom.

Na zahtev zaposlenog prekovremeni rad iz st. 1. i 2. ovog lana se tromeseno preraunava u slobodne sate, umesto prava na uveanu platu. Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi korienje slobodnih sati iz stava 3. ovog lana najkasnije u roku od est meseci od proteka tromeseja u kome ih je ostvario. O slobodnim satima se vodi evidencija.

lan 43Ako zbog potreba procesa i organizacije rada slobodni sati ne mogu biti iskorieni u roku iz lana 42. stav 4. ovog ugovora, zaposleni ostvaruje pravo na uveanu platu za prekovremeni rad, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom. Ako zaposleni ne moe da iskoristi slobodne sate zbog prestanka radnog odnosa ili premetaja na poslove u drugu radnu jedinicu, ima pravo na uveanu platu za prekovremeni rad.

lan 44Za vreme provedeno u pripravnosti, kad zaposleni zdravstveni radnik ne radi, ima pravo na naknadu u skladu sa ovim ugovorom. Pripravnost radnim danom traje 16 sati, a subotom, nedeljom i praznikom 24 sata. Sati obavezne prisutnosti u toku deurstva ili rada po pozivu i stalne pripravnosti se meusobno iskljuuju.

lan 45Poslodavac je duan da, najmanje kvartalno, dostavlja reprezentativnom sindikatu izvetaj o prekovremenom i nonom radu.

IV ODMORI I ODSUSTVA1. Odmor u toku dnevnog rada lan 46Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koristi na poetku i na kraju radnog vremena zaposlenog. Poslodavac je obavezan da uredi vreme odmora na nain kojim se ne ugroava obavljanje delatnosti. Zaposleni koji radi due od 8 sati dnevno ima pravo na odmor u toku rada od 45 minuta.

2. Dnevni odmor lan 47Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 sati neprekidno, ako ovim ugovorom nije drukije odreeno.

3. Nedeljni odmor lan 48Zaposlenom se mora obezbediti nedeljni odmor od najmanje 24 sata neprekidno u toku radne nedelje. Zaposlenom koji zbog rada nije mogao da koristiti nedeljni odmor, poslodavac mora da obezbediti odmor u toku naredne nedelje. Zaposlenom se mora obezbediti da najmanje jednom meseno ne radi subotom i nedeljom. Ako zbog nepredvienih okolnosti koje nastanu posle objavljenog rasporeda, nije mogue obezbediti zaposlenom pravo iz stava 3. ovog lana, to pravo se prenosi na naredni mesec.

4. Godinji odmor lan 49Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po osnovu: 1) radnog iskustva: - za svake tri godine rada u radnom odnosu - jedan dan; 2) strune spreme: - najmanje jedan a najvie tri radna dana; 3) uslova rada: - za rad na poslovima iz prve grupe lana 38. ovog ugovora - za 12 radnih dana, - za rad na poslovima iz druge grupe lana 38. ovog ugovora - za 10 radnih dana, - za rad na poslovima iz tree grupe lana 38. ovog ugovora - za osam radnih dana, - za rad na poslovima iz etvrte grupe lana 38. ovog ugovora - za pet radnih dana, - za rad na poslovima iz pete grupe poslova lana 38. ovog ugovora - za tri radna dana;

4) doprinosa na radu na predlog neposrednog rukovodioca, i to za: - izuzetne rezultate rada - pet radnih dana; 5) socijalnog i zdravstvenog statusa zaposlenog: - invalidu rada - za tri radna dana, - roditelju sa detetom do 14 godina ivota - za dva radna dana, - samohranom roditelju sa detetom do 14 godina ivota - za tri radna dana, - zaposlenom koji boluje od profesionalne bolesti - za pet radnih dana, - zaposlenom koji boluje od hronine bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja koja zahteva neprekidno leenje - za pet radna dana, - zaposlenom koji ima dete sa tekim fizikim i mentalnim oteenjima - za sedam radnih dana; 6) kontakta sa pacijentima: - zaposlenom koji je u stalnom kontaktu sa pacijentima kao i zaposlenom koji radi u smenama, nou, subotom i nedeljom, a ne ostvaruju prava na uveani broj dana godinjeg odmora po osnovu skraenog radnog vremena - za tri radna dana. Godinji odmor po svim osnovama iz stava 1. ovog lana ne moe trajati due od 30 radnih dana. Izuzetno od stava 2. ovog lana, zaposleni koji rade skraeno radno vreme imaju pravo na korienje godinjeg odmora u trajanju do 40 radnih dana.

lan 50Zahtev za korienje godinjeg odmora zaposleni podnosi pismeno rukovodiocu radne jedinice. Rukovodilac radne jedinice duan je da blagovremeno saini predlog plana korienja godinjeg odmora zaposlenih grupisan prema poslovima. Poslodavac e pri izradi plana korienja godinjeg odmora naroito voditi rauna o zahtevima zaposlenih sa najduim radnim staom i zaposlenih sa decom do 14 godina.

V PLAENO ODSUSTVOlan 51Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo u toku kalendarske godine, u sledeim sluajevima: 1) sklapanja braka - sedam radnih dana;

2) sklapanje braka deteta - tri radna dana; 3) roenje deteta - pet radnih dana; 4) poroaja drugog lana ue porodice - jedan radni dan; 5) usvajanja deteta - pet radnih dana; 6) tee bolesti lana ue porodice - sedam radnih dana; 7) selidbe - tri radna dana; 8) otklanjanja tetnih posledica u domainstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom ili drugom nesreom - pet radnih dana; 9) odlazak na sluenje redovnog vojnog roka, osim civilnog sluenja vojnog roka - tri radna dana; 10) uestvovanje na takmienjima i susretima koje organizuje sindikat - do sedam radnih dana; 11) upuivanja na preventivno-rekreativne odmore - sedam dana; 12) u drugim sluajevima utvrenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Pored odsustva iz stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo jo: 1) zbog smrti lana ue porodice - pet radnih dana; 2) smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre branog druga zaposlenog - dva radna dana; 3) za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi - dva radna dana, raunajui i dan davanja krvi. lanovima ue porodice smatraju se: brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik, staratelj i druga lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu sa zaposlenim. Zaposlenom se moe, na predlog specijaliste (medicine rada), odobriti plaeno odsustvo od deset radnih dana radi rehabilitacije iz medicinskih razloga, ukoliko se proces rada moe organizovati bez angaovanja novog zaposlenog.

lan 52Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo i za obavljanje dunosti u dravnim organima, organima jedinice lokalne samouprave, sindikatima i na poziv pravosudnih organa u skladu sa ovim ugovorom.

VI NEPLAENO ODSUSTVOlan 53

Poslodavac je duan da zaposlenom, na lini zahtev, omogui neplaeno odsustvo do pet radnih dana u sluajevima utvrenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Poslodavac moe, na zahtev zaposlenog, da zaposlenom omogui korienje neplaenog odsustva i u duem trajanju od trajanja utvrenog kolektivnim ugovorom kod poslodavca, kada to ne remeti proces rada. Pismeni zahtev za neplaeno odsustvo zaposleni podnosi neposrednom rukovodiocu najmanje etiri nedelje pre datuma korienja odsustva, izuzev u sluajevima bolesti ili smrti u porodici. Saglasnost na neplaeno odsustvo daje neposredni rukovodilac a odobrava direktor zdravstvene ustanove, ako se odobrenim neplaenim odsustvom ne ugroava proces i organizacija rada.

lan 54Neplaeno odsustvo moe se odobriti naroito zbog: 1) oporavka, putovanja, leenja zaposlenog koje nije obuhvaeno kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 2) uestvovanja na kulturnim i sportskim priredbama u svojstvu izvoaa, strunim kongresima i konferencijama; 3) sastancima politikih i drugih organizacija kao delegat ili lan rukovodstva; 4) drugih razloga line prirode. Zaposlenom koji koristi neplaeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

lan 55Zaposleni koji radi u zdravstvenoj ustanovi vie od dve godine neprekidno, ima pravo na neplaeno odsustvo zbog obrazovanja ili strunog usavravanja koje ima za cilj sticanje vetina, znanja ili zvanja neophodnih za obavljanje posla zaposlenog ili pripremu za rad na drugim poslovima kod poslodavca. Odsustvo iz stava 1. ovog lana odobrava se zaposlenom ako se obrazovanje ili struno usavravanje obavlja u ustanovi priznatoj od strane ministarstva zdravlja, odnosno ministarstva prosvete.

lan 56Zaposleni se moe vratiti ranije sa odobrenog neplaenog odsustva uz saglasnost poslodavca.

VII BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU1. Prava i obaveze

lan 57Kolektivnim ugovorom kod poslodavca u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbednou i zdravlja na radu.

lan 58Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlja na radu.

lan 59Zaposleni je duan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za linu zatitu na radu i da sa njima paljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica. Pre naputanja radnog mesta, zaposleni je duan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugroavaju druge zaposlene.

lan 60Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad. Za vreme osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad zaposleni ima pravo na platu. Trokove osposobljavanja iz stava 1. ovog lana snosi poslodavac.

lan 61Zaposleni je duan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, tetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.

lan 62Zaposleni kome preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog nesprovedenih mera za bezbednost i zdravlje na radu ima pravo da, u skladu sa zakonom, odbije da obavlja poslove ima pravo na platu kao da je radio na svom radnom mestu, ne ini povredu radne obaveze i ne moe mu se po tom osnovu otkazati ugovor o radu.

lan 63Kada mu preti neposredna opasnost po ivot ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajue mere, u skladu sa svojim znanjem i tehnikim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu.

U sluaju iz stava 1. ovog lana zaposleni nije odgovoran za tetu koju prouzrokuje poslodavcu, niti ini povredu radne obaveze. U sluaju iz stava 1. ovog lana, kada zaposleni napusti radno mesto, ima pravo na platu.

2. Poslovi sa poveanim rizikom lan 64Zaposleni moe biti angaovan na poslovima sa poveanim rizikom ako ispunjava sledee uslove: 1) da ima propisanu strunu spremu; 2) da je zdravstveno sposoban za obavljanje poslova sa poveanim rizikom; 3) da je prethodno osposobljen za bezbedan i zdrav rad; 4) da nije mlai od 18 godina i stariji od 55 godina; 5) da nije invalid rada.

lan 65Zaposlena ena za vreme trudnoe i majka sa detetom do tri godine ne moe da radi na poslovima sa poveanim rizikom. Poslodavac ne moe odrediti zaposlenu enu da radi na radnom mestu sa poveanim rizikom koji bi mogao da joj ugrozi ostvarivanje materinstva. Poslodavac je duan da obezbedi da zaposlena ena za vreme trudnoe bude u pismenoj formi obavetena o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju.

lan 66Poslodavac je duan da zaposlenom na radnom mestu sa poveanim rizikom pre poetka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodini lekarski pregled u toku rada. Ako se u postupku periodinog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa poveanim rizikom, poslodavac je duan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima. Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa poveanim rizikom ne moe biti razlog za otkaz ugovora o radu.

lan 67

Aktom o proceni rizika za poslove sa poveanim rizikom, moe se kao preventivna mera za bezbedan i zdrav rad utvrditi skraeno radno vreme, dodatne i jednokratne pauze, kao i druge mere.

lan 68Zaposleni koji obavljaju poslove sa poveanim rizikom, invalidi rada, profesionalno oboleli, kao i zaposleni koji obavljaju poslove na kojima postoji mogunost profesionalnog oboljenja, u skladu sa aktom o proceni rizika, imaju pravo na korienje odmora za prevenciju radne invalidnosti, rehabilitaciju i preventivnu rekreaciju u banjskim i klimatskim leilitima, prema uputstvima medicine rada. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca regulisae se nain ostvarivanja prava iz stava 1. ovog lana.

lan 69Zaposleni koji je profesionalno oboleo ne moe trpeti nikakvu tetu niti snositi bilo kakve trokove zbog toga to je profesionalno oboleo. Poslodavac je duan da profesionalno obolelom zaposlenom obezbedi radno mesto koje odgovara njegovim telesnim i psihikim mogunostima i zdravstvenom stanju.

lan 70Poslodavac je duan da zaposlenom invalidu rada obezbedi radno mesto koje odgovara njegovim telesnim i psihikim mogunostima i zdravstvenom stanju.

3. Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu lan 71Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu najmanje jednog predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. Broj predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca i nain njihovog izbora ureuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu imenuje reprezentativni sindikat, a ako ima vie reprezentativnih sindikata, predstavnika imenuje sindikat sa veim brojem lanova sindikalne organizacije, odnosno reprezentativni sindikati sporazumno.

lan 72Mandat predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu traje etiri godine. Pre isteka perioda na koji je izabran predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu mandat moe da prestane zbog:

- prestanka radnog odnosa kod poslodavca, - podnoenja ostavke, - nepoverenja vie od polovine od ukupnog broja zaposlenih, iskazanog u pisanoj formi sa obrazloenjem, imenima i prezimenima, JMBG i potpisima zaposlenih. U sluaju iz stava 2. ovog lana izbor novog predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu sprovodi se najkasnije u roku od 30 dana od prestanka mandata prethodnog predstavnika.

lan 73Poslodavac je duan da predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu informie najmanje jednom u est meseci o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

lan 74Poslodavac je duan da predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu upozna: 1) sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada; 2) sa izvetajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu; 3) o planiranim i preduzetim merama za spreavanje neposredne opasnosti po ivot i zdravlje; 4) sa izvetajem o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama; 5) o drugim pitanjima, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

lan 75Poslodavac je duan da predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu omogui pristup podacima i informacijama neophodnim za nesmetano obavljanje poslova. Na pisani zahtev za pruanje strune pomoi ili dostavu podataka i informacija, direktor ili drugo ovlaeno lice, odnosno struno lice poslodavca za poslove bezbednosti i zdravlja na radu duni su da predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu dostave pisani odgovor u roku petnaest dana od dana prijema zahteva.

lan 76O uoenim nepravilnostima u primeni propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu neposredno obavetava:

1) direktora; 2) lice za poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca; 3) rukovodioca dela procesa rada; 4) Odbor za bezbednost i zdravlje na radu; 5) odbor reprezentativnog sindikata.

lan 77Lice za poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, u vezi uoenih nepravilnostima u primeni propisa o bezbednosti i zdravlju na radu duno je da odmah, bez odlaganja, preduzme mere i aktivnosti za otklanjanje uoenih nepravilnosti i o tome u pisanom obliku, najkasnije u roku od tri dana izvesti direktora poslodavca.

lan 78Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ima pravo da o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu: 1) neposredno komunicira sa zaposlenima; 2) prima usmene i pisane predstavke zaposlenih; 3) neposredno komunicira sa rukovodiocima - organizatorima procesa rada; 4) neposredno komunicira sa licem odreenim od strane poslodavca da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno sa predstavnicima odgovarajue slube kod poslodavca; 5) daje miljenje i sugestije nadlenim organima u vezi s primenom propisa o bezbednosti i zdravlju na radu; 6) zahteva i insistira na potovanju propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i otklanjanju uoenih nedostataka; 7) da istie obavetenja na oglasnim tablama poslodavca o aktivnostima koje preduzima.

lan 79Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ima pravo na plaeno odsustvo sa rada, radi obavljanja poslova vezanih za bezbednost i zdravlje na radu i pravo na plaeno odsustvo za sve vreme provedeno na sednicama Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, kao i za vreme prisustvovanja inspekcijskom nadzoru, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, za vreme plaenog odsustva iz stava 1. ovog lana, ima pravo na naknadu zarade u visini proseno ostvarene zarade u prethodna tri meseca. Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, pre korienja plaenih asova za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, duan je da blagovremeno o tome obavesti neposrednog rukovodioca.

lan 80Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

lan 81Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu duan je da reprezentativne sindikate informie o svom radu najmanje jednom u est meseci, odnosno na svaki njihov zahtev.

4. Odbor za bezbednost i zdravlje na radu lan 82lanovi odbora za bezbednost i zdravlje na radu su: 1) predstavnici zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu; 2) predstavnici koje imenuje direktor. Broj i sastav odbora za bezbednost i zdravlje na radu ureuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, pri emu broj predstavnika zaposlenih mora da bude najmanje za jednog vei od broja predstavnika poslodavca, raunajui i lice odreeno od strane poslodavca za poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Inicijativu za formiranje odbora za bezbednost i zdravlje na radu mogu da podnesu i poslodavac i reprezentativni sindikati. Poslodavac je duan da omogui da se, najkasnije u roku 15 dana od dana pokretanja inicijative iz stava 3. ovog lana, obrazuje odbor za bezbednost i zdravlje na radu i pone sa radom.

lan 83Mandat lanova odbora za bezbednost i zdravlje na radu traje etiri godine. Direktor, odnosno reprezentativni sindikat moe uvek promeniti lana odbora za bezbednost i zdravlje na radu - predstavnika poslodavca, odnosno reprezentativnog sindikata, ukoliko ne izvrava obaveze na nain propisan Poslovnikom o radu. Predsednika odbora za bezbednost i zdravlje na radu biraju lanovi odbora veinom glasova.

Predsednik odbora za bezbednost i zdravlje na radu je uvek iz reda predstavnika zaposlenih. Poslovnikom o radu odbor za bezbednost i zdravlje na radu blie ureuje nain svoga rada.

lan 84Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ima sledee nadlenosti i prava da: 1) bude informisan o rezultatima procene rizika; 2) ostvaruje uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu; 3) daje predloge i uestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu; 4) zahteva od poslodavca informacije o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu; 5) razmatra izvetaj poslodavca o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama; 6) zahteva od poslodavca da preduzme odgovarajue mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugroava bezbednost i zdravlje zaposlenih; 7) zahteva vrenje inspekcijskog nadzora ako smatra da nisu sprovedene odgovarajue mere bezbednosti i zdravlja na radu; 8) upoznaje se sa nalozima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada; 9) razmatra izvetaje o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu od strane poslodavca; 10) razmatra izvetaj poslodavca o preduzetim merama za spreavanje neposredne opasnosti po ivot i zdravlje; 11) razmatra i daje sugestije na deo kolektivnog ugovora kod poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u toku pregovora za zakljuivanje i daje inicijativu za izmene i dopune kolektivnog ugovora u ovoj oblasti; 12) razmatra nacrte i predloge svih akata poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i daje odgovarajue miljenje u sugestije; 13) razmatra i druga pitanja u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i optim aktima poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

lan 85

Poslodavac je duan da odboru za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi potrebne prostorne i administrativno-tehnike uslove za nesmetan rad, kao i strunu podrku, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

lan 86Odbor za bezbednost i zdravlje na radu duan je da poslodavcu i reprezentativnim sindikatima podnosi estomeseni izvetaj o svome radu. Poslodavac i reprezentativni sindikati duni su da razmotre stavove i miljenja odbora za bezbednost i zdravlje na radu i da ga o svom stavu izveste.

lan 87lanovi odbora za bezbednost i zdravlje na radu imaju pravo da prisustvuju seminarima i savetovanjima radi edukacije za obavljanje svojih funkcija najmanje jednom godinje. Trokove iz stava 1. ovog lana snosi poslodavac.

lan 88Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ostvaruje saradnju sa Upravom za bezbednost i zdravlje na radu i nadlenim inspekcijama. Odbor za bezbednost i zdravlje na radu moe od Uprave za bezbednost i zdravlje na radu da trai miljenja o primeni propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.

5. Sredstva i oprema za linu zatitu na radu lan 89Aktom o proceni rizika utvruju se vrsta sredstava i opreme line zatite za obavljanje pojedinih poslova.

6. Kolektivno osiguranje zaposlenih lan 90Poslodavac je duan da, na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za sluaj smrti, povrede na radu, profesionalne bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti. Poslodavac je duan da, pored osiguranja iz stava 1. ovog lana, osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom, u uveanom iznosu, utvrenom kolektivnim ugovorom kod poslodavca, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Uesnici ovog ugovora sporazumom utvruju nain realizacije osiguranja iz st. 1. i 2. ovog lana.

VIII PLATA, NAKNADA PLATE I DRUGA PRIMANJA1. Elementi za utvrivanje plate lan 91Zaposleni ima pravo na odgovarajuu platu, koja se utvruje u skladu sa zakonom i ovim ugovorom. Plate se utvruju na osnovu osnovice za obraun plata, koeficijenata sa kojim se mnoi osnovica, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaa po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata, u skladu sa zakonom. Osnovna plata pripada zaposlenom koji radi puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.

lan 92Koeficijent za obraun plate zaposlenog izraava sloenost poslova, odgovornost, uslove rada i strunu spremu.

2. Visina osnovice lan 93Uesnici ovog ugovora pregovaraju o visini osnovice za obraun i isplatu plata svake godine u postupku donoenja predloga budeta Republike Srbije. Uesnici ovog ugovora u postupku pregovaranja razmatraju mogunost i potrebu korekcije koeficijenata.

lan 94Ugovorne strane obavezuju se da pristupe pregovaranju o korekciji osnovice za obraun plata pre isteka roka na koji je ugovorena ako doe do bitne promene okolnosti na osnovu kojih je utvrena osnovica za obraun plata. Inicijativu za pregovore pokree sindikat. Uesnici ovog ugovora se obavezuju da pregovore zaponu u roku od deset dana od dana pokretanja inicijative, te da pregovori budu zavreni u roku od 30 dana od dana pokretanja inicijative.

lan 95Zdravstvene ustanove koje ostvaruju prihode koji nisu javni prihodi u skladu sa zakonom kojim se ureuju javni prihodi i javni rashodi mogu uveati plate do visine ostvarenog prihoda, a najvie do 30% po zaposlenom.

Poslodavac je obavezan da za svaki mesec utvrdi prihode i rashode za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog lana i o tome obavesti reprezentativni sindikat. Uveanje plate iz stava 1. ovog lana vri se u skladu sa aktom o normativima i standardima rada, odnosno kvaliteta obavljenog posla.

lan 96Zaposleni ima pravo na dodatak na platu: 1) za rad za sve dane praznika koji su neradni dani - 110% od osnovne plate; 2) za rad nou - 26% od osnovne plate; 3) za rad nedeljom - 20% od osnovne plate; 4) za prekovremeni rad zdravstvenih radnika (deurstvo, odnosno rad po pozivu, odnosno pripravnost) - 26% od osnovne plate; 5) za prekovremeni rad nemedicinskih radnika i zdravstvenih saradnika - 26% od osnovne plate; 6) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, uveanog za sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem - 0,4% od osnovne plate; 7) dnevnu naknadu za poveane trokove rada i boravka na terenu (terenski dodatak). Ako se istovremeno steknu uslovi za uveanje plate po vie osnova, plata se uveava procentom dobijenim sabiranjem procenata uveanja po svim osnovama. Osnovnu platu za utvrivanje uveanja plate iz stava 1. ovog lana ini proizvod koeficijenta za obraun i isplatu plate zaposlenom i osnovice, a koji su utvreni u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom.

lan 97Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, ne smeju napustiti radno mesto dok im se ne obezbedi zamena iako je njihovo radno vreme isteklo, ako bi se time naruilo obavljanje zdravstvene delatnosti i ugrozilo zdravlje pacijenata. Zaposleni koji radi po isteku radnog vremena iz stava 1. ovog lana ima pravo na uveanje plate po osnovu prekovremenog rada za svaki sat tog rada.

lan 98Plata se isplauje u dva dela, i to prvi deo do 20. u mesecu za koji se vri isplata, a drugi deo najkasnije do 5. u narednom mesecu.

lan 99Plata pripravnika utvruje se u visini 80% osnovne plate za poslove za koje je zakljuio ugovor o radu.

lan 100Lice sa kojim je poslodavac zakljuio ugovor o volonterskom radu moe, u skladu sa optim aktom kod poslodavca, pored prava utvrenih zakonom ostvariti i pravo na naknadu za rad i na naknadu trokova za dolazak i odlazak sa rada.

4. Naknada plate lan 101Zaposleni ima pravo na naknadu plate, u visini prosene plate u prethodna tri meseca, u sledeim sluajevima: 1) korienja godinjeg odmora; 2) korienja plaenog odsustva, vojne vebe, na poziv dravnog organa i dr.; 3) odsustva za vreme dravnih i verskih praznika u skladu sa zakonom; 4) prisustvovanja sednicama dravnih, organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa komore, organa upravljanja u ustanovi, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu lana i susretima radnika zdravstvene delatnosti; 5) strunog osposobljavanja i usavravanja radi potreba procesa rada; 6) prekida rada do kojeg je dolo naredbom dravnih organa odnosno ustanove zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroavanja ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica.

lan 102Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme privremene spreenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini od 65% prosene plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, ako je spreenost za rad prouzrokovana boleu ili povredom van rada; 2) u visini 100% prosene plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu i zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi.

lan 103

Za vreme pripravnosti zaposleni ima pravo na dodatak za svaki sat proveden u pripravnosti u iznosu od 10% vrednosti radnog sata osnovne plate. Ako zaposleni bude pozvan da radi za vreme pripravnosti, ima pravo na uveanje plate za sate prekovremenog rada u skladu sa l. 42. i 96. ovog ugovora, za koje sate mu se umanjuje iznos dodatka iz stava 1. ovog lana.

5. Naknada trokova lan 104Zaposleni ima pravo na naknadu trokova, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca; 2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji; 3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu, pod uslovima i na nain utvren odgovarajuim propisima. Zdravstvena ustanova ima pravo da umesto naknade zaposlenom iz stava 1. taka 1. ovog lana, obezbedi prevoz ukoliko je to za nju povoljnije (sopstveni prevoz ili nabavka mesene karte kada postoji organizovan javni prevoz. Naknada trokova iz stava 1. taka 2) ovog lana isplauje se zaposlenom za trokove ishrane za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji (dnevnice za slubeno putovanje u zemlji), u visini od 5% prosene mesene zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, trokove noenja prema priloenom raunu, osim u hotelu luks kategorije, s tim to se putni trokovi prevoza priznaju u celini prema priloenom raunu. Za vreme provedeno na slubenom putu u trajanju od 8 do 12 sati, zaposlenom pripada naknada u visini od 50% dnevnice. Naknada trokova za vreme slubenog puta se isplauje na osnovu popunjenog putnog naloga i priloenog rauna. Zaposlenom se pre slubenog puta isplauje akontacija trokova za slubeni put. Naknada trokova iz stava 1. taka 3) ovog lana isplauje se zaposlenom u skladu sa posebnim propisima o izdacima za slubeno putovanje u inostranstvo.

lan 105Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi naknadu trokova korienja sopstvenog automobila u slubene svrhe do iznosa 30% cene jednog litra super benzina po preenom kilometru.

lan 106Poslodavac moe iz sopstvenih prihoda zdravstvene ustanove obezbediti zaposlenom, koji je upuen na rad ili struno usavravanje van mesta prebivalita njegove ue porodice i van mesta poslodavca, pravo na naknadu za odvojen ivot.

6. Druga primanja lan 107Poslodavac je duan zaposlenom da isplati: 1) otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini tri prosene plate zaposlenog u momentu isplate, s tim to tako isplaena otpremnina ne moe biti nia od tri prosene plate po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosene plate po zaposlenom isplaene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije; 2) naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog, u visini trokova pogrebnih usluga, u skladu sa propisima kojima se ureuje penzijsko-invalidsko osiguranje; 3) naknadu tete zbog povrede ili profesionalnog oboljenja u skladu sa ovim, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Zaposlenima pripada pravo na isplatu novogodinje nagrade u jednakom iznosu. O visini nagrade iz stava 2. ovog lana, Vlada i reprezentativni sindikati pregovaraju svake godine u postupku donoenja predloga budeta Republike Srbije. Deci zaposlenih do 15 godina starosti pripada pravo na prigodan poklon za Novu Godinu u skladu sa odlukom direktora zdravstvene ustanove, a uz prethodno pribavljeno miljenje sindikata. Poslodavac je duan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu u iznosu od: 1) 50% prosene plate u privredi u Republici Srbiji - za 10 godina rada provedenih u radnom odnosu; 2) jedne prosene plate u privredi u Republici Srbiji - za 20 godina rada provedenih u radnom odnosu; 3) jedne i po prosene plate u privredi u Republici Srbiji - za 30 godina rada provedenih u radnom odnosu; 4) dve prosene plate u privredi u Republici Srbiji - za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu.

lan 108

Poslodavac moe iz sopstvenih prihoda zdravstvene ustanove da: - uplati premiju zaposlenom za dobrovoljno penzijsko osiguranje, - uplati premiju zaposlenom za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija, - isplati nagradu zaposlenim enama povodom 8. marta.

lan 109Zaposleni ima pravo na solidarnu pomo u sluaju: 1) due ili tee bolesti zaposlenog ili lana njegove ue porodice; 2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili lana njegove ue porodice; 3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog; 4) nastanka tee invalidnosti zaposlenog; 5) nabavke lekova za zaposlenog ili lana ue porodice. Visina pomoi u toku godine, u sluajevima utvrenim u stavu 1. ovog lana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije do visine dva neoporezovana iznosa predviena Zakonom o porezu na dohodak graana. U sluajevima utvrenim u stavu 1. ta. 2), 3) i 5) ovog lana visina pomoi u toku godine priznaje se ako ovo pravo nije ostvareno na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. lanom ue porodice iz stava 1. ovog lana smatra se: brani i vanbrani drug, dete roeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik i druga lica prema kojima zaposleni ima zakonsku obavezu izdravanja.

lan 110Poslodavac moe iz sopstvenih prihoda zdravstvene ustanove da zaposlenom obezbedi kredit, odnosno zajam za nabavku zimnice, ogreva i udbenika.

IX PRESTANAK RADNOG ODNOSAlan 111Zaposlenom prestaje radni odnos i to: 1) istekom roka za koji je zasnovan;

2) kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju; 3) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota; 6) smru zaposlenog; 7) u drugim sluajevima predvienim zakonom.

1. Prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca lan 112Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: 1) ako je na nain propisan zakonom utvreno da je kod zaposlenog dolo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnanog reenja o utvrivanju gubitka radne sposobnosti; 2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnanoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe mu se obezbediti obavljanje drugih poslova u zdravstvenoj ustanovi - danom dostavljanja pravosnane odluke, izuzev u sluaju zdravstvenih razloga; 3) ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duem od est meseci - danom stupanja na izdravanje kazne; 4) ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju duem od est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom poetka primenjivanja te mere.

2. Otkaz od strane poslodavca lan 113Direktor moe da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i to: 1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 2) ako zaposleni izvri sledee povrede radne obaveze: - neopravdan izostanak sa rada najmanje dva uzastopna radna dana; - izazivanje nereda i tue na radu;

- krae; - prisustva na radu u pijanom stanju ili pod uticajem narkotika; - povrede radne obaveze koja u sebi sadri elemente krivinog dela; - netanog evidentiranja i prikazivanja radnog vremena i rezultata rada u meri da se za sebe ili za drugog ostvari vea plata; - davanje netanih podataka koji su uticali na donoenje pogrenih odluka organa poslodavca, ime je oteena zdravstvena ustanova ili pojedinac; - zloupotreba poloaja i prekoraenje ovlaenja; - odavanja poslovne tajne utvrene aktom ustanove ili drugih podataka do kojih dolazi radei svoj posao; 3) ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom direktora zdravstvene ustanove, odnosno ako je njegovo ponaanje na radu i u vezi sa radom takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca; 4) ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom; 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvovanje sa rada zbog privremene spreenosti za rad; 7) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu zbog izmenjenih ugovorenih uslova rada iz lana 171. stav 1. ta. 1) - 4) Zakona o radu; 8) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u vezi sa lanom 33. stav 1. taka 10) Zakona o radu; 9) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla.

lan 114Zaposlenom se ne moe otkazati ugovor o radu ako odbije da radi jer mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje, zbog toga to nisu sprovedene propisane mere zatite na radu. Zaposleni ne moe biti odgovoran za povredu radne discipline i povredu radnih obaveza koju je uinio ako postoje okolnosti koje iskljuuju njegovu odgovornost.

lan 115

Direktor je duan da pre otkaza ugovora o radu u sluajevima iz lana 116. stav 1. ta. 1) do 3) Zakona o radu i drugim sluajevima utvrenim zakonom, pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu sa konkretno utvrenim injenicama i da mu ostavi rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se u pisanoj formi izjasni na navode iz upozorenja direktora.

lan 116Direktor je duan da pisano upozorenje dostavi zaposlenom. Upozorenje mora da sadri konkretne injenice koje su utvrene, uoene greke zaposlenog u radu, zakonski osnov na osnovu koga mu se upuuje pismeno upozorenje o moguem otkazu ugovora o radu, kao i rok za davanje odgovora na upozorenje.

lan 117Direktor moe cenei olakavajue okolnosti kao i injenicu da povreda radne obaveze ili nepotovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, u upozorenju da zaposlenog obavesti da e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo uini istu ili slinu povredu bez pisanog upozorenja.

lan 118Direktor je duan da pisano upozorenje pre otkaza ugovora o radu dostavi na miljenje sindikatu iji je zaposleni lan. Sindikat je duan da dostavi pisano miljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.

lan 119Direktor ne moe da otkae ugovor o radu zaposlenom zbog sledeeg: 1) privremene spreenosti za rad usled bolesti, nesree na radu ili profesionalnog oboljenja; 2) korienja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 3) odsluenja ili dosluenja vojnog roka; 4) lanstva u politikoj organizaciji, sindikatu, pola, jezika, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja ili nekog drugog linog svojstva zaposlenog; 5) delovanja u svojstvu predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom; 6) obraanja zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu.

X USLOVI ZA RAD SINDIKATAlan 120Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da, bez prethodnog odobrenja, obrazuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod iskljuivim uslovima da se pridravaju njegovih statuta i pravila.

lan 121Sindikat ima pravo na donoenje svojih statuta i pravila, slobodne izbore predstavnika, organizovan nain upravljanja i delovanja i formulisanje svog akcionog programa.

lan 122Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena administrativnim aktom poslodavca.

lan 123Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice. Izgled i sadraj pristupnice ureuje se aktom sindikata.

lan 124Poslodavac je duan da obezbedi: 1) predstavniku reprezentativnog sindikata kod poslodavca prisustvovanje sednicama upravnog odbora na kojima se razmatraju pitanja od znaaja za materijalni i socijalni poloaj zaposlenih; 2) da se razmotre miljenja i predlozi reprezentativnog sindikata pre donoenja odluka od znaaja za materijalni, ekonomski i socijalni poloaj zaposlenih.

lan 125Poslodavac ima obavezu da sindikat obavetava o pitanjima iz svoje nadlenosti, koje su od bitnog znaaja za ekonomski i radno-socijalni poloaj zaposlenih, a naroito o: - planu radu zdravstvene ustanove, odnosno ugovoru zakljuenom sa Republikim zavodom za zdravstveno osiguranje; - godinjem izvetaju o izvrenom planu rada po ugovoru i izvan ugovora; - strukturi ostvarenih prihoda i trokova; - ueu plata u trokovima poslovanja poslodavca;

- podacima o prosenoj plati, isplaenim platama po kvalifikacijama i po organizacionim jedinicama; - broju novoprimljenih zaposlenih, na koje poslove su rasporeeni i u koju radnu jedinicu; - mesenim izvetajima o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu i povredama zaposlenih; - drugim pitanjima, u skladu sa postignutim dogovorom. Poslodavac je duan da sindikatu omogui pristup svim poslovima kod poslodavca, kada je to potrebno u cilju zatite prava zaposlenih utvrenih zakonom i kolektivnim ugovorima, uz potovanje uslova i standarda utvrenih zakonom.

lan 126Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogui odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak. Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadlenog organa sindikata, omogui odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana godinje. Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u vie organe sindikata omogui odsustvovanje sa rada za uestvovanje u radu tih organa, uz priloen poziv. Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju lanove sindikata organizovane u posebna udruenja u okviru sindikata (rekreacija, kasa uzajamne pomoi i sl.) omogui rad u skladu sa pravilnicima tih udruenja.

lan 127Spisak sa imenima sindikalnih predstavnika u zdravstvenoj ustanovi, koji je potpisan od predsednika sindikata u zdravstvenoj ustanovi, prosleuje se direktoru.

lan 128Poslodavac je duan da reprezentativnom sindikatu, bez naknade trokova i posredstvom slube koja obavlja pravno-administrativne poslove: 1) obezbedi obavljanje struno-administrativno i tehnikih poslova, korienje telefona, telefaksa, raunara, aparata za kopiranje i umnoavanje, i druge uslove za obavljanje poslova vezanih za osnovnu sindikalnu aktivnost; 2) korienje zasebnog prostora koji podrazumeva potreban broj kancelarija, u zavisnosti od broja lanova sindikata sa neophodnim kancelarijskim nametajem; 3) korienje sale za sastanke;

4) oglasni prostor pristupaan zaposlenima radi isticanja obavetenja i informacija; 5) odbije iznos sindikalne lanarine od plate zaposlenog i uplati ga na odgovarajui raun sindikata, u skladu sa statutom; 6) izradi zavrni raun; 7) vri obradu podataka o uplati lanarine i daje na uvid sindikalnom rukovodstvu; 8) da zaposlenima dostavljaju informacije, biltene, publikacije, letke i druga dokumenta organizacije sindikata, koja su u funkciji obavetavanja i vrenja sindikalnih aktivnosti; 9) obezbedi upotrebu slubenog automobila ili drugog odgovarajueg prevoznog sredstva, sa plaenim trokovima za odlazak na sastanke, seminare, i sl., ukoliko zdravstvena ustanova raspolae dovoljnim brojem slubenih automobila.

lan 129Poslodavac je duan da sindikatu dostavi sva akta koja se odnose na rad i organizaciju rada u ustanovi i na poloaj zaposlenih (statut ustanove, Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, akt kojim se utvruje poslovna tajna, akt o reavanju stambenih potreba, akt u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, akt o normativima i standardima za utvrivanje rezultata rada zaposlenih, ugovor zakljuen sa Republikim zavodom za zdravstveno osiguranje i dr.).

lan 130Ovlaeni predstavnik sindikata ima pravo na plaeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, i to: 1) na 40 plaenih sati rada meseno ako sindikat ima najmanje 200 lanova i po 1 sat meseno za svakih sledeih 100 lanova; 2) na srazmerno manje plaenih sati ako sindikat ima manje od 200 lanova. Ovlaeni predstavnik sindikata potpisnika ovog ugovora u viim organima i telima i to: predsednik, odnosno poverenik okrunog, odnosno regionalnog, odnosno gradskog, pokrajinskog i republikog organa sindikata ima pravo na najmanje 60 plaenih sati rada meseno za rad u sindikatu. Broj sati rada iz stava 2. ovog lana uveava se srazmerno broju lanova sindikata na okrugu gradu, odnosno regionu, pokrajini i Republici. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili sporazumom poslodavca i sindikata, moe se utvrditi da ovlaeni predstavnik sindikata u potpunosti bude osloboen obavljanja poslova za koje je zakljuio ugovor o radu. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili sporazumom poslodavca i sindikata utvruje se broj ovlaenih predstavnika sindikata koji imaju pravo na plaeno odsustvo.

Vreme provedeno u vrenju sindikalne funkcije smatra se vremenom provedenim na radu. Ako kolektivni ugovor ili sporazum nije zakljuen, predsednik podrunice i lan organa sindikata imaju pravo na 50% plaenih sati iz stava 1. ovog lana.

lan 131Poslodavac je duan da uveanu mesenu platu u visini tri osnovice utvrene za obraun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvu isplauje, i to: 1) predsedniku, odnosno povereniku reprezentativnog sindikata u zdravstvenoj ustanovi; 2) predsedniku, odnosno povereniku okrunog, odnosno regionalnog, gradskog, pokrajinskog i republikog organa sindikata, potpisnika ovog ugovora. Pravo iz stava 1. taka 2) ovog lana mogu stei i sindikati koji od momenta zakljuenja ovog ugovora steknu reprezentativnost na nivou Republike Srbije.

lan 132Poslodavac je duan da potuje uslove ulanjenja, islanjenja, visinu i nain plaanja sindikalne lanarine utvrene aktima sindikata iji je zaposleni lan.

lan 133Poslodavac je duan da najmanje jednom u tri meseca sazove zajedniki sastanak predstavnika reprezentativnih sindikata. Na sastancima se razmatraju pitanja vezana za materijalni i socijalni poloaj zaposlenih i primenu kolektivnog ugovora. Poslodavac i sindikat imaju obavezu redovnog, potpunog i blagovremenog meusobnog obavetavanja.

lan 134Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj (rasporeivanje na druge, manje plaene poslove, rasporeivanje u drugu organizacionu celinu, upuivanje na rad u drugo mesto rada, upuivanje na rad kod drugog poslodavca, proglaavanje tehnolokim vikom) predstavnika zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podrunice, sindikalni poverenik, lanovi organa sindikata, predsednik okrunog, gradskog, pokrajinskog i republikog odbora) za vreme obavljanja funkcije i dve godine po prestanku funkcije ako postupa u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Poslodavac je obavezan da funkcionere sindikata, po isteku funkcije, vrati na poslove koje su obavljali pre izbora, odnosno na poslove, na kojim nee imati manju platu od plate koju su imali pre izbora na profesionalnu funkciju.

XI OBAVETAVANJE ZAPOSLENIHlan 135Poslodavac je duan da obavetava zaposlene o svim pitanjima koja su od znaaja za socijalno-ekonomski poloaj i prava i obaveze zaposlenih, a naroito o razvojnim ciljevima ustanove, promeni delatnosti ustanove, organizacionim promenama, godinjem obraunu (zavrnom raunu), godinjim programima rada i poslovanja, godinjim programima strunog usavravanja. Poslodavac je duan da blagovremeno, potpuno i istinito obavetava zaposlene o svim aktivnostima, odlukama i merama koje preduzima Ministarstvo zdravlja, a koje su od znaaja za socijalno-ekonomski poloaj i radno-pravni status zaposlenih.

lan 136Zaposleni ima pravo da zahteva obavetenje o: 1) pitanjima koja se odnose na poslove koje obavlja ili organizacionu jedinicu u kojoj radi; 2) promenama koje se odnose na njegovo radno angaovanje; 3) pitanjima iz oblasti plata i drugih prava iz radnog odnosa. Zahtev iz stava 1. ovog lana, zaposleni podnosi u pisanoj formi ili upuuje usmeno neposrednom rukovodiocu. Neposredni rukovodilac je duan da zahtev o pitanjima koja nisu iz njegove nadlenosti ustupi ovlaenom licu u ustanovi. O zahtevu iz stava 1. ovog lana koji je dostavljen u pismenoj formi, zaposleni se pismeno obavetava u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Zaposleni ima pravo da saopti svoje miljenje o svim pitanjima koja se odnose na organizaciju radnog procesa i poslove na kojima je angaovan.

XII PRAVA I DUNOSTI U TRAJKUlan 137Sindikat moe organizovati trajk pod uslovima utvrenim zakonom i ovim ugovorom. Poslodavac je duan da optim aktom utvrdi nain obezbeivanja minimuma procesa rada za vreme trajka, u skladu sa aktom osnivaa o minimumu procesa rada za vreme trajka u zdravstvenim ustanovama.

lan 138

Organizovanje trajka i uestvovanje u trajku u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ne predstavlja povredu radne obaveze. Zaposleni koji uestvuju u trajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom. Poslodavac ne moe spreavati trajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, niti spreavati zaposlene da uestvuju u trajku. Poslodavac ne moe preduzimati mere prinude radi okonanja trajka organizovanog u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, niti predvideti povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne uestvuju u trajku.

XIII OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIHlan 139O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odluuje direktor zdravstvene ustanove ili lice koje on ovlasti u pisanoj formi.

lan 140Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku. Reenje se dostavlja zaposlenom lino. Ako poslodavac nije u mogunosti da izvri linu dostavu pismena duan je da o tome saini slubenu beleku, nakon ega e reenje objaviti na oglasnoj tabli poslodavca. Po isteku osam dana od dana objavljivanja reenja na oglasnoj tabli poslodavca reenje se smatra uredno dostavljenim zaposlenom.

XIV MIRNO REAVANJE SPOROVA1. Individualni spor lan 141Optim aktom i ugovorom o radu moe da se predvidi postupak sporazumnog reavanja spornih pitanja izmeu poslodavca i zaposlenog. Sporna pitanja reava arbitar koga sporazumno odreuju strane u sporu, a iz reda strunjaka koji je struan za predmet spora.

lan 142

Postupak pred arbitrom pokree se u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja zaposlenima. Arbitar je duan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva za sporazumno reavanje spornih pitanja. Zaposlenom kome je poslodavac otkazao ugovor o radu a traje postupak pred arbitrom tim povodom, miruje radni odnos.

lan 143Ako arbitar u roku od deset dana od dana podnoenja zahteva za sporazumno reavanje spornih pitanja ne donese odluku, reenje o otkazu ugovora o radu postaje izvrno. Odluka arbitra je konana i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

lan 144Protiv reenja kojim je povreeno pravo zaposlenog, ili je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata iji je zaposleni lan, ako ga zaposleni ovlasti, moe da pokrene spor pred nadlenim sudom u roku od 90 od dana dostavljanja reenja, odnosno od saznanja za povredu prava.

2. Kolektivni radni spor lan 145Kolektivni radni spor reava se u skladu sa zakonom koji regulie oblast mirnog reavanja sporova.

XV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBElan 146Uesnici ovog ugovora su saglasni da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora utvrde jedinstvene kriterijume za procenu poslova sa poveanim rizikom koji se obavljaju u zdravstvenim ustanovama, kao i za skraeno radno vreme, koji e se, nakon potpisivanja, primenjivati kao aneks ovog ugovora od dana stupanja na snagu. Odredbe l. 37. 38. i 49. stav 1. taka 3) ovog ugovora primenjivae se najdue godinu dana od dana donoenja jedinstvenih kriterijuma iz stava 1. ovog lana. Poslodavac je duan da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu jedinstvenih kriterijuma iz stava 1. ovog lana, uskladi akt o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini sa ovim ugovorom i zakonom kojim se ureuje bezbednost i zdravlje na radu.

lan 147

Ovaj ugovor je zakljuen kada ga potpiu ovlaena lica uesnika u zakljuivanju.

lan 148Ovaj ugovor zakljuuje se na period od tri godine.

lan 149Predlog za izmene i dopune ovog ugovora moe da podnese svaki uesnik u pismenom obliku. Uesnici ovog ugovora duni su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu ovog ugovora izjasne o predlogu. Reprezentativni sindikati obrazuju odbor za pregovore. Broj lanova odbora odreuju sindikati srazmerno broju lanova.

lan 150Uesnici kolektivnog ugovora kod poslodavca duni su da, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora, zaponu pregovore za zakljuivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca.

lan 151Ako na dan stupanja na snagu ovog ugovora nije konano odlueno o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, primenjuju se odredbe ovog ugovora, ako je to za zaposlenog povoljnije.

lan 152Uesnici ovog kolektivnog ugovora imenuju po tri lana u komisiju koja prati primenu i daje autentina tumaenja ovog ugovora. Komisija iz stava 1. ovog lana duna je da uesnike ovog ugovora obavetava o primeni i datim autentinim tumaenjima ovog ugovora najmanje jednom godinje.

lan 153Ovaj ugovor stupa na snagu osmog od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".