1

1.pojam i vrste javnih prihoda

Najvaznije institucije javnih finansija su javni prihodi i rashodi. Prihodima se finansiraju javni rashodi tj.javni prihodi povecavaju imovinu opsteg sektora drzave.Postoje javnopravni i privatnopravni javni prihodi.Javnopravni tj derivativni mogu se nametati posredno i neposredno.Neposredno nametnuti su porezi ,takse,doprinosi,i naknade za koriscenje dobara od opsteg interesa.Posredno nametnuti su novcane kazne u sudskim postupcima.Privatnopravni tj.originarni su donacije od stranih drzava,medjunarodnih organizacija,prihodi od imovine i dobara i usluga.Porez-prisilnost pri placanju (nikako pri uvodjenju)-finansiranje javnih izdataka i ostvarivanje drugih ciljeva-odsustvo neposredne protivnaknade-novcano davanjeTaksa-cena za uslugu tj radnju drzavnog oragana ili privilegiju koja se dobija,koju drzava za uzvrat daje obvezniku-cena treba da ogovara ceni za izvrsenu uslugu. Ako se maksimum predje taksa prerasta u porez.Doprinos-parafiskalitet. To je prihod organizacija socijalnog osiguranja-obveznici su lica povezana ekonomskim ili socijalnim interesom-namenski karakter,ali je korist apstraktna jer obveznik redovno placa doprinos,a naknadu dobija tek ako se desi osigurani slucaj.Naknada za koriscenje dobara od opsteg interesa-zakonom utvrdjena cena za dobra od opsteg interesa-ako je veza izmedju naknade i koristi koju ostvaruje koriscenjem dobara od opsteg interesa slaba ,naknada prerasta u porez.

2.pojam i dezintegracija finansijskog prava

Finansijsko pravo spada u javno pravo . to je skup normi kojima se regulise prikupljanje ,upravljanje i alokacaija finansijskih sredstava potrebnih za funkcionisanje javnopravnih tela.ako se propisi odnose na jednu odredjenu drzavu u pitanju je nacionalno finansijsko pravo a ako se uredjuju odnosi izmedju drzava,u pitanju je nmedjunarodno finansijsko pravo.Dezintegracija- finansijisko pravo nije skup homogenih odnosa vec skup odnosa razlicite prirode.zbog tobga je ddoslo dao razdvajanja finansijskog prava na dve razlicite discipline:Na dazbinsko-fiskalno pravoNa budzetsko pravo-drzavno racunovodstvdazbinsko pravo se odnosi na uvodjenje ,utvrdjivanje inaplatu javnih dazbina.Drzavno racunovodstvo je sistem pravnih normi koji uredjuje upravljanje drzavnom imovinom,zakljucivanje administrativnih ugovora ,odobravanje i izvrsavanje budzeta,poslovanje drzavnog trezora,izvrsenje racuna i odgovornost javnih sluzbenika za stetu nanetu fiskusu.

5.koncept socijalne drzave i poreskopravni princip jednakosti gradjana

Demokratska drzava pociva na temeljima ljudskih sloboda i prava,vladavine prava i socijalne pravde. Koncept socijane drzave je novijeg datuma od koncepta demokradske drzave.elementi socijalne pravicnosti izrazenije su zastupljeni u ustavima posle drugog svetskog rata. Ustavi pominju pojmove solidarnost,socijalna drzava ,nepovredivo ljudsko dostojanstvo. Nas ustav iz 2006. pominje socijalnu pravdu. Koncept u kom princip solidarnosti ili socijalne drzave igra efektivnu ulogu jeste primena ustavnog principa jednakosti pred zakonom.Jednakost svih gradjana pred zakonom podrazumeva i jednakost svih gradjana pred poreskim zakonom. Iz toga proizilazi opstost poreza tj,da sva lica,rezidenti moraju da placaju porez na svoj svedski dohodak. Rezidenti su duzni da placaju porez zato sto koriste zajednicke,nedeljive usluge drzave. Moguca su odredjena poreska oslobadjanja iz ekonomskih,politickih,socijalnih,tehnickih ili finansijskih razloga,ali ona ne predstavljaju povredu ovog principa niti narusvaju opstost poreza.

6.pravicnost kao standard za odmeravanje razlika u oporezivanju

Ideja da je pravicno oporezivanje ono koje se vezuje za ekonomsku snagu poreskog obveznika potekla je jos od Rusoa i Dzona Stjuarta Mila. Pravicno oporezivanje znaci da se porez placa u skladu sa principom sposobnosti placanja. Iz tog principa proizilaze 2 zahteva. Zahtevi za horizontalnom i vertikalnom pravicnoscu.Iz zahteva za horizontalnom pravicnoscu proizilazi da lica sa istom ekonomskom snagom treba da plate isti porez ,a iz zahteva za vertikalnom pravicnoscu proizilazi da lica sa vecom ekonomskom snagom treba da plate veci porez.

Sposobnost placanja se ne meri na osnovu ekonomskog blagostanja- iz prakticnih razloga ,vec na osnovu obveznikove imovine ,dohodka ili potrosnje. Najcesce dohodka ,ali moze i na osnovu nekih drugih ustavnih odredaba kao sto su princip zastite ljudskog dostojanstva ili princip zastite porodice.Kod poreza je dakle osnovni princip-sposobnost placanja,a kod taksi,to je princip korisnosti.to znaci sa se takse placaju srazmerno koristima koje se dobijaju od javnih vlasti.

7.princip zakonitosti poreza

1princip zakonitosti poreza podrazumeva da se oporezivanje vrsi na osnovu zakona.medjutim,s obzirom da ne mogu zakoni da urede sva relevantna pitanja ,skupstine opstine ili grada,vlada i ministar uprave donose podzakonsak pravne akte:odluke,uredbe ,pravilnik2nisu doopusteni sporazumi izmedju poreske administracije i poreskog obveznika u pogledu visine poreske obaveze.u cilju unapredjivanja pravne sigurnosti moguca su tzv.obavezujuca pravila gde obveznik unapred dobije obavestenj o poreskim posledicama.ovo ne predstavlja povredu nacela.povredu nacela ne predstavlja ni sporazum o odlaganju placanja poreza jer se i ono moze odobriti samo na osnovu zakona.3.tumacenje poreskih normi.-prvo stanoviste smatra da se zakoni teba tumaciti u prilog onome cija se sloboda ili prava ogranicavaju.-drugo stanoviste smata da je interes drzave iznad privatnog interesa .-trece stanoviste je restriktivno.zabranjuje koriscenje anallogije-cetvrto stanoviste smo mi prihvatili.poreski zakoni se mogu tumaciti primenom svih metoda kojim se tumace i ostali zakoni.(suprodstavljanje evaziji:tumacenje prema ekonomskonj sustini ili anti-abuzivno zakonodavstvo)4analogija.kada postoji praznina u zakonu koristi se analogija.analogijom se pravna norma prosiruje na slucajeve koje ona ne sadrzi ali podpada pod isti ratio legis kao i norma.analogijom se ne sme stvarati novo pravo.5nedopustenost retroaktivnosti je peti zahtev u kom se ogleda ovaj princip zakonitosti poreza.retroaktivnost je u nacelu nedopustela. postoje izuzeci. Zakonom se moze odrediti da pojedine odredbe tog zakona imaju povratno dejstvo ako je to u opstem interesu. Takoze,retroaktivnost je moguca i da bi se zastitili fiskalni prihodi.npr.ako se odkrije greska u poreskom zakonu koja bi mogla voditi znacajnom smanjenju poreskih prihod.6odredjenost poreza.to je sesti zahtev,da zakon bude jasan i nedvosmislen.

8.suprostavljanje nelegitimnoj zakonskoj poreskoj evaziji

Nelegimitimno minimiziranje poreske obaveze je ne prihvatljivo jer iako zakon nije prekrsen ,dolazi do onemogucavanja ciljeva radi kojih je donet.tj. evazija postoji ako je u pitanju transakcija koja vodi izbegavanju placanja poreza ili spustanju poreske obaveze ispod nivioa koji je zakonodavac imao u vidu.zatoo svaka sumljiva transakcija mora da se podvrgne odredjenim testovima1test namere. Pravni standard-savestan poreski obveznik2test postojanja elementa artificijelnosti-vestackog.da nema poreza odredjena konstrukcija ne bi imala taj oblik. Pravni standard-dobvar privrednik3test poreske ustede.da li je obezbedio ustedu ili nije4test postojanja resenja nadleznog poreskog organa. Znaci ukoliko transakcija ne prodje ove testove ,to nadlezni poreski organ mora da utvrdi svojim resenjemEvaziji se moze suprotstaviti putem tumacenja da je sustina vaznija od forme ,a moze i putem anti-abiuzivnog zakonodavstva.postoje opste i specijalne anti-abuzivne mere.specijalne se ne odnose na tumacenje zakona vec na uskrsacivanje odredjenih pogodnosti pod odredjenim okolnostima.npr.propisivanje cena van dohvata ruke ,utanjena kapitalizacijaU nasem pravu vaqzi nacelo fakticiteta koje sadrzi tri pravila1princip da se poreske cinjenice utvrzdjuju na osnovu ekonomske sustine.npr i ako nije ugovor zakljucen u potrebnoj formi ad solemnitatem,transakcija ce se ipak ooporezovati kako da ugovor nije nistav.2kod simulovanih pravnih poslova osnovu za oporezivanje cini disimulovan prvni posao3ako se prihodi ostvare na nezakonit nacin,pozeska obaveza ce se ipak utvrditi.npr.ostvared prihod vrsenjem krivicnog dela.

13.neposredni i posredni porezi;redovni i vanredni porezi

1(ne)posredni poreziPostoje rasne kvalifikacije ovih poreza. Podela na osnovu kriterijuma prevaljenosti,operacionalna definicija itd.-Prema podeli na osnovu kriterijuma prevaljenosti posredni porezi su oni koji ne terete lice koje je zakonodavac za to predvideo,nego trece lice na koje je porez prevaljen. Prevaljivanje se vrsi u tri faze:perkusija(poreska obaveza pada na lice kojeje odredjeno kao poreski obveznik),reperkusija(prevaljivanje u nazad,u napred ili bocno),incidenca(terret je pao na lice koje ga definitivno snosi.,tj tek licu koje je pogodjeno incidencom se umanjuje raspolozivi realni dohodak.Mana ove podele je ta sto kod nekih poreza ne moze da se zna u napred da li ce se teret uspeti da se prevali na drugo lice ili ne.-operacionalna definicija.neposredni porezi su oni koji terete privrednu sposobnost obveznika,pogadjajuci neposredni njihovo bogadstvo ili prihode, a posredni se naplacuju u vezi sa radnjama proizvodnje ,potrosnje ili razmene dobara.2razlikuju se prema vremenu u kom se nalaze na snaziRedovni se poljavljuju u poreskom sistemu svake godine i dominiraju dok vanredni se pojavljuju s vremena na vreme,u neredovnim ekonomskim i politickim prilikama i njima se finansiraju vanredni javni rashodi(rat,elementarne nepogode...)

14.objektni i subjektni porezi;analiticki i sinteticki

1Razlikuju se prema predmetu oporezivanja.Objektni su realni ,oni pogadjaju imovinu,prihode prema njihovim stvarnim elementima.u njih spadaju svi porezi koji pogadjaju pojedanace prihode gradjana-zarade,prihode od samostalne delatnosti,kapitala,nepokretnosti... i prihode koji terete pojedine objekte imovine npr.nepokretnosti.Subjektni ili personalni su vezani za licnost kojaa ostvaruje prihod,odnosno kojoj pripada imovina. Visina poreza zavisi od njegovih licnih i porodicnih prilika kao i od njegove ukupne ekonomske snage.Postoje i tzv.subjektni porezi u uzem smislu.kod njih se ne vodi racuna o ekonomskoj snazi. To su glavarina,vojnica... nadas se ne srecu jer su prevazidjeni.2razlikuju se prema kriterijumu obuhvacenosti neke poreske situacijeAnaliticki pogadjaju samo jedan element poreskog dogadjaja npr.porez na zgradu ,prihod od kapitala...Sinteticki obuhvataju celinu neke poreske situacije.npr.porez na ukupnu imovinu,na dohodak gradjana,opsti porez na promet.

16.predpostavljeni i fakticki;ad valorem i specificni

1razlikuju se prema nacinu utvrdjivanja poreske osnovicePredpostavljeni se utvrdjuju na osnovu predpostavke da je obveznik ostvario ili mogao da ostvari prihod odredjene velicine.Fakticki se utvrdjuju na osnovu podataka o stvarno ostvarenim prihodima.to su npr.godisnji porez na dohodak gradjana,na nasledje ,poklon,promet...Kod predpostavljenih osnovica moze da se odredi ex officio-u postupku poreske kontrole, i u posebnom postupku-pausalno.Ex officio se odredjuje kada je obveznik duzan da podnese prijavu a nije je podneo ili jeste ali sa neverodostojnim podacima.porez ce se utvrditi u postupku poteske kontrole.Pausalno se odredjuje zbog postojanja ozbiljnih poteskoca cije odklanjanje porouzrukuje prevelike troskove.postupak moze da se sprovede unilateralno( kao kod nas) donosenjem resenja nadleznog organa ili putem sporazuma obveznika i administracije.Kod nas se pausalno utvrdjivanje javlja u nekoliko situacija.porez na dohodak gradjana za prihode od poljoprivrede i sumarstva moze se placati prema katastarkom prihodu.to je prihod koji je u katastru odredjen za svaku posebnu jedinicu zemljista,koja se moze koristiti za poljoprivrednu proizvodnju odnosno sumarstvo,bez obzira da li se koristi u te svrhe ili se uopste ne koristi.porez na dohodak gradjana za prihod od smostalne delatnosti moze se placati prema pausalnom utvrdjenom prihodu ako nije u stnju da vodi poslovne knjige ili mu njihovo vodjenje znatno otezava vrsenje delatnosti i ako su ispunjeni zakonski uslovi. Pausalno se utvrdjuju i neto prihodi od nepokretnosti ako je prijavljena zakupnina manja od one koja bi se mogla postici na przistu.2razlikuju se prema nacinu na koji se iskazuje poreska osnovica.ad valore-porezi po vrednosti. Kod njih se iskazuje u novcanim jedinicama.Specificni.kod njih se iskazuje u nekim mernim jedinicama kao sto su pakla cigareta,stepen jacine alkohola,litar vina...Dvojno oporezivanje potrosnje pojedinih proizvoda javlja se kod proizvoda kod kojih postoji vise kvalitativnih grupa,jer ako bi se oporezovali samo ad valorem onda bi jeftiniji i manje kvalitetni bili faborizovani. Ad valorem porezi su pogodni za zemlje sa hronicnom inflacijom.inflacija uvecava nominalnu vrednost osnovice ali se automatski uvecava i nominalni iznos poreza jer je obaveza utvrdjena u fiksiranom procentu od osnovice.

18.centralni i lokalni porezi

Razlikuju se prema tome koja politicka-teritorijalna jedinica uvodi porez i kojoj jedinici pripadaju prikupljeni prihodi.1nadleznost za uvodjenje porezaLokalni porezi-osnovica ne sme da bude mobilna na medjuregionalnom planu.nemobilnu osnovicu ima npr.porez na nepokretnosti.-lako uocljivi jer se njima finansiraju rashodi na lokalnom nivou.ti rashodi treba da budu finansirani od korisnika.Centralni porezi-oni kod kojih bi centralizovano uvodjenje obezbedilo najefikasnije ostvarivanje cijeva zbog kojih se uvode.npr.porez na dohodak fizickih lica ,pdv...2raspolaganje prihodima-mogu se primeniti 3 metodeMetod vlastitih poreza- niza politicko-teritorijalna jedinica utvrdjuje i osnovicu i stopu.kod nas su to lokalne administrativne,komunalne takse,naknada za koriscenje gradjevinskog zemljista,zastitu i unaptedjivanje zivotne sredine...Metod poreskog preklapanja-osnovicu utvrdjuje centralna vlast,a stopu niza politicko-teritorijalna jedinica.kod nas je to porez na imovinu.Metod zajednice prihoda-centralna vlast utvrdjuje i osnovicu i stopu ali prihode dele na nacin utvrdjen zakonom.kod nas je to porez na dohodak gradjana,porez na imovinu u dinamici,naknade za koriscenje dobara od opsteg interesa. Na relaciji republika-pokrajina to su porez na dobit pravnih lica,porez na zarade...

19.OECD klasifikacija poreza i GFS klasifikacija javnih prihoda

1klasifikacija poreza OECDOva klasiofikacija pod porezima podrazumeva sva placanja drzavi koja su obavezna i bez neposredne protivusluge. Zato su u nju ukljuceni i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje,takodje i naknade za usluge koje pruza drzava a koje nisu povezane sa troskovima pruzanja protivusluge.ako su povezane ,onda to nije porez vec taksa koja ne spada u ovu klasifikaciju. Svi porezi su podeljeni u 6 grupa-porezi na dohodak,dobit i kapitalne dobitke-doprinosi za socijalno osiguranje-porezi na platni spisak i radnu snagu-porezi na imovinu-porezi na dobra i usluge-ostali porezi2GFS klasifikacija javnih prihoda medjunarodnog monetarnog fondaOva klasifikacija ne obuhvata samo poreze vec sve javne prihode pa je zato sira od OECD klasifikacije.za raliku od OECD klasifikacije ,ona doprinose za socijalno osiguranje ne smatra porezima vec posebnom kategorijom javnih prihoda,a poreze na medjunarodnu trgovinu i transakcije ne smatraa porezima na dobra i usluge vec ih izdvaja u posebnu grupu poreza.donacije su svrstane na osnovu izvora iz kojih se daju a prihodi od imovine na osnovu vrste ostvarenih prihoda.-porezi-socijalni dooprinosi-donacije i transferi-drugi prihodi

20.pojam i vrste poreskopravnog odnosa

Poresko pravo,odnosno jurizdikcija je subjektivno pravo drzave da svoje finansijske potrebe namiruje iz dohodka i imovine fizickih i pravnih lica.Poreskopravni odnos sa stanovista poverioca je poreski zahtev, a sa stanovista duznika ,poreska obaveza.-Zahtev u sirem smislu je usmeren prema svim poreskim duznicima.Zahtev u uzem smislu je usmeren na konkretnog duznika kod utvrdjivanja i naplate konkretnog poreza. Poreski zahtev u uzem smislu postoji kada je ostvaren opis poreskog cinjenicnog stanja. Opis obuhvata : poverioca, obveznika, objekat, pripisivanje, osnovicu, jedinicu, stopu, olaksice. -Obaveza ima materijalnu i formalnu stranu. Materijalna strana podrazumeva smanjenje dohodka-imovinsku promenu,a formalna-upravna strana podrazumeva saradnju sa poreskim organima.Poreskopravni odnos je javnopravni odnos gde jedna strana ima pravo da zahteva odredjeno cinjenje ,necinjenje,davanje ili trpljenje a druga je u obavezi da to ispuni. Znaci,sadrzina odnosa je skup prava i obaveza imovinske i neimovinske prirode a vrste su poreski imovinski odnos gde je predmet obaveza davanja ,i poreski upravni odnos gde je predmet obaveza cinjenja ,necinjenja, trpljenja.

21.poreski poverioci

To su aktivni poreski subjekti,nosioci subjektivnog poreskog prava na osnovu kojeg od fizickih i pravnih lica obezbedjuju finansijska sredstva radi pokrivanja svojih finansijskih potreba,bez neposredne protivusluge.Prema nekim autorima ,to je jedino drzava.pod drzavom se podrazumeva centralna vlast,ali i vlasti federalne jedinice i lokalne vlasti. Administriranje poreza se najcesce poverava organu centralne vlasti. Kod nas je to poreska uprava. Zakono o finansiranju lokalne samouprave daje ovlascenje jedinicama lokalne samouprave da same utvrdjuju ,naplacuju i kontrolisu svojeizvorne prihodePo drugim autorima,to su i razlicite autonomne institucije koje ispunjavaju odredjene uslove: da su joj poreski zahtev i njegova zastita priznati od strane drzave zakonom, i da na samostalan nacin obavlja javnu delatnost tj.delatnost koja je u interesu pojedinca kao pripadnika kolektiviteta. Tipican primer takvih institucija jesu javni fondovi socijalnog osiguranja.

22.poreski duznici-pojam i vrste

-pojamPoreski duznici su pravna i fizicka lica koja su duzna da izvrse odredjenu radnju iz poreskopravnog odnosa. Svaki duznik mora da ima poreskopravnu sposobnost. To je sposobnost da se preuzmu prava i obaveze iz poreskih zakona.Fizicko lice stice sposobnost rodjenjem(nasciturus),a gubi smrcu.Pravno lice stice sposobnos upisom u registar(kod nas je to agencija za privredne registre,organ uprave i sud) a prestaje brisanjem iz registra.Poreskopravnu sposobnost ima i oganizacija koja nije pravno lice a u kojoj se manifestuje poreska sposobnost. Kod nas ,to je stalna poslovna jedinica preko koje inostrana kompanija posluje na trzistu srbije(nije pravno lice ali je duzna da vodi pravne knjige i da ispunjava druge duznosti iz poreskoupravnmog odnosa).-vrste1 obveznik-lice koje je duzno da plati porez.moze da ima punomocnika ili zakonskog zastupnika.2 platac-isplatioc prihoda.postupa u ime i za racun obveznika.odgovara za naplatu poreza kos kojih je predvidjena naplata po odbitku. 3 destinatar-lice koje je po zakonu predvidjeno da snosi poreski teret(npr.kod pdv-a ,prodavac je obveznik ,a kupac destinatar)4 jemac-lice koje odgovara za poresku o bavezu drugog lica.odgovata in concreto,za tacno odredjen porez koji obveznik duguje.5 posrednik-banka.uplacuje porez u svoje ime a za racun poreskog obveznika,platca,jemca.6 ostali poreski duznici-lica ili organi nosioci obaveza iz poreskog upravnog odnosa npr.sud.

23.poresko imovinski odnos-pojam ,predmet,sadrzina i karakteristike

-pojamPoresko imovinski odnos se zove i poreskopravni dnos u uzem smislu jer predstavlja njegovu najznacajniju komponentu.-sadrzinaSadrzinu ovog odnosa cine prava I obaveze.-predmet.Predmet je:obaveza davanja.Postoje dve teorije,dualisticka i monisticka.Dualisticka ,smatra da postoji dve vrste pravnih odnosa: obaveza i odgovornost. Ukoliko se obaveza ne izvrsi,poverilac dobija izvrsenje preko drugog odnosa ,odnosno odgovornosti.Monisticka,smatra da je odnos jedinstven tj. Postoji samo obaveza, a ako se ona ne izvrsi javlja se odgovornost kao pravna posledica povrede prava.-karakteristikeZa duznika ne postoji slobodna volja stupanja u imovinski odnos.poreska uprava utvdjuje porez kad god se ostvari zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja.Strane nisu ravnopravne.Ne postoji ekvivalentni odnos izmedju visine poreza i koristi od upotebe javnih dobara.Sankcija je imovinska ,personalna ,a moze da bude i kumulativna. Cilj sankcije je da se duznik prisili da izmiri svoju obavezu.Vazi princip neprenosivosti prava i obaveza koji nije aplolutan.zakonom su predvidjena odstupanja npr.odgovorno fizicko lice u pravnom licu koje propusti da uplati porez sekundarno odgovara za iznos tog poreza.Zastita prava poverioca ostvaruje se ex officio ,tj.kad god je ostvaren opis poreskog prekrsaja ili krivicnog dela.

25.vreme ispunjenja poreske obaveze

Predmet poreske obaveze je poreski dug. Kod periodicnih poreza poreski dug nastaje jednom ili vise puta godisnje a gasi se prilikom svakog ispunjenja. Kada poreskom dugu nastupi rok za ispunjenje,kazemo da je dug dospeo. Obavezu da ispuni dug ima poreski duznik tj.obveznik,platac ili drugo lice odredjeno zakonom:likvidacioni,stecajni upravnik,naslednici,zastupnik. Istekom dana dospelosti duznik pada u docnju. Od tada, placa zateznu kamatu, pokrece se postupak prinudne naplate (ali ne po automatizmu),poreska uprava ima pravo da upise zalozno pravo u registar..Ako je porez utvrdjen resenjem,dospelost nastupa protekom paricionog roka(po pravilu 15 dana od dana dostavljanja resenja). Resenje se donosi kada to predvidja zakon tj.kada se ne sprovodi samooporezivanje ili kada se uprkos samooporezivanju predvidi i donosenje resenja i u postupku poreske kontrole tj.kada se uprkos obavezi,ne podnese poreska prijava ili se podnese nepotpuno ili netacno.Ako je u samom zakonu doredjeno vreme placanja poreza,porez dospeva istekom propisanog dana placanja.Ako je u pitanju porez koji se placa po odbitku,dug dospeva istovremeno sa nastankom obaveze.Na zahtev duznika,uprava moze da odlozi placanje duga.tj. ako dug predstavlja neprimerno veliko oprerecenje ili nanosi bitnu ekonomsku stetu.potrebno je da duznik obezbedi sredstva obezbedjenja naplate. Moze se odobriti jednokratno odlaganje ili placanje na rate. Podpisuje se sporazum izmedju njega i uprave ili uprava donosi resenje a ukoliko ne postuje rokove, uprava ce ex officio ponistiti sporazum ili ukinuti resenje i naplatiti dug iz sredstava obezbedjenja ili prinudnom naplatom.

26.obezbedjenje poreske obaveze:pojam i vrste

Poreskom poveriocu se pruza obezbedjenje da ce duznik platiti porez o dospelosti ali i kada je odobreno odlaganje placanja i kada je pokrenut postupak utvrdjivanja ili kontrole a tostoji opasnost da ce duznik naplatu osujetiti,onemoguciti ili uciniti neefikasnom. Sredstva obezbedjenja su:jemstvo,odgovornost za tudju poresku obavezu,solidarna poreska obaveza i zaloga. U nasem pravu postoji i bankarska garancija i menica. I oni se placaju samo kod obezbedjenja odlaganja placanja obaveze.

28.sekundarna poreska obaveza

To je dodatna forma obezbedjenja obaveze,od strane treceg lica ako se obaveza ne naplati ni putem prinudne naplate.moze se utvrditi i pre okoncanja postupka prinudne naplate ako se radi o licu koje doprinosi ili pomaze izbegavanju placanja poreza primarnog obveznika ili se radi o pravnom licu ili preduzetniku odgovornom za obracunavanje i placanje poreza po odbitku kao i o fizickom licu koje je odgovorno u pravnom licu,koje obracunava i placa porez po odbitku a propusti da to uradi.Kod sekundarne poreske obaveze za razliku od jemstva i odgovornosti za tudje obaveze postoji neki subjektivni element odgovornosti.Ova obaveza se odnosi na:- zakonskog zastupnika koji svesno ili bez duzne paznje propusti da uplati porez za obveznika i odgovara za iznos koji nije uplatio.-lice na koje je imovina poreskog obveznika preneta poklonom ili uz naknadu koja je niza od trzisne,a porez iz imovine obveznika se ne moze naplatiti,odgovorno je do visine prenete imovine ako je je preneta u periodu od 3 god pre dospelosti poreza.-lice koje doprinosi ili pomaze u izbegavanju placanja poreza, za visinu duga cije je placanje izbegnuto.-pravno lice,preduzetnik koji su odgovorni za obracunavanje i placanje poreza po odbitku,za iznos koji nije placen.-fizicko lice u pravnom licu koje je odgovorno za obracunavanje i placanje poreza po odbitku,za iznos koji nije uplatilo.Porez po ovom osnovu utvrdjuje resenjem poreska uprava.

31.gasenje poreskog duga

Kod periodicnih poreza ,obaveza je trajne prirode i prestaje samo izuzetno ,dok njen predmet tj.poreski dug zastaje jednom ili vise puta godisnje i gasi se prilikom svakog ispunjenja. Kod ne periodicnih ,gasenjem poreskog duga gasi se i poreska obaveza.Odredbe ZPPPA nisu dosledne u razlikovanju prestanka poreske obaveze i gasenja poreskog duga. Poreska obaveza u smislu ovog zakona moze da prestane naplatom,zastareloscu,odpisom i na drugi zakonom propisan nacin.-naplataNajcesci nacin prestanka. Moze biti redovna i prinudna.Redovna naplata poreza je moguca putem placanja ,kompenzacije,konverzije.Placanje je uobicajeni nacin naplate.Kompenzacija je vrsta naplate gde duznik podmiruje svoj dug na racun potrazijava koje ima preme poveriocu.Konverzija potrazivanja po osnovu poreza u trajni ulog drzave u kapitalu obveznika.Raspored uplacenog iznosa vrsi se po raeporedu:glavnica,kamata,troskovi naplate.ako uplaceni iznos nije dovoljan a duguje vise vrsta poreza,porezi se naplacuju po redosledu dospevanja,a ako dospevaju istovremeno naplata se vrsi srazmerno ucescu poreza u u ukupnom dugu.Prinudna naplata. Sprovodi je poresko uprava po isteku roka od 5 dana od dana prijema opomene za placanje poreza ,koja se salje poreskom obvezniku posto je pao u docnju. Cilj je unovcavanje predmeta izvrsenja radi namirenja poreske obaveze Prinudna naplata se moze sprovesti i protiv poreskog jemca. Postupak prinudne naplate pocinje donosenjem resenja o prinudnoj naplati. Ako je obveznik posneo zahtev za odlaganje poreza,resenje se nece doneti sve dok se ne odluci o tom zahtevu. Putem prinudne naplate placa se porez i sporedna poreska davanja,troskovi postupka prinudne naplate kao i jednokratna taksa na prinudnu naplatu. Postupak ce prekida zakljuckom ,a obustavlja resenjem. Prekinuce se ako se protiv duznika pokrene stecajni postupak, ako se naknadno odobri odlaganje placanja poreza ili je podneo zahtev po isteku roka od 5 dana, ako je greskom obracunat znatno nizi porez, ako drugostepeni poreski organ donese zakljucak o odlaganju izvrsenja do konacnosti resenja,ako se postupak pozalbi na poresko resenje ne okonca za 60 dana( odnosno ako se posle ponistenja resenja ponovni postupak ne zavrsi u roku od 40 dana-za ovo u zagradi nisam sigurna! Proveri, zadnji pasus ,strana 130,izdanje 2011.) Obustavice se ako je poreska obaveza ponistena ili ako duznik naknadno plati obavezu.Predmet prinudne naplate mogu biti pokretne i nepokretne stvari, novcana i nenovcana potrazivanja,sredstva na racunu,novac i HOV. Treca lica imaju pravo na izlucnu tuzbu.Resenje o prinudnoj naplati poreska uprava dostavlja duzniku,duznicima poreskog duznika,organizaciji nadleznoj za prinudnu naplatu pri narodnoj banci srbije i banci kod koje duznik ima racun.-zastarelostZPPPA uredjuje nastupanje zastarelosti prava poreske uprave na utvrdjivanje i naplatu poreza i srodnih poreskih davanja,zastarelosti prava poreskog obveznika na povradjaj i refakciju,povracaj srodnih poreskih davanja i namirenje poreskih obaveza po drugom osnovu putem preknjizavanja poreza,kao i zastarelost prava nadleznih drzavnih organa na pokretanje i vodjenje prekrsajnog postupka za poreske prekrsaje.rok zastarelosti je 5 godina.(*rok proveri u knjizi! str.137. Tamo je nesto izkomplikovano ali ja cu da kazem samo ovo ) apsolutna zastarelost je 10 godina za sve osim za izvrsenje kazne ,odnosno zastitne mere i iznosi 2 godine.na zastarelost poreska uprava pazi ex officio.-odpis porezaVlada moze da odpise dug obvezniku koji se privatizuje,odnosno koji se nalazi u postupku rekonstrukcije i obvezniku kod kog je promenjena vlasnicka struktura. Sto se tice fizickih lica,dug se odpisuje kada ostavilac nema nislednike ili se niko ne prihvati nasledja i ako imovina poslovno nesposobnog ili odsutnog lica kome se ne zna prebivaliste,nije dovoljna da bi se podmirio ceo dug. Odpisuje se nenamireni deo duga.

35.utvrdjivanje poreza

Kada se desi dogadjaj koji se moze podvesti pod zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja,potrebno je konkretizovati poreski zahtev drzave,odnosno utvrditi porez.Porez utvrdjuje poreski duznik(samooporezivanje) i poreska uprava donosenjem poreskog resenja .resenje donosi u postupku poreske kontrole (ako uprkos obavezi duznik ne podnese poresku prijavu ili je podnese sa netacnim ili nepotpunim podacima) , kada je zakon propisao da se ne sprovodi samooporezivanje i kada je propisao da se resenje donese uprkos samooporezivanju. Akti imaju deklarativan karakter jer obaveza nastaje u trenutku kada se ostvari opis poreskog cinjenicnog stanja.Kada uprava donosi resenje u postupku poreske kontrole koristi podatke iz poslovnih knjiga i evidencija obveznika i cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku poreske kontrole.Kada se ne sprovodi samooporezivanje ili se resenje donosi uprkos samooporezivanju,donosi se na osnovu podataka iz poreske prijave,evidencije nadleznog organa,evidencije i poslovnih knjiga obveznika.Ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da podaci iz prijave,evidencija i poslovnih knjiga ne odgovara stvarnom stanju stvari ,onda se resenje donosi na osnovu procene poreske osnovice. Uprava ima diskreciono ovlascenje da odluci kojom ce metodom da vrsi procenu , metodom parifikacije ili metodom unakrsne procene

36.procena poreske osnovice

Ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da podaci iz prijave,evidencija i poslovnih knjiga ne odgovara stvarnom stanju stvari ,onda se resenje donosi na osnovu procene poreske osnovice. Uprava ima diskreciono ovlascenje da odluci kojom ce metodom da vrsi procenu , metodom parifikacije ili metodom unakrsne procene.Metod parifikacije-postoje 3 nacina-poreska uprava moze da podje od raspolozive uredne dokumentacije o poslovanjui za kraci period,pa da na osnovu tih podataka proceni osnovicu za ceo period oporezivanja,takodje moze da podje od od podaraka i cinjenica utvrdjenih uvidjajem ili kontrolom ili moze da uporedi podatke sa podacima drugih poreskih obveznika koji obavljaju istu ili slicnu delatnost.Metod unakrsne procene

Moze se sprovesti samo po isteku porioda za koji se vrsi oporezi. Vezuje se za porez na dohodak gradjana. Polazi od toga da je dohodak nekog lica jednak zbiru njegove potrosnje i uvecane vrednosti imovine u periodu jedne godine.dohodak moze biti prijavljen i neprijavljen. Neprijavljen dohodak je razlika izmedju vrednosti imovine na kraju i na pocetku godine umanjena za iznos prijavljenog dohodka i uvecana za procenjene izdatke za privatne potrebe. Poreska uprava ce primeniti ovaj metod ako je poreski obveznik prijavio dohodak odredjene visine, a u poreskoj kontroli se utvrdi da je dohodak veci ,neprijavljeni dohodak se oporezuje kao drugi prihod po stopi od 20% i bez priznavanja ikakvih troskova.

39.vodjenje poslovnih knjiga:poslovni i poreski bilans

Obavezu vodjenja knjiga imaju: pravna lica,stalne poslovne jedinice nerezidentnih pravnih lica i rezidentnog obveznika u inostranstvu i preduzetnici. Pod poslovnim knjigama podrazumevaju se evidencije o stanju i promenama na imovini i rezultatu poslovanja pravnih lica i preduzetnika. Na osnovu podataka iz knjiga popunjava se poreska prijava.Preduzetnici vode knjige po sistemu prostog knjigovodstva ili po sistemu dvojnog knjigovodstva. Preduzetnici-osnivaci ortacke radnje su obavezni da vode knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva,a preduzetnici koji placaju porez na pausalno utvrdjen prihod vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu.Knjige koje se vode u sistemu prostog knjigovodstva su poslovna knjiga prihoda i rashoda i knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara.Knjige koje se vode u sistemu duplog knjigovodstva su dnevnik,glavna knjiga i pomocne knjige. Dvojno knjigovodstvo je dobilo naziv po osnovnom nacelu na kome se zasniva: svaka ekonomska promena unutar preduzeca mora biti dvostruko u istom iznosu knjizena iz razloga sto na imovinsko stanje deluje dvostrano. Osnovnu knjigu cini dnevnik u kom se upisuju hronoloski svi poslovni dogadjaji. Za razliku od dnevnika u glavnoj knjizi se poslovni dogadjaji se registruju sistematizovano po kontima. Svrha sistematskog knjizenja na kontima je da se omoguci utvrdjivanje i pracenje stanja i promena prihoda i rashoda. Dopunu glavne knjige predstavljaju pomocne knjige i slize da povecaju njenu iskaznu moc.pomocne knjige su knjiga blagajne,osnovnih sredstava,analiticke evidencije potrazivanja i obaveza,materijala,sitnog intervala...Finansijski izvestaiji obuhvataju bilans stanja i uspeha,izvestaj o novcanim tokovima,izvestaji o promenama na kapitalu,napomene uz finansijske izvestaje. Mala pravna lica sastavljaju samo bilans stanja i uspeha a preduzetnik koji vodi knjige po sistemu prostog knjigovodstva samo bilans uspeha.Bilans stanjaje finansijski izvestaj u kome se vrsi racunsko uporedjivanje aktive i pasive jednog pravnog lica ili preduzetnika. Aktiva na levoj strani bilansa predstavlja konkretne forme u koje su sredstva ulozena(osnovna,obrtna sredstva..),a pasiva govori o poreklu sredstava kojia preduzece raspolaze(sopstveni,pozajmljeni kapital...). Pasiva i aktiva su uvek u ravnotezi. U racunovodstvu izraz imovina podrazumeva bruto i neto imovinu. Bruto imovina podrazumeva ukupnost na levoj strani bilansa (zbiru aktive bilansa). Kada preduzece ostvari dobitak on se prepisuje ulozenom sopstvenom kapitalu a ako ima gubitke onda se to odbija od sopstvenog kapitala. Neto imovina se dobija kada se od bruto imovine odbiju dugovi. Neto imovina je jednaka sopstvenom kapitalu. U poreskom pravu pojam neto imovina se izjednacava sa pojmom imovina preduzeca ili sopstveni kapital.Bilans uspehaAko je razlika izmedju prihoda i razshoda pozitivna u pitanju je dobitak a ako je negativan,gubitak.Ako se bilansi sastavljaju prema propisima trgovackog prava u pitanju se trgovacki,poslovni bilansi ,ako se sastavljaju prema pravilima poreskog prava u pitanju su poreski bilansi. Poslovni bilansi Redovni poslovni bilansi se sastavljaju iz povoda koji se redovno pojavljuju u jednakim intervalima,a vanredni zabog prilika koje se pojavljuju samo jednom(bilans osnivanja,prodaje...)Poreski bilansiImaju za cilj utvrdjivanje osnove oporezivanja. To su redovi bilansi rezultata,a u sistemima gde postoji poseban porez na imovinu preduzeca to je redovni bilans imovine. Specijalni poreski bilansi su bilans osnivanja,fuzije,likvidacije... Poreski bilans se izvodi iz poslovnog bilansa. Visina oporezive dobiti utvrdjuje se najcesce putem uporedjivanja neto imovine ili uskladjivanja bilansa uspeha. Metod uporedjivanja neto imovine se kod nas koristi samo izuzetno(kod likvidacije). Poreska osnovica je jednaka razlici izmedju neto imovine na kraju tekuce poslovne godine i neto imovine na kraju predhodne,uvecane za isplate na racun sopstvenih kapitala i umanjene za za sva dopunska ulaganja sopstvenog kapitala. Metod uskladjivanja bilansa uspeha se sastoji u uskladjivanju dobiti iskazane u bilansu uspeha koji je sacinje u sladu sa medjunarodnim rukovodstvenim standardima,medjunarodnim standardima finansijskg izvestavanja i zakonom o racunovodstvu i reviziji. Porezki zakon propisuje vise pozicija poreskog poravnanja i zato ce oporeziva dobit biti drugacija od one iskazane u poslovnom bilansu uspeha. Poslovni bilans je supsidijaran i nesamostalan u odnosu na poreski tj.kad god postoji poseban propis poreskog prava primenjuje se pravilo lex specialis derogat lege generali.

42.prava porekih obveznika

Kod nas su prava poreskih obveznika uredjena u ZPPPA. Poreski obveznik ima pravo da:1 da od poreske uprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova obaveza a ako je neuk i osnovnu pravnu pomoc , sto ne podrazumeva i pisanje poreske prijave. Nepostovanje ove obaveze je prekrsaj odgovornog lica u poreskoj upravi.2 da dobije odgovor na pitanje koje je postavio u formi podneska vezano za njegovu poresku situaciju. Odgovor takodje mora biti u pismenom obliku i dat u primerenom roku.3 da se poreska uprava i njeni sluzbenici ponasaju prema njemu sa postovanjem i u vazavanjem. 4 da se podaci o njemu cuvaju kao sluzbena tajna. Odavanje sluzbene tajne je krivicno delo.5 da zahteva da se postuje njegova privatnost. Odnosno da se ne vrse neopravdani pretresi poslovnih i stambenih prostorija i da se ne traze informacije koje nisu relevantne za utvrdjivanje ili kontrolu poreza.6 ostvari uvid u podatke o utvrdjivanju i naplati poreza i zahteva izmenu nepotpunih i netacnih podataka7 zastupa sopstvene interese neposredno ili preko punomocnika.8 koristi poreske olaksice9 na propisan nacin i u propisanim rokovima dobije refakciju odnosno povracaj vise ili pogresno uplacenog poreza.10 prisustvuje tokom terenske kontrole11 dobije obrazlozenje akata donetih u postupku kontrole12 daje obavestenja poreskim organima u poreskom postupku13 koristi pravna sredstva u poreskom postupku tj. zalbu,tuzbu, ponavljanje postupka,oglasavanje poreskog resenja nistavim,menjanje i ponistavanje poreskog resenjau vezi sa upravnim sporom.Zalba protiv resenja je uvek dopusrena dok je zalba protiv zakljucka u nacelu dopustena tj.ako ZPPPA nije drugacije propisao. Ukoliko je zalba izkoriscena,ima pravo na pokretanje upravnog spora. Tuzba ne odlaze izvrsenje upravnog akta. Resenjepostaje pravnosnazno ako se ne moze napadati vanrednim pravnim lekovima. Vanredna pravna sredstva mogu se koristiti podnosenjem zahteva,ukazivanjem ili predlaganjem drugostepenom organu.14 koristi i druga prava upvrdjena ZPPPA i drugim poreskim zakonimaObveznik cija su prava povredjena ima pravo na sudsku zastitu. Naknada pretrpljene stete i sudski troskovi padaju na drzavu.

46. poreski objekat i poreska osnovica

-poreski objekatse moze definisati sa stanovista javnih finansija I sa stanovista poreskog prava .Sa stanovista javnih finansija objakat je ekonomska snaga koja se treba oporezovati . to su prihodi odnosno dohodak ,imovina I potrosnjaali i sama obveznikova egzistencija.Sa poreskopravnog stanovista objekat su objektivne cinjenice cijim podvodjenjem pod zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja nastaje poreska obaveza. To su fizicka egzistencija obveznika,prava ,novcani iznosi i transakcije. To je objektivni aspekt oporezivanja a subjektivni je pripisivanje,odnosno veza izmedju obveznika i objekta. Npr,lice je vlasnik nepokretnosti.Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor. To su dobra iz kojih se placa porez: prihod ili dohodak a izuzetno imovina. Prihod je iznos koji periodicno pristize obvezniku iz razlicitih osnova. Kada se od bruto prihoda odbiju troskovi dobija se neto prihod. Zbir svih neto prihgoda u odredjenom periodu je dohodak. Neutrosni dohodak ranijeg perioda predstavlja imovinu. Samo izuzetno u vanrednim prilikamajavlja se javlja realni porez na imovinu tj. imovina je i objekat i izvor. Time se u stvari vrsi konfiskacija imovine jer je cilj drzave da obveznik plati porez iz imovine(ratni profiteri). Ovaj porez se moze pojaviti i u redovnim prilikama npr.ako lice koje ima male prihode nasledi nepokretnost velike vrednosti.porez koji je utvrdjen kao nominalan postace realan jer ce obveznik morati da proda deo nepokretnosti da bi platio poresku obavezu.-poreska osnovica Je u novcu izrazena vrednost poreskog objekta. Npr ako je poreski objekt pravo svojine na stanu onda je poreska osnovica trzisna vrednost stana. Kada se na osnovicu primeni poreska stopa dobija se visina poreskog duga.poreska osnovica moze biti fakticka i predpostavljena.Fakticka utvrdjuje se na bazi podataka koji treba da odraze stvarnu ekonomsku snagu obveznika.Predpostavljena-utvrdjuje se na osnovu predpostavke da je obveznik ostvario ili mogao da ostvari prihod ili dohodak ili ima odredjenu imovinu.Moze biti ex officio ili pausalno utvrdjena osnovica.Ex officio se utvrdjuje kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili je podneo sa neverodostojnim podacima.(sluzbenom metodom,a ako podaci iz knjiga i evidencije nisu tacni onda metodom parifikacije)Pausalna se utvrdjuje zbog poteskoca u odredjivanju stvarne,fakticne osnovice a odklanjanje poteskoca bi stvorilo prevelike troskove.(metodom parifikacije)Metode za utvrdjivanje poreske osnovice: indicijalna,direktna,indirektna,sluzbena,metod parifikacije.Indicijalna-osnov za oporezivanje su lako uocljive cinjenice koje odrazavaju ekonomsku snagu obveznika npr.zapremina motora.Direktna-koristi se za utvrdjivanje stvarne poreske osnovice. Osnovica se utvrdjuje na osnovu podataka koje dostavlja sam duznik(obveznik ili platac).Indirektna-koristi se za utvrdjivanje stvarne poreske osnovice.osnovica se utvrdjuje na osnovu podataka koje dostavlja trece lice Npr.sud dostavlja resenje o nasledjivanju.Sluzbena-koristi se za utvrdjivanje predpostavljene poreske osnovice koja se utvrdjuje ex officio. koristi se kada nije podneo prijavu i ako je bio duzan da to ucini i kada je podneo prijavu sa podacima koji su neverodostojni.koristi podatke iz poslovnh knjiga i evidencija obveznika kao i cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku poreske kontrole. Kada se radi o godisnjem porezu na dohodak gradjana a podaci iz knjiga i evidencije nisu tacni, koristi se metod unakrsne procene poreske osnovice kao jedna od varijanti sluzbene metode.Parifikacija-varijanta sluzbene metode. Koristi se kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili je podneo sa neverodostojnim podacima a podaci iz poslovnih knjiga i evidencije ne odgovaraju stvarnom stanju stvari, i kada se radi o pausalnom utvrdjivanju poreske osnovice. Parifikacija se vrsi na vise nacina. Tako sto se na osnovu podataka o delu poslovanja o kome postoje uredni podaci ,procenjuje osnovica za period za koji se utvrdjuje porez. Tako sto na osnovu podataka iz uvidjaja ili kontrole procenjuje poreska osnovica za ceo period oporezivanja. Ili tako sto se uporedjuje sa drugim poreskim obveznicima koji obavljaju istu ili slicnu delatnost pod priblizno jednakim uslovima.

47. poreska stopa

Oznacava iznos poreza u odnosu prema poreskoj osnovici odnosno poreskoj jedinici.prema jednoj podeli mogu biti proporcionalne ,progresivne,regresivne.-Proporcionalne poreske stopeOstaju iste kada se menja poreska osnovica tako da odnos izmedju osnovice i duga ostaje uvek isti.-progresivne poreske stopese uvecavaju kada se uvecava osnovica. Progres moze biti ravnomeran,ubrzan i usporen.Ravnomeran porast progresivnih porekih stopa postoji kada se u istom % uvecavaju i stopa i osnovica.Ubrzan porast progresivnih poreskih stopa postoje kada se stope uvecavaju u vecem % nego osnovica.Usporen porast progresivnih poreskih stopa postoji kada se poreske stope uvecavaju u stope uvecavaju u manjem % nego osnovica.to su regresivno progresivne stope.Oporezivanje progresivnim poreskim stopama moze se izvrsiti putem direktne i indirektne progresije.Direktna progresija- oporezivanje kod kog su progresivne poreske stope kao takve predstavljene u zakonu. Javlja se u dve varijante. Kao metoda globalne progresijei kao metoda rasclanjene progresije.metod globalne progresije Stopa se primenjuje na celokupnu osnovicu.osnovice su podeljena u grupe. Sto je veca osnovica ,veca je i stopa.metod rasclanjene progresije-poreska osnovica je podeljena na delove pa se stopa primenjuje na odgocarajuce delove osnovice.ceo dug se dobija kada se saberu svi iznosi po transha. Ovde je odklonjen nedostatak globalne progresije tj.prelaz iz jedne transe u drugu nije skokovit pa se ne moze desiti da lice koje je pre oporezivanja imalo veci dohodak od drugog lica ostane posle oporezivanja sa manjim dohodj=kom od njega.posto je izracunavanje konplikovano u poreskim zakonima u tarifu su uneti vec izracunati zbirovi svih transi.-prema drugoj podeli ,poreske stope mogu biti i zakonske ,marginalne prosecne i efektivne.-zakonska stopaje stopa koja je data u zakonu. Kod proporcionalnih poreza primenjuje se tako sto se njome pomnozi osnovica. Jednaka je kolicniku duga i osnovice. Kod progresivnih poreza, izkazuje se kao marginalna poreska stopa i primenjuje se na sukcesivne poreske jedinice. Ona pokazuje za koliko se poveca dug kada se osnovica poveca za jednu novcanu jedinicu. Ako se dug za svaku transu sabere pa se zbir podeli sa osnovicom dobija se prosecna poreska stopa. Dohodak za oporezivanje je jednak zbiru osnovice poreza na dohodak i odbitaka koji se obvezniku priznaju zakonom.to su efektivne stope. (*ovo u zagradi ne pise u knjizi--Efektivna ili stvarna poreska stopa meri stvarnu poresku obavezu poreskog obveznika. Efektivna poreska stopa tako izraava stvarni, ekonomski poreski teret pojedinca ili preduzea, za razliku od prosene poreske stope koja taj teret prikazuje veim, jer isti iznos obraunatog poreza stavlja u odnos s dohotkom umanjenim za poreska osloboenja i olakice. razlika izmeu zakonske i stvarne poreske stope nastaje zbog primene zakonom propisanih poreskih olakica i/ili poreskih osloboenja kojima se umanjuje poreska osnovica, ali i zbog izbegavanja podmirivanja poreske obaveze, tj. poreske evazije.)Indirektna progresijazakonska stopa je proporcionalna ali je efektivna progresivna. Progresija se postize putem odbitaka kojima se umanjuje obveznikov dohodak. Ova metoda ukazuje na to da se ne moze suditi da li je neki porez progresivan ili regresivan na osnovu zakonske vec na osnovu efektivne(*stvarne) stope.-regresivna stopasu takve stope koje se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica.zato sto je ovakvo oporezivanje nepravicno u praksi su retki slcajevi zakonskih regresivnih stopa tzv.direktne regresije. Cesca je indirektna progresija. Takvi su na primer posredni porezi(porez na promet).razlog je taj sto sa porastom dohodka opada potrosnja.Siromasni slojevi srazmerno vise trose ,a bogati srazmerno vise stede.(*marginalna sklonost ka potrosnji je odnos izmedju povecanja dohodka i povecanja potrosnje.)marginalna sklonost ka potrosnji raste kada opada dohodak) marginalna sklonost ka stednji raste kada raste dohodak. Indirektna progresija se javlja i kod subjektivnih poreza u u uzem smislu(glavarina). Tu se porez utvrzuje u istom iznosu po glavi (odnosno domacinstvu),nezavisno od ekonomske snage pa ce ovi porezi relativno najvise pogoditi siromasne obveznike.

49.poreske olaksice

Motivi za poreske olaksice mogu da budu razliciti,socijalnopoliticki,investicioni podsticaji...Olaksice predstavljaju ustupak drzave u pogledu obveznika,osnovice ,stope ili iznosa poreskog prihoda. One predstavljaju smanjenje poreskog prihoda,odnosno poreski rashod. Poreskih rashoda ima dve vrste:jednima se obvezniku pruza finansijski stimulans a drugima finansijska olaksisa u nepovoljnim okolnostima u kojima se nalazi.poreski rashod je slican direktnoj subvenciji tj.umesto da drzava izdvaja sumu iz budzta ona se odrice dela svog potencijalnog prihoda.Poreske olaksice mogu se podeliti -prema tome za koji su porez vezane npr.poreske olaksice u okviru poreza na imovinu,PDV....-na trajne i privremene-koje se pruzaju u celoj drzaviili samo u pojedinim granama delatnosti ili regionima-koje dovode do ne pracanja poreza delimicno ili potpuno ili dovode do odlaganja placanja poreza-koje se pruzaju pre,u toku ili po okoncanju aktivnosti-koje pruzaju zemlje uvoznice kapitala da privuku investicije ili zemlje izvoznice kapitala da stimulisu svoje rezidente da investiraju u zemlje u razvoju-olaksice u pogledu poreskog obveznika,osnovice,stope i visine obracunatog porezaOlaksice u pogledu obveznikasu olaksice koje se daju obveznicima koji se nadju u situaciji predvidjenoj zakonskim opisom cinjenicnog stanja npr. Za novoosnovana preduzecaOlaksice u pogledu poreske osnovicese javljaju u dva oblaika:kao izuzimanje i kao odbici.Kod izuzimanja, odredjeni objekti se izuzimaju iz oporezivanja npr.roditeljski i deciji dodatak,stipendije i krediti ucenicima,penzije...Kod odbitaka, odredjene stavke se oduzimaju u postupku odredjivanja poreske osnovice npr.umanjenje osnovice za iznos investicije,standardni odbitak na racun egzistencijalnog minimuma...Olaksice u pogledu poreske visine stopese pruzaju u vidu posebnog snizenja stope obveznicima koji se nadju u situaciji predvidjenoj zakonskim opisom cinjenickog stanjanpr za mala preduzeca ili pojedinim vrstama dohodka npr.prihodi fizickih lica od dividendi.Olaksice u pogledu visine obracunatog porezaTo je poreski kredit. Predstavlja umanjenje poreskog duga. Moze se odobriti bilo odbijanjem odredjene sume od poreza ili putem kompenzacije obveznikovog potrazivanja prema drzavi sa poreskim dugom.kredit se pruza u razlicitim situacijama: da bi se eliminisalo dvostruko oporezivanje,kod PDVa obveznik ima pravo da odbije predhodni porez,kod poreza na dohodak fizickih lica olaksica na ime egzistencionalnog minimuma ili na ime izdrzavanih clanova porodice. Ako se kredit moze iskoristiti samo u visini poreskog duga u pitanju je potrosivi poreski kredit a ako se ne iskorisceni deo kredita jednog supruznika moze preneti na drugog supruznika u pitanju je nepotrosivi poreski kredit.

50.pojam dvostrukog oporezivanja i fenomeni slicni dvostrukom oporezivanju

-pojam dvostrukog oporezivanjaPostoji kada se isto lice u vezi sa istim objektom oporezuje istim ili slicnim porezima za isti period od strane vise poreskih vlasti koje su istog ranga.potrebnoo je dapostoje dve razlicite vlasti koje sprovode oporezivanje kao i iddenticnost 4 elementa: obveznika,oporezivanja,poreza i perioda.Identicnost poreskog obveznikaOdnosi se na zakonskog obvenika a na na lice kojoe snosi poreski teret Identicnost poreskog objektaPodrazumeva jednakost cinjenica cijim podvodjenjem pod zakonski opis cinjenicnog stanja nastaje poreska obaveza(cinjenice su:egzistencija poreskog obveznika,prava,novcani iznosi i transakcije). Nije potrebno da zakonska definicija objekta bude u obe drzave ista ,vec da su cinjenice koje uslovljavaju nastanak obaveze u osnovi iste.Identicnost porezaProblem identicnosti poreza resava se zakljucivanjem ugovora izmedju drzava,ali ako takav ugovora nije zakljucen identicnost poreza se utvrdjuje od slucaja do slucaja. Identicnost poreza nije pravni vec ekonomski problem zato je potrebno utvrditi ekonomsku prirodu njihovih objekata tj. uporediti objekte relevantnih poreza.Identicnost periodaPodrazumeva vreme u kom je objekat nastao. -fenomeni slicni dvostrukom oporezivanjuNedostaju sva svojstva koja moraju biti identicna da bi postojalo dvostruko oporezivanjeNadoporezivanje-(sve je identicno osim sto) postoje 2 razlicita poverioca razlicitog ranga npr.federacija i federalna jedinica. Moze biti medjunarodno npr.PDV naplacuju ii evropska zajednica i drzava clanica i interno npr. porez na dobit korporacija je prihod na centralne i lokalne vlasti.Kumuliranje poreza- ovde se placaju dva razlicita poreza s obzirom na razlicite manifestacije ekonomske snage. Npr.obveznik je istovremeno oporezovan subjektivnim porezom na celokupnu neto imovinu i objektivnim porezom na nepokretnosti.Ekonomsko dvostruko oporezivanje- oporezuju se dva razlicira obveznika. U pravnom smislu obveznici su razliciti ali su u ekonomskom smislu isti ili bar povezani.Prvi slucajnpr u jednoj drzavi je oporezovana zena ali i muz je oporezovan u drugoj drzavi.Drugi slucaj-npr.raspodeljeni deo dobiti korporacije se oporezuje dva puta:prvo se na nivou korporacije plati porez na dobit korporacije ,a onda se na nivou akcionara oporezuje dividenda porezom na dohodak fizickih lica.Treci slucaj-oporezuje se dobit filijale iz koje se isplacuju dividende maticnoj kompaniji i dobit maticne kompanije u koju su one ukljucene. Takve situacije nazivaju se jos i sukcesivnim oporezivanjem

51. uzroci dvostrukog oporezivanja

Drzava moze postaviti poreki zahtev u uzem smislu samo prema licima koja su podvrgnuta njenom teritorijalnom suverenitetu. Do ovog povrgnuca poreskoj jurizdikciji dolazi ako je pasivni subjekt sa njom povezan kroz prisustvo odredjenih odlucujucih cinjenica:rezevljanstvo ,rezidenstvo i izvor.Rezidenstvo kao personalna cinjenica dovodi do neogranicene,pune poreske obaveze.ovde poreska jurizdikcija probija granice drzave i prosiruje se na objekte van njene teritorije.tj.rezidentima se oporezuje svedski dohodak,odnosno svedska imovina.. ovo je moguce jer je drzava u stanju da relativno efikasno sprovede postupak utvrdjivanja i naplate poreza. U ovom slucaju govori se o principu univerzalnosti poreske obaveze.Izvor kao ekonomska cinjenica dovodi do uspostavljanja ogranicene poreske obaveze. Drzava oporezuje samo imovinu koja se nalazi na njenoj teritoriji odnosno dohodak koji potice sa njene teritorije. U pitanju je teritorijalni princip rasprostiranja poreke obaveze.U vecini savremenih sistema dolazi do kombinovanja ove dve cinjenice,pa tako su rezidenti neograniceno poresko odgovorni ,dok su nerezidenti podlozni teritorijalnom principu.Do sukoba poreskih jurizdikcija dolazi zato sto u medjunarodnom javnom pravu nisu postavljena medjunarodno priznata nacela kojima bi se ogranicavala suverenost drzave u poreskoj oblasti. Izuzetak je princip ekstrateritorijalnosti na kojem se zasnivaju poreske privilegije diplaomatskog i konzularnog osoblja. Okolnost da razlicite drzave primenjuju razlicite odlcujuce cinjenice dovodi do medjunarodnog dvostrukog oporezivanja, a preduslov je postojanje situacije sa inostranim elementom.Postoje 3 razlicite situacije:-sukob izmedju neogranicene i ogranicene poreske obaveze. Tu zemlja rezidenstva oporezuje svedski dohodak tj.svedsku imovinu, a zemlja izvora nerezidente u odnosu na dohodak koji proistice sa njene teritorije i imovinu koja je locirana na njenoj teritoriji. Npr.rezident nemacke ce platiti nemacki porez na svoj celokupan dohodak a holandski porez za prihode od dividendi ostvarene u holandiji.-sukob izmedju dve neogranicene poreske obaveze. Ovde jedna drzava primenjuje rezidenstvo a druga drzavljanstvo ili obe primenjuju rezidenstvo. Npr.jedna drzava rezidenstvo pravnih lica odredjuje na osnovu mesta inkorporisanja a druga na osnovu mesta iz kojeg se efikasno upravlja.-sukob izmedju dve ogranicene poreske obaveze. Npr. Akcionarsko drustvo-rezident spanije za svoju stalnu poslovnu jedinicu u belgiji je uzelo kredit od banke koja je rezident nemacke. Kamata koju nemacka banka ostvaruje moze biti oporezovana po principu ogranicene poreske obaveze i u belgiji-kada stalna poslovna jedinica transferise kamatu svojoj centrali u spaniji,i u spaniji(kao zemlji izvora)-kada akcionarsko drustvo isplacuje kamatu banci u nemackoj.

52.odlucujuce cinjenice sukoba poreskih zakona

Drzavljanstvo Samo SAD i filipini koriste ovaj kriterijum. Ranije se navodilo da se oporezivanje drzavljana moze pravdati zastitom prava gradjana koju drzava pruza svojim drzavljanima. Danas kada granice vise nisu toliko bitne za cirkulaciju ljudi i kapitala, smatra se primerenijom odlucujucom cinjenicom rezidenstvo. Zemlja drzevljanstva ne moze da oporezuje prihode odnosno imovinu koja nije na njenoj teritoriji.Rezidenstvo je stalno ili privremeno fizicko prisustvo lica na odredjenoj teritoriji.(*to valjda znaci da podrazumeva i prebivaliste i boraviste) Kod nas je prihvacen koncept tesko promenjivog prebivalista.(lica koja se isele u inostranstvo zadrzavaju prebivaliste kod nas). Smatra se da stranci imaju prebivaliste ako su dobili dozvolu od MUPa za stalnmo naseljenje i imaju nameru da trajno zive na odredjenoj adresi. Sto se tice boravista,to je cinjenicni a ne pravni koncept. Predstavlja mesto u kom lice boravi van svog prebivalista. To znaci da ce lice biti rezident i ako ilegalno boravi u zemlji. Kod nas rezidentom se smatra fizicko lice koje:-na nasoj teritoriji ima prebivaliste ili centar poslovnih i zivotnih interesa-na nasoj teritoriji neprekidno ili sa prekiidima boravi 183 dana ili vise u periodu od 12 meseci koji pocinje ili se zavrsava u odnosnoj poreskoj godini. To je uobicajeno prebivaliste.-je upuceno u drugu drzavu radi obavzanja poslova za naseg rezidenta ili medjunarodnu organizaciju.Kod nas rezidentom se smatra pravno lice koje:je osnovano(upisano u registar) ili ima sediste stvarne uprave i kontrole(efektivno upravlja kompaniom) na nasoj teritoriji.Zbog razlicitih kriterijuma koji se primenjuju u razlicitim zemljama moguce je dvojno rezidenstvo. Moze biti simultano i sukcesivno.Simultavno -U isto vreme je rezident u obe drzave. npr .kompanija je osnovana u svajcarskoj a ima sediste uprave u britaniji,bice rezident obe drzave jer svajcarska primenjuje kriterijum mesta osnivanja a britanija kriterijum mesta efektivnog upravljanja.Sukcesivno- Postoji kada dolazi do promene mesta boravka. Npr. Lice je boravilo u italiji 6 meseci( primenjuje kriterijum 6 meseci) a kod nas 183 dana ili vise(primenjujemo kriterijum 183 dana),ono je u toj godini i nas i italijanski rezident.Izvorje teritorija na kojoj se nalazi nepokretnost ,stalna poslavna jedinica,ili stalan baza u kojoj se obavlja profesionalna aktivnost,na kojoj se koriste sredstva iz kojih se i splacuju dividende i naknade iz autorskih i srdnih prava i prava industrijske svojine i na kojoj je rezident duznik koji isplacuje kamatu. Ovaj pristup polazi od ideje da samo zemlja izvora treba da oporezuje dividende ,kamate i autorske naknade koje poticu sa njene teritorije,kao i dobit od poslovanja koju ostvaruje nerezidentno preduzece. Danas samo nekoliko latinoamerickih drzava primenjuje teritorijalni princip kao jedini. Sve ostale zemlje kombinuju rezidenstvo i izvor.

54.metode za sprecavanje,odnosno eliminaciju dvostrukog oporezivanja

-Metoda izuzimanjaDrzava ne oporezuje odredjeni dohodak,imovinu. Tj. dohodak ili imovina koji su putem kolizionih normi koje nemaju efekat iskljucivosti , prepusteni subjektivnom poreskom pravu zemlje izvora se iskljucuju iz poreske osnovice u zemlji rezidenstva. Postoji :Metoda punog izuzimanja-srece se retko. Zemlja rezidenstva uopse ne uzima u obzir dohodak,imovinu koji su izuzeti od oporezivanja ,prilikom odredjivanja progresivne poreske stope.tako obveznici ostvaruju poresku privilegiju jer podlezu nizim stopama.Metod izuzimanja sa progresijom-zemlja rezidenstva izuzima dohodak ,imovinu koji su ostvareni ,nalaze se u inostranstvu ali d bi se eliminisala privilegija takav dohodak,imovina uzima u obzir prilikom odredjivanja poreske stope koja se se primenjivati naostatak dohodka,imovine.-Metoda kreditaOd poreza na svedski dohodak se odbija porez koji je placen u zemlji izvora.U I fazi zemlja rezidenstva postupa kao da ne postoji koliziona norma. U II fazi ,dopusta da se porez placen u zemlji izvora istakne kao poreski kredit na racun poreza utvrdjenog na svedsku imovinu,dohodak. Postoji:Metod punog kredita-porez placen u zemlji izvora u podpunosti se odbija od poreza koji uvodi zemlja rezidenstva,bez obzira da li je iznos placen u inostranstvu veci od onog koji bi u zemlji rezidenstva trebao da se plati.Metod obicnog kredita-porez placen u zemlji izvora iztice se kao kredit samo do iznosa koji bi u zemlji rezidenstva primenom njenih propisa mogao biti pripisan dohodku,imovini koji su ostvareni u inostranstvu. Drugim recima ,od poreza koji je u zemlji rezidentstva utvrdjen na svedski dohodak ,imovinu odbija se manji od sledeca dva iznosa: iznos poreza obracunat po stopama koje vaze u zemlji rezidenstva, ili koje vaze u zemlji izvora.-Ostale podele metode poreskog kreditaDirektni kredit-eliminise se dvostruko pravno oporezivanje.dosadasnje izlaganje o metodi kredita osnosi se iskljucivo na direktni kredit.Indirektni kredit-eliminise se dvostruko ekonomsko oporezivanje. Npr. Ako rezidentni akcionar istakne kao poreski kredit samo porez koji mu je u zemlji izvora naplacen po odbitku na naplacene dividende, to je direktni kredit. Ali ako mu se dozvoli da kao kredit istakne i deo poreza na dobit korporacija koji odgovara dobiti iz koje su isplacene dividende. To je indirektni kredit.Kredit za ustedjeni porez nije metoda za eliminaciju dvostrukog oporezivanja jer dvostruko oporezivanje ne postoji. Predstavlja poreski investicioni podsticaj. Rezident ce dohodak ostvaren u zemlji izvora morati da ukljuci u svoj svedski dohodak ,na koji placa porez po stopi koja vazi u zemlji rezidenstva,dok poreski kredit nikako ne moze da bude veci od iznosa poreza placenog u zemlji izvora. Na taj nacin dolazi do prelivanja poreskih prihoda iz budjetra zemlje uvoznice kapitala u budjet zemlje izvoznice kapitala. Drugim recima,potrebno je da zemlja svom rezidetu dopusti da istakne kredit ne samo u odnosu na porez koji je stvarno placen u zemlji izvora vec i u odnosu na porez koji bi bio placen da olaksice nije ni bilo.

57.bilateralne konvencije

Problem dvostrukog oporezivanja poceo se resavati sporazumima izmedju zainteresovanih drzava. Naglo povecanje broja sporazuma ukazalo je potrebu tipiziranja resenja koja ce se ugraditi u ugovore. Danas drzave mogu polaziti bilo od solucija sadrzanih u Model-konvenciji OECD,bilo Model-konvenciji UN i drugim modelima ili kombinovanjem razlicitih resenja. Najveci uticaj ima Model-konvencija OECD.Njene osnovne konturePrimenjuje se na sva lica koja su rezidenti jedne ili obe drzave ugovornice,a odnosi se na poreze na dohodak i imovinu. Posebno su znacajni clanovi u kojima se definise pojam rezidenta i stalne poslovne jedinice.-rezident:koncept rezidenta zemlje ugovornice je vazan u odredjivanju lica na koja se konvencija odnosi,kada postoji dvojno rezidenstvo ili istovremeno oporezivanje i u remlji rezidenstva i u zemlji izvora.Za potrebe konvencije rezident je lice koje je podlzno oporezivanju na osnovu cinjenice prebivalista,boravista,mesta uprave ili drugog slicnog kriterijuma. Ako lice podleze oporezivanju iskljucivo na bazi teritorijalnog principa(tj.podleze oporezivanju samo za dohodak iz izvora u toj drzavi ili za imovinu koja se u njoj nalazi) nece se smatrati rezidentom te drzave. Status rezidenta se dokazuje kod isplatioca prihoda-rezidenta,potvrdom o rezidentnosti overenom od nadleznog organa druge drzave ciji je rezident.Da bi se resilo dvojno rezidenstvo konvencija daje prioritet drzavi gde lice ima stalno mesto stanovanja. Sekundarni kriterijum je centar zivotnih aktivnosti. ako ga nije moguce odrediti,daje se prednost drzavi u kojoj lice ima uobicajeno mesto stanovanja. ako ga ima u obe drzave ili ni u jednoj,smatrace se da je rezident drzave ciji je drzavljanin. Ako ima drzavljanstvo obe drzave ili nijedne od njih,nadlezni organi drzava ugovornica resice ovo pitanje sporazumno.Kod lica koja nisu fizicka lica(pravnih lica i drugih organizacija) prednost se daje mestu efektivnog upravljanja.-stalna poslovna jedinica:jedna zemlja moze da oporezuje dobit preduzeca druge drzave smo ako to preduzeceposluje preko stalne poslovne jedinice koja je situirana na njenoj teritoriji i samo u meri u kojoj se dobit moze prepisati stalnoj poslovnoj jedinici. Izrazom stalna poslovna jedinica oznacavaju:osnovni oblik,koji podrazumeva stalno mesto poslovanja preko kojeg se poslovanje preduzeca obavlja podpuno ili delimicno,zatim gradjevinskajedinica(ako traje duze od 12 meseci) i zastupnicka jedinica(ako neko lice ima i obicno koristi u drugoj drzavi ovlascenje da zakljucuje ugovore u ime tog preduzeca).-razgranicenje poreskih jurisdikcija u pogledu pojedinih kategorija dohodka,odnosno imovineDohodak i imovina mogu se razvrstati u dve grupe u zavisnosti od nacina na koji je poreska jurizdikcija poreljena izmedju zemlje rezidenstvstva i zemlje izvora. I modalitet: pravo oporezivanja iskljucivo je dato jednoj drzavi ugovornici. Ta koliziona norma ,sa efektom izuzimanja ima apsolutno dejstvo i dovoljna je da bi se sprecilo dvostruko oporezivanje.to su situacije:Dobit preduzeca jedne drzave ugovornice oporezuje se samo u toj drzavi ,osim ako obavlja poslove u drugoj drzavi preko stalne poslovne jedinice. Autorske naknade koje nastaju u jednoj drzavi a isplacuju se rezidentu druge drzave oporezuju se samo u toj drugoj drzavi. Zarade,plate idruga primanja iz radnog odnosa koja ostvari rezident oporezuju se samo u toj drzavi osim ako se rad obavlja u drugoj drzavi. Penzije koje se isplacuju rezidentu oporezuju se samo u toj drzavi. Delovi dohodka rezidenta,bez obzira na to gde nastaju a nisu regulisani konvencijom oporezuju se samo u toj drzavi.II modalitet:pravo oporezivanja nije izkljucivo dato jednoj drzavi vec pojedine kategorije dohodka,imovine moze oporezovati drzava izvora. Za neke prihode ,imovinu pravo na oporezivanje nije limitirano npr.dohodak od nepokretnosti. Za druge je limitirano do odredjenog iznosa npr.kamate zemlja izvora moze podvrsi porezu po odbitku koji ne sme biti veci od 10%od bruto kamate... Drzava rezidenstva je duzna da pruzi olaksicu da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje.-metode za eliminaciju dvostrukog oporezivanjaAko se oporezivanje vrsi jedino u zemlji rezidenstva,nece doci do dvostrukog oporezivanja,ali ako se vrsi u zemlji izvora zemlja rezidenstva je duzna da pruzi olaksicu.eliminacija dvostrukog oporezivanja se moze vrsiti primenom metode izuzimanja sa progresijom ili primenom metode obicnog kredita.-konvencija sadrzi posebne odredbe kojim se uredjuju:Princip nedeskriminacije,postupak sporazumevanja poreskih organa zemalja ugovornica,razmena obavestenja izmedju njih,pomoc u naplati poreza,zastita poreskih privilegija diplomatskog i konzularnog osoblja,prosirivanje teritorijalnog vazenja sporazuma na zavisne teritorije za cije su medjunarodne odnose jedna ili druga zemlja ugovornica odgovorne.

63.Porez na prihode od kapitala i porez na ostale prihode

ZPDG je regulisao njihovo oporezivanje u dve glave:I- Porez na prihode od kapitala obuhvata: poreski tretman kamate,dividende i drugih oblika ucesca u dobiti privrednih drustava,kao i zakupnine od izdavanja sopstvenih nepokretnosti.

II- Porez na ostale prihode obuhvata: poreski tretman zakupnine koja se ostvaruje davanjem u zakup pokretnih stvari i prihoda ostvarenih izdavanjem nepokretnosti u podzakup.

Dalje ce biti reci samo o prihodima od kapitala.

Prihodi od kapitala se smatraju investicijama, to su prihodi koji se postizu na osnovu ulaganja kapitala u odredjena sredstva i profitonosne poduhvate,a da pri tom lice koje ih ostvaruje aktivno ne ucestvuje u njihovom stvaranju niti u odvijanju poduhvata. Prihodi od investicija obuhvataju: kamatu, dividendu i druge oblike ucesca u dobiti privrednih drustava i zakupninu.

Poreski objekat: prihodima od kapitala smatraju se1- kamate po osnovu zajma,stednih i drugih depozita i po osnovu duznickih i slicnih HoV2-dividende3-prinose od investicione jedinice otvorenog investiciong fonda4-prihod od izdavanja u zakup sopstvenih nepokretnosti

Poreski obveznik- fizicko lice koje ostvaruje te prihode.

Poreska osnovica- to je novcani i nenovcani iznos ostvarenog prihoda. Vrednost nenovcanih prihoda se utvrdjuje prema trzisnoj vrednosti prava,dobara i usluga na dan ostvarivanja prihoda.

Nastanak poreske obaveze:1-kod prihoda od kamata- danom zakljucenja ugovora o zajmu. Njen predmet-poreski dug, nastaje prilikom svake isplate,odnosno prilikom godisnjeg obracuna kamate.2-kod prihoda od dividendi- upisom clana privrednog drustva u registar akcionara. Njen predmet-poreski dug, nastaje prilikom svake isplate dividende tj ucesca u dobiti.3-kod prihoda od izdavanja u zakup sopstvene nepokretnosti- danom predaje stvari u zakup po osnovu zakljucenog ugovora o zakupu nepokretnosti. Njen predmet-poreski dug nastaje prilikom svake isplate prihoda.

Poreske stope:Stopa na porez na pruhode od kapitala iznosi 15%,osim kod zakupnine- 20%. Efektivna stopa poreza na prihod od izdavanja u zakup sopstvenih nepokr. iznosi 15%.

Poreske olaksice:Postoje dva oslobodjenja i to samo u odnosu na kamate:1- na dinarska sredstva po osnovu stednih i drugih depozita 2- po osnovu duznickih HoV ciji je izdavalac RS,autonomna pokrajina,jedinica lokalne samouprave ili NBS (npr drzavne obveznice stare stednje, zapisi Trezora i sl)

69. Klasicni sistem poreza na dobit korporacija (btw meni je Popovic postavio u ovkiru tog pitanja samo Sistemi poreske integracije,pa cu se na to osvrnuti)

U zavisnosti od toga da li nepovoljnim efektima ekonomskog dvostrukog oporezovanja treba pridati znacaj i preduzeti mere da se one eliminisu ili ublaze, razvila su se dva pristupa:

I- Klasicni pristup- korporacija je entitet odvojen od akcionara, u kome se krije zaseban poreski kapacitet koji treba oporezovati posebnim porezom,uopste ne vodeci rauna o postojanju poreza na dohodak fizickih lica koji ce pogoditi prihode od dividendi u rukama akcionara

II- Integracionisticki pristup:1) Puna integraija poreza na dobit korporacija sa porezom na dobit fizickih lica- porez na dobit korporacija treba da placaju fizicka lica,akcionari, tako da bi celokupna dobit akcionarskog drustva (kako raspodeljena tako i akumulisana) trebalo da bude pripisana akcionarima i oporezovana na isti nacin kao i njihovi prihodi.Porez na dobit korporacije predstavljao bi samo akontacioni porez po odbitku,naplacen od strane korporacije,koji bi akcionari kasnije mogli da istaknu kao poreski kredit na racun svoje obaveze po osnovu poreza na dohodak fizickih lica. Ovaj pristup bi doveo do nelikvidnosti akcionara jer bi oni morali da plate porez i na ime prihoda koji im uopste nisu isplaceni u momentu nastanka poreske obaveze (tj akumilisani deo dobiti).2) tzv. delimicna integracija - svodi se na mere ublazavanja ili eliminacije ekonomskog dvostrukog oporezivanja raspodeljene dobiti (dividendi),a ne dotice se akumulisanog dela profita.

Sistemi poreske integracije

Poreska integracija predstavlja postupak kojim se pruza olaksica za raspodeljenu dobit, kako bi se eliminisalo ili smanjilo ekonomsko dvostruko oporezivanje. Danas se poreska integracija sprovodi samo na nivou akcionara.

I- Eliminacije ek.dvostrukog oporezivanja postizu se :1)Punom imputacijom2)Izuzimanjem dividendi od poreza na dohodak fizickih lica

II- Ublazavanj ek.dvostrukog oporezivanja se postize:1)delimicnom imputacijom2)delimicnom olaksicom za akcionare , koja se pruza putem:a)konacnog poreza po odbitku na dividende (Srbija)b)odbitka dela dividendi od osnovice poreza na dohodak

IMPUTACIJA- ovaj metod sprovodi se u tri stadijuma:1)na nivou korporacije porez se naplacuje na celokupnu dobit korporacije2)na nivou akcionara-fizickog lica,primljene dividende ukljucuju se u oporezivi dohodak akcionara, s tim sto je on duzan da ih u poreskoj prijavi prethodno uveca za odredjeni deo poreza na dobit koji je platila korporacija. Zatim se akcionaru utvrdjuje porez na dohodak koji treba da plati.3)akcionar ima pravo na poreski kredit po osnovu onog dela poreza na dobit korporacije koji je prethodno imputirao na svoje dividende.

Kroz punu imputaciju ek.dvostruko oporezivanje se potpuno eliminise,dok u uslovima delimicne imputacije ek. dvostruko oporezivanje dividendi je smanjeno u poredjenju sa klasicnim sistemom,ali i dalje postoji.

IZUZIMANJE DIVIDENDI IZ OSNOVICE POREZA NA DOHODAK FIZICKIH LICA

Ovde fizicka lica nemaju obavezu da ukljuce primljene dividende u osnovicu poreza na dohodak,niti je drustvo duzno da obracunava porez po odbitku na isplacene dividende. Sav poreski teret na dividende svodi se na porez na dobit koji je korporacija platila pre nego sto je izvrsena raspodela. Ek.dvost.oporez. je eliminisano.

DELIMICNA OLAKSICA ZA AKCIONARE

Najrasprostranjeniji nacini ovog metoda su 1)odbitak dela dividende od osnovice poreza na dohodak fizickih lica- u osnovicu poreza na dohodak se ne ukljucuje odredjeni procenat dividende (u Francuskoj 50%,u Italiji 60%) i2) snizena stopa poreza po odbitku na dividende,kao konacnog poreza za tu vrstu prihoda fizickog lica (u Srbiji)- posto je placen porez na dobit od strane korporacije,dividende se podvrgavaju samo porezu po odbitku i to po stopi koja je niza od odgovarajuce stope globalnog poreza na dohodak fizickih lica. Dividende se ne ukljucuju u osnovicu globalnog poreza na dohodak.

U oba slucaja ek.dvost.oporez. je ublazeno.

DELIMICNO FAVORIZOVANJE AKUMULISANE DOBITI

Porez na dobit korporacije placa se samo na raspodeljeni deo dobiti,a ne i na akumulisani,dok su dividende izuzete od poreza na dohodak fizickih lica. Ovim resenjem koje je zastupljeno u Estoniji se favorizuje akumulisana dobit na racun raspodeljene.

83. Porez na nasledje i poklon

Porez na prenos imovine bez naknade- ortis causa i inter vivos.Porez na nasledje- sinteticki i licni. Porez na poklon- anliticki i subjektivni.Porez kod prenosa imovine za slucaj smrti se moze postaviti:1)oporezivanje nasledja- osnovica i p.stopa odredjeni su iznosom koji je naslednik primio(RS)2) oprezivanje ostavine-osnovica i stopa su odredjeni iznosom koji je ostavilac ostavio iza sebe.

*poreski objekat: nasledjena ili na poklon primljena 1) stvarna prava na nepokretnostima. svojina, p.stanovanja, p. zakupa stana na duze od 1 god ili na neodredjeno,pravo koriscenja gradjevinskog zemljista u drzavnoj svojini.2) pokretne stvari, gotov novac, stedne uloge i depozite, novcana potrazivanja, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na polovnom brodu, motornom vozilu ili avionu (OSIM UDELA U PRAVNOM LICU I HOV)3)poklon jei prenos bez naknade imovine oravnog lica.- Poklonom se ne smatra prenos prava na pok. i nep. stvarima, na koji se placa PDV.

*poreski obveznik: fizicko i pravno lice koje nasledi ili primi bez naknade poreski objekt. Poklonodavac jemci za supsidijarno placanje ovog poreza. Ako se ugovorom obavezao da ga plati, onda je on solidarni jemac. Kada se nasledjuje ili prima na poklon 1)nepokretnost koja se nalazi na teritoriji RS, obveznik je i rezident i nerezident.2)pokretna stvar- nerezident je obveznik jedino ako se nalazi na teritoriji RS, a rezident u svakom slucaju.

*poreska osnovica : 1) trzisna vrednost nasledjene imovine umanjena za iznos tereta koje je obveznik duzan da isplati na dan nastanka obaveze2) trzisna vrednost poklonjene imovine koju utvrdjuje PU.-obaveza agregisanja uzastopnih nasledja i poklona - u slucaju novog poklanjanja ili nasledjivanja izmedju istog ostavioca i naslednika ili poklonodavca i poklonoprimca- osnovica je zbir trzisnih vrednosti prethodnih i tekucih poklona i nasledja umanjena za iznos placenog poreza.

*nastanak poreske obaveze: danom pravosnaznosti resenja o nasledjivanju tj danom zakljucenja ugovora o poklonu (ako nije pisana forma-dan prijema poklona)

*poreske stope : PROGRESIVNE 1) drugi nasledni red: 2% do 300.000 i 6000+2,5%preko 300.0002) treci nasledni red ili nisu u srodstvu : 2,5%

*poreske olaksice: 1)naslednik/poklonoprimac 1.n.r, bracni drug ALI NE I RODITELJ OSTAVIOCA2) 2.n.r zemljoradnik, prima imovinu koja mu sluzi za obavljanje poljoprivredne delatnosti+ sa ostaviocem/pok. ziveo 1 godinu pre smrti 3) 2n.r+stan+ 1god4)poklonoprimac na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku koju bi nasledio da se poklonodavac odrekao nasledja5)fond ili fondacija imoine koja sluzi za namene zbog kojih su osnovani6)specijlna putnicki automobili za obuku vozaca/sa uredjajima za bolesnike/za taxi/ rent a car7) primalac ili davalac su RS, AP, JLS8) kada je medjunarodnim ugovorom utvrdjeno da se za donaciju nece placati porez

*utvrdjivanje i naplata: Porez se utvrdjuje RESENJEM PU, a dospeva u roku od 15 dana od dostavljanja poreskog resenja. Obveznik je duzan da p.prijavu podnese u roku od 10 dana od nastanka obaveze.

84. Porez na prenos apsolutnih prava

Pogadja finansijske i kapitalne transakcije. Od PDV-a se razlikuje po cilju:A) PDV- cilj- zadovoljenje ljudskih potreba, pogadja potrosnju(kupceva imovina se smanjuje jer nabavljena dobra trosi u sferi licne potrosnje) B)Porez na prenos apsolutnih prava tzv. saobracajni porezi - cilj-prenos ekonomskih dobara(vrednost imovine se ne menja). Treba da pogodi samo one transfere imovine sa "jakom poreskom snagom" tj. prodaju nepokretnosti,prenos akcija, udela u D.O.O i p. intelektualne svojine.

*karakteristike: 1)objektivan i analiticki porez2) posredan porez3) jednokratan4)javlja se u kombinaciji sa taksom5) prihodi od poreza ustupaju se 100% jls na cijoj su teritoriji ostvareni6)u zakonu taksativno nabrojan

*poreski objekat: prenos uz naknadu 1) stvarnih prava na nepokretnosti(svojina, stanovanje, zakup duze od 1 god ili na neodredjeno)2) prava intelektualne svojine3)svojine na upotrebljivanom motornom vozilu/plovno obj/avion4)prava koriscenja gradjevinskog zemljista5)davanja gradjevinskog zemljista u drzavnoj svojini u zakup na period duzi od 1 god (osim javnog g.z)+1)sticanje apsolutnih prava aktom drzavnog organa2)sticanje svojine odrzajem3)prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slucaju redovne prodaje, likvidacije ili stecaja4)sticanjem apsolutnih prava na nepokretmostima i polovnim vozilima/prava intelektualne svojine iz viska steajne mase i likvidacionog ostatka5) ili u slucaju statusne promene pravog lica, kada su akcionari/clanovi pravnog prethodnika uz naknadu u obliku akcija ili udela dobili i novcanu naknadu koja prelazi 10%nominalne vrednosti akcija/udela

*poreski obavezniku nacelu- Prodavac. Kupac-supsidijarni jemac. Solidarni jemac- ako se ugovorom obavezalo da plati porez.Izuzeci: 1)lice kome se gradsko gradjevinsko zemljiste daje na koriscenje ili u zakup2) davalac izdrzavanja kod ugovora o dozivotnom izdrzavanju3) sticanja apsolutnih prava po osnovu akta nadleznog organa- lice na koje je preneto pravo4)slucajevi sa pravnim licem_ lice na koje se prenosi pravo5) ako se akpsolutno pravo prenesi ugovorom o razmeni-obaveznik je svaki ucesnik u razmeni za pravo koje prenosi.Za nepokretnosti_ teritorijalni princip.Prenos intelektualne svojine- nerezident samo ako je prenos ostvaren na teritoriji RS. Rezident u svakom slucaju.

*poreska osnovica: ugovorena cena u trenutku nastanka poreske osnovice. Ako je niza od trzisne, nadlezni organ moze utvrditi poresku osnovicu na osnovu trzisne vrednosti u roku od 60 dana od prijema poreske prijave.

* nastanak obaveze: u nacelu- danom zakljucenja ugovaora o prenosu apsolutnh prava 1)nepokretnost overa potpisa stranaka u sudu/buduca stvar- stupanjem u posed nepokretnosti!oporezuje se i ako nije zakljucen punovazan ugovor, a sticalac prava je stupio u posed nepokretnosti. 2)prenos prava po osnovu ugovora o dozivotnom izdrzavanju-smrt primaoca izdrzavanja3)odluka nadleznog org-dan pravosnaznosti4)dan pravosnaznosti resenja o deobi stecajne mase ili danom sastavljanja izvestaja likvidacionog upravnika.

!!ako ovi akti nisu blagovremeno prijavljeni-dan saznanja poreskog organa za prenos

*poreska stopa: PROPORCIONALNA 2,5%

*poreske olaksice:1) pravo prenosi radi izmirnja obaveza po osnovu javnih prihoda2)pravo svojine na nepokretnostima dilomatski i konzularnih pretstavnistva+reciprocitet3)kod ulaganja aps.prava u kapital REZIDENTNOG AD ili DOO4)kad je obaveznik RS, AP, JLS5) odredjeno medjunarodnim ugovorom6)na osnovu ugovora od dozivotnom izdrzavanju pravo svojine na nepokretnosti prenosi na lice koje bi u svakom slucaju po zakonu to nasledilo!!! ni na renos svojine na stanu f.l koje kupuje prvi stan , povrsine do 40m , tako da svaki clan domacinstva dobije do 15m, ako:1) kupac drzavljanin sa prebivalistem u RS2) do 1.7.2006 nije imao stan u svojini ili susvojini.Ako je stan veci- srazmerno se placa porez.

*utvrdjivanje poreza: U roku od 10 dana od nastanka obaveze , oveznik je duzan da podnese poresku prijavu. PU donosi resenje, koje dospeva u roku od 15 dana od dostavljanja