POPRAVKA HALOMORFNIH ZEMLJIŠTA - agroekologija.com · podzemnim, a ređe i površinskim vodama koje su zaslanjene i/ili alkalizovane. Prema Prema modifikovanojklasifikaciji zemljišta

POPRAVKA HALOMORFNIH

ZEMLJIŠTA

3

SadržajPredgovor .................................................................................................................... 4

1. UVOD .................................................................................................................. 6

2. USLOVI NASTANKA HALOMORFNIH ZEMLJIŠTA .................................................. 8

3. TIPOVI HALOMORFNIH ZEMLJIŠTA .................................................................... 12

3.1. SOLONČAK ..................................................................................................... 17 3.1.1. Osnovne morfološke osobine ....................................................................... 17 3.1.2.Osnovnefizičkeihemijskeosobine............................................................... 18 3.1.3.Popravkasolončaka ...................................................................................... 21

3.2. SOLONJEC ....................................................................................................... 22 3.2.1. Osnovne morfološke osobine ....................................................................... 22 3.2.2.Osnovnefizičkeihemijskeosobine............................................................. 23 3.2.3.Popravkasolonjeca ....................................................................................... 26

3.3. SOLOĐ ............................................................................................................ 32 3.3.1. Osnovne morfološke osobine ....................................................................... 32 3.3.2.Osnovnefizičkeihemijskeosobine............................................................... 34 3.3.3.Popravkasolođa ........................................................................................... 37

4. MOGUĆNOST KORIŠĆENJA HALOMORFNIH ZEMLJIŠTA ..................................... 38

Literatura .................................................................................................................... 42

Urednikprof.drMajaManojlović,UniverzitetuNovomSadu,Poljoprivrednifakultet

Autoriprof.drMilivojeBelić,UniverzitetuNovomSadu,Poljoprivrednifakultetprof.drLjiljanaNešić,UniverzitetuNovomSadu,PoljoprivrednifakultetdrVladimirĆirić,UniverzitetuNovomSadu,Poljoprivrednifakultet

Recenzentiprof.drMomčiloUbavić,UniverzitetuNovomSadu,Poljoprivrednifakultetprof.drVladaLičina,UniverzitetuBeogradu,Poljoprivrednifakultet

Izdavač: UniverzitetuNovomSadu,PoljoprivrednifakultetTrgDositejaObradovića8,21000NoviSad,Srbija

Dizajn i štampa TFKSIGNUM,NoviSad

Tiraž100

ISBN978-86-7520-292-9

NoviSad,2014.

4

Predgovor

PriručnikPopravka halomorfnih zemljištajepripremljenuokviruIPAprojektaDoprinos poljoprivrede čistoj okolini i zdravoj hrani (Agriculture Contribution Towards Clean Environment and Healthy Food).Priručnikjenamenjenpoljoprivrednimproizvođačima,savetodavnimistručnimslužbama,istraživačkiminstitucijamaiučenicimaistudentima. Halomorfnazemljišta,kojaseunasčestonazivaju-slatine,suzemljištasavisokimsadržajemštetnihsoli i/iliadsorbovanognatrijuma,nepovoljnihsuhemijskihvodnih ifizičkihsvojstavainekoristeseuintenzivnojbiljnojproizvodnji.SobziromdasuhalomorfnazemljištaširokorasprostranjenauVojvodini(oko243.000ha),postojipotrebadase,akosekoristezapoljoprivrednuproizvodnju,ovazemljištapopraveiproizvodnjaunapredi.

5

Upriručnikusuopisaniuslovinastankahalomorfnihzemljišta idetaljnosuopisanitipovi(solončak,solonjecisolođ),prikazanesumorfološkeiosnovnefizičkeihemijskeosobineovihzemljištaidatesusmernicezanjihovupopravku.Uposlednjempoglavlju,razmotrenajemogućnostkorišćenjahalomorfnihzemljištazapoljoprivrednuproizvodnjuinjihovaorgraničenja. Uimeautora,zahvaljujemserecenzentimaprof.drMomčiluUbavićuiprof.drVladiLičininadoprinosukvalitetuovogpriručnika.

Urednik Prof.drMajaManojlović

6

Naziv zemljišta iz halomorfnog reda potiče od grčke reči halos što znači so.Halomorfna zemljišta su nastala pod uticajem dopunskog vlaženja, prvenstvenopodzemnim,aređeipovršinskimvodamakojesuzaslanjenei/ilialkalizovane.Premamodifikovanoj klasifikaciji zemljišta Jugoslavije (Škorić, Filipovski, Ćirić, 1985.), kojuje postavio Miljković (1996), halomorfna zemljišta su podeljena u tri klase: klasazaslanjenihzemljištasatipomzemljištasolončak,klasaalkalizovanihzemljištasatipomsolonjec iklasadealkalizovanihzemljištasatipomsolođ. Halomorfnazemljišta,kojaseunasčestonazivaju-slatine,suzemljištasavisokimsadržajemštetnihsolii/iliadsorbovanognatrijuma,nepovoljnihsuhemijskihvodnihifizičkihsvojstavainekoristeseuintenzivnojbiljnojproizvodnji.Ovazemljištauglavnomzauzimaju pustinje, polupustinje, stepske, černozemne i šumo-stepske oblasti. UVojvodinisedubokouvrežiotermin“slatine”,kaozbirni izajedničkinazivzasvaona„defektnazemljišta“,kojasukakozbogprisustvaštetnihsoliiadsorbovanognatrijumatakoizboglošihsvojstavanepogodnasuzabiljnuproizvodnjuikodnasseuglavnomkoristekaooskudniprirodnipašnjaci. Halomorfnazemljištasurasprostranjenanasvimkontinentima.Naznačajiveličinuproblemaovihzemljištananašempodručjunajboljeukazujepodatakorasprostranjenostislatina (148000ha) i slatinastih zemljišta (oko86000ha),dakleukupnouVojvodiniih ima oko 243.000 ha, što predstavlja ozbiljanmanjak u proizvodnom zemljišnom

1.UVOD

7

1. Uvod

fonduglavnogžitorodnogrejonaSrbije.NateritorijiAPVojvodinesolončacisenalazepretežnouBačkoj,doksusolonjecidominantniuBanatu,aSolođiu južnojBačkoj iSremu.ZaBačkusutipičnisolončaci lesnihterasa,koji sepružajuoko lesnogplatoaTelečkeu vidu venca.U južnoj i zapadnojBačkoj prostiru se slatinetipa solonjeca isolođa.UBačkomPotisjuporedzaslanjenihritskihcrnicaismonicajavljaseineštoblažisolonjecsaBhorizontom,blokoidneiprizmatičnestrukture.UBanatusenalazivećinavojvođanskih slatina,među kojima dominira solonjec i to uglavnombeskarbonatni.USremusu slatine zastupljeneunjegovom jugoistočnomdelu i većinomspadajuusolođe,osolođenesolonjece igajnjače.Navedenetipičnepredstavnikeslatinaprateiostalitipovi zemljišta s različitimstepenomzaslanjivanja,alkalizacije raslanjivanja idealkalizcije.Velikikompleksipodslatinama,čestosapovršinomodnekolikohiljadahektara (duž Tamiša, okolina Banatskog Dvora, Banatske Dubice, u reonu zapadnood linije Aradac—Elemir—Kumane prema Tisi, okolina Padeja, dolina Mostonge,okolinaRuskogKrstura,okolinaSv.Miletića i većikompleksiu jugoistočnomSremu)predstavljajuznatangubitakzanašupoljoprivredu,poštoseovazemljištazbogsvojihnepovoljnihosobinanemogukoristitizagajenjepoljoprivrednihkultura. Slatinesekoristeuglavnomkaopašnjaciilivadesaveomaniskimprinosimatravnemaseutokugodine.Ređesekoristekaoveomalošeoranice.Naslatinastimzemljištimapoljoprivrednaproizvodnjajeotežanaizavisiodnačinaobradeiagrotehnike,rasporedavlage u toku godine i izbora odgovarajućih kultura koje u datim uslovima moguuspevati.Vrločesto,uslednepovoljnogvodno-vazdušnogrežimanaovimzemljištimaproizvodnja je nesigurna dok su prinosi redovno iz godine u godinu neujednačeni.Posebanproblempredstavljadaljiproceszaslanjivanjazemljišta(černozema,livadskihcrnica,ritskihcrnica,smonicaialuvijalnihzemljišta)ilagano,alisigurnokvarenjesvihpozitivnihosobinakojimasenavedenitipovizemljištaodlikuju.

Slika 1. Spoljašnja morfologija slatina

8 9

2. Uslovi nastanka halomorfnih zemljišta

Slatine su hidrogene tvorevine koje nastaju uz posredovanje vode. Tomože danastupiprirodnimputem,kadsuispunjeniodređeniklimatski,hidrološki,geomorfološkiigeološkiuslovi,amožedasedesikaorezultatnavodnjavanjavodomlošegkvaliteta.Uspešno lečenje slatina, odnosno njihove kompleksne melioracije, zahtevju dobropoznavanjeproblematikeovihzemljišta. Na genezu i evoluciju halomorfnih zemljišta Vojvodine presudan uticaj imali suspecifični,klimatski,reljefski,hidrološki,geološkiivegetacijskiuslovi. Reljef: Ravničarski karakter reljefa, klimatski uslovi i odlične fizičke, hemijske ibiološke osobine najvećeg dela zemljišta Vojvodine, svrstavaju ovu Pokrajinu u rednajboljihpoljoprivrednihpodručjausvetu.Međutim,pojavamanjihilivećihpegapodslatinamainfiltriranihunutarnajboljihvojvođanskihzemljišta,čijommetamorfozomsunajčešćeipostaleupriličnojmeriutičenasmanjenjeprinosairentabilnostproizvodnjeuopšte,obziromdaseinanjimaizvodesveoneagrotehničkemerekaoinaokolnom,normalnomzemljištu. Najzastupljeniji oblik reljefa Vojvodine su lesne terase, potom lesni platoi,peščani platoi i planine. Znatne površine zauzimaju aluvijalne terase i poloji reka.Uhidrografskompogledu,najznačajnije reke suDunav, Sava,Tisa i Tamiš. Sve četiriimajumeđunarodnikarakter.OverekesuimaleiimajuznačajanučinakumorfološkomoblikovanjureljefaVojvodine.

2.USLOVINASTANKA HALOMORFNIH ZEMLJIŠTA

Slika 2. Oskudni pašnjak i pokorica na slatinama

Lesnaterasaseizdižeiznadaluvijalnihravninavedenihrekaiuodnosunaaluvijalneravnijeza2do6mnavećojnadmorskojvisini.Imaizraženmikroreljefsvećimiprostranimdepresijama,međukojimaseposebnoističuvršačkaialibunarska,kaoinizmanjihpovršina,ritovairukavacabivšihbanatskihreka.Najvećepovršinehalomorfnihzemljištasenalazenastarimrečnimterasama,amanjepovršinezauzimajuudepresijamalesnihterasa. Matični supstrat: halomorfna zemljišta su nastala na sedimentnim stenama. Les jenajrasprostranjenijimatičnisupstratnakojemsunastalahalomorfnazemljištaVojvodine.Lesilesolikisedimentikaomatičnisupstratipredstavljajudobrupodloguzaobrazovanjezemljišta. Les je eolsko-glacijalni sediment, koji je nastao eolskomdeflacijom za vremekvartara.Tojesitnozrni,klastičnisediment,sačesticamaveličinesitnogpeskaipraha,ineštočesticagline,teupogledumehaničkogsastavapredstavljaodličansupstratzaformiranjezemljišta.Aluvijalninanosisuposvomrasprostranjenjunadrugommestu,odmahposlelesa.PosebnosuznačajninanosivelikihrekaDunavaiTise.Upoprečnompresekurečnedolinemoguserazlikovatitrizonekojeseodlikujuspecifičnimreljefskim,hidrografskim,vegetacijskimizemljišnimuslovima.Upriobalnojzonikretanjevodezavremepoplavajenajvećeizbogtogaseunjojtaložigrubljipeskovitimaterijalsamanjeilivišemulja.Naovakvimmestimaseobičnoizdižupeščanegrede,nakojimasestvarajurecentnaaluvijalnadobrodrenirana zemljišta,u srednjoj zoni, zbog smanjenebrzinepoplavnevode, taložisemuljevitmaterijalpretežnomineralnog,adelomiorganskogporekla.Uovompojasunivopodzemnih voda jedosta visok i omogućen je kapilarniusponvode i dopovršinezemljišta.Uslovetakvogvlaženjapratilivadskavegetacijapodčijimseuticajemformirajulivadska zemljišta. U najudaljenijoj od korita, priterasnoj zoni, vlaženje je najjače, zbogpodzemnihvodakojesupothranjenepovršinskimvodamasvišihokolnihterenaiukolikosumineralizovaneuzrokujuzaslanjivanjeili/ialkalizacijualuvijalnihnanosa. Klima: Vojvodina kao deo velike kontinentalne zatvorene kotline ima ublaženukontinentalnuklimusaizvesnimuticajemistočnekontinentalne,zapadneatlantskeijužne

Slika 3. Pašnjak na solonjecu

10 11


ublaženemediteranskeklime.NaklimatskekarakteristikeVojvodineznačajanuticajimaiprodiranjevazdušnihstrujaizVlaškenizijeprekoĐerdapa.Mesečnikoeficijentisnabdevenostiatmosferskimtalozimaukazujudasuuavgust,septembarioktobarmesecisadeficitomvode.Unavedenimmesecimavećijegubitakvodeputemevapotranspiracijeodkoličinepadavina.Vojvodinasenalaziuoblastikontinentalneklimesa izvesnimspecifičnostimau pojedinim rejonima koji se manifestuju kao elementi subhumidne i mikrotermalne,odnosnotermalneklime.Specifičnostivojvođanske-panonskeklimesu:podunavskirežimraspodelepadavina,kojisekarakteriševelikomneravnomernomraspodelompadavinapomesecima,uticajazorskoganticiklonatokomletasadostastabilnimvremenskimprilikamaipovremenimkraćimpljuskovitimpadavinamalokalnogkarakteraiuticajseverozapadnogijugoistočnogvetra.SrednjagodišnjatemperaturauVojvodinizaperiod1985-2005.je11,5°C.Srednjagodišnjakoličinapadavinauistomperioduje557mm. Organskisvet:jekompleksanpedogenetskičinilacinjegovseuticajodražavaživotnomaktivnošćumikroorganizama,biljaka,životinjaičoveka.Odsvihkomponentiovogsloženogčinioca najveći uticaj na stvaranje zemljišta ima vegetacija. Prirodnu travnu vegetacijuhalomorfnih zemljištima uglavnom čine: Festuka pseudoovina, Camphorosma ovata, Slatice gmelini, Artemisia salina, Matricaria chamomilla. Manjesu zastupljeni:Gypsophila maralis,Spergularia salina, Aropis distans, Cinodon dactylon,Trifolium repens i razni Lotusi, anapojedinimlokalitetimamožesezapazitiipokojadivljakruškaPirus piraster. Antropogeni faktor: Čovek može da utiče na zemljište pozitivno - popravkomdegradiranihzemljištainegativno-degradacijompostojećih.Skupsvihmerakoječovekprimenjuje i tako utiče na konstelaciju pedogenetskih faktora i promene u zemljištunazivaseantropogenizacija.Čovekmenjazemljišteobradom,melioracijama,primenompesticida,izmenomprirodnevegetacijeipedofaune. GlavnipravcičovekoveaktivnostiuVojvodinisubilikorišćenjeimelioracijezemljišta.Tekuposlednjih200godinapoljoprivredaVojvodineserazvijaupravcuratarstva,doksu semelioracije na nižim terenima ivodile u svrhu odbrane od poplava i isušivanjabaraimočvaraputemizgradnjenasipairegulacijomvodotokaiusvrhunavodnjavanjaiodvodnjavanjaizgradnjomkanalskemrežedužineoko10000km.Pomenutizahvatisuizazvalivelikepromeneuvodnomrežimumnogihzemljišta. Samoklimatskiuslovi(aridnost)nisudovoljnidadođedovećegzaslanjivanja.Drugivažanfaktorkojijezatoneophodanjepotpuno,ilidelimičnoodsustvoprirodnedrenažeterena,tj.odsustvodobrevezeizmeđukopnenihvoda,moraiokeana.Utakveterenebezprirodnedrenaže,ilisatekslabimoticanjempovršinskihipodzemnihvodaspadajuraznedepresijeunutarkontinenata,velikemeđuplaninskekotline,kaoiprostrane,nedovoljnodrenirane ravnice. Pored aridnosti klime i odsustva oticanja površinskih i podzemnihvodapostoji još jedanuzrok neophodan za zaslanjivanje zemljišta, a to je postojanjeizvorasoli.Ustvarisoliimasvuda,alisemuvodimorainekihslanihjezeraiizvora,tek

umalimkoličinama.Takvislabiliferantisolisu:tekućevodereka(obično0,2-0,3grsoliu1l),površinskestene,adonekleiatmosfera.Dabisezaslanjivanjemogloostvaritinaračuntihsolipotrebnisuvelikivremenskiperiodiiodgovarajućiuslovi. Intenzitet zaslanjivanja i površine koje se zaslanjuju zavise od geološke starostipredela,odizdašnostiprenosiocasoliioduslovakojipogodujunjihovomnagomilavanjuičuvanju.Uprirodnimzemljištimamožemonajčešćesrestisolitrikiseline:H2CO3,H2SO4 iHClitribaze:Ca(OH)2,Mg(OH)2iNaOH. Njihovim kombinacijama stvaraju se 9 običnih soli: 1) Na2CO3 (soda), 2) MgCO3

(magnezit),3)CaCO3 (kalcit),4)Na2SO4 (glauberovaso),5)MgSO4 (gorkaso),6)CaSO4

(anhidritnaso),CaSO4·2H2O(gips),7)NaCl,8)MgCl2i9)CaCl2.SemtogaH2CO3 stvarajošikiselesoli:NaHCO3 i Ca(HCO3).Sadržajlakorastvorljivihsoliujakozaslanjenimzemljištimadostižečesto1-2%,ređe5-8% i jošređe10-20%.Prisadržaju1% lakorastvorljivihsoliobičnoseopažapotpunouginućebiljaka.Čakiprisadržajutihsoliodnekolikodesetinki,ilistotinki%opažasejakoopadanjeprinosa.Kodsodnihsolončakaveć0,3%soliizazivauginućevegetacije.Nezaslanjenazemljišta,ilisasvimnesadržepomenutelakorastvorljivesoli,ilisadržesamotragovetihsoli. Kao primarni izvor materija iz kojih se stvaraju lakorastvorljive soli javljaju semagmatske stene. Soli se oslobađaju iz njih u procesima raspadanja i predstavljajunajpokretnijeprodukteraspadanja.Tapokretljivostjepaksasvimneophodna,jerdabisesolinagomilalenajednommestu,onesemorajutudonetisaokolnihprostora.Sadržajumagmatskim stenamaniza elemenata, koji pri oslobađanju stvaraju lakorastvorljivesoli,mogućnostnjihovogpremeštanja i zatimnagomilavanjenaodređenimmestima,predstavljanajvažnijiuzrokzaslanjivanjanakopnu.Prvobitan i direktan izvor soli u zemljištu su primarni minerali čijim se hemijskimraspadanjemsolipostepenooslobađajuiprelazeurastvor.Nakoncentracijuzemljišnograstvorautičeivodnirežimzemljišta.Svakopriticanjevodeuzemljišteznačirazređivanjezemljišnograstvora,aisparavanjedovodidokoncentracijerastvora. Prematome,kontinentalnenizijeokruženeplaninama,kojesesastojeodvulkanskihstena, pri odgovarajućim drugim uslovima, zaslanjuju se solima koje se oslobađaju priraspadanjuovihstena.OvajslučajimamoizmeđuostalogikodnasuPanonskombazenu. Danas na zemljinoj površini preovlađuju sedimentne stene koje su poreklom odmanjepokretnihprodukataraspadanjamagmatskihstena.Sedimentnestenesuprematomesiromašanizvorlakorastvorljivihsoli. Kao poseban izvor soli na zemljinoj površini mogu biti ostaci i produkti životnedelatnostibiljnihiživotinjskihorganizama.Organizminagomilavajuusvojimtelimavelikukoličinuelemenata,naročito lakorastvorljivih.Posleodumiranjaorganizamamineralnematerijesepotpuno,ilidelimičnooslobađajuipripostojanjuodgovarajućihuslovamogusenagomilatiiposlužitikaouzrokzaslanjivanja.


12 13

3. Tipovi halomorfnih zemljišta

Kod vrlo složenog problema slatina i zaslanjivanja zemljišta u Vojvodini, trebarazlikovatidvestranetogaproblema:prvo,proučavanjeosobinaslatinaimogućnostinjihovog iskorišćavanja i popravljanja i drugo zaštita, preventive, od daljeg procesazaslanjivanjaialkalizacijezemljištaprisadašnjemstanjuodvodnekanalskemrežekojauvećinislučajevanezadovoljavateuslovljavatzv.regradacijuslatina. Solončak– nazivovogzemljišta jenastaooddverečiruskesol= soitatarskerečičak = mnogo što znači da je ovo zaslanjeno zemljište sa sadržajem više od 1% soli(za hloridno i sulfatno) ili više od 0,7% za sodno zaslanjivanje. Pod solončakom sepraktičnosmatrasvakozemljištekojesadržinavedenuilivećukoličinusoliubilokomsloju do 125 cm dubine. Do nagomilavanja lakoratstvorljivih soli u profilu najčešćedolaziodpodzemnihzaslanjenihvoda.Podzemnevodeobogaćujusesolimaizmatičnogsupstrata,atosueolski,rečni,jezerskiimorskisedimenti.Poduticajemkapilarnihsilazaslanjenavoda sepremešta izdubljihupovršinske slojeve zemljišta.Gubitakvodeiz površinskih slojeva zemljišta putem evapotranspiracije dovodi do nagomilavanjalakorastvorljivih soli u površinskim horizontima. Solončaci se najčešće formiraju nastarim rečnim terasama, a ređena lesnim terasamana kojima seodržava relativnovisok nivo podzemne zaslanjene voda. Osim zaslanjivanja zemljišta pod uticajemzaslanjenihpodzemnihvoda–izdanskozaslanjivanje,nakupljanjesoliuprofiluzemljištamogudauzrokujuipoplavnezaslanjenevode–aluvijalnozaslanjivanjeilipovremene

3.TIPOVI HALOMORFNIH ZEMLJIŠTA

slivnezaslanjenevode–koluvijalnozaslanjivanje.Jedanodbitnihfaktorakojiutičenaformiranjesolončakajeiklima.Usemiaridnimpodručjimasečestojavljadeficitvode,zbogvećeggubitkavodeputemevapotranspiracije.Nepovoljnasvojstvakodsolončakasu prvenstveno posledica visokog sadržaja štetnih soli čiju koncentraciju može dapodnesemalibrojhalofitnihbiljnihvrsta. Fizičkasvojstvasolončakauzavisnostiodmehaničkogsastavasadržaja ikvalitetahumusaidr.varirajuuveomaširokimgranicama.Hemijskasvojstvazaviseuglavnomodkoličine,vrsteirasporedasoliuprofilu.Naprimerreakcijasredine-pHvrednostmožedavariraugranicamaod7do11;sadržajukupnihvodorastvorljivihsolivariraod1do4,paivišeprocenata;kapacitetadsorpcijevariraod10do40mmolaH/100g,dokjeobezbeđenostnajbitnijimhranivimau lakopristupačnoj formi(azotomi fosforom)uglavnomnedovoljna. Proizvodnasposobnostsolončakajevrloniska.Nanjimajeuglavnomzastupljenahalofitnavegetacija,au toku toplih letnjihmeseci solončaci suuglavnomprošaranitzv.“ćelavim”mestimanakojimaseiprirodnavegetacija,kojapodnositakveuslovepotpuno sasušuje. U izvesnim slučajevima na određenim solončacima uspešno semožegajitikamilicailisenanjimamoguizgraditiribnjaci. Klasifikacijasolončakanapodtipovevrši senaosnovuhemijskogsastavaprisutnihsoli: sodni, sulfatni, hloridni, sodno-sulfatni, sulfatno-sodni, sodno-hloridni, hloridno-sodni,sulfatno-hloridni,hloridnosulfatniimešoviti(soda-hloridi-sulfati).Varijetetisedelenaosnovudubinezaslanjenoghorizonta:1.površinskizaslanjeni(do30cmdubine),2.srednjedubokozaslanjeni(30-80cm)idubokozaslanjeni(80-125cm),aformesedelenaosnovuvrstehumusno-akumulativnoghorizonta:ohrični,moličniivertični.

Slika 4. Unutrašnja i spoljašnja morfologija solončaka

14 15

3. Tipovi halomorfnih zemljišta 3. Tipovi halomorfnih zemljišta

Solonjec – naziv je ruskogporeklaod sol-so i nastavka ec- deminutiv-malo, štoznačidaseuodnosunasolončakkarakterišenižimsadržajemsolikojinajčešćeiznosiod0,15-0,25%uBt,nahorizontu.Za razlikuodsolončaka, solonjec jeaklalizovanozemljište,učijemadsorptivnomkompleksuimavišeod15%adsorbovanogNa+jona.Odlikuje senepovoljnimfizičkim i hemijskim svojstvima, koja suprouzrokovanapresvegavisokimsadržajemglineiprisustvomadsorbovanognatrijumauBt,nahorizontu.Solonjecisuzemljištasaohričnim ilimoličnimhumusno-akumulativnimhorizontom,koji je ieluvijalni-A/E. Ispodrelativnoplitkoghumusno-akumulativnogieluvijalnoghorizontajemoćanargiluvičniinatrični(Bt,na)horizontsapreko15%adsorbovanogNa+ jona. Solonjec karakteriše izražena teksturnadiferencijacija izmeđupovršinskogA/Ehorizontakoji jeobično lakšegmehaničkogsastava iBt,na(argiluvično,natrični)horizontakojinanekimlokalitetimaimaipreko40%frakcijegline,teškogjemehaničkogsastavaiimaizraženustubastuiliprizmatičnustrukturu.Zatojeusuvomstanjutajdeoprofilazbijen,tvrdineprobojanzabiljnokorenje,auvlažnomstanjuupijamnogovode,bubri ipraktičnonepropuštavodu ivazduh(usled dominacijeNa+uadsorptivnomkompleksu, koji kao jon peptizator nepovoljno utiče na strukturu zemljišta). Zbogizrazitonepovoljnihvodno-vazdušnihsvojstavaBhorizontaplodnostovihzemljištajemalainisupogodnazaintenzivnupoljoprivrednuproizvodnjubezprethodneprimenekompleksnihmeliorativnihmera. Klasifikacijasolonjecanapodtipove izvršena jenaosnovupravacadaljegrazvoja(solonjec - solončak, tipični, moločni, luvični, pseudoglejni). Varijeteti su izdvojeninaosnovuhemijskogsastavasoli (nezasoljeni,sodni,sulfatni,hloridni idr.),aformenaosnovudubinepojaveBhorizonta(plitkido7cm,srednjedubokiod7do15cm,dubokipreko15cm).

Slika 5. Unutrašnja i spoljašnja morfologija solonjeca

Solođpredstavljaruskinarodninaziv(poruskomsol,so),koji jeopšteprihvaćenupedološkojliteraturi. MorfološkagrađasolođaiusloviobrazovanjaprviputsubiliopisaninakrajuprošlogvekaodstraneV.V.Dokučajevainjegovihučenika.Utovremezbogmnogihzajedničkihcrtanjihovogpostankaizjednačavalisuihsapodzolastimzemljištima.

SolođisudealkalizovanazemljištasagradjomprofilaA-E-Bt-C ipredstavljaju jednufazuuevolucijislatina.Uliteraturi jegeneralnoprihvaćenateorijaobrazovanjasolođaprema šemi solončak-solonjec-solođ. Desalinizacija (raslanjivanje) solončaka vodirazvojusolonjecaadealkalizacijasolonjecavodirazvojusolođaprekoprelaznogoblikaosolođenog solonjeca. Uzimajući u obzir ovu šemu, proces se odvija paralelno saispiranjem solončaka, pod uticajem razblaženog blago alkalnog zemljišnog rastvora.U hemijskom pogledu, nastavlja se hidroliza adsorptivnog kompleksa, tj. zamenaadsorbovanog natrijuma vodonikom, dolazi do narušavanja kristalne rešetke glinenihminerala, njene promene pa čak i uništenja. Organomineralni kompleks se takođenarušava.KaoposledicanavedenogdolazidoakumulacijeSikomponente,kojaseuočavanapovršinizemljištai/iliugornjimslojevimaprofilasolođa.AkumulacijaamorfnogSiO2

ueluvijalnomEhorizontujenajvažnijidijagnostičkipokazarteljprocesaosolođavanja.

Solođiiurazličitomstepenuosolođenazemljišta,zauzimajumalepovršineusvetu,alisuširokorasprostranjenaurazličitimgeografskimpojasevimauumerenosuvimisuvimoblastima.JavljajuseuzonizaslanjenihzemljištacentralneijugoistočneEvrope,ubivšemSSSR-u,Kini,Kanadi,SAD,južnojAmerici,jugoistočnojAziji,AustralijiiAfrici.Prirodnoje,dautakoširokomdijapazonugeografskihuslova,zemljištakojaulazeuporodicusolođaimajuznačajnerazlike,uslovljenepresvegakarakteromtermičkogrežima.

Većina autora koja se bavila istraživanjem solođa ističe da su solođi običnoraprostranjeniuokvirudrugihtipovazemljištatj.ukompleksuhidromorfnihihalomorfnihzemljišta u uslovima postojanja zaslanjenog matičnog supstrata, hidromorfizma, ureljefskimdepresijama ipodspecifičnomvegetacijom.Oniseobično javljajunaslabodreniranim ravnicama, neprocednim uvalama, gde se od površine na dubini 2-3,5mnalazepodzemnevodepretežnobikarbonatnogilihloridno-sulfatnogtipa.

Pojava solođa u našoj zemlji vezana je za lokalne uslove pojačanog površinskogvlaženja i izvesne prirodne vertikalne dreniranosti zemljišta kao i za pojavu nivoapodzemnihvodanadubiniod230,280ido400cm.Ovakavrežimpodzemnihvodausloviojeintenzivnoispiranjenesamolakovećitežerastvorljivihsolinavećudubinu.Prirodniuslovikojisejavljajuudepresijama,porubustarerečneililesneteraseujužnojBačkoj i jugoistočnomSremu,pogodujuprodužnom ispiranjusoli,adsorbovanihNa+

jonaikoloidnihčesticanavećudubinu,usledčegasekarakterističnastubastastrukturarušiiuBhorizontuseobrazuijukrupnogrudvastiagregati.

16 17

Hemijska svojstva solođa se umnogome razlikuju od prethodnih tipova slatina.Usled ispiranjatj.desalinizacije idealkalizacije,solođiseodlikujumanjimsadržajemvodorastvorljivihsoliodsolončakakaoimanjimsadržajemadsorbovanognatrijumaodsolonjeca.Gornjislojevisubeskarbonatniareakcijasredinesekrećeurasponuodjakodoslabokiselereakcije.DonjideloviiluvijalnogBhorizontaodlikujuseslaboalkalnomdoalkalnomrekcijom.RasporedpHvrednostiuprofilusolođajeodrazpedogenetskihprocesa,tj.progresivnedealkalizacijeipostupneacidifikacije,tejerazumljivsinonimninazivzasolođ-kiselaslatina. Čestapojavavodoležiiprevlaživanjagornjegdelaprofilausledteškopropusnogglinovitog B horizonta predstavlja problem za njihovo racionalnije korišćenje.Radi poboljšanja vodno-vazdušnog režima nephodna je primena komplesknihmelioratinihmera.

Slika 6. Unutrašnja i spoljašnja morfologija solođa

3. Tipovi halomorfnih zemljišta

3.1.1 Osnovne morfološke osobineLokalitet: Farkaždin

Tip zemljišta: Solončaksaznacimaraslanjivanja,hloridni(jakoalkalizovan)

Vegetacija:GolapovršinasapokojimbusenomFestuke pseudoovine

3.1.SOLONČAK

A,na(0-14cm)Humusno - akumulativni, natrični horizont. Struktura tanko i srednje lamelasta, glinovita ilovača, nekarbonatan.

Bt, na(14-52cm)Iluvijalni horizont krupno zrnaste orašaste strukture, laka glina, slabo karbonatan.

Bt, na C(52-72cm)Prelazni horizont grudvaste strukture laka glina,

C (72-100cm)Matični supstrat les struktura srednje grudvasta, laka glina, karbonatan.

G, na(100-150cm)Oglejeni les grudvaste strukture, laka glina, karbonatan.

18 19

3.1. Solončak 3.1. Solončak

Slika 7. Unutrašnja i spoljašnja morfologija solončaka

3.1.2. Osnovne fizičke i hemijske osobine

Tab. 1: Mehanički sastav i retencija vode solončak sa znacima raslanjivanja, hloridni (jako alkalizovan) lokalitet, Farkaždin

Tab. 1: Mechanical composition and water retention in solonchak with signs of desalination, chloride (highly alkalized), Farkaždin location

HorizontHorizon

Dubinacm

Depth

Retencijavodepri0,33bara

Waterretentionat0.33barmas.%

%česticadimenzija,mm%ofparticlesizedistribution Teksturna

klasaTextural class2-

0,20,2-0,02

0,02-0,002 <0,002

A,na 0-14 28.10 0.1 56.3 26.2 17.4glinovita ilovača

Clay loam

Bt,na 14-52 39.71 0.2 38.7 23.4 37.7 laka glinaLightclay

Bt,naC 52-72 41.02 0.2 36.0 28.2 35.6 laka glinaLightclay

C,na 72-100 42.17 0.3 45.3 29.0 25.4 laka glinaLightclay

G,na 100-150 36.36 0.3 39.6 29.6 30.5 laka glinaLightclay

Tab. 2: Osnovna hemijska svojstva solončak sa znacima raslanjivanja, hloridni (jako alkalizovan) lokalitet, Farkaždin

Tab. 2: Main chemical properties of solonchak with signs of desalination, chloride (highly alkalized), Farkaždin location

HorizontHorizon

Dubinacm

Depth

paste pH

paste

Ukupnesoli%Totalsalts%

ECe25°CmS/cm

CaCO3%

Humus%

A,na 0-14 6,80 0,08 1,69 0,00 2,58

Bt,na 14-52 8,85 0,78 7,78 0,17 1,05

Bt,naC 52-72 9,40 0,55 5,27 5,25 0,47

C,na 72-100 8,95 0,20 2,70 6,40 0,30

G,na 100-150 9,10 0,38 4,17 5,25 0,46

Tab. 3: Sadržaj katjona i anjona u vodnom ekstraktu solončaka, sa znacima raslanjivanja, hloridni (jako alkalizovan) lokalitet, Farkaždin

Tab. 3: Cation and anion contents in water solution of solonchak with signs of desalination, chloride (highly alkalized), Farkaždin location

HorizontHorizon

Dubinacm

DepthSAR

Anjoniuvodnomekstraktumeq/l

Anionsinwaterextract

Katjoniuvodnomekstraktumeq/l

Cationsinwaterextract

HCO3- Cl- CO3

-- SO4-- Ca++ Mg++ K+ Na+

A,na 0-14 82,1 4,01 10,10 0,00 1,37 0,79 0,48 0,02 18,37

Bt,na 14-52 120,0 5,52 61,66 1,00 8,74 0,66 0,23 0,04 80,50

Bt,naC 52-72 120,1 5,77 39,25 2,00 3,43 0,26 0,12 0,02 53,75

C,na 72-100 64,9 5,01 18,22 1,00 1,07 0,13 0,25 0,01 29,05

G,na 100-150 75,1 5,77 30,82 1,50 2,05 0,39 0,09 0,01 37,56

20 21

Tab. 4: Sadržaj adsorbovanih katjona, solončak sa znacima raslanjivanja, hloridni (jako alkalizovan) lokalitet, Farkaždin

Tab. 4: Adsorbed cation content in solonchak with signs of desalination, chloride (highly alkalized), Farkaždin location

HorizontHorizon

Dubinacm

Depth

Katjoniusaturisanom

vodnomekstraktumeq/100gCationsinsaturated waterextract

Adsorbovanikatjoni

meq/100gAdsorbedcations

Adsorbovanikatjoni%

Adsorbedcations

Kapacitetadsorbcijemeq/100gAdsorptioncapacityCEC

Potrebne količine

gipsameq/100g Gypsumamountneeded

Na+ K+ Na+ K+ Na+ K+

A,na 0-14 0,76 tr. 2,37 0,18 17,6 1,3 13,46 2,2

Bt,na 14-52 6,68 tr. 16,13 0,58 60,6 2,2 26,61 16,5

Bt,naC 52-72 6,44 tr. 13,80 0,54 58,6 2,3 23,55 16,2

C,na 72-100 2,37 tr. 10,84 0,27 56,8 1,4 19,08 10,3

G,na 100-150 3,78 tr. 14,81 0,37 75,4 1,9 19,64 13,7

Našisolončacisuuglavnomtežegmehaničkogsastava,odlikujusevisokimsadržajemfrakcije gline u Bt, horizontu. Distribucija mehaničkih čestica u ispitivanim slojevisolončakanalokalitetuFarkaždintakođepokazujedajeplitkipovršinskislojA,naod0do14 cm lakšegmehaničkog sastava sa sadržajem frakcije glineod svega17% i onpripadailovačama.Udubljimhorizontimasadržajglinejeduploveći>35%uodnosunapovršinskiiovihorizontisujakoglinoviti.Uzavisnostiodmehaničkogsastavavarirajuiostalafizičkasvojstvasolončaka.StrukturasolončakajeuAhorizontuobičnozrnasta,akodalkalizovanihjevišelamelarna.Hemijskasvojstvasolončakazaviseodvrste,količineirasporedasoliuprofilu.Hemijskareakcijavariraodneutralnedojakoalkalne(pH7-11).SadržeCaCO3ido20%,kapacitetadsorbcijejerazličit,iznosiod10-40meq/100g.Solončacisekarakterišuniskimsadržajemhumusa1-2%islabosuobezbeđiazotomifosforom.U vodnomekstraktu solončaka na primer na lokalitetu Farkaždin preovlađuje sadržajhlorida,aodkatjonanatrijum.Adsorptivni kompleks imavisok sadržajadsorbovanognatrijumaštoukazujeda jezapoboljšajesvojstavaovogsolončakaporedodklanjanjauzrokazaslanjivanjai ispiranjavodorastvorljivihsolipotrebnoiprimenitiodgovarajućukoličinufosfogipsauciljusmanjenjasadržajaadsorbovanognatrijuma.

3.1.3. Popravka solončaka Pretvaranje solončaka u obradiva zemljišta uključuje otklanjanje uzrokazaslanjivanja zemljišta (npr. snižavanje zaslanjene podzemne vode ispod kritičnedubine),primenuhemijskogmeliorativnogsredstva,ispiranjesoliizprofilazemljištaprimenom različitih mera (drenaža, navodnjavanje i dr.) i meliorativno đubrenjeorganskimimineralnimđubrivima. Kod sodno sulfatnih solončaka trebaprimeniti i hemiskemelioracije jer seoniodlikujuvisokomalkalnošću, imajuvrloslabuvodopropustljivost injihovCaCO3 ne možedisociratiCa-joneuvrloalkalnojsredini.Takvesolončaketrebagipsovatiiliimdodavatinekadrugakiselameliorativnasredstva.Zajedničkimdejstvom ispiranja igipsovanjapostižu se vrlodobri rezultati: smanjenjeukupnealkalnosti,uklanjanjesode,smanjenjepHvrednostiipoboljšanjefizičkihosobina(vodopropustljivost)kaorezultatzameneadsorbovanogNa-jonakalcijumovim. Za hloridno-sulfatne i sulfatne solončake nisu obavezne hemijske melioracije.Gipsovanjemožedoćiuobzirzaoneprofileukojimaovekoličinegipsanisudovoljneza ″samomelioraciju″solončaka. Pri melioracijama ispiranjem soli potrebno jeobezbeditidovoljno vodedabi se solimogle rastvoriti i premeštati, treba stvoritipovoljnuvodopropustljivostdabisesolimogledovestiudrenažnisistemiosiguratinjihovo odvođenje van meliorativnog područja u obliku slanih rastvora. Prilikomispiranja soli mogu se javiti i izvesne negativne posledice kao što su pogoršanjestrukture,smanjenjekoličinehumusaihranjivihmaterija,očemutrebavoditiračunaprimenomodgovarajućihagrotehničkihmera.Trajnirezultatiispiranjasolisolončakauglavnom semogu obezbediti samo primenom odgovarajuće drenaže. Efikasnostdrenažnog sistemamože biti pojačana i primenom takozvane ″biološke drenaže″gajenjem drveća duž kanala za navodnjavanje i pored puteva, sađenjem zaštitnihpojaseva,gajenjemtrava(lucerkaidr),gajenjempostrnihusevaidr.Dabiispiranjesoliidrenažausolončacimaimaletrajnopozitivnodejstvotrebaprimenitiisistemhidrotehničkih iagrotehničkihmerazapovećanjeplodnostizemljišta isprečavanjesekundarnogzaslanjivanja.

3.1. Solončak 3.1. Solončak

3.1. Solonjec 3.2. Solonjec

22 23

Slika 8. Unutrašnja i spoljašnja morfologija solonjeca na lokalitetu Kumane

3.2.2. Osnovne fizičke i hemijske osobine Površinski Aoh/E horizont je lakšeg mehaničkog sastava, dok ostali horizonti(Bt,na,Bt,naC,na iC)pripadajuteškimglinama(Tab.9).Nadubiniod13cmuočavasepovećanjesadržajagline,štojeposlužilokaoosnova,poredsadržajaadsorbovanognatrijuma,zadefinisanjeargiluvičnoginatričnogBt,nahorizonta.ZapreminskamasaupovršinskomAoh/Eiznosi1,38g/cm3,audubljimhorizontimavariraod1,45do1,58g/cm3.Relativnopovoljanmehaničisastavisitnogrudvastastrukturauticalisunamanjuzbijenostpovršinskoghorizonta.Dubljihorizonti,stubastestrukture,veomazbijeni ikompaktni,pokazujuvisokevrednostizapreminskemase. PovršinskiAoh/Ehorizontimasrednjuvodopropustljivost,aostalihorizontiveomamalu,ismatrajusepraktičnonepropusnimzavodu.Nepropustljivostovihhorizonatazavodujeuzrokovanabubrenjemmineralaglina,štopraktičnodovodidozatvaranjaporaiograničavaprodorvodeudubljehorizonte,bezobziranakoličinuidužinuvremenastagniranjavodenapovršini.Prodiranjevodeudubljehorizonteseodvijajedinokrozvertikalnepukotine,kojeseobrazujuusušnomperiodu.Nakonobilnijihatmosferskihtaloga,usledmalevodopropustljivostiBt,nahorizonta,vodazasićujeAoh/Ehorizont,aiprimalomnagibuotičepopovršini ierodiraplitakpovršinskihorizont.Zbogtogajepovršinskihorizontveomarazličitemoćnosti,kojauglavnomvariraodnekoliikododesetaksantimetara.Zanačajnepovršinesolonjecanaispitivanomlokalitetusučakipotpunoerodirane,štosemanifestujepojavomBt,nahorizontanasamojpovršini.

3.2.1 Osnovne morfološke osobineLokalitet: Kumane

Reljef:zaravnjensamikrodepresijama

Vegetacija:prirodnipašnjak,pretežnoFestucaepseudoovinae

Zemljište spada u red:

halomorfnih,

klasu-solonjeca(Aoh/E-Bt,na-C),

tip-solonjec,

podtip-tipični,

varijetet-nezasoljeni,

forma-srednjeduboki

3.2.SOLONJEC

Aoh/E,nahorizont (0-13 cm) složen humusno - akumulativni i eluvijalni horizont, u suvom stanju sivo žuto smeđe boje 10YR 6/2, a u vlažnom smeđe crne boje 10YR 3/2, sitnogrudvaste strukture, glinovita ilovača, nekarbonatna, prožet žilicama prirodne vegetacije. Bt,nahorizont (13-114 cm) veoma moćan iluvijalni horizont u suvom stanju tamno sivo žute boje 2,5Y 5/2, a u vlažnom smeđe crne boje 2,5Y 3/2, stubaste strukture, teška glina. U gornjem delu horizonta nekarbonatan. Sa dubinom se sadržaj karbonata povećava te je donji deo horizonta manje kompaktan i svetlije boje. BtnaC,na horizont (114 - 154cm) prelazni horizont, u suvom stanju mutno žute boje 2,5Y 8/4, a u vlažnom stanju žuto sive boje 2,5Y 5/4, sitno grudvaste strukture, teška glina sa visokim sadržajem karbonata.C,nahorizont (154 - 200 cm) pretaloženi les.

24 25

Tab. 5: Osnovna vodno - fizička svojstva solonjec, lokalitet KumaneTab. 5: Main water-physical properties of solonetz, Kumane location

HorizontHorizon

Dubinacm

Depth

Zapr.masag/cm3

Volume mass

K-Darcycm/s

%česticadimenzijamm%ofparticlesizedistribution Teksturna klasa

Texturalclass

2-0,2 0,2-0,02 0,02-0,002 <0,002

Aoh/E,na 0-13 1,38 4,0.10-4 14,50 27,34 37,76 20,40 glin.ilovačaClay loam

Bt,na

13-36 1,56 0,0 11,00 15,32 34,68 39,00 prašasta glinaPowderyclay

36-58 1,58 0,0 4,10 15,46 32,92 47,52 teška glinaHeavyclay



Bt,naC,na 114-154 1,45 0,0 1,80 11,00 42,12 45,08 teška glinaHeavyclay

C,na 154-200 1,57 0,0 1,60 18,60 36,44 43,36 prašasta glinaPowderyclay

Vrednostiosnovnihhemijskihsvojstvasolonjeca(Tab.10)pokazujudajepovršinskiAoh/Ehorizont slabo kiselehemijske reakcije, što jeposledica ispiranja karbonata ivodorastvorljivihsoli.Utakvimuslovimavodonikovijonizamenjujunatrijumovejone,kojiseuoblikurastvorljivihsolipremeštajuudubljehorizonte.Naispiranjesoliukazujei veoma mala količina ukupnih vodorastvorljvih soli, od 0,03% i ECe 25°C sa 0,71mS/cmuAoh/Ehorizont. Velikabiološka aktivnost u površinskomhorizontuuticalaje na visok sadržaj humusa. Prema sadržaju fosfora spada u siromašno zemljište, alakopristupačnimkalijumajeoptimalnoobezbeđen.

Tab. 6: Osnovna hemijska svojstva solonjec, lokalitet KumaneTab. 6: Main chemical properties of solonetz, Kumane location

HorizontHorizon

Dubinacm

Depth

pHCaCO3%

Humus%

P2O5 K2O ECe25°CmS/cm

Soli%

SaltspH

pasteH2O 1MKCl mg/100g

Aoh/E,na 0-13 5,90 4,60 0,00 6,05 7,3 87,6 0,71 0,03 5,57

Bt,na

13-36 7,86 6,38 0,27 1,69 1,5 17,6 2,69 0,14 7,07

36-58 8,20 6,87 0,00 1,48 5,4 23,4 3,60 0,19 7,69

58-85 8,93 7,30 0,42 0,83 6,4 28,0 2,15 0,17 8,21

85-114 9,31 7,40 7,92 0,43 3,1 20,0 0,93 0,13 8,62

Bt,naC,na 114-154 9,38 7,49 20,01 0,29 1,3 15,4 1,05 0,14 8,67

C,na 154-200 9,40 7,52 16,26 0,16 2,0 12,2 1,00 0,11 8,62

IspodhorizontasrelativnopovoljnimhemijskimsvojstvimanalaziseBt,nahorizont,kojisekarakterišejakoalkalnomreakcijom,spH-vrednostimaiznad9.Sadržajkalcijumkarbonata sepovećavaodpovršine inajviše je zastupljenu slojuod114do154cm.Sadržajukupnihvodorastvorljivihsolisetakođepovećavasadubinom,azonanjihovemaksimalne akumulacije (0,19%) je u sloju od 36 do 58 cmdubine.U istom sloju jeutvrđenainajvećavrednostECe25°Cod3,60mS/cm.JakosmanjenjesadržajahumusaibiogenihhranivauBt,nahorizontuukazujenaniskubiološkuaktivnostovoghorizonta.PrelazniBtC,nahorizontimajakoalkalnureakciju(pH-vrednost9,38).Odlikujesevisokimsadržajemkalcijumkarbonata,kojijeprisutansaoko20%,zatimnižimsadržajemukupnihvodorastvorljivihsoli,biljnihhranivaihumusa.Rastresitimatičnisupstrat-pretaloženiles,odnosnoC -horizont, sadržimanjekalcijumkarbonata i soli,uodnosunaBtC,nahorizont.Uperioduistraživanjanivopodzemnevodesenalazionadubinivećojoddvametrauodnosunapovršinuterena.PremaKovdi,1947,(cit.Živković,1965)maksimalnakoličinakalcijumkarbonatasenalaziuzonineposrednoiznadoscilacijenivoapodzemnevode.Povećansadržajkalcijumkarbonataunašimistraživanjimajeutvrđennadubiniod114do154cm,imožesekonstatovatidajenivopodzemnevodeosciliraodotedubine.


26 27

Tab. 7: Sadržaj adsorbovanih katjona solonjec, lokalitet KumaneTab. 7: Adsorbed cations content in solonetz, Kumane location

HorizontHorizon

Dubinacm

Depth

adsorbovanikatjoniadsorbedcations

adsorbovanikatjoniadsorbedcations

Ca++ Mg++ K+ Na+ Ca++ Na+

meq/100gzemljištameq/100gsoil %

Aoh/E,na 0-13 6,23 3,00 1,72 0,88 52,66 7,43

Bt,na

13-36 10,37 7,14 0,45 7,73 40,36 30,08

36-58 12,47 10,02 0,57 10,26 37,42 30,79

58-85 14,45 12,18 0,67 13,45 35,46 33,00

85-114 36,05 12,15 0,50 11,91 59,47 19,65

BtnaC,na 114-154 35,80 11,48 0,42 9,88 62,17 17,15

C,na 154-200 33,38 11,12 0,35 6,98 64,4 13,46

Kod ispitivanog solonjeca utvrđen je najmanji sadržaj adsorbovanog kalcijumaod6,2meq/100gupovršinskomAoh/Ehorizontu(Tab.11).Postepenopovećanjesadržajajonakalcijumaseuočavasapovećanjemdubine,imaksimalnisadržajod36meq/100gjeutvrđennadubiniod85do154cm,uBt,nahorizontu.Sadržajadsorbovanogmagnezijumajeuodnosunasadržajkalcijumaznatnonižiisadubinomsenjegovsadržajpovećava.Adsorbovanijonikalijumanajvišesuzastupljeniupovršinskomhorizontusasadržajemod1,70meq/100g,audubljimhorizontimasamanjeod1meq/100g.Najnižisadržajadsorbovanognatrijumakonstatovan jeupovršinskomsloju (0,88meq/100g),doksesadubinompovećavasamaksimalnimsadržajemod13,45meq/100guBt,nahorizontunadubiniod58do85cm.Uhorizontimaod13do85cm,adsorbovanijoninatrijumasuzastupljenisaoko30%,aadsorbovanijonikalcijumasaoko40%.

3.2.3. Popravka solonjeca Teoretskepostavkemelioracijaalkalnihzemljištaunašimagroekološkimuslovimasudetaljno razrađene.Potrebnovremezamelioracije zemljištatipasolonjecazavisiod klimatskih uslova, primenjenih meliorativnih mera, kao i stepena do kojeg sežele popraviti njegova svojstva, što znači, da primenameliorativnihmeramora bitizasnovanana specifičnosti svake zemljišne tvorevine, kao inaklimatskim faktorima

datog područja, kako bi se meliorativnim merama postigao najveći pozitivanefekat melioracija u što kraćem vremenskom periodu uz ekonomsku opravdanost.Fundamentalne meliorativne mere za poboljšanje svojstava solonjeca, u našimagroekološkimuslovimapodrazumevaju primenuhemijskogmeliorativnog sredstva,rastresanje zbijenog, monolitnog Bt,na horizonta, postavljanje drenaže i otvorenekanalske mreže, navodnjavanje, meliorativno đubrenje mineralnim i organskimđubrivima, izbor i gajenje odgovarajućih biljnih vrsta. Vrsta melioracija zavisi odklasifikacije solonjecapremameliorativnojgrupikojojpripada,u zavisnostiodvrstesoli,sadržinekreča,reakcijesolonjecaimoćnostipojedinihhorizonata. Imajućiuvidudasesolonjecprostirenaoko80000hektarauAPVojvodiniidajenajzastupljenijiodhalomorfnihzemljištatenjenajvećibrojnaučnihistručnihradovajeurađennaosnovurezultata ipitivanjaovogzemljišta.Uciljupoboljšanjasvojstavasolonjecaiuključivanjameliorisanihpovršinaufondobradivihzemljišta1981.godinepostavljenjestacionarniogledupolju,nalokalitetuKumane.

Slika 9. Ogledno polje “Kumane”

OsnovnekarakteristikeOglednogpolja“Kumane” Naosnovuterenskihilaboratorijskihistraživanja,utvrdjenesuhemijskeiagrotehničkemeliorativnemere (količina fosfogipsa, količina djubriva, sistemobrade, izbor useva),kojesuprimenjene1981.godinenapostavljenomogledu,sasledećimvarijantama:

1.Kontrola(samoplitkapovršinskaobrada-tanjiranje);2.Razrivanjena50cmdubine;3.Razrivanjena50cmdubine+25t/hafosfogipsa.

Uperiodu1982-1984.godinenaogledusugajenisledećiusevi:sirak,suncokret,ozimiječam,ozimapšenicailucerka. Utoku1984/85.godineizvršenajerekonstrukcijaogleda,zbogpostavljanjacevnedrenažeiotvorenekanalskemreže.


28 29

Nakonrekonstrukcijenaogledusupostavljenesledećevarijante:1.Razmakdrenova20m+50t/hafosfogipsa+razrivanjena50cm2.Razmakdrenova20m+25t/hafosfogipsa+razrivanjena50cm3.Razmakdrenova10m+50t/hafosfogipsa+razrivanjena50cm4.Razmakdrenova10m+25t/hafosfogipsa+razrivanjena50cm5.Prirodnipašnjak

Količine gipsa, koje supotrebne za sniženje alkalitetau vojvođanskim slatinamaodređenesudvemanovijimmetodama:1.Naosnovusadržajaadsorbvanognatrijumaikapacitetanjegoverazmenei2.DirektnimodređivanjempoSchoonoverutzv.gypsumrequirement. Na osnovu ovih određivanja, proizilazi da su potrebne velike količinegipsazapopravkuvojvođanskihslatina(naročitokodsolonjeca)od9-25-55tonagipsa/hazaslojod30cmdebljine,dakleznatnovećenegoštosusedosadaprimenjivale. Ukupnapovršinaoglednogpolja”Kumane”iznosi2ha.

Slika 10. Dopremljeni fosfogips za melioraciju solonjeca na lokalitetu Kumane

Slika 11. Solonjec - pre primene meliorativnihmera i deo oglednog polja”Kumane”

U periodu od postavljanja ogleda pa sve do danas, analizirana su svojstvazemljišta i drenažne vode, kao i prinosi gajenih biljaka u cilju sagledavanja uticajaprimenjenihmeliorativnihmeranapoboljšanjesvojstavasolonjeca,odnosnonjegoveproduktivnosti.

Osnovnafizičkasvojstvameliorisanogsolonjeca Na osnovu zastupljenosti pojedinih mehaničkih čestica u slojevima varijantina kojima su primenjene meliorativne mere, može se zaključiti da je njihov udeoujednačeniji u poređenju sa istim dubinama kod kontrolne varijante. Povoljnijikvantitativniodnosmehaničkihčesticauslojevimameliorisanogzemljišta,anaročitou slojevima formiranog Р horizonta (moćnosti oko 30 cm) je posledica mešanja,homogenizovanja površinskog A/E humusno-akumulativnog eluvijalnog horizonta iiluvijalnog natričnogBt,na horizonta. Vrednostiukupneporoznosti su promenljive idirektnozaviseodzapreminskemasezemljišta.Unošenjemfosfogipsairazrahljivanjemzemljišta povećane su vrednosti ukune poroznosti, pre svega u površinskom slojuzemljištaod0-30cm(43,05-48,25vol.%)uodnosunakontrolnuvarijantu,prirodnipašnjak(43,39vol.%). Vazdušni kapacitet je ne samo pokazatelj obezbeđenosti zemljišta vazduhom injegoveaeracije,većodnjegoveveličinezavisemnogevodno-fizičkeosobinezemljišta.Određivanjeovevrednostivršisenaosnovupoznavanjaukupneporoznostizemljištaivodnogkapaciteta.Mnogiautoriističudazemljištačijijekapacitetzavazduhispod10 vol.%, a neki da je to granica ispod 6 vol.%, nisu povoljna za poljoprivrednuproizvodnju.Primenommeliorativnihmerabitnoseuticalonapovećanjekapacitetazemljišta za vazduh naročito površinskog sloja zemljišta (0-30 cm, 8,5-12,33 vol.%)kojiomogućavapotrebnukoličinuvazduhaza rast i razvojgajenihbiljaka.Vrednostibrzine vodosprovodljivosti (K-Darcy) ukazuju na poboljšanje vodosprovodljivostiprimenommeliorativnihmera.Utvrđenajeboljaavodosprovodljivostumeliorisanimslojevimazemljištauodnosunakontrolnuvarijantu.Dobijeni rezultatipotvrđujudasamokompleksnemelioracije,kombinacijompodrivanja,dubokogrigolovanja,cevnedrenaže ihemijskihsredstava,uvažavajući iprirodneuloveprogradacijeuslovljavajuuspešnupopravkuovihzemljita. Vodnirežimsolonjecajeuglavnomnepovoljansaaspektabiljneproizvodnje.Bezmerapopravkefizičkihsvojstavazemljištanemožeseuticatininavodneosobineovogzemljišta.Poznatojedajevodnirežimhalomorfnihzemljištaizuzetnološidapristupmelioracijamanemožebitijednostavan.Decenijskemelioracije,upotrebomfosfogisa,razrivanjemzemljišta,primenomcevnedrenaže,upotrebomstajnjakastvorilesuuslovezapromenufizičihasamimtimivodnihsvojstavaispitivanogsolonjeca.Upovršinskomsloju zemljišta do 30 cm na meliorisanim varijantama, naročito 1 i 3 sa količinom


3130

fosfogipsa50tha-1,vrednostiretencijevodepripritiskuod0,33barabilesunižeuodnosunavarijante2i4,aposebnouodnosunakontrolnuvarijantu.Nazemljištimatipasolonjecaniževrednostiretencijevodeukazujunaboljeusloveaeracijeiefikasnijekorišćenjevodeiztakvihzemljišta.Sličnisuodnosiretencijevodemeliorisanihvarijantipripritiscima6,25i15barauodnosunakontrolnuvarijantu. Saagronomskog stanovišta struktura zemljišta zauzima izuzetno značajnomestouodnosunaostalafizičkasvojstvazemljištazbogvelikoguticajanavodni,vazdušniitoplotnirežim,nahemijskeibiološkeosobinezemljišta,naporastkorenaipogodnostzemljištazaobradu.Poredoblikaiveličinestrukturnihagregataodnemanjegznačajaje i njihova stabilnost prema rasplinjavanju u vodi. Nestabilna struktura smanjujeinfiltraciju i brzinu vodopropustljivosti, povećava evaporaciju, pogoršava aeraciju iomogućuje stvaranje pokorice. Primena kompleksnihmeliorativnihmera ima za cilji poboljšanje strukture solonjeca kako bi se ovo zemljište moglo koristiti za biljnuproizvodnju.Kodispitivanogsolonjecaustanovljenojepostojanjeizvesnogstrukturnogstanjadokjezemljištesuvo,međutim,procesomvlaženjakoloidizemljištabubrečimese stvara monolitna masa. Sušenjem ove monolitne mase stvaraju se grudve kojese samo jačimmehaničkim udarom raspadaju u sitnije agregate. Vrednosti ukupnestabilnostimakroagregatanaispitivanimvarijantamaukazujudasumeliorativnemereimaleuticajanapoboljšanjestrukturesolonjecausvimispitivanimslojevimado50cmdubine.PremaklasifikacijiKačinskogslojeviod10do30cmdubinekodmeliorisanevarijantesekarakterišuizuzetnovisokomstabilnošću.

Osnovnahemijskasvojstvameliorisanogsolonjeca Primenommeliorativnih mera smanjena je alkalna reakcija zemljišta, a ukupnevodorastvorljive soli imaju tendenciju premeštanja u dublje slojeve. Vrednosti ECe25°C,kojesuutvrdjeneuslojevimameliorisanihvarijantiikontrolnevarijante,takodjepotvrdjuju da je pod uticajem meliorativnih mera povećan salinitet meliorisanogsolonjeca.Uskladuspovećanjemukupnihkoncentracijakatjona ianjonauvodnomekstraktumeliorisanihvarijantivećesuivrednostiECe25°C,zaokodvaputa,uodnosuna vrednostikoje su konstatovaneu slojevimakontrolne varijante.VrednostiSARupokazujudajepoduticajemmeliorativnihmerasmanjenarelativnaaktivnostNa+-jonaiz vodnogekstrakta zemljištauadsorpcionim reakcijamaukompleksu. IzmedjuSARvrednostiisadržajaadsorbovanognatrijumautvrdjenajevrlojakapozitivnakorelacija(r=0.76),asavrednostimaodnosaadsorbovanognatrijuma,koeficijentkorelacijeiznosir=0.71.Udeoasorbovanognatrijuma–ESP(uodnosunavrednostiCEC)jesmanjennaispod15%uskorosvimslojevimameliorisanihvarijanti.Rezultatiistraživanjapokazujudajeprimenameliorativnihmerauticalanapovećanjesalinitetaismanjenealkalitetameliorisanogsolonjeca.

Slika 12. Proizvodnja na solonjecu nakon melioracija


32 33

Slika 13. Unutrašnja i spoljašnja morfologija solođa na lokalitetu Mladenovo

3.1. Solonjec 3.3. Solođ

3.3.1 Osnovne morfološke osobineLokalitet: Mladenovo

Potez: Sv.PetariPavel,unaroduPirinčanopolje.

Nadmorska visina: ≈84m

Reljef: ravan, napovršiniprisutnedžombekaoposledicabubrenjaikontrakcije(gilgajreljef).

Vegetacija:prirodnatravnazajednicaukojojdominirajubiljkekojerastunavlažnimi močvarnim terenima: Lotus corniculatus (L.) - obični zvezdan,, Lythrum salicaria(L.)-velikavrbica,,Schoenoplectuslacuster(L.)Palla-žuka,Astersalignus(Willd.)-zvezdan,Rumexsp.-štavalj,Inulabritanica(L.)-utrenicamaljava,rodinjak,Lysimachianummularia(L) - travaodmetilja,Sonchusasper(L.)Hill–gorčikarapava,Bidenstripartitus(L.)-kozjirogovi,Festucasp.-vijuk,vlasulja,Lycopusexaltatus(L.)-vučjanoga,Carexvulpina(L.)-lisičijaoštrica,Astertripolium(L.)–zvezdan.

3.3.SOLOĐ

Aoh (0-8 cm) - ohrični akumulativno-humusni horizont sa rđastim mazotinama i crnosmeđim konkrecijama. U suvom stanju žuto sive boje (2,5 Y 5/3), i maslinasto smeđe boje (2,5 Y 4/4) u vlažnom stanju. Po teksturi je glinovita ilovača, sitnozrnaste i praškaste strukture, beskarbonatan, jako prožet žilicama travne vegetacije.Eg (8-20 cm) - eluvijalni, pseudoglejni horizont, sa rđastim mazotinama i crnosmeđim konkrecujama, u suvom stanju žuto sive boje (2,5 Y 5/3), i tamno sivo čute boje (2,5 Y 4/2) u vlažnom stanju. Po teksturi je ilovasta glina, prizmatične strukture, tvrd i zbijen, beskarbonatan, slabije prožet žilicama vegetacije.Btg (20-71 cm) - iluvijalni, argiluvični horizont, sa znacima pseudooglejavanja u vidu rđastih mazotina i crnosmeđih konkrecija, mramoriran, veoma tvrd i zbijen. U suvom stanju tamno žute boje (2,5 Y 6/3), i maslinasto smeđe boje (2,5 Y 4/3) u vlažnom stanju. Po teksturi je ilovasta glina, stubaste strukture, beskarbonatan.C(71-110 cm) - pretaloženi les, u suvom stanju svetlo žute boje (2,5 Y 7/3), i mutno žute boje (2,5 Y 6/4) u vlažnom stanju. Po teksturi je glinovita ilovača, masivne strukture, jako karbonatan.CG(110-138 cm) - prelazni horizont sa znacima oglejavanja. U suvom stanju svetlo žute boje (2,5 Y 7/3), i žuto sive boje (2,5 Y 5/4) u vlažnom stanju. Po teksturi je glinovita ilovača, masivne strukture, jako karbonatan.Gso(138-165 cm) - glejni horizont sa znacima sekundarne oksidacije u vidu rđastih mazotina U suvom stanju sivo žute boje (2,5 Y 7/2), i sivo žute boje (2,5 Y 6/2) u vlažnom stanju. Po teksturi je glinovita ilovača, masivne strukture, jako karbonatan.

34 35

3.3.2. Osnovne fizičke i hemijske osobine Morfologiju solođa karakterišu njegove tipske karakteristike. Moćnost njegovihhorizonatajeodrazintenzitetaprocesaosolođavanjaagrađuprofilačinesledećihorizonti:- A,humusnoakumulativnihorizont,moćnosti15-20cm,tamnosmeđe boje,laminoformnestrukture;- Eg,eluvijalni,osolođeniizbledelihorizont,moćnosti15-20cmuzavisnosti odintenziteta–dubineosolođavanja,grudvičastestrukture, možebitipseudooglejensaznacimasmeneoksido- redukcionihuslovausladstagnacijepovršinskevode;- Bt,argiluvičniiluvijalnihorizont,moćnosti70-80cm,krupnogrudvastestrukture, rudosmeđeboje;- CG,horizontoglejenimatičnisupstrat,poteksturilakaglinadoglina, grudvaste strukture.

Fizička svojstva – Solođi se karakterišu izraženom teksturnom diferencijacijomPovršinskislojevisuneštolakšegsastavaipripadajulakojglini iliglinovitoj ilovačisaoko25%gline.Bhorizontikojiseprotežudopreko100cmdubine,pripadajuteškojglinisapreko45%do57%frakcijegline.Tačkavenjenjakrećeseod10–20%težinskih,avodnikapacitetkoji jeodređennaosnovuretencijevlagepripritiskuod1/3atm.,variraugranicamaizmeđu30i38%tež.

Strukturasolođasepriličnorazlikujeodstrukturesolonjeca,naročitouBhorizontima.Naime,utokuprocesaosolođavanja,uuslovimapojačanevlažnosti,poredprodužnogispiranjasoli,krozvertikalnepukotine,izmeđustubova,mehaničkisepremeštajukoloidnečesticenavećudubinu,usledčegasestuboviruše,asnjimaikarakterističnastubastastruktura.OtudasuBhorizontisolođarazvučeninanižeidobijaju,uglavnom,poliedričnuili grudvastu strukturu. BC horizonti ispoljavaju orašastu strukturu. Oglejeni slojevimatičnogsupstrata(Cg)sugrudvasteiliunekimslučajevima,neizraženestrukture.

Hemijskasvojstva–Osnovnehemijskekarakteristikeovogzemljištasudesalinizacija,dealkalizacijaiulazakvodonokauadsorptivnikompleks(do53%),tepromenareakcijezemljištakojapostajekiselanaročitoupovršinskimhorizontima.Gornjislojevisolođasukiselereakcije,uispranimslojevimapHvrednostisekrećuod5,2do6,95.Donjisupakslojevislabodoumerenoalkalnereakcije(7,7–8,4pH).NiskepHvrednostiposledicasuprodužnogispiranjaihidrolize,asatimuvezipovećanjakoncentracijevodonikovihjona.Profilisolođasupotpunobeskarbonatnido100cmdubine.Slabapojavakrečavezanajetekzaprveslojevematičnogsupstrata,štoznačidajeprocesispiranjauovimzemljištimapriličnopodmakao.Količinahumusajemalaiupovršinskimhorizontimasekrećeod1,67%do2,46%.Količinaukupnihvodorastvorljivihsolijesasvimneznatna

(od0.3do1,3Mmhos/cm),salinitetizraženu%od0,03–0,12.Odvodorastvorljivihkatjonanajzastupljenijijenatrijumaodanjonasulfati.Kapacitetadsorpcijejenajmanjiupovršinskimhorizontima(12-21meq/100g),dokseuBhorizontimakrećeod20–40meq/100g.Odglinenihmineraladominira ilit.Sadržajadsorbovanognatrijumauprofilusolođajeuvekmanjaod15%tesemožezaključitidajeaktivnostnatrijumausolođimazanemarljivaizamenjenaaktivnošćuvodonika.

Graf.1 Mahanički sastav solođa

3.3. Solođ3.3. Solođ

36 37

Hori-

zont

Vred

-no

stiMoć-

nost

cm

Prav

a gustina

g/cm

3

Zapre-

min

ska

gustina

g/cm

3

% pora

Retencija

vode

na

33.77k

N/m

2

Retencija

vode

na

633.28kN

/m2

Retencijavo

de1519.87k

N/m

2Kapaci-

tetza

vazduh

%

Fiziološki

koris

na

voda %

K-Da

rcy

cm/sec

mas

.%

vol. %

mas

.%

vol. %

mas

.%

vol. %

Aoh

min

.6

2.37

1.08

46.4

429.05

33.4

112

.32

14.1

710.95

13.55

0.32

19.86

4,75*10-4

max

.23

2.85

1.43

57.72

45.68

49.33

21.29

22.99

17.3

318

.72

24.3

130.62

1,10*10-3

sr.vr.

132.

671.

2752.34

34.65

43.6

715.32

19.32

13.01

16.35

8.67

27.3

31,38*10-3

Egm

in.

122.

621.25

37.79

26.49

36.56

10.26

14.1

69.89

13.65

0.00

22.49

9,84*10-5

max

.24

2.94

1.63

57.48

34.19

53.66

16.4

226

.76

14.10

22.2

318

.23

31.54

5,57*10-4

sr.vr.

182.79

1.47

47.00

31.03

45.85

13.92

20.71

12.3

418.19

1.14

27.6

63,31*10-4

Btg,n

am

in.

192.49

1.53

38.55

26.69

43.7

711

.36

18.6

312

.11

19.86

0.00

20.73

0.00

max

.65

2.84

1.69

43.1

736

.61

60.41

19.88

33.60

20.22

30.94

0.00

29.86

2,62*10-4

sr.vr.

472.

731.

6340.28

32.20

52.40

16.89

27.52

16.2

826

.46

0.00

25.94

2,24*10-4

BCG

min

.22

2.58

1.41

35.66

28.25

39.83

10.59

14.93

8.52

12.01

0.00

25.47

6,56*10-5

max

.67

2.95

1.66

51.55

36.70

60.92

20.80

34.53

18.8

631

.31

11.7

136

.81

1,97*10-4

sr.vr.

392.

821.55

45.03

33.2

351.50

14.96

23.45

13.6

621

.42

0.00

30.08

2,78*10-4

CGm

in.

272.

731.45

36.65

7.77

12.98

2.62

4.38

3.62

6.05

0.00

6.93

0.00

max

.79

2.90

1.78

49.83

35.14

62.55

18.3

132.59

15.80

28.1

229.44

36.89

7,87*10-4

sr.vr.

562.

841.

6242

.84

27.8

245.04

12.2

319.98

11.19

18.2

60.00

26.7

73,94*10-4

Tab. 9 Minimalne, maksimalne i srednje vrednosti osnovnih hemijskih svojstava solođa

Horizont VrednostipH

CaCO3%

Humus%

N%

mg/100gzem.

1M KCl H2O P2O5 K2O

Aoh min. 4.79 6.11 0.00 1.87 0.12 3.20 14.50

max. 6.17 6.73 0.00 8.63 0.57 61.70 41.00

sred.vr. 5.52 6.47 0.00 4.46 0.29 14.45 26.25

Eg min. 4.35 5.20 0.00 1.66 0.11 2.10 14.50

max. 6.02 7.66 0.17 2.80 0.19 59.10 39.00

sred.vr. 4.94 6.27 0.03 2.14 0.14 14.56 20.60

Btg min. 4.90 6.37 0.00 0.79 0.05 1.40 13.50

max. 7.60 9.15 4.60 1.06 0.07 38.70 22.50

sred.vr. 5.84 7.50 0.77 0.91 0.06 11.47 18.33

BCG min. 5.93 7.32 0.00 0.42 0.03 1.00 6.00

max. 8.20 9.59 36.84 0.71 0.05 13.80 17.00

sred.vr. 7.30 8.52 21.42 0.56 0.04 6.42 10.33

CG min. 6.99 7.98 2.30 0.14 0.01 1.10 4.00

max. 8.00 9.25 54.42 0.35 0.02 9.40 15.00

sred.vr. 7.51 8.66 16.96 0.24 0.02 4.24 9.40

3.3.3. Popravka solođa Solođi predstavljaju uglavnom slaba staništa niske prirodne plodnosti, koja seprvenstveno zbog izrazite teksturne diferencijacije, nepovoljnih fizičkih i vodno-fizičkih svojstava naročito u B horizontu, malog kapaciteta adsorpcije, niskogsadržajahraniva,sklonostikabubrenjuistvaranjupokorice,otežanoiskorišćavajuupoljopivredi.Popravkusolođaotežavaikompleksnostzemljišnogpokrivača,sobziromda seoniobično javljaju zajedno sa solonjecima, solončacima, ritskimzemljištimai dr. Zato iskorišćavanje solođa u poljoprivredi zahteva primenu kompleksnihmeliorativnih mera (planiranje reljefa, uređenje vodnog režima, duboka obrada,unošenje organskih i mineralnih đubriva kao i kalcizacija na izrazitim solođima igipsovanjenaosolođenimsolonjecima).

Tab.

8 M

inim

alne

, mak

simal

ne i

sred

nje

vred

nosti

vod

no-fi

zički

h sv

ojst

ava

solo

đa

3.3. Solođ3.3. Solođ

Kao što se iz dosadašnjeg razmatranja moglo videti vojvođanske slatine suprilično osobenih, specifičnih svojstava. U pogledu poljoprivredne proizvodnje, tosuzemljištanesigurneplodnostiiniskihprinosa,uvećinislučajevaneproduktivnaiograničenoiskcrišćena isvrstanausedmubonitetnuklasu,odnosnouzemljištasaznačajnimograničenjimazaintenzivnubiljnuproizvodnju.Stanjehranljivihsastojakauslatinamajenanivouslabeobezbeđenosti,štojeposledicaoskudnemikrobiolškeaktivnostiunjima. Sadržajhumusavarirauširokimgranicamakodsolončakaod1-4%,kodsolonjecaod2-1%,kodsolođaod1,5-2,5%.Zbograstvorljivostihumusnihjedinjenja,uslatinamaova najvažnijamaterija po život zemljišta osiromašuje. Sprečavanje rastvorljivostihumusajeupravosastavnideopopravkeslatina,tj.daseNa-humatipretvoreuCa-humate,štosepakpostižegipsovanjemilikalcifikacijom.Sadržajukupnogazotaunašimslatinama jeuskladusasadržajemhumusaunjima, tj.ontakođevariraod0,05-0,40%. Sadržaj pristupačnog fosforaunašim slatinama jeuglavnomnizakod0,5-6mg.P2O5/100g.Pristupačnikalijumjepristupačanudovoljnimkoličinama,aliseonipakjavljaujednomnepovoljnomodnosusanatrijumom.Izovogasledidasenašeslatineočiglednokarakterišusamovisokimsalinitetomialkalitetomvećivrloslabomplodnošću.

4. MOGUĆNOST KORIŠĆENJA HALOMORFNIH ZEMLJIŠTA

4. Mogućnost korišćenja halomorfnih zemljišta

38 39

Zbog svoje različitosti naše slatine pružaju raznovrsne uslove i mogućnostiiskorišćavanja. S obzirom na to da se neke slatinemogu rentabiino koristiti i bezprethodnihmelioracija,možesegovoritioekstenzivnomiintezivnomnačinunjihovogiskorišćavanja. Zbog loših fizičkih osobina (težak mehanički sastav, loša struktura, slabavodopropustljivost) obrada slatina je prilično teška i komplikovana. S tim u veziističu se dva vrlo važna momenta: vreme i dubina obrade. Prema dosadašnjemiskustvu,uklimatskimuslovimaVojvodineodgovarajuće,povoljno stanjevlažnostiuslatinamasejavljanačešćeodsredineseptembradopočetkaoktobra.Posleovogroka jesenjekiše, koje zatimslede,dovodekvalitetnooranjeupitanje.Upogledudubineoranjanaslatinamapostojeogrančenja,jersekodnašihnajrasprostranjenijihslatinagrosolinalaziuBhorizontu,kojiobičnopočinjena10-20cmodpovršine.Dubljomobradomiznosilibisenapovršinunesamosiroviibiološkineaktivnislojevivećištetnesoliunjima,dokbigornji ispranislojevidospelinadnobrazde.Uciljupostepenogprodubljivanjaoranicedošaobiuobzirpodrivaččijasefunkcija ističekaovrloznačajnapriobradislatina. Nakrajusejošjednomnapominjedapostojiidaljećepostojatiozbiljniproblemislatina, alkalizovanih i dealkalizovanih zemljišta, čije će privođenje kulturi trajatidecenijama, zato bi trebalo ozbiljno nastojati na koordinaciji stručnih snaga svihinstitucija koje su zainteresovane da reše ovaj problem. Naime, zaslanjivanje kaoi svaki drugi pedogenetski proces traje neprekidno i pod izvesnim okolnostimauopšteneodsustvuje.Prestajesamouonimslučajevimakadamupozitivnaljudskaintervencijamenjapravac.

40 41

Velika tolerantnost Srednjatolerantnost Mala tolerantnost

Povrtarske kulture

EC,x 103 = 12BetavulgarisL.subsp.

esculentaBrassicaoleraceavar

acephalaDCAsperagusofficinalisL.SpiniceaoleraceaL.

EC,x 103=10

EC,X 103=10Solanumlyco-persicumL.

Brassicaoleraceabotryctissspasim-plexLizg.

BrassicaoleraceacapitataBrassicaoleraceabot-rytiscauliflorassp.abortivaLizh.

LactucasativaL.Zeamayssaccharata

SolanumtubersumL,DaucuscarotaAlliumcepaL.

PisumsativumCucurbitamaximaDuch.Cucumissativus

EC,x 103 =4

EC,x 103 = 4 Rhaphanussativusvar

radicuaPers.ApiumgravesolleusvardulceDCboranija

EC,x 103 = 3

Krmne biljke

EC,x10s=18DistichlisepicataGreene

Cynodondacty-lonPers.Bromus

unioleidesHBKAgropirontene-rumVazeyHordeum—

vulgare (sono)

EC,x 10s = 12

EC,x 10s = 12 Melilotus albus

Trifoliumagrari-cumL.Lolium perenne L. Paspalum dilata-tumPoiretSorgumvulgaresudanenseStapf.

MedicagoSativaFestucaelatiorL.Secale

cereale(seno)Triticumsp.(seno)AvenasativaL.(seno)

DactilisglomerataL.BoutelouagracilisFestucaPratensisL.Phalarisarundi-naceaTrinBromusinermis

Leyss.AvenaelatiorMelilotus

indicusAll

EC,x 10s = 4

EC,x 10s = 4Trifolium repens L.

AlopecuruspratensisL.TrifoliumhybridumTrifcliumpratense

Trifolium repens L. var.latusSanguisorba

minorScop.

EC,x 10s = 2

Velika tolerantnost Srednjatolerantnost Mala tolerantnost

Ratraske kulture

EC,x 103 = 16 Hordeum vulgare(zrno)

BetavulgarisL.var.saccariferaBrassicanapusL.fioleiferaGossipium

herbaceumL.

EC,x 103*=10

EC,x 103*=10Ruta graveolens L. ssp. hortiensisGauss(zrno)Tritucumsp.(zrno)Avenasative(zrno)

GrizasativaL.SorghumvulgarePers.

(zrno)ZeamaysLinum

usitatissimumL.HoliantusannusL.RecimuscommunisL.

EC,x 103*=6

EC,X 103 = 4Viciafaba L.

Voćarske kulture

PhhoenixdactyliferaL.

PunicagranatumL.FicuscaricaL.

Olea europaea L.

Vitisgen.L.

Cucumismelo,varcantalupensisNaudin.

PyruscommunisL.Naudin.

Pyrus maalus L. Citrus aurana-tumvarsinensisvarcantalupensisL.Cucumismelo,Citrus randis

OsbeckPrunusdomesticaPrunusdomesticaL.Amygdaluscommunis

PrunusarmeniacaPrunuspersicaFragariagen.CitrhuslikoniaOsbeck

PerseagratissimaGearth


Tab . 10 Relativna tolerantnost poljoprivrednih kultura prema solima

1 Brojevi navedeni za EC, x 103 su vrednosti za električnu provodljivost saturacionog ekstrakta zemljišta u milirecipromima na santimetar na 250C koji su dovedeni u vezi sa 50-procentnim opadanjem prinosa.


42

Literatura

Literatura1. Belić,M.,Hadžić,V.B.,Nešić,L.M.(2004)KarakteristikehalomorfnihzemljištaBanataimogućnostinjihovog intenzivnijegkorišćenja.ZbornikradovaInstitutazaratarstvoipovrtarstvo,(40):73-892. Belić,M.(1999)Uticajmeliorativnihmeranaadsorptivnikomplekssolonjeca. NoviSad:Poljoprivrednifakultet,doktorskadisertacija3. Belić,M.,Nešić,LJ.,Sekulić,P.,Vasin,J.,Dozet,D.(2005):Mogućnostizgradnjeribnjakanahalomorfnimzemljištima, “Melioracijeuodrživojpoljoprivredi”Poljoprivrednifakultet,Departmanzauređenjevoda,NoviSad, Tematskizbornikradova,str.109-118.4. Belić,M.(2005)Effectofamendmentpracticesonmechanicalcompositionandadsorptivecomplexofthesolonetzsoil. Savremenapoljoprivreda,54(3-4):47-515. MilivojBelić,LjiljanaNešić,MiodragDimitrijević,SofijaPetrović,BorivojPejić(2006):Poglavljeumonografiji: Prirodnemineralnesirovineimogućnostnjihoveupotrebeupoljoprivrednojproizvodnjiiprehrambenojindustriji; Uticajpromenavodno-fizičkihsvojstavasolonjecaprimenomfosfogipsanaprinosikomponenteprinosapšenice. str.165-178.UDK:631.445.53:631.821633.11-18Savezpoljoprivrednihinženjeraitehničara,Geoinstitut,Beograd6. FILIPOVSKI,G.(1959)Geneza,evolucijainaučnaosnovamelioracijeslatinaOvčegpolja.Doktorskadisertacija7. Miljković,N.(1963)Karakteristikevojvođanskihslatina.NoviSad:SavezvodnihzajednicaNRS8. Miljković,N.S.(1996)Osnovipedologije.NoviSad:Prirodno-matematičkifakultet-Institutzageografiju9. MolnarI.(2002)Popravljanjeikorišćenjehidromorfnihzemljišta.PoljoprivrednifakultetNoviSad,2002.10. Nešić,Lj.M.(2002)Svojstvasolođainjegovomestouklasifikacijizemljišta. NoviSad:Poljoprivrednifakultet,doktorskadisertacija11. Nešić,Lj.,V.Hadžić,P.Sekulić(2003):Sadržajrazličitihoblikagvožđaialuminijumauzemljištutipasolođ. ZbornikradovaNaučnogInstitutazaratarstvoipovrtarstvo,NoviSad,sveska39,str.109-117.12. Nešić,Lj.,VladimirB.Hadžić,NikolaM.Kostić(2003):MineralogicalcompositionofSolod, ZbornikMaticesrpskezaprirodnenaukeNo105,71-85,MaticaSrpska,NoviSad.13. Nešić,Ljiljana:Kvantitativneikvalitativnekarakteristikehumusasolođa.Letopisnaučnihradova,god.28(2004), broj1,YUISSN0546-8264,PoljoprivrednifakultetNoviSad,str.16-24.14. Nešić,Lj.,Hadžić,V.(2005)::Procesisalinizacijeialkalizacijekodsolođaisolonjeca. XIKongresDruštvazaproučavanjezemljištaSrbijeiCrneGore:Zemljištekaoresursodrživograzvoja, Plenarnireferatiiabstrakti,Budva,13-16septembar,2005,str.156.15. Richards,L.A.(1966)Ispitivanjeimelioracijezasoljenihizaalkaljenihzemljišta,Zadružnaknjiga,pp.187.16. Škorić,A.(1986)Postanak,razvojisistematikatla.Zagreb:Fakultetpoljoprivrednihznanosti17. Škorić,A.,Filipovski,G.,Ćirić,M.(1985)KlasifikacijazemljištaJugoslavije. Sarajevo:AkademijanaukaiumjetnostiBiH-Odjeljenjeprirodnihimatematičkihnauka,Posebnaizdanja,knjiga7818. Živković,B.(1954):GipsovanjesodnihslatinauVojvodini,Arhivzapoljoprivrednenauke,1619. Živković,B.(1965):Problemzaslanjivanjaiuporednekarakteristikenormalnihzemljišta,zemljištauzaslanjivanju isolončakauVojvodini,Savremenapoljoprivreda,Posebnoizdanje,br.5,NoviSad20. Živković,B.,Nejgebauer,V.,Tanasijević,Đ.,Miljković,N.,Stojković,L.,Drezgić,P.(1972)ZemljištaVojvodine. NoviSad:Institutzapoljoprivrednaistraživanja

Evropskuunijučine28zemaljačlanicakojesuodlučilidapostupnopovežusvojaznanja,resurseisudbine.Zajedničkisu,tokomrazdobljaproširenjautrajanjuvišeod50godina,izgradilezonustabilnosti,demokratijeiodrživograzvoja,zadržavajućipritomkulturnuraznolikost,tolerancijuiličneslobode.Evropskaunijaposvećanajedeljenjusvojihpostignućaisvojihvrednostisazemljamainarodimaizvansvojihgranica.

Ova publikacija izrađena je uz pomoć EU. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost nosioca ovog projekta i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledište Evropske unije.

ProjekatfinasiraEU ThisprojectisfundedbytheEuropeanUnion

Documents

POPRAVKA HALOMORFNIH ZEMLJIŠTA - agroekologija.com · podzemnim, a ređe i površinskim vodama koje su zaslanjene i/ili alkalizovane. Prema Prema modifikovanojklasifikaciji zemljišta