PSS „SOMBOR“ DOO SOMBOR

Poljoprivredni informator

Sombor, Novembar 2013.godine

2

Poljoprivredni informator

Sombor, novembar 2013.

PSS „SOMBOR“ SOMBOR

3

Smiljka Mojsović, dipl.ing.

Značaj kontrole plodnosti zemljišta

Savremena poljoprivredna proizvodnja je nezamisliva bez upotrebe mineralnih đubriva. Svedoci smo sve veće upotrebe različitih formulacija kompleksnih mineralnih đubriva, raznih mešanih đubriva i sl. Posebno je uočljiva povećana upotreba azotnih mineralnih đubriva, koja se kao što znamo descedentnim migracijama vode premeštaju u dublje slojeve zemljišta, dospevajući tako do podzemnih akumulacija ili do površinskih vodotokova, na taj način zagađujući životnu sredinu, s jedne strane, a s druge strane prekomernom upotrebom dolazi do gubitaka azota , neefikasnog korišćenja od strane biljaka , pa samim tim i ekonomskih gubitaka za gazdinstvo.

Zemljište sadrži nejednake količine neophodnih elemenata, a i njihovo iskorišćavanje od strane biljaka je različito. Biljke nisu u stanju da koriste celokupnu količinu hraniva zemljišta za svoje potrebe. Razlog tome je što se u zemljištu stvaraju razna jedinjenja nejednake rastvorljivosti, a samim tim i pristupačnosti za biljke. Rastvorljive, pristupačne količine hraniva u zemljištu su ograničene, a pored toga iz zemljišta se gube, odnose prinosima, erozijom, drenažnim vodama i drugo. Sve ovo doprinosi da se zemljište postepeno iscrpljuje, pa gajene biljke ne nalaze dovoljno hrane, što dovodi do zastoja u porastu, razviću , a nakraju i do smanjenja prinosa i njihovog kvaliteta.

Da bi se održala plodnost zemljišta nameće se potreba nadoknađivanja iznetih elemenata prinosom iz zemljišta đubrenjem. Pored toga primenom đubriva se nadoknađuje prirodni nedostatak hranljivih elemenata u zemljištu. Zahvaljujući tome, đubrenjem se povećava prinos i poboljšava kvalitet proizvoda gajenih biljaka, kao i njihova otpornost prema bolestima, suši, niskim i visokim temperaturama i dr. Svake jeseni neophodno je izvršiti kontrolu plodnosti zemljišta na što većem broju parcela. Kontrola započinje pravilnim uzorkovanjem zemljišta. Već u toku letnjih meseci, nakon skidanja strnina, počinje

4

uzorkovanje koje se produžava duboko u jesen , sve do skidanja kasnih okopavina kao što su šećerna repa i kukuruz. Ipak najbolje je uzorkovati zemljište nakon strnina , jer strnine ujednačeno sa cele parcele iznose hraniva.

Nakon pravilnog uzorkovanja zemljišta pristupa se agrohemijskoj analizi zemljišta gde se ispituju osnovni parametri kao što su : pH vrednost, sadržaj humusa, CaCO3, lakopristupačnog fosfora i kalijuma. U prilogu su date tabele sa klasifikacijom zemljišta prema sadržaju ovih parametara.

Klasifikacija zemljišta prema pH vrednosti po Thun-u

Reakcija u 1 M KCl Klasa zemljišta < 4,5 jako kisela

4,51 - 5,50 kisela 5,51 - 6,50 slabo kisela 6,51 - 7,20 neutralna 7,21 - 8,20 slabo alkalna

> 8,20 alkalna

5

Klasifikacija zemljišta prema obezebeđenosti u lakopristupačnom P i K (po Manojloviću i sar. 1988) mg/100g

Sadržaj AL-P2O5 i AL-K2O (mg/100g zemljišta) Klasa zemljišta

< 5 vrlo siromašna 5,01 - 10,00 siromašna 10,01 - 15,00 srednja 15,00 - 25,00 optimalna 25,01 - 50,00 visoka

50,01 - 100,00 vrlo visok do štetan sadržaj > 100,00 toksičan sadržaj

Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u humusu (po Gračanin/Škorić 1961) %

Sadržaj humusa % Klasa zemljišta

< 1 vrlo slabo humozna 1,01 - 3,00 slabo humozna 3,01 - 5,00 humozna 5,01 - 10,00 jako humozna >10,01 vrlo jako humozna

Klasifikacija zemljišta prema sadrzaju CaCO3

Sadržaj CaCO3 Klasa zemljišta 0 beskarbonatno

0,01 - 2,00 slabo karbonatno 2,01 - 5,00 srednje karbonatno

5,01 - 10,00 karbonatno >10,01 jako karbonatno

U regionu Sombora u toku je prijem uzoraka i vrši se agrohemijska analiza zemljišta. Vrednosti sadržaja humusa najčešće se kreću oko 3%, pH vrednost zemljišta je blagoalkalna, dok sadržaj CaCO3 varira između 5 i 15% što naša zemljišta svrstava u karbonatna ili jako karbonatna po navedenoj klasifikaciji.

6

Sadržaj lakopristupačnog fosfora i kalijuma je u zoni optimalnog sadržaja iako se na nekim parcelama može naći veoma nizak ili visok sadržaj van datih okvira. Nakon urađenih agrohemijskih analiza PSS Sombor daje preporuke đubrenja u skladu sa dobijenim rezultatima, zahtevima različitih kultura, te ciljanom prinosu. Jelena Ivan,dipl.ing. Olivera Sekulić, dipl.ing. Zoran Boca, dipl.ing.

Đubrenje stajnjakom

Od svih organskih đubriva najviše se primenjuje stajnjak, jer se on proizvodi na svakom gazdinstvu koje ima stoku. Važno je stajnjak po parceli rasturiti što je moguće ravnomernije, jer u suprotnom može kasnije da dođe do nejednake bujnosti useva i poleganja gde je bačena veća količina ovog đubriva. Stajnjak treba rasturati neposredno pred osnovnu obradu zemljišta i odmah ga treba zaorati. Ukoliko se stajnjak rastura mnogo ranije od zaoravanja nastaju veliki gubici azota. Ako se stajnjak rastura 24 h pre zaoravanja gubici su 6-30 %, za 4 dana 15-56 %, a za tri meseca 26-60 %. Ako se stajnjak izveze na parcelu u vreme kada se neće zaoravati treba ga ostaviti na gomili na kraju parcele i pokriti slojem zemlje do vremena zaoravanja. Dubina zaoravanja stajnjaka zavisi od dubine oranja. Na težim zemljištima, gde su uslovi za zaoravanje stajnjaka slabiji, zaorava se pliće, a u lakšim zemljištima dublje. Nedostatak plićeg zaoravanja stajnjaka je što ga oruđa za dopunsku obradu zemljišta iznose na površinu. Nekada se primenjuje i svež stajnjak, njegova prednost je što nema spremanja za zrenje na samom đubrištu, pa su mu gubici manji, ali njega ne treba rasturati vremenski blizu setve i sadnje, jer njegovo burno razlaganje može škoditi mladim biljkama ili semenu pri klijanju. Svež stajnjak ima brojne

7

nedostatke, kao što su: otežano rasturanje i zaoravanje, sporo razlaganje i sporo delovanje, izazivanje azotne depresije i td. Količina stajnjaka za đubrenje zavisi pre svega od količine raspoloživog đubriva, kao i od klime, useva, preduseva, plodoreda. Po pravilu zemljišta koja su siromašna humusom treba đubriti obilnije, jer im stajnjak popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine. Stajnjakom se đubre one kulture koje ga najbolje iskorišćavaju, a to su okopavine kao što je krompir, kukuruz, suncokret, kupusnjače, paprika, paradajz, vrežasto povrće. U drugoj godini na parcele đubrene stajnjakom mogu doći strna žita, lukovičasto i korenasto povrće, a u trećoj godini leguminoze. Niska norma stajnjaka iznosi do 20 t/ha, srednja 20-30, visoka 30—40 t/ha, a vrlo visoka preko 40 t/ha. Najčešće se đubri srednjom normom. Iako je stajnjak đubrivo sa niskom koncentracijom N, P i K, usled velikih količina koje se rasturaju daju se i znatne količine ovih hraniva pri njegovoj primeni. Stajnjak u zemljištu deluje više godina, zavisno od osobina zemljišta i klime, dubine zaoravanja i norme primene. Glavnina njegove vrednosti iskoristi se u prve tri godine, i to: u prvoj godini 50 %, u drugoj godini 30 %, i u trećoj godini 20 %. U lakšim zemljištima njegovo razlaganje je brže, pa je i delovanje kraće (1-2 godine), u težim zemljištima stajnjak se razlaže sporije i deluje duže (4-5 godina).

8

Branislav Ogrizović, dipl.ing.

Osnovna obrada - oranje

Predstavlja najinvazivniju meru u obradi zemljišta. Istovremeno se vrši podsecanje, odsecanje, i prevrtanje plastice, odnosno zemljišta, čime se u osnovi povećava zapreminska masa zemljišta, vrši deponovanje žetvenih ostataka i organskih ili mineralnih hraniva po dubini profila prevrnutog zemljišta, ali se na neki način uništava i korisna rizosfera (živi mikroorganizmi, bakterije i ostali korisni organizni).Obavlja se plugovima različitih namena i konstrukcije plužnih dasaka. Podela plugova vrši se po načinu agregatiranja za traktor na nošene, polunošene i vučene. Po konstrukcionim karakteristikama plugovi se izrađuju kao ravnjaci ili obrtači, a mogu biti raoni, diskosni, rotacioni ili specijalni.

Najviše se upotrebljavaju raoni plugovi. Pravilan izbor plužnog tela od presudnog je uticaja na kvalitet oranja ali i utrošak energije.Dobro prevrtanje i mrvljenje plastice, kvalitetno zaoravanje biljnih ostataka, stajnjaka, mineralnih hraniva i ujednačena površina oranja mogu se postići samo plužnom daskom čija je geometrija prilagođena postavljenim parametrima oranja i stanju njive. Ostvarenje što niže potrošnje goriva je interesantno kako sa ekonomskog tako i sa ekološkog stanovišta.

Korisnici plugova u našoj zemlji poznaju svoje zemljište ali im karakteristike i namena različitih plužnih tela nisu uvek pravilno pojašnjene. Kako zemljište može biti peskovito ili glinovito, lako ili teško, vezano ili rastresito, lepljivo ili abrazivno, suvo ili vlažno, zakorovljeno ili sa mnogo biljnih ostataka, a oranje plitko, srednje ili duboko tako i plužna tela moraju tome biti prilagođena. Primenom odgovarajuće plužne daske, posebno ukoliko je njena geometrija prilagođena radu sa različitim dubinama i širinama rada; može se orati većim brzinama. Pri većim brzinama veći je otpor i utrošak energije, ali primenom odgovarajućih plužnih tela postiže se efekat manje potrošnje goriva po hektaru. Ukoliko se tome doda i ušteda radnog vremena ostvaruju se jasne ekonomske prednosti.

9

Uglavnom se koriste plužne daske izrađene od punog materijala, ali u poslednje vreme sve se više koriste rešetkaste plužne daske. Savremena rešetkasta plužna daska istog oblika kao klasična daska ima iste prednosti. Sastoji se od 4 nezavisne trake koje se po potrebi mogu nezavisno menjati, a sa zadnje strane ima dva upornika koja joj daju neophodnu čvrstinu. Prednost rešetkaste daske u odnosu na standardnu ogleda se boljim čišćenjem u lepljivoj zemlji. Specifični pritisak po jedinici površine plastice je dvostruko veći što povoljno utiče na intenzitet mrvljenja suvog vezanog zemljišta. Ako je zemljište vlažno, usled povećanog specifičnog pritiska može doći do istiskivanja vode i formiranja tankog filma između metala i plastice čime se smanjuje trenje na kontaktnoj površini. Rezultat će u oba slučaja biti smanjenje otpora vuče. Rešetkasto plužno telo se može koristiti za dubine rada od 20 do 35 cm. Osnovni nedostatak je brže trošenje u odnosu na standardno plužno telo i nemogućnost rada u sipkom, peskovitom zemljištu.

Postoji više podela plužnih dasaka po konstrukcionim karakteristikama. Ukoliko se pravilno odabere plužno telo prilagođeno vrsti zemljišta i agrotehničkim parametrima može da se postigne:

• bolji kvalitet oranja, • manja potrošnja goriva, • veći učinak, • manji eksploatacioni troškovi. Pored ovih prednosti može da se omogući oranje i u nepovoljnim

uslovima, te da se ostvari bolja usklađenost pluga i traktora. Prilikom kupovine dužnost je prodavca da poljoprivrednika, kupca obavesti o svojstvu plužnog tela i da mu svojim savetima pomogne u odluci pri izboru. Ukoliko ovakve informacije ne dobijete obratite se vašoj savetodavnoj službi. Dubina obrade plugom različita je za različite biljne vrste, a način izvođenja zavisi od više faktora. Radi kvalitetnijeg zaoravanja žetvenih ostataka treba plug opremiti predplužnjacima. Predplužnjake koristiti uglavnom na plugovima sa visokim klirensom, jer na onim s niskim klirensom dolazi do nagomilavanje žetvenih ostataka i nekvalitetnog zaoravanja istih. Vrlo je bitno da se vodi računa i o uzdužnom klirensu (prohodnost), kako bi žetveni ostaci lako mogli da prođu između plužnih tela.

10

Na parceli je, ako koristite plugove ravnjake, moguće izvoditi oranje na slog ili na razor. Ako pak koristite plugove obrtače nećete imati ni slog ni razor, a time ćete obezbediti bolju poravnatost parcele, smanjiti broj prohoda u predsetvenoj pripremi, lakse ćete izvesti setvu kod onih biljnih vrsta koje traže pliću setvu.

Za kvalitetno oranje bitno je poštovati neke od osnovnih postulata u oranju. To se pre svega odnosi na odnos dubine i širine brazde. Granična vrednost odnosa širine i dubine brazde treba da je minimalno b:a = 1.272:1, da bi se plastica prevrnula. U praksi odnos treba da bude veći. Ukoliko je ovaj odnos manji nećete imati dobro oranje. Plug će da ''beži'' iz brazde ili prevrtanje plastice neće biti dobro. Znači da kada birate plug vodite računa o tome za koju vrstu, odnosno koju dubinu oranja birate plug. Branislav Ogrizović, dipl.ing.

Žetveni ostaci – ostaviti na njivi ili koristiti

Zbog velikog potencijala i obnovljivosti biomasa predstavlja jedan od značajnijih izvora energije. Međutim, veći deo potencijala biomase zbog relativno niske energetske vrednosti i prostorne disprerzije nije pogodan za eksploataciju. Poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase, ali su za energetsku primenu najpogodniji žetveni ostaci ratarske proizvodnje, odnosno slama strnih žita. Osnovni parametar ekonomičnosti korišćenja žetvenih ostataka u bilo koje svrhe, pa i u energetske, predstavljaju troškovi spremanja slame.

Odnošenjem žetvenih ostataka u cilju njihovog korišćenja kao sirovine ili goriva smanjuje se količina organske materije koja može da se vrati u zemljište, što ima uticaja na njegove osobine i plodnost. Utvrđivanje uticaja odnošenja žetvenih ostataka na plodnost zemljišta, pre

11

svega dugoročno, kompleksan je multidisciplinarni problem, čije rešavanje zahteva timski rad. Do sada nije detaljno mereno koliki se udeo biljnih ostataka odnosi ubiranjem slame nakon žetve pšenice.

Ukoliko se u obzir uzme žetveni indeks, koji je najčešće 0,4 do 0,5, i količina slame koja se ubere, pri čemu se vrlo često ukupna nadzemna masa, osim zrna, poistovećuje sa slamom, na osnovu iskustava praktičara, dolazi se do podatka da je ubrana količina najčešće na nivou 50 do 60 % od raspoložive količine ukupnih nadzemnih biljnih ostataka.

Na osnovu merenja nadzemne mase osam sorti pšenice, tokom žetve 2011, ustanovljeno je da je srednja vrednost žetvenog indeksa 0,48. Ukoliko bi visina reza kosionog uređaja iznosila 15 cm u proseku bi na strnjištu ostajalo oko 26 % slame. Kada se tome doda i oko 10 % gubitaka pikap uređaja presa, ubire se oko 48 % ukupnih biljnih ostataka pšenice, ili oko 54 % u odnosu na zrno. Takav odnos poznat je i u praksi, te može da se zaključi da oko polovine biljnih ostataka ostaje na parceli. Ovaj podatak od značaja je za ocenjivanje uticaja ubiranja i odnošenja slame na plodnost zemljišta. Olivera Sekulić, dipl.ing.

Proizvodnja salate u plasteniku

Za ekonomičnost korišćenja plastenika značajna je smena vrsta tokom cele godine, čime se osigurava visok prinos i rentabilnost proizvodnje. U jesenjem i jesenje zimskom roku proizvodnje u plasteniku najčešče gajene vrste su one sa manjim zahtevom za toplotom kao što su salata, mladi luk, blitva, spanać, keleraba. U ovom periodu (oktobar, novembar) u toku je setva povrtarskih vrsta za proizvodnju rasade za zimsku proizvodnju. Za uspešnu proizvodnju neophodno je poznavati

12

biološke osobine vrste, tehničke mogućnosti plastenika i mogućnosti regulisanja uslova proizvodnje u zavisnosti od klimatskih uslova.

Temperaturni zahtevi salate su vrlo skromni, minimalna temperatura na kojoj salata obavlja fiziološke funkcije je 5oC, maksimalna temperatura je 20-25oC a optimalna za zavijanje glavice je 16oC, dok je minimalna temperatura na kojoj salata obavlja fiziološke funkcije 5oC a kratkotrajno može izdržati i mrazeve od minus 8oC pri čemu biljka značajno produžava vegetaciju i listovi su lošeg kvaliteta. Za uspešnu proizvodnju salate pored pravilno i pravovremeno primenjenih agrotehničkih mera veoma je važano odabrati adekvatnu sortu za određeni region gajenja. Ukoliko se prolećna salata gaji zimi uopšte ne zavija glavicu a ako se letnja salata gaji u proleće jako rano obrazuje cvetno stablo.

Setva salate može se obaviti u kontejnere, kocke i gajbice. Za setvu koristiti deklarisano seme, koje može biti i pilirano čime je lakše za manipulaciju. Proizvodnja rasade salate traje 4 – 6 nedelja. Mlade biljke je potrebno negovati (zalivanje, provetravanje, zaštita od bolesti i štetočina) da bi se dobio kvalitetan i zdrav rasad. Broj biljaka na jedinici površine zavisi od sorte, pa tako sorte koje formiraju veće glavice rasađuju se na razmak 25x25 cm ili 25x30 cm dok se sorte sa sitnijim glavicama rasađuju na 20x25 cm. Sadnja se može obavljati i u višeredne traka na malč foliji. Postoji veliki izbor folija koje se koriste za nastiranje zemljišta a najčešče se koriste crne folije širine 1 – 1,4 m i debljine 0,025 mm. Korišćenjem malč folije u proizvodnji zemljište se održava čistim od korova, pod folijom se čuva vlaga i time voda ne dolazi u kontakt sa biljkom, biljka je čistija. Temperaturni uslovi u plasteniku regulišu se provetravanjem ili grejanjem a relativnu vlagu vazduha potrebno je održavati na 70 % . U slučaju viška vodene pare stvaraju se povoljni uslovi za gljivična oboljenja dok se u slučaju smanjene relativne vlažnosti vazduha spoljašni listovi suše. U jesenje-zimskom proizvodnom periodu često je nedostatak svetlosti limitirajući faktor. Greška je pokušavati povećanjem temperature kompenzovati nedostatak svetlosti jer se tada formiraju nekvalitetne i rastresite glavice.

13

Đubrenje salate vršiti po preporukama na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta. Salata kao i većina lisnatog povrća na veće doze azota reaguje njegovom akumulacijom u listovima. Specijalna vodotopiva đubriva primenjivati po preporučenoj recepturi u zavisnosti od zahteva za pojedinim hranljivim elementima u određenim fazama razvoja biljaka.

Fiziološke promene na biljci često izazivaju nedoumicu kod proizvođača pošto liče na simptome bolesti. Kada posle oblačnog perioda naglo nastupi sunčano vreme lisne drške se suše po krajevima i poprimaju mrku boju. Ovi simptomi kreću od donjih starijih listova i prelaze na mlađe. Ova pojava se može preduprediti učestalijim zalivanjem sa manjim zalivnim normama. Kada je biljka duže vreme nedovoljno osvetljena a pri tome je veća relativna vlaga vazduha rubovi unutrašnjih listova pocrne i postanu sluzavi a ponekad cela biljka pocrni. Ovaj problem rešava se provetravanjem i po potrebi grejanjem plastenika. Do pojave iscvetavanja dolazi zbog gajenja neadekvatne sorte za određeni period.

U ovom peridu za kasnu proizvodnju, najčešće salate i kupusnjača, koristi se i agrotekstil (agril, lutrasil, kovertan i dr) za neposredno pokrivanje biljaka. Agrotekstil je polipropilenski materijal nastao od kontinuiranih vlakana koja se tkaju, presuju i vlačaju, najčešće je bele boje. Postoji nekoliko vrsta agrotekstila koji su po osnovnim karakteristikama slični a to su: mala masa (masa od 17- 60 g/m2), elastičnost, beli propuštaju sunčeve zrake od 80-94%, zatim vodu, a zadržavaju prašinu i drugu nečistoću. Ispod agrotekstila zemljište se danju zagreje a noću sporije hladi te su smanjena temperaturna kolebanja. Pri zalivanju voda ili kišne kapi preko mikrospora na tkanini polako promiču i ravnomerno zalivaju biljku i zemljište a posle toga zemljište se postepeno suši i ne stvara se pokorica. Kako vazdušna vlaga postepeno isparava preko mikrospora ne stvara se kondenzat. Zadržavanje vode u mikrosporama pri padu temperature dovodi do stvaranje tanke ledene skrame koja sprečava da se ispod tkanine dalje snižava temperatura. Agrotekstilom se biljke neposredno pokrivaju u rano proleće i kasnu jesen i ostavljaju tako do prestanka opasnosti od mraza odnosno do berbe. Novije generacije agrotekstila su najčešče sa dvostrukim, ojačanim

14

ivicama sa jednim ili dvostrukim adhezivnim pavom, trajnosti 2 – 3 godine, UV stabilizatorom, različitih širina i dužina i uspešno se reciklira.

Zoran Boca, dipl.ing. Jelena Ivan, dipl.ing. Olivera Sekulić, dipl.ing.

Ozimi stočni grašak (Pisum sativum spp. arvense L.)

Ozimi stočni grašak spada u jednogodišnje leguminoze. Međutim, u okviru podvrste stočnog graška razlikujemo ozime sorte koje se koriste za proizvodnju odlične stočne hrane, a postoje i jare sorte koje se najčešće gaje za proizvodnju zrna (mogu biti i za kombinovanu proizvodnju tj mogu se gajiti i za proizvodnju biomase i zrna). Zrno graška je izuzetan izvor proteina te ove forme graška nazivamo i proteinski grašak.

Ozimi stočni grašak ima moćan korenov sistem, velike usisne moći. Stablo je zeljasto, ozime forme dostižu dužinu stabla i do 2 m.

15

Stablo je sklono poleganju što je razlog da se preporučuje setva u kombinaciji sa strninama (ječam, raž, ovas ili tritikale). U novije vreme selekcija proteinskog graška ide u smeru da se favorizuju sorte sa dobro razvijenim viticama te se usev "umreži" i sam sebe drži i čuva od poleganja. List stočnog graška može biti sa izraženim zaliscima, ili rudimentiranim viticama, sa obično dva do tri para liski. Ovo su sortne odlike. Cvet izbija u pazuhu lista, bele, purpurne ili ljubičaste boje. Cvetanje je najčešće neravnomerno, pa samim tim i sazrevanje mahuna, o čemu se mora voditi posebna pažnja prilikom odreživanja momenta žetve. Ozime sorte najčešće cvetaju sredinom maja dok jare sorte krajem maja i početkom juna.

Ozimi stočni grašak ne podnosi monokulturu te se obavezno gaji u plodoredu. Na istu površinu, slično drugim leguminozama dolazi tek nakon 4-5 godina. Kao predusev joj odgovarju stna žita, ali i dobro đubreni usevi poput šećerne repe.

Grašak je svakako odličan predusev za većinu useva. Ozime grašak za proizvodnju biomase rano napušta parcele te je moguće planirati i postrnu setvu.

Kada je u pitanju osnovna obrada grašak se smatra zahtevnom kulturom. Obavezno je duboko oranje što ranije u jesen na punu dubinu oko 30 cm. Ako je predusev strnina sa obradom zemljišta treba početi odmah nakon skidanja useva. Predsetvenu priprem je potrebno uraditi što kvalitetnije da bi se kosidba biomase mogla izvršiti nisko sa što manje gubitaka.

Prednost svih leguminoza , pa i stočnog graška je slobodna azotofiksacija. U simbiozi sa Rhizobium leguminozarium bv. vicae (soj kvržičnih bakterija) ostvaruje se usvajanje dovoljnih količina azota za vrhunske prinose. Smatra se da đubrenje azotom treba da bude svedeno na startno đubrenje pre ili uz setvu sa oko 30 kg N/ha. Preporučuje se đubrenje sa 60-80 kg P2O5 i sa 80 – 100 kg K2O. Stočni grašak ne treba sejati na parcele koje su đubrene stajnjakom u prvoj godini.

Vreme setve ozimog stočnog graška je rana jesen tj. prva polovina septembra. Razmak između redova je 20 cm dok je razmak u redu 4cm. Broj isejanih zrna zavisi od klijavosti semena. U proleće sklop ne bi trebalo da je manji od 70 - 80 biljaka po m². Po ha je potrebno obezbediti od 150 – 170 kg semena (što opet zavisi od klijavosti i mase 1000 zrna).

16

Ako se grašak seje sa potpornim usevom odnos semena je 1 : 0,15-0,20 % .

Optimalna dubina setve je 3 – 5 cm. Mere nege se svode na zaštitu od korova sa selektivnim

herbicidima. Grašak dobro reaguje na navodnjavanje i zančajno povećava prinos, iako u našim uslovima nije uobičajena ova mera za proizvodnju biomase.

Kosidbi se pristupa kada je grašak u punom cvetu i počinje formiranje prvih mahuna. Tada se dobija najkvalietnija biomasa. U čistoj setvi (bez potpornog useva) može da se premaši 40 t/ha. Ako je procenat suve materije oko 15% dobijamo prinos suve materije od ok 5-6 t/ha. Ako se želi silirati grašak se kosi u fazi mlečnovoštane zrelosti pri sadržaju suve materije od oko 25- 28 %.

mr Gordana Forgić Jelena Perenčević, dipl.ing.

Štetočine – prenosioci virusa na strnim žitima

Poslednjih nekoliko godina lisne vaši se redovno javljaju tokom jeseni na strnim žitima, a naročito ječmu. Loša higijena polja (zakorovljenost, nezaoravnje žetvenih ostataka...) omogućavaju ishranu vaši tokom leta i povećavaju brojnost ovih štetočina u jesen. Sušno leto i duga, topla jesen mogu uticati na intenzivniju pojavu ovih štetočina.

Vaši na strnim žitima tokom jeseni se javljaju pre svega kao vektori-prenosioci virusa ŽUTE PATULJAVOSTI JEČMA (BYDV-Barley Yellow Dworf) i nanose štete pšenici, ali više ječmu. Simptomi se

17

ogledaju u zakržljalosti biljaka, žutilo, a nekih godina dovode do preoravnja useva. (2008 godina). Štete se manifestuju u kasnu jesen ili tokom proleća.

Obično su ugrožene površine u ranim rokovima setve ječma i pšenice koje vaši prvo naseljavaju i one površine na kojima je izostao tretman semena insekticidima.

Često se na površinama pod strnim žitima primećuje žućenje u trakama koje nije uzrokovano virusima nego se radi o drugim uzrocima.

Značajne štetočine pored vaši koje mogu prenositi viruse jesu cikade među kojima je cikada Psammotettix alienus značajna kao vektor virusa patuljavosti pšenice (WDV) Virus patuljavosti pšenice (WDV) kao i BYDV se ne prenose semenom, biljnim sokom i zemljištem (M.V.Wiese, Compendium of Wheat diseases, second edition) već samo navedenim štetočinama.

Pregledom površina pod ječmom na našem području evidentirane su vaši na mnogim površinama, a veći broj proizvođača je već uradio i suzbijanje. Sobzirom da vremenski uslovi veoma pogoduju prenamnožavanju ovih štetočina savetujemo proizvođačima da redovno obilaze svoje njive i potraže savet od savetodavaca na svom području ukoliko su štetočine prisutne.

Simptomi na pšenici -virus patuljavosti pšenice Cikada prenosioc virusa BDV

18

Simptomi na ječmu –virus žute patuljavosti ječma BYDV-prenosioci vaši mr Gordana Forgić

Štetočine u skladištima i njihovo suzbijanje

Vrlo veliki problem na uskladištenim proizvodima ,a naročito kukuruzu i pšenici predstavljaju štetočine skladišta.To je posebno problem kod individualnih poljoprivrednih proizvođača, u privatnim ambarima, jer se ne primenjuju sve potrebne mere zaštite kada je u pitanju njihovo suzbijanje.

S obzirom da je u toku žetva poljoprivrednih kultura (kukuruz,suncokret, soja) veoma je važno pripremiti prostor za skladištenje i čuvanje ovih proizvoda pogotovo ako znamo da je poslednjih godina usled klimatskih promena došlo do značajnijih pojava štetočina i u polju.

19

Prostor u kome se skladište i čuvaju poljoprivredni proizvodi mogu biti podna skladišta, koševi za kukuruz, silosi i drugi savremeni i improvizovani prostor za smeštaj.

Skladišta poljoprivrednih proizvoda privlače mnoge štetočine,a neadekvatna higijena i uslovi čuvanja doprinose prenamnožavanju štetočina i pojavi bolesti. Najmanja pojava štetočina za kratko vreme može dovesti do jakog napada. PREVENTIVNE MERE

Pre unošenja proizvoda neophodno izvršiti dezinfekciju skladišta. - Čišćenje skladišnog prostora naročito kritičnih mesta gde se insekti skrivaju na koja treba posebno obraditi pažnju - Zatvaranje pukotina ukoliko ih ima u zidu - Obavezno krečenje kao dezinfekciona mera

Za tretiranje praznih skladišta mogu se primeniti hemijske mere zaštite primenom sledećih insekticida

ETIOL tečni se koristi u koncentraciji 0,2-0,3 % .Za tretiranje 100 m² skladišnog prostora poterbno je 7-8 l pripremljenog rastvora. DIFOS E-50 se primenjuje u količini 10-20 ml u 0,5 -1 l vode. Ova količina vode se koristi za 100 m³prostora. ACTELIC EC 50 se koristi u količini 0,75-1 ml /m² (za 100 m ² potrebno je 100 ml pripremljenog rastvora).

Voditi računa o preparatu koji se primenjuje i poštovati preporuke proizvođača. Primena Actellica u praznom skladištu mora biti 30 dana pre unošenja proizvoda u skladište.

Potreban je redovan obilazak i kontrola skladišta (jednom mesečno) kako bi se na vreme primenile mere zaštite. Prilikom pregleda skladišta, magacina, ambara potrebno je vršiti sistematsku kontrolu skrivenih tamnih mesta gde se nalaze insekti (tavanice, uglovi, oko stubova, oko električnih instalacija, uglovi oko prozora, vodovodne cevi u

20

skladištu, uređaji i mašine, ventilacioni otvori..). Često po mirisu prilikom ulaska u skladište se može utvrditi da li su i koji insekti prisutni. Prilikom obilaska skladišta mogu se uočiti uginuli insekti, tragovi kretanja insekata, živi insekti, oštećena zrna, probušena zrna..Postavljanje feromonskih klopki za pojedine štetočine može biti signal o prisustvu štetočina a lovljenjem se smanjuje i brojnost štetočina ukoliko su prisutne.

Prilkom pregleda skladišta, magacina, ambara posebnu pažnju obratiti na pregled tavanice, uglova, oko stubova, oko električnih instalacija uglova oko prozora, odovodne cevi u skladištu, uređaji i mašine, ventilacioni otvori..)

Štetočine mogu dospeti u skladišta kretanjem i letom ili unošenjem proizvodima, transportnim sredstvima, a veoma često izvor štetočina je zaostala količina žitarica i neočišćeno skladište. Postavljanjem mreže na prozorima i drugim otvorima otežava se ili potpuno onemogućava ulazak štetočina u skladište spolja.

Najznačajnije štetočine uskladištenih proizvoda su: žitni žižak(Sytophilus granarius), kukuruzni žižak (Sytophilus zeamays), žitni moljac (Sitotriga cerealella), mali brašnar (Tribolium confuzum), brašneni moljac (Plodia interpuctella), brašneni moljac (Anagasta kuehniella), pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus), ambarev moljac (Tinea granella)…

Može se tretirati prazno skladište ,a može i roba koja se nalazi u njemu

Za tretiranje praznih skladišta mogu se primeniti hemijske mere zaštite primenom sledećih insekticida

ETIOL tečni se koristi u koncentraciji 0,2-0,3 % .Za tretiranje 100 m² skladišnog prostora poterbno je 7-8 l pripremljenog rastvora. DIFOS E-50 se primenjuje u količini 10-20 ml u 0,5 -1 l vode.Ova količina vode se koristi za 100 m³prostora. ACTELIC EC 50 se koristi u količini 0,75-1 ml /m ²( za 100 m ² potrebno je 100 ml pripremljenog rastvora ).

21

Voditi računa o preparatu koji se primenjuje i poštovati preporuke proizvođača.

Za primenu Actellica u podnom skladištu prilikom tretiranja uskladištenih zrnastih proizvoda potrebno je 8 ml po toni uz dodatak vode 1-1,5 l.Sloj koji se tretira ne bi smeo biti deblji od 1 m i taj istretirani sloj neophodno je izmešati. Karenca-period koji mora da prođe nakon primene ovog insekticida do korišćenja tretiranih proizvoda je 63 dana.

Pri primeni Etiola tečnog prilikom direktnog tretiranja prilikom elevacije koristi se u dozi 100 ml na 100 kg zrnaste robe. Prilikom unošenja poljoprivrednih proizvoda voditi računa da proizvod nije već zaražen insektima i da nije plesniv. Pre skladištenja obavezno razdvojiti oštećene i bolesne klipove od zdravih. Nakon skladištenja poljoprivrednih proizvoda nastaviti sa održavanjem higijene u skladištima i redovno ih provetravati jer osnovno je da poljoprivredni proizvodi u skladištu budu suvi i hladni.Niske temperature 5-15 stepeni u uskladištenim proizvodima onemogući će rast i razvoj štetočina,grinja i mikroorganizama i tome treba težiti pri skladištenju poljoprivrednih proizvoda.

22

žitni žižak- Sytophilus oryzae

kukuruzni žižak – Sytophilus zeamais

pirinčani žižak – Sytophilus oryzae

pasuljev žižak -Acanthoscelides obtectus

žitni moljac- Sitotriga cerealella

23

brašneni moljac- Anagasta kuehniella

-bakrenasti moljac- Plodia interpuctella

Lovne klopke za insekte za robu u rasutom stanju

Kontrolni feromonski mamak

24

mr Gordana Forgić

Uzorkovanje zemljišta i analiza na prisustvo zemljišnih štetočina u cilju određivanja potrebe za

primenom insekticida

Koristite insekticide samo kad treba!!! ZNAČAJ Prolećne useve, a naročito okopavine (šećerna repa, suncokret, kukuruz, povrće...) u početku vegetacije oštećuju zemljišne štetočine.

Primena insekticida na površinama individualnih proizvodjača često izostaje pa su oštećenja od zemljišnih štetočina prisutna svake godine ili je primena insekticida uglavnom » za svaki slučaj« bez saznanja o brojnosti štetočina u zemljištu što poskupljuje proizvodnju i neprihvatljivo je sa aspekta zaštite čovekove sredine.

Na našem području analiza zemljišta u cilju utvrđivanja štetočina radila se na skoro 80% površina pre svega u poljoprivrednim organizacijama, poslednjih godina ova mera je neopravdano zapostavljena.

Veliki broj individualnih proizvođača je zaintersovan za utvrđivanje štetočina pregledom zemljišta i nadamo se da će ovu meru i prihvatiti kao jednu od najzanačajnijih u kontrolisanoj primeni insekticida koja doprinosi očuvanju sklopa i ostvarivanju boljih prinosa.

Pregledom zemljišta na prisustvo zemljišnih štetočina ( DUGOROČNA PROGNOZA STEPENA OPASNOSTI) nakon gajenja strnina kao najčešćeg preduseva okopavinama, svaki proizvodjač na svojoj njivi može ustanoviti brojnost zemljišnih štetočina i doneti odluku o potrebi primeni insekticid ili ne, kao i odluku o izboru insekticida i doze

25

insekticida u zavisnosti od vrste i brojnosti insekata u cilju efikasne i ekonomski i ekološki opravdane zaštite. NAČIN UZIMANJA ZEMLJIŠNIH PROBA Pregled zemljišta na prisustvo zemljišnih štetočina može se izvoditi ručnim kopanjem jama, primenom specijalnih bušilica ili sondi te uzimanjem monolita zemlje. Najprihvatljiviji i uobičajen način u našoj zemlji je ručno kopanje jama. Ručno kopanje jama Za ručno kopanje jama potreban je ašov, lopata, metar, džak ili plastična folija. Obično je potrebno dva radnika pri čemu jedan radnik kopa jamu i pomaže pri pregledu zemlje, a drugi pažljivo mrvi zemlju i pregleda. - Veličina jedne zemljišne probe 50 x 50 cm =0.25m2 Najpre se ašovom ocrta okvir predviđene jame, a posle se zemlja kopa postepeno do 50cm dubine. Pažljivo se pregleda zemljište mrvljenjem sloj po sloj koji se izbacuje postepeno na džak ili foliju. Važno je da svaka iskopana jama ima vertikalne strane i da se pregleda sloj po sloj zemljišta radi preciznijeg i lakšeg uočavanja štetočina. Sve štetočine koje se nadju staviti u jasno obeleženu flašicu VREME UZIMANJA ZEMLJIŠNIH PROBA Najbolje je uzimanje zemljišnih proba raditi tokom septembra i oktobra i uzorkovanje tokom jeseni se može obavljati sve do momenta zanrzavanje zemlje. Pregled sakupljenog materijala u flašicama i odredjivanje vrsta nađenih štetočina radi Poljoprivredna stručna služba. Svaku ispitanu parcelu prati formular koji ispunjava proizvodjač koji vrši ispitivanja.

26

Flašice i rastvor za analizu zemljišta i popunjene formulare kao i sva objašnjenja o uzorkovanju možete dobiti u našoj Poljoprivrednoj stručnoj službi.Stručno lice će i praktično pokazati kako da uradite analizu zemljišta na prisustvo zemljišnih štetočina. POTREBAN BROJ JAMA ZA ANALIZU U ZAVISNOSTI OD POVRŠINE PARCELE Prema Megalovu (Manninger 1955)

Površina jedne parcele

broj proba koje treba uraditi

10 ha 10 20ha 15 30ha 20 100 ha 50

U cilju utvrđivanja brojnosti insekata po jednom hektaru uzima se prosečno ½ do 1 probe. Pre početka uzimanja uzoraka za svaku parcelu izrađuje se plan iskopavanja,skica polja sa numerisanim mestima na kojima se kopaju zemljišne probe. Početak kopanja jama je 15 do 20 m udaljenosti od ivice.Razdaljina između pojedinačnih jama je oko 100 m u koloni i između kolona. Primer skice uzimanja uzoraka

3 100m 4 9 100m 2 5 8 20m 1 6 7 20m

27

NAJČEŠĆE ŠTETOČINE KOJE SE NALAZE U UZORCIMA ZEMLJE Larve ŽIČARA GRČICE Pri pregledu uzoraka zemljišta pored ovih štetnih vrsta sakupljati i ostale žive insekte koji se nađu osim glista Izgled iskopane jame

AMBALAŽA ZA NAĐENE INSEKTE Svaka iskopana jama ima svoju flašicu. Svaka flašica sa insektima mora biti jasno obeležena: 1.IME I PREZIME PROIZVODJAČA 2.LOKALITET 3.KULTURA 4.DATUM UZORKOVANJA 5.BROJ PARCELE

28

6.BROJ PROBE REGISTROVANE NA SKICI POLJA

Uzorke doneti u najbližu poljoprivrednu savetodavnu službu u cilju entomološke analize I preporuka. mr Gordana Forgić Jelena Perenčević, dipl.ing.

Plavo prskanje voća

Savet proizvođačima voća je da se u narednom periodu , po opadanju 70% lišća obavi jesenje plavo prskanje voća.Ovim tretiranjem se smanjuje infekcioni materijal za narednu vegetaciju, kao što su: bakterioze jabučastog voća, monilija na koštičavom voću, kovrdžavost lista breskve i šupljikavost lista kod višnje.Pre primene hemijskih mera zaštite sa stabala voća ukloniti bolesne delove lastara, polomljene grančice, izneti iz voćnjaka i spaliti. Iako poljoprivredni proizvođači ne poštuju mehaničku meru iznošenja opalog lišća sa parcele, neophodno je da to urade iz razloga što je zaraženo lišće izvor inokuluma za narednu vegetaciju.

Prskanje obaviti po mirnom vremenu, pri temperaturi iznad 5ºC preparatima na bazi bakra: Cuprozin 35 WP 0,35%, Bakarni oksihlorid-50 0,75%, Blauvit 0,7%, tako da stabla budu "okupana".

29

Savet proizvođačima jagoda koji nisu uklonili stolone sa živića,je da to učine iz razloga što prisustvo stolona na živićima jagoda umanjuje prinos i do 50% u narednoj vegetaciji, naročito ako će se jagoda na toj parceli zadržati 3-4 godine. Zbog bolesti pegavost lišća jagode koju izaziva gljivica Mycospaerella fragarie potrebno je da se obavi i zaštita preparatima na bazi bakra. Pridržavati se doze preparata, date u uputstvu od strane proizvođača.

30

Zaštita uljane repice od štetočina u jesen

U jesenjem delu vegetacije uljana repica je podložna napadu i oštećenjima repičine lisne ose Athalia colibri, crne repičine pipe Ceutorrhynchus picitarsis i crvenoglavi repičin buvač Psylliodes chrysocephala.Usled jačeg napada može doći do uništenja lisne mase napadnutih biljaka. Do najvećih šteta obično dolazi usled napada poslednje generacije repičine lisne ose u jesen (koja prezimi kao larva poslednjeg stadijuma u kokonu zapredenom od čestica zemlje), tokom septembra i oktobra meseca, zatim usled jačeg napada larvi repičinog buvača dolazi do miniranja lišća i bušenja peteljki i stabljike uljane repice (gde larva buvača i prezimi).

Po pravilu zaštita useva tretiranjem semena insekticidima je dovoljna, osim u slučaju kada dođe do prenamnožavanje repičine lisne ose i tada treba primeniti sledeće insekticide: Decis 2,5 EC 0,2-0,3 l/ha, Fastac 10 EC 0,1l/ha, Talstar 10 EC 0,15 l/ha, Fobos –EC 0,1-0,2 l/ha i Pyrinex super 420 EC 2 l/ha. Tretiranje izvesti nakon pregleda parcele kada je prisutna jedna gusenica repičine lisne ose po biljci. Jelena Perenčević, dipl.ing. mr Gordana Forgić

Pregled voća u narednom periodu

Radi prisustva grinje kruškinih plikova Phytoptus pyri, potrebno je u narednom periodu obaviti zimski pregled voćaka na 25 grančica, na kojima gledamo po dva pupoljka ( jedan do drugog) ukupno 60 komada. Ispod pupoljaka podići ljuspicu i ako nađemo bele zimske forme na 5 grančica, onda u proleće sa kretanjem vegetacije, moramo obaviti

31

tretiranje u fenofazi „pucanja“ pupoljaka, jer kretanjem vegetacije kreće i Phytoptus pyri.

Prva generacija malog potkornjaka Scolytus rugulosus pojavila se krajem maja meseca u zasadima jabuke i trešnje, koji su kasnije posađeni. Njihovim ubušenjem pored cvetnih pupoljaka dolazi do sušenja grančica. Krajem avgusta dolazi do pojave II generacije potkornjaka. Lučenje smole je znak njihovog prisustva. U narednom periodu potrebno je jabučnjak ili trešnjik dobro orezati tj.ukloniti sve grane koje imaju promenu boje ili na kojima su prisutni otvori u vidu rupica.

32

Jelena Perenčević, dipl.ing.

Kruškina grinja plikova –Phytoptus piri

Otopljavanje klime, visoke temperature, niska relativna vlažnost vazduha i sve manja razlika između dnevnih i noćnih temperatura dovele su do pojave novih patogena u voćnjacima kao i do pojave štetočina, koje se do sada nisu pojavljivale u većem broju.

Jedna od takvih štetočina je i kruškina grinja plikova Phytoptus pyri.

Ona se javlja u voćnjacima u kojima se ne sprovodi redovna zaštita, najpre na pojedinačnim stablima, a nakon toga se širi na ostala stabla. Na kruškama se javlja crvenilo u obliku plikova prouzrokovano od strane sitne grinje Phytoptus pyri. Grinja prezimljava kao odrasla ženka ispod ljuspica pupoljaka, zajedno u grupicama do 40 jedinki. Buđenjem vegetacije one izlaze iz pupoljka, hrane se oko 10 dana i nakon toga se ubušuju u parenhim lista. Svaka ženka položi od 7 do 20 jaja i u zavisnosti od temperaturnih uslova, embrionalno razviće traje od 5 do 18 dana. Larve su te koje prave plikove, jer žive u tkivu lista. Izumiranjem tkiva mlade odrasle jedinke se sele na zdrav list kroz mali otvor na naličju. Ishranu nastavljaju na novom listu. Pored lista mogu naseliti i plodove. Prisustvo ove grinje (na području Sombora) bilo je na listovima. Krajem leta se razvijaju jedinke koje ulaze ispod ljuspica pupoljaka, gde prezimljavaju. Celokupno razviće se završi za 23 do 36 dana i ima više generacija godišnje.

Po kretanju vegetacije, u proleće, njihovo prisustvo možemo ustanoviti po nabreklim plikovima na lisnim i cvetnim pupoljcima kruške. Boja im se kreće od svetlo zelene ( slika br.1.), preko crvenkasto mrke do crne (slika br.2.), na kraju. Na taj način dolazi do zaostatka u razviću lista ili letorasta.

33

slika br.1.

slika br.2.

Veoma je važno da se obavi zimski pregled voćaka na 25 grančica na kojima gledamo po dva pupoljka ( jedan do drugog) ukupno 60 komada. Ispod pupoljaka podići ljuspicu i ako nađemo bele zimske forme na 5 grančica, onda u proleće sa kretanjem vegetacije, moramo obaviti tretiranje u fenofazi „pucanja“ pupoljaka, jer kretanjem vegetacije kreće i Phytoptus pyri.

34

Branislav Ogrizović, dipl.ing.

Priprema kombajna za žetvu

Svi savremeni kombajni predviđeni su za žetvu strnih žita kao i drugih kultura. Pripremi i podešavanja kombajna za žetvu treba pristupiti s posebnom pažnjom, jer vreme žetve je ograničeno, a svako kašnjenje zbog kvarova produžava žetvu, povećava biološke gubitke, dolazi do povećanja gubitaka u radu kombajna i zbog pogoršanja vremenskih uslova.

Kombajniranje, soje, suncokreta, kukuruza i drugih kultura je u toku. Oni koji dosad nisu kontrolisali stanje svojih žitnih kombajna neophodno je da to urade što pre. Imajte na umu da često, priprema kombajna, uzimajući u obzir defektažu i nabavku delova, traje duže nego sama žetva.

Priprema kombajna i eventualne popravke usmerene su ka izbegavanju otkaza kombajna u sezoni, smanjenju oštećenja zrna, smanjenju gubitaka, poboljšanju uslova rada kombajnera i izbegavanju neželjenih pojava u toku ubiranja useva. Osnovno pitanje pri kombajniranju useva je kako kombajn pripremiti da ima što manje gubitaka? Svaki kombajn mora ima u radu određeni postotak gubitaka i oni se ne mogu u potpunosti izbeći. Podešavanjem radnih delova ti gubici se mogu svesti na razumnu, tehnički prihvatljivu mjeru. Priprema i podešavanje kombajna za žetvu mora biti obavljena na vreme, jer samo tako je moguće ostvariti maksimalne učinke u žetvi. Poljoprivredni proizvođači nemojte dozvoliti da ono što ste na svojim parcelama proizveli, loše izvedenim ubiranjem useva, delimično obezvredi vaš trud i rad. Najveći gubici u žetvi dešavaju se u kombajniranju soje. Zbog velikih gubitaka koji dostižu i do 20%, podešavanju kombajna treba posvetiti veliku pažnju. Nedostatak odgovarajućih kombajna i nepravilno podešavanje istih glavni su razlozi većih gubitaka naročito na neravnom zemljištu.

35

Deset postupaka za izbegavanje otkaza kombajna u sezoni

1) Obaviti predsezonski pregled. Da bi se izbegli otkazi vlasnik treba svoj kombajn da podvrgne rigoroznoj predsezonskoj kontroli. Obavezno, podesiti i podmazati, ležajeve, lance i pregledati kaiševe.

2) Koristiti uputstvo za rukovanje kombajnom. Uputstva za rukovanje sadrže neophodne detalje koje svaki kombajner mora znati i treba ih primeniti u konkretnim uslovima. Kako ih je teško sve zapamtiti neophodno je imati uputstvo i koristiti ga, a pred sezonu pažljivo pročitati, pregledati i podsetiti se na najznačajnija podešavanja.

3) Proveriti da li je moguće podešavati i podesiti na uobičajene veličine brojeve obrtaja rotora, brzine kretanja cilindara, rastojanje bubnja i podbubnja i brzinu ventilatora. Takođe proveriti i podesiti sita u sekciji za čišćenje.Pregled i čišćenje obavljati svakodnevno.

4) Održavati čiste površine ležajeva od prašine i biljnih ostataka. Proveriti curenja na hidrauličnim vodovima i one koji podmazuju turbinu turbo punjača.

5) Za čišćenje koristite vazduh, a ne vodu.Vazduh pod visokim pritiskom je pogodnije sredstvo za čišćenje većine delova na kombajnu, čak i za spoljašnjnjost kombajna. Voda prodire u unutrašnjost i prouzrokuje koroziju.

6) Pre kombajniranja prethodno osmatrite svoje parcele. Farmer bi trebao da izvrši pregled parcela i ustanovi veličinu useva, veličinu klasa, klipa, mahune, veličinu zrna, prisustvo korova, da li treba nešto menjati u podešavanju ili ne. Podešavanja završiti prema stanju useva u polju. Kako usev menja vlažnost tokom dana, neophodna su fina podešavanja. U koje vreme će se vršiti podešavanja kod različitih sorti, hibrida kukuruza i suncokreta ili sorti soje može se ustanoviti pažljivim posmatranjem tokom rada.

7) Kontrola kvaliteta ovršenog zrna. Ako kombajn oštećuje zrno, mogući su različiti uzroci koje onda treba otkloniti. Veliki broj obrtaja bubnja, mali razmak između bubnja i podbubnja, pohaban elevatorski lanac itd. Ako je elevatorski lanac pohaban to može dovesti do drugih otkaza i kvarova na kombajnu. Hranidbeni sto može takođe uzrokovati oštećenja na zrnu. Procenat oštećenog

36

zrna ima trend rasta sa povećanjem obimne brzine bubnja tako i sa povećanjem brzine kretanja kombajna.

8) Nemojte odlagati popravke. Ako znate da nešto lupa ili struže uradite opravku odmah, jer će te kasnije zaboraviti, a to može izazvati veći kvar. Najbolje je remont početi odmah nakon sezone, potom mašinu konzervirati i ostaviti u hangar ili sl.

9) U toku žetve budite spremni i na neprijatna iznenađenja. Održavajte telefonske kontakte ili imajte neke druge načine da zatražite pomoć i otklonite kvarove ako zatreba.

10) Čišćenje pre skladištenja. Pre ostavljanja kombajna u garažu, za zimu, farmer mora detaljno da očisti kombajn, da skine akumulator i da ga ostavi na mesto gde ne smrzava.

Kontrola elemenata na kombajnu koju treba raditi svaki dan pre žetve: - Kontrolisati rad motora kombajna, jer od njega pogon dobijaju svi pokretni delovi koji učestvuju u vršidbi bilo direktno ili preko drugih prenosnika snage - Spirala hedera, (proveri pohabanost spirale, prste i funkcionalnost

sigurnosne spojnice, - Kosa i pogon kose, - Akumulator ( postaviti i očistiti) - Ležajevi (proveriti pohabanost, stanje), - Klima uređaj “Erkondišn“ (očistiti saće uređaja, proveriti da li je

drenažna cev prikopčana na izvod), - Izvršiti podmazivanje svih mazalica koje je neophodno

podmazivati.

37

38

39

Zvonko Džeba, dipl.ing.

Ishrana krmača dojara

Za uzdržne potrebe i za potrebe proizvodnje mleka koja iznosi između 5 i 10 litara dnevno, krmače u laktaciji treba da konzumiraju velike količine hrane. Dnevna količina hrane za krmaču koja doji se određuje na razne načine:

• 3 % od telesne mase krmače • 1 kg hrane za krmaču i 0,5 kg za svako prase u leglu • 4 kg za krmaču i 0,2 kg za svako prase • 4 kg za krmaču i 0,4 kg po svakom prasetu iznad 6 prasadi

U uslovima farme gde se istovremeno prasi veći broj krmača i gde su nakon egalizacije legla ujednačena i nema malih legala, krmačama se obrok ne normira. Krmača treba, zavisno od telesne mase i starosti, da konzumira između 6 i 8 kg smeše sa 15 % sirovih proteina što obezbeđuje prosečno 650-960 g proteina dnevno. Ali, problem je u tome što krmače nisu u stanju da konzumiraju navedene količine. Najčešći uzroci su preobilna ishrana tokom suprasnosti i utovljenost krmača što utiče na smanjenje apetita u laktaciji, neadekvatna temperatura u prasilištu, nedovoljna koncentracija energije i ostalih hranjivih materija u obroku, nedovoljo sveža hrana pri ishrani po volji i nedovoljna kontrola da li krmača konzumira svoj obrok.

40

Zbog nedovoljne konzumacije hrane i deficita u hranjivim materijama krmača tokom laktacije naglo gubi svoje telesne rezerve, opada joj mlečnost, smanjuje se telesna masa prasadi kod zalučenja i odlaže se pojava estrusa nakon zalučenja. U drastičnim slučajevima javlja se "sindrom mršavih krmača", izostanak estrusa, odnosno isključenje krmače iz priploda. Posebno su ugrožene mlade krmače, prvopraskinje i drugopraskinje, koje fizički nisu u stanju da konzumiraju potrebne količine hrane, pa zbog toga imaju najveći gubitak telesne mase. Sa dnevnim povećanjem količine konzumirane hrane za 1 kg smanjuje se gubitak mase krmače tokom laktacije za 10 kg, a povećava se masa prasadi kod zalučenja i broj prasadi u narednom prašenju. Dnevno konzumiranje hrane se može povećati korekcijom faktora koji utiču na konzumaciju, ali i poboljšanjem ukusa smeše, kvalitetnijom smešom, češćim hranjenjem krmače (obrok u podne) ili kvašenjem hrane. Posebno je pitanje količine hrane u momentu prašenja. Danas se preporučuje ishrana bez ograničenja. Pitanje MMA sindroma treba rešavati kroz kontrolu zdravstvenog stanja krmače (obavezno merenje telesne temperature tri dana po prašenju) i opštim higijenskim merama. Zvonko Džeba, dipl.ing.

Ishrana ovaca u laktaciji

Laktacija ovaca obično traje oko četiri meseca, a u mlečnih rasa i do šest meseci, pri tome maksimalna produkcija mleka se dostiže veoma brzo 2-3 nedelje posle jagnjenja. Ovčije mleko se po hemijskom sastavu značajno razlikuje od kravljeg mleka što istovremeno znači da za proizvodnju 1 kg mleka ovaca treba obezbediti oko 0,7 h.j. energije, 100-

41

110 g svarljivih proteina, 2,3 g P i 3,6 g Ca. Ovce u odnosu na svoju telesnu masu, daju veliku količinu mleka. Na mogućnost ispoljavanja mlečnosti ovaca poseban uticaj ima ishrana. Potrebe ojagnjenih ovaca znatno su veće od potreba bremenitih ovaca. Ove potrebe naročito su povećane u energiji i proteinima. Ishrana ovaca u ovoj fazi proizvodnog ciklusa treba da obezbedi dovoljne količine hranljivih materija za sintezu mleka, porast vune i optimalnu kondiciju grla, što će omogućiti pravovremenu oplodnju. Zadatak ishrane ovaca neposredno po jagnjenju, sastoji se u postepenom privikavanju na konzumiranje povećanih količina hrane, koja treba da pokrije potrebe u hranljivim materijama i spreči prekomerno trošenje ranije stvorenih rezervi. Smatra se da se pri dobroj ishrani ravnoteža između potreba i količina unetih hranljivih materija putem hrane postiže u šestoj nedelji po jagnjenju. Pri određivanju potreba u hranljivim materijama treba imati u vidu da sjagnjene ovce pored toga što daju određene količine mleka imaju i produkciju vune, koja po svojoj prirodi predstavlja proizvod proteinskog karaktera. Mlade ovce koje u isto vreme i rastu deo hranljivih materija treba da obezbede i za porast. Ovo su sve razlozi da se ishrana ovaca u laktaciji u prvih 1-2 meseca organizuje po volji. Posebnu pažnju obratiti ishrani ovaca u vreme samog jagnjenja i 2-3 dana posle jagnjenja. Ovo naročito iz razloga da se pogrešnom ishranom ne izazovu upale vimena i edemi. Nekoliko sati po jagnjenju ovcama se daje mala količina dobrog livadskog ili lucerkinog sena i ono predstavlja jedinu hranu tokom prvih 24 sata. Kao napoj ojagnjenoj ovci dobro je dati guste kaše od pšeničnih mekinja. Količina sena i koncentrovane hrane postepeno se povećava sa povećanjem mogućnosti konzumiranja hrane do 7 ili 8 nedelje kada dolazi do ravnoteže potreba i unetih količina hranljivih materija. Ishrana ojagnjenih ovaca mora biti u skladu sa njihovim potrebama. Pri sastavljanju ovakvih obroka za ishranu ovaca, treba se

42

imati na umu da je promet materija u ovaca koje luče mleko 25-40 % veći nego kod zasušenih ovaca. Kvalitetna paša je najpotpuniji i najekonomičniji izvor hranljivih materija i energije za ovce u laktaciji. Ovo je osnovni razlog zbog čega treba pašu koristiti što duže za ishranu ovaca dojara. Osnovu za pravilno balansiranje obroka i ekonomično korišćenje hrane čine normativi za ishranu koje treba pretvoriti u praktične obroke.

Pri zimskom jagnjenju obroci ojagnjenih ovaca treba da sadrže seno dobrog kvaliteta, silažu, koncentrovana hraniva, so i po mogućnosti sočna korenasto-krtolasta hraniva. Kao dobra dopuna obroku ojagnjenih ovaca može poslužiti koncentrovana smeša sastavljena od 19 % zrna ovsa, 15 % suncokretove sačme, 3 % sladnih klica, 30 % pšeničnih mekinja, 31 % stočnog brašna i 2 % mineralnih materija. U obroku ovaca u laktaciji može biti nešto veći nivo sirove celuloze u suvoj materiji. Obrok ovaca u laktaciji u zimskom periodu treba da sadrži seno dobrog kvaliteta, silažu, slamu leguminoza, koncentrovana hraniva i eventualno korenasto-krtolasta hraniva. Kao primer obroka kojima se mogu postići dobri proizvodni rezultati u ishrani ovaca u laktaciji može se navesti sledeće: Osnovni obrok: livadsko seno 1 kg, silaža biljke kukuruza 4 kg, mineralne materije 15 g. Dodatni deo obroka: koncentrat 300 g/jedno jagnje i 450-500 g/dva jagnjeta. U obroku se umesto silaže može ugraditi neko od korenasto-krtolastih hraniva u količini od 2 kg.

43

Lazar Lukić, dipl.ing.

Postupak muže krava

Muža je kompletno i brzo uklanjanje mleka iz vimena uz optimalne higijenske uslove, sa ciljem da se postigne što veća proizvodnja ispravnog mleka uz održanje zdravog vimena i smanjenje troškova proizvodnje. Muža predstavlja težak svakodnevni posao na farmama za proizvodnju mleka. U procesu i rezultatima muže se posredno ogledaju rezultati svih subjekata uključenih u proizvodnju mleka (ratari, zaštitari, veterinari, stočari, muzači). Muža treba da se obavlja u čistoj, provetrenoj prostoriji. Poželjno je da se prostorija počisti bar sat vremena pred mužu. Ovo se posebno odnosi na ručnu mužu, pošto je tada kontaminacija mleka preko vazduha velika. Shodno tome, iako je dokazano da hranjenje krava tokom muže povećava prinos mleka, nije preporučljivo grla hraniti, dok je muža u toku, kabastom i hranom čije davanje utiče na podizanje prašine. Mužu obavljati samo na suvom i čistom vimenu. Osim toga, neposredno pred mužu, kravu moramo određenim postupkom pripremiti. To podrazumeva blag postupak sa grlom, bez vike, buke te odlaganja svih drugih poslova u staji.

Slika 1. Redosled operacija pri pravilnom postupku muže krava

Pranje vimena se vrši mlakom vodom (oko 38º C). Hladnija voda izaziva skupljanje krvnih sudova, a sa time i slabiju ejekciju mleka. Pretopla voda može izazvati opekotine kako na vimenu, tako i na sisama. Poželjno je da voda za pranje vimena sadrži dezinfekciono sredstvo.

44

Posebna pažnja treba da se obrati na vrhove sisa, koji moraju biti besprekorno čisti pre početka muže. Samo pranje se vrši mokrom krpom. Nakon toga, vime se masira brisanjem suvom krpom ili papirnim ubrusom. Vlažne sise su nepoželjne iz više razloga. Ako je temperatura u staji niska koža vimena usled vlage može da ispuca. Osim toga, ako je reč o mašinskoj muži, zaostala voda na sisama može da dospe u mleko, ili da izazove padanje sisne garniture sa vimena. Neposredno pre početka muže, muzač je dužan da ispita prve mlazeve mleka mužom u specijalnu posudu namenjenu za te svrhe. Prvo, preko prvih mlazeve se može utvrditi da li je mleko izgledom promenjeno u odnosu na zdravo mleko. Drugo, izmuzanje prvih mlazeva, doprinosi uklanjanju većeg broja mikroorganizama nakupljenih u sisnom kanalu, gde je kontaminacija bakterijama velika usled zaostajanja kapljica mleka od prethodne muže. Nikako se ne smeju prvi mlazevi izmuzati na pod, jer ćemo u slučaju zaraženog vimena, doprineti kontaminaciji prostirke. Takođe se ne preporučuje izmuzanje prvih mlazeva na ruku muzača, koji može u dodiru sa ostalim kravama u toku muže, da prenese bakterije i na zdravim vimenima izazove mastitis. Veoma važan postupak pored pranja i stimulacije vimena u ovoj fazi muže je sušenje sisa. Suva krpa ili papirni peškir uklanja takođe bakterije sa sisa i obezbeđuje dodatnu stimulaciju. Ako se sušenje sisa ne izvrši, verovatnoća pojave upale vimena se povećava. Nakon izmuzanja vimena, obavezno je izvršiti dezinfekciju sisa njihovim uranjanjem u dezinficijens. Praktično je nemoguće izmuzanjem otkloniti zaostale kapi mleka u sisnom kanalu, što predstavlja vrlo dobru podlogu za nakupljanje bakterija na tom mestu. Stoga se dezinfekcijom nakon muže želi sprečiti kontaminacija sisnog kanala mikroorganizmima. Bez obzira da li se radi o ručnoj ili mašinskoj muži, kada se više ne može normalnim načinom muže dobiti mleko iz vimena, pristupa se izmuzanju istog. Na ovaj način se dobija veća količina mleka te poboljšava kvalitet mleka koje je znatno bogatije mlečnom mašću. Usled muže i uslovnog refleksa puštanja mleka, sisni kanal, nakon prestanka protoka mleka, ostaje otvoren oko 60 minuta. S toga se pribegava hranjenju krava nakon muže, jer će u tom slučaju krave ostati u stajaćem položaju i na taj način sprečiti invaziju sisnog kanala mikroorganizmima. Hranjenje tokom muže povećava proizvodnju mleka, skraćuje vreme muže i povećava protok mleka. Efekat je naročito primećen za vreme jutarnje muže. Prilikom ishrane krava u toku muže sa

45

koncentratima i kabastom hranom, mnogo više efekta su dali obroci sa koncentratnim hranivima. Domuzivanje povećava proizvodnju mleka i mlečne masti i što je još važnije, domuzivanjem se mogu kompenzirati nedostatci učinjeni za vreme pripremnih radnji pre postavljanja sisne garniture. Stimulacija pred mužu povećava količinu mleka i sadržaj mlečne masti za 2%, a domuzivanjem nakon muže se ostvaruje veća proizvodnja mleka za 7 i sadržaja mlečne masti za 3%. Promena muzača takođe može da utiče na proizvodnju mleka, pogotovo kod visoko proizvodnih krava. One su vrlo osetljive na promene, uključujući i osobe koje ih muzu i brinu o njima. Usled toga je veoma bitno stvoriti mirnu i komfornu sredinu za mužu, što doprinosi efikasnijem ispoljavanju performansi za proizvodnju mleka. Zaključak:

• Pravilan postupak pri muži treba da obezbedi lako, brzo i kompletno pražnjenje vimena.

• Utvrđeno je da hranjenje krava za vreme muže povećava proizvodnju i protok mleka, a skraćuje vreme muže.

• Domuzivanjem se mogu donekle ispraviti grešeke učinjene prilikom pripreme grla za mužu.

Pravilan postupak pripreme grla za mužu kao i domuzivanje omogućuju potpuno pražnjenje vimena što doprinosi ekonomičnijoj proizvodnji mleka.

46

Sadržaj Značaj kontrole plodnosti zemljišta 2 Đubrenje stajnjakom 5 Osnovna obrada – oranje 7 Žetveni ostaci – ostaviti na njivi ili koristiti 9 Proizvodnja salate u plasteniku 10 Ozimi stočni grašak 13 Štetočine – prenosioci virusa na strnim žitima 15 Štetočine u skladištima i njihovo suzbijanje 17 Uzorkovanje zemljišta i analiza na prisustvo zemljišnih štetočina u cilju određivanja potrebe za primenom insekticida 23 Plavo prskanje voća 27 Zaštita uljane repice od štetočina u jesen 29 Pregled voća u narednom periodu 29 Kruškina grinja plikova (Phytoptus piri) 31 Priprema kombajna za žetvu 33 Ishrana krmača dojara 38 Ishrana ovaca u laktaciji 39 Postupak muže krava 42

47

Poljoprivredna stručna služba„Sombor“ doo

telefon: 025 5412488; 025 5414351

faх: 025 5422855 e-mail: agroso@open.telekom.rs

web site: www.psssombor.rs 25000 Sombor, Staparski put 35