Ponašanje Životinja 6

7/26/2019 Ponaanje ivotinja 6.

1/34

Agresivnoponaanje


2/34

Agresivnoponaanje

Hijerarhijska dominantnost u grupi predstavlja

organizaciju u grupi u kojoj se jedinke agresivno obraunavajuza pristup resursimaAko jedinka 1 najee pobeuje u sukobu i protiv jedinke 2 iprotiv jedinke 3, onda je ona najvie rangirana u toj grupi ioznaava se kao jedinka! Ako druga jedinka najeepobeuje jedinku 3" onda je ona drugorangirana u #ijerar#iji ioznaava se kao $ jedinka,!!!

$ %

&esto na #ijerar#ijskojlestvici koje jedinkazauzima ima svoje

neposredne posledice usmislu dostupnostiresursima, partnerimaza parenje, sigurnijojteritoriji,!!!


3/34

Kako odluiti da li treba ui uborbu ili ne?

Odnos dobitka i gubitka od agresivnog ponaanja:Ako je dobitak koji jedinka obezbeuje pobedom u sukobumnogo vei od gubitka koji bi mogla da pretrpi,pretpostavlja se da e jedinka da zapone borbu!

AdrenalinNo

repinefrin

GlukozaKiseonik

Poveana aktivnostmozga, srca i

skeletnih miia


4/34

Neposredni uzroi agresivnog

ponaanja:'ndokrinoloka pozadina agresivnogponaanja

o odluiti da li treba ui u borbu ili

(ominantne jedinke)edinke koje esto pobeuju u

sukobu

Androgenihormoni

*odreenje jedinke+ee se odluuju dabee-

!lukokortikoidi"Hormonistresa#

(ominantne jedinke koje braneteritoriju jedinka kojoj se suprotstavljadruga jedinka iz grupe


5/34


Ako je gubitak od borbe veliki, jedinka signalizira da je

nierangirana u #ijerar#iji, kako bi predupredila budue gubitke!.na ublaava svoje agresivno ponaanje +na primer odustaje odgrienja- ili moe da promeni boju tela kako bi signaliziralapromenu statusa u grupiAtlantski losos $ %almo

salarAgresivno ponaanje jepovezano sa odbranomteritorije!/tivaj #ormona napigmentaciju tela0 jedinka

koja je izgubila u borbiispoljava poveanukoncentraciju kortizola i imatamniju boju tela, za razlikuod dominantne jedinke koja

ima tamniju vertikalnu onutraku


6/34


&nogi #ormoni utiu na agresivno ponaanje, ali ne

moraju sve #emijske supstance da imaju isti eekatna ovaj vid ponaanja kod razliiti# vrsta!a primer serotonin0

isari

serotoninAgresivno

ponaanje

%oijalni status

4ibe

serotonin Agresivn

oponaanje

%oijalni status

5rustaceaeserotonin Agresivn

o

ponaanje

%oijalni status


7/34

&odeli teorije igre kodagresivnog ponaanja

&odeli teorije igre su konstruisani kako bi predvideli ponaanjejedinke kada 6tnes te jedinke zavisi kako od njenog ponaanja tako iod ponaanja drugi# jedinki!

7ri modela kod agresivnog ponaanja01- 8gra jastreba i goluba2- &odel iscrpljujueg rata3- &odel sekvencijalne procene

vi modeli igre imaju neku varijablu preko koje se procenjujevrednost resurs, a vrednost resursa utie na to da li e se jedinka

boriti i koliko ustro e se boriti za taj resurs


8/34

'gra jastreba i goluba

)edinka moe da odabere jednu od dve strategije prilikom borbe

za neki resurs0(astreb jedinka e se boriti sve dok ne bude povreena ili dokprotivnik ne preda resurs!olub jedinka izgleda kao da e se boriti, ali se povlai ipredaje resurs ako njegov protivnik zapone borbu9 vrednostresursa5 cena borbe

)astreb golub

)astreb dobija celu vrednostresursa, golub ostaje bez iega

:olub ; golub *odelie #ranu tako da edobiti po polovinu vrednostiresursa 9? anse da dobijeresurs +9? anse da budepovreen +5


9/34

)ur*oaskastrategija)ur*osaka strategija predstavlja primer @igre jastreba i goluba u

kojoj e jedinka glumiti @jastreba ukoliko poseduje teritoriju, usuprotnom e imati ulogu @goluba!

+arage aegeria7eritorija predstavlja osvetljeni deo

ume! Bada mujak doe na dobroosvetljeni deo odma# ga okupira iobezbeuje prednost u parenju! &ujaktreba samo par trenutaka da ostane natoj teritoriji kako bi je osigurao!Bada na takvu teritoriju doe neki

drugi mujak, dolazi do borbe zateritoriju koja jako kratko traje i uzveoma malo agresije! @9lasnik teritorije

ostaje dok se @pridolica povlai!*roduena borba oko resursa koji

kratko traje +osvetljenost teritorije- nijevredna gubitka do koga moe da doe uborbi!

)edini sluaj kada postoji neto veaborba kod ovi# leptira, je kada oba


10/34

Antibur*oaskastrategijaAntibur*osaka strategija predstavlja primer @igre jastreba i

goluba u kojoj e jedinka glumiti @jastreba ukoliko nema svojuteritoriju, dok preuzima ulogu @goluba ako poseduje neku teritoriju!

Oeobius ivitas

.vi paukovi osnivaju svojuteritoriju ispod kamenja! Bada im sepriblii druga jedinka oni se pre

odluuju da pobegnu i prepusteteritoriju @pridolici nego da sebore! 7ada bivi posednik teritorijetrai novu, i ako je nae, vlasnik teteritorije je naputa,!!!

Cta dovodi do ovakvogponaanjaD5ena borbe je relativno visoka,

postoji veliki broj slobodni#teritorija, kretanje izmeu teritorijanije preterano opasno! *ri ovakvimuslovima primena antiburoaske

1-

2-


11/34

&odel isrpljujuegrataBod neki# ivotinja, postoje neke potencijalno agresivne

interakcije koje se ne ispoljavaju borbom, ve je pobednik onaj

koji najdue izdri takvo nadmetanje.vaj model agresivnog ponaanja podrazumeva tri uslova01-)edinka mogu da pokazuju agresivnost koliko god #oe dugo2-*onaanje koje se pokazuje u ovakvoj situaciji je energetskiskupo to due ono traje to se vie energije troi3-ema jasni# signala koje bi suparnici mogli da koriste kako bi

reili sukob +na primer veliina tela ili posedovanje teritorije-

Eenke polau jaja na stajskom ubrivu! &ujacidolaze na tu teritoriju kako bi imali pristup enki!Boliko dugo se oni zadravaju na toj teritorijiDAko ostanu dugo, susree se sa vie enki!

/koliko ostanu suvie kratko, platie cenupomeranja, i izgubie priliku da se pare!*rimeeno je da se vreme koje mujak provede najednom delu poklapa sa onim koje predviamodel! *roseno vreme koje je potrebno mujakuda pronae mesto gde su enke je oko Fmin! Bada

je vreme puta izmeu dve teritorije priblino Fmin,onda vreme boravka na ednom delu dovodi do

%athophagasteroraria


12/34

&odel sekvenijalneproene)edinke stalno procenjuju jedna drugu u seriji

@napada!)edinke procenjuju borilake sposobnosti nji#ovog suparnika! Cto sedue vri ova procena, preko brojni# pokuaja, iskuenja, to jemanja verovatnoa da e jedinka pogreno proceniti protivnika!*osle odreenog vremena, jedna jedinka e videti da su joj anseda pobedi male, pa prekida svaku sledeu agresivnu interakciju sa

svojim protivnikom!

.vaj model ispituje sukobe u kojima dolazi do variranja u nivouagresivnog ponaanja, od veoma blagog do veoma opasnog!cenario koji model predvia0

)edinka poinje na najmanje opasnim vidom agresivnog ponaanjai tokom nekog vremena prikupie inormacije o tome kako nji#ovsuparnik reaguje na ovaj vid ponaanja! Gatim prelaze nanajagresivniji vid ponaanja i opet tokom nekog vremena skupljajuinormaciju o reakciji nji#ovog protivnika! obzirom da je procenaverovatnoe da e jedinka pobediti najtea ukoliko su borbene

sposobnosti oba suparnika sline, tada se predvia da e jedinkaodabrati na a resivni i nain borbe!


13/34

&odel sekvenijalneproeneNannaara anomala

Agresivno ponaanja mujaka seispoljava od promene boje tela+najmanje opasno ponaanje- do

pokuaja ujedanja za rep dok plivaju ukrug! .va vrsta riba ima sposobnost daproceni znaaj veliine tela, asimetrije,i ova razlika utie na is#od borbe!Bao to predvia model, borba kod ove

vrste riba je zaista dua ukoliko sujedinke sline veliine nego kadapostoji razlika u asimetriji!

7akoe, borbe koje traju due imajuvie aza razliitog ponaanja jedinke,

pa tako od veliine tela zavisi koliko ese vidova agresivnog ponaanja

&odel predvia da e borba trajatidue i kroz vei broj aza ukoliko suborbene sposobnosti oba suparnikaizjednaene!


14/34

,-ekat pobednika igubitnika*ret#odno iskustvo sa nekom jedinkom moe da proizvede bitne

inormacije koje mogu da budu korisne za budue potencijalne

agresivne interakcije!,-ekat pobednika *oveana verovatnoa pobede, zasnovanona pret#odnom nizu pobeda

,-ekat gubitnika *oveana verovatnoa gubitka zasnovano napret#odnom nizu gubitaka

:eneralno, eekat gubitnika se povezuje sa poveanim nivoomglukokortikoida @#ormoni stresa i smanjenim nivoomtestosterona, dok pobednici imaju povean nivo testosterona,dok brzo sniavaju nivo glukokortikoida koji je takoe i kod nji#povean


15/34

,-ekat pobednika igubitnika

%ula nebou.ii

Agresivno ponaanje prilikomuspostavljanja #ijerar#ije u gnezdu!*okazano je da ukoliko su stariji ptiiranije bili agresivni i dominantni, i kasnijee moi da pobede mlae ptie ak iakosu mlai zanajno vei od stariji#!

&eutim ovde ne moemo da kaemo dali se radi o eektu pobednika i gubitnika!vaka dominantna i podreena jedinka susuprotstavljene sa neiskusnom jedinkom!*redvieno je da e podreena jedinka pri

ovom susretu da se poue, dok edominantna jedinka da ima veu ansu dapobedi/tvren je jak uticaj eekta pobednika igubitnika, gde su podreene jedinke bile

manje agresivne od @neutralni#!


16/34


/ivulus marmaratus

(a li is#od predposlednje interakcije ima uticaja na is#odtrenutnog sukobaD

/poreivane su razliite kombinacije is#odapret#odni# borbi +H pobeda, I gubitak-HH vs IH

II vs IH/tvreno je da i is#od predposlednjeinterakcije utie na trenutnu ansu da

jedinka pobedi! a primer jedinka koja jeiskusila dve pobede zaredom +HH- ima

veu ansu da pobedi nego IH jedinka kojaje pre pobede imala jedan poraz!8ako je predposlednja interakcija bitna, onanema toliki uticaj na trenutni sukob kao toima is#od sukoba koji je neposredno

pret#odio trenutnoj interakciji


17/34


Agkistrodon ontortri.&ujaci se bore za pristup enki, tako

da is#od ovog sukoba utie na uspe#u parenju!/ jednoj prostoriji enka jepostavljena u centar prostorije dok sumujaci, koji se razlikuju u veliini,

postavljeni na suprotnim krajevimasobe! /vek je vei mujak izlazio kaopobednik!*obednici i gubitnici iz pret#odnogsukoba su uzeti i sukobljeni sa

jedinkom iste veliine koja nemaiskustvo! *ret#odni pobednici nisuimali veu ansu da pobede negonji#ov suparnik bez iskustva! togaovde ne postoji eekat pobednika!a druge strane, pret#odni @gubitnici

su se povlaili i ustupali pristup enki,to znai da osto i eekat ubitnika!


18/34

'ekat posmatraaBada jedinka posmatra sukob i procenjuje borilakusposobnost druge dve jednike, onda imamo e-ekatposmatraa.vaj eekat je primeen kod riba, ptica i sisara i utvreno je da

ima ulogu na uspostavljanje #ijerar#ije u grupi

0iphophorus

helleri &ujaci imaju linearnu dominantnu#ijerar#iju, pri emu su este borbe zaredosled u istoj*rvo je posmatra gledao jednu borbuizmeu dve jedinke, skupljao

inormaciju o njima, a potom je i samtestiran u interakcijama sa jedinkamakoje je posmatrao


19/34

,-ekat posmatraa0iphophorushelleri

Bontrola @posmatra zbog

prepreke ne moe davidi borbu

)edonka posmatra borbu

dve jedinke

@*osmatra koji je videopret#odnu borbu e pokuatida izbegne sukob sa@pobednikom posmatranje direktno utiena buduu interakciju sapobednikom! Bada seposmatra odnos prema

@gubitniku, bila je veaverovatnoa da e@posmatra zapoeti borbukada vidi da se @gubitnikpovukao u pret#odnoj borbi,dok ukoliko se @gubitnik

suprotstavljao protivniku bilaje manja verovatnoa da e@posmatra zapoeti borbu!.vo nije bio sluaj u kontroli,to sugerie suptilan eekat@posmatraa u ovoj

situaciji!

akon posmatranja borbedolazi do poveanja nivoatestosterona priprema za

buduu agresivnu interakcijukao i indirektan uticaj na


20/34

,-ekat publike/koliko jedinke menjaju svoje ponaanje u borbi ako primete da i#neko posmatra, onda imamoe-ekat publike

1impanze

*oznato je da impanze emituju kriketokom borbe, pri emu se vrisak onogkoji pobedi dosta razlikuje od vriskaonog koji izgubi kategorizacija napobedniki i gubitniki vrisak!

:ubitniki vrisak moe da ima ulogu danamami posmatraa da pomognejedinki koja gubi da se zaloi za nju ida prekine borbu!*osmatrane su blage i izuzetnoagresivne borbe impanzi i uporeivani

su krici gubitnika! Bada su uporeivanikrici iz blage borbe, nije bilo razlike da liima ili nema publike koja posmatraborbu! Bod prilino agresivne borbe,krici su bili znatno dui i jai kada sudruge jedinke posmatrale borbu!

.vaj eekat je primeen onda kada je


21/34

'!/A


22/34

'gra

*od igrom se obino podrazumevaju tri oblika

igre0

1-8gra saobjektima

2- Iokomotornaigra

3- ocijalnaigra

bj k i


23/34

'gra sa objektima.dnosi se na igru koja u kojoj se koriste neivi predmeti kao tosu kamenje, pera, tapii, predmeti koje je napravio ovek

kupljanje lia kod impanze prilikom sputanja niz neko brdo,impanze povremeno zastaju, #odajuunazad, rukama povlaui lie na

jednu gomilu i potom se prevru prekote gomile

4azliiti predmeti za igru se estodaju ivotinjama u zoolokom vrtukako bi se razbila relativnamonotonija okruenjaEivotinje razlikuju predmet za igruod onog za ispitivanje predmetkoji se koristi za ispitivanje @ta je

taj predmetD, predmet za igru @ta mogu da uradim sa njimD

bj k i


24/34

8gra sa objektimaBod mladi# ivtinja, igra sa predmetima je obino povezana sanekim tipom vebi, gde ivotinja ui neto to e joj sluiti

kasnije u ivotu, na primer mladi predatori mogu da koristeigru sa predmetima kao vebu za lov

&ladi gavran se igra praktino sa svakim novim predmetom na kojinaie! a taj nain utvruju, kada odrastu, ega e da se plae aega ne! tariji gavrani i dalje ispituju razliite predmete, ali odtoga kako su na njega ili slian predmet, ukljujui i #ranu,

reagovali kao mali, zavisi kako e reagovati kada odrastu!&ladi gavrani su odgajani u relativno prirodnim uslovima!*osmatran je nji#ov odnos prema razliitim predmetima, koji jepodrazumevao kombinaciju ispitivanja i igre! *otom su pticiponueni novi predmeti! .d svi# predmeta prvo kreu da ispituju

nove predmete! 8sprobavaju nji#ov ukus, i oni predmeti koji sujestivi imaju ukus slian ve poznatom ; postaje im najomiljenija

' bj k i


25/34

'gra sa objektimaKolika je enasame igre?

&ereno je rastojanje koje mladunac pree tokom igre +energetskacena igre- i udaljenost majke tokom igre +cena mogue predacijeili povrede tokom igre-

!epardi 8gra kod geparda ima veoma nisku cenu!

koro je nemogue odrediti energetskucenu igre! a druge strane, mladuncinikada nisu bili ozbiljno povreeni! 8akosu udaljeniji od majke tokom igre, majka

je ipak dovoljno blizu da mladunci nebudu u opasnosti od predatora!

*oveani stepen igre dovodi do toga damladunci razvijaju sposobnost da #vatajui grizu ivi plen koji bi nji#ova majkapustila! .vo bi trebalo da uini da onipostanu bolji lovci kada odrastu!

2 k t i


26/34

2okomotorna igra)edan od najei# i 6logenetski najstariji oblik lokomocije jesteskok uvis! *ored toga ivotinje se kotrljaju, jure svoj rep, prave

kolut unapred,!!! Jesto se deava da je skok uvis praenuvrtanjem tela ili udarcem!*ostoje dve #ipoteze koje pokuavaju da objasne ulogulokomotorne igre01-Iokomotorna igra predstavlja ujedno i vebu i trening zaspeci6ne motorne sposobnosti koje e jedinki biti potrebne kasnije

u ivotu2-Iokomotorna igra omoguava ivotinji da bolje utvrdi odnosmeu stvarima, gde se jedan predmet nalazi u odnosu na drugi, to

je direktan bene6t za jedinku

2 k t i


27/34

2okomotorna igraKoje su posledie lokomotorne igre na3tnes jedinke?

)edna od mogui# dobiti za

mladunca, jeste ormiranjesinapsi u cerebelumu!5erebelum ima glavnu uloguu kretanju, koordinacijiekstremiteta, koordinacijuoiju i ekstremiteta! 7okom

razvia ormira se vie sinapsinego to se posle koristitokom ivota, to moe dabude rezultat vebi u mlaemuzrastu!Bako se igra preslikava naormiranje


28/34

%oijalna igra

ocijalna igra igra koja ukljuuje i

druge jedinke je najproueniji tip igre!*retpostavlja se da ovaj tip igre imasledee unkcije0

1-ocijalna igra moe da dovede doormiranja dugotrajne socijalne veze! a

primer, kod impanzi socijalna igraizmeu mladi# mujaka je dosta esta!&ogua prednost jeste stvaranjekoalicije izmeu ovi# mujaka, to moeda bude izuzetno znaajno tokomnji#ovog ivota!

2-Bao i drugi vidovi igre, i socijalna igramoe da dovede do poboljanja 6ziki#vetina koje su povezane, na primer, saborbom, lovom, parenjem

3-ocijalna igra moe da dovede do

poboljanja kognitivni# sposobnosti

% ij l i


29/34

%oijalna igra

Ovis

anadensis

Bod muLona, kao i kod drugi#

kopitara, mujaci se bore zapristup enki! *retpostavljeno jeda ukoliko se polovi razlikuju ustepenu uticaja agresivnogponaanja na nji#ove interakcije

tokom adultnog perioda, onda setakve razlike maniestuju mnogoranije!*osmatrane su dve grupe muLonai, kao to je pretpostavljeno,

mujaci su mnogo vie ukljueni ukontaktnu igru nego enke! .vaigra moe da im pomogne da sepripreme za borbe koje e bitiglavni aktor za nji#ovreproduktivni uspe# tokom ivota!

)o tri interesantna rezultata01- 4otaciono kretanje koje

pret#odi igri predstavlja signal

da je kontakt deo igre2- Bontaktna igra poinje onda

kada se jedinke ve poznaju nekovreme, a ne u odreenoj starosnojdobi

3-*ostoji razlika u uestalosti u

igri izmeu populacija koje ive u

% ij l i


30/34

%oijalna igra)edan od bene6ta socijalne igre jeste razvoj kognitivni#sposobnosti, to je povezano i sa samoprocenjivanju, tj!ivotinje koriste socijalnu igru kao sredstvo da procene nji#ov

napredak u razvoju u poreenju sa drugim jedinkama!Kako jedinke znaju da suukljuene u igru?1- 4edosled i uestalost ponaajni#

komponenti igre se razlikuju odoni# kod stvarne aktivnosti koja

je oponaana u igri! /kolikomladi mogu da razlikuju oveobrasce posmatranjem stariji# urealnim situacijama

2- Gamena uloga sa starijom

jedinkom! tarija jedinkadozvoljava da se podreena,mlaa jedinka, tokom igre,ponaa kao dominantna ilistarija jedinka, ili starije jedinke

primenjuju neke akcije +narimer a resivno onaan e u

% ij l i


31/34

%oijalna igra3- ignali za igru! &ogu da slue kao signali za zapoinjanje igre ili

da upozore odrasle da se mladi samo igraju, da nema realne

opasnosti od borbe Bod Canidae grienje je deo borbe ilipredacije, ali je deo i igre! *rimeeno

je da e kao signal za igru posluitisaginjanje nakon koga e sleditigrienje! (rugi marker za igru moebiti odreeni vid odazivanja!

Bod mladi# gorila, igra moe da budeblaga ali i veoma gruba! *rimeeno jeda kada su mujaci ukljueni u grubu

igru, igri je pret#odilo sputanjeobrva i otvaranje usta! .va mimika jesignal da je re o igri

%oijalna igra


32/34

%oijalna igra

%aimirisiureus

'gra borbe i zamenahijerarhijskih uloga

&ladi mujaci preeriraju da se igraju saslabijim jedinkama, ili na niim rangom u#ijerar#iji, ali pri#vataju i igru sadominantnijom jedinkom! .binodominantne jedinke dozvoljavaju

podreenim jedinkama da tokom igrepreuzmu dominantnu uloge! Gamenauloga postoji samo izmeu mujaka!Gato dominantni mujaci pri#vatajuzamenu ulogaD

1- Gamena uloga tokom igre ne utie nastvaran odnos dominantan


33/34

%oijalna igraKoje su dobiti od

ovakve igre ?1- Mleksibilnost u ponaanju s obzirom da je cena ove

igre niska, onda ona predstavlja dobar nain da jedinkanaui kako da bude Leksibilnija u ponaanju2- *rocenjivanje namera drugi# jedinki prava borba

izmeu stariji# jedinki kod ovi# majmuna moe da budeizuzetno opasna! 8gra borbe moe da potstakne mlade

jedinke da procenjuju nameru drugi# jedinki kadaodrastu

3- 8skustvo i u podreenoj i u dominantnoj ulozi sobzirom da postoje starne borbe za odreeno mesto u#ijerar#iji, jedinka e preiveti i mnogo poraza kao ipobeda! .vaj tip igre im omoguava da naue kako da

se ponaaju u odgovarajuoj ulozi

Opte teorije o -unkiji


34/34

Opte teorije o -unkijiigre

Nipotezirano je da je osnovna uloga igre da omogui ivotinjamada razvijaju 6zike i psi#ike sposobnosti kako bi mogle da se

snau u neoekivanim dogaajima u kojima nemaju konkretnoiskustvo! *retpostavljeno je da igra dovodi do poveanjaraznovrsnosti pokreta kako bi se jedinka oporavila od iznenadnogoka +na primer gubitak ravnotee kada bei od predatora- matra se da zamena uloga tokom igre treba da budesveprisutno kod vrsta koje se igraju! .vo predstavlja dobar nain

da se jedinka pripremi za neoekivane situacije, jer jedinka stevljasebe u poziciju koja se razlikuje od one u kojoj se normalno nalazi!

7okom igre mozak se susree sa senzornim signalima koje serazlikuju od signala tokom drugog vida ponaanja, kao i saproblemima koji treba da se ree putem improvizacije! toga sepredvia da igra treba da ima merljive eekte nasomatosenzorne, motorne i emotivne centre u mozgu! /tvreno

je da pacovi koji su lieni igre imaju dugotrajne promene uopioidnim receptorima i trajno promenjen nivo razliiti#neurotransmitera koji su neop#odna komponenta odgovora na

t

Documents

Ponašanje Životinja 6