PSS,,SOMBOR"SOMBOR

Zaltrta Lrv otne sredine1 VDrosura

Sombor, 2019.9od.

Poljoprivreda i za5tita iivotne sredine

Konvencionalnu poljopriwedu pod kojom se obidno podrazumeva intenzivnapofjoprivreda karakteri5e telnla za postizanjem maksimalnih prinosa uz primenusvih savremenih sredstava kao Sto su mineralna dubriva, pesticidi, bioregulatori, intchanizacija velikih udinaka. Svi ovi faktori mogu imati veliki negativan uticaj nalivotnu sredinu. Ovakav vid poljopriwedne proizvodnje se poslednjih decenijavcoma diferencirao, zbog klimatskih, edafskih i najvi5e ekonomskih razloga.likstremni slucajevi konvencionalne poljopriwede su npr. monokultura kao igajcnje Zivotinja na veoma malom prostoru.

Kao reakcija na sve vecu primenu u prvom redu raznih agrohemikalija i satim u vezi ugroZenosti agroekosistema i Zivotne sredine podetkom sedamdasetih

godina u industrijski razvijenimzemljama podeli su se intenzivnijerazvljati alternativni poljoprivrednisistemi.

Osnovne karakteristike ovakvepoljoprivrede su dvrsti plodoredi savelikim ude56em jednogodi5njih iviSegodi5njih mahunarki. Dubrenjese oslanja u velikoj meri naupotrebu stajnjaka, osoke, tednogstajnjaka, komposta , Zetvenih

ostataka. Klasidna sintetidka azotna dubriva se potpuno izostavljaju. Biljke seobezbeduju azotom putem mineralizacije, gajenjem mahunarki kao i upotrebomorganskih dubriva. Od kalijumovih dubriva koristi se kalijum sulfat. Od fosfornihdubriva primenjuju se sirovi fosfati. Po5tuje se pravilo da mineralna dubriva buduu teZe rastvorljivom obliku. Primena biopreparata takode je dobrodo5la jer ne utidenegativno na Zivotnu sredinu. U cilju oduvanja strukture zemlji5ta obrada zemlji5tase minimizira,preporuduje se plitko prevrtanje zemlji5ta, podrivanje,, upotrebamalda , pa sve do po@unog izostavljanja obrade. Zaitita bilja od bolesti, Stetodina ikorova jevazna komponenta za5tite Zivotne sredine. Prednost se daje gajenju sortikoje su toleranbre na pojedine bolesti, Stetodine i korove. Umesto sintetidkihpesticida velike otrovnosti preporuduju se prirodni biljni ekstrakti. UniStavanjekorova prvenstveno se izvodi mehanidki i termidkim postupcima ako je to mogu6e.U indushijski razvijenim zemljama postoji narasla svest o razmerama zagadenjaZivotne sredine. Velik znadaj poslednjih godina posveduje se i tzv. odrlivimpoljoprivrednim sistemima. Ovakvi sistemi poljopriwede zasnovani su naekolo5kim principima,na oduvanju i pobolj5anju prirodnih resursa na duZivremenski period. Takode,od ovakvih sistema ocekuje se da budu isplativi za

I t i . rproizvodade, kao i da omogudavajuproizvodnju dovoljnih kolidnazdravstveno bezbedne hrane. Novasamarla iz oblasti genetike ioplemenjivanja sa uspehom sekoriste u re5avanju brojnih problemaiz oblasti za5tite dovekove sredine.Nove sorte i hibridi mogu bititoleranbri na bolesti. Stetodine.stresne uslove sredine. Narodito je vaLna tolerantnost prema su5i, zato stonedostatak padavina u mnogim podrudjima ugroLava poljopriwednu proizvodnjuna3e zemUe, a i Sire. Mehanizacija ima vaZnu ulogu u poljopriwednoj proizvodnji.Izuzetno je uratajno prilagoditi biolo5ke i fenotipske osobine novih genotipovapotrebama savremene mehanizacije. Posebno vaZne osobine su otpornost premapoleganju, osipanju, ujednadeno sazrevanje idr. Gajenjem genotipova prilagodenihmehanizaciji smanjila bi se poto5nja goriva, herbicida i drugih inputa izahvaljuju6i tome i zagadenj e Zivobre-sredine.

,: Jelena lvan, dipl. ing.

Te5ki metali kao zagatlivaii Zivotne sredine i zemlji5tai ocuvanje vodnih'i zemlji5nih resursa

Razvojem ljudske civilizacije na Planeti Zemlj| porastom populacije, aposebno ubrzanim tebnolo5kim i tehnidkim razvojem, dolazi do povecanjanegativnih uticaja na Zivobru sredinu, koji se manifestuju kroz porast broja izvorazagadenja. Hemijske materije koje se svakodnevno mogu na6i u prirodi ( zemlji5tu,vazduhu, vodama) sve su brojnije. Oni po po.reklu mogu biti prirodni proizvodi ilipak oni koji se dobijaju hemijskim transformisanjem prirodnih proizvoda.Najznadajniji izvoi zagaderija Zivotne sredine i zemljl5ta su razna hemijskasredstva, otpadi industrijskih postrojenja, sredstva koja se koriste u poljoprivredi ite3ki metali. Neke wste materija su elementi kojih u u zemlji5tu ima u malimkolidinama inazivajtt se mikroelementi. Neke od njih udestvuju u ishrani biljaka umalim kolidinama pa ih nazivamo mikrohranljivim elementima, dok se neki uzemlji5tu nalaze u tagovima a nisu neophodni za biljke a u ve6im kolidinamamogu biti Stefiri i opasni za biljke, doveka i Zivotinje i njih nazivamo toksidnimelementima. To su elementi koji se uglavnom sastde od tzv. te5kih metala.Zagadefost zemljiSta te5kim metalima nije lako utwditi i razlilrtrje se kod razlilitihtipova zemlji5ta. Kod nekih tipova zemlji5ta, njihovo prisustvo ne mora da izazivaporeme6aj u biljnoj proizvodnji, dok kod drugih moZe da izazove Sto se moZeprimetiti kod smanjenja prinosa i njegovog kvaliteta. Danas, ovih elemenata dalekoima vi5e u poljopriwednom zemlji3tu nego pre, Sto je prouzrokovalo sve vedi broj

2

industrijskih postrojenjq iz dijih dimnjaka izlaze velke kolidine pojedinih metala uvidu gasova, gari i dima. Uglavnom,padavinama dospevaju u zemlji5e i timedovode do zagadenja Zivotne sredine. Isto tako, znatan deo te5kih metala uzemlji5te dospeva i primenom hemijskih sredstava u industrijskim ipoljoprivrednim procesima. To su npr. olovo (Pb), Ziva (Hg), nikl (Ni) i arsen (As)kao i neka mineralna dubriva i pesticidi.Pona5anje ovih elemenata u zemlji5tu uslovljeno je mnogim faktorima. Odmnogobrojnih faktora koji mogu uticati na dinamiku te5kih metala u zemljiStu,mogu se izdvojiti pH wednost zemljiSta, sadrilaj organske materije i gline uzemlji5tu.* pH wednost- u kiseloj sredini dolazi do oslobadanja ve6e kolidine te5kih metalau zemlji5ni rastvor Sto moZe da bude veoma toksidno zabiljke. U koliko se radi olakim peskovitim zemlji3tima, ta toksidnost je obidno prolazana. Medutim, na

te3kim glinovitimzemlji5tima ona se duZezadriava. Zbog toga se, natakvim zemlji5timakalcifikacija i podizanje pHvrednosti do oko 6,5 znvtnosmanj uj e nj ihova toksidn$t.*Organska materijazemlji5ta- ima veliki uticaj nadinamiku mikroelemenata ite5kih metala. Prisustvoorganske materije u zemlji5tupove6ava adsorpciju ovihelemenata.

*SadrZaj gline - takotte ima velikog uticaja na dinamiku te5kih metala u zemljiStu.Njihovo vezivanje u zemljiStima bogatih glihom iz;uzetno je veliko.U poljopriwednoj proizvodnji, da bi se uspe5no re5avali problemi zegadivanjazemlji5ta te5kim metalima, teba primenjivati principe kontrole plodnosti zemlji3tai upotrebe dubriva, kao i naudne osnove za racionalnu upotrebu dubriva i kontroluekolo5kih faktora u biljnoj proizvodnji, za zaititu zemlji3ta, vode i hrane odnjihovog zagadivarfa. Posebno, velika kontrola treba da se obavi u blizinitopionica koje mogu nazvatr nesagledive, Stetne posledice za biljke. Zato,zemljiSte treba dr7;an stalno pod kontrolom i na taj nadin dovesti do maleverova0ro6e da 6e da dode do veiegzagadenja zerrlji5ta te5kim metalima.

i

f

Smiljka Mojsovi6, dipl.ing.

Sistem zbrinjavanj a ambalainog otpada od sredstava zaza5titubilja u Srbiji u cilju smanjenja zagadenja Zivotne sredine

AmbalaZni otpad sredstava za zaititu bilja predstavlja potcncijalni rizik pozdravlje ljudi i Zivotnu sredinu. Zbogtogapostoji zakonska obavcza da:- Poljoprivrednici propisno isperu praznu ambalaLt od sredstava za zaltitu bilja,duvaju je na bezbednom mestu i predaju operateru,- Proizvodadi i uvoznici sredstava za zaStitu bilja u saradnji sa ovla5denimoperaterom, organizuju sakupljanje ambalaLnog otpada i snosc tro5koveadekvatnog zbrinjavanja, ukljudujuii transport, skladi5tenje, tretman i odlaganje,- NadleZni organi izraduju propise, izdaju dozvole operaterima, pratc i kontroli5uda li se ovim otpadom upravlja na propisan nadin.

Sistem zbrinjavanja ambalaZnogotpada od sredstava za zaltitu bilja uSrbiji -SECPA eko modeluspostavljen je zbog z,brinjavanjaambalalnog otpada koji sc skupljapreuzimanjem od agrokorrrpanija ipreuzimanjem od individualnihpoljoprivrednih proizvodada usaradnji sa PSS i uz podriku lokalnihsamouprava.

Poljoprivredni proizvotladi su duZni da:- Pravilno isperu ambalaZu neposredno nakon njenog praZnjcnja postupkomtrostrukog ispiranja ili ispiranja pod pritiskom. Svu tednost od ispiranja iskoristitiza pripremu slede6eg rastvora ili isprskati po biljkama.- iista i suva ambalaLa se duva na odredenom mestu na imanju do konadnogpreuzimanja.Boce i zatvarali se duvaju odvojeno u odgovaraju6im plastidnimwetama, van doma5aja dece i Zivotinja i za5ti6eni od kiSe.

- Za individualne poljoprivredneproizvoilade organizuje se akcijasakupljanja otpadne ambalaLe, potadno utvrdenom rasporedu poselima. Nakon preuzimanja zapropisno zbrinjavanje ovog otpadazaduieni su operateri, koj izdaju potwdu o preuzimanju ambalaZe.Sakupljqnje ambalaLnog otpada predstavlja vid duvanja Zivotne sredine i pravilnoupravlj anj e amb alalnim otpadom.

Pona5anje u sluiaju riziinih i kriznih situacija -upotreba mreila za senienje u proizvodnji paprike

U poslednjih nekoliko godina uticaj klimatskih promena na poljoprivreduje odigledan. Sve su de56e godine u kojima se beleZi pad prinosa kako ratarskihtako i povrtarskih useva zbog ekstremnih vremenskih prilika tokom vegetacionogperioda. Pove6anje udestalosti ekstremnih vremenskih prilika je jedan od osnovnihpokazatelja klimatskih promena. Pored smanjenja prinosa usled dugih su5nihperioda i neravnomerne raspodele ukupne kolidine padavina, proizvodadi povr6aimali su znadajne gubitke usled o5te6enja plodova zbog negativnog uticajadirektnih sundevih zrakana kvalitet plodova.

U proizvodnji konzumne paprikena otvorenom polju poslednjih godina sveizraLenlji problem je oduvanje kvalitetaplodova. Povr5ine plodova koje suizloLene direktnom suncu dobijaju tamnoobojene prevlake zbog kojih plodovi vrlodesto nisu za prodaju. Jedan od nadina dase o5te6enja od oZegotina smanje jeprimena mre1a za sendenje. Na ogledtrompolju PSS"Sombor" tokom tri godine

izvedeni su ogledi paprike sa primenom mreLa za sendenje.U 2013. i 2014. godini u

ogledu je bilo 5 sorti koje su sendenemreLama u tri boje. Sorte Madona,Slonovo uvo, StriZanka, Duga bela iZupska rana sendene su mreZama uplavoj, zelenoj i Zutoj boji dok jevarijanta kontrole bila bez primenemreL,e. Dobijeni rezultali pokazuju daje u proseku na svih pet sorti o5ete6enje

26 procenata, pod plavom mreZom 18,zelenom 12, i Lutom 12. Procenat o5te6enjarazlikuje se od sorte do sorte Sto zavisi,izmedu ostalog, od tipa ploda (babura,kapija), velidine ploda, pokrivenostiplodova lisnom masom (bujnost biljke,krupno6a listova). Sadnja ogleda izvedenaje krajem maja na crnoj mald foliji unavodnjavanju sistemom ,,kap po kap".

Neposredno nakon rasadivanja, dok su biljke bile u fazi ukorenjavanja, nastupio jeperiod relativno visokih temperatura za ovaj period, Sto je uslovilo slabiji razvojbiljaka u varijanti bez zasene mreZom. Temperatura zemlji5ta ispod crne mald

4

plodova u varijanti kontrola iznosilo

Jelena Perendevi6, dipl. ing.

folije bila je znadajno viSa nego u varijantama na foliji a pod rnrcZama, te su se ibiljke u varijantama pod mreZom brie ruzvljale, postigle ve6u bujnost iranostasnost.

U 2015. godini u ogledu su b-ile sorte: Ljubov dlan, Slonovo uvo i Savo asendenje je izvedeno mreLama bele boje dve razlidite gustine, zatim crnom izelenom bojom mrgle. U proseku prinos sorti ispod mreZa iznosio je 37,6 t/ha ao5te6enih plodova bilo je 7Yo, dokje u varijanti kontrole prosedan prinos sortiiznosio 20 tlha sa 47o/o oSte6enih plodova. Dobijeni rezultati u ogledima ukazuju naprednosti u kori5denju tnreLaza sendenje. Prednosti u primeni mreLaza sendenje uproizvodnji paprike su: jednostavna i mobilna konstrukcija, mogu6e je upotrebamreLe za sendenje vi5e godina, proizvodnja paprike je stabilnija i kvalitetnija,prinos i broj oite6enih plodova zavisi od vremenskih uslova, sorte i tipa plodapaprike, dobijeni rentltati pokazuju i razlilita svojstva boje mreZe, delimidna ilipotpuna zaltita od grada i smanjena pojava bolesti i Stetodina

Olivera Sekuli6, dipl.ing.

Nitratna direktiva

Nitratna direktiva (911676/EEC) propis je Evropske Unije o zaititi vodaod zagadenja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora i ustanovljen je1991. godine. Sve zemlje dlanice su bile duZne da sprovedu Nitratnu direktivutokom 4 prelazne godine i da upotrebu azotnlh dubriva usklade sa pravilima kojepropisuje Direktiva.

'Chn IOva Direktiva ima za cllj:- smanjenje zagadivanja vode uzrokovanog ili podstaknutog nitratima izpoljoprivrednih izvora i- spredavanje daljeg takvog zagadivanja.

f,l. in2U svrhe ove Direktive :(a) >podzemna voda< je sva voda koja je ispod pow5ine tla u zoni zasi6enja i udircktnoj jevezi sa tlom ili podpovr5inskim slojem;(b) >slatka voda<< je voda koja se prirodno javlja sa niskom koncentracijom soli,koja je desto prihvatljiva kao pogodna za zahvatanje i tretman radi proizvodnjevode za pi6e;(c) >azotno jedinjenje< je svaka supstanca koja sadrZi azot izuzev gasnogrnolekularnog azota;(d) >stoka< su sve Zivotinje koje se duvaju za upotrebu ili profit;(e) >dubrivocje svaka supstanca koja sadrZi azotno jedinjenje ili azotnajedinjenja,a koja se koristi na zemljiStu radi pove6anja rasta vegetacije; moZe ukljudivatistajsko dubrivo, ostatke iz ribljih uzgajali5ta i kanalizacioni mulj;(f) >hemijsko dubrivo< je svako dubrivo koje je proizvedeno industrijskimpostupkom;(g) >stajsko dubrivo< su otpadni produkti koje je izludila stoka ili sme5a prostirke iotpadnih produkata kojeje izludila stoka, dak i u preradenom obliku;(h) >aplikacija na zemlji5te< je dodavanje materijala zemlji5tu razastiranjem popovr5ini zemlji5ta, injektiranjem u zemljiSte, sme5tanjem ispod povr5ine tla ilime5anjem sa povriinskim slojevima zemlji5ta,(i) >eutrofikacija< je oboga6ivanje vode azotnim jedinjenjima, uzrokuju6i ubrzanrast algi i viSih oblika biljnog Livota, stvaraju6i nepoZeljan poreme6aj ravnoteZeorganizama prisutnih u vodi i kvaliteta vode koja je u pitanju,

Q) >>zagadivanje< je ispu5tanje, direktno ili indirektno, azotnih jedinjenja izpoljoprivrednih izvora u akvatidnu sredinu, diji su rezultati takvi da uzrokujuopasnosti po ljudsko zdravlje, o5te6uju Zive resurse i akvatidne ekosisteme,naruSavaju uobidajene ili ometaju ostala legitimna koriS6enja vode;(k) >ranjiva zona<< je oblast zemlji5ta ustanovljenu prema dlanu 3(2) - od momentapodetka primene Direktive svaka drZavaje duhra da sadini mapu ranjivih zona.

* flzvod iz prevoda Nitratne direktive (91l676lEEC) 10. INTEGRALNI PREVOD DIREKTIVE 9|/676/EECoriginalni naslov: Comcil Dircctive of 12 December l99l conceming the protection ofwater against pollution causedby nitrates from agricultural sources (9 l/676lEEC) objavljena: OfEcial Joumal OJ L 37 5,31.12.1991.)

Svi poljoprivredni subjektikoji upotrebljavaju azotna dubriva uobavezi su da po5tuju Nitratnu direktivuKrajnji cilj je u da u toku jednekalendarske godine poljoprivrednodobro mole dubriti poljopriwednepovriine stajskim dubrivom dogranidne wednosti od 170 kglha azota.Primjena stajskog dubriva sprovodi se na nadin da se gubici azota smanje nanajmanju mogudu meru te da se spredi isparavanje amonijaka. S tim u vezi otrebno

je stajnjak ujddnadeno rasporediti po povr5ini zernljiSta i Sto prije unetimehanizacijom.Stodarske farme su takode prepoznate kao potencijalni zagaclivadi u kontekstuNitratne direktive. U skladu sa ovim propisom potrebno jc pravilno skladistitistajnjak.

SkladiStenje stajskog dubriva

Stajsko tlubrivo skladi5ti se na uredenim prostorima : platoima za dvrstistajnjak, jamama za dvrsto i tedno stajsko dubrivo, lagunama za osoku ili u drugimskladi5nim prostorima.

Skladi5ni prostori moraju biti vodonepropusni kako ne bi do5lo doizlivanja, ispiranja ili oticanja stajskog dubriva u okolinu, posebno u podzemne i

povr5inske vode.Skladi5ni prostori svojom velidinom morajuzadovoljiti prikupljanje stajnjaka

:zd Sestomesedno razdoblje za jednouslovno grlo. Ako se dubrenje stajnjakomne moLe sprovoditi zbog nedostatkapoljoprivrednih povr5ina, viSak stajnjaka sezbrinjava tlubrenjem poljoprivrednihpovr5ina drugog vlasnika na osnovu

ugovora, preradom stajnjaka u biogas, kompost, supstrat ili zbrinjavanjem na drugenadine.

Tabela l. SadrZaj azota, fosfora i kalijuma u stajskim dubrivima i najve6adozvoljena kolidina u primeni (prema Pravilniku o dobroj poljoprivrednoj praksi ukori5tenju dubriva)

Vrstastajnjaka

%N

%P205

%K20

SadrZana kolidina(kg/ha)

hraniva Najve6a dozvoljenakolidina stajnjakaprema granidnim

vrednostima (t/ha)N (granidnavriiednost) P205 K20

Govetl 0.5 0.3 0.5 70 t02 70 34Konisk 0.6 0.3 0.6 70 85 70 28Ovdii 0.8 0.5 0.8 70 106 70 21

Sviniski 0.6 0.5 0.4 70 142 1 3 28KokoSii 1 . 5 t .3 0.5 70 t47 57 1 l

Broilerski J 3 2 70 r70 1 1 0 5.5Kompobt'soveali 2 .1 2.2 0.8 r70 180 65 8

Goveda osoka 0.4 0.2 0.5 t70 85 210 42m3lhaSvinjska

osoka0.5 0.4 0.3 t70 136 t02 34m3/ha

8

I'rckornerna primena azota kroz dubrenje uzrokuje njegov gubitak i potencijalnozirgadcnje zemlji5ta, vode i vazduha. Ispiranje nitrata iz stajskog dubriva ugrolavazdravlje ljudi i Zivotinja, pretnja je za prirodnu okolinu i gubi se wedan izvor azotako.ji treba nadomestiti . Azot se u kruZenju neizbeLno gubi, ali pravilnim odrZivimrukovanjem gubici se mogu svesti na najmanju meru. Pravilno zbrinjavanje idtrvanje stajskog dubriva vrlo je vaLno zbog njegove vrednosti u odrZavanju ipopravljanju plodnosti zemlji5ta i za biljnu proizvodnju.

Pravila dobre poljoprivredne prakse - vezano za Nitratnu direktivu

A: Pravilo ili pravila dobre poljoprivredne prakse sa ciljem smanjenja zagadivanjanitratima treba da sadrle, uz vodenje raduna o uslovima u razliditim regionimaZajednice i prema tome koliko su relevantne odredene odredbe koje se odnose naslede6e stavke:1. periode kadaje aplikacija dubriva neodgovaraju6a;2. aplikaciju dubriva na zako5enom zemlji3tu;3. aplikaciju dubriva na vodom zasi6eno, poplavljeno, smrznuto ili snegompokriveno zemlji5te;4. uslove za aplikaciju dubriva u blizini vodotoka;5. kapacitet i konstrukciju skladi5nih tankova za stajnjak, ukljuduju6i mere zaspredavanje zagadivanja vode oticanjem i procurivanjem u podzemne i pow5inskevode tednosti koje sadrZe stajnjak i efluente iz uskladiStenog biljnog materijala, kaoSto je silaZa;6. procedure za aplikaciju, ukljuduju6i napredovanje i ujednadenost ruzastiranja,kako hemijskih tlubriva tako i stajnjaka, koje 6e gubitke nutrijenata odrL,ati naprihvatljivom nivou.

B: DrZave dlanice mogu da ukljude u svoje pravilo ili pravila dobre poljoprivredneprakse i slede6e stavke:7. upravljanje zemlji5tem, ukljuduju6i primenu sistema rotacije useva i odnosepovrSine zemlji5ta posve6enog stalnim usevima i zemlji5ta posve6enogjednogodi5nj im usevima;8. odrZavanje minimalne kolidine vegetacionog pokrivada tokom (ki5nih) periodakoji 6e preuzimati azot iz zemlji5ta, a koji bi inade uzrokovao zagadivanje vodenitratima;9. uspostavljanje planova dubrenja po principu farma-po-farma i vodenjeevidencije o primeni dubriva;10. spredavanje zagadivanja voda od oticaja i kretanja vode nizvodno, izvandohvata korenova useva, u sistemima za navodnjavanje.

* [Izvod iz prevoda Nitratne direktive (91/676/EEC) 10. INTEGRALNI PREVOD DIREKTIVE 9ll676lEECoriginalni naslov: Comcil Directive of 12 December l99l conceming the protection of water against pollution causedby nitrates flom agricultural sources (91i676lEEC) objavljena: Official Joumal OI L375,31.12.1991.1

9

Mere koje treba da sadrZe akcioni programi prema ilanu 5 (4)

(a)1. Mere te sadrLali pravila koja se odnose na:l. periode kada se zabranjuje primena odredenih tipova dubriva;2. kapacitet skladi5nih tankova za stajnjak; ovaj kapacitet rnora da bude ve6i odpotrebnog kapaciteta za skladi5tenja tokom najduZeg perioda za vretne koga jeaplikacija na zemlji5te u ranjivim zofiama zabranjena, izuzev kada se moZedokazati nadleZnom organu da 6e bilo koja kolidina dubriva iznad stvarnogskladi5nog kapaciteta biti odloZena na nadin koji ne6e delovati Stetno na Zivotnusredinu;3. ogranidenje primene dubriva, saglasno dobroj poljoprivrednoj praksi uz vodenjeraduna o karakteristikama ranjive zone kojaje u pitanju, a posebno o:(a) stanju zemljiSta, tipu i nagibu;(b) klimatskim uslovima, padavinama i navodnjavanju;(c) praksi kori56enja zemlji5ta i poljoprivrede, ukljuduju6i sistem rotiranja useva; ibi6e zasnivane na ravnoteZi izmedu: predvidenih zahteva vseva za azotom isnabdevanja useva azotom koji dospqva iz zemljilta i dubriva koje odgovara:- kolidini azota prisutnog u zemlji5tu u momentu kada biljka podinje da ga koristi uznalajnoj meri (kolidine na kraju zime),- snabdevanju azotom dobijenog mineralizacijom rezervi organskog azota u

"zemlji5tu,- dodavanju azotnih jedinjenja preko stajnjaka,- dodavanju azotnih jedinjenja preko hemijskih i drugih dubriva.

2. Ove mere 6e osigurati da, za svaku farmu ili uzgajali5te stoke, kolidina stajnjakaaplicirana na zemlji5te u toku godine, ukljuduju6i i tlubrivo od samih Livotinja,ne6e premaiiti utvrdenu kolidinu po hektaru. Utvrdena kolidina po hektaru jekolidina tlubriva koja sadrZi 170 kg N.Medutim:(a) za pwe detiri godine akcionog programa drLave dlanice mogu dozvoliti kolidinudubriva koja sadrZi do 210 kg N (po hektaru);(b) tokom i nakon prvog detvorogodi5njeg akcionog programa, dri.ave dlanicemogu utvrditi kolidine koje se razlikuju od gore navedenih. Ove kolidine morajubiti utvrtlene tako da ne zanemaruju postizanje ciljeva utvrdenih u dlanu I i morajubiti opravdane na osnovu objektivnih kriterijuma, na primer: duge sezone rasta,useva sa visokim zahvatanjem azota, velikih padavina u ranjivim zonama,zemlj i5ta sa izuzetno visokim kapacitetom denitrifi kac ij e.

* fizvod iz prevoda Nitntne direktive (911616/EEC) 10. INTEGRALNI PREVOD DIREKTIVE 911676/EECoriginalni naslov: Comcil Directive of 12 December l99l conceming the protection ofwater against pollution causedby nitrates l iom agricultural sources (91/676/EEC) objavljena: Official Joumal OJ L375,3l.l2.l99l.l

l 0

Zakl ju iak:

Svrha nitratne direktive iz 1991. je zaitita i spredavanje daljeg

lrlckornernog zagadivanja podzemnih i pitkih voda nitratima, koje je u najvedojrrrcri uzrokovano poljoprivredom, odnosno neodgovaraju6im dubrenjem ir rcp ravi lnim skladi5tenj em staj nj aka.

Direktiva traLi od zemalja dlanica Evropske unije da defini5u podrudjako.ja su osetljiva na zagadenje voda nitratima iz poljoprivrede te da osmisle ipri rnene operativne programe spredavanj a takvih zagadenj a.

Prekomerna primena azota uzrokuje njegov gubitak i zagadenje zemlji5ta,vode i vazduha. Ispiranje nitrata iz stajskog dubriva potencijalno je veliki izvorzagadenja Sto se najpre odnosi na podrudja velike gustine stodarskih farmi.Nitrati u podzemnim vodama direktno Stete zdravlju ljudi i naruSavaju biolo5kuravnoteZu, a ujedno se gubi i vredan izvor azota koji se zatimmora zamenitiskupim mineralnim dubrivima.Sprovodenjem nitratne direktive obezbeduje se kontrolisana upotreba azotnlhdubriva, smanjuju se gubici azota, a spredava se zagadivanje podzemnih ipovr5inskih voda i dovekove okoline.

(U tekstu kori56eni izvori Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i SumarstvaRepublike Srbije, web site Poljosfera, web site Agroklub, preveden tekst Nitratnedirektive 10. INTEGRALNI PREVOD DIREKTIVE 9l/676|EEC originalni naslov:Council Directive of 12 December l99l concerning the protection of water againstpollution caused by nitrates from agricultural sources (9ll6l6lEEC) objavljena:Official Journal OJ L 315,3 1 . 12. 1991, str. I .)

ZoranBoca, dipl.ing.

11

SadrZaj:

Poljopriweda izailtita Zivotne sredine, Jelena lvan ............ ........ I

Te3ki metali kao zagadivadi Zivotne sredine i zemlji5taioduvanje vodnih i zemlji5nih resursa,'Sz iljka Mojsovit ............. 2

Sistem zbinjavanja ambalaZnog otpada od sredstava"zazaltitu bilja u Srbiji u cilju smanjenjazagadenja

Zivotne sredine, Jelena Perenievit ......................... 4

Pona5anje u sludaju rizidnih i kriznih situacija - upotrebamreLa za sendenje u proizvodnji paprike, Olivera Sekulit .......... 5

Nitratna direktiVa. Zoran Boca ......... 6

Poljoprivred na struinasluZba,,Sombor" doo

tefefon: 025 5412488; 5414351e-mail: agroso@mts.rs

25000 Sombor, Staparski put 35

I2