POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŢBA “AGROZAVOD” VRŠACpolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Bilten-01.08.2011._3.pdf · mahuna, kada je sadrţaj vlage od 13 do 15

POLJOPRIVREDNA STRUČNA

SLUŢBA “AGROZAVOD” VRŠAC

Bilten Jul

2011 Broj 3

Datum: 01.08.2011.

Pripremili:

Sneţana Kremić dipl. ing. voćarstva

Huanita Milutinović dipl. ing. agroekonomije

EuĎen Baba dipl. ing. ratarstva

Bilten –Agrozavod Jul 2011

2

Sadrţaj:

I RATARSTVO

1. Ţetva soje

2. Tehnologija gajenja uljane repice

II ZAŠTITA BILJA

1. Plamenjača krastavca Pseudopernonospora cubensis

2. Štetočine paradajza

3. Kukuruzni plamenac aktuelna štetočina kukruza i

povrtarskih useva

4. Suzbijanje korova na stnjištu

III STOČARSTVO

1. Novi trendovi u ishrani preţivara

IV AGROEKONOMIJA

1. Značaj voĎenja kalkulacija proizvodnje

V INFORMATIKA

1. Bezbedan rad na internetu

VI RURALNI RAZVOJ

1. Ruralni turizam kao šansa razvoja zajednice u Juţnom Banatu

VII LABORATORIJA

1. Značaj fofsora za biljnu proizvodnju

Anex 1:

Tabelarni prikaz količine hranljivih materija više uporednih

hraniva i ukupno ostvarenje po 1t/ha.

3

4

5

6

8

9

10

11

12

13

15

16


3

I RATARSTVO

1. Ţetva soje

Ţetva predsatavlja vrlo ozbiljan i

odgovoran posao, kome treba posvetiti

punu paţnju, pogotovu ţetvi soje. Ţetvu

soje prate brojini problemi naročito

proizvoĎjače sa malim površinama, usled

čega oni pored ostalog izbegavaju gajenje

ove biljke na većim površinama.

Problemi koji se pojavljuju kod gajenja

soje :

Soja se odlikuje neravnomernim

sazrevanjem

Soja se moţe vršiti (ţnjeti )

kombajnom samo po lepom

vremenu

Zbog veće rodnosti proizvoĎjači teţe da

gaje soju duţeg vegetacionog perioda koja

stiţe za ţetvu kasnije u nepovoljinijim

uslovima za ţetvu.

Po svojoj prirodi soja je manje podesna za

ţetvu zbog toga što se mahune formiraju

dosta nisko na stablu i na bočnim granama,

pa heder kombajna teško moţe da ih

zahvati. Iz ovog razloga nastaju veliki

gubici , koji mogu da iznose i do 20 % od

ukupnog prinosa.

I najmanja zakorovljenost useva pričinjava

velike probleme u ţetvi.

Ovo su ozbiljni problemi koji oteţavaju

ţetvu soje . MeĎutim oni se mogu na

zadovoljavajući način rešiti : izborom

pogodnih sorata , veću paţnju posvetiti

obraĎivanju zemljišta i setvi (načinu setve

i gustini useva), usavršavanju postupka

ţetve ( brzina kretanja kombajna , broj

obrtaja bubnja i obrtaja puţa , regulisanje

razmaka izmeĎu bubnja i podbubnja ).

Ţetva soje se vrši u fazi pune zrelosti ili

nešto ranije, pre potpunog sazrevanja svih

mahuna, kada je sadrţaj vlage od 13 do 15

%. U punoj zrelosti biljke su , kada

njihovo sazrevanje ide normalno, u

zrelom stanju bez lišća, mahune mrke ili

ţutie boje, seme je u mahunama dovoljno

tvrdo , potpuno formirano.

Soja je zrela kada potresom stabla seme u

mahunama zvecka.

Ţetvu ne treba odugovlačiti , već je

završiti u što kraćem roku, jer zrele

mahune pucaju, a naročito kada se

smenjuje vlaţno i suvo- toplo vreme, jer

tada nastaju gubici (mahune pucaju i zrna

soje padaju dole na zemlji).

U proizvodni soje se dešavaju godine kada

soja neravnomerna sazreva , usev u stanju

da su mahune i zrno potpuno zreli, dok

lišće i stabljika u gornjem delu na manjem

ili većem broju biljaka još je zeleno ili

polu zeleno. Takvo stanje useva oteţava

rad kombajna i povećava vlagu zrna . Ako

se čeka da soja potpuno sazreva i potpuno

opada lišće, dolazi do velikih gubitaka u

prinosu usled osipanja semena. U takvim

vanrednim uslovima treba uraditi

defolijaciju – veštačko sušenje lišća i

ostalih delova biljaka .

Slika 1. Žetva soje

Savetodavci:

Dipl. ing Baba EuĎen

Dipl. ing. Milan Guteša


4

1. Tehnologija gajenja

uljane repice

2.1.Plodored

Uljanu repicu treba gajiti u plodoredu, a

nikako u monokulturi. Gajenje u

monokulturi ili često vraćanje na istu

površinu dovodi do nagomilavanja štetnih

insekata i bolesti. Ne treba je gajiti iza

suncokreta, soje, graška i drugih zrnevnih

mahunjača jer je podloţna istim bolestima

koje se javljaju na ovim kulturama.

Najbolji predusev za uljanu repicu su

strnine jer ostavljaju dosta vremena za

osnovnu obradu i predsetvenu pripremu, a

ona sama je dobar pedusev za strna ţita

zbog ranog napuštanja zemljišta.

2.2.Izbor zemljišta

Uljanoj repici najviše odgovaraju zemljišta

koja su duboka, dobre strukture i plodnosti

kao i zemljišta dobrog vodnog reţima.

Nisu pogodna za njeno gajenje peskovita,

plitka i vodom siromašna kao i suviše

vlaţna i kisela zemljišta. Da bi na ovakvim

zemljištima mogla da se gaji potrebno je

primeniti meliorativne mere u cilju

popravljanja njihovih osobina

(kalcifikacija, odvodnjavanje,

navodnjavanje).

2.3.Osnovna obrada

Zbog graĎe korena koji je vretenast i

nerazgranat, bez adventivnih korenova,

uljana repica je osetljiva na plitko

obraĎeno zemljište. Zbog toga je potrebno

zemljište poorati na dubinu 20-30 cm,

najkasnije tri nedelje pre setve da bi se

zemljište sleglo.

Nakon oranja pristupiti zatvaranju brazde i

poravnjavanju zemljišta da bi se olakšala

predsetvena priprema.

2.4.Predsetvena priprema

Ova mera mora da se obavi kvalitetno da

bi omogućila ujednačenu dubinu setve, a

samim tim i nicanje semena uljane repice.

Izvodi se setvospremačima na dubini 8-10

cm tako da zemljište na dubini ulaganja

semena (2 cm) bude mrvičaste strukture sa

grudvicama manjih od 3 cm u prečniku.

Pored stvaranja uslova za nicanje semena

cilj primene ove mere je uništavanje

izniknutih korovskih biljaka i klijavih

semena. Kao i osnovnu obradu i

predusevnu treba obaviti blagovremeno da

bi se zemljište sleglo i tako omogućilo

kvalitetnu setvu.

Slikа 2 Uljana repica

Savetodavac:

Dipl.ing. Boţidar Plećaš


5

II ZAŠTITA BILJA

1. Plamenjača krastavca

Pseudopernonospora

cubensis

Plamenjača krastavca u našim uslovima

predstavlja izuzetno destruktivno

oboljenje, javlja se na krastavcu, ali su

podloţne napadu i dinja, tikvica i lubenica.

Oboljenju su podloţne biljke gajene na

otvorenom polju, ali i u zašticenom

prostoru. Intenzitet bolesti zavisi od duţine

kišovitog perioda i temperature vazduha

Pošto je berba krastavca tokom vegetacije

kontinuirana, neophodno je preduzimanje

integralnih mera zaštite u cilju smanjenja

broja hemijskih tretmana. Neophodne

hemijske tretmane je potrebno izvesti sa

efikasnim fungicidima i potrebno je voditi

računa o kvalitetnoj tehnici aplikacije.

Usled velikog broja tretmana i velike

reproduktivne sposobnosti parazita postoji

rizik od pojave smanjene osetljivosti,

odnosno rezistencije ovog patogena,

naročito prema sistemičnim fungicidima.

Slika 3. Pseudopernonospora cubensis

1.1. Pojava, raširenost, štetnost

Ova gljiva pripada grupi ekonomski

najznačajnih patogena krastavca., kako za

biljke u polju tako i u zatvorenom

prostoru. Na kornišonima, koji se gaje u

postrnoj setvi, pričinjava velike štete.

Do umanjenja prinosa dolazi usled

delimičnog ili potpunog uništenja lisne

mase biljaka. MeĎu gajenim biljkama

najznačajniji domaćini su biljke familije

Cucurbitaceae - krastavac, dinja, lubenica

i tikva.

1.2. Simptomi

Simptomi oboljenja se ispoljavaju najčešće

na lišću. Početni znaci bolesti uočavaju se

u vidu šarenila lišća, pri čemu se

svetlozelene zone smenjuju tamnozelenim

u vidu svetlozelenog mozaika. Nešto ka-

snije dolazi do razvoja karakterističnih

simptoma tipa krupnih, uglastih pega,

oivičenih većim lisnim nervima ţute boje.

Pri povišenoj vlaţnosti, sa donje strane li-

sta, u okviru pega, nastaje prevlaka koju

čine reproduktivne organi gljive. Zaraţeni

deo lista postaje krt i lomljiv, brzo se suši i

izumire. Lisna masa izgleda kao vatrom

spaljena, pa otuda i naziv plamenjača. Jače

zaraţene biljke su, usled masovnog

propadanja listova, u potpunosti uništene.

Zaraţeno lišce ne opada, ali je njegova

uloga u ishrani biljke smanjena što se

odraţava na prinos koji u slucajevima jake

zaraze dosta smanjen ili potpuno izostaje.

Plodovi na takvim biljkama obično nisu

parazitirani, ali su lošeg kvaliteta i

krţljavi. U zatvorenom prostoru, usled

povećane toplote i vlaţnosti, obolelo lisno

tkivo se ne suši, već se razmekšava i trune.

1.3. Zaštita

Za gajenje osjetljivih sorti i hibrida

koristiti ocedito zemljište sa dovoljnim

rastojanjem izmeĎu biljaka u redu i

izmeĎu redova, kako bi bilo što bolje

provetravanje. Birati osunčane terene jer

brţe sušenje lista smanjuje mogućnost

infekcije. Značajno je gajenje manje

osjetljivih sorti i hibrida. Sa hemijskom

zaštitom poćeti pravovremeno (od

momenta obrazovanja prvog stalnog lista).

Cilj je da se obezbedi stalno prisustvo

fungicida na biljci dok postoji opasnost od

infekcije.


6

Preventivna primena fungicida predstavlja

obaveznu meru zaštite, ali je ona u

uslovima stalne berbe uslovljena sa pro-

blemom njihovih ostataka na plodovima,

zbog čega treba strogo voditi računa o

karenci.

Upotreba fungicida treba da bude

pravovremena i redovna uz poštovanje

karence, jer lisna masa tokom cele

vegetacije mora biti zaštićena. Danas na

trţištu postoji veliki broj dobrih fungicida

koji se mogu koristiti, navešćema neke od

njih: Bravo, Folio Gold, Ridomil Gold MZ,

Ridomil Gold Plus, Aliet flesh, Quadris.

Savetodavac:

mr.Divna Marić

2. Štetočine paradajza

Upoznajmo se sa novom štetočinom

paradajza – Paradajzov moljac lat. ime.

Tuta absoluta Povolny, sinonim

Phthorimaea absoluta. red Lepidoptera,

fam. Gelechiidae.

Slika 5. Larva –Tuta absoluta

Paradajzov moljac od 2006 godine privlači

paţnju stručne javnosti, jer su tada

zapaţene veće štete na paradajzu u

Mediteranskom području. Njegova pojava

i štetnost (za sada) najviše je vezana za

toplija i suva područja kao što je

Mediteran.

Ova štetočina je prvo uočena u Juţnoj

Americi 1980-te godine, pa se zato još

zove juţno američki moljac. U Evropi je

prvo konstatovana u Španiji, a zatim se

raširila u ostale zemlje Mediterana. 2009 je

registrovana u Turskoj, a nezvnično ili

zvanično ima je u zemljama koje okruţuju

Srbiju.

Slika 6. Imago – leptir Tuta absoluta

Slika 4. Zaštićena biljka


7

Radi se o veoma opasnoj štetočini,

karantinskog i ekonomskog značaja. Osim

paradajza napada krompir, paradajz plavi

patlidţan, duvan, pasulj i korove iz

familije Solanace. Ipak, najveće štete čini

paradajzu i to u stakleničkoj proizvodnji.

Odrasli oblik Tuta apsoluta je leptir sivo

smeĎe boje, 5-7 mm dug, raspona krila 8 –

10 mm. Sličan je odećnom moljcu.

Aktivan je noću, dok se danju skriva u

lišću. Ţenka odraslog leptira polaţe od

250-260 jaja na nadzemne delove biljke.

Prezimljuje kao jaje, gusenica, ili leptir.

Štetu čini larva - gusenica ţućkaste boje

veličine do 9 mm. koja buši list, stablo i

plod – pre svega dok je zelen..Oštećenja su

u vidu mina. Ako su mine brojne, biljka se

suši, Oštećen plod gubi trţišnu vrednost i

podloţan je napadu saprofitnih gljivica.

Tuta apsoluta se moţe širiti letenjem ili

nošena vetrom kilometrima, potom

rasadom i gotovom robom Preţivljava na

spontanoj vegetaciji i korovima iz familije

Solonaceae. Brzo se razvija. Za 1

generaciju potrebno je svega 24 do 38

dana. Razvija 10-12 generacija godišnje u

toplijim područjima. Dakle, ima visuok

reproduktivni potencijal.

Slika 7. Oštećenje na plodu

Ovu štetočinu najbolje je pratiti

feromonskim klopkama. Na taj način moţe

se dati rano upozorenje od zaraze i

populaciju štetočine drţati na niskom

nivou.

Štetni insekat - Tuta absoluta – nalazi se

na listi za POSEBAN NADZOR U

Republici Srbiji (PROGRAM MERA

ZAŠTITE ZDRAVLJA BILJA ZA 2011-u

GODINU, objavljeno u Sl. glasniku br.

54/2011g).U skladu sa tim 07.07.2011.

god. postavili smo na teritoriji opštne

Vršac feromonske klopke u 2 plastenika.

Do sada rezultat je negativan tj. nema

ulovljenih imaga paradzovog moljca –Tuta

absoluta.

Slika 8. Feromonske klopke u Vršcu

Savetodavac:

Dipl. ing. Darinka Petrović


8

3. Kukuruzni plamenac

aktuelna štetočina kukruza

i povrtarskih useva

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je

leptir čije gusenice oštećuju svojom

ishranom pre svega plodove paprike,

paradajza kao i useve kukuruza i to od

značaja je na kukuruzu šećercu, kokočaru i

semenskom kukuruzu.

Glavne štete pričinjava gusenica na

nadzemnim delovima biljke domaćina.

Jaja polaţe na licu i posebno na naličju

lista, a gusenice se posle piljenja ubušuju u

stabljiku kukuruza, metlicu, plodove. Ima

u našim uslovima dve generacije godišnje i

veće štete čini druga generacija jer se

pojava gusenica poklapa sa plodošenjem

povrtarskih useva i tada nastaju direktne

štete na plodovima paprike i paradajza.

Kod kukuruza se gusenice druge

generacije ubušuju u klipove. Oštećeni

plodovi nisu za upotrebu, a indirektne štete

nastaju još od pojave truleţi na mestu

oštećenja od ishrane gusenica.

Veoma je vaţno odrediti pravi termin

suzbijanja. Da bi se sprovela

pravovremena zaštita useva potrebno je

imati podatke o letu leptira, početku

polaganja jaja, periodu najvećeg broja

poloţenih jaja (pik polaganja jaja),

početku piljenja gusenica. Ovi biološki

dogaĎaji su u najvećoj zavisnosti od

temperature pa je stoga ključan monitoring

insekta na terenu tj. kontinuirano praćenje

biološkog razvoja.

Let leptira i njegova brojnost se prati

putem svetlosnih lampi. Prognozno-

izveštajna sluţba Regionalnog centra

Vršac ima postavljene dve svetlosne

lampe: na lokalitetu Bela Crkva i lokalitetu

Kovin. Prva generacija kukuruznog

plamenca tokom 2011.godine je bila

izuzetno brojna i maksimalan broj leptira

je bio u periodu 05-06.jun, a najveći broj

poloţenih jajnih legala 09.-10.jun. Najveći

broj ispiljenih gusenica je bio prisutan 13.-

16.juna i u tom periodu su proizvoĎači

semenskog kukuruza sprovodili suzbijanje.

Krajem jula meseca je registrovano

povećanje brojnosti leptira druge

generacije, došlo je do početka polaganja

jaja i u avgustu mesecu se očekuju štete

od gusenica. Ova generacija je posebno

značajna za zaštitu plodova paprike i

paradajza kao i semenskog kukuruza. S

obzirom na povećanje brojnosti imaga

prve generacije očekujemo brojnost druge

generacije iznad proseka.

Za suzbijanje u povrtarskim usevima treba

koristiti insecticide kratke karence kao što

su Match koji pripada grupi regulatora

razvoja insekata - primenjuje se u vreme

polaganja jaja i u vreme početka piljenja

gusenica, zatim insekticid Avaunt 15-SC ,

primenjuje se na početku piljenja gusenica.

ProizvoĎači mogu da imaju poteškoća da

odrede ove faze u razvoju insekata i

preporučujemo da prate informacije

prognozno-izveštajne sluţbe zaštite bilja

AP Vojvodine na sajtu

www.pisvojvodina.com. Na ovom sajtu će

pronaći potrebne informacije o biološkom

dogaĎaju u razvoju insekta i na taj način

moći da odrede pravi termin za suzbijanje.

Dipl. ing. zaštite bilja Vesna Jovančić

Slika 9. Gusenica u plodu paprike

http://www.pisvojvodina.com/


9

4. Suzbijanje korova na

strnjištu

Suzbijanje korova predstavlja neprestanu

borbu a jedna od mera za smanjenje

zakorovljenosti parcela je i suzbijanje

korova nakon ţetve ozimih i jarih strnih

ţita.

Najčešće korovske vrste koje se javljaju na

strništima su : divlji sirak iz rizoma i

semena, ambrozija, čičak, palamida,

poponac, divlja kupina, tatula, gorušica,

štir, pepeljuga i dr.

Za uništavanje ovih korovskih vrsta

potrebno je da su korovi dovoljno

razvijeni, jer preparati koji se koriste za

njihovo suzbijanje usvajaju se preko lista i

u biljci se kreću naviše i naniţe. Tretiranje

se obavlja kada su korovi u fazi

intenzivnog porasta pa do pune faze

cvetanja. Preparati koji se koriste za ovaj

tretman su na bazi aktivne materije

GLIFOSAT, a preparati su: Clinik,

Cosmic-36, Dominator, Cidoherb, Glifol,

Glifomark, Glifosav-480, Agrototal,

Boom-efekt, Bingo-480, Glifosat SL-480,

Glitotal-480, Roundup, Touch-Down 4LC

i dr.

Ovi preparati primenjuju se u dozi od 2-4

l/ha za suzbijanje jednogodišnjih korova,

4-8 l/ha za suzbijanje višegodišnjih korova

pa do 12 l/ha za suzbijanje izuzetno

otpornih korova kao što su poponac,

zubača, divlja kupina i trska. Ukoliko se

pripremljenom rastvoru za tretiranje doda

5 kg/ha amonijum sulfata ili 0.2 %

okvašivača navedene količine preparata

treba smanjiti za 25 %.

Tretman treba obaviti sa 200-300 litara

vode po hektaru, najbolje u večernjim

časovima. Da bi korov usvojio preparat

potrebno je da najmanje 2 časa nakon

tretmana ne bude padavina. Zbog

fitotoksičnosti, treba sprečiti zanošenje

kapi na susedne useve i zelene delove voća

i vinove loze. Manje količine preparata

primenjuju pri slabijem intenzitetu

zakorovljenosti, ranijim fazama porasta

korova, povoljnim vremenskim uslovima i

sa manjim količinama vode. Veće količine

preparata primenjuju se pri jačem

intenzitetu zakorovljenosti, kasnijim

fazama porasta korova, nepovoljnim

vremenskim uslovima i sa većim

količinama vode.

Tretirane površine ne treba obraĎivati 2-3

nedelje posle primene ovih preparata.

Prilikom primene ovih preparata

neophodno je pridrţavati se uputstva za

primenu proizvoĎača preparata, prilikom

rada sa njima koristiti lična zaštitna

sredstva i ispravnu mehanizaciju za

aplikaciju preparata za zaštitu bilja.

Slika 10. Korovi

Savetodavac:

Dipl.ing. zaštite bilja Dragan Stefanovski


10

III STOČARSTVO

1. Novi trendovi u ishrani

preţivara

Nedavno je odrţan seminar Asocijacije

proizvoĎača mleka Juţnog Banata u

hotelu,,Srbija“, a nastavljeno 24.07.2011.

u novoj, adaptiranoj sali Veterinarske

stanice na temu: ,,Efekti siliranja čičoke

i lucerke“ u različitim odnosima učešća.

Kroz izlaganje predavača-mentora

projekta za Srbiju prikazana je hranljiva

vrednost čičoke u silaţi. Kod nas čičoka

skoro da je zaboravljena u ishrani

stoke, gajena je na malim površinama za

ljudsku potrebe, a u Evropi samo u

Francuskoj gaji se na većim

površinama.

Čičoka je slična suncokretu; kod nas je

nazivaju divlji (stogodišnji) ili slatki

krompir. Ima lep ţuti cvet, stabljika moţe

da naraste preko 2 metra. To je biljka

kratkog dana, višegodišnja i razmnoţava

se krtolama, koje su vretenastog i

izduţenog oblika. Teško se gule (čiste) za

razliku od krompira i umesto skroba

sadrţi inulin.

Setva se obavlja u jesen (do 05.10.) i to

na ugar, seje se u redu 30cm, a izmeĎu 70

cm., druge godine je gušći sklop jer krtole

same se šire time se i povećava prinos

nadzemne mase. Osim košenja mase i

malo prihrane urejom u februaru nema

drugih radnji. Jednom posejano, u

eksploataciji moţe biti i do 20 god.

Košenje se obavlja u junu za seno, a u

jesen u cvetu za silaţu pred prve mrazeve

kad je pitanju prinos krtole.

U Anexu 1 nalazi se tabelarni prikaz

količine hranljivih materija više

uporednih hraniva, a i ukupno ostvarenje

po 1t/ha.

Interesantna biljka je zbog mogućnosti

višestrukog korišćenja ; nadzemni deo

biljke kao sveţe-zeleno hranivo, seno i za

silaţu za preţivare.

Podzemni deo-krtola za ishranu svinja a i

u lovištima za divljač, zatim za

industrijsku preradu u cilju dobijanja

polisaharida Inulina, vaţnog medicinskog

artikla, ili za proizvodnju alkohola. Sve

češće koristi se i za ljudsku ishranu, kao

namirnica za dijabetičare gde pomaţe

zdravlju i vitalnosti, sprečavanju infekcija

i smetnji u digestivnom traktu.

Slika 11. Čičoka

Savetodavac:

Dipl.ing.stočarstva Čedomir Lukačev


11

IV AGROEKONOMIJA

1. Značaj voĎenja kalkulacija

proizvodnje

Vremenske neprilike kao jedan od glavnih

rizika koji redovito prate poljoprivrednu

proizvodnju, razlog su za poštovanje svih

pravila agrotehnike i paţljivog planiranja

buduće proizvodnje i očekivanih

ekonomskih rezultata, odnosno izrade

kalkulacije.

Kalkulacija predstavlja pregled visine

troškova i prihoda svake proizvodnje koja

se odvija na poljoprivrednom gazdinstvu.

U strukturi kalkulacije potrebno je odrediti

proizvodne rezultate (prinose i prihode) i

troškove odnosno inpute, izraţene

količinski i vrednosno za svaku pojedinu

proizvodnju. Kao osnova za izradu

kalkulacije o ostvarenoj proizvodnji koja

daje dobru preglednost je evidencija o

troškovima, prinosima, cenama,

prihodima.

Poznavanje osnovnih tehnoloških zahteva

neophodno je za izradu kalkulacije

planirane proizvodnje na osnovu kojih se

realno procenjuju očekivani troškovi

proizvodnje (potreban repromaterijal,

troškove mehanizacije, radne snage i dr.),

kao i rezultati proizvodnje. Kao izvor

podataka za procenu cena mogu posluţiti

cene hemijskih i semenskih kuća,

proizvoĎača Ďubriva, podaci STIPS-a koji

prikuplja i obraĎuje cene poljoprivrednih

proizvoda i inputa na trţištu Republike

Srbije. Tako izraĎene kalkulacije

omogućuju i uporeĎivanje pojedinih

proizvodnji, uticaj promene cena

proizvoda ili visine troškova te vrste

proizvodnje na konačni rezultat

poslovanja.

Osim što je osnova za utvrĎivanje rezultata

proizvodnje, kalkulacija je dobar

pokazatelj odnosa tj. udela pojedinih

stavki prihoda i troškova pojedinačne

proizvodnji u ukupnoj proizvodnji i

poslovanju gazdinstva.

Kalkulacija je dobra osnova za donošenje

kratkoročnih odluka, kao i planiranje

buduće proizvodnje i investicija, u koliko

se proizvoĎač odluči za promenu obima,

vrste proizvodnje, tehnologije i načina

gajenja i slično.

Slika 12. Kalkulacija

Savetodavac:

Dipl. ing. agroekonomije

Huanita Milutinović


12

V INFORMATIKA

1. Bezbedan rad na internetu

U ovom broju biltena nastavljamo prilog o

bezbednom radu na računaru.

Posle instalacije Vašeg antivirus programa

(klik na „ime_programa.exe“, bira se

folder u kojem će biti instaliran program)

neophodno je aţurirati antivirus program

definicijama najnovijih virusa. Mesečno se

pojavljuju na desetine novih virusa, pa je

potrebno skinuti sa Interneta programske

dodatke koji će obezbediti zaštitu od gore

pomenutih virusa.

Posle uraĎenog aţuriranja moţe se

pristupiti čišćenju kompjutera od virusa.

PonuĎene opcije su manje-više iste kod

većine antivirus softvera : „Scan Local

Drives“ (skeniraj, tj. traţi lokalne ureĎaje

), „Scan Removable Drives“ (skeniraj

prenosive ureĎaje, „USB flash stick“ ili

CD-ROM ureĎaj na primer), „Complete

System Scan“ (kompletno skeniranje

sistema, kako lokalnih, tako i prenosivih

ureĎaja).

Preporučujemo kompletno skeniranje

sistema čime ćemo se osigurati da je svaka

komponenta računara koja prima podatke

proverena i očišćena od virusa. Naravno, u

nekim situacijama dovoljna je i opcija za

skeniranje prenosivih ureĎaja (već smo

ranije uradili kompletnu proveru sistema i

hoćemo samo da očistimo USB flash drive

od virusa).

Kao rezultat skeniranja dobija se lista sa

naĎenim virusima i opcije za dalje

čišćenje. NaĎene viruse moţemo

bespovratno obrisati, promeniti ime čime

je moguće sprečiti njihovu aktivnost , ili

smestiti u tzv. „karantin“ folder ako nismo

sigurni o kakvim se datotekama radi – radi

se o specijalnom folderu koji

onemogućava dalje prouzrokovanje štete

od strane virusa.

Što se tiče „firewall“ programa, posle

instalacije istog potrebno je naznačititi

programe kojima je dozvoljeno da se

priključe na internet. „Firewall“ proverava

listu dozvoljenih programa za rad na

Internetu i blokira svaki neovlašćeni upad

u računar s jedne strane – „firewall“

funkcija, a sa druge strane blokira svaki

pokušaj ubačenih virusa ili trojanaca da

pošalju lične podatke, šifre za poštanski

nalog i sve ono što je za Vas vaţno licu

koje je odgovorno za upad u Vaš računar –

„anti-spyware“ funkcija.

Postoji još jedna funkcija „firewall“-a koju

vredi spomenuti, a to je „anti-phishing“.

Postoje web sajtovi koji sluţe da bi ukrali

vaše šifre za „mail“ ili druge naloge.

„Phishing“ – pecanje, označava mamac

korišćen u nadi da će potencijalna ţrtva

kliknuti na zlonamerni link ili otvoriti

„attachment“, u kom slučaju moţe doći do

kraĎe šifara ili finansijskih informacija

(plaćanje računa ili kupovina preko

interneta). KraĎa se najčešće dešava nakon

odgovora na e-mail ili poruku koju ste

dobili putem „messenger“ programa, npr.

Yahoo ili Microsoft. Odgovor na ovakav

tip poruke Vas vodi na laţan vebsajt koji

izgleda i „ponaša“ se kao i pravi. Uneta

šifra i korisničko ime će naknadno biti

korišćene na Vašu štetu, zbog toga se

preporučuje oprez pri otvaranju poruka ili

„attachment“ –a . Ukoliko ipak otvorite

jedan takav zlonameran sajt, „firewall“

program je u stanju da detektuje opasnost i

da Vas na istu upozori.

Zbog potencijalno velike štete koja moţe

nastati gubitkom poverljivih podataka

preporučuje se korišćenje antivirus i

„firewall“ programa i njihovo konstantno

aţuriranje.

Slika 13.. Internet

Savetodavac iz oblasti informatike:

mr Roman Magda


13

VI RURALNI RAZVOJ

1. Ruralni turizam kao šansa

razvoja zajednice u

Juţnom Banatu

Mnoge ruralne zajednice širom sveta

suočavaju se sa izazovom da pronaĎu

odgovarajuće aktivnosti koje donose

prihode. Posebno mladi ljudi napuštaju

ruralne sredine zbog nedostatka

mogućnosti. Tradicionalna ruralna

gazdinstva zasnovana na poljoprivredi ne

pruţaju dovoljno mogućnosti za

zaposlenje. U zajednici koja se razvija

mnogi se okreću ruralnom turizmu kao

jednom od rešenja da se ublaţi siromaštvo,

uspori iseljavanje mladih i oţive mala

domaćinstva u ruralnim područjima koja

propadaju.

Slika 14. Seoska idila

Uprkos maksimalnim naporima

specijalista za ruralna područja, stručnjaka

za ruralni razvoj i onih koji se bave

ekoturizmom, uz prisustvo ţustrih

novinara, proizvodi turističke niše retko

kada sami donose ekonomsko oţivljavanje

ili prosperitet u ruralna područja.

Ekoturizam je postao najpoznatiji oblik

alternativnog turizma koji se praktikuje u i

oko ruralnih zajednica. MeĎutim,

perspektive ekoturizma često su stavljale u

stranu stanovnike ruralnih područja,

favorizujući umesto njih vlasnike

izolovanih ekoloških domova i modernih

ekotura na kojima se posetioci vode da

razgledaju netaknutu prirodu. Perspektive

ekoturizma bile su od koristi nekim

ruralnim zajednicama koje se nalaze u

prelaznim zonama uz zaštićene prirodne

sredine. A čak i sa ekoturizmom, sukob

"parkovi nasuprot ljudi" izgleda da se ne

smanjuje što se više borimo da zaštitimo

biodiverzitet dok istovremeno štitimo

ruralni način ţivota koji iščezava.

Slika 15. Etno kuća

Ekoturizam je kod nas još uvek u

eksperimentalnoj fazi sa ograničenim

saznanjima u pogledu njegovog uspeha. U

mnogim oblastima širom Srbije je u

razvoju, stanovništvo u ruralnim

zajednicama saraĎuje sa NVO sa

konkretnim socioekonomskim ciljem

smanjenja siromaštva i razvoja ruralnih

sredina. Iskustva iz projekata ruralnog

razvoja širom sveta ukazuju na to da je

potreban jedan integrativni pristup

ekonomskom razvoju. Stvaranje ravnoteţe

izmeĎu principa ekoturizma i turizma u

selima kao podsticaja za ekonomsku

aktivnost, socijalno osnaţenje i poštovanje

načina rada u tradicionalnoj kulturi je

smisao integrisanog ruralnog turizma.

Integrisani ruralni turizam (IRT)

kombinuje principe i načine rada

ekoturizma, ali u ovu mešavinu dodaje i

obrasce ţivota u ruralnoj zajednici. Ovo ne

predstavlja nov pristup socioekonomskom

razvoju u ruralnim sredinama, već je do


14

sada korišćen u ograničenom broju

situacija.

Slika 16. Vinski podrum

IRT obrazuje sloţenu mreţu u kojoj se

ističu poljoprivreda i obrasci ţivota u

ruralnoj sredini kao osnova turističkog

doţivljaja. U svom idealnom obliku, ovaj

model turizma moţe da igra istaknutu

ulogu u podsticanju ekonomskog

prosperiteta na lokalnom i regionalnom

nivou jer podstiče i podrţava veze u okviru

raznovrsne lokalne privrede. Po samoj

svojoj prirodi, on ima mali uticaj kako na

prirodna područja tako i na ljudsku

zajednicu. Ovaj integrisani pristup

pojavljuje se vremenom kako se povećava

naša svest o neodvojivosti ljudskog ţivota

i očuvanja biodiverziteta na zemlji. IRT u

suštini predstavlja stvaranje odrţivijeg i

sveobuhvatnijeg turističkog doţivljaja sa

teţištem na ljudskim zajednicama.

Ono čega se ljudi najviše sećaju na svojim

putovanjima su ljudi koje sreću. Obično,

na turama baziranim na prirodi, turistima

ostaju u sećanju osmesi ljudi koje su

upoznali, hrane koju su jeli i pesama koje

su pevali.

Slika 17. Enterijer etno kuće

Nadam se da će tekstovi biti od pomoći da

se otkriju sve čari našeg regiona. Da se ne

zaboravi: Delibatska peščara, salaši,

Dunav, Karaš, Vršačke planine, put vina,

zaštićene vrste ptica i biljaka, svaka vrsta

lova…. u cilju razvijanja poslovnih

strategija koje će doneti ekonomski

prosperitet nasim zajednicama i regionu.

Slika 18. Đeram

Dipl. ing. Sneţana Kremić


15

VII LABORATORIJA

1. Značaj fofsora za biljnu

proizvodnju U ishrani biljaka značajnu ulogu imaju 10

najvaţnijih biogenih elemenata. MeĎu

njima veoma značajno mesto zauzima

fosfor koji je nephodan za rast i razviće

biljaka, kao i za donošenje plodova. Fosfor

je veoma odgovoran za pronos svih

gajenih biljnih vrsta, a naročito za

stabilnost prinosa. Posebno treba istaći

značaj prisustva fosfora u sušnim

uslovima, gde njegovo prisustvo u

zemljištu utiče da biljke bolje podnesu

sušu i donesu više prinose. TakoĎe,

prisustvo fosfora u optimalnim

vrednostima utiče i na kvalitet plodova,

gde ga ima optimalno plodovi su

kvalitetniji.

Slika 19. Simptomi manjka fosfora.

U predhodnim godinama intenzivnih

laboratorijskih ispitivanja zemljišta na

imanjima poljoprivrednih proizvoĎača u

našem regionu uočene su dve različite

pojave:

1. Ima dosta parcela oranica, voćnjaka i

vinograda sa niskim sadrţajem fosfora,

2. U većini plastenika (proizvodnja povrća

u zaštićenom prostoru), prisutne su veoma

visoke, pa čak i toksične vrednosti fosfora.

Iz ovoga se moţe izvuće zaključak da je

neophodno raditi kontrolu plodnosti

zemljišta za sve gajene biljne vrste,

radi racionalne primene fosfornih

mineralnih Ďubriva. Generalno uzevši,

pouzdane granične vrednosti primene

fosfora zavise od vrednosti pH u zemljištu.

Ako je pH u 1MKCL iznad 6.01 granične

vrednosti su veće, i ako je pH u 1MKCL

ispod 6.00 granične vrednosti su niţe za

AL- metodu.

MeĎutim, ipak je u upotrebi jedna opšta

tabela klasifikacije zemljišta prema

obezbeĎenosti u lako-pristupačnom

fosforu (mg/100gr). Ove vrednosti su

privremene dok se ne urade kalibracioni

ogledi:

Sadrţaj AL-P2O5 Klasa zemljišta

(mg/100gr)

<5.00 vrlo siromašna

5.01-10.00 siromašna

10.01-15.00 srednja

15.01-25.00 optimalna

25.01-50.00 visoka

50.01-100.00 vrlo visok, štetan sadrţaj

>100.00 toksičan sadrţaj Tabela 1. Klasifikacija zemljišta

Ţivomir Petrović, dipl. chem.


16

Anex 1.

Tabelarni prikaz količine hranljivih materija više uporednih hraniva i

ukupno ostvarenje po 1t/ha.

Kabasta

hrana

Suva

materija Ukupne HM

Svarljivi

protein

Sirovi

protein

Sirova

celuloza

Čičoka

stabljika 27 67 3 5 18

Čičoka

krtola 21 78 6 10 4

Lucerka u

cvetu-seno 91 53 10 14 35

Kukuruzna

silaţa 29 70 5 8 22

Suvi repin

rezanac 91 75 5 10 21

Tabela 1. Sastav kabastog hraniva; izvor: Morrison, Feeds & Feeding p.101822 ed

Kabasta

hrana

Prinos u t/ha

Masa Suva

materija

Ukupne

HM

Svarljivi

protein

Sirovi

protein

Sirova

celuloza

Čičoka 150 40.5 27.1 1.2 2.1 7.3

Silaţni

kukuruz 60 17.4 12.2 0.9 1.4 3.8

Seno

lucerke 6 5.5 2.9 0.5 0.8 1.9

Tabela 1. Ukupan prinos t/ha

Documents

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŢBA “AGROZAVOD” VRŠACpolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Bilten-01.08.2011._3.pdf · mahuna, kada je sadrţaj vlage od 13 do 15