POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŽBA VRANJE

ZAŠTITA VINOVE LOZE OD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA

Decembar,2010

UVOD

Vinova loza postoji na Zemlji još pre pojave čoveka, u divljem stanju.Divlja loza, koja se i danas može naći u tom stanju šiirom Zemljine kugle, bila ja jedan od prvih plodova koje je čovek koristio za ishranu. Uz vinovu lozu dolazile su i bolesti i štetočine. U 19 veku celu Evropu je potresla filoksera, doneta iz Amerike, šposle koje su došle i bolesti loze. Danas se vinova loza gaji u mnogim delovima sveta, mada je vinogradarstvo i dalje najrazvijenije u Evropi, posebno u području Sredozemlja. Gajenje vinove loze je praktično nemoguće bez zaštite od boleszi, štetočina i korova. Zaštita vinove loze, odnosno vinograda od štetnih organizama je vrlo složena i obuhvata niz indirektnih ( preventivnih) mera i direktnih (kurativnih) mera.Ukoliko se indirektne mere preduzmu uz potrebnu predostrožnost, onda su direktne mere efikasnije a potrošnja pesticida manja. Uspešna i racionalna zaštita vinove loze može se ostvariti jedino dobrim kombinovanjem i povezivanjem indirektnih i direktnih mera. Indirektne mere koje mogu uticati na pjavu bolesti, štetočina i korova obuhvataju:

• izbor lokaliteta za podizanje vinograda, • izbor zemljišta, • izbor podloge i sorte vinove loze, • zdravstveno stanje kalemova, • primenu najpogodnije agrotehnike i ampelotehnike, • biljni karantin. Direktne mere zaštite vinove loze od bolesti,štetočina i korova obuhvataju:

• mehaničke mere, • biološke mere. • hemijske mere.

1

Indirektne – preventivne mere

Izbor lokaliteta za vinograd. Za podizanje vinograda treba izabrati brežuljkaste terene južne, jugoistočne ili jugozapadne ekspozicije. Takva lokacija omogućava dobru osunčanodt, provetrenost i smanjenu vlažnost, a posebno relativnu vlažnost vazduha. Izbor i priprema zemljišta. Za gajenje vinove loze potrebna su laka do srednje teška zemljišta.Zemljište na parceli odabranoj za vivograd treba prethodno ispitati na prisustvo štetočina koje se održavaju u zemljištu. Vinograd se, zbog zadržavanja određenih patogena u zemljištu, ne podiže na krčevini starog zasada najmanje 5-6 godina. Izbor sorte i podloge vinove loze. Ista sorta plemenite loze različito reaguje na pojavu bolesti i štetočina u različitim ekološkim uslovima. I izboru podloga mora se posvetiti određena pažnja.Poznato je da lozna podloga utiče na dužinu vegetacionog perioda okalemljene sorte. Zdrav sadni matrijal – zdravi kalemovi loze. Najvažnija mera, o kojoj se mora voditi računa pri podizanju vinograda, je korišćenje, odnosno sadnja zdravih kalemova. Zdravvstveno stanje kalemova vinove loze zavisi kako od zaraženosti vijoka i podloga, tako i od uslova proizvodnje. Pravilo je da da se vijoke i reznice podloga uzimaju samo sa matičnih, zdravstveno proverenih čokota. Zasnivanje vinograda bez sigurnosti da su kalemovi dobrog zdravstvenog stanja je rizičan poduhvat, koji se najčešće završava kompromitovanjem proizvodnje. Uticaj načina gajenja i nekih agrotehničkih mera na pjavu bolesti, štetočina i korova u vinogradu. Redovi u zasadu postavljaju se u pravcu dominantnih vetrova, sa optimalnim rastojanjem prilagođenim mehanizaciji. Sistem uzgoja –visina je značajna za one bolesti čiji se inokulum održava na ili u površini zemljišta tako da ga kišne kapi pri odskakanju nanose na prizemno lišće. Đubrenje stajnjakom se preporučuje kao mera koja favorizuje mikrobiološku aktivnost zemljišta, a time i antagoniste patogena. Đubrenje azotom doprinosi većoj bujnosti vinove loze, većoj lisnoj masi i pvećanoj vlažnosti u vinogradu. Blagovremenim unošenjem mineralnog đubriva u zenljište vinograda, pružaju se vinovoj lozi optimalni uslovi za rast i razviće. Time se poboljšava vitalnost vinove loze, a u izvesnim slučajevima se povećava tolerantnost, pa i otpornost prema nekim bolestima. Lečenje, zalamanje, prekraćivanje lastara i zakidanje zaperaka utiče na smanjenje vlažnosti oko svakog čokota. Obrada i održavanje zemljišta u vinogradu je značajno za pojavu bolesti i štetočina. ručnim kopanjem u redu potpomaže se održavanje povoljnog vazdušnog, vodenog i toplotnog režima zemljišta. ali se na taj način suzbijaju i korovi u zemljištu.

2

Mulčiranje – zastiranje površine zemljišta slamom, senom ili folijom – doprinosi u značajnoj meri održavanju njegovih povoljnih osobina, kao i smanjenju pojave korova. Defolijacija – uklanjanje listova oko grozdova u vreme šarka, po oblačnom i ne mnogo toplom danu, od posebnog je značaja za manju pojavu šarka. Rezidbom se može značajno uticati na zdravstveno stanje čokota, odnoso vinograda. Obolele i sasušene grozdove, lastare zahvaćene pepelnicom i crnom pegavosti, kao i uginule čokote, redovno odstranjivati iz vinograda i spaljivati. Biljni karantin.Ima za cilj da spreči širenje pojedinih štetnih vrsta iz jednih krajeva u druge. Sastoji se od kontrole prometa biljnih proizvoda iz zaraženih područja, odnosno zabrane prodaje i transporta zaraženih kalemova iz jednog područja u drugo, iz jedne zemlje u drugu.

Direktne – kurativne mere

Ovi postupci borbe obuhvataju direktne mere kojima se suzbijaju bolesti,štetočine i korovi. U ove mere spadaju:

• mehaničke mere se sastoje u sakupljanju i uništavanju insekata, biljnih međudomaćina (prelazni domaćini) i biljnih ostataka, primena lepljivih pojaseva i dr. Ove mere ukoliko se ne podudaraju sa redovnim agrotehničkim i ampelotehničkim merama nisu dovoljno efikasne i ekonomski opravdane. Međutim njihovo potpuno izostavljanje nije preporučljivo.

• biološke mere se sastoje u korišćenju parazita, predatora i ptica, koji uništavaju štetne insekte.Neophodno je da prirodne neprijatelje insekata koje imamo u našim vinogradima ne uništimo preteranom i nestrunom primenom insekticida.sobzirom da nemamo mogućnost za nabavljanjem i širenjem prirodnih neprijatelja.

• hemijske mere predstavljaju danas, osnovni i najefikasniji vid zaštite, a sastoje se u primeni hemijskih sredstava (pesticida), koji se prema nameni dele na:

insekticide – za suzbijanje štetnih insekata, akaricide – za suzbijanje štetnih grinja (pregljeva), nematocide – za suzbijanje štetnih nematoda, rodenticide – za suzbijanje štetnih glodara, limacide – za suzbijanje štetnih puževa, fungicide – za suzbijanje gljiva, prouzrokovača bolesti baktericide – za suzbijanje bakterija prouzrokovača bolesti, herbicide – za uništavanje korova ,

3

arboricide – za uništavanje drveća i žbunja, atraktante - supstance koje privlače izvesne štetočine i tako omogućavaju njihovo suzbijanje, repelente – supstance koje odbijaju izvesne štetočine.

Neparazitne bolesti vinove loze

U neparazitne bolesti spadaju oštećenja vinove loze prouzrokovane nepovoljnim abiotskim faktorima:

• oštećenja prouzrokovana niskim temperaturama • oštećenja prouzrokovana visokim temperaturama • oštećenja vinove loze prouzrokovana nedostatkom mineralnih materija:

- azota - fosfora - kalijuma - gvožđa - bora

• sušenje peteljke na grozdu – narušeni odnos između jona kalijuma, kalcijuma i magnezijuma, preparati na bazi cineba povećavaju osetljivost,

• oštećenja vinove loze prouzrokovane nepravilnom upotrebom fungicida, • oštećenja vinove loze od herbicida.

Nedostatak azota Višak azota Nedostatak bora

4

Nedostatak fosfor Nedostatak kalijuma

Parazitne bolesti, štetočine i korovi

Ekononski najznačajnije bolesti vinove loze

PLAMENJAČA VINOVE LOZE

Prouzrokovač: Plasmopara viticola

Simptomi: Plamenjača se javlja na svim zeljastim delovima vinove loze, a najčešće na listu, cvasti i grozdu, odnosno bobicama. Na lišću se ispoljavaju hlorotične, a potom, za 2-3 dana, uljaste pege. Sa naličja lišća se u okviru ovih pega obrazuje beličasta navlaka.Oboleli listovi nekrotiraju i izgledaju kao da su vatrom sprženi. Cvast može biti napadnuta i pre nego se otvori i tom prilikom se sasušuje i opada. I na njoj se može pojaviti bela prevlaka. Bobice su osetljive do šarka. Mlade bobice po zarazi tamne i nekrotiraju, a ako je vreme vlažno i na njima se formira beličasta navlaka patogena. Obolele razvijene bobice tamne i smežuravaju se bez obrazovanja navlake. Plamenjača najčešće zahvata grupu bobica a ređe i čitav grozd. Lastari ređe obolevaju od plamenjače. Najčešće obole pri vrhu. Oboleli deo se deformiše i prekriva beličastom navlakom parazita.

5

Održavanje i širenje patogena: Parazitna gljiva prezimljava u oosporama u opalom lišću. U proleće oospore klijaju u vodi (kišovito i oblačno vreme u trajanju 2-3 dana) na temperaturi većoj od 11° C i obrazuju sporangiju u kojoj se diferenciraju zoospore. Zoospore se šire kišnim kapima na donje lišće vinove loze gde klijaju u začetak hife koja vrši primarnu zarazu (prve zaraze u vegetaciji, zaraze nastale iz prezimelog inokuluma). Na naličju zaraženog lišća kroz stomine otvore javljaju se konidiofore samo ako je relativna vlažnost vazduha 95 – 100% i to noću jer je za njihovu pojavu potreban mrak koji traje najmanje četiri časa. Formirane konidije ostvaruju zarau preko stominih otvora - sekundarnu zarazu. u tiku vegetacionog perioda ostvaruje se veći broj sekundarnih zaraza.Konidije iz prethodne generacije ostvaruju sekundarnu zarazu naredne generacije.

6

Toplo i kišovito proleće i leto pogoduje razvoju plamenjače, i zbog toga je ta bolest u takvim godinama posebno opasna. Naročito joj pogoduje vreme sa čestim kratkotrajnim kišama i toplim danima, kada sunce sija, a loza ostaje ovlažena. O takvim danima treba voditi računa pri zaštiti. Optimalna temperatura za sporulaciju parazita je 18 – 22°C. Na ovoj temperaturi sporangije se formiraju za 10 – 12 časova, tj, za jednu noć. sporangije se formiraju na završecima konidiofore, raznose se vetrom i kada dospeju na list vinove loze, klijaju u kapi vode i daju zoospore.Optimum za njihovo klijanje je 22- 25°C. Zoospore oslobođene iz zoospora plivaju do stominih otvora gde se imobilišu, okružene membranom i zatim klijaju u začetak hife kojom prodiru u podstominu duplju. Vreme od časa infekcije, tj. uspostavljanja kontakta između hife gljive i pojave žute pege nazivamo vreme inkubacije. A do pojave bele prevlake na naličju lista ili bobica vreme fruktifikacije. trajanje inkubacije za vinograd je vrlo važan podatak jer svi preventivni fungicidi protiv plamenjače moraju biti naneti na organe loze pre stavranja fruktifikacije (stvaranja bele prevlake).Inkubacija obično traje 4- 5 dana ako je temperatura 22- 23°C. Pri hladnijem odnosno toplijem vremenu inkubacija je duža. trajanje inkubacije se može određivati različitim metodama. Suzbijanje: Preventivne mere za suzbijanje plamenjače su veoma značajne, ali nisu dovoljne te se za zaštitu vinove loze morju primenjivati fungicidi. Vinova loza se ne štiti od primarne zaraze, glavna zaštita počinje sa stvaranjem uslova za formiranje druge sekundarne zaraze, o čemu IPS-a blagovremeno obaveštava vinogradare. Zaštita od ovog parazita treba da se zasniva na sprečavanju zaraze protektivnim – kontaktnim fungicidima (na bazi bakra).Posle nanošenja na površini lista vinove loze ovi fungicidi ne prodiru u biljku i njene sokove, već se isključivo zadržavaju na površini biljke.Zbog toga oni deluju samo preventivno na parazita. Dužina njihovog delovabnja iznosi 7-10 dana. U slučaju jakih ili češćih kiša ovaj period se smanjuje. Nakon nanošenja preparata na biljku, svi organi koji su se naknadno razvili nisu zaštićeni.Ovde spadaju: preparati na bazi bakra, Antracol WP-70, Mancogal – 80 Venturin –SC i dr.

Način pripreme bordovske čorbe: Za 100 litara 1%-tne bordovske čorbe potrebno je 1 kg plavog kamena mlevenog ili u kristalu i 1,2-1,3 kg kvalitetnog gašenog kreča, odnosno 0,4 kg negašenog kreča (koji se mora prethodno ugasiti) ili 0,55 hidratiziranog kreča. Pripremljenu bordovsku čorbu treba primeniti odmah.Ukoliko se dogodi da je čorba pripremljena, anije upotrebljena tada se na 100 litara čorbe doda 100 grama šećera ili litar mleka. Ovako konzerviranac čorba može da stoji i do 14 dana samo je pre upotrebe treba promešati.

7

Za zaštitu kada loza raste ubrzano i kada su povoljni uslovi za infekciju primenjuu se kurativni ili sistemični fungicidi. Oni za 30 minuta prodiru u biljku u intervalu od 14 dana štite i novo izrasle delove vinove loze.Kiše ih ne spiraju.U ovu grupu spadaju: Mikal 75-WG,Ridomil gold MZ 68 – WP,Curzate MG i dr.

PEPELNICA VINOVE LOZE Prouzrokovač: Uncinula necator

Simptomi: Na oboleli zeljastim delovima loze javlja se brašnasto-bela navlaka.Zaraženo mlado lišće se deformiše a cvasti i vrhovi lastara se suše. retko se suši lišće. Na zdrvenjenim lastarima, ako su bili zaraženi dok su bili zeljasti, ispoljavaju se mrkocrvenkaste pege sa žiličastim obodom. Na bobicama u porastu, zaraženo tkivo ispod brašnaste navlake nekrotira i pca. U pukotinama bobica se često vidi seme. Takve bobice se suše ili ih zahvata trulež. razvijene bobice, kada su zaražene, ne pucaju, već se na njihovoj površini javljaju mrke, žiličaste nekroze.

8

Održavanje i širenje parazita: Parazitna gljiva se preko zime održava micelijom u pupoljcima (češće) i kleistotecijama (crna plodonosna tela prečnika oko 0,1 mm), koje se razvijaju na zaraženim listovima i lastarima (ređe). Iz pupoljaka u kojima je prezimela micelija u proleće izrastaju najčešće ’’ beli mladari’’, na kojima se razvijaju konidije. Pepelnica se na vinovoj lozi javlja od ranog proleća, pa do kraja vegetacionog perioda. Zaraze nastaju i po kišovitom i suvom vremenu. Plahovite kiše mogu da speru oidije na zemlju i tako umanje zarazu. Povećanju intenziteta zaraza doprinosi promena klimatskih uslova, pojačano đubrenje mineralnim đubrivima, povećana primena organskim fungicidima. Sve to doprinosi bujnijem razvoju vinove loze, a samim tim i osetljivosti na pepelnicu. Suzbijanje: Pepelnica se na vinovoj lozi javlja rano u vegetaciji, znatno ranije pre plamenjače. zato se i sa zaštitom protiv pepelnice mora ptpočeti ubrzo po kretanju vinove loze.Prvo tretiranje protiv pepelnice potrebno je obaviti kada lastari dostignu dužinu od 10 – 15 cm, ili se na njima razvija treći list. Drugo tretiranje obaviti u vreme ili odmah nakon cvetanja vinove loze. Naredna tretiranja kombinovati sa zaštitom od plamenjače. Prva tretiranja treba obavljati kvašljivim sumporom ( Cosan, Kolosul i kvašljivi sumpor0,2% preventivno i 0,5% kurativno). Izuzetno dobar efekat u zaštiti vinove loze od pepelnice postiže se zaprašivanjem sumporom u vreme cvetanja loze, Sumpor u tom trenutku posspešuje i oplodnju vinove loze. Prilikom primrnr sumšpora treba voditi računa da temperatura ne bude manja obd 18°C jer tada sumporu slabi aktivnost; i da ne bude preko 30°C onada on ispoljava fitotoksično dejstvo.Prema tome optimalna temperatura za dejstvo sumpora je od 25 – 30°C.

9

Kasnije sve dok postoje uslovi za širenje parazita zaštita se mora nastaviti jednim od sledećih preparata: Trifamin 30-WP (0,03-0,05%),Topas 100-EC (0,24-

0,4%),Bayleton WP -25 (0,25% od faze 2 lista pa do bobice veličine graška),Rubigan (0,01-0,02%),Sabithane (0,03-0,04%) i dr.

SIVA TRULEŽ GROŽĐA Prouzrokovač:Botryits cinerea

Simptomi: U rano proleće mogu biti inficirani mladi pupoljci koji potamne i osuše se. Takođe i cvet može biti zaražen, a zatim i da se osuši. Na ovaj nači se stvaraju rehuljavi grozdovi. Na bobicama u zrenju (od šarka do berbe) i po berbi javljaju se najpre mrkwe pege jasno vidljive na grožđu belih sorti, koje se ubrzo šire i zahvataju veći deo, pa i čitava bobice.Pokožica bobica se razmekšava i lako skida. U vlažnim uslovima, obolele bobice prekriva siva, buđasta navlaka. Oboleli delovi grozda su slepljeni. Zahvaćene bobice propadaju za dva-tri dana, a oboleli grozdovi nisu ni za jelo niti za preradu. Ako u vreme zaraze nastupi suša napadnuti grozdovi se mumificiraju. U slučaju suvog i lepog vremena od šarka do berbe, na grožđu se razvija tzv. ’’ plemenita trulež’’. Oštećena pokožica bobice omogućava pojačanu transpiraciju, što dovodi do povećane koncentracije šećera i pojačane sinteze nekih pogodnih aromatičnih materija. Pri pojavi plemenite truleži ne razvija se buđasta navlaka, već se bobice malo sasušuju, pa grozdovi dobijaju izglad suvarka.Od takvog grožđa dobija se visokokvalitetno vino. Na lastarima siva trulež izaziva izbeljavanje kore, koja se razlikuje od simptoma koje izzaziva eskorioza u boji (žući lastari) i može biti napadnut gornji deo lastara.

10

Održavanje i širenje patogena: Patogena gljiva prezimljava pločastim sklerocijama obrazovanim na obolelom tkivu, kao i micelijom u kori lastara i u pupoljcima. Vlažno vreme pogoduje razvoju parazita. Suzbijanje: Sve agrotehničke mere moraju biti ispoštovane da bi se obezbedili uslovi za dobro provetravanje čokota. Takođe treba uklanjati suvišne listove oko grožđa u fazi prošaravanja grozda. pred i u vreme šarka ako je zemljište suvo ne treba ga obrađivati. Odbačene čestice zemljišta mogu povrediti bobice i time omogućiti njihovo zaražavanje prouzrokovačem sive truleži. Sa hemijskom zaštitom treba otpočeti rano, odmah po precvetavanju, kada parazit naseljava nezametnute i zbačene cvetove sa cvetne lože. Za prvo tretiranje treba primrmiti Folpan WP-50 (0,2%),Teldor 500 EC (0,1%). Drugo tretiranje protiv prouzrokovača sive truleži izvodi se kada se bobice počnu dodirivati, jednim od preparata koji nije primenjivan u prvom tretiranju. Treće prskanje izvodi se na početku šarka i četvrto, koje se izvodi na 3-4 nedelje pre berbe, jednim od preparata: Switch (62,5-WG (0,6-0,8%),Mythos (2,5 l/ha), Sumilex 50-FL (1

l/ha),Ronilan-DF iFL (0,1%),Signum (1kg/ha), i dr.

11

ESKORIOZA (CRNA PEGAVOST) VINOVE LOZE

Prouzrokovač: Phomopsis viticola

Zadnjih nekoliko godina ,sa smanjenom primenom preparata na bazi bakra, 0va bolest postaje sve proširenija i opasnija, a njeno suzbijanje nije lako.

Simptomi: Na mladim lastarima, peteljkama lista i grozda i ogrozdini ispoljavaju se najpre hlorotične pege sa tamnim centrom. Pege se povećavaju i međusobno spajaju. Obolelo tkivo tamni i na kraju pocrni. Na osnovi lastara pojavljuju se tamne do crne i ugnute pege i crtice. Najčešće oboli tri do šest donjih internodija, ređe gornje, a samo izuzetno i vrh lastara. Obolelo tkivo zbog porasta puca, pa se na lastarima pojavljuju pukotine i kraste. oko povreda se formira kalu zbog kojeg je obolelo mesto neravno. Kora obolelog dela lastara tokom jeseni bledi, postaje sivkasto-srebrnasta i u njoj se formiraju crna telašca – piknidi. u proleće, na obolelim zrelim lastarima kreću samo pojedina okca. Na listovima se nalaze sitno-žute pege, sa crnim poljem kao tačka u sredini svake pege. Pege su okrugle do uglaste opkoljene žutim oreolom. Peteljka koja je napadnuta često je deformisana, rupičava i raspukla. Jako napadnuti listovi, rano pžute, mogu i da otpadnu. Na zaraženim bobicama osetljivih sorti pojavljuju se crne pege , ili čitava bobica tamni i smežura se. obolele bobice opadaju ili produže truljenje. Na obolelim bobocama piknidi se retko formiraju. Napadnuti čokoti daju lastare čija su donja okca uništena, pa je pri rezidbi veoma teško pronaći zdrav lastar. Zbog prisustva parazita na novim lastarima i lišću, grozdovi su veoma mali, a zrno sitno. Kod jače napadnutog čokota prinos je umanjen i u naredne 2-3 godine.

12

Održavanje i širenje patogena: Parazitna gljiva se održava micelijom i piknidima u obolelim lastarima vinove loze. Patogen se širi kišnim kapima, unutar čokota i sa čokota na čokot. Na veća rastojanja prenosi se vojkama, reznicama i kalemovima. zaražavanje se obavlja preko stoma. Inkubacija je relativno duga i traje 3-4 dana. Suzbijane: Glavna mera zaštite je zasnivanje vinograda sa zdravim kalemovima. Zimska rezidba je izuzetno značajna jer se oboleli lastari uklanjaju, iznose i spaljuju. Nakon orezivanja je neophodno obaviti zimsko prskanje. Nakon zimskog prskanja treba obaviti još dva tretiranja bakarnim preparatima ili organskim fungicidima : Antracol WP 70, Mikal 75-WG,Ridomil

gold mZ 68 – WP,Curzate MG i dr.

CRVENA PALEŽ (CRVENILO) LIŠĆA VINOVE LOZE Prouzrokovač: Pseudopeziza tracheiphila

Simptomi: Na mladom lišću po obodu javljaju se uglaste krupne pege, koje se šire prema osnovi liske zahvatajući prostor između lisnih nerava. Kod belih sorati, pege su žute a crvene do crvenobraonkaste kod crnih sorata. Srednji deo pega nekrorira i postaje tamnocrven, zbog čega pege, odnosno oboleli delovi liske, izgledaju kao vatrom sprženi. Na listovima pri završetku porasta, ili na onima koji su prestali da rastu, javljaja se veći broj sitnih pega. Intenzivne zaraze su na donjih šest, aređe i na prvih 12 listova. Oboleli listovi prevremeno (krajem proleća) opadaju. Veliki gubitak lisne mase može dovesti do zastoja u porastu čitaviog čokota, ili lastara i grozdića, a ponekad i do osipanja grozdića ili pak sušenja, Obolele cvasti kao i bobice nekrotiraju i suše se.

13

Održavanje i širenje patogena: Parazitna gljiva se održava u opalom lišću. U proleće, a ređe i u jesen, na opalom lišću, duž nerava, parazit formira apotecije žućkaste boje i prečnika oko 0,6 mm. Askospore koje se formiraju u apotecijama po oslobađanju raznosi vetar i one obavljaju zaražavanje.

Lišće postaje osetljivo kada dostigne prečnik od oko 5 cm. Posle određenog

razvoja u lisnom parenhimu parazit prodire u sprovodne sudove i zapušava ih. Zbog toga se zahvaćeni delovi liske suše.

Suzbijanje: Vinograd u kojem se javlja crvena palež treba štiti rano, pre

nego što listovi dostignu kritičnu veličinu od 5 cm. Do cvetanja obaviti 2-3 prskanja u intervalu od 10 dana. tretiranje se sprovodi istim preparatima kao i za plamenjaču. Pri tome prednost treba dati bakarnim fungicidima ili njihovim kombinacijama sa ostalim kontaktnim i preventivnim fungicidima.Kasnija tretiranja protiv plamenjače štite lozu i od crvene paleži lišća.

CRNA TRULEŽ GROŽĐA Prouzrokovač : Guignardia bidweli

Simptomi: Prvi znaci oboljenja se javljaju u rano proleće na svim vegetativnim delovima loze. Na lišću se ispoljavaju sivkasto žute pege prečnika do 1 cm, kioje su okružene tamno braon prstenom. Pege na peteljci koje se javljaju mogu je prstenovati zbog čega se liska suši.

Na šepurini grozda javljaju se mala udubljenja, koja brzo pocrne. Pege na

lastarima su izdužene i transformišu se u rak rane.

14

Na obolelim bobicama javljaju se najpre sitne, oko 1mm, beličaste pege,

oko kojih se za nekoliko časova formira crvenobraonkasti prsten, koji za jedan dan može da dostigne širinu od oko 1 cm. Sledećeg dana bobica se suši i smežurava pretvarajući se u plavičastocrvenkastu mumiju. Bolest može da zahvati i uništi čitav grozd.

U okviru pega na listu, kao i u mumificiranim plodovima, odnosno

bobicama formiraju se crna telašca – piknidi, koji štrče iz epiderme, čineći je neravnom.

Održavanje i širenje patogena: Parazit prezimi u mumficiranim ili opalim

bobicama,odakle se u proleće vetrom, kišnim kapima i insektima prenosi, prvo na lišće, a zatim i na grozdove.Parazit u lozu prodire kroz kutikulu.

Suzbijanje: Ukloniti i spaliti obolele lastare i grozdove, čime se u značajnoj

meri smanjuje zarazni potencijal. Sa primenom fungicida treba otpočeti nešto ranije kada su lastari 10-15 cm dužine. Do cvetanja obaviti 2-3 tretiranja. Zažtitom vinove loze od plamenjače i crvene paleži štiti se i od ove bolesti .

15

ANTRAKNOZA VINOVE LOZE

Prouzrokovač: Gleosporium ampelophagum

Simptomi: Na listu se javljaju sitne, nepravilnog oblika, tamno-mrke pege, koje postepeno blede po sredini. Rub pega je tamne do crne boje na liskama, a ljubičasto braon do ljubičasto crn na lastarima. Nekrotirano tkivo liske najčešće ispada i list postaje šupljikav. Zaražrno mlado lišće se deformiše. Zbog spajanja pega lišće se prevremeno suši. Suše se i oboleli vrhovi mladara. Pege na mladarima pucaju, transformišu se u rak rane i udubljuju do srži. Zbog rak rana lastari se lako lome.

Pege se javljaju i na šepurini, formira se prsten i deo grozda ispod zahvaćenog mesta nekrotira i suši se.

Pege na bobicama liče na ptičje oko. Oboleli deo očvrsne i najpre je ulegnut

a kasnije puca, pri čemu semenke ogoljevaju i ispadaju. Održavanje i širenje patogena: Parazit prezimi na opalom lišću, a posebno

na lastarima odakle se u proleće prenosi na lišće, mladare i grozdove. Svaka kiša pogoduje aktiviranju parazita. U toku vegetacije može doći do više zaraza.

Suzbijanje: Vinograd ne podizati na vlažnim mestima. Za sadnju koristiti

nezaražen sadni materijal. Pri rezidbi odstraniti i spalit sve zaražene lastare.Obaviti duboko zaoravanje opalog lišća i grozdova. Obavezno obaviti zimsko prskanje vinove loze.

Sredstva i prskanja koja se primenjuju protiv eskorioze, plamenjače i crvene

paleži efikasna su i protiv antraknoze vinove loze.

BAKTERIOZNI RAK Prouzrokovač: Agrobacterium tumefaciens

Simptomi: Osnovni simptomi bakterioznog raka su izrasline (tumori, gale), koje se javljaju na starijem delu stabla (glavi, krakovima, kordunici i lukovima), ali i na jednogodišnjim lastarima i spojnom mestu. Ređe se pojavljuje na korenu-korenovom struku. Tumori su ili okruglasti ili u obliku nepravilnih zadebljanja, odnosno proliferacija. Mogu dostići veličinu i do desetak santimetara, a u dužinu i do nekoliko desetina santimetara.

16

Nove gale se javljaju najčešće početkom leta i to u blizini starih izraslina ili blizu povreda na lastarima. Gale su u početku beličaste i liče na kalusna zadebljanja, a kasnije odrvenjavaju i dobijaju braonkastu boju. Za godinu ili dve tumori mogu da istrunu ili da otpadnu, a oko njihovog mesta obrazuju nove gale. Izrasline na lastarima začinju se najčešće kao sitna ispupčenja ispod kore.

Lišće čokota obolelog od bakterioznog raka počinje da žuti ranije, krajem

jula ili početkom avgusta. Lastari su kržljavi, a rodna okca se suše iznad mesta pojave raka na lastaru. Tumor može prstenovati lastar, sto dovodi do sušenja dela iznad obolelog mesta. sušenje se progresivno širi i na kraju čokot prevremeno ugininjava.

Održavanje i širenje patogena: Patogena bakterija se održava na

matičnim čokotima, vijokama, reznicama i kalemovima. Patogen može biti prisutan a da se ne ispoljavaju simptomi.U lozi se održava u tumorima i sprovodnim sudovima, zatim u kalusima i žilama ožiljenih reznica, kao i u korenu loze.Bakterija se održava i u zemljištu i to više godina po krčenju obolelih čokota, odnosno starog vinograda. Posebno dugo se održavaju u rizosferi, odnosno u zoni oko korenovog sistema.

17

Bakterija prouzrokovač raka je polifag. Bakterija se širi vijokama, reznicama, kalemovima, alatom i priborom,

zemljištem i oruđima za obradu zemljišta, vučnim mašinama, transportnim sredstvioma i na drugi način.

Suzbijanje: Osnovna mera je korišćenje zdravih kalemova za podizanje

vinograda. Čokoti sa simptomima raka ne mogu biti matični a ostali moraju biti testirani. Za prporište treba koristiti zemljište bez patogena, pri vađenu kalemova iz zemljišta detaljno ih pregledati i sumnjive spaliti, zdrave kalemove prilkom transporta ne povređivat.

Nove vinograde ne podizati na krčevinama najmanje 4-5 godina i koristiti

sve agrotehničke i ampelotehničke mere u vinogradu koje će onemogućiti širenje patogene bakterije.

Alat i preseke pri rezidbi dezinfikovati 5% plavim kamenom ili

formalinom. Zaražene lastare i krakove orezati i spaliati a alat i preseke dezinfikovati. Preporučuje se i termoterapija reznica i kalemova na 46,5°C u trajanju od

tri dana i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85%.

ZLATESTO ŽUTILI VINOVE LOZE Prouzrokovač: Flavescens doree

Ovu bolest prouzrokuje patogen tipa fitoplazmi. Simptomi: Pupoljci novozaraženih čokota ne kreću u proleće ili se iz

njih razvijaju lastari posle značajnog zakašnjenja. Internodije lastara su skraćene a delovi liske mogu atrofirati. Tipični simptomi se javljaju početrkom leta. Lastari se povijaju i padasju po zemlji, kaso da su od gume. Oni ne odrvenjavaju. Na njima se mogu javiti crne pustule uzdužno poređane.Lišće na tim lastarima zadebljava postaje kruto i povija se naniže. Kod belih sorati, lišće poprima zlatastožutu, a kod obojenih crvenu boju. Kasnije, tokom leta, na takvom lišću se duž nerava pjavljuju žućkaste pege, koje ubrzo po pojavi nekrotiraju. Između glavnih nerava mogu se obrazovati i uglaste pege.Ako se simptomi bolesti pojave pre cvetanja, cvasti se suše. Pri kasnijoj pojavi simptoma u vegetaciji, šepurina grozda se suši i tamni, bobice se smežuravaju, a pulpa im je fibrozna i gorka.

18

Održavanje i širenje patogena: Fitoplazma prouzrokovač zlatastog žutila vinove loze održava se preko zime u obolelim čokotima. Vekzor –prenosilac patogena je cikada Scaphoideus titanus. Ženka cikade polaže jaja početkom septembra na starijim lastarima vinove loze. Larve (L1-L5) se hrane na naličju listova tokom juna meseca. odrasli insekti se javljaju početkom jula meseca i nastavljaju da se hrane na listovima vinove loze, kad mogu preneti bolest sa zaraženih na zdrave čokote. Vektor postaje infektivan 3-4 nedelje po usvajanju patogena. Suzbijanje: Osnovna mera zaštite vinove loze od zlatastog žutila je upotreba zdravog lozno-sadnog materijala za podizanje vinograda. Praćenje pojave i simptoma bolesti. Praćenje pojave cikade, prenosioca bolesti u vinogradima. Suzbijanje prenosioca zaraze kontaktnim insekticidima (Talstar 10 – EC

0,5,ebaycid EC-50 0,15%, Lannate-90 0,05%), Fenitrotion E-50 (0,15%) u dva tretmana (10.jun i 20.jun) tokom juna Ako je u vinogradu došlo do pojave bolesti onda se preduzimaju mere krčenja i spaljivanja zaraženih čokota.

19

VIROZE I VIROZAMA SLIČNA OBOLJENJA VINOVE LOZE

Prouzrokovači viroza vinove loze su virus infektivne degeneracije ( virus lepezavosti lišpća vinove loze), virus hromožutog mozaika vinove loze, Virus nekroze duvana, virus mozaika lucerke, virus prstenaste pegavosti paradajza i dr.

Na vinovoj lozi je opisano i nekoliko viroida. Simptomi: Viroze i virusima slične bolesti vinove loze karakteriše niz

najrazličitijih patoloških promena, među kojima su najčešće:

• promene u boji ( žute pege, žutilo,mozaik, hlorotično šarenilo i dr), • promene u morfologiji a) lista (asimetričnost, nepravilna

nazubljenost, zadebljalost, uvijenost prema naličju i dr.), b) lastara (skraćenost internodija, više grana na jednom kolencu, spljoštenost i dr.), c) cvasti i grozda (umanjena veličina, rehuljavost, deformisanost i dr.),

• smanjena kompatibilnost vijoke i plemke, • zaostajanje u porastu lastara, koji su uz to i tanji, • umanjeni rod i kvalitet grožđa, • smanjena otpornost na ekstremne klimatske uslove (mraz) i dr.

Virus lepezavosti lišća vinove loze

20

Virus hromožutog mozaika vinove loze Održavanje i širenje patogena: Neki virusi se javljaju u prirodi samo na vinovoj lozi ( virus infektivne degeneracije, virus hromotičnog mozaika vinove loze i dr.). Većina drugih virusa gore pomenutih imaju u prirodi i druge biljke domaćine u kojima se, takođe, održavaju. Virusi vinove loze održavaju se i šire pre svega ,lozno-sadnim materijalom.Zaraženi matični čokoti plemenite loze i podloge predstavljaju stalni izvor virusa i zaraženih vijoka i reznica od kojih se dobijaju zaraženi lozni kalemovi.virusi vinove loze pred širenja kalemovima šire se još i :

• nematodama, • biljnim vašima, • gljivama u zemljištu.

Suzbijanje: Osnovna mera je upotreba zdravog sadnog materijala za podizanje vinograda.Suzbijanje vektora virusa i primena fitosanitarnih mera u vinogradu pri izvođenju agrotehničkih i ampelotehničkih mera.

Ekonomski najznačajnije štetočine vinove loze

ŠTETOČINE PODZEMNIH ORGANA VINOVE LOZE

Vinovu lozu napada veliki broj insekata u svim fazama razvića i sve njene organe. U štetočine podzemnih organa spadaju žičnjaci – Elateridae, grčice –Scarabaeidae i sovice – Noctuidae. Njihove larve provode u zemlji, nanose štetu vinovoj lozi, ceo ciklus razvića koji kod nekih vrsta traje 3-5 gidina. Njihove larve a psebno starijih stadijuma oštećuju koren, žile i žilice vinove loze.

21

Žičnjaci

Sovice

Grčice Suzbijanje: Primenjuju se zemljišni insekticidi koji se rasturaju prilikom sadnje vinove loze.

22

ŠTETOČINE NADZEMNIH ORGANA

VINOVE LOZE

Razvoj vinogradarstva se sve više usmerava ka podizanju velikih plantaža, tj. povećavaju se površine pod vinovom lozom. Ovim se stvaraju povoljni uslovi za sve masovniju pojavu specifičnih štetočina koje su pretežno vezana za ishranu na vinovoj lozi. Pupoljke,lastare i list vinove loze oštećuju imaga: lozine pipe, cigaraš,lozina štitasta vaš i neke vrste grinja. Cvet i plod vinove loze oštećuju gusenice grožđanih smotavaca, stršljeni i ose.

Šteočine pupoljka, lastara i lista

LOZINA PIPA – Otiorrhynuchus lavandus

Osobine štetočine: Javlja se periodično i tada u nkim krajevima na vinovoj lozi može naneti velike štete.Imago ima telo ovalnog oblika tamnosmeđe do crne boje.Glava im je produžena u dugu rilicu. Imaga ne lete, štetu nanose samo imaga. Ima jednu generaciju godišnje. prezimljava u stadijumu larve različitih stadijuma u zemlji, u zoni korena loze a u stadijumu imaga ispod čokota vinove loze na dubini od 2-6 cm. pojava imaga zavisi od vremenskih uslova ali sejavlja pre kretanja okaca. u prvo vreme insekt se hrani korovima, a zatim prelazi na vinovu lozu.

23

Štete: Na lozi,početkom proleća se javljaju izgriženi nabubreli pupoljci. Na mestu izgruizanja se nalazi udubljenje. Kasnije pipa izgriza lišće i mlade lastare sve do jeseni.. To je najopasnija štetočina vinove loze iako se javlja retko. Štzete nastaju izgrizanjem rodnih okaca. Suzbijanje: U fenofazi kretanja pupoljaka imago se može uspešno suzbiti insekticidima:Decis 2,5 –EC (0,05-0,07%), Fastak 10-SC (0,012-0,015%), Talstar

10 – EC (0,2-0,5%),Cipkord 20-Ec, Cipermetrin 200-EC(0,03%), Insektin,Malation

E-50 (0,2-0,3%) i dr.

CIGARAŠ – Bictiscus betulae

Osobine štetočine: Imago je sjajno zelene, zelenkaste, plave ili bakarnastocrvene boje.Cigaraš prezimljava u stadijumu imaga pod korom ili na raznim drugim skrivenim mestima. Jedan deo populacije ne izlazi iz zemlje i tu prezimi na dubini oko 10 cm. Imago cigaraša u prvo vreme se hrani pupoljcima voćaka i vinove loze.

Štete: Prisustvo se lako utvrđuje po tipičnom uvijanju lišća(kod vinove loze jedan list a kod voća 3-4 listova) u vidu cigare. Do ove pojave dolazi tokom aprila i u maju. Ženka prvo nagrize peteljku i glavne nerve,pa list počinje da vene. Posle toga pravi cigaru ona je u početku zelene boje, a kasnije se suši i poprima smeđu boju. Ovakvo lišće visi na lastarima. Unutar cigare nalaze se jaja, larve a često i imaga. Suzbijanje: Kod slabijeg napada cigare se sakuplaju a kod jačeg napada može se primeniti jedan od navedenih insekticida kod pipe.

24

GROZDOV SMOTAVAC –Sparganothis pilleriana

Osobine štetočine:Prednja krila imaju žuđkastosmeđu boju sa poprečnim jačim ili slabije izraženim tamnije smeđim prugama, dok su zadnja krila sivo smeđa, sa žućkastim obodom od kratkih dlačica. Prezimljava u stadijumu mlade gusenice (prvog stupnja) u pukotimama kore čokota. Grozdov smotavac ima jednu generaciju godišnje. Leptiri se pojavljuju tokom jula meseca. Polifagna je štetočina (hmelj, kruška, jagoda, glog, brest ,lucerka i dr.).

Štete: U proleće, u vreme bubrenja okaca vinove loze, počinje da nanosi štetu prvo pupoljcima, a zatim i mladom lišću koje upredaju paučinastim nitima. Mlade lastare gusenice najčešće nagrizaju ispod vršnih listova,tako da se vrh povije nadole, po čemu se najlakše uočava napad ovog smotavca. Suzbijanje: Sa tretiranjem početi odmah nakon piljenja gusenica i početka njihove ishrane na lozi. Koristiti jedan od insekticida: Fastak 10-SC (0,012-

0,015%), Cipkord 20-Ec, Cipermetrin 200-EC(0,03%),

LOZINA ŠTITASTA VAŠ – Pulvinaria vitis

Osobine štetočine: Smeđe je boje , ima ovalno telo koje se proširuje prema kraju. Ima jednu generaciju godišnje.Lutke prezimljavaju na drvenastim delovima čokota.

25

Štete: Ispiljene larve koje odlaze na naličje lista i zelene lastare, sišu sokove i na taj način prouzrokuju značajne štete na vinovoj lozi.Veće štete nanosi na bujnijim čokotima gde se javlja u jačem intenzitetu. Suzbijanje: U periodu mirovanja vegetacije ako se pregledima utvrdi povećani broj lutki onda se primenjuju uljani insekticidi: Crveno ulje (2-3%),

Galmin (1,5-2,5%) i dr.

Štetne grinje na vinovoj lozi iz reda Acarina

ACARINOZA VINOVE LOZE –Phyllocoptes (Caleptirimerus) vitis

Osobine štetočine: Poznata je i značajna štetočina vinove loze. Beličaste je boje, crvolikog tela. prezimi kao ženka u pukotinama ispod ljuske i ispod kore. Godišnje ima 3-4 generacije. Monofag je – živi samo na lozi.

26

ERROR: stackunderflow

OFFENDING COMMAND: ~

STACK: