POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP · PDF filesu ovim savetnikom obuhvaćene su: ratarstvo, tehnologija, zaštita bilja, mehanizacija i stočarstvo. ... zatim skroba, šećera,

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 3, broj 1, Pančevo, januar, 2014.

Priređivač: PSS Institut Tamiš doo, Pančevo

2014. Novi Sad

S A D R Ž A J

PREDGOVOR........................................................................................................................... 3

Violeta Mickovski Stefanović

Uticaj genotipa i lokaliteta na sadržaj teških metala u stablu pšenice u fazi klasanja

The effect of genotype and location on the heavy metal content in wheat stem at heading

stage...........................................................................................................................................

4

Maja Sudimac

Pojava i uticaj fuzarioza na kvalitet pšenice

Appearance and impact fusarioses on quality of wheat............................................................

8

Bogdan Garalejić

Utvrđivanje potreba gajenih biljaka za azotom, metode i oprema koja se koristi u

proizvodnji

Determining the needs of nitrogen for crop plants, methods and equipment used in crop

production..................................................................................................................................

13

Nikola Škrbić

Erozija zemljišta vetrom u Južnom Banatu

Soil Erosion by Wind in South Banat.........................................................................................

19

Dragan Romić

Ešerihija koli – uzročnik dijareje kod prasadi

Escherichia coli – cause of diarrhea in piglets.........................................................................

22

Nikola Stojsavljević

Ishrana junadi u tovu

Diet of fattening beef..................................................................................................................

25

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine


Priređivač: PSS Institut Tamiš Pančevo


3

PREDGOVOR

U novogodišnjem izdanju aktuelnog savetnika obrađene su različite teme iz oblasti poljoprivrede, za koje su

savetodavci smatrali da će pobuditi pažnju farmera, kojima je savetnik prvenstveno namenjen. Oblasti koje

su ovim savetnikom obuhvaćene su: ratarstvo, tehnologija, zaštita bilja, mehanizacija i stočarstvo.

Savetodavci iz oblasti tehnologije i zaštite bilja su u odabiru teme bili kompatibilni i odabrali su i obradili

svako sa svog aspekta, problematiku u proizvodnji pšenice. Iz oblasti ratarstva obrađena je tema vezana za

uticaj deficita azota u ishrani biljaka. Stočarstvo je pokrivreno sa dve teme, od kojih prva obuhvata ishranu u

tovu junadi a druga problematiku dijareje kod prasadi na sisi. Iz oblasti mehanizacije obrađena je tema

erozije zemljišta vetrom u Južnom Banatu.

Sve aktivnosti savetodavaca koje se odvijaju u toku godine, u šta je uključeno i pisanje aktuelnog savetnika,

usmereno su prevnstveno sa ciljem da olakšaju farmerima rešavanje brojnih problema sa kojima se

svakodnevno susreću u svom radu. Povećanje iz godine u godinu broja gazdinstava sa kojima sarađuje PSS

APV ukazuje da smo na dobrom putu da kod proizvođača postanemo i ostanemo prepoznatljiva

organizovana pomoć na koju oni sa sigurnošću mogu računati u svakom trenutku.

S obzirom da se nalazimo na početku nove proizvodne godine, želimo svim učesnicima koji imaju udela u

poljoprivrednoj proizvodnji, bogatiju, izvesniju i manje stresnu 2014-u godinu.







4

UTICAJ GENOTIPA I LOKALITETA NA SADRŽAJ TEŠKIH METALA U STABLU

PŠENICE U FAZI KLASANJA

Dr Violeta Mickovski Stefanović

Izvod: Teški metali predstavljaju vrlo značajnu grupu zagađivača životne sredine jer su potencijalni metabolički

inhibitori. Sprovedeno je istraživanje u cilju određivanja sadržaja teških metala (Zn, Pb i Cd) u stablu pšenice - Triticum

sp., u fazi klasanja kod četiri sorte pšenice, radi dobijanja informacija o zdravstvenoj ispravnosti gajenih genotipova, i

da se utvrdi koja je sorta pšenice najmanje podložna akumulaciji teških metala. Variranja sadržaja kadmijuma i cinka u

stablima pšenice u fazi klasanja su izražena na

svim lokalitetima i kod svih sorti, tako da su razlike bile statistički značajne. Dobijene vrednosti sadržaja olova između

lokaliteta nisu bile signifikantne.

Ključne reči: teški metali, Triticum sp., atomska apsorpciona spektrofotometrija

THE EFFECT OF GENOTYPE AND LOCATION ON THE HEAVY METAL CONTENT IN

WHEAT STEM AT HEADING STAGE

Abstract: Heavy metals and their salt is every important group of environmental pollutants as potential metabolic

inhibitors. The investigation was conducted with the aim of determining the content of heavy metals (Zn, Pb and Cd) in

the soil and their accumulation in stem wheat - Triticum sp., at the heading stage with four wheat varieties, as well to

obtain information about cultivated genotypes health safety. There with, to determine which of varieties is the least

susceptible on heavy metals accumulating.

Cadmium and zinc content variation in the steams during the wheat heading stage are quite pronounced at all

site sand in all varieties and differences are statistically significant what indicating apparent anthropogenic influence.

The variation of lead content was not that pronounced and there was no statistical significance.

Keywords: heavy metals, Triticum sp., atomic absorption spectrophotometry

UVOD

Ukupni sadržaj teških metala u zemljištu rezultat je inputa iz više izvora: matičnog supstrata, atmosferskog

taloga, đubriva, agrohemikalija, organskih i neorganskih zagađivača umanjen za odnošenje metala sa prinosom biljaka

kao i ispiranjem i volatizacijom. Poznavanje faktora koji utiču na ponašanje i biopristupačnost teških metala u zemljištu

je neophodno [1]. Pored industrijskih postrojenja atmosferu zagađuju i drugi činioci, odnosno svi oni koji sagorevaju

fosilna goriva. Proučavajući sadržaj pepela nastalog sagorevanjem fosilnih goriva [4] pronađene su visoke koncentracije

jona teških metala, posebno kadmijuma.

Nepravilno čuvanje i skladištenje je takođe izvor zagađivanja prehrambenih proizvoda teškim metalima [2].

Vazduh u industrijskim zonama, takođe predstavlja značajan izvor zagađenja [3].

Zahvaljujući osobinama rezervnih proteina u endospermu zrna pšenice, glijadina i glutenina, zatim skroba, šećera,

celuloze, masti, vitamina i mineralnih materija, pšeničnim hlebom danas se hrani preko 70 % svetskog stanovništva.

Količina od 100 g pšenice sadrži 1.389 kJ, 12,7 % proteina, 2,5 % masti i 70% ugljenih hidrata [5].

o Uvod

o Eksperimentalni deo

o Prikaz rezultata

o Zaključak

o Literatura







5

EKSPERIMENTALNI DEO

Istraživanja uticaja genotipa i lokaliteta na dinamiku akumulacije teških metala u vegetativnim organima

pšenice izvedena su na četiri lokaliteta:

1. Ogledno polje u Vojlovici (200 m - 500 m od industrijskih pogona)

2. Ogledno polje u Starom Tamišu (5.000 m od industrijskih pogona)

3. Ogledno polje Instituta Tamiš, klasična agrotehnika (10.000 m od industrijskih pogona)

4. Ogledno polje Instituta Tamiš, agrotehnika bez primene hemijskih sredstava (10.000 m od industrijskih

pogona)

Predmet istraživanja bile su četiri sorte pšenice, i to: Ljiljana, Pobeda, Renesansa i Apach.

PRIKAZ REZULTATA

Tabela 3. Sadržaj Zn u stablu pšenice, faza klasanja, mg kg-1

Varijanta/Variant Pobeda Ljiljana Renesansa Apach Prosek

Kontrola, 2,46 4,45 4,04 8,00 4,74

Ogledno polje

NPK, 1,25 7,11 4,65 8,13 5,29

Stari Tamiš

NPK, 1,25 7,75 6,61 9,19 6,20

Ogledno polje

NPK, 2,16 7,25 7,52 7,78 6,18

Vojlovica

Prosek/Average

Cv

2,00

35,0

6,64

22,37

5,7

22,37

8,28

7,57

5,60

14,94

F test-sorte 21,5387

F test-lokaliteti 0,24061

LSD 5% 1,8321; 4,4962

LSD 1% 2,5687; 6,3037

U stablu pšenice, u fazi klasanja, sorta Pobeda imala je u proseku najmanji sadržaj cinka, dok je najveći sadržaj

cinka zabeležen kod sorte Apach. Ispitivane sorte se mogu poređati po sledećem redosledu u pogledu sadržaja cinka

(tabela 3):

Apach>Ljiljana>Renesansa >Pobeda.

Tabela 4. Sadržaj Pb u stablu pšenice, faza klasanja, mg kg-1


Kontrola, 0,25 0,66 0,20 0,43 0,39

Ogledno

polje

NPK,

Stari Tamiš

0,25 0,25 0,46 0,51 0,37

NPK, 0,25 0,22 0,46 1,48 0,60

Ogledno

polje

NPK, 0,25 5,39 0,41 0,46 1,63

Vojlovica

Prosek/Average

Cv

0,25

0,00

1,63

154,27

0,38

32,39

0,72

70,51

0,75

79,92







6

F test-sorte 0,938051


LSD 5% 1,9787; 1,9964

LSD 1% 2,7742; 2,7990

Tabela 5. Sadržaj Cd u stablu pšenice, faza klasanja, mg kg-1


Kontrola, 0,04 0,12 0,20 0,20 0,14

Ogledno

polje

NPK, 0,04 0,04 0,20 0,20 0,12

Stari Tamiš

NPK, 0,04 0,17 0,20 0,20 0,15

Ogledno

polje

NPK, 0,04 0,06 0,20 0,20 0,13

Vojlovica

Prosek/Average

Cv

0,04

0,00

0,10

60,60

0,20

0,00

0,20

0,00

0,14

9,56

F test-sorte 28,83776**


LSD 5% 0,0455; 0,1284

LSD 1% 0,0638; 0,1801

U stablu pšenice sorte Pobeda u proseku je najmanji sadržaj olova, dok je najveći sadržaj imala sorta

Ljiljana. Sadržaj olova od ispitivanih sorti je opadao sledećim redom (tabela 4):

Ljiljana>Apach>Renesansa>Pobeda.

U stablu pšenice, u fazi klasanja, u proseku je zabeležen najmanji sadržaj kadmijuma kod sorte Pobeda, dok je

najveći sadržaj kod sorti Renesansa i Apach. Inače, ispitivane sorte se mogu poređati po sledećem redosledu u

pogledu sadržaja kadmijuma (tabela 5):

Renesansa=Apach> Ljiljana>Pobeda

ZAKLJUČAK

Analiza poljoprivrednih zemljišta pokazala je da se najveći sadržaj teških metala u ukupnom proseku, nalazi u

oglednoj parceli Starog Tamiša, a zatim Vojlovice. Najmanje teških metala bilo je u zemljištu sa Oglednog polja

(parcela bez upotrebe hemijskih preparata). Rezultati ukazuju da je na sadržaj teških metala više uticala intenzivna

agrotehnika (upotreba hemijskih sredstava) nego blizina industrijskih postrojenja.

Na osnovu rezultata istraživanja usvajanja teških metala u različitim sortama pšenice, može se preporučiti gajenje

sorte Pobeda s obzirom da je kod nje utvrđeno značajno manje usvajanje svih ispitivanih teških metala. Neophodna je

permanentna analiza poljoprivrednih površina da se utvrdi izvor zagađenja i prema tome preduzele mere zaštite

poljoprivrednih zemljišta sa ciljem smanjenja koncentracije teških metala u zemljištu usaglašene sa zahtevima

nacionalne regulative.







7

Literatura:

[1] V. M. Popović-Vukeljić, Od ređ ivan je r ez id u a ln ih ko l i č in a t e š k ih met a l a o d ab ran o g

l o ka l i t e t a u c i l j u z aš t i t e ž i vo tn e s r ed in e . Ma gi s t a r s k i r ad , Un iv erz i t e t u N o vo m Sad u ,

P SUNS (2002), Novi Sad, Srbija, p p . 1-15.

[2] M. Jakovljević, S. Blagojević, S. Stevanović i LJ. Martinović, Zavisnost između sadržaja različitih oblika

teških metala i nekih parametara plodnosti zemljišta. Uređenje, korišćenje i očuvanje zemljišta, (1997) str.

181-187.

[3] B.Škrbić, S. Cvejanov i S. Čupić, Sadržaj teških metala u zrnu pšenice roda 2000. godine. Žito-hleb, Vol.

31, br. 1-2, (2004): pp. 17-21.

[4] D. Bogdanović, Izvori zagađenja zemljišta kadmijumom. Letopis naučnih radova, 26, broj 1, (2002) str. 32-

42.

[5] V.M. Popović, Ag ro teh n ič k i i a gro e ko lo šk i u t i c a j i n a p ro i zvo d n ju se men a p še n ice ,

ku ku ru za i so j e . Do kto r sk a d i se r t ac i j a , Un iv erz i t e t u Beo gr ad u , Po l jo p r ivred n i

fa ku l t e t (2010), Beograd - Zemun, Srbija, p p . 5-12.







8

POJAVA I UTICAJ FUZARIOZA NA KVALITET PŠENICE

Maja Sudimac, dipl.ing.

Izvod: Pšenica i prerađevine od nje namenjene humanoj ishrani veoma često podložne su infekciji različitih plesni.

Mnogi od njih su potencijalni producenti široke lepeze mikotoksina. Kao posledice napada plesni iz rodova Fusarium

većinom su gubici u prinosu, pad biološkog i tehnološkog kvaliteta, nepodobnost inficiranih zrna za proizvodnju i

preradu u ljudsku hranu zbog eventualnog sadržaja mikotoksina.

Ključne reči: pšenica, Fusarium, mikotoksini

APPEARANCE AND IMPACT FUSARIOSES ON QUALITY OF WHEAT

Extract: Wheat and products from wheat intended human consumption are often subject to infection with different

molds. Many of them are potential producers of a wide range of mycotoxins. As a consequence of the attack fungi of

the genera Fusarium most of the losses in yield, decrease biological and technological quality, unfitness infected grain

production and processing in the human food due to the presence of mycotoxins.

Keywords: wheat, Fusarium, mycotoxins

UVOD

Prvi podaci o fuzariozama psenice (uzročnik Fusarium nivale) potiču iz Švedske (1768), a znatno kasnije iz

Nemačke (1844), Austrije (1865) i Velike Britanije (1884). Tada je utvrđeno 40% obolelih biljaka ili 60% fuzarioznih

klasova prouzrokovanih vrstom Fusarium graminearum. Najznačajniji prouzrokovač truleži korena i čvora bokorenja

pšenice je Fusarium graminearum. Širenju bolesti pogoduje vlažno zemljište na početku vegetacije, biljni ostaci na

površini zemljišta, povećano gajenje tvrde pšenice, koja je jako osetljiva prema ovom patogenu, kao i rasprostranjenost

drugih domaćina iz familije Poaceae. Nakon cvetanja, kao posledica truleži korena, može se pojaviti nekoliko

sporadičnih ili veliki broj obolelih biljaka sa belim klasom. Ukoliko se pšenica seje u monokulturi u toku četiri sezone

tada se trulež čvora bokorenja razvija od slabog do jakog intenziteta [1].

POJAVA FUZARIOZA I POSLEDICE ZARAZE KLASA PŠENICE

U SAD-u i pored čestih fuzarioza klasa, tek devedesetih godina XX veka privlači pažnji istraživača [2]. U

Evropi do devedesetih godina XX veka fuzarioze klasa pšenice, raži i tritikalea bile su samo u nekim godinama ozbiljan

problem u Evropi. Najčešće je procenat inficiranog klasa bio manji od 1 % i kao posledica toga nizak je bio i nivo

sekundarnih metabolita u zrnu. Epidemija fuzarioze je zabeležena 1987. godine širom zapadne Evrope [3]. Klimatski

uslovi od 1997-1998. godine pogodovali su razvoju fuzarioze klasa u pšenice u Belgiji [4]. Pojavu fuzarioza klasa

pšenice jačeg intenziteta zabeležene su u Evropi i celom svetu poslednje decenije XX veka. U nemačkoj 93% uzoraka

žita bilo je inficirano vrstama roda Fusarium, uglavnom F. graminearum, F. culmorum i F.avenaceum [5].

o Uvod

o Pojava fuzarioza i posledice zaraze klasa pšenice

o Mere borbe protiv prouzrokovača fuzarioza klasa

o Mikotoksini vrsta roda Fusarium

o Literatura







9

Posledice zaraze klasa pšenice gljivama iz roda Fusarium su različite , ali su tri osnovne snižen prinos, fiziološke

i fizičko-hemijske promene u zrnu i kontaminacija mikotoksinima. Inficirana zrna, na primer gljivom F.graminearum,

lošijeg su kvaliteta zbog razorenih granula skroba, proteina i ćelijskog zida, dok su bolesna semena snižene klijavosti i

vitalnosti [6]. Fuzarioze pšenice, ječma, ovsa , raži pirinča i drugih žita, poznate kao akakabi-byo (bolest tipa crvene

plesnivosti) prouzrokovale su velike ekonomske štete u japanu a u godinama povoljnim za razvoj roda Fusarium, i

masovno trovanje ljudi i životinja [7].

Uticaj fuzarioza klasa na sniženje prinosa strnih žita je različit i zavisi od prouzrokovača, nivoa bolesti,

osetljivosti genotipa, vrste patogena i drugih činilaca. Najveće gubitke u prinosu zrna pšenice i tritikalea prouzrokuje

Fusarium graminearum (15-70% i 2.6-70%) zatim F.culmorum (6.4-60.0%) i F.avenaceum (15.0-29.0%) [8]. Utvrđene

štete od fuzarioza: u SAD 1993., 33% manje proizvedene pšenice , procenjena šteta milion dolara; u Ohaju gubitak

prinosa 10-12%; u Kini za 10-40% smanjena proizvodnja zbog učestalih fuzarioza klasa kada intenzitet zaraze dostiže

od 40-100% Wang ,1997. snižen prinos beleži se i u Indiji 10-40% [9], Urugvaju 31,0%, Rusiji 25 – 50% [10].

Napad fuzarioze klasa povećan je poslednjih godina XX veka iz različitih razloga. Kukuruz i pirinač kao

predusevi pšenice, minimalna obrada, biljni ostaci na površini zemljišta, širenje osetljivih sorti, intenzivno đubrenje ,

navodnjavanje u osetljivoj fazi pšenice, vlažne godine ili padavine u vreme cvetanja su osnovni uslovi za početak i

razvoj fuzarioza klasa [11]. U SAD-u je došlo do epidemije fuzarioza klasa upravo iz navedenih razloga [2]. U

uslovima epidemije fuzarioze klasa značajnija je mera gajenje tolerantnih genotipova pšenice nego postupak obrade

zemljišta [12]. Isti autor navodi da je najviši prinos pšenice nakon soje , a najveći intenztitet fuzarioze klasa kada je

predusev kukuruz ili pšenica. Obolela zrna kukuruza ostaju u polju do naredne godine i predstavljaju izvor infekcije

pšenice vrstama roda Fusarium.

Sl.1. Pšenica osetljiva na fuzarijum, Sl.2. Simptomi zaraze na klasu, Sl. 3. Simptomi Fuzarijuma na plevama

Sl.4. a) Narandžasta micelija u osnovi klaska b)Crne peritecije, Sl.5 Infekcije zrna od lakih do teških po nivou prisutnih micelija

Period infekcije klasa pšenice je jako ograničen i traje od pojave klasića do cvetanja. Antere i polen sadrže

holin i betain koji stimulišu razvoj vrsta roda fusarium. Uslovi za ostavrenje infekcije: Askospore iz peritecija održavaju

se na biljnim ostacima. Oslobađju se tokom nekoliko dana pri t≥16ºC praćene jakim kišama u količini ≥4,0 mm. Za

infekciju klasa askosporama, koje se dešavaju između sredine klasanja i kraja cvetanja, potrebna su dva dana sa

srednjom dnevnom temperaturom preko 17ºC i najmanje 2,00mm kiše svakog dana. U pojedinim godinama

(1993,1998,2000) infekcije uglavnom nastaju askosporama (G.zae) i ponekad konidijama (F.graminearum).

Prema Teichu ostavljanje slame na površini zemljišta utiče na obrazovanje manjeg broja peritecija (1,1%), ali

zato se peritecije najviše obrazuju na obolelim klasićima (40,7%), i zrnima (58,2%) ukoliko ovi delovi ostanu na

površini do avgusta sledeće godine [11]. Suprotno ovome, Wang navodi da slama može biti značajan izvor zaraze

pšenice, jer više od 70% askospora iz slame može održati vitalnost do maja naredne godine. Prema ovom autoru,

vitalnost u vlažnom zemljištu zadrži 70 dana, a u suvom duže od šest meseci [13].







10

MERE BORBE PROTIV PROUZROKOVAČA FUZARIOZA KLASA

Suzbijanje fuzarioze klasa moguće je jedino ukoliko je zasnovano na integralnoj proizvodnji pšenice, što

podrazumeva odgovarajuće agrotehničke mere, primenu fungicida i gajenje tolerantnih i otpornih sorti. Drenažom

zemljišta može se smanjiti fuzarioza klasa do 50% u godini sa slabom pojavom bolesti i 20-30 % u godini sa jačom

pojavom bolesti [13].

Poštovanjem plodoreda i gajenjem biljaka koji nisu domaćini ovam patogenu, smanjuje se količina inokuluma.

Manjom gustinom pšenice i suzbijanjem korova (Agropyrum spp., Ambrosia spp., Polygonum spp.) smanjuje se

vlažnost i zasenjivanje useva , što bi pogodovalo razvoju vrsta roda Fusarium . Primena uree je povoljnija od primene

amonijum nitarata jer urea inhibira obrazovanje hlamidospora i peritecija, a povećava aktivnost aktinomiceta koje su

antagonisti vrstama roda Fusarium [14].

Devedesetih godina XX veka distibucija fuzarioza klasa je izmenjena jer je u svetu postala praksa da primenjuju

fungicide u vreme cvetanja pšenice radi suzbijanja fuzarioza klasa , što je dalo dobre rezultate. Za hemijsko suzbijanje

fuzarioze klasa pšenice koriste se sistemici koji imaju izarženu adhezivnost. Vreme za izvođenje tretmana se izvodi

prema uslovima relativne vlažnosti vazduha. Prema Wangu, ako je oblačan i kišovit period tri dana tokom klasanja i

cvetanja biljaka, fungicid se moraju primeniti 1-2 puta kada je 80% biljaka klasalo, i 10% klasova procvetalo [13].

Interval između tretmana je 5-7 dana.

Značajan doprinos u kontroli fuzarioza u agroekološkim uslovima Srbije dao je dr Jevtić. Sprovedena

istraživanja odnose se na praćenje fuzarioze klasa na pšenici primenom dva modela: procena rizika putem Pessl

instruments modela bolesti i stepen rizika pojave fuzariuma klasa koji je razvijen na Penn State University. Razvoj

fuzarioze klasa praćen je na sortama Pobeda i NS40S koje su različite po ranostasnosti, osjatosti i stepenu otpornosti.

Agrotehnički parametri praćeni su u lokalitetu Rimski Šančevi u ogledima u kojima se ispituje: rok setve, nivo

mineralne ishrane, gustina setve kod osam sorti ozime pšenice, jedne sorte tipa spelta pšenice i jedne sorte tritikalea.

Kalibracija modela vršena je u 16 lokaliteta na teritoriji Srbije, tokom 2008, 2009, 2010. i 2011. godine. Za svaki

lokalitet obeležene su GPS koordinate, određena je fenofaza useva, utvrđeni predusev i sistem obrade zemljišta.

Kalibracija modela vršena je u sledećim lokalitetima: Rimski Šančevi (Novi Sad), Sremska Mitrovica, Zrenjanin,

Kikinda, Pančevo, Sombor, Subotica, Vršac, Valjevo, Požarevac, Kragujevac, Niš, Pirot, Leskovac, Zaječar i Negotin.

Prema datumu cvetanja moguće je za svaku sortu izvršiti procenu rizika i stepen rizika u datom trenutku posmatranja.

Kombinacija dva modela pokazala se kao veoma pouzdana u predviđanju pojave fuzarioze klasa pšenice [15]. Od

2010. Godine Prognozno izveštajna služba Vojvodine prati parametere i uslove za pojavu fuzarioza klasa pšenice, a

saveti i preporuke mogu se pronaći na zvaničnom portalu PIS-a [16].

Efikasnost karbendazima i tiofanat metila za suzbijanje fuzarioze klasa je 80,0 -90,0 % a prinosi povećan za 20,0

% [13]. Primena propikonazola utice na smanjenj pojave fuzarioza klasa za 41%, a povećava prinos z a 34% [17].

Druga istraživanja poakzuju da je tebukonazol najefikasnij i da se tertmani kod osetljivih sorata moraju izvoditi

preventivno, a da se kod otpornih sorata hemijsko suzbijanje preporučuje kada se vlažan i topao period produži tokom

cvetanja pšenice [18]. Prema McMullena i sar. [19] Primena fungicida povećava prinos za 36,8%, masu zrna za 6%,

nivo deoksinivalenola je manji za 63%.

Istraživački program na stvaranju otpornih sorti pšenice prema patogenima klasa, započet 1989. Godine u

Austriji , uključio je : poboljšanje tehnike za veštačku inokulaciju, proučavanje uticaja vrsta roda Fusarium i sojeva na

otpornost; odabiranje genotipova koji su registrovani u Austriji; sakupljanje i ocenjivanje germplazme iz sveta,

ukrštanje između otpornih egzotičnih linija prema fuzariozi klasa i dobro adaptirane germplazme u uskoj saradnji sa

selekcionerimau Austriji; proučavanje odnosa između pokazatelja otpornosti zasnovane na pojavi simptoma i

kontaminacije mikotoksinima; razvijanje in vitro selekcionih metoda; proučavanje nasleđivanja otpornosti [20]

Postoje tri glavna problema u programu stvaranja otpornih sorti pšenice prema patogenu Fussarium spp.: malo

izvora otpornosti, teška integrisanost visoke otpornosti prema patogenu sa odgovarajućim agronomskim svojstvima

.Utvrđena su dva tipa otpornosti : otprnost prema infekciji i otpornost prema širenju patogena [21]. Dobra otpornost u

polju je utvrđena kod nekih tipova ozime pšenice u Evropi. Rezltati Mesterhazaya [18] pokazuju da otporni genotipovi

pšenice nisu bilii kontaminirani deoksinivalenolom i da kod nekih genotipova postoji korelacija u otpornosti klijanaca i

odraslih biljaka. Ovi rezltati ukazuju na to da se zaštita zrna od kontaminacije deoksinivalenolom obezbeđuje

stvaranjem izrazito otpornih genotipova pšenice prema fuzariozi klasa ili indirektno selekcijom na otpornost klijanaca

prema Fusssarium spp.







11

MIKOTOKSINI VRSTA RODA FUSARIUM

Plesni su problem naročito zbog mikotoksina koji su sekundarni metaboliti gljiva sa negativnim efektom na

zdravlje ljudi i zivotinja. Rod Fusarium obuhvata mnoge vrste, rasprostranjene u prirodi, i ni jedna nije ogranicena

samo na jednu biljnu kulturu. Prema De Nijsu i sar. [22] mogu se izdvojiti 35 od 61 identifikovane vrste roda

Fusarium koje stvaraju ukupno 137 mikotoksina Osnovna sirovina za proizvodnju hleba je brasno, odnosno zma

psenice. Psenica se moze inficirati gljivama Fusarium spp. u polju, kao i tokom skladistenja u zavisnosti od ekoloskih

cinilaca (vlaznosti i temperature). Mikotoksikoze izazvane ishranom takvim namirnicama predstavljaju veliki

zdravstveni i ekonomski problem.

Najvažniji Fusarium toksini u cerealijama su fumonizini, zearalenon i trihoteceni (deoksini valenol, nivalenol i

T2 toksin). Marras [23] izdvaja tri najznačajnije toksigene vrste roda Fusarium: Fusarium sporotrichioides-sintetiše T-2

toksin i DAS; Fusarium graminearum - sintetiše deoksini valenol i zearalenon; Fusarium verticillioides

(=F.moniliforme) sintetiše fumonizine. Radna grupa za kancerogeni rizik uvrstila je toksine poreklom od F.moniliforme

(ukljucujuci i fumonizine) kao moguci kancerogen za ljude, grupe 2B.

Prema navodima Lević i sar., u Srbiji postoje brojni podaci o pojavi potencijalno toksigenih vrsta roda

Fusarium, ali dosadašnja istraživanja prate sledeće činjenice:tek pojava epidemije fuzarioza klipa inicira rad na

proučavanju toksigenih gljiva i mikotoksina (u 1955,1968,1972,1974,1984); ni do početka XXI veka monitoringom nije

obuhvaćena cela teritorija Srbije [21]. U ispitivanim uzorcima psenice najveći procenat zaraženih zrna bio je

kontaminiran gljivom Fusarium spp. , 78% od ukupno izolovane mikopopulacije. 11 vrsta identifikovanih iz roda

Fusarium proizvodi toxin zearalenon i trihoteceron. Fusarium oxysporum bio je dominantan u ispitivanim uzorcima sa

38% učešća [24].

Literatura

[1]. Burgess,L.W., D.Backhouse, B.A.Summmerell, A.B Pattison, T.A.klein, R.J. Esdaile, G.Tichurst (1993): Long-term effects of

stubble management on the incidence of infection of wheat by Fusarium graminearum Schw.Group 1.Austral.J.Exp.Agric 33:

451-456

[2]. McMullen, M.P., J. Enz, J. Lukach, R.Stover (1997a): Environmental conditions associated with Fusarium head blight epidemics

of wheat and barley in the northern great plains, North America. Cereal Res.Commun.25 3/2: 777-778

[3]. Obst , A., B.Gunther,R.Beck, J.Lepshy,H. Tischner (2002): Weather conditions conductive to Gobberella zea and Fussarium

graminearum head blight of wheat .J. Appl.Genet.43A:185-192,

[4]. Kestemont, M.H., T.Donis, A.Chandelier, M.Cavelier (2002): Occurrence of head blight agents and deoxynivalenol in Belgian

wheat.98.In: Abstracts, VIIth Europian seminar “Fusarium – Mycotoxins, Taxonomy and Pathogenicity” and WG-4 COST 835

Action Wprkshop (Mycotoxis in cereals). Pznan, Poland, September 4-7,2002.

[5]. Oldenburg. E. J. Lepshz, H. Valenta, F. Wibbach (2001): Occorence of mycotoxins and toxigenic fungi in agricultural

acommodities and foodstufs in Germany between 1990 and 1999. 54-62. Logrieco, A. (ed.), European Commission.

[6]. Parry, D.W., P.Jenkinson, J.liggitt, A.Hilton, J.A.Clement (1997) Signifficance and control of Fusarium ear blight in wintwr

wheat. Fusarium head Scabb Global status and future prospects, Mexico, D.F. : CIMMYT.

[7]. Yoshizawa, T. (1983): Red Mold diseases and natural occurrence in Japan. 195-209. Ueno,Y. (ed), Trichothecenes-

Chemical,bilogical and Toxicological Aspects.VI.Toxicises, Natural Occurerence and Control, 197-306. kodansha LTD., tokzo

and Elsevier, Amsterdam-oxford-New-York

[8]. Parry, D.W., P. Jenkinson , L.Mcleod (1995): Fusarium and blight (scab) in small grain cereals – a review. PLant pathol.44

:207-238.

[9]. Bagga, P.S., V.kumar, S.S.Aujla (1997): Curent status of research on Fusarium head scab of wheat in India. Cereal Res.

Comun.25,3/2: 795-796

[10]. Levitin, M.M. (2000): recent developments in research on Fusarium head blight of cereals in russia.25-26. The 6th European

Fusarium Seminar and third COST 835 Workshop of Agriculturallz Important toxigenic Fungi, Berlin (Germany),

[11]. Teich , A.H. (1989a): Epidemiology of wheat (Triticum aestivum L.) scab cused by Fusarium spp. 269-282. Chelkowski, J.

(ed.), Fusarium Mycotoxins, Taxonomy and Pathogenicity. Elsevier, Amsterdam-Oxford-New-York-Tokyo,492,

[12]. Miller J.D. J.Culley, K.Fraser, S.Hubbard, F.Meloche, T.Oullet, W.l.seaman, K.A.Seifert, K.Turkington, H.Voldeng (1998):

Effect of tllage practice on Fusarium head blight of wheat. Can.J.Plant Path.20: 95-103.

[13]. Wang: Epidemiology and management of wheat scab in China. 97-105. Dubin, H.J., L. Glichrist, J. Reeves, A. McNab (ed.),

Fusarim Head scab: Global status and future prospects, , Mexico, D.F. : CIMMYT.

[14]. Teich , A.H. (1989b),: Epidemiology of wheat (Triticum aestivum) L.) scab caused by Fusarium spp. 269-282 Chelkowski, J.

(ed.), Fusarium Mycotoxins, Taxonomy, and Pathogenicity,. Elsevier , Amsterdam – Oxford – New York – Tokyo, 492.

[15] Jevtić R, Lalić B, Mihailović D.Lalošević M., Malešević M.(2012): Verifikacija modela prognoze fuzarioze klasa pšenice,

Biljni lekar, vol. 40, br. 4, str. 335-346

[16] http://www.pisvojvodina.com

[17]. Parry, D.W., P.Jenkinson, J. Liggitt, A. Hilton, J.A. Clement (1997), Significance and cotrol of Fusarium ear blight in winter

wheat. 115-119, Fusarim Head scab: Global status and future prospects, Mexico, D.F: CIMMYT.

http://scindeks.ceon.rs/Related.aspx?artaun=17782


http://www.pisvojvodina.com/







12

[18]. Masterhazzy , A. (2002): Theory and practice of the breeding for Fusarium head blight resistance in wheat. J. Appl.Gener

43A:289-302

[19]. McMullena , M., J. Lukach, K.McKay, B.Schatz (2002) : Fungicide and biological agent effects on Fusarium head blight

across

two wheat classes . J.Appl. Genet. 43A:223-226.

[20]. Buerstmayr i sar.,1997: Breeding for scab resistance in wheat : inheritance of resistanceand possibilities for in-vitr selection. 52-

58, Fusarim Head scab: Global status and future prospects, Mexico, D.F. : CIMMYT.

[21] Levic.J. (2008): Vrste roda Fusarium u oblasti poloprivrede, veterinarske i humane medicine, Institut za kukuruz “Zemun polje”

[22]. De Nijs,M., E.A.Sizoo, A.E.M. Vermunt, S.H.W.Notermans, H.P.Van Egmond 1998: the occurrence of fumonisin B1 in maize

– containing foods in the Netherlands.Food, Addit.Contam.15:385-388.

[23]. Marasas, W.F.O. (1999): Biology of the fumonisins: Cancerogenic metabolites of fusarium specises.P.Pathol.J.15: 251-258.

[24]. Šarić M.D., Stojanović T. V., Škrinjar M.M., Menkovska M.M. (2008): Uticaj plesni na zdravstveno bezbednu ispravnost i

tehnološki kvalitet Triticum aestivum , Zbornik Matice srpske za prirodne nauke 2008, br. 114, str. 105-114

Sl.1.http://www.plant.wageningen-ur.nl/projects/fusarium/

Sl.2.http://www.ars.usda.gov/images/docs/9756_9950/scab-image.jpg

Sl.3. http://farm8.staticflickr.com/7267/7516437442_9b9c39e1e2_z.jpg

Sl.4. http://www.grainscanada.gc.ca/guides-guides/identification/images/plate1a.jpg

Sl.5. http://www.grainscanada.gc.ca/guides-guides/identification/images/plate1b.jpg





http://www.plant.wageningen-ur.nl/projects/fusarium/

http://www.ars.usda.gov/images/docs/9756_9950/scab-image.jpg

http://farm8.staticflickr.com/7267/7516437442_9b9c39e1e2_z.jpg

http://www.grainscanada.gc.ca/guides-guides/identification/images/plate1a.jpg

http://www.grainscanada.gc.ca/guides-guides/identification/images/plate1b.jpg







13

UTVRĐIVANJE POTREBA GAJENIH BILJAKA ZA AZOTOM, METODE I OPREMA KOJA SE

KORISTI U PROIZVODNJI

Bogdan Garalejić

Izvod

Rast cena hrane u svetu je tokom 2012 u blagom padu u odnosu na maksimum koji je dostignut tokom 2011 godine.

Upoređujući 2011 sa 2012 godinom ukupna potrošnja mineralnih hraniva je povećana za 1,9% što je iznosilo 180,1

milion tona. [1] Predviđena potrošnja mineralnih đubriva ze period 2012-2016 iznosi 1,9% na godišnjem nivou. [1]

Potrebe za azotom u istom period iznosiće 1,3% na godišnjem nivou. Na globalnom nivou potencijalni azotni balans

(odnos između N dostupnog za đubriva i zahteva za N đubrivima) iskazan kao potreba za N đubrivima, izražena u

procentima, povećava se sa 2% u 2012 na 4-5 % u 2013 i 2014. U poslednje dve godine, za posmatrani period, a to su

2015 i 2016, potrebe za N đubrivima rastu 8% na godišnjem nivou.

S toga je neophodno da se povede računa o potrošnji azotnih đubriva, čiji resursi nisu toliko ograničeni kao fosfora i

kalijuma, vodeći računa, da pored toga što je neophodan biljkama za postizanje prinosa u isto vreme je štetan za životnu

sredinu, kako ispiranjem u podzemne vodotokove tako i kao element koji doprinosi efektu staklene bašte. Iz tog

razloga prikazujemo metode, laboratorijske i poljske, na osnovu kojih određujemo potrebe biljaka za ovim elementom.

Ključne reči: potrošnja azotnih đubriva, potrebe biljaka, prinos, metode.

DETERMINING THE NEEDS OF NITROGEN FOR CROP PLANTS, METHODS AND

EQUIPMENT USED IN CROP PRODUCTION

Bogdan Garalejić

Abstract

Growth in world food prices in 2012 was slightly down compared to the maximum, which was reached in 2011.

Comparing 2011. with 2012 total consumption of mineral nutrients increased by 1.9 %, which amounted to 180.1

million tons. [1] Projected consumption of mineral fertilizers for 2012-2016 was 1.9 % per annum. [1]

The need for nitrogen in the same period will amount to 1.3% per annum. At the global level, the potential nitrogen

balance (the ratio between N available for fertilizer requires the N fertilizer) expressed the need for N fertilizer,

expressed as a percentage, increasing from 2% in 2012 to 4-5 % in 2013 and in 2014. In the last two years, for the

period , namely 2015 and 2016 , the need for N fertilizers grow 8 % annually .

Therefore, it is necessary to take into account the consumption of nitrogen fertilizer, whose resources are not so limited

as phosphorus and potassium , making sure that in addition to the required plants to achieve the yield at the same time is

detrimental to the environment. Nitrogen leaching into ground water flows and he is one of the elements that contributes

to the greenhouse effect. For this reason, we present the methods, laboratory and fields, from which we determine the

needs of plants for this element .

Keywords: N fertilizer consumption, plant needs, yield, methods.

o Azot, olici dostupni biljkama, njegova upotreba i đubriva koja se koriste u

poljoprivrednoj proizvodnji

o Metode utvrđivanja potreba biljaka za azotom

o Zaključak

o Literatura







14

AZOT, OBLICI DOSTUPNI BILJKAMA, NJEGOVA UPOTREBA I ĐUBRIVA KOJA SE KORISTE

U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

Azot spada u grupu elemenata neophodnih živim organizmima. Intersantno je naglasiti da je osnovni izvor

azota za živi svet na Zemlji neživa priroda, gde se iz atmosphere, posredstvom živih bića, on redukuje do amonijaka.

Nitratni i amonijačni azot usvajaju biljke koje vrše sintezu aminokiselina i proteina , a biljke dalje, u lancu ishrane,

koriste životinje i čovek. [2]

Elemantarni azot je gas bez boje, mirisa i ukusa koji ne podržava gorenje niti sam gori. Francuski hemičar

Antoine-Laurent Lavoiser ovom element je dao ime azot, zbog njegove nesposobnosti da podržava život (na grčkom

zoe znači život). [2] Naime, s jedne strane bez njega bi se život teško mogao zamisliti jer ulazi u sastav proteina,

nukleinskih kiselina i drugih neophodnih jedinjenja, a činjenica je da se u atmosferi koja ima samo azot ne može disati

niti se može život održavati.

Azot u zemljištu se nalazi kao: rastvorljivi mineralni oblici (amonijačni, nitratni i nitritni), rastvorljive

organske komponenete (urea, aminokiseline i dr.), kod živih organizama (koren biljaka, mikroorganizmi i životinje) i

nerastvorljivi oblici (organska materija zemljišta i fiksirani amonijačni azot).

Biljkama je dostupan nitratni i amonijačni oblik azota. Nitratni oblik azota biljke usvajaju u većim količinama. Veoma

male količine uree i aminokiselina biljke mogu usvojiti iz zemljišnog rastvora (Boeckman et al. 1990). [2]

Koliko će biljke usvojiti azota u zemljištu zavisi od mnogih činilaca pored kojih su i vrsta gajene biljke, klima

i uslovi zemljišta.

Slika br. 1. Kruženje azota u prirodi

Azotna đubriva koja se kod nas koriste su:

- KAN 27% N – Krečni amonijum nitrat,

- AN 32-33% (35%) N – Amonijum nitrat,

- UAN 28,30,32 % N – Urea amonijum nitrat,

- Urea 46% N i

- Sporodelujuća azotna đubriva, više tržišnih naziva.

METODE UTVRĐIVANJA POTREBA BILJAKA ZA AZOTOM

Metode vezane za zemljište

N-min metoda

Kod nas je, od kraja 80-ih godina XX veka, u primeni N-min metoda (Wehrman i Scharpf, 1978), metoda

rezidualnog azota, na čijoj su adaptaciji u nas radili: Milošević (1983), Bogdanovič (1985), Marinković (1986) i

Malešević (1989). [2]

Osnovno je da se u zemljištu, tj. iz uzorka zemljišta, utvrđuje rezerva rezidualnog azota u zoni rasprostiranja

korena rano u proleće (N-rezidualni), mineralizujuća sposobnost zemljišta u toku vegetacije (na ugaru bez đubrenja) (N-

min), usvojen azot biološkim prinosom (Nu) gde je potreba gajenog useva za azotom razlika ukupnih potreba

useva za azotom umanjena za zbir rezerve rezidualnog azota i mineralizujuće sposobnosti zemljišta (Nđ) ili

Nđ = Nu – ( Nrez. + N – min)







15

Uzorci zemljišta se uzimaju u slojevima 0-30, 30-60, 60-90 I 90-120 cm, u zavisnosti od dubine korena

gajenog useva. Površina sa koje se uzima uzorak je 20 ha.

Metod se koristi za prihranu pšenice rano u proleće (kraj februara početak marta), za predsetveno đubrenje

šećerne repe (pošetak marta), predsetveno đubrenje kukuruza (neposredno pred setvu) kao i velikog broja povrtarskih

useva [3].

Promenljiva priroda mineralnog azota iziskuje da se svake godine na svakoj parceli moraju uzimati uzorci

zemljišta.

Brza test metoda aparatom Nitraček (Nitrachek refraktometar)

Metod je razvio dr A. Nitsch (1984) [4]. Za razliku od N-min metode uzeti uzorci zemljišta se mogu

analizirati na samoj parceli ili odmah nakon donošenja u prostoriju na imanju. Uzorak zemljišta treba da odstoji sat

vremena u prostoriji pre početka analize. Kao ekstrakcioni rastvor se koristi 3% KCl ili destilovana voda. Priprema

uzoraka je jednostavna.

Slika br. 2. Aparat Nitraček

Kratak opis postupka:

Iz uzorka zemljišta se odmeri 100 gr i doda 100 gr destilovane vode ili 3% KCl, promućka 2x30 sekundi i

profiltrira. Iz bistrog rstvora se čita sadržaj nitrata uranjanjem tračica (Merck) koje reaguju na njegovo prisustvo

promenom boje (ljubičasta). Tračica, čiji je deo promenuo boju, stavlja se u aparat (za to propisano mesto) i nakon 60

sekundi dobija se vrednost sadržaja rezidualnog azota u uzorku zemljišta u ppm ( milioniti deo kilograma).

Dobijena vrednost se zatim pomnoži sa koeficijentom vlažnosti ( postoje za teška, srednja i laka zemljišta)

nakon čega imate vrednost sadržaja rezidualnog azota u analiziranom sloju u kg/ha.

Isti aparat se može koristiti u laboratorijskim uslovima za šta postoje odgovarajuće formule za preračunavanje

(iste kao i za N-min). [5] Ovo je brz i jednostavan metod koji je našao primenu u našoj praksi. [9]

Metode vezane za biljke

Kao prva metoda gde se koristila biljka, njeni delovi, ili sok bila je difenil-amin i N-(1-naftil) etilen-diamin

test. Kao reprezentativan uzorak se uzima 50 biljaka sa površine od 1-2 ha. Dobijeni intenzite boje je bio na skali 0-1;

1-2; I 2-3; što je u drugoj prihrani odgovaralo potrebnim količinama azota koje se dodaju usevu. [2] (str. 179, Tabela 7.)

Hlorofilmetar N-Tester (Konica-Minolta)

Početkom 90-ih godina XX veka počelo je razvijanje jednostavnijih, bez hemikalija, metoda utvrđivanja

obezbeđenosti biljak azotom. Metod je zasnovan na promeni sadržaja hlorofila u listovima biljaka pri različitim nivoima

obazbeđenosti biljaka azotom. [6]

Na ovaj način agronomi, kao i obučeni proizvođači, mogu oceniti potrebu biljaka za azotom i primeniti

đubriva koja omogućuju ciljani prinos.







16

Slika br. 3. N-Tester korišćen u pšenici

Uređaj je brz, jednostavan, pouzdan i ekološki prihvaćen. Korišćen je na našim poljima u proizvodnji u

poslednjih 5 godina. Za određivanje potrebne količiname azota, na osnovu rezultata merenja, primenjuje se

univerzalna tabela koju poseduju korisnici uređaja.

Ono što je neophodno za primenu u našim uslovima je da se izvrši kalibracija, ako je u pitanju npr. pšenica, po

sortama i tipovima zemljišta.

Činioci koji utiču na sadržaj hlorofila u listu prikazani su u sledećoj tabeli.

Tabela 1. Činioci koji utiču na sadržaj hlorofila u listu

U primeni je i Merenje na osnovu “kontrolnog polja”. “Kontrolno polje” ili referentno polje, predstavlja

parcelu koja je sa prvom prihranom dobila, tj. gde je dodata, najveća količina N (azota) preračunata u kg/ha hraniva.

Prvo se na njemu izvrši merenje i dobije prosečna vrednost (30 merenja na N-Tester aparatu SPAD 520 PLUS) i sa

njime se upoređuju prosečna merenja na ostalim parcelama koje su dobile manje ili, neki put, veće količine azotnog

đubriva. [10]

Koristi se kod strnih žita, kukuruza, krompira, uljane repice i u voćarstvu kod jabuke.

N- Senzor (YARA) i slični uređaji

N-Senzor (Yara) je uređaj koji se postavlja na kabinu traktora omogućujući proizvođaču da se mere za-htevi

useva za azotom dok traktor prolazi preko polja i u isto vreme se kompjuterski podešavaju količine đubriva koje se

primenjuju rasipačem. [7] Ovaj uređaj omogućuje primenu odgovarajuće i optimalne količine đubriva primenjene,

posebno, na svakoj parceli ili delu parcele. Ovo je postao reper za tehnologiju precizne poljoprivrede. Praktična primena

je pokazala povećanje prinosa iznad 10% primenom azota na ovaj način u odnosu na dosadašnji način primene uz

smanjenje gubitaka azota. [8] Slične uređaje rade i kompanije Fritzmeier (SR Nemačaka) kao i Ag Leader (SAD). [13]







17

Slika br.4 Uređaj N-sensor na polju Slika br.5 Sličan uređaj kompanije Fritzmeier

Crop metri ili merači „vigora“ biljaka

Crop metri su ručni senzori za useve koji su pristupačni, jednostavni za korišćenje i koji daju procenu

zdravstvenog stanja biljke ili vigora useva. Upotrebom se donosi objektivna odluka vezana za količinu đubriva koja se

može primeniti na usevu. Rezultat je efikasnija upotreba đubriva.

Princip rada je sledeći:

- Povlačenjem okidača na uređaju senzor emituje crvenu i infracrvenu svetlost ka usevu, a zatim meri

količinu crvene i infracrvene svetlosti koja se reflektuje nazad ka senzoru,

- Takođe se može držati povučeni okidač na uređaju i kretanjem se beleže promene u količini reflektujuće

svetlosti, sa površine useva, gde se nakon 60 sekundi dobija prosečna vrednost za pređenu površinu,

- Jačina detektovane svetlosti je direktni pokazatelj vigora useva,

- Senzor pokazuje izmerene vrednosti u uslovima NDVI čitanja koje se kreću od 0,00-0,99. Ukoliko je

vrednost veća, približava se maksimalnoj vrednosti, utoliko je usev zdraviji i razvijeniji odnosno ima

izražen vigor.

- Očitane vrednosti, na LCD ekranu uređaja, se prenose na „Grafikon Procene Đubrenja“ iz kojeg se,

koristeći vrednost i krivu referentnog polja, izračunava potrebna količina azota za željeni prinos.

Referentno polje je polje „Bogato azotom“, obično deo trake useva koji je najrazvijeniji – cilj je da ostatak

parcele dodavanjem azota bude istog izgleda kao usev referentnog polja.

Ovaj uređaj je korišten na poljima pod pšenicom u proizvodnoj 2012/13. Merenja su rađena u cilju druge

prihrane azotom i na posebnim ogledima sa različitim količinama azota i gustinom useva. Preporučuje se za

planiranje đubrenja azotom na pšenici i ostalim strnim žitima.

Slika br.6 GreenSeeker uređaj







18

ZAKLJUČAK

Dodavanje azota u cilju stvaranje njegove rezerve u zemljištu, za gajene useve, nije moguće. Količine koje se

unesu, a biljka nije u stanju da ih koristi zbog vremenskih prilika ili je parcela bez useva, bivaju »zarobljene« od strane

mikroorganizama ili organske materije zemljišta uz gubitke koji se javljaju volatizacijom ili ispiranjem.

Zato je neophodno da se primena azota, mineralnim đubrivima, shvati ozbiljno i da se iskoriste svi potrebni

alati i znanje koje poseduju naši agronomi kako bi se primena azotnih đubriva usmerila ka postizanju stabilnih, visokih

prinosa uz racionalnu potrošnju đubriva i očuvanje prirodnih resursa.

Literatura:

[1] Current world fertilizer trends and outlook to 2016, FAO, Rome, 2012. [2] Kastori, R. i grupa autora. Azot – agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekti, Novi Sad, 2005.

[3] Werhman,J., Scharpf, H.C., The N-min method – an aid to intergrating various objectives of nitrogen fertilization. Journal of

Plant Nutrition and Soil Science, Vol.149 – No.4 – August 1986.

[4] Herausgegeben im Auftrag der Arbeitsgemeinschaft Grünland und Futterbau in der Gesellschaft für Pflanzenbauwissen-schaften

e.V., 47. Jahrestagung, Referate und Poster, Braunschweig 2003.

[5] Nitrachek Reflectometer – Operating Instruction, Eijkelkamp Agrisearch Equipment, October 2004.

[6] Norsk Hydro, Heninghof istraživački centar, Nemačka, 2002.

[7] YARA, http://www.yara.co.uk/crop-nutrition/Tools-and-Services/n-sensor/ [8] Garalejić, B., „Predlog sortimenta i agrotehnike ozimih strnih žita za južni Banat“, interni materijal za savetovanja. Pančevo,

2000., Institut TAMIŠ Pančevo.

[9] http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Aktuelni%20savetnik%20SU%202013.pdf

[10] „Using hlorophyll meter to make nitrogen recommendations on wheat“– Cooperative Extencion Service, University of

Kentucky. http://www2.ca.uky.edu/agc/pubs/agr/agr170/agr170.pdf

[11] http://www.trimble.com/Agriculture/gs-handheld.aspx

[12] http://nue.okstate.edu/Hand_Held/Hand_Held_Pictures.htm [13] www.fritzmeier.de , www.agleader.com

[14] www.fsnau.org , Understanding the normalized difference vegetation index (NDVI)

http://www.yara.co.uk/crop-nutrition/Tools-and-Services/n-sensor/

http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Aktuelni%20savetnik%20SU%202013.pdf

http://www2.ca.uky.edu/agc/pubs/agr/agr170/agr170.pdf

http://www.trimble.com/Agriculture/gs-handheld.aspx

http://nue.okstate.edu/Hand_Held/Hand_Held_Pictures.htm

http://www.fritzmeier.de/

http://www.agleader.com/

http://www.fsnau.org/







19

EROZIJA ZEMLJIŠTA VETROM U JUŽNOM BANATU

Nikola Škrbić dipl. inž.

Izvod: Erozija vetrom je prisutna u Vojvodini, posebno u Južnom Banatu. Erozija vetrom odnosi čestice organske

materije, gline i peska i na taj način smanjuje potencijal zemljišta. Pad plodnosti povećava troškove proizvodnje useva,

povećava osetljivost biljaka na odrđene vrste stresa, uključujući i bolesti. Nije poznato da je količina odnešenog

zemljišta sa parcele u Južnom Banatu, T (Mg ha-¹ god

-¹) egzaktno izmerena. Međutim, imajući u vidu, izmerene

brzine vetra, karakteristike primenjene tehnologije ratarenja, zapažanja agronoma i poljoprivredni proizvođača na

terenu, erozija vetrom je prisutna i u pojedinim godinama eskalira.

Klučne reči:Erozija vetrom, mere kontrole, indeks T,

SOIL EROSION BY WIND IN SOUTH BANAT

Nikola Škrbić dipl. inž.

Soil Erosion by Wind in South Banat

Excerpt: Wind erosion is present in Vojvodina, especially in the South Banat. Wind erosion sweep away particles of

organic matter, sand and clay, and thereby reduces the potential of the soil. Decrease in soil potential, increases the cost

of crop production, increases the sensitivity on certain types of stress including illness. It is not known that the amount

of sweeped soil from field in the southern Banat, T (Mg ha-¹ god

-¹) is precisely measured. However, considering the

facts, measured wind speed, characteristics of applied farming system, observations of agronomists and farmers in the

field, wind erosion is present, and in some years it is escalating.

Keywords: Wind erosion, control measures, index T,

UVOD

Poljoprivredno zemljište u vojvodini izloženo je različitim procesima degradacije. Erozija vetrom je prisutna

posebno u Južnom Banatu. U tu činjenicu se možemo uveriti svakog proleća pogotovu u predsetvenoj pripremi

zemljišta. Poslednji značajniji i očiglaedan zabeleženi primer erozije vetrom dogodio se krejem marta 1999 godine na

području koje pokrivaju KO Bavanište, KO Pančevo, KO Omoljica, KO Dolovo, KO Ban. Novo Selo, KO Kačarevo,

KO Crepaja KO Debeljača, Ko Kovačica, KO Padina, na površini od oko 20 000 ha. U središtu olujnog vetra sa

prašinom, intezitet erozije je bio takav da je odnet usev iznikle šećerne repe sa parcele površine 30 ha. Ostali usevi ,

šećerna repa u četvrtom listu i pšenica su bili značajno oštećeni udarom čestica zemljane prašine u biljke. Deo kanala za

odvodnjavanje postavljen uprano na pravac jugoistočnog vetra, na pojedinim mestima je bio potono zatrpan zemljištem

fine praškaste i sitno mrvičaste strukture [7]. Erozija vetrom odnosi čestice organske materije, gline i peska i na taj

način smanjuje potencijal zemljišta. Pad plodnosti povećava troškove proizvodnje useva, pov ećava osetljivost biljaka

na odrđene vrste stresa, uključujući i bolesti [2]

KLIMATSKI I DRUGI USLOVI ZA POJAVU EROZIJE VETROM

Erozija zemljišta vetrom predstavlja podizanje tranport i odlaganje četica. To su pre svega čestice organskih

materija gline i peska. Na prostoru Srbije najpoznatiji i dominantni vetrovi su jugoistočni i severozapadni. Košava,

jugoistočni vetar, po prostornoj zastupljenosti predstavlja veoma važan klimatski element. Njeno dejstvo se oseća u

najvećem delu Vojvodine, u istočnoj Srbiji, Pomoravlju i Šumadiji. Ovaj vetar ima najveću snagu u dolini Dunava, od

Velikog Gradišta preko južnog Banata, istočnog Srema i Novog Sada. Duva u proseku 3-7 dana, slapovito i

o Uvod

o Klimatski i drugi uslovi za pojavu erozije vetrom

o Mere kontrole erozije vetrom

o Zaključak

o Literatura







20

pulsirajuće, naglo menja brzinu sa maksimalnim brzinama do 30 ms-¹. Najveća učestalost duvanja je u novembru i

martu, [3]. Košava ima potencijal i izaziva eroziju obradivih površina.

Sl.2. Šematski prikaz procesa nastanka erozije vetrom [5]

Za razliku od košave severozapadni vetar zahvata celu Srbiju. Intezitet je umereniji i ujednačeniji, vetar

postepeno menja brzinu, ponekad dostiže olujnu brzinu posebno u letnjim mesecima, kada je i učestalost najveća.

Severozapadni vetar nije od značaja za pojavu erozije vetrom.

Eolska erozija se najčešće javlja u aridnim i semiaridnim područjima sa padavinama do 600 mm godišnje i više

u slučajevima isušivanja površinskog sloja pod uticajem niskih temperatura, niske relativne vlažnosti i bez snežnog

pokrivača, neadekvatne obrade Brzina vetra pri kojoj se pokreće erozija je oko 20 kmh-¹ (6ms

-¹). Erozija se povećava sa

povećanjem brzine vetra, zadržavanjem istog pravca i pojavom udara. Zemljišta sa teksturom bogatom česticama 10-

100 η (mikrometara), su najugroženija. Zemljišta bogata česticama gline su bolje vezana, strukturna, pa time i otpornija.

Optimalna veličina čestica za nastanak eolske erozije je 80 η.

Pored pridodnih faktora, eroziju vetrom podstiču aktivnosti poljoprivrednika. To su aktivnosti u obradi

zemljišta i postupci sa biljnim ostacima.

Obradu zemljišta karakteriše dug vremenski period golih uzoranih površina bez useva, duboka obrada

konvencialnim plugovima. Obrada plugom se u godinama nakon strnih useva obavlja u dva navrata. Obrada tanjiračama

pred setvu strnina u 3 i više prohoda. Predsetvena priprema različitim tipovima setvospremača u 2 i više navrata, sa

najčešće nepripremljenim pogonskim mašinama gde dubina traga točkova ide i do 150 mm. U nameri da se površina

poravna i tragovi točkova pokriju dubna predsetvene pripreme prati dubinu traga točkova.

Biljni ostaci se dosta često spaljuju nekad zbog teškoća u obradi i popravke uslova za setvu sejalicama koje

nisu predviđene za upravljanje žetvenim ostacima a češće zbog nepažnje.

MERE KONTROLE EROZIJE VETROM

Na smanjenje erozije vetrom može se uticati na dva načina [1]:

1. Smanjenjem brzine kretanja vetra na površini zemljišta,

2. Povećanjem kohezije zemljišta,

Sl.3.Erozija vertom u predsetvenoj pripremi, Kovačica - Debeljača, (foto N. Škrbić)







21

Osnovne mere za kontrolu erozije vetrom su:

- Zadržavanje žetvenih ostataka pomešanih sa slojem zemljišta do dubine setve, sa pokrivenošću zemljišta

žetvenim ostacima većom od 30% , (ekvivalent 1100 kgha-¹ slame strnina), što smanjuje brzinu vetra na

površini, povećava sadržaj organske materije i povećava vlažnost površinskog sloja.

- Gajenje pokrovnih useva.

- Primena rotacije useva uključujući leguminoze, prisustvo različitih gajenih biljnih vrsta na susednim

parcelama.

- Podizanje šumskih vetrozaštitnih pojaseva.

- Smanjenje broja prohoda i inteziteta obrade.

- Izostavljanje spaljivanja žetvenih ostataka.

- Gajenjem useva sa većom količinom žetvenih ostataka vratiti zemljištu organsku materiju,

- Primenjivati stajsko đubrivo,

- Obradom povećati infiltraciju i smanjiti filtraciju,

Potencijalni prosečni gubitak zemljišta eolskom erozijom se izračunava po formuli Woodruff and Siddoway (4).

E = f ( I, K, C, L, V )

Gde je,

E - potencijalni godišnji gubitak zemljišta ((Mg ha-¹god

-¹)

I - faktor erodivnosti,

K - faktor hrapavosti površine,

C - klimatski faktor (energija vetra),

V - ekvivalent pokrivenosti zemljišta vegetacijom i/ili žetvenim ostacima,

L - srednja dužina puta vetra bez prepreka na polju (m);

f - pokazatelj da je u jednačini veza između parametara linerna,

Gubici izazvani erozijom se razlikuju zavisno od tipa zemljišta a iražavaju indeksom (T), Ineks (T) pokazuju maksimale

dozvoljene vrednosti erozije koje omogućavaju da proizvodnja na tim zemljištima bude održiva u neograničenom

vremenskom periodu. Nivo gubitaka tj. indeks (T) se obično kreće od 8-13 tha-¹. Duboka zemljišta sa povoljnim

karakteristikama za gajenje biljaka imaju veći dozvoljeni nivo (T) od zemljišta koja imaju plitku zonu za razvoj korena.

Plitka zemljišta u istim uslovima procentualno gube više plodnog zemljišta pa je dozvoljeni nivo indeks (T) manji ali je

potrbna veća briga o merama zaštite [6].

ZAKLJUČAK

Erozija vetrom predstavlja problem kome se kod nas ne poklanja dovoljna pažnja. Praćenje i merenje pokazatelja ove

pojave nije uspostavljeno. Međutim to ne znači da ona ne postoji. Tehnologija koja se dominantno sprovodi ne smanjuje

eroziju vetrom. Nivo znanja neophodan za kontrolu erozije nije dovoljan. Neophodno je preduzimati određene radnje

pre svega edukativne u pravcu smanjenja rizika od pojave erozije vetrom.

Literatura:

[1] Hagen, L.J. 1988. Wind erosion prediction systems: Anoverview. ASAE Paper No. 88-2554. St. Joseph,

MI:ASAE

[2] Building Soils for better cops by Fred Magdoff and Harold Vanes, Sustainable Soil Manage Ment, third Edition

10 handbook.

[3] Savić, R. B., Božinović, M., & Letić, L. (2004). Novi način kvantifikacije procesa eolske erozije. Acta biologica

Iugoslavica - serija A: Zemljište i biljka, 53(2), 119-128

[4] Skidmore, E.L., (1995):"Wind Erosion Climatic Erosivity", ICTP College on Soil Physics, SMR. 873- 19, Trieste.,

[5] Wind Erosion Quantification, Geert Sterk, Department of Physical Geography Utrecht University, GEO3-4304

Land Degradation

[6] The Agronomy Guide, PennState, (2013); Online extension.psu.edu/agronomy-guide.

Interna dokumentacija PSS Pančevo.

[7] TILLAG FOR GREATER CROPP RODUCTION (Conference Proceedings, December 11 and 12, 1967, pp.

63, 64, 65, 66, 67, 70).Published by American Society of Agricultural Engineers, St. Joseph, Michigan.







22

EŠERIHIJA KOLI – UZROČNIK DIJAREJE KOD PRASADI

Mr Dragan Romić

Rezime: Industrijska proizvodnja svinja podrazumeva držanje velikog broja životinja na relativno malom

prostoru uz visok nivo tehnološke organizovanosti procesa u svim fazama proizvodnje. Preintenzivno iskorišćavanje

smeštajnih kapaciteta, rano odbijanje prasadi, neadekvatni mikorklimatski uslovi za većinu starosnih kategorija i

nutritivne deficitarnosti uslovile su pojavu proizvodnih ili tehnoloških bolesti koje su specifične za samo ovaj vid

proizvodnje. Kao posebno učestala bolest koja može naneti značajne ekonomske štete u svinjarstvu je i pojava proliva

kod prasadi uzrokovana Ešerihijom koli.

Ključne reči: prasad, bolest, proliv, ešerihija

ESCHERICHIA COLI - CAUSE OF DIARRHEA IN PIGLETS

Dragan Romić, MSc

Abstract: Industrial pig production involves keeping a large number of animals in a relatively small area with a

high level of organization technological process at all stages of production. Too intensive use of accommodation, early

weaning, inadequate microclimate conditions for most age groups and nutritional deficiency caused the emergence of

production or technological diseases that are specific to only this type production. As a particularly common disease

that can cause significant economic losses in pig production is diarrhea caused by E. coli.

Keywords: pig, diarrhea, disease, E.coli

UVOD

Pod pojmom „koli infekcije“ podrazumeva se kompleks želudačno-crevnih oboljenja prasadi, dijareičnog karaktera, u

čijoj etiologiji značajnu, mada ne i jedinu ulogu igraju određeni sojevi E. Koli [3]. Od svih bolesti kojima su podložna

prasad na sisi proliv je svakako najčešća i najvažnija bolest. U najvećem broju slučajeva ovo oboljenje je odgovrno za

visok mortalitet u dojnom periodu. Kod pojedinačnih legala koja su obolela mortalit može ići i do 100%. Odmah nakon

rođenja, crevni trakt je praktično sterilan a organizam poseduje nizak nivo imuniteta. Bakterije iz spoljne sredine ulaze

u crevni trakt vrlo brzo a među njima se svakao može nalaziti i E. Koli. Posebno u prvih pet dana po rođenju E. Koli se

javlja kod nazimica. Kod većih legala češće dolazi do proliva i to zbog:

- Manjka kolostruma

- Slabije dostupnosti sisa

- Agalakcije krmača

Neonatalna diareja prasadi prouzrokovana bakterijom Ešerihijom koli predstavlja ozbiljan problem u odgoju prasadi.

Činjenioca da neka prasad ostaju zdrava ukazala je da se radi i o genetskoj predispoziciji ka ovom oboljenju. [2]

o Uvod

o Simptomi i uzročnici bolesti

o Profilaksa

o Zaključak

o Literatura







23

SIMPTOMI I UZROČNICI BOLESTI

Simptomi bolesti kod prasadi uglavnom izbiju naglo. Prasad mogu da obole već 12 do 24 časa nakon prašenja i bolest

može da zahvati veliki broj prasadi, naročito ako potiču od prvopraskinja ili drugopraskinja. Obolela prasad su nevesela,

slabo sisaju, abodomen im je uvećan usled prisustva gasova, javlja se količni nemir, a zatim se zapaža i profuzan

vodenast proliv belo-žućkaste boje. Predeo oko čmara je umazan usled proliva. Prasad brzo dehidrira što se manifestuje

naglim mršavljenjem, usukanim stomakom, pogrbljenim leđima i nakostrešenom sivom dlakom. Telesna temperatura ne

mora biti povišena, a obično je povišena kod septikemičnog stanja. U veoma retkim slučajevima prasad može pokazati

simptome od strane CNS-a kao što je nekoordinisano kretanje. Uginuća mogu da se jave veoma brzo, za 24 časa od

početka bolesti, ali u većini slučajeva prasad boluje nekoliko dana. Kod prasadi na sisi starosti 14 dana, kada počnu da

se prihranjuju čvrstom hranom, proliv se javlja u blažoj formi u odnosu na prasad u prvim danima života. Odlučena i

starija prasad imaju povoljniju prognozu bolesti. Posebno opasna infekcija može nastati desetak dana nakon odlučivanja

jer često bude u pitanju infekcija sa hemolitičkim sojevima E. coli (Edemska bolest). U akutnom obliku može dođi do

iznenadnih uginuća bez prethodnih siptoma. Takođe, skupljanje na gomilu i drhtanje ili ležanje na gomili u ćošku boksa

mogu ukazivati na ovo oboljenje. Koža oko rektuma je mokra. Faktori koji mogu dovesti do pojave proliva izazvanog

E. koli su i : loš pod boksa (neavn, hrapav, neodgovarajuća podloga), loša higijena boksa udružena sa slabim oticanjem

vode, spoljašnja kontaminacija izazvana prljavom obućom, odećom, prenos iz boksa u boks, kontinuirano korišćenje

boksa (intezivno), promaja, vlaga, toplota i prosuta hrana su idealna podloga za umnožavanje bakterija, [4]

Sl. 1 i 2 Dijareja prasadi uzrokovana ešerihijom koli

U preko 50% slučajeva radi se o takozvanim enteričnim bolestima, među čijim uzročnicima dominiraju različiti tipovi

E. koli. Infekcije pomenutim uzročnicima najčešće se javljaju u obliku

proliva prasadi na sisi i prasadi nakon zalučenja. U prasadi na sisi bolest se javlja kao posledica nerdostatak kolostralne

zaštite, nedovoljne zagrejanosti prasilišta ili loših higijenskih uslova.. U zavisnosti od toga koji od pomenutih faktora

dominira, svakako uz redovno prisustvo enteropatogenih sojeva uzročnika bolest će se kod većeg broja prasadi javiti u

prvoj, drugoj, trećoj odnosno četvrtoj nedelji dojnog perioda. [6]

U zalučene prasadi koli infekcije se javljaju obično u drugoj nedelji nakon zalučenja a od serotipova uzročnika zavisi u

kom obliku će se bolest manifestovati

Kod prasadi na sisi u prvim danima života vrlo značajnu ulogu u nastajanju kolidijareje ima M.M.A. sindrom krmača,

jer je isiti uvek praćen sa hipogalakcijom i agalakcijom. A Stamatović i Horea [5] su ustanovili da se kod 90% ovih

krmača u mleku nalaze E. koli bakterije koje direktno sisanjem praasad unose u digestivni trakt izazivajući pojavu

proliva. Loši higijenski uslovi pogoduju da broj bakterija E. koli bude enormno visok, posebno i zbog toga što se

enteropatogeni sojevi E. koli daleko brže razmnožavaju u crevima mlade prasadi nego odraslih svinja. Najveći značaj u

prvim časovima po rođenju pripada onim sojevima E. koli koji u svojoj antigenoj strukturi poseduju K-88 antigen. Oni

imaju svojstvo da prijanjaju uz sluzokožu tankog creva prasadi i na taj način direktno lučeći enterotoksine izazivaju

pojavu proliva. Danas je sasvim sigurno utvrđeno da bakterije E. koli proizvode: endotoksine, neurotoksine,

enterotoksine i hemolizine.







24

Sl. 3 i 4 Dijareja prasadi uzrokovana ešerihijom koli

PROFILAKSA

Za prevenciju bolesti neophodno je pre svega voditi računa o higijeni objekta, uslovima smeštaja, pravilnoj ishrani i

zdravlju krmače. Promena ishrane sa mlečne na čvrstu koncetrovanu mora biti postepena. Hrana koju prasad počinje da

uzima u prvim nedeljama života može da se medicira antibioticima koji deluju na E.coli. Antibiotici se preventivno

stavljaju u hranu naročito pri odlučivanju i prelasku na čvrsta hraniva.

Imunoprofilaksa se izvodi kod suprasnih krmača i to 4 i 2 nedelje pred prašenje, a uspeh joj je opravdan samo ako se

sprovodi vakcinama od stajskih sojeva. Imunitet na E.coli infekcije zavisi od količine imunoglobulina u mleku krmače,

a količina imunoglobulina u mleku zavisi od toga koliko je krmača dolazila u kontakt sa antigenom tj. E. coli.

Probiotici koji sadrže enterokoke i laktobaciluse takođe se mogu dati u preventivne svrhe drugog i trećeg dana rođenja

prasadi. Prost test koji nam može otkriti da li je proliv uzrkovan virusom ili E. koli sastoji se u tome da lakmus papir

umočimo u ekskrement obolele prasadi. [1] Ako je sredina alkalna (lakmus obojen u plavo) infekcija je od E. koli a ako

se lakmus oboji u crveno infekcija je virusna.

Prevencija podrazumeva održavanje higijene, medicirana hrana i vakcinacija. Koriste se štalske vakcine, 5-6 nedelja pre

partusa i revakcinacija dve nedelje pre partusa. Kolostralni imunitet traje dve do tri nedelje.

Momenat pada imuniteta poklapa se sa početkom uzimanja čvrste hrane i disbiozom digestivnih organa, čime se

potencira infekcija.

ZAKLJUČAK

Na osnovu svega iznetog možemo zaključiti da je dijareja izazvana ešerihijom koli vrlo rasrostranjeno oboljenje na

svaremenim svinjarskim farmama. Ekonomske štete koje ovo oboljenje može naneti su ozbiljne i mogu u značajnoj

meri uticati na isplativost celokupne proizvodnje na farmi. Obzirom da su do detalja poznati uzročnici pojave ovog

obojenja kao i vektori prenošenja u mogućnosti smo da se vrlo efikasno zaštitimo od pojave ove bolesti na farmi ili da

je u potpunosti eliminišemo. Ključni faktori su svakako vrlo visok nivo higijenskih mera kao i preventivna zaštita

suprasnih krmača i nazimica uključujući i pravila vezana za dobrobit životinja.

Literatura:

[1] Avakumović Đ., Primena savremenih naučnih i praktičnih dostignuća u zdravstvenoj zaštiti i reprodukciji svinja, V

izdanje, Beograd 2005.

[2] Edfords I.: Animal genetics 26, 237-242, 1995

[3] (Sofrenović, Đ., i dr. (1970) Bolesti svinja. udžbenik OZID, SFRJ).

[4] Stamatović S.M., Šamanc H.A., Bolesti svinja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, Beograd

2001.

[5] (1993) (Stamatović, S., H. Šamanc: Bolesti svinja Udžbenik)

[6] Tielen M.J.M: Herd health aspect of controlling multifactorial diseases of swine vith special reference to enteritic

disorders; MAL, 10, 763-765, 1995.







25

ISHRANA JUNADI U TOVU

Nikola Stojsavljević dipl.ing.

Izvod: Broj stoke je u poslednjoj deceniji opadao po godišnjoj stopi od dva do tri odsto, a opala je i proizvodnja mesa a

samim tim i potrošnja mesa po jednom stanovniku. Kod nas, kao i svuda u svetu, junad su osnovna kategorija goveda

koja služi za intenzivnu proizvodnju mesa. Posebno je nepovoljna situacija u govedarstvu, uzroci su u narušenim

paritetima cena, gubitku tržišta, nemogućnosti izvoza, smanjenoj kupovnoj moći stanovništva, narušenom sistemu

finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom budžetu, itd. Kao preživari goveda koriste u ishrani veliki broj hraniva

koja se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu i hranljivoj vrednosti [1]. U planskom i intenzivnom tovu goveda

ishrana čini najvažniji faktor i ima najveći uticaj na rentabilnost proizvodnje, i uspeh se može postići samo ako se

raspolaže sa dovoljnim količinama kvalitetne kabaste i koncentrovane hrane. Cilj proizvođača je da tov traje što kraće i

da se uz minimalan utrošak hrane ostvari najveći mogući dnevni prirast. Veoma je važno pridržavati se pravila da se

tovilište puni i prazni odjednom (all in, all out), jer se najčešće telad nabavljuju iz otkupa.

Ključne reči: tovna junad, ishrana, hraniva, obrok,

DIET OF FATTENING BEEF

Nikola Stojsavljević B.Sc.

Abstract: The number of cattle has declined in the last decade at an annual rate of two to three percent, and decreased

the production of meat and hence the meat consumption per capita . Here, like everywhere else in the world , beef is the

main categorie of cattle used for intensive production of meat. In particular, the unfavorable situation in cattle farming,

causes are disturbed Partet price, loss of markets, lack of exports, reduced purchasing power, disrupted system of

funding, lack of resources in the agricultural budget, and so on. As ruminants, cattle’s diet consists of a large number of

nutrients that differ in chemical composition and nutritive value [1]. In the planning and intensive cattle fattening,

nutrition is the most important factor and has the greatest impact on the profitability of production, and success can only

be achieved if we have sufficient quantities of high quality forage to concentrate ratio. The objective of the

manufacturer is to fattening lasts as short as possible and with minimum food consumption, and achieve the highest

possible weight gain. It is very important to follow the rules and fill and empty feedlot in one go (all in, all out), because

it usual to acquire calves from purchase.

Keywords: fattening calves, food, feed, meal,

UVOD

Kod junadi je potpuno razvijena funkcija buraga, te potrebe u hranljivim materijama mogu podmiriti isključivo iz

biljne hrane. U našoj zemlji najviše se tovi simentalac, njegovi melezi i junad holštajn populacije koji ostvaruju manje

priraste i krajnju prodajnu cenu. Kada se kupuju telad najbolje je kupiti tele sa 130 do 180 kg telesne mase, koje je

počelo da jede čvrstu hranu. Tov junadi predstavlja drugu najvažniju komercijalnu kategoriju u govedarstvu. Tovnu

junad treba hraniti tako da postignu maksimalno moguće priraste [2] i hrana mora da zadovolji potrebe za brzim rastom

i razvojem, posebno u katergoriji 100-250 kg kada dnevni prirast iznosi 1,2 do 1,5 kg. U poslednjoj deceniji tov je dosta

unapređen, iz razloga što se sprovodi intenzivan tov sa pretežnim učešćem koncentrata u obroku.

o Uvod

o Hraniva za tov junadi

o Tipovi obroka u tovu junadi

o Tehnika ishrane junadi u tovu

o Zaključak

o Literatura







26

Veliki broj faktora utiče na sastav i hranljivu vrednost hraniva. Kada su kabasta hraniva u pitanju variranja su izrazito

velika. Činioci koji dovode do promene ukupne vrednosti kabastare hrane su: vrsta, sorta, faza zrelosti, otkos po redu,

godina korišćenja, način iskorišćavanja, tehnologija dobijanja-spremanja, skladištenje i korišćenje, klima, zemljište,

agrotehničke mere itd.[3] Potrebno je veoma široko poznavanje pojedinih navedenih i drugih elemenata da bi se

sagledala vrednost hraniva i bolje koristila, a s druge strane različiti efekti tova sa pojedinim kabastim hranivima vezani

su za biološke karakteristike hraniva sobzirom da je hemijski sastav različit.

HRANIVA ZA TOV JUNADI

Kod ukupnih troškova držanja goveda stočna hrana čini uvek najveći deo, gde udeo troškova hrane čini najmanje

50 % svih troškova ali ne retko i preko 2/3. Ovo je jako bitno da se istakne i shvati značaj stočne hrane i njen uticaj na

konačnu rentabilnost. Dve osnovne postavke su karakteristične u ishrani i to da goveda troše ogromne količine hrane i

najveći deo čine kabasta hraniva [4]. Kabasta hrana u govedarstvu podrazumeva tri grupe i to: prvu čine zelena hrana,

pre svega u vidu ispaše, druga grupa je seno kao konzervisna trava i treću čini silaža, kako od trava tako i pre svega od

celih stabljika kukuruza.

Zelena i konzervisana kabasta hraniva prirodnija su za junad ali ograničavaju priraste zbog male koncentracije

hranljivih materija. Za visoke proizvodne rezultate neophodno je koristiti odgovarajuće količine koncentrata. Ova

hraniva mogu da dovedu do niza poremećaja ako se ne poštuju određena pravila kod ishrane, zbog toga preba posvetiti

maksimalnu pažnju kabastim hranivima a koncentrati da služe kao dopuna.

Držanje goveda na paši je najjeftiniji i najprirodniji način ishrane, međutim ovakav način ishrane omogućava

maksimalne priraste u tovu od 750 do 1000gr. U odnosu na pašnjačku proizvodnju zelene hrane, pri gajenju različitih

biljnih vrsta na oranicama mogu se dobiti značajno veći prinosi. Za gajenje biljaka u zelenom konvejeru koriste se

jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje kulture, u ozimoj ili jaroj setvi. Ishrana zelenom hranom počinje u rano

proleće korišćenjem krmne repice, perka, ozime ili jare forme grahorice i graška, a zatim slede trave, višegodišnje

leguminoze(lucerka ili crvena detelina) i dr. Posle njih pristižu kulture iz redovne, naknadne setve i to kukuruz, sirak,

sudanska trava, soja, bob, i dr. Nedostatak ovakvog načina proizvodnje stočne hrane jeste uticaj vremenskih prilika. U

tovu junadi mogu se koristiti različiti prateći proizvodi ratasrke i povrtarske proizvodnje, ili industrijske prerade

sirovina biljnog porekla.

Pored različitih hranljivih materija koje dobro pripremljeno seno sadrži, ovo hranivo je bitno za normalno

funkcionisanje organa za varenje, stimulativno delije na kretanje hrane kroz creva, ubrzava razvoj predželudca,

smanjuje slučajeve pojave dislokacije sirišta i dr. Junadima može da se i ne daje u obroku, ali ako je jedina hrana za

tovnu junad postiže se prirast do 1.000 gr. [1] Kosidba livadskih trava za seno izvodi se u momentu kada isklasa

najbrojnija biljna masa, a najkasnije do početka klasanja. U smešama gde provlađuju višegodišnje leptirnjače, prvo

košenje izvršiti u početku obrazovanja cvetnih pupljaka.

Ekonomičan tov junadi se ne može zamisliti bez silirane hrane. Od različitih vrsta zelenih biljaka ili njihovih

ostataka iz ratarstva ili povrtarstva može se spremiti silaža, praktično sve što ne može za kratko vreme da se utroši u

zelenom stanju ili osuši, konzerviše se siliranjem.

Silaža cele biljke kukuruza po sastavu suve materije predstavlja polukoncentrovano hranivo, siromašno u sirovim

proteinima i mineralima. Tovnu junad treba hraniti po volji, tj. koliko mogu da pojedu, međutim to ne znači da jasle

treba napuniti do vrha, nego da se praćenjem konzumiranja ustanovi koliko će junad pojesti bez ostataka, te da se ta

količina postepeno povećava. Silaža zrna i klipa kukuruza nema prednosti u odnosu na korišćenje suvog zrna ali se ova

vrsta silaže sprema u nepovoljnim uslovima, kada je usporeno prirodno zrenje. Silaža sirovih rezanaca najbolje je da se

obavlja u slojevima do dva metra, zbog stepena hlađenja a fermentacija teče u optimalnim temperaturnim uslovima.

Zbog visokog sadržaja vlage preporučuje se korišćenje suvih dodataka (usitnjena slama, kukuruzovina ili seno). U tovu

goveda dnevno se po grlu može davati i do 40 kg siliranih repinih rezamaca, jer radije jedu silrane nego sveže.

Silaže drugih žitarica po hranljivoj vrednosti su slabije od kukuruzne silaže. Silaža sirka daje slabije efekte u

obrocima za tov junadi. U ispitivanju Čobića i sar. (1963) upoređena je kukuruzna silaža , sa oko 28 % SM, sa sirkovom

silažom sa oko 26 % SM. Junad su dobijala 3 kg koncentrata, 1,3 kg sena lucerke, i 12,22 kg kukuruzne, odnosno 11,21

kg sirkove silaže. Obroci sa kukuruznom silažom su postigli bolji prirast kod junadi u tovu dok su obroci sa sirkovom

silažom bili nešto efikasniji u pogledu konverzije [2]. Slični podaci dobijeni su kod korišćenja lucerkine silaže u tovu

junadi, iako je silaža lucerke bogatija u proteinima od silaže kukuruza ona zaostaje u sadržaju energije, jer postoji

razlika u SM jer se lucerka redovno kosi sa manjim sadržajem SM. Korišćenjem visoko vlažnih zrna i klipa u tovu

potrebno je obezbediti proteinski dodatak, kao koncentrovani deo obroka, silirani klip ili zrno se meša sa silažom cele

biljke kukuruza neposredno pre hranjenja.

Zrnasta hraniva dobijena iz ratarske proizvodnje dele se na na zrnevlje žita, leguminoza i uljarica. Uglavom se

koriste nakon mlevenja i mešanja sa ostalim sastojcima kada se spremaju koncentrati u optimalnom odnosu za određenu







27

kategoriju junadi. Najvažnije zrnasto hranivo iz grupe žita je kukuruz kao izrazito energetsko hranivo, čija je svarljivost

organske materije do 90 %. Zrnevlje mahunarki gajenih za zrno ubrajamo soju, stočni grašak, grahoricu, bob i lupinu.

Odlikuju se visokim sadržajem kvalitetnih proteina (20-40%),malim procentom sirove masti 1-3 % osim soje (oko 18

%), malom količinom celuloze (5-10 %). Zrnevlje uljarica se retko koriste kao zrno u ishrani a znatno češće kao

sporedni proizvodi industrije ulja nakon ceđenja ili estrahovanja ulja (sačme ili pogače).

Prateći proizvodi mlinarske industrije gde spadaju pšenične mekinje i pšenično stočno brašno sa malim prosečnim

sadržajem sirovih proteina (12-15%), manjim sadržajem sirove celuloze (do 11%) i visokim sadržajem fosfora.

Prateći proizvodi industrije ulja dobijaju se nakon ceđenja ulja iz različitih hraniva: soje, suncokreta, kikirikija, uljane

repice, bundevinog semena, lana, konoplje, maka, susama, kokosovog oraha i dr. Najvažnija hraniva iz ove grupe su

sačma soje i suncokreta, koje se uključuju u smeše koncentrata.

Najvažniji makroelementi su natrijum, hlor, kalcijum, i fosfor koji se dodaju u hranu u vidu jedinjenja, dok se

mikroelementi gvožđe, bakar, cink, kobalt, mangan selen, dodaju u vidu mineralnih premiksa. Stočna so u obrocima i

smešama koncentrata dodaje se kao kristalna, odnosno mlevana, dok se u ishrani na paši ali i u staji koristi kao kamena,

odnosno briketirana koja se konzumira lizanjem. Stočna kreda, kao mono i diklacijum fosfat kao deo smeše koncentrata

u cilju obezbeđenja kalcijuma odnosno i fosfora,uključuju se u smeše koncentrata 0,5-1,0 %. Najčešći oblik davanja

mikroelemenata i vitamina u smeše koncentrata su takozvani premiksi, koji se uključuju u obroke u količini 1 %, a u

zadnje vreme se proizvode premiksi sa najvažnijim makroelementima pa se koriste u količini od 3 ili 5 %.

TIPOVI OBROKA ZA TOV JUNADI

Potrošnja hrane u tovu treba prvenstveno posmatrati sa aspekta da je proizvedeno meso rezultat njenog udela u

porastu pojedniih tkiva. Zbog toga je s ekonomskog stanovišta, veoma važno povećanje efikasnosti iskorišćavanja

hrane, što je glavni cilj genetskog poboljšanja goveda za tov i savremene ishrane [5].

U zavisnosti od telesne mase i kondicije grla pri stavljanju u tov i na kraju tova, svaki tip ishrane govori o

intenzitetu tova o veličini dnevnog prirasta i dužini trajanja tova. Pri istom tipu moguće je ostavriti različit intenzitet

tova, a tipovi ishrane mogu se međusobno smanjivati primenom različitog intenziteta tova. Najrentabilnije varijante

tova su one u kojima se smanjuje količina koncentrata a povećava količina jeftine kabaste hrane.

Kod polukoncentrovanih obroka koncentrati čine osnovu hranljive vrednosti obroka i to su obroci koji su kod nas

najuobičajniji, koji imaju 40 -60 % koncentrovanih hraniva a ostatak su kabasta hraniva. Tov je na takvim obrocima

nešto sporiji, utrošak hrane za proizvodnju jedinice prirasta je veći, dok je cena prirasta niža. Stvarno učešće

koncentrata u snabdevanju potrebnim hranljivim materijama znatno je veće nego što to prikazuje odnos SM u obroku,

jer je SM iz koncentrata svarljivija od SM kabaste hrane i u proizvodnji prirasta se bolje koristi. U dobro

organizovanom tovu ovog tipa ostvaruje se dnevni prirast od 1.150 do 1.250 g/dan [6].

Tab. 1 Uticaj koncentracije obroka na dnevne priraste(Obračević,1975)

U suvoj materiji obroka

koncentrati, % kabasta hrana, %

Prosečan dnevni prirast

g/dan

18 82 887

24 76 1.044

30 70 1.080

35 65 1.117

40 60 1.136

45 55 1.149

50 50 1.173

45 55 1.212

40 60 1.233

Količina koncentrata u obroku se određuje preko telesne mase i intenziteata tova, na svakih 100 kg telesne mase

daje se 1-1,5 kg ugljenohidratnih hraniva (zrno kukuruza, ječma, sirka i dg.) a nakon toga zavisno od kvaliteta i

količine kabaste hrane obrok se dopunjuje koncentrovanim hranivima koja sadrže protein i dr. hranljive materije.

Dopunjavanje proteina može se osigurati ako se u dnevnom obroku daje do 1 kg suncokretove ili dr. sačme. Kada se

raspolaže lucerkinim senom i kada se ono koristi u obroku u ishrani računa se da 1 kg zamenjuje 0,25 kg uljane sačme.

Potrebe za podmirenje potreba u energiji Tab.2 razrašene su na osnovu podataka iz tova sa polukoncetrovanim

obrocima, kao dobra orijentacija za sastavljanje obroka i određivanje koncentrata u obroku.







28

Tab.2 Preporuke za normalan tov muške junadi

polukoncentrovani obroci (dnevni prirast 1,0-1,2kg)

Težina grla,kg HJ na dan SP, g/dan

120-150 3,7-4,3 400-470

150-200 4,3-4,9 440-510

200-250 5,0-5,8 470-540

250-300 5,7-6,6 490-560

300-350 6,6-7,6 510-580

350-400 7,5-8,7 540-600

400-450 8,5-9,9 550-620

Tab. 3 Obroci za ishranu u tovu od 120-500 kg TM,prirast 1,1-1,2 kg/dan

Hranivo

kg

120-

150 kg

150-

200 kg

200-

250 kg

250-

300 kg

300-

350 kg

350-

400 kg

400-

450 kg

450-

500 kg

Seno lucerke 1 1 - - - - - -

Silaža kukuruzne biljke,28-35%SM 3,1 3,5 3,6 3,7 4,1 4,3 4,5 4,8

Silaža vlažnog zrna kukuruza 2,4 3,0 3,6 3,7 4,1 4,3 4,53 4,8

Dopunska prot.smesa, 30 % UP 1,2 1,4 1,6 1,8 1,9 1,8 1,8 1,8

Kao kabasti deo obroka koristi se livadako seno, silaža, zelena hrana, ili sporedni proizvodi prehrambene industrije.

Ako je udeo koncentrata u obroku veći, smanjuje se konzumiranje i iskorišćavanje kabaste hrane. U koncentovane

obroke mogu se svrstati svi obroci u kojima je maksimalno učešće kabaste hrane 40 %. Ovakvi obroci se koriste u

intenzivnom tovu u slučaju kada se raspolaže dovoljnim količinama odgovarajuće koncentrovane hrane i kada su HM iz

koncentrata jeftinije nego iz kabaste hrane. Bez obzira na visok intenzitet, ovakav tov je isuviše skup, pa se danas retko

primenjuje. Ovaj tov je efikasan posebno do TM od 400-450 kg, uz visoki dnevni prirast od 1,2-1,6 kg.

Sa gledišta rentabilnosti proizvodnje tov na paši predstavlja jedan od najinteresantnijih tipova tova. Na paši se ne

može postići visoki i kavlitetni dnevni prirasti kao u drugim tipovima tova. Sezonski karakter paše negativno utiče na

nabavku i prodaju junadi, s druge strane nestabilni prinos paše i sušenje pašnjaka u drugoj polovini leta umanjuju

mogućnost korišćenja paše za tov. Za postizanje odgovarajućih dnevnih prirasta najčešće je potrebno vršiti

prihranjivanje koncentratom. Za tov na paši podesna su mršava grla jer bolje koriste pašu, a na boljim pašnjacima kada

je period ishrane kraći, bolje je da se tove grla veće telesne mase koja su više uhranjena. Ostavreni prirast predstavlja 75

% onog prirasta koji se može ostavriti ishranom na punom obroku koji se sastoji od približno 50 % kabaste hrane i 50

% koncentrata.

TEHNIKA ISHRANE JUNADI U TOVU

Osnovna karakteristika ishrane u tovu junadi je obilna ishrana, i da hrana koja se daje omogući dobar apetit i

konzumiranje hrane tokom trajanja tova. Usitnjavanje hrane je važno kada se daje kompletan obrok pošto se time

omogućuje bolje mešanje svih komponenata. Peletirana hrana ima više prednosti u odnosu na brašnastu, ali zbog cene

peletiranje se retko koristi. Peletirana hrana pobojšava iskorišćavanje HM, to se posebno odnosi na skrob koji čini 50-

60% svake smeše. Postoje i dr. oblici termičke obrade koncentrovane stoče hrane (mikronizacija, ekstrudiranje,

kokičenje, kuvanje itd.) ali problem je visoka cena obrade.

Kod nas se često koristi silirano vlažno zrno žitarica, jer je bolje iskorišćavanje HM kod siliranog zrna žitarica nego

kod osušenih zrna. Problem je kod korišćenja jer kada je jednom izvadi hranovo iz silo-obkjekta, počinje da se kvari

usled visokog sadržaja vlage, tako da se moraju izuzimati količine koje se konzumiraju najviše za jedan dan.

Ishrana koncentratima može da bude obročna ili po volji, gde se pri obročnoj ishrani daje 2-3 puta na dan odvojeno od

kabaste hrane. Ishrana po volji se koristi kada količina koncentrata nije ograničena, tada se utoši oko 5 % hrane više

nego pri obročnoj. Kada se hrane po volji imaju boji apetit nego kada se hrane obročno. Određeni uticaj na rezultate

tova ima i tip hranilica, gde svako grlo treba da bude oko 75 cm dužine jasala. Svako grlo koje se hrani treba na 100 kg

telesne mase 1kvadratni metar površine boksa na početku tova a pri telesnoj masi od 400 kg treba 2 kvadratna metra.

Kod nas se tovljenici uglavnom drže slobodno u boksovima koji imaju veće ili manje ispuste.







29

ZAKLJUČAK

Za ostvarivanje odgovarajuće proizvodnje tako i u proizvodnji tovne junadi neophodno je zadovoljiti sve potrebe u

HM. Zavisno od uzrasta menja se sastav prirasta, sa porastom se smanjuje udeo vode u prirastu a povećava

zastupljenost SM,posebno masti, usled čega se potrebe u energiji i HM za kilogram prirasta stalno povećavaju.

Korišćenje kabaste hrane u tovu junadi ima puno opravdanje. Kabasta hraniva produžavaju tov zbog nešto nižih prirasta

pa je i konverzija hrane je slabija. U cilju intenziviranja tova pereporučljivo je korišćenje koncentrata, jer je

organizovanje tova najjednostavnije sa dobrim smešama.

Literatura:

[1] Pantelić V., Đorđević N., Grubić G., Žerajić Tmušić A., Kolarević M., Tomić A., Rajković M., Bauman F.,

Radović Č., Zarić D., Filipović N., Dobra poljoprivredna praksa u proizvodnji junećeg i jagnjećeg mesa.

Beograd 2010. Str. 13-32.

[2] Čobić T., Bačvanski S., Vučetić S., Proizvodnja i korišćenje silaže u ishrani stoke. Nolit Beograd

[3] Koljajić V., Pavličević A., Zeremski D., Upotreba zelene i suve kabaste mase u tovu junadi. Proizvodnja

stočne hrane i tov junadi IPN Beograd 1979, Str. 89-102.

[4] Tošić M., Držanje krava tov junadi Beograd, 2008.

[5] Antov G., Faktori koji utiču na prinos mesa i odnose tkiva u trupu tovne junadi, Poljopprivrednikov poljoprivredni

kalendar 2009. Str. 483-485.

[6] Đorđević N., Makević M., Grubić G., Jokić Ž., Ishrana domaćih i gajenih životinja. Univerzitet u Beogradu

Poljoprivredni Fakultet Beograd-Zemun,2009.

Documents

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP · PDF filesu ovim savetnikom obuhvaćene su: ratarstvo, tehnologija, zaštita bilja, mehanizacija i stočarstvo. ... zatim skroba, šećera,