Analiza budzeta 25 gradova i opština jugozapadne i južne ... eta_25_gradova_i... · PDF file1. Osnovni podaci o opštinama Osnovna karakteristika odabranih 25 opština je ekonomska

Analiza budžeta

25 opština i gradova na jugozapadu i jugu Srbije

Analiza budžeta 25 opština i gradova na jugozapadu i jugu Srbije

Avgust, 2012 Beograd

3

SADRŽAJ Uvod ........................................................................................................................... 4

1. Osnovni podaci o opštinama ................................................................................ 5 2. Uporedna analiza opštinskih budžeta za 2012. godinu ........................................ 13

Metodološke napomene i ograničenja ............................................................... 13 Analiza budžetskih pozicija ................................................................................ 15 Ukupan iznos izdataka opština i gradova ............................................................ 27 Zaključak ........................................................................................................... 45

3. Analiza pojedinačnih budžeta i finansijska analiza privrede po opštinama, sa preporukama ................................................................................................ 46

3.1. Opština Priboj ............................................................................................. 50 3.2. Opština Nova Varoš .................................................................................... 52 3.3. Opština Prijepolje ....................................................................................... 57 3.4. Opština Sjenica ........................................................................................... 62 3.5. Opština Ivanjica .......................................................................................... 64 3.6. Grad Novi Pazar .......................................................................................... 69 3.7. Opština Raška ............................................................................................. 74 3.8. Opština Tutin .............................................................................................. 79 3.9. Opština Blace .............................................................................................. 84 3.10. Opština Žitorađa ....................................................................................... 88 3.11. Opština Kuršumlija .................................................................................... 92 3.12. Opština Prokuplje ..................................................................................... 96 3.13. Opština Bojnik ....................................................................................... 101 3.14. Opština Vlasotince .................................................................................. 105 3.15. Opština Lebane ....................................................................................... 107 3.16. Grad Leskovac ......................................................................................... 110 3.17. Opština Medveđa ................................................................................... 115 3.18. Opština Crna Trava .................................................................................. 119 3.19. Opština Bosilegrad .................................................................................. 123 3.20. Opština Bujanovac .................................................................................. 128 3.21. Opština Vladičin Han ............................................................................... 133 3.22. Grad Vranje ............................................................................................ 137 3.23. Opština Preševo ...................................................................................... 142 3.24. Opština Surdulica .................................................................................... 145 3.25. Opština Trgovište .................................................................................... 150

Dr Miroslav Zdravković Mr Draženko Lukač David Bajić1

Uvod

U studiji koja sledi analizirana je ekonomska situacija i budžeti 25 gradova i opština na jugozapadu i jugu Srbije2. Cilj analize je bio da se stekne što bolji uvid u način finansiranja i namenu potrošnje predmetnih opština, kako bi se budžetski proces poboljšao u budućnosti. Prilikom prikupljanja podataka postojale su teškoće, tako da je u analizi korišćen samo materijal koji je bilo moguće prikupiti, a ne u potpunosti materijal koji bi koristio i završne račune, i budžete svih opština za sve godine posmatranja. Korišćeni dokumenti su budžeti opština, rebalansi budžeta i završni računi, a period posmatranja bio je od 2009. do 2012. godine.

1 Saradnici portala makroekonomija.org 2 Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Ivanjica, Novi Pazar, Raška, Tutin, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Prokuplje, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Leskovac, Medveđa, Crna Trava, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Vranje, Preševo, Surdulica, Trgovište.

1. Osnovni podaci o opštinama

Osnovna karakteristika odabranih 25 opština je ekonomska nerazvijenost. Ove opštine se prostiru na 14.780 kvadratnih kilometara i učestvuju sa 19,1% u površini Srbije bez Kosova i Metohije. U njima je, prema rezultatima popisa stanovništva iz 2011. godine3, živelo 819 hiljada lica, što je 11,5% ukupnog broja stanovnika Srbije. Na osnovu udela u ukupnoj površini i u broju stanovnika uočava se da su ove opštine u proseku skoro upola manje naseljene (55 lica po kvadratnom kilometru) od prosečne naseljenosti u Srbiji (91,9 lica). Osim zajedničke karakteristike ekonomske nerazvijenosti postoji mnoštvo različitih karakteristika ovih opština, poput nacionalne strukture, gustine naseljenosti, nataliteta, zaposlenosti, budžetske potrošnje i slično. Budžetska potrošnja je predmet detaljne analize, tako da ćemo se u ovom opštem pregledu baviti ostalim karakteristikama. Pri prosečnoj gustini naseljenosti od 55 lica po kvadratnom kilometru odstupanja se kreću od 5 lica u Crnoj Travi i 14 u Trgovištu i Bosilegradu, pa do 140 u Leskovcu i 152 u Preševu. Preko 100 stanovnika po kvadratnom kilometru imaju još i Novi Pazar i Bujanovac. Prosečna stopa broja rođenih za Srbiju je 9,6 promila. U analiziranim opštinama je ona 10,2 promila, što je iznad republičkog proseka, ali sa velikim razlikama među opštinama. U opštinama gde je većina bošnjačko stanovništvo stopa fertiliteta se kreće od 11,1 promila u Prijepolju, 13,3 u Sjenici, 17,3 u Novom Pazaru od 19,6 u Tutinu. Stope fertiliteta ispod 6 promila imaju Nova Varoš, Blace, Kuršumlija, Crna Trava, Bosilegrad i Trgovište. Prosečna stopa mortaliteta u Srbiji je 14,5 promila dok je u ovih 25 opština 12,7 promila. U opštinama u kojima većinu čini bošnjačko i albansko stanovništvo stopa je manja od prosečne, uključujući tu uz njih i Žitorađu, Priboj, Ivanjicu, i Vranje. Stope mortaliteta iznad 20 promila imaju Blace, Bojnik, Bosilegrad i Crna Trava. Najnepovoljniji indikatori, koji se direktno tiču budžeta ovih opština i gradova, su ekonomski, o stopi zaposlenosti stanovništva i njihovim zaradama. Udeo ovih 25 opština u ukupnom broju zaposlenih u 2011. godini (pravna lica i preduzetnički sektor, bez individualnih poljoprivrednika) iznosi 7,4%, dok je njihov udeo u fondu neto zarada 5,7%, što je upola manje od njihovog udela u broju stanovnika. To znači da je fond zarada po stanovniku (4.584 dinara) upola manji od republičkog proseka (9.267 dinara). 3S obzirom na bojkot popisa od strane Albanaca za Medveđu je pretpostavljeno da ima 10.300 stanovnika, Bujanovac 46.450 i Preševo 40.200 stanovnika. U svim daljim obračunima pokazatelja po stanovniku korišćeni su ovi pretpostavljeni podaci o broju stanovnika.

6

Neto

zarada 2011

Fond zarada 2011 mil.RSD

Fond zarada mesečno PC

Zaposleni na 100 Zaposleni

Nova Varoš 28.912 932 4.636 16,0 2.687 Priboj 29.446 1.640 5.038 17,1 4.641 Prijepolje 27.512 1.669 3.788 13,8 5.055 Sjenica 31.151 1.468 4.844 15,5 3.926 Ivanjica 29.369 2.293 5.963 20,3 6.507 Novi Pazar 29.677 5.584 5.017 16,9 15.681 Raška 30.908 1.642 5.545 17,9 4.428 Tutin 30.655 1.043 2.825 9,2 2.836 Blace 27.326 544 3.882 14,2 1.660 Žitorađa 28.171 433 2.216 7,9 1.280 Kuršumlija 23.954 767 3.363 14,0 2.669 Prokuplje 27.592 2.748 5.249 19,0 8.300 Bojnik 28.535 394 2.969 10,4 1.152 Vlasotince 24.336 1.456 4.090 16,8 4.986 Lebane 26.988 734 2.804 10,4 2.265 Leskovac 29.022 8.372 4.846 16,7 24.040 Medveđa 34.440 506 4.093 11,9 1.224 Crna Trava 23.457 191 9.561 40,8 677 Bosilegrad 26.648 366 3.824 14,4 1.145 Bujanovac 31.258 2.006 3.599 11,5 5.348 Vladičin Han 24.563 845 3.362 13,7 2.866 Vranje 29.779 6.712 6.757 22,7 18.783 Preševo 32.074 1.076 2.230 7,0 2.795 Surdulica 34.297 1.353 5.563 16,2 3.287 Trgovište 24.071 272 4.407 18,3 942 Ukupno 25 gradova i opština 29.059 45.047 4.584 15,8 129.180 Srbija 37.976 791.838 9.267 24,4 1.737.585

Prosečan broj zaposlenih lica u Srbiji je smanjen za 13,1% u 2011. godini u odnosu na broj iz 2008. godine. Relativan pad broja zaposlenih lica bio je veći u 25 analiziranih opština, i iznosi 14,9%. Pri tome je broj zaposlenih povećan u Sjenici, Lebanu, Medveđi i Crnoj Travi, dok u Vladičinom Hanu pad broja zaposlenih iznosi 35,8%, u Žitorađi 35,6% a u Surdulici 32,2%. Prosečna neto zarada u prošloj godini u Srbiji je bila 37.976 dinara, dok je u 25 opština ona bila u proseku manja za 23,5% - 29.059 dinara. Ni jedna opština nije imala prosečne zarade iznad proseka za Srbiju, a najniža prosečna zarada isplaćena je u Kuršumliji (23.954 dinara). Prosečna zarada zavisi od strukture zaposlenih po delatnostima. Niže prosečne zarade u ovim opštinama posledica su nadprosečnog udela u zaposlenosti delatnosti sa nižim zaradama, poput prerađivačke industrije, a podprosečnog udela uslužnih delatnosti sa visokim zaradama (finansijske delatnosti, nekretnine, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti). Ove opštine imaju veći udeo u odnosu na prosečan (7,4%) u ukupnom broju zaposlenih u državnoj upravi (8,9%), zdravstvu (8,7%) i obrazovanju (11,3%), ali su i ovi udeli manji u odnosu na udeo u ukupnom broju stanovnika.

7

Tabela: Struktura zaposlenih po delatnostima u 2011.

Srbija 25 gradova i opština

Udeo 25 u ukupnom

Zaposleni 1.737.585 129.180 7,4 Ukupno u pravnim licima 1.336.569 94.560 7,1 od toga: žene 619.428 42.254 6,8 Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 34.147 2.078 6,1 Rudarstvo 21.991 1.806 8,2 Prerađivačka industrija 294.329 26.489 9,0 Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom 28.014 1.904 6,8 Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 32.637 3.276 10,0 Građevinarstvo 72.063 4.040 5,6 Trgovina na veliko, malo i popravka motornih vozila 181.136 8.267 4,6 Saobraćaj i skladištenje 86.090 4.081 4,7 Usluge smeštaja i ishrane 20.272 1.375 6,8 Informisanje i komunikacije 38.217 1.103 2,9 Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 39.173 814 2,1 Poslovanje nekretninama 3.084 45 1,5 Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti 51.230 1.052 2,1 Administrativne i uslužne pomoćne delatnosti 27.834 698 2,5 Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje 70.915 6.285 8,9 Obrazovanje 137.143 15.561 11,3 Zdravstvena i socijalna zaštita 161.412 13.977 8,7 Umetnost, zabava i rekreacija 22.303 1.074 4,8 Ostale uslužne delatnosti 14.579 635 4,4 Privatni preduzetnici i zaposlena lica 401.016 34.620 8,6 Od toga žene 175.226 13.608 7,8

Podaci o strukturi zaposlenih po delatnostima ukazuju na heterogenost opština u odnosu na ekonomske aktivnosti. Bez obzira na ekonomske pokazatelje razvijenosti pojedinih opština, bitno je istaći da za određivanje nivoa njihove budžetske potrošnje postoje određena pravila kojihse jedinice lokalne samouprave moraju pridržavati u postupku izrade budžeta. Zato bismo ukazali na ta osnovna pravila budžetskog postupka, sa ciljem da se izrada budžeta učini jednostavnijom i obezbedi jedinstven postupak pri izradi budžeta. Izdvajanja za finansiranje javnih potreba, pre svega zavise od fiskalnog kapaciteta jedne države. Zato se budžet sastavlja na osnovu pretpostavki I smernica iznetih u fiskalnoj strategiji, koju minister finansija dostavlja loklalnim vlastima. S obzirom da budžet predstavlja zapravo finansijske planove njegovih korisnika, bilo direktnih (onih koji se neposredno vide u budžetu) ili indirektnih, lokalni organ uprave nadležan za finansije u obavezi je da obavesti direktne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti o osnovnim ekonomskim pretpostavkama i smernicama za pripremu budžeta lokalne vlasti. Direktni korisnik o ovome obaveštava svoje indirektne korisnike .

8

Postupak izrade budžeta na svim nivoima budžetskog sistema počinje uputstvom za izradu koje sadrži osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti, opis planirane politike lokalne vlasti, procenu prihoda i primanja i rashoda i izdataka budžeta, obim sredstava koji može da sadrži predlog finansijskog plana direktnog korisnika, kao I smernice za pripremu srednjoročnih planova direktnih korisnika. Nova Varoš ima najmanji udeo zaposlenih u građevinarstvu (0,1%) među svim opštinama i najveći udeo zaposlenih u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (5,6%). Ima prosečan udeo zaposlenosti na sto stanovnika (16) i nadprosečan u prerađivačkoj industriji (25,9%) i u tri javne delatnosti: državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju. U Novoj Varoši je od 2008. do 2011. godine smanjen broj zaposlenih za 13,6%, odnosno za 424 lica, od čega 335 lica u preduzetničkom sektoru. Priboj nema ekstremne udele, ni maksimalne ni minimalne, u zaposlenosti po delatnostima. Nakon Ivanjice, Trgovišta i Vranja ima najveći udeo zaposlenih u prerađivačkoj industriji (32,4%) i nakon Ivanjice najmanji u državnoj upravi (2,3%). Broj zaposlenih u Priboju smanjen je za 24,9%, za 1.541 lice, od toga najviše u preduzetničkom sektoru (602 lica), prerađivačkoj industriji (725). Prijepolje takođe ne „strči“ u strukturi zaposlenih i ima malu stopu zaposlenosti stanovništva (13,8 na 100 stanovnika). Broj zaposlenih je za tri godine smanjen za 22,3%, te je 1.451 lice manje u statistici zaposlenih, najviše usled smanjenja broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji (742), preduzetničkom sektoru (412) i trgovini (145 lica). Sjenica ima najveći udeo zaposlenih žena u preduzetničkom sektoru (18,1% ukupnog broja zaposlenih) i najmanji u zdravstvu i socijalnoj zaštiti (6,4%) među analiziranim opštinama. Sjenica je povećala broj zaposlenih za 631 lice (19,2%), pri čemu je u preduzetničkom sektoru povećan broj za 745 lica (516 žena), tako da je u ostalim delatnostima, u zbiru, došlo do smanjivanja broja zaposlenih. Ivanjica je specifična po najvećem broju zaposlenih u prerađivačkoj industriji (36,8%) i u administrativnim i uslužnim pomoćnim delatnostima (1,7%), i ima najveću stopu zaposlenosti stanovnika (20,3%) nakon Crne Trave i Vranja. Ivanjica ima najmanje udele u ukupnoj zaposlenosti u državnoj upravi (1,9%), u obrazovanju (6,9%) i u umetnosti, zabavi i rekreaciji (0,2%). Broj zaposlenih lica od 2008. godine smanjen je za 22,3%, te je zaposlenih manje za 1.868, a najveće smanjenje imali su preduzetnički sektor (za 626 lica), prerađivačka industrija (427), građevinarstvo (337) i trgovina na veliko, malo i opravka (291). Novi Pazar ima najveći udeo zaposlenih u trgovini (10,3%) među analiziranim opštinama. Ima i relativno veliki udeo zaposlenih u preduzetničkom sektoru (35,7%), a relativno mali u prerađivačkoj industriji (11,9%). Broj zaposlenih u Novom Pazaru smanjen je za 17,1%, što je pad broja za 3.231 lice i ovo je apsolutno najveće smanjenje zaposlenih među 25 opština. Najveće smanjenje broja imali su preduzetnici (za 2.730 lica).

Ukupno u pravnim od toga: žene

Poljoprivreda,

šumarstvo i ribarstvo

Rudarstvo

Prerađivačka

industrija

Snabdevanje

električnom

energijom, gasom i

parom

Snabdevanje

vodom i upravljanj

e otpadnim vodama

Građevinarstvo

Trgovina na

veliko, malo i

popravka

motornih vozila

Saobraćaj i

skladištenje

Usluge smeštaja i ishrane

Informisanje i

komunikacije

Finansijske

delatnosti i

delatnost

osiguranja

Poslovanje

nekretninama

Stručne, naučne, inovacio

ne i tehničke delatnos

ti

Administrativne i uslužne

pomoćne delatnosti

Državna uprava i

obavezno socijalno

osiguranje

Obrazovanje

Zdravstvena i socijalna

zaštita

Umetnost, zabava

i rekreacij

a

Ostale uslužne delatnos

ti

Privatni preduzetn

ici i zaposlena

lica

Od toga žene

Državna, zdravstvo

, obrazova

nje

Nova Varoš 70,1 32,7 1,6 0,0 25,9 5,6 3,3 0,1 2,2 1,0 1,5 0,4 0,6 0,0 0,3 0,2 4,4 11,8 10,5 0,7 0,0 29,9 9,9 26,6Priboj 75,2 30,0 0,1 0,1 32,4 3,2 2,1 0,7 4,0 4,3 1,4 0,3 0,6 0,0 1,1 0,2 2,3 9,6 12,1 0,6 0,1 24,8 10,0 24,0Prijepolje 73,1 32,3 0,2 0,0 15,4 1,0 2,5 9,0 6,6 4,0 1,1 0,3 0,7 0,0 0,3 0,5 5,6 13,4 11,8 0,4 0,2 26,9 8,8 30,8Sjenica 67,9 29,4 2,1 12,0 18,1 1,0 1,5 1,1 1,7 1,1 0,5 1,3 0,0 0,0 1,3 0,4 3,1 14,8 6,4 0,6 0,7 32,1 18,1 24,3Ivanjica 75,4 36,6 4,0 0,0 36,8 0,8 1,2 4,7 3,6 4,5 0,2 0,3 0,4 0,0 0,7 1,7 1,9 6,9 7,4 0,2 0,2 24,6 9,3 16,2Novi Pazar 64,3 28,2 0,3 1,1 11,9 1,0 2,7 3,5 10,3 2,5 0,9 1,1 0,8 0,0 0,8 0,6 5,1 11,7 9,0 0,6 0,2 35,7 13,4 25,8Raška 73,3 26,9 1,8 13,4 8,8 2,3 3,4 2,2 5,3 7,3 5,6 1,8 0,2 0,0 1,3 0,1 4,3 7,1 6,6 1,6 0,2 26,7 12,8 18,0Tutin 72,8 30,7 2,4 1,7 9,6 0,7 1,4 5,5 4,3 1,9 0,2 1,1 0,0 0,0 0,6 0,0 4,4 23,2 15,0 0,7 0,0 27,2 9,0 42,5Blace 76,9 33,8 1,7 0,0 24,3 1,1 3,3 8,5 4,8 1,8 0,4 0,4 0,5 0,0 1,9 0,9 3,9 13,0 9,8 0,6 0,2 23,1 8,4 26,6Žitorađa 70,2 28,7 6,5 0,1 16,3 1,0 1,5 0,1 2,2 1,0 0,0 0,1 0,2 0,0 2,9 0,0 5,4 17,5 13,4 1,9 0,2 29,8 9,5 36,3Kuršumlija 77,1 35,1 4,5 0,0 15,8 1,2 3,3 2,0 7,7 3,4 0,0 0,5 1,9 0,0 0,1 0,1 4,8 11,6 19,6 0,3 0,1 22,9 8,6 36,0Prokuplje 80,1 41,8 1,1 0,0 24,1 1,2 3,8 2,6 4,3 2,3 0,0 0,9 0,9 0,5 0,9 0,8 9,0 11,9 15,0 0,6 0,3 19,9 8,1 35,9Bojnik 66,7 29,2 3,8 0,3 4,9 1,2 3,6 1,3 5,3 3,0 0,2 0,3 0,0 0,0 3,0 0,2 7,3 18,7 12,2 1,4 0,0 33,3 12,2 38,2Vlasotince 57,1 31,0 0,7 0,1 20,2 0,6 2,9 4,5 6,2 0,8 0,0 0,3 0,2 0,0 0,3 0,1 3,2 9,8 6,4 0,5 0,2 42,9 15,5 19,5Lebane 59,3 28,6 1,6 0,1 9,3 1,1 3,2 0,5 4,4 2,7 0,7 0,6 0,3 0,0 1,8 0,8 5,0 16,6 9,8 0,4 0,3 40,7 16,5 31,4Leskovac 69,9 32,6 0,9 0,0 14,9 1,5 2,9 2,7 8,3 3,6 0,7 0,9 1,0 0,0 0,7 0,5 5,4 11,6 12,0 1,1 1,1 30,1 12,9 29,0Medveđa 84,4 33,4 2,0 17,3 4,0 1,1 3,9 0,7 1,1 0,8 11,4 1,0 0,0 0,0 0,3 0,1 8,2 21,2 10,3 0,7 0,2 15,6 5,9 39,7Crna Trava 54,1 19,1 4,3 0,0 2,5 0,6 0,7 16,1 0,1 0,6 0,6 0,0 0,3 0,0 0,0 0,0 9,6 11,5 6,4 0,3 0,4 45,9 7,5 27,5Bosilevgrad 73,3 36,9 1,7 3,8 16,3 2,4 2,3 2,8 5,7 1,4 0,0 1,0 0,1 0,0 0,7 0,3 6,6 15,1 9,2 3,0 1,0 26,7 11,4 30,8Bujanovac 76,9 29,7 4,3 0,4 28,3 0,9 1,6 1,7 4,1 1,8 0,3 0,7 0,5 0,0 0,9 0,3 3,7 15,6 9,6 1,4 1,0 23,1 6,0 29,0Vladičin Han 67,4 29,7 3,0 0,0 18,5 1,3 4,2 3,8 3,4 4,2 2,2 0,5 0,2 0,0 0,6 0,2 3,5 12,3 7,9 1,1 0,3 32,6 14,0 23,7Vranje 86,5 38,3 1,7 1,1 34,6 1,3 1,7 2,7 8,3 4,2 1,7 1,2 0,7 0,0 0,9 0,8 4,7 8,3 11,0 0,8 0,7 13,5 5,9 24,0Preševo 80,4 24,4 0,0 0,0 14,8 0,6 1,9 1,6 6,2 4,9 0,1 1,1 0,1 0,0 0,5 0,7 5,6 29,7 11,0 0,8 0,6 19,6 3,0 46,2Surdulica 71,0 31,6 3,0 0,0 13,0 5,5 3,4 5,3 3,6 1,1 1,4 0,5 0,5 0,0 0,1 0,6 3,1 12,2 16,7 0,9 0,1 29,0 12,8 32,0Trgovište 82,6 33,9 1,1 0,4 36,3 1,0 2,3 0,4 3,4 1,9 0,0 0,1 0,1 0,0 0,4 0,1 7,2 18,9 7,5 1,3 0,1 17,4 5,1 33,7Ukupno 25 g 73,2 32,7 1,6 1,4 20,5 1,5 2,5 3,1 6,4 3,2 1,1 0,9 0,6 0,0 0,8 0,5 4,9 12,0 10,8 0,8 0,5 26,8 10,5 27,7Srbija 76,9 35,6 2,0 1,3 16,9 1,6 1,9 4,1 10,4 5,0 1,2 2,2 2,3 0,2 2,9 1,6 4,1 7,9 9,3 1,3 0,8 23,1 10,1 21,3max 86,5 41,8 6,5 17,3 36,8 5,6 4,2 16,1 10,3 7,3 11,4 1,8 1,9 0,5 3,0 1,7 9,6 29,7 19,6 3,0 1,1 45,9 18,1 46,2min 54,1 19,1 0,0 0,0 2,5 0,6 0,7 0,1 0,1 0,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 1,9 6,9 6,4 0,2 0,0 13,5 3,0 16,2

Tabela: Struktura zaposlenih po delatnostima u %

10

Raška ima najveće udele, među 25 opština, u ukupnom broju zaposlenih u saobraćaju i skladištenju (7,3%), i u informisanju i komunikacijama (1,8%). U Raškoj je broj zaposlenih smanjen za 26,5%, odnosno za 1.594 lica, najviše u preduzetničkom sektoru (820 lica), prerađivačkoj industriji (266), hotelijerstvu (247) i rudarstvu (215 lica). Tutin ima, nakon Preševa i Žitorađe najmanju stopu zaposlenosti stanovništva (9,2%). Stoga ima, nakon Preševa, i najveći udeo zaposlenih u obrazovanju (23,2%) u ukupnom broju zaposlenih, jer što je manji udeo zaposlenih u privredi to je relativno veći značaj zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju. U Tutinu je broj zaposlenih smanjen za 9%, što je smanjenje za 280 lica, usled smanjenja broja u preduzetničkom sektoru (485 lica), dok je povećao broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji (za 58 lica) i građevinarstvu (za 63 lica). Blace nema maksimalne ili minimalne udele u ukupnoj zaposlenosti po delatnostima. Broj zaposlenih je smanjen za 205 lica, što je relativno smanjenje za 11%. Zaposlenost u preduzetničkom sektoru povećana je za 51 lice, dok je najviše smanjena u prerađivačkoj industriji, za 176 lica. Žitorađa je pretežno poljoprivredna opština pa ima, nakon Preševa, najmanju stopu zaposlenosti u pravnim licima i preduzetničkom sektoru (7,9%). Žitorađa ima najveći udeo zaposlenih u poljoprivredi (6,5%) i najmanji u građevinarstvu (0,1%). Broj zaposlenih je smanjen za 709 lica, što je smanjenje za 35,6%. Veće relativno smanjenje imao je samo Vladičin Han. Najviše je smanjen broj zaposlenih u preduzetničkom sektoru (za 647 lica). Kuršumlija je rekorder prema udelu zdravstva (19,6%) i finansijskih delatnosti (1,9%) u ukupnoj zaposlenosti. Od 2008. godine zaposlenost je smanjena za 621 lice (18,9%), najviše usled smanjenja broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji (282 lica) i preduzetničkom sektoru (160 lica). Prokuplje ima najveći udeo zaposlenih žena u pravnim licima u ukupnoj zaposlenosti (41,8%), i najveći udeo zaposlenih u poslovanju nekretninama (0,5%). U Prokuplju je zaposlenost smanjena za 11,9%, tj. za 1.116 lica, zato što je zaposlenost u preduzetničkom sektoru smanjena za 1.653 lica, a pri rastu broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji za 641 lice. Bojnik ima najveći udeo zaposlenih u stručnim, naučnim, inovativnim i tehničkim delatnostima (3%), dok je udeo u prerađivačkoj industriji (4,9%) najmanji nakon Crne Trave i Medveđe. U Bojniku je broj zaposlenih smanjen za 31,4%, odnosno za 527 lica, od toga najviše kod preduzetnika (231 lice), u prerađivačkoj industriji (za 132 lica) i u poljoprivredi (za 113 lica). Vlasotince ima najmanji udeo zaposlenih u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (0,6%) dok je udeo u preduzetničkom sektoru (42,9%), najveći nakon Crne Trave. Broj zaposlenih smanjen je za 311 lica, što je relativni pad za 5,9%, usled smanjenja broja u preduzetničkom sektoru za 302 lica. Lebane nema najvećih i najmanjih udela u ukupnoj zaposlenosti, ima relativno mali udeo zaposlenih u prerađivačkoj industriji (9,3%), i relativno veliki u preduzetničkom sektoru (40,7%). U Lebanu je od 2008. godine broj zaposlenih povećan za 6,2%, te je više zaposlenih 132 lica, usled rasta zapošljavanja u preduzetničkom sektoru za 522 lica.

11

Leskovac ima najveći broj stanovnika i zaposlenih među analiziranim opštinama (i gradovima). Leskovac ima najveći udeo ostalih uslužnih delatnosti (1,1%) među analiziranim opštinama, relativno mali u prerađivačkoj industriji (14,9%), i relativno visok u trgovini (8,3%), u odnosu na prosečne udele u analiziranim opštinama. Broj zaposlenih u Leskovcu smanjen je za 4,8%, što je smanjenje za 1.208 lica, usled smanjenja broja u prerađivačkoj industriji za 1.760 lica, a pri povećanju broja zaposlenih u preduzetničkom sektoru za 936 lica. Medveđa je jedna od opština sa najmanjim brojem stanovnika, nakon Crne Trave, Trgovišta i Bosilegrada. Medveđa ima najveće relativne udele zaposlenih u rudarstvu (17,3%), i u uslugama smeštaja i ishrane (11,4%). U Medveđi je povećan broj zaposlenih za 102 lica, što je relativan rast za 9,1%, a usled rasta broja zaposlenih u rudarstvu za 173 lica. Po odbitku rudarstva, u ostalim delatnostima je u zbiru smanjen broj zaposlenih. Pri najmanjem broju zaposlenih lica (677), Crna Trava ima najveće udele u ukupnoj zaposlenosti u preduzetničkom sektoru (45,9%), građevinarstvu (16,1%) i u državnoj upravi (9,6%), i najmanje udele u prerađivačkoj industriji (2,5%), snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama (0,7%), trgovini (0,1%), saobraćaju (0,6%), dok nema zaposlenih u rudarstvu, informisanju i komunikacijama, poslovima sa nekretninama, stručnim delatnostima i administrativnim delatnostima. Crna Trava je povećala broj zaposlenih za 56 lica, što je relativan rast za 9%, a usled rasta broja zaposlenih u građevinarstvu za 35 lica i u državnoj upravi za 23 lica, dok je u ostalim oblastima, u zbiru, smanjen broj zaposlenih za dva lica. Bosilegrad je takođe opština sa malim brojem stanovnika i malim brojem zaposlenih. Ima najveći udeo umetnosti, zabave i rekreacije u ukupnoj zaposlenosti (3%), zato što je u ovoj delatnosti zaposleno 34 od 1.145 lica. Bosilegrad je od 2008. godine smanjio broj zaposlenih za 347 lica (smanjenje za 23,3%), najviše usled smanjivanja broja u preduzetničkom sektoru za 308 lica. Bujanovac nema najveće i najmanje udele u zaposlenosti prema delatnostima. Ukupan broj zaposlenih, od 2008. do 2011. godine, smanjen je za 2.173 lica, što je smanjenje za 28,9%, a usled smanjivanja broja zaposlenih u preduzetničkom sektoru (za 1.141 lice), u prerađivačkoj industriji (za 863 lica), i u trgovini (za 177 lica.). Vladičin Han ima najveći udeo zaposlenih u snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama (4,2%), jer je u ovoj delatnosti zaposleno 120 od 2.866 lica. Vladičin Han je imao najveće relativno smanjenje broja zaposlenih, za 35,8%, te je broj zaposlenih smanjen za 1.597 lica, a usled smanjivanja broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji za 1.069 lica (sa 1.600 na 531 zaposlenog), u preduzetničkom sektoru (za 166 lica), trgovini (163 lica) i u saobraćaju (za 96 lica). Vranje je treće po broju stanovnika (nakon Leskovca i Novog Pazara) i drugo po broju zaposlenih (nakon Leskovca), i ima najveću stopu zaposlenosti među 25 opština (22,7 na 100 stanovnika, što je ispod proseka za Srbiju). Vranje ima najveći udeo zaposlenih u pravnim licima (86,5%) i posledično najmanji udeo zaposlenih u preduzetničkom sektoru (13,5%). Broj zaposlenih lica smanjen je za 9,3% (1.924 lica), što je najveće apsolutno smanjenje nakon Novog Pazara i Bujanovca. U Vranju je broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji smanjen za 1.478 lica, u trgovini za 448 lica, dok je broj zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju povećan za 161 lice, što je najveći porast nakon Novog Pazara (192 lica) i Prokuplja (164 lica).

12

Preševo je opština sa najmanjom stopom zaposlenosti, oko sedam od sto stanovnika. Ima najveći udeo zaposlenih u obrazovanju (29,7%) i najveći zbirni udeo državne uprave, zdravstva i obrazovanja u ukupnoj zaposlenosti (46,2%). Broj zaposlenih u Preševu smanjen je za 22,1%, tj. za 794 lica, zbog smanjenja broja u preduzetničkom sektoru (za 533 lica), i prerađivačkoj industriji (225 lica). Surdulica nema ekstremnih udela delatnosti u ukupnoj zaposlenosti. U Surdulici je broj zaposlenih lica smanjen za 32,2%, (1.560 lica), usled smanjivanja broja u preduzetničkom sektoru (za 786 lica) i prerađivačkoj industriji za 650 lica (sa 1.078 na 428 lica). Trgovište je opština sa najmanjim brojem stanovnika i zaposlenih nakon Crne Trave. Nema maksimalnih i minimalnih udela delatnosti u odnosu na ostale 24 opštine. Broj zaposlenih smanjen je za 112 lica, što je relativan pad za 10,6%, a usled smanjivanja broja u preduzetničkom sektoru za 202 lica, uprkos rastu broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji za 76 lica.

Tabela: Broj zaposlenih i njegova promena

2008 2011 Promena Indeks 2008=100

Nova Varoš 3111 2.687 -424 86,4 Priboj 6182 4.641 -1.541 75,1 Prijepolje 6506 5.055 -1.451 77,7 Sjenica 3295 3.926 631 119,2 Ivanjica 8375 6.507 -1.868 77,7 Novi Pazar 18912 15.681 -3.231 82,9 Raška 6022 4.428 -1.594 73,5 Tutin 3116 2.836 -280 91,0 Blace 1865 1.660 -205 89,0 Žitorađa 1989 1.280 -709 64,4 Kuršumlija 3290 2.669 -621 81,1 Prokuplje 9416 8.300 -1.116 88,1 Bojnik 1679 1.152 -527 68,6 Vlasotince 5297 4.986 -311 94,1 Lebane 2133 2.265 132 106,2 Leskovac 25248 24.040 -1.208 95,2 Medveđa 1122 1.224 102 109,1 Crna Trava 621 677 56 109,0 Bosilegrad 1492 1.145 -347 76,7 Bujanovac 7521 5.348 -2.173 71,1 Vladičin Han 4463 2.866 -1.597 64,2 Vranje 20707 18.783 -1.924 90,7 Preševo 3589 2.795 -794 77,9 Surdulica 4847 3.287 -1.560 67,8 Trgovište 1054 942 -112 89,4 Ukupno 25 gradova i opština 151.852 129.180 -22.672 85,1 Srbija 1999476 1.737.585 -261.891 86,9

13

2. Uporedna analiza opštinskih budžeta za 2012. godinu

Metodološke napomene i ograničenja Prikupljanje analitički uporedivih podataka za odabrane opštine bilo je veoma težak i metodološki zahtevan posao. Težak, zato što je relativno mali broj informacija bio dostupan preko interneta, a nezahvalan zato što nije bilo moguće prikupiti budžete svih opština, a i oni koji su prikupljeni često među sobom nisu uporedivi. Sredstva kojima raspolažu opštine mogu biti obezbeđena kroz njihove izvorne prihode, transfere iz republičkog budžeta, sopstvene prihode koji nisu u budžetu, donacije i zaduživanje. Potrošnja opština može biti iz svih budžetskih primitaka i iz sopstvenih prihoda. Pri tome, primanja od transfera mogu biti direktno usmerena bez uticaja opštinskih vlasti, ili im ostavljenja na slobodno raspolaganje. Idealna mogućnost za analitičku obradu podataka bila bi da se za sve opštine poseduju podaci o budžetskim i vanbudžetskim primanjima i izdacima, i preciznim izvorima za finansiranje svake namene potrošnje. Pošto ovu idealnu poziciju nije bilo moguće obezbediti izvršili smo svođenje dostupnih podataka na minimalni zajednički imenitelj: uporedili smo pozicije primanja i izdataka iz budžeta za 2012. godinu, (negde za 2011. Godinu), koje su bile raspoložive za najveći broj opština. Umesto opštinskih budžeta bolji analitički materijal predstavljaju završni računi. Poput sopstvenih primanja i izdataka i završni budžeti bili su relativno retko dostupni, tako da će oni biti korišćeni samo u pojedinačnim analizama. Iskazane poteškoće u prikupljanu podataka, koji su uslovili određena metodološka ograničenja, nisu nam omogućile da u analizi odvojimo prihode I primanja, odnosno rashode od izdataka. S obzirom da propisi u oblasti finansiranja lokalne samouprave prave razliku između prihoda I primanja, odonosno rashoda i izdataka, ukazaćemo na neke od osnovnih rešenja koja ukazuju nate razlike. Javni prihodi koji služe za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, iskazuju se u budžetu jedinice lokalne samouprave i odnose se, pre svega na poreze. Posebno su značajni ustupljeni porez (dohodak građana, imovinu, nasleđe I poklon, prenos apsolutnih prava). Posebnim zakonom moguće je urediti I pripadnost opštinama, odnosno gradovima i nekedruge poreze. Jedinici lokalne samouprave pripadaju ustupljeni porezi ostvareni na njenoj teritoriji. Najizdašnijih od njih je porez na dohodak građana, na prihode od poljoprivrede i šumarstva, samostalnih delatnosti, nepokretnosti, davanja u zakup pokretnih stvari, osiguranja lica. Od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, budžetu opštine pripada 80% od naplaćene te vrste poreza. Kada je u pitanju porez na imovinu,skupština jedinice lokalne samouprave utvrđuje visinu stope tog poreza, do visine najviše stope propisane zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.Stope poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, uređuju se odgovarajućim zakonom i na visinu njegove stope jedinice lokalne samouprave ne mogu uticati.

14

Visinu vrednosti nepokretnosti, na koju se plaća porez na imovinu, u tkz. statici, utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu I kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave. Osnovni elementi značajni za utvrđivanje vrednosti nepokretnosti, su korisna površina, prosečna tržišna cena kvadratnog metra, lokacija I kvalitet nepokretnosti. Pored poreza, u javne prihode opština spadaju takse (lokalne administrativne, komunalne, boravišne), naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa, samodoprinos, donacije i transferi. Lokalne administrativne takse mogu se uvoditi za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti. Ove takse uvode se odlukom koju propisuje skupština jedinice lokalne samouprave. Postoji ograničenje po kojem jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje na koje se plaćaju republičke administrativne takse, kako bi se izbeglo dupliranje plaćanja obaveza. Za finansiranje određenih projekata radi zadovoljavanja potreba građana, lokalne samouprave sredstva mogu obezbediti putem samodoprinosa. Odluku o uvođenju samodoprinosa građani donose referendumom, u skladu sa propisima kojima je uređen postupak neposrednog izjašnjavanja građana. Odlukom se definiše namena sredstava, način i vreme prikupljanja, područje na koje se sredstva samodoprinosa odnose, ukupan iznos sredstava. O prikupljenim sredstvima vodi se posebna evidencija, a jedinice lokalne samouprave moraju da obezbede nadzor nad namenskim trošenjem istih. Kada su u pitanju prihodi od donacija, jedinica lokalne samouprave može da primi donaciju od fizičkog ili pravnog lica. Prihode od stranih donacija, jedinice lokalne samouprave ostvaruju na osnovu zaključenog ugovora o donaciji ili drugog sličnog ugovora. Značajan deo javnih prihoda odnosi se na ostale javne prihode. Najčešće, u ostalim javnim prihodima, opštine i gradoviiskazuju prihode od kamata, od davanja u zakup ikorišćenja nepokretnih i pokretnih stvari, prihode koje ostvare svojim aktivnostima,novčane kazne, oduzete imovinske koristi, koncesione naknade i dr. Za razliku od prihoda, primanja se ostvaruju prodajom nepokretnosti u svojini jedinice lokalne samouprave, prodajom pokretnih stvari koje koriste ili su u svojini organi, organizacija i službi jedinice lokalne samouprave, prodaje robnih rezervi, dragocenosti, prirodne imovine. Najznačajniji iznos primanja koje ostvaruju opštine I gradovi odnose se na primanja od zaduživanja i od prodaje finansijske imovine. Primanjima su, kao značajan izvor sredstava, obuhvaćena i sredstva od privatizacije, čija se pripadnost uređuje posebnim zakonom. Naime, Zakonom o privatizaciji, uređena je namena sredstava ostvarenih u postupku privatizacije, prema sedištu subjekta privatizacije, shodno kojem se 5% sredstava ostvarenih u postupku privatizacije, izdvajaju za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave. Kada su u pitanju rashodi i izdaci, Zakon o budžetskom sistemu ne pravi razliku između rashoda i izdataka koji se koriste za finansiranje lokalne samouprave I centralnog nivoa države. Tako se pod javnim rashodima, bez obzira na kom se nivou države oni izvršavaju, podrazumevaju, rashodi za

15

zaposlene, kupovinu roba i usluga, troškove obračuna amortizacija i upotreba sredstava za rad, otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja, subvencije, dotacije i transferi, rashodi koji se izdvajaju za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu, kao I rashodi koji sektor države plaća na ime poreza, obaveznih taksi, novčanih kazni, penala i dr.). Ovakva struktura rashoda karakteriše i sve budžete analiziranih opština I gradova. Za razliku od rashoda, izdaci države, pa i lokalne samouprave obuhvataju izdatke za nabavku nefinansijske imovine, otplatu glavnice, nabavku finansijske imovine, što ne iskazuju svi posmatrani budžeti. Odvajanje sredstava prihoda od primanja, zahteva posebno praćenje i njihovog korišćenja kroz rashode, odnosno izdatke, što je od značaja za utvrđivanje finansijskog rezultata budžeta. Analiza budžetskih pozicija Uporediti primanja i izdatke gradova i opština prema apsolutnoj vrednosti nema mnogo smisla zato što se one razlikuju u veličini, pa će logično u svakom poređenju Leskovac, Vranje ili Novi Pazar biti na prvom mestu, a Crna Trava, Trgovište ili neka treća mala opština na poslednjem. Nominalne podatke o primanjima i izdacima stavili smo u odnos sa brojem stanovnika, dinara po stanovniku, i sa brojem zaposlenih lica. Poređenje podataka u odnosu na broj stanovnika daje nam informaciju o tome da li su prihodi ili neki vid potrošnje preveliki ili premali u odnosu na prosečnu vrednost za sve opštine, te nas tako upućuju na mogućnosti daljeg istraživanja koje bi otkrilo razlog bitnog odstupanja od prosečnih veličina. Slično važi i za poređenje u odnosu na broj zaposlenih lica: da li su primanja i izdaci primereni ekonomskoj snazi opština aproksimiranoj brojem zaposlenih lica. Većina poređenih opština je mala po broju stanovnika, pa i po broju zaposlenih lica, i ima veći udeo poljoprivrednog stanovništva u odnosu na prosečan u Srbiji. Međutim, pošto u većini slučajeva poljoprivredno stanovništvo čine ostarela domaćinstva sa malim posedom, oni su iz aspekta poređenja opštinskih budžeta irelevantni. Radi dodatnih informacija koje omogućavaju poređenje, uključili smo i budžet grada Beograda (bez gradskih opština koje predstavljaju dodatnu potrošnju), kako bi videli da li ima nekih bitnih istupanja u potrošnji u odnosu na glavni grad. Na žalost, budžet grada Beograda u prihodnoj strani nema precizno razdvojene vrste prihoda na način na koji to imaju svi opštinski budžeti, a da bi podatke koristili i kod poređenja prihoda i primanja. Ipak smo ih stavili, ali uz rezervu oko njihove tačnosti. U priloženim tabelama podaci za Preševo se odnose na budžet za 2010. godinu, a za Trgovište su podaci iz završnog računa za 2011. godinu.

16

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke Prvi i najvažniji poreski prihod predstavlju porezi na zarade i prihode kapitala. U posmatranim opštinama oni se kreću od 16 miliona dinara u Crnoj Travi do 1.223 miliona u Leskovcu. U odnosu na broj stanovnika najveću naplatu u 2012. godini očekuje Nova Varoš, a najmanju Preševo, dok po zaposlenom najveću naplatu očekuje Žitorađa, a najmanju Trgovište. Indikatori prikupljenih poreza po stanovniku i po zaposlenom zavise od stepena aktivnosti stanovništva, prosečnih zarada i od kašnjenja u isplati zarada, kao i od poslovanja privatnih firmi – da li posluju sa dobitkom ili gubitkom. Udeo poreza na zarade i na dobit u ukupnim primanjima budžeta zavisi najviše od relativnog udela transfera iz republičkog budžeta: što su transferi veći, to su udeli prikupljenih poreza manji. Stoga je manji udeo od petine ukupnih prihoda kod najmanjih i najsiromašnijih opština: Crne Trave, Tutina, Bojnika, Trgovišta i Preševa. Nasuprot njima, udeo veći od 40% imaju Kuršumlija i Ivanjica.

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke

Iznos prihoda i primanja Po stanovniku Po zaposlenom Udeo u primanjima %

Nova Varoš 169.000.000 10.085 62.895 33,1 Raška 244.250.000 9.897 55.160 35,3 Prokuplje 425.477.000 9.752 51.262 32,1 Crna Trava 15.746.000 9.480 23.258 12,5 Kuršumlija 179.000.000 9.416 67.066 41,1 Ivanjica 301.010.000 9.393 46.259 40,5 Bosilegrad 74.405.000 9.325 64.983 25,7 Vranje 707.969.000 8.552 37.692 34,2 Leskovac 1.223.000.000 8.495 50.874 36,1 Surdulica 166.990.000 8.240 50.803 30,9 Prijepolje 301.417.538 8.209 59.628 34,1 Blace 94.310.000 8.070 56.813 36,4 Novi Pazar 670.000.000 7.222 42.727 31,5 Priboj 187.240.000 6.902 40.345 33,2 Medveđa 69.620.000 6.759 56.879 20,6 Vladičin Han 137.050.000 6.546 47.819 34,3 Žitorađa 91.000.000 5.592 71.094 23,8 Bujanovac 259.380.000 5.584 48.500 29,4 Tutin 137.184.509 4.458 48.373 18,4 Bojnik 48.437.208 4.374 42.046 15,6 Trgovište 19.855.000 3.859 21.077 14,3 Preševo 64.050.000 1.593 22.916 13,6 Beograd 36.084.136.000 22.014 62.548 49,6

713 Porez na imovinu Od poreza na imovinu u 2012. godini najviše prihoda očekuje Leskovac (161 milion dinara), dok je najmanje ovog poreza u prošloj godini prikupilo Trgovište (milion dinara), a u ovoj godini Crna Trava (planirano je 1,56 miliona dinara).

17

Posmatrano po stanovniku i po zaposlenom najveće prihode je planirala Raška, a najmanje Trgovište. Ovi podaci bi mogli da ukažu na prvi mogući savet u pogledu planiranja budžeta za 2013. godinu i promenu poreske politike na lokalnom nivou: Raška, Ivanjica i Nova Varoš imaju mogućnosti da smanje poreze na imovinu, dok bi Trgovište, Žitorađa i Tutin trebali da povećaju ove poreze. Najveći relativan značaj u ukupnim primanjima budžeta Porez na imovinu ima u Raškoj, a najmanji u Trgovištu, mada je njegov udeo manji od 3% ukupnih primanja i u Crnoj Travi, Medveđi, Žitorađi, Tutinu, Bojniku, Vladičinom Hanu i Prokuplju.

713 Porez na Imovinu

Iznos prihoda i primanja Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih primanja

Raška 71.000.000 2.877 16.034 10,3 Ivanjica 56.310.000 1.757 8.654 7,6 Nova Varoš 27.550.000 1.644 10.253 5,4 Novi Pazar 114.000.000 1.229 7.270 5,4 Vranje 96.400.000 1.165 5.132 4,7 Surdulica 23.310.000 1.150 7.092 4,3 Leskovac 161.100.000 1.119 6.701 4,8 Prijepolje 37.000.000 1.008 7.319 4,2 Blace 11.550.000 988 6.958 4,5 Priboj 26.210.000 966 5.647 4,6 Crna Trava 1.560.000 939 2.304 1,2 Prokuplje 37.505.000 860 4.519 2,8 Kuršumlija 13.010.000 684 4.874 3,0 Bosilegrad 4.800.000 602 4.192 1,7 Bojnik 6.150.000 555 5.339 2,0 Preševo 22.200.000 552 7.943 4,7 Bujanovac 23.620.000 509 4.417 2,7 Medveđa 5.150.000 500 4.208 1,5 Vladičin Han 10.400.000 497 3.629 2,6 Tutin 13.440.000 437 4.739 1,8 Žitorađa 6.500.000 399 5.078 1,7 Trgovište 1.016.000 197 1.079 0,7 Beograd 3.421.285.000 2.087 5.930 4,7

714 Porezi na dobra i usluge Slično porezima od imovine i kod poreza na dobra i usluge nominalno najveća primanja planirao je Leskovac, a najmanja Crna Trava. Kada se poreska primanja stave u odnos sa brojem stanovnika, najveću naplatu je planirala Raška, a najmanju Bosilegrad. Najveći relativan značaj porezi na dobra i usluge imaju za budžet Raške i Preševa, a najmanji za Bosilegrad. I kod ovih poreza veliki je broj opština sa manjim udelom od 3% u ukupnim primanjima budžeta.

18

Stoga bi i ovde preporuka bila da Raška može da planira smanjivanje ili stagnaciju ovih poreskih prihoda u 2013. godini, dok bi u većini opština mogli da razmišljaju da li mogu da povećaju prihode iz ovog poreskog izvora, boljom naplatom ili većim poreskim stopama.

714 Porezi na dobra i usluge

Iznos prihoda i primanja Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih primanja

Raška 46.850.000 1.898 10.580 6,8 Surdulica 25.135.000 1.240 7.647 4,7 Kuršumlija 19.890.000 1.046 7.452 4,6 Ivanjica 33.300.000 1.039 5.118 4,5 Vranje 81.375.000 983 4.332 3,9 Nova Varoš 13.900.000 829 5.173 2,7 Prokuplje 36.023.000 826 4.340 2,7 Bojnik 9.055.000 818 7.860 2,9 Novi Pazar 71.400.000 770 4.553 3,4 Leskovac 102.500.000 712 4.264 3,0 Prijepolje 25.900.000 705 5.124 2,9 Medveđa 7.210.000 700 5.891 2,1 Bujanovac 31.810.000 685 5.948 3,6 Blace 7.870.000 673 4.741 3,0 Preševo 26.970.000 671 9.649 5,7 Tutin 20.250.000 658 7.140 2,7 Crna Trava 1.037.000 624 1.532 0,8 Žitorađa 10.050.000 618 7.852 2,6 Trgovište 3.061.000 595 3.249 2,2 Priboj 14.550.000 536 3.135 2,6 Vladičin Han 9.200.000 439 3.210 2,3 Bosilegrad 1.915.000 240 1.672 0,7 Beograd 1.267.000.000 773 2.196 1,7

716 Drugi porezi Surdulica i Vranje imaju očekivanje da će na osnovu drugih poreskih prihoda prikupiti po 100 miliona dinara u ovoj godini, što je najviše među odabranim opštinama, a Žitorađa samo 3 miliona dinara. Najveća primanja po stanovniku (4.935 dinara) i po zaposlenom (30.423 din), kao i najveći udeo u ukupnim primanjima (18,5%) ima Surdulica. Manje od 1% ukupnih primanja imaju Žitorađa i Tutin. Stoga i preporuka na osnovu ovih podataka može da bude da bi Surdulica trebala da manje planira u budžetu za 2013. godinu sredstva iz drugih poreza, dok bi puno opštinskih uprava moglo da razmišlja o novim porezima koje ne primenjuje.

716 Drugi porezi

Iznos prihoda (din) Po stanovniku (din) Po zaposlenom (din) U % ukupnih primanja

Surdulica 100.000.000 4.935 30.423 18,5

19

Bosilegrad 34.000.000 4.261 29.694 11,7 Crna Trava 3.500.000 2.107 5.170 2,8 Trgovište 8.671.000 1.685 9.205 6,2 Vranje 100.000.000 1.208 5.324 4,8 Nova Varoš 16.000.000 955 5.955 3,1 Prijepolje 35.000.000 953 6.924 4,0 Vladičin Han 19.000.000 907 6.629 4,8 Priboj 20.000.000 737 4.309 3,5 Raška 18.000.000 729 4.065 2,6 Bujanovac 30.000.000 646 5.610 3,4 Novi Pazar 55.000.000 593 3.507 2,6 Prokuplje 24.575.000 563 2.961 1,9 Kuršumlija 10.000.000 526 3.747 2,3 Leskovac 69.000.000 479 2.870 2,0 Blace 5.000.000 428 3.012 1,9 Preševo 15.500.000 386 5.546 3,3 Ivanjica 11.590.000 362 1.781 1,6 Medveđa 3.400.000 330 2.778 1,0 Bojnik 3.500.000 316 3.038 1,1 Žitorađa 3.000.000 184 2.344 0,8 Tutin 5.600.000 182 1.975 0,8 Beograd 0 0 0,0

732 Donacije međunarodne Međunarodne donacije je u svom budžetu za ovu godinu planiralo 8 opština u vrednosti od 118,9 miliona dinara, u čemu samo Novi Pazar učestvuje sa 100 miliona dinara. Međunarodne donacije Novom Pazaru iznosiće 1.078 dinara po stanovniku, a učestvuju sa 4,7% u ukupnim primanjima budžeta, dok je kod ostalih opština udeo beznačajan, što ne važi i za vrednost.

732 Donacije međunarodne

Iznos prihoda Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih

primanja

Novi Pazar 100.000.000 1.078 6.377 4,7 Bosilegrad 8.000.000 1.003 6.987 2,8 Vladičin Han 5.000.000 239 1.745 1,3 Prijepolje 2.000.000 54 396 0,2 Vranje 2.000.000 24 106 0,1 Leskovac 1.200.000 8 50 0,0 Preševo 600.000 15 215 0,1 Surdulica 100.000 5 30 0,0

20

733 Transferi od drugih nivoa vlasti Transferi od drugih nivoa vlasti su pojedinačno najvažniji izvor primanja kod gotovo svih odabranih gradova i opština (šest opština ima veći očekivani priliv od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke, i to: Ivanjica, Raška, Novi Pazar, Leskovac, Surdulica i Vranje). Najveći relativni primalac transfera je Crna Trava gde transferi iznose oko 56 hiljada dinara po stanovniku, a 137 hiljada po zaposlenom. Veći iznos transfera po zaposlenom imaju Medveđa, Bojnik, Tutin i Žitorađa usled niže stope zaposlenosti u odnosu na Crnu Travu. Uz ovu opštinu Medveđa i Preševo dve trećine ukupnih primanja budžeta zasnivaju na transferima, dok je njihov udeo veći od polovine još kod devet opština. Najmanji udeo transfera u ukupnim primanjima imaju Vranje (19,7%), Raška (21,5%) i Novi Pazar (22,4%). Ova relativna poređenja značaja transfera, po stanovniku i udeo u ukupnim primanjima, mogu da izazovu postavljanje dva osnovna pitanja: - da li se transferi pravedno raspodeljuju? - da li postoji mogućnost da se poveća efikasnost njihovog trošenja? Za odgovor na prvo pitanje neophodno bi bilo uporediti sve budžete gradova i opština i relativni značaj transfera. Za odgovor na drugo pitanje bilo bi neophodno da opštine urade izveštaje o efikasnosti potrošenog novca.

733 Transferi od drugih nivoa vlasti


primanja

Crna Trava 92.600.000 55.750 136.780 73,3 Medveđa 227.500.000 22.087 185.866 67,4 Bosilegrad 160.870.602 20.162 140.498 55,5 Bojnik 196.232.436 17.722 170.341 63,2 Prokuplje 698.920.000 16.019 84.207 52,7 Trgovište 78.044.000 15.169 82.849 56,1 Tutin 443.742.750 14.421 156.468 59,5 Prijepolje 456.089.920 12.422 90.226 51,7 Žitorađa 200.000.000 12.291 156.250 52,2 Priboj 295.549.846 10.895 63.682 52,4 Bujanovac 505.277.000 10.878 94.480 57,3 Nova Varoš 180.000.000 10.741 66.989 35,2 Kuršumlija 200.000.000 10.520 74.934 45,9 Blace 121.528.653 10.400 73.210 46,9 Vladičin Han 200.000.000 9.552 69.784 50,0 Ivanjica 292.000.000 9.112 44.875 39,3 Preševo 317.385.000 7.895 113.555 67,4 Surdulica 152.500.000 7.525 46.395 28,2

21

Leskovac 1.030.943.000 7.161 42.884 30,5 Raška 149.000.000 6.037 33.650 21,5 Novi Pazar 477.000.000 5.142 30.419 22,4 Vranje 408.000.000 4.929 21.722 19,7

741 Prihodi od imovine Od imovine u 2012. godini najveća relativna primanja za budžet očekuju Nova Varoš (17,6%) i Bojnik (9%). Crna Trava, Trgovište, Prijepolje i Preševo imaju manje od jednog procenta ukupnih primanja iz ovog poreskog izvora.

741 Prihodi od imovine


primanja

Nova Varoš 90.030.000 5.372 10.253 17,6 Bojnik 28.090.000 2.537 5.339 9,0 Raška 34.050.000 1.380 16.034 4,9 Vranje 112.300.000 1.357 5.132 5,4 Prokuplje 58.472.000 1.340 4.519 4,4 Leskovac 174.300.000 1.211 6.701 5,2 Medveđa 10.320.000 1.002 4.208 3,1 Žitorađa 15.000.000 922 5.078 3,9 Novi Pazar 75.500.000 814 7.270 3,5 Ivanjica 21.605.000 674 8.654 2,9 Tutin 20.500.000 666 4.739 2,7 Surdulica 13.150.000 649 7.092 2,4 Priboj - ukupno 74 17.460.000 644 5.647 3,1 Vladičin Han 12.500.000 597 3.629 3,1 Blace 5.210.000 446 6.958 2,0 Bosilegrad 3.200.000 401 2.795 1,1 Kuršumlija 7.000.000 368 4.874 1,6 Crna Trava 555.000 334 2.304 0,4 Bujanovac 15.070.000 324 4.417 1,7 Trgovište 1.200.000 233 1.079 0,9 Prijepolje 7.330.000 200 7.319 0,8 Preševo 3.700.000 92 7.943 0,8 Beograd 13.621.743.000 8.310 5.930 18,7 Napomena: podaci za Beograd nisu uporedivi jer nisu jasno razdvojeni prihodi po nameni

Organi uprave opština sa relativno malim prihodima od imovine mogli bi da razmišljaju koje bi dodatne prihode iz ovog poreskog izvora sredstava mogli da ostvare u sledećoj godini prilikom planiranja budžeta za 2013. godinu.

22

742 Prodaja dobara i usluga Prodajom dobara i usluga mali broj opština ostvaruje statistički značajne prihode, najviše Raška, kod koje je udeo ovog izvora 13,1% u ukupnim primanjima, a više od 5% Novi Pazar, Leskovac i Vranje. Suprotno njima, Prokuplje, Bosilegrad, Trgovište, Nova Varoš i Žitorađa imaju manje od jedan posto od prodaje dobara i usluga. Poput prethodnih pozicija, postoji mogućnost da opštine povećaju prihode od prodaje roba i usluga, ukoliko su oni relativno beznačajni u 2013. godini.

742 Prodaja dobara i usluga


primanja

Raška 90.450.000 3.665 20.427 13,1 Novi Pazar 183.200.000 1.975 11.683 8,6 Leskovac 210.900.000 1.465 8.773 6,2 Crna Trava 2.402.000 1.446 3.548 1,9 Vranje 118.910.000 1.436 6.331 5,7 Tutin 34.250.000 1.113 12.077 4,6 Blace 8.350.000 715 5.030 3,2 Surdulica 12.655.000 624 3.850 2,3 Medveđa 5.660.000 550 4.624 1,7 Prijepolje 16.260.542 443 3.217 1,8 Ivanjica 13.800.000 431 2.121 1,9 Bojnik 4.400.000 397 3.819 1,4 Preševo 15.150.000 377 5.420 3,2 Kuršumlija 7.100.000 373 2.660 1,6 Vladičin Han 5.000.000 239 1.745 1,3 Bujanovac 10.550.000 227 1.973 1,2 Bosilegrad 1.450.000 182 1.266 0,5 Prokuplje 6.724.000 154 810 0,5 Trgovište 781.000 152 829 0,6 Nova Varoš 2.260.000 135 841 0,4 Žitorađa 2.000.000 123 1.563 0,5 Beograd 10.989.142.000 6.704 19.048 15,1

743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist Novčane kazne ne bi trebalo ni jednoj opštini da budu značajan izvor prihoda, jer ukoliko to jestu znači da građani ne poštuju zakone. Udeo kazni u ukupnim primanjima kreće se od 0,1% do 1,3% i ne predstavlja ni jednoj opštini bitan izvor prihoda.

23

743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist


primanja

Nova Varoš 6.560.000 391 2.441 1,3 Prijepolje 8.300.000 226 1.642 0,9 Medveđa 2.250.000 218 1.838 0,7 Blace 2.520.000 216 1.518 1,0 Raška 5.100.000 207 1.152 0,7 Bojnik 2.000.000 181 1.736 0,6 Ivanjica 5.000.000 156 768 0,7 Prokuplje 5.926.000 136 714 0,4 Leskovac 19.000.000 132 790 0,6 Žitorađa 2.000.000 123 1.563 0,5 Crna Trava 200.000 120 295 0,2 Vranje 8.000.000 97 426 0,4 Surdulica 1.550.000 76 472 0,3 Vladičin Han 1.550.000 74 541 0,4 Bujanovac 3.100.000 67 580 0,4 Tutin 1.500.000 49 529 0,2 Preševo 1.100.000 27 394 0,2 Kuršumlija 500.000 26 187 0,1 Bosilegrad 160.000 20 140 0,1 Trgovište 100.000 19 106 0,1 Beograd 223.000.000 136,0 387 0,3

744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica Poput novčanih kazni i dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica ne bi trebalo da predstavljaju značajniji izvor prihoda i primanja prilikom izrade budžeta.

744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica

Iznos prihoda Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih primanja

Crna Trava 1.500.000 903 2.216 1,2 Prokuplje 9.277.000 213 1.118 0,7 Bosilegrad 360.000 45 314 0,1 Blace 500.000 43 301 0,2 Vranje 3.500.000 42 186 0,2 Leskovac 4.000.000 28 166 0,1 Bojnik 200.000 18 174 0,1 Bujanovac 40.000 1 7 0,0

24

745 Mešoviti neodređeni prihodi Poput novčanih kazni i dobrovoljnih transfera i mešoviti i neodređeni prihodi, na šta upućuje i sam naziv pozicije, ne bi trebalo da predstavljaju značajniji izvor prihoda i primanja prilikom izrade budžeta.

745 Mešoviti neodređeni prihodi


primanja

Trgovište 26.353.000 5.122 27.976 18,9 Žitorađa 53.250.000 3.272 41.602 13,9 Crna Trava 2.300.000 1.385 3.397 1,8 Medveđa 6.300.000 612 5.147 1,9 Prokuplje 18.924.000 434 2.280 1,4 Tutin 8.000.000 260 2.821 1,1 Nova Varoš 4.000.000 239 1.489 0,8 Surdulica 4.000.000 197 1.217 0,7 Novi Pazar 16.000.000 172 1.020 0,8 Blace 2.000.000 171 1.205 0,8 Ivanjica 4.000.000 125 615 0,5 Raška 3.000.000 122 678 0,4 Vranje 8.000.000 97 426 0,4 Bojnik 700.000 63 608 0,2 Bujanovac 2.500.000 54 467 0,3 Kuršumlija 1.000.000 53 375 0,2 Leskovac 6.000.000 42 250 0,2 Prijepolje 1.000.000 27 198 0,1 Preševo 1.000.000 25 358 0,2 Vladičin Han 300.000 14 105 0,1 Bosilegrad 100.000 13 87 0,0 Beograd 1.386.000.000 846 2.402 1,9

771 Ostali prihodi Apsolutno male vrednosti i relativno mali značaj ostalih prihoda znači da ne predstavljaju bitan faktor prilikom planiranja budžeta.

771 Ostali prihodi


primanja

Nova Varoš 1.500.000 90 558 0,3 Vranje 5.500.000 66 293 0,3 Prokuplje 2.700.000 62 325 0,2 Surdulica 500.000 25 152 0,1 Bosilegrad 200.000 25 175 0,1 Leskovac 3.000.000 21 125 0,1 Blace 200.000 17 120 0,1 Medveđa 150.000 15 123 0,0 Bujanovac 600.000 13 112 0,1

25

772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine Poput ostalih prihoda i memorandumske stavke nisu bitne u budžetskom planiranju.

772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine


primanja

Bojnik 4.000.000 361 3.472 1,3 Novi Pazar 10.900.000 117 695 0,5 Leskovac 3.000.000 21 125 0,1 Bujanovac 53.000 1 10 0,0

811 Primanja od prodaje nefinansijske imovine Prodaja javne imovine bi u narednom periodu trebalo da dobije relativno mnogo veći značaj usled potrebe da se ožive ove ekonomski devastirane opštine. Prodaju nepotrebne imovine i davanja u zakup treba dovesti u vezu sa kreiranim brojem novih radnih mesta.

811 Primanja od prodaje nefinansijske imovine


Tutin 1.500.000 49 529 0,2 Raška 100.000 4 23 0,0

812 Primanja od prodaje pokretne imovine Poput nefinansijske imovine i prodaja pokretne imovine koja je nepotrebna trebalo bi da bude pravilo, a ne izuzetak kao što je to u slučaju Prokuplja i budžeta za 2012. godinu.

812 Primanja od prodaje pokretne imovine

Iznos prihoda i primanja Iznos prihoda Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih primanja

Prokuplje 1000000 23 120 0,1

841 Primanja od prodaje zemljišta U 2012. godini Novi Pazar je u budžetska primanja planirao prodaju zemljišta, jedini među analiziranim opštinama. Pri tome 131 milion dinara i udeo od 6,2% u ukupnim primanjima predstavlja relativno značajan prihod za Novi Pazar.

26

841 Primanja od prodaje zemljišta


Novi Pazar 131000000 1412 8.354 6,2

911 Primanja od domaćih zaduživanja Zaduživanje kao opciju za pokriće planiranih izdataka iznad primanja u 2012. godini planiralo je šest opština, pri čemu je kod svih udeo u ukupnim primanjima statistički značajan.

911 Primanja od domaćih zaduživanja


Vranje 390.000.000 4.711 20.763 18,8 Novi Pazar 208.000.000 2.242 13.264 9,8 Surdulica 40.000.000 1.974 12.169 7,4 Tutin 60.000.000 1.950 21.157 8,0 Leskovac 196.000.000 1.361 8.153 5,8 Raška 30.000.000 1.216 6.775 4,3

921 Prihodi od privatizacije Prihodi od privatizacije, poput prodaje nefinansijske i pokretne imovine, planirani su u skromnim iznosima koji ne učestvuju ni u jednoj opštini sa više od jedan procentni poen. Sa obzirom na činjenicu da postoji još dosta imovine u vlasništvu opština kojom se ili neefikasno upravlja ili opštinama nije potrebna, planiranje privatizacionih prihoda u narednim godinama bi trebalo da dobije na relativnom značaju. Posebno sa aspekta povećavanja efikasnosti upotrebe budžetskih sredstava i iznalaženja načina da se podstakne preduzetništvo i poveća broj zaposlenih lica.

921 Prihodi od privatizacije

Iznos prihoda i primanja Iznos prihoda Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih primanja

Novi Pazar 16.000.000 172 1.020 0,8 Priboj 3.500.000 129 754 0,6 Preševo 3.000.000 75 1.073 0,6 Leskovac 9.150.000 64 381 0,3 Prijepolje 1.000.000 27 198 0,1 Raška 500.000 20 113 0,1 Bosilegrad 100.000 13 87 0,0 Bojnik 100.000 9 87 0,0 Surdulica 100.000 5 30 0,0 Vranje 200.000 2 11 0,0 Tutin 40.000 1 14 0,0

27

Ukupan iznos izdataka opština i gradova Pre analize pojedinačnih stavki potrošnje neophodno je utvrditi redove veličina. Beograd je naveden kako bi se odredila jedinica mere, da li je u odnosu na nivo odstupanja u razvijenosti potrošnja u ovim siromašnim opštinama velika ili mala? Beograd ima i potrošnju opština koja je relativno mala, oko 10.000 dinara po stanovniku, sa izuzetkom Obrenovca i Lazarevca koji zbog termoelektrane Nikola Tesla imaju velike izdatke za ekološku zaštitu. Po stanovniku veću potrošnju ima samo Crna Trava. Sa obzirom na broj stanovnika u Crnoj Travi, koji se može uporediti sa malo većim selom od proseka, ova opština je nerelevantna za analizu potrošnje lokalnih organa vlasti. Kada podatke za Beograd umanjimo za iznos investicione potrošnje, oni se smanjuju na 32.000 dinara po stanovniku. U tom slučaju nekoliko opština ima uporedivu potrošnju po stanovniku sa Beogradom, poput Bosilegrada, Medveđe, Nove Varoši, Prokuplja, Bojnika, Raške ili Trgovišta. Međutim, kada se podaci ovako ujednače trebalo bi ih korigovati za nivo razvijenosti: u odnosu na Beograd sve opštine imaju dva do tri puta veći iznos javne potrošnje u odnosu na nivo bruto domaćeg proizvoda. Izuzetak predstavlja Preševo gde je nivo potrošnje po stanovniku tri puta manji od Beograda za koliko je otprilike niži i nivo ekonomske aktivnosti. Podaci o potrošnji po zaposlenom potvrđuju prethodno izneto o potrošnji po stanovniku i ekonomskoj razvijenosti: Beograd ima značajno veću stopu zaposlenosti i veće prosečne zarade od svih opština, te je javna potrošnja u odnosu na broj zaposlenih među najnižima.

Iznos izdataka Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih izdataka

Crna Trava 126.400.000 76.099 186.706 100 Bosilegrad 289.660.602 36.303 252.979 100 Medveđa 337.560.000 32.773 275.784 100 Nova Varoš 511.300.000 30.511 190.287 100 Prokuplje 1.325.523.000 30.380 159.702 100 Bojnik 310.638.644 28.054 269.652 100 Raška 692.300.000 28.051 156.346 100 Trgovište 138.950.000 27.007 147.505 100 Surdulica 540.000.000 26.647 164.284 100 Vranje 2.071.054.000 25.018 110.262 100 Tutin 766.007.259 24.895 270.101 100 Prijepolje 883.008.000 24.050 174.680 100 Žitorađa 382.800.000 23.525 299.063 100 Leskovac 3.383.193.000 23.501 140.732 100 Ivanjica 743.115.000 23.188 114.202 100 Novi Pazar 2.129.000.000 22.950 135.769 100 Kuršumlija 436.000.000 22.934 163.357 100 Blace 259.038.653 22.167 156.047 100 Priboj 564.509.846 20.810 121.635 100 Vladičin Han 400.000.000 19.104 139.567 100 Bujanovac 774.780.000 16.680 144.873 100 Preševo 470.655.981 11.708 168.392 100 Beograd 84.613.107.828 51.621 146.667 100

28

Na ukupan iznos izdataka lokalne samouprave u značajnoj meri utiče činjenica da li se radi o izdacima opštine ili grada, s obzirom na njihovu organizaciju. Zakon o lokalnoj samoupravi uređuje organe jedinica lokalne samouprave, koji se razlikuju u zavisnosti da li je u pitanju organi opštine ili organi grada. Skupština opštine, predsednik opštine, opštinsko veće i opštinska uprava, čine organe opštine. Najviši organ opštine je skupština opštine. Može da ima od 19 do najviše 75 odbornika, što se uređuje statutom opštine. Skupština donosi najviše pravne akte opštine, neophodne za nesmetani rad u svim oblastima i delatnostima(finansije, urbanizam,komunalne delatnosti). Izvršni organi opštine su predsednik opštine i opštinsko veće. Predsednik opštine, predstavlja i zastupa opštinu i predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština, naredbodavac je za izvršenje budžeta, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom skupštine i vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine. Opštinsko veće, predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština, neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine, donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da skupština opštine ne donese budžet pre početka fiskalne godine, vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine, stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti Republike, odnosno autonomne pokrajine. Opštinska uprava priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko veće, izvršava odluke i druge akte skupštine opštine, predsednika opštine i opštinskog veća, rešava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dužnostima građana, preduzeća, ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine, obavlja poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i drugih opštih akata skupštine opštine, izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini, obavlja stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko veće. Organi grada su skupština grada, gradonačelnik, gradsko veće i gradska uprava. Skupštinu grada sačinjavaju odbornici čiji se broj utvrđuje statutom grada, s tim što njihov broj ne može biti veći od 90. Nadležnosti gradonačelnika odgovaraju nadležnostima predsednika opštine. Nadležnosti koje se opisane za skupštinu opštine primenjuju se na I gradsku skupštinu, a opštinskog veća na gradsko veće. Kada je u pitanju gradska uprava, nju je moguće organizovati kao jedinstveni organ ili kao više uprava za pojedine oblasti.

29

41 Rashodi za zaposlene, ukupno Rashodi za zaposlene u većini analiziranih opština predstavljaju relativno najveće izdatke. Samo tri opštine, Vladičin Han, Ivanjica i Preševo, imaju manje izdatke po stanovniku od Beograda, a ni jedna opština nema manji udeo u ukupnim izdacima od Beograda. Rashodi za zaposlene kreću se između 18,8% ukupnih u Ivanjici i 39,6% u Bosilegradu. Ukoliko se uzme u obzir činjenica da je nakon 2008. godine u nekim od opština i gradova došlo do rasta broja zaposlenih u državnoj upravi pri značajnom padu ukupnog broja zaposlenih, novoformirani organi lokalne samouprave bi trebalo da donesu planove o racionalizaciji ukupnog broja zaposlenih do 2016. godine.

41 Rashodi za zaposlene, ukupno

Iznos izdataka Iznos prihoda Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih

izdataka

Crna Trava 31.028.000 18.680 45.832 24,5 Bosilegrad 114.816.934 14.390 100.277 39,6 Trgovište 53.478.000 10.394 56.771 38,5 Prokuplje 447.343.000 10.253 53.897 33,7 Raška 233.407.021 9.457 52.712 33,7 Kuršumlija 166.194.000 8.742 62.268 38,1 Vranje 669.325.000 8.085 35.635 32,3 Novi Pazar 745.282.000 8.034 47.528 35,0 Bojnik 88.834.348 8.023 77.113 28,6 Medveđa 75.210.000 7.302 61.446 22,3 Žitorađa 112.924.800 6.940 88.223 29,5 Leskovac 988.285.000 6.865 41.110 29,2 Tutin 202.985.676 6.597 71.575 26,5 Nova Varoš 108.109.000 6.451 40.234 21,1 Surdulica 121.368.000 5.989 36.924 22,5 Bujanovac 271.048.000 5.835 50.682 35,0 Blace 68.179.207 5.834 41.072 26,3 Priboj 157.053.648 5.790 33.840 27,8 Prijepolje 187.446.460 5.105 37.081 21,2 Beograd 8.306.046.688 5.067 14.398 9,8 Vladičin Han 98.355.000 4.697 34.318 24,6 Ivanjica 139.576.000 4.355 21.450 18,8 Preševo 141.552.274 3.521 50.645 30,1

Poređenje apsolutnih vrednosti ovih opština i gradova u zbiru sa Beogradom razotkriva izvore neprimerenih troškova rada u ukupnoj potrošnji. Na četiri pozicije: socijalna davanja zaposlenima, naknade za zaposlene, nagrade i bonuse i poslanički dodatak, ove opštine u zbiru više troše od Beograda. Ukoliko bi opštine za te namene trošile novac u srazmeri koliko troše na plate u odnosu na Beograd, moguć nivo ušteda iznosio bi oko 175 miliona dinara. Naravno, iznos uštede ne bi bio ravnomerno raspoređen među opštinama. Na primer Crna Trava iskače prema vrednosti nagrada i bonusa, a Novi Pazar kod vrednosti poslaničkog dodatka.

30

Iznos izdataka 411 Plate i

dodaci zaposlenih

412 Socijalni doprinosi na

teret poslodavca

413 Naknade u naturi

414 Socijalna davanja

zaposlenima

415 Naknade za zaposlene

416 Nagrade, bonusi i

ostali poslovni rashodi

417 Poslanički dodatak

Nova Varoš 81.850.000 14.674.000 825.000 3.680.000 630.000 4.300.000 2.150.000 Prijepolje 129.612.511 23.039.785 962.680 20.919.744 2.647.612 3.264.128 7.000.000 Ivanjica 107.040.000 19.182.000 390.000 5.230.000 2.343.000 4.191.000 1.200.000 Raška 174.958.039 31.304.009 50.000 4.350.000 3.022.223 10.222.750 9.500.000 Novi Pazar 605.195.000 111.049.000 12.251.000 466.000 3.321.000 13.000.000 Tutin 167.613.946 27.883.140 34.690 2.597.565 1.317.690 3.538.645 Blace 53.035.604 9.496.603 0 1.954.500 2.212.500 1.480.000 Prokuplje 357.806.000 64.004.000 1.947.000 6.473.000 14.800.000 2.313.000 Žitorađa 63.050.000 13.454.800 21.100.000 1.600.000 12.720.000 1.000.000 Medveđa 57.550.000 10.410.000 1.450.000 1.000.000 2.300.000 2.500.000 Bojnik 68.034.000 13.403.348 20.000 1.125.000 2.652.000 2.150.000 1.450.000 Leskovac 798.100.000 142.800.000 1.050.000 11.325.000 13.110.000 9.000.000 12.900.000 Crna Trava 20.860.000 3.888.000 1.200.000 5.080.000 Vladičin Han 77.600.000 14.335.000 630.000 2.500.000 840.000 1.950.000 500.000 Surdulica 97.690.000 17.480.000 35.000 3.815.000 835.000 1.513.000 0 Vranje 552.850.000 98.755.000 2.540.000 2.774.000 2.111.000 10.295.000 0 Bujanovac 207.780.000 37.220.000 1.166.000 2.980.000 2.600.000 7.452.000 11.850.000 Preševo 120.830.000 12.500.000 0 250.000 800.000 5.172.274 2.000.000 Trgovište 43.596.000 7.980.000 180.000 747.000 259.000 716.000 Bosilegrad 91.530.528 16.383.966 250.000 3.860.170 146.270 2.646.000 Ukupno izabrane 3.876.581.628 689.242.651 32.630.370 90.631.979 50.792.295 93.624.797 65.050.000 Beograd 6.632.292.428 1.189.309.773 300.454.450 85.445.500 6.800.000 51.457.037 40.287.000

421 Stalni troškovi Udeo stalnih troškova u ukupnim izdacima kreće se u rasponu od 1,6% (402 dinara po stanovniku) u Tutinu do 9,9%,(5.217 dinara) u Crnoj Travi. Kontrolom stalnih troškova na nivou od recimo 5% ukupnih izdataka moglo bi da se utiče na efikasniju potrošnju novca u svim opštinama.

421 Stalni troškovi

Iznos prihoda i primanja Iznos prihoda Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih izdataka

Crna Trava 8.665.000 5.217 12.799 6,9 Bojnik 25.871.500 2.336 22.458 8,3 Leskovac 333.532.000 2.317 13.874 9,9 Trgovište 11.045.000 2.147 11.725 7,9 Nova Varoš 30.645.000 1.829 11.405 6,0 Raška 44.645.000 1.809 10.082 6,4 Prokuplje 76.180.000 1.746 9.178 5,7 Medveđa 17.300.000 1.680 14.134 5,1 Žitorađa 23.130.000 1.421 18.070 6,0 Vladičin Han 28.805.000 1.376 10.051 7,2 Blace 15.888.300 1.360 9.571 6,1

31

Bosilegrad 10.136.112 1270 8.852 3,5 Ivanjica 30.244.000 944 4.648 4,1 Preševo 35.472.000 882 12.691 7,5 Vranje 64.243.000 776 3.420 3,1 Novi Pazar 62.676.500 676 3.997 2,9 Surdulica 13.630.000 673 4.147 2,5 Prijepolje 20.042.640 546 3.965 2,3 Bujanovac 20.373.000 439 3.809 2,6 Tutin 12.384.703 402 4.367 1,6 Beograd 2.409.643.102 1.470 4.177 2,8

422 Troškovi putovanja Troškovi putovanja su za većinu opština statistički beznačajni, ispod jednog procenta ukupnih izdataka, osim kod pet opština: Crne Trave, Trgovišta, Medveđe, Preševa i Novog Pazara. Ma koliko da je mali, prostor za uštede postoji na ovoj poziciji, tim pre kada se uporede opština Crna Trava, koja troši u ovu svrhu 2.240 i Blace sa 35 dinara po stanovniku.

422 Troškovi putovanja


Crna Trava 3.720.000 2.240 5.495 2,9 Trgovište 3.478.000 676 3.692 2,5 Medveđa 5.750.000 558 4.698 1,7 Preševo 21.614.000 538 7.733 4,6 Bosilegrad 3.395.800 426 2.966 1,2 Novi Pazar 33.532.000 361 2.138 1,6 Bojnik 2.450.000 221 2.127 0,8 Surdulica 4.125.000 204 1.255 0,8 Raška 4.940.000 200 1.116 0,7 Nova Varoš 2.470.000 147 919 0,5 Žitorađa 2.350.000 144 1.836 0,6 Prijepolje 4.803.260 131 950 0,5 Tutin 3.928.004 128 1.385 0,5 Ivanjica 3.459.000 108 532 0,5 Prokuplje 4.235.000 97 510 0,3 Vladičin Han 1.860.000 89 649 0,5 Vranje 5.855.000 71 312 0,3 Bujanovac 2.715.000 58 508 0,4 Leskovac 6.000.000 42 250 0,2 Blace 404.400 35 244 0,2 Beograd 36.864.000 22 64 0,0

32

423 Usluge po ugovoru Usluge po ugovoru sadrže elemenat diskrecionog odlučivanja u potrošnji. Poput izdataka za putovanja ili za stalne troškove može se budžetskim planiranjem uticati na njihovu racionalizaciju u sastavljanju budžeta za 2013. i godine nakon nje. Udeo usluga po ugovoru kreće se u rasponu od 1,1% ukupnih u Preševu od 9,4% u Surdulici. Po stanovniku se kreće od 3.826 dinara u Crnoj Travi do 125 dinara u Preševu.

423 Usluge po ugovoru


Crna Trava 6.355.000 3.826 9.387 5,0 Bosilegrad 23.863.169 2.991 20.841 8,2 Surdulica 50.600.000 2.497 15.394 9,4 Prijepolje 75.941.520 2.068 15.023 8,6 Novi Pazar 174.666.500 1.883 11.139 8,2 Bojnik 18.967.000 1.713 16.464 6,1 Trgovište 7.106.000 1.381 7.544 5,1 Ivanjica 38.166.000 1.191 5.865 5,1 Blace 12.431.300 1.064 7.489 4,8 Medveđa 8.100.000 786 6.618 2,4 Žitorađa 12.590.000 774 9.836 3,3 Nova Varoš 12.935.000 772 4.814 2,5 Raška 15.170.000 615 3.426 2,2 Vladičin Han 9.990.000 477 3.486 2,5 Leskovac 66.395.000 461 2.762 2,0 Prokuplje 17.649.000 405 2.126 1,3 Tutin 11.091.964 360 3.911 1,4 Vranje 25.640.000 310 1.365 1,2 Bujanovac 8.570.000 184 1.602 1,1 Preševo 5.030.000 125 1.800 1,1 Beograd 2.636.194.101 1.608 4.570 3,1

424 Specijalizovane usluge Za specijalizovane usluge važi isto što i za usluge po ugovoru: moguće su racionalizacije u potrošnji za ovu namenu jer su razlike u relativnom značaju i potrošnji po stanovniku relativno velike: kreću se od 0,3% u opštini Crna Trava do 18,7% u opštini Surdulica, i od 106 dinara u Bujanovcu do 4.986 dinara u Surdulici.

424 Specijalizovane usluge


Surdulica 101.050.000 4.986 30.742 18,7 Vranje 344.933.000 4.167 18.364 16,7 Prijepolje 116.459.922 3.172 23.039 13,2 Medveđa 30.810.000 2.991 25.172 9,1

33

Vladičin Han 55.600.000 2.655 19.400 13,9 Nova Varoš 37.716.000 2.251 14.036 7,4 Bosilegrad 12.980.700 1.627 11.337 4,5 Leskovac 183.135.000 1.272 7.618 5,4 Prokuplje 52.830.000 1.211 6.365 4,0 Bojnik 13.392.300 1.209 11.625 4,3 Blace 8.942.200 765 5.387 3,5 Novi Pazar 63.950.000 689 4.078 3,0 Raška 13.280.000 538 2.999 1,9 Žitorađa 7.180.000 441 5.609 1,9 Trgovište 1.898.000 369 2.015 1,4 Ivanjica 10.646.000 332 1.636 1,4 Crna Trava 405.000 244 598 0,3 Tutin 3.760.300 122 1.326 0,5 Preševo 4.308.000 107 1.541 0,9 Bujanovac 4.945.000 106 925 0,6 Beograd 5.732.630.171 3.497 9.937 6,8

425 Tekuće popravke i održavanje Izdatke za tekuće popravke i održavanje imaju relativno velike samo Ivanjica i Leskovac, a razlike u potrošnji po stanovniku kreću se od 47 dinara u Bujanovcu do 4.564 dinara u Ivanjici.

425 Tekuće popravke i održavanje


Ivanjica 146.263.000 4.564 22.478 19,7 Leskovac 262.378.000 1.823 10.914 7,8 Nova Varoš 11.900.000 710 4.429 2,3 Žitorađa 11.170.000 686 8.727 2,9 Crna Trava 1.017.000 612 1.502 0,8 Bojnik 6.570.000 593 5.703 2,1 Prijepolje 21.131.823 576 4.180 2,4 Bosilegrad 3.821.000 479 3.337 1,3 Raška 11.780.000 477 2.660 1,7 Trgovište 2.204.000 428 2.340 1,6 Prokuplje 17.405.000 399 2.097 1,3 Blace 4.071.800 348 2.453 1,6 Preševo 9.122.000 227 3.264 1,9 Medveđa 2.100.000 204 1.716 0,6 Surdulica 3.960.000 195 1.205 0,7 Vladičin Han 3.730.000 178 1.301 0,9 Novi Pazar 15.745.000 170 1.004 0,7 Vranje 6.411.000 77 341 0,3 Tutin 1.474.405 48 520 0,2 Bujanovac 2.160.000 47 404 0,3 Beograd 3.929.927.651 2.398 6.812 4,6

34

426 Materijal Kod izdataka za materijal ne postoje velika relativna odstupanja: kreću se od 0,7% ukupnih izdataka u Tutinu do 4,4% u Raškoj. Po stanovniku najveći su u Crnoj Travi, 1.924 dinara, a najmanji u Preševu – 156 dinara.

426 Materijal

Iznos izdataka Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih

izdataka Crna Trava 3.196.000 1.924 4.721 2,5 Bosilegrad 10.661.000 1336 9.311 3,7 Raška 30.430.000 1.233 6.872 4,4 Trgovište 5.144.000 1.000 5.461 3,7 Bojnik 8.490.000 767 7.370 2,7 Vladičin Han 15.050.000 719 5.251 3,8 Surdulica 14.080.000 695 4.284 2,6 Medveđa 5.800.000 563 4.739 1,7 Novi Pazar 46.392.500 500 2.959 2,2 Nova Varoš 6.105.000 364 2.272 1,2 Prokuplje 15.129.000 347 1.823 1,1 Blace 3.532.600 302 2.128 1,4 Prijepolje 10.548.520 287 2.087 1,2 Vranje 22.024.000 266 1.173 1,1 Leskovac 32.640.000 227 1.358 1,0 Ivanjica 7.195.000 225 1.106 1,0 Žitorađa 3.570.000 219 2.789 0,9 Tutin 5.647.540 184 1.991 0,7 Bujanovac 7.760.000 167 1.451 1,0 Preševo 6.290.000 156 2.250 1,3 Beograd 1.395.032.760 851 2.418 1,6

43 Upotreba osnovnih sredstava Troškovi upotrebe osnovnih sredstava evidentirani su u tri opštine: Trgovište, Tutin i Vranje, u apsolutno i relativno malim iznosima.

43 Upotreba osnovnih sredstava


Trgovište 150,000 29 159 0.1 Tutin 177,222 6 62 0.0 Vranje 380,000 5 20 0.0

44 Otplata kredita – kamata i prateći troškovi zaduživanja Plaćanje kamate na uzete kredite ima 14 opština i nisu relativno veliki. Najveći su kod Novog Pazara gde učestvuju sa 2% u ukupnim izdacima, dok su kod Beograda oni 2,7%. Međutim, Beograd ima investicione radove koji se finansiraju iz kredita ogromne vrednosti, tako da se i kod

35

Novog Pazara, Leskovca i Vranja (kao najvećih gradova među upoređenim) može očekivati rast udela kamata u ukupnim izdacima, ukoliko krenu u značajnije investicione projekte.

44 Otplata kredita - kamata


izdataka Bojnik 5,143,000 464 4,464 1.7 Novi Pazar 42,262,000 456 2,695 2.0 Prokuplje 16,700,000 383 2,012 1.3 Leskovac 49,500,000 344 2,059 1.5 Medveđa 3,500,000 340 2,859 1.0 Vranje 21,700,000 262 1,155 1.0 Vladičin Han 5,200,000 248 1,814 1.3 Raška 6,102,000 247 1,378 0.9 Priboj 5,304,000 196 1,143 0.9 Tutin 5,800,000 188 2,045 0.8 Ivanjica 5,755,000 180 884 0.8 Nova Varoš 2,530,000 151 942 0.5 Surdulica 2,600,000 128 791 0.5 Žitorađa 1,000,000 61 781 0.3 Bosilegrad 1.716.310 215 1.499 0.0 Prijepolje 0 0 0.0 Blace 0 0 0.0 Kuršumlija 0 0 0.0 Crna Trava 0 0 0.0 Bujanovac 0 0 0.0 Preševo 0 0 0.0 Trgovište 0 0 0.0 Beograd 2,297,550,059 1,402 3,983 2.7

45 Subvencije Relativan značaj subvencija po opštinama se veoma razlikuje i kreće se od 0,5% u Novom Pazaru do 42,1% u Žitorađi. Po stanovniku kreće se od 108 dinara u Novom Pazaru do 15.894 dinara u Crnoj Travi. Uštede na ovoj poziciju su moguće uz adekvatnu javnu raspravu o tome koje su sve subvencije zaista i neophodne i uz racionalno opravdanje njihove neophodnosti.

45 Subvencije


Crna Trava 26,400,000 15,894 38,996 20.9 Žitorađa 161,200,000 9,907 125,938 42.1 Kuršumlija 146,000,000 7,680 54,702 33.5 Blace 75,743,500 6,482 45,629 29.2 Bosilegrad 41.087.772 5.149 35.885 14,2 Preševo 195,269,707 4,857 69,864 41.5 Medveđa 44,000,000 4,272 35,948 13.0 Raška 87,720,600 3,554 19,810 12.7

36

Priboj 94,700,000 3,491 20,405 16.8 Vladičin Han 71,050,000 3,393 24,791 17.8 Ivanjica 91,080,000 2,842 13,997 12.3 Surdulica 57,312,000 2,828 17,436 10.6 Bojnik 21,000,000 1,897 18,229 6.8 Leskovac 206,750,000 1,436 8,600 6.1 Trgovište 6,737,000 1,309 7,152 4.8 Bujanovac 57,000,000 1,227 10,658 7.4 Tutin 36,100,339 1,173 12,729 4.7 Nova Varoš 18,200,000 1,086 6,773 3.6 Prokuplje 41,093,000 942 4,951 3.1 Prijepolje 22,951,063 625 4,540 2.6 Vranje 46,136,000 557 2,456 2.2 Novi Pazar 10,000,000 108 638 0.5 Bosilegrad 0 0 0 0 Beograd 12,027,650,250 7,338 20,849 14.2

46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti u nekim opštinama nisu predviđeni dok se u onim u kojim jesu kreću u rasponu od 0,9% ukupnih izdataka u opštini Blace do 20,3% u Prokuplju. Pošto u većini gradova i opština transferi imaju relativno značajan udeo i ovde postoji mogućnost manje potrošnje i/ili efikasnije potrošnje uz odgovarajuću stručnu i javnu raspravu o njihovoj neophodnosti i značaju.

46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti


izdataka

Prokuplje 268,852,000 6,162 32,392 20.3 Nova Varoš 91,390,000 5,454 34,012 17.9 Prijepolje 163,234,460 4,446 32,292 18.5 Bosilegrad 32.519.397 4.076 28.401 11,2 Ivanjica 110,762,000 3,456 17,022 14.9 Bujanovac 145,825,500 3,139 27,267 18.8 Bojnik 30,786,996 2,780 26,725 9.9 Raška 63,205,500 2,561 14,274 9.1 Medveđa 26,000,000 2,524 21,242 7.7 Tutin 74,622,620 2,425 26,313 9.7 Vladičin Han 45,500,000 2,173 15,876 11.4 Leskovac 310,750,000 2,159 12,926 9.2 Crna Trava 3,400,000 2,047 5,022 2.7 Surdulica 40,750,000 2,011 12,397 7.5 Novi Pazar 178,154,000 1,920 11,361 8.4 Vranje 131,820,000 1,592 7,018 6.4 Priboj 27,695,643 1,021 5,968 4.9 Preševo 25,212,000 627 9,020 5.4 Trgovište 1,698,000 330 1,803 1.2 Blace 2,322,500 199 1,399 0.9 Kuršumlija 0 0 0 0

37

Žitorađa 0 0 0 0 Bosilegrad 0 0 0 0 Beograd 5,553,112,003 3,388 9,626 6.6

47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta Kada je u pitanju socijalna pomoć pravilnost je da su bogatije opštine u mogućnosti da vode aktivniju socijalnu politiku jer raspolažu sa većim sredstvima. Među odabranim opštinama samo Bojnik ima veće izdatke za socijalnu zaštitu od Beograda (2.081 prema 2.023 dinara), a samo četiri opštine (Bojnik, Žitorađa, Blace i Kuršumlija) imaju veći relativan udeo naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta u ukupnim izdacima od Beograda. S obzirom na činjenicu da se politika socijalne zaštite mnogo više sprovodi kroz republički budžet, na lokalnom nivou bi socijalna zaštita trebalo da predstavlja samo korekciju nepravilnosti ili lošeg ciljanja iz republičkih izvora.

47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta


izdataka Bojnik 23,041,000 2,081 20,001 7.4 Bosilegrad 11.424.000 1.432 9.977 3,9 Medveđa 13,250,000 1,286 10,825 3.9 Žitorađa 19,650,000 1,208 15,352 5.1 Crna Trava 2,000,000 1,204 2,954 1.6 Kuršumlija 21,045,000 1,107 7,885 4.8 Blace 12,769,900 1,093 7,693 4.9 Trgovište 4,562,000 887 4,843 3.3 Surdulica 17,250,000 851 5,248 3.2 Priboj 18,895,000 697 4,071 3.3 Nova Varoš 10,460,000 624 3,893 2.0 Raška 12,700,000 515 2,868 1.8 Ivanjica 12,509,000 390 1,922 1.7 Vranje 30,100,000 364 1,603 1.5 Bujanovac 16,500,000 355 3,085 2.1 Prokuplje 14,715,000 337 1,773 1.1 Novi Pazar 22,308,000 240 1,423 1.0 Prijepolje 7,500,000 204 1,484 0.8 Leskovac 26,600,000 185 1,106 0.8 Preševo 6,880,000 171 2,462 1.5 Vladičin Han 2,000,000 96 698 0.5 Tutin 550,790 18 194 0.1 Bosilegrad 0 0 0 0 Beograd 3,316,343,164 2,023 5,749 3.9

48 Dotacije, naknade štete i slično U ovoj kategoriji izdataka, mada nema preterano veliki značaj u ukupnim izdacima, nalazi se dosta interesantnih namena u potrošnji, pa smo je prvo predstavili objedinjeno, a zatim u detaljima. Za opštinu Kuršumlija izdaci za ovu poziciju i za budžetske rezerve dati su objedinjeno kod pozicije rezervi.

38

Prvo što se može primetiti jeste da je potrošnja po stanovniku veća skoro kod svih opština u odnosu na Beograd, dok je relativan udeo veći kod svih. Kada uzmemo u obzir prethodno poređenje naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta, relativnu potrošnju i udele u ukupnim izdacima dolazimo do logičnog pitanja: može li se uštedama na ovoj poziciji povećati iznos socijalne zaštite? Da bi se na ovo pitanje odgovorilo potvrdno neophodno je poznavanje lokalnih specifičnosti i šta se sve dotira, kao i kakva se sve šteta nadoknađuje.

48 Dotacije, naknade štete i slično


Crna Trava 4,490,000 2,703 6,632 3.6 Surdulica 45,565,000 2,248 13,862 8.4 Bosilegrad 32.519.397 2.192 15.276 6,0 Nova Varoš 32,940,000 1,966 12,259 6.4 Trgovište 10,020,000 1,948 10,637 7.2 Medveđa 19,240,000 1,868 15,719 5.7 Priboj 41,733,365 1,538 8,992 7.4 Prijepolje 53,206,921 1,449 10,526 6.0 Novi Pazar 129,348,000 1,394 8,249 6.1 Ivanjica 38,846,000 1,212 5,970 5.2 Vranje 98,471,000 1,190 5,243 4.8 Bujanovac 51,273,500 1,104 9,587 6.6 Raška 24,900,000 1,009 5,623 3.6 Prokuplje 43,483,000 997 5,239 3.3 Tutin 29,904,850 972 10,545 3.9 Vladičin Han 18,850,000 900 6,577 4.7 Bojnik 8,592,500 776 7,459 2.8 Žitorađa 12,213,850 751 9,542 3.2 Blace 8,536,565 730 5,143 3.3 Leskovac 100,525,000 698 4,182 3.0 Preševo 11,978,000 298 4,286 2.5 Bosilegrad 0 0 0 0 Beograd 1,203,775,394 734 2,087 1.4

481 Dotacije nevladinim organizacijama Kada se uđe u detaljnije podatke, vidi se finansiranje političkih partija ima značajan udeo u ovoj poziciji. U odnosu na Beograd sve opštine imaju relativno veći udeo ovih izdataka u ukupnim, a po stanovniku ovaj pokazatelj ima veći u odnosu na Beograd većina opština i gradova. Najveći relativan značaj ovi izdaci imaju u Surdulici, Novoj Varoši, Bujanovcu i Novom Pazaru. Većina opština detaljno prikazuje koje se nevladine organizacije iz opštinskih budžeta finansiraju, i u kom iznosu, tako da je potrebna javna rasprava na lokalnom nivou na kojoj bi se razmotrilo

39

da li je potrošnja u ove namene optimalna i da li se isti novac može bolje iskoristiti upotrebom u druge svrhe.

481 Dotacije nevladinim organizacijama


izdataka

Crna Trava 4,040,000 2,432 5,968 3.2 Surdulica 39,145,000 1,932 11,909 7.2 Nova Varoš 29,980,000 1,789 11,157 5.9 Bosilegrad 13.925.851 1.745 12.162 4,8 Medveđa 15,140,000 1,470 12,369 4.5 Novi Pazar 104,500,000 1,126 6,664 4.9 Vranje 90,241,000 1,090 4,804 4.4 Bujanovac 45,375,000 977 8,484 5.9 Raška 22,200,000 900 5,014 3.2 Ivanjica 25,851,000 807 3,973 3.5 Blace 7,311,965 626 4,405 2.8 Trgovište 2,997,000 583 3,182 2.2 Prijepolje 20,551,853 560 4,066 2.3 Žitorađa 8,763,850 539 6,847 2.3 Leskovac 73,350,000 510 3,051 2.2 Prokuplje 21,833,000 500 2,630 1.6 Vladičin Han 8,150,000 389 2,844 2.0 Bojnik 3,518,000 318 3,054 1.1 Preševo 9,978,000 248 3,570 2.1 Tutin 0 0 0 0.0 Bosilegrad 0 0 0 0.0 Beograd 834,575,786 509 1,447 1.0

482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom Ova pozicija ima relativno zanemarljiv značaj kod većine lokalnih organa vlasti, što važi i za ostale na poziciji 48.

482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom


izdataka Bosilegrad 2.931.270 367 2.560 1,0 Tutin 10,520,000 342 3,709 1.4 Crna Trava 300,000 181 443 0.2 Vladičin Han 3,450,000 165 1,204 0.9 Medveđa 1,600,000 155 1,307 0.5 Bojnik 1,074,500 97 933 0.3 Trgovište 357,000 69 379 0.3 Nova Varoš 1,060,000 63 394 0.2

40

Prokuplje 2,750,000 63 331 0.2 Ivanjica 1,975,000 62 304 0.3 Vranje 4,570,000 55 243 0.2 Leskovac 7,175,000 50 298 0.2 Prijepolje 1,322,980 36 262 0.1 Raška 850,000 34 192 0.1 Blace 282,600 24 170 0.1 Surdulica 465,000 23 141 0.1 Žitorađa 350,000 22 273 0.1 Novi Pazar 1,694,000 18 108 0.1 Bujanovac 348,500 8 65 0.0 Kuršumlija 0 0 0 0.0 Preševo 0 0 0 0.0 Bosilegrad 0 0 0 0.0 Beograd 224,660,000 137 389 0

483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela

483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela


Trgovište 6,619,000 1,286 7,027 4.8 Prokuplje 18,900,000 433 2,277 1.4 Vladičin Han 7,250,000 346 2,530 1.8 Surdulica 5,355,000 264 1,629 1.0 Ivanjica 8,020,000 250 1,233 1.1 Žitorađa 3,100,000 191 2,422 0.8 Bojnik 2,000,000 181 1,736 0.6 Leskovac 19,200,000 133 799 0.6 Novi Pazar 12,154,000 131 775 0.6 Bujanovac 5,050,000 109 944 0.7 Nova Varoš 1,800,000 107 670 0.4 Crna Trava 150,000 90 222 0.1 Beograd 111,905,000 68 194 0.1 Bosilegrad 483.000 61 422 0,2 Raška 1,250,000 51 282 0.2 Preševo 2,000,000 50 716 0.4 Vranje 3,660,000 44 195 0.2 Prijepolje 1,332,088 36 264 0.2 Tutin 784,850 26 277 0.1 Blace 294,000 25 177 0.1 Medveđa 0 0 0 0 Bosilegrad 0 0 0 0

41

484 Naknada štete od elementarnih nepogoda Izdaci za naknadu štete od elementarnih nepogoda ne pojavljuju se kod dosta opština, a u onim kod kojih se pojavljuju u šest slučajeva je planiran veći apsolutni iznos od Beograda, mada je i u Beogradu planirana simbolična vrednost od pola miliona dinara.

484 Naknada štete od elementarnih nepogoda

Iznos izdataka Po stanovniku Po zaposlenom U % ukupnih izdataka Prijepolje 15,000,000 409 2,967 1.7 Medveđa 2,500,000 243 2,042 0.7 Tutin 4,600,000 149 1,622 0.6 Novi Pazar 10,000,000 108 638 0.5 Ivanjica 3,000,000 94 461 0.4 Blace 648,000 55 390 0.3 Bosilegrad 150.387 19 131 0,1 Raška 400,000 16 90 0.1 Bujanovac 500,000 11 93 0.1 Nova Varoš 100,000 6 37 0.0 Trgovište 30,000 6 32 0.0 Surdulica 100,000 5 30 0.0 Prokuplje 0 0 0 0 Žitorađa 0 0 0 0 Bojnik 0 0 0 0 Leskovac 0 0 0 0 Crna Trava 0 0 0 0 Vladičin Han 0 0 0 0 Vranje 0 0 0 0 Preševo 0 0 0 0 Bosilegrad 0 0 0 0 Beograd 500,000 0 1 0.0

485 Naknada štete Većina opština nije planirala naknadu štete , a relativno velika vrednost ove pozicije je predviđena u Tutinu i Prijepolju.

485 Naknada štete


Tutin 14,000,000 455 4,937 1.8 Prijepolje 15,000,000 409 2,967 1.7 Bojnik 2,000,000 181 1,736 0.6 Surdulica 500,000 25 152 0.1 Novi Pazar 1,000,000 11 64 0.0 Raška 200,000 8 45 0.0 Leskovac 800,000 6 33 0.0

42

Trgovište 17,000 3 18 0.0 Nova Varoš 0 0 0 0.0 Ivanjica 0 0 0 0.0 Blace 0 0 0 0.0 Prokuplje 0 0 0 0.0 Žitorađa 0 0 0 0.0 Medveđa 0 0 0 0.0 Crna Trava 0 0 0 0.0 Vladičin Han 0 0 0 0.0 Vranje 0 0 0 0.0 Bujanovac 0 0 0 0.0 Preševo 0 0 0 0.0 Bosilegrad 0 0 0 0.0 Beograd 32,134,608 20 56 0.0

49 Sredstva rezerve Planiranje sredstava rezervi zavisi od očekivanja mogućih razloga za šta su potrebne, poput elementarnih nepogoda, plaćanja kazni i slično, ali je njihov udeo relativno mali u svim opštinskim budžetima uz najveći udeo od 2% u ukupnim izdacima kod Crne Trave i Surdulice.

49 Sredstva rezerve


Kuršumlija (48+49) 49.347.000 2.596 18.489 11,3 Crna Trava 2.532.000 1.524 3.740 2,0 Surdulica 10.800.000 533 3.286 2,0 Prijepolje 17.290.623 471 3.420 2,0 Nova Varoš 7.000.000 418 2.605 1,4 Blace 4.746.881 406 2.860 1,8 Priboj 10.500.000 387 2.262 1,9 Vladičin Han 7.800.000 373 2.722 2,0 Vranje 30.000.000 362 1.597 1,4 Bosilegrad 2.300.000 288 2.009 0,8 Raška 6.919.879 280 1.563 1,0 Bojnik 3.000.000 271 2.604 1,0 Ivanjica 8.000.000 250 1.229 1,1 Medveđa 2.500.000 243 2.042 0,7 Bujanovac 9.500.000 205 1.776 1,2 Žitorađa 3.011.350 185 2.353 0,8 Leskovac 20.000.000 139 832 0,6 Tutin 4.200.000 136 1.481 0,5 Preševo 5.040.000 125 1.803 1,1 Prokuplje 5.000.000 115 602 0,4 Novi Pazar 9.500.000 102 606 0,4

Beograd 420.000.000 256 728 0,5

43

51 Izdaci za nabavku nefinansijske imovine Kapitalni izdaci su najvažniji u pogledu budućih mogućnosti za razvoj opština. Među analiziranim opštinama samo Tutin ima veći udeo izdataka za nabavku nefinansijske imovine od Beograda, dok po stanovniku veću potrošnju za 2012. godinu je planirala opština Crna Trava. Ipak, da bi se procenjivalo da li je planirana vrednost potrošnje i neophodna i najefikasnija, potreban je uvid u detaljne podatke i obrazloženja zašto se baš u određene namene i svrhe ulaže. Osim opštinskih budžeta, u investicione projekte ulažu i javna preduzeća (Putevi Srbije, EPS, Telekom...) i republički budžet, pa bi konsolidacija javne potrošnje na nivou opština dala drugačiju sliku od pojedinačnog posmatranja opštinskih budžeta. Činjenica je da je šest opština planiralo iznose manje od 10 miliona dinara, sa potrošnjom po stanovniku manjom od 1.000 dinara, i sa udelom manjim od 5% u ukupnim izdacima.

51 Izdaci za nabavku nefinansijske imovine


Crna Trava 33.192.000 19.983 49.028 26,3 Tutin 357.378.846 11.615 126.015 46,7 Prokuplje 400.335.000 9.175 48.233 30,2 Nova Varoš 121.250.000 7.235 45.125 23,7 Vranje 487.666.000 5.891 25.963 23,5 Prijepolje 182.450.788 4.969 36.093 20,7 Raška 113.600.000 4.603 25.655 16,4 Medveđa 47.000.000 4.563 38.399 13,9 Leskovac 618.203.000 4.294 25.716 18,3 Priboj 108.381.450 3.995 23.353 19,2 Bujanovac 177.110.000 3.813 33.117 22,9 Bojnik 39.770.000 3.592 34.523 12,8 Novi Pazar 325.183.500 3.505 20.737 15,3 Blace 40.427.500 3.459 24.354 15,6 Ivanjica 79.505.000 2.481 12.218 10,7 Surdulica 30.210.000 1.491 9.191 5,6 Žitorađa 9.810.000 603 7.664 2,6 Vladičin Han 9.000.000 430 3.140 2,3 Kuršumlija 8.064.000 424 3.021 1,8 Bosilegrad 3.347.900 420 2.924 1,2 Trgovište 1.366.000 266 1.450 1,0 Preševo 2.888.000 72 1.033 0,6 Beograd 30.118.290.435 18.375 52.207 35,6

44

54 Kupovina zemljišta Izdatke za kupovinu zemljišta planiralo je jedanaest opština, ali su, izuzev kod Medveđe, relativno male vrednosti po stanovniku i udelu u ukupnim izdacima.

54 Kupovina zemljišta


Medveđa 17.000.000 1.650 13.889 5,0 Vladičin Han 9.645.000 461 3.365 2,4 Novi Pazar 30.000.000 323 1.913 1,4 Leskovac 38.000.000 264 1.581 1,1 Vranje 20.350.000 246 1.083 1,0 Prokuplje 9.000.000 206 1.084 0,7 Nova Varoš 3.000.000 179 1.116 0,6 Blace 1.042.000 89 628 0,4 Raška 1.000.000 41 226 0,1 Surdulica 700.000 35 213 0,1 Bosilegrad 100.000 13 87 0,0 Beograd 2.306.850.706 1.407 3.999 2,7

61 Otplata glavnice Izdatke za otplatu glavnice planiralo je dvanaest opština i gradova. U slučaju Novog Pazara oni prelaze 10% ukupnih izdataka, a u odnosu na Beograd relativno veći udeo otplate glavnice imaju i Medveđa, Bojnik i Leskovac. Ovim podacima treba dodati troškove zaduživanja i plaćanja kamate (pozicija 44) kako bi se stekao uvid u ukupna relativna izdvajanja na ime dugova. Plaćanja kamate ne prelaze 2% ukupnih izdataka kod svih opština, tako da bitno menjaju sliku u odnosu na prikazane podatke u tabeli, ali upućuju na ukupne izdatke od oko tri do šest procenata kod većine opština i gradova.

61 Otplata glavnice


Novi Pazar 240.000.000 2.587 15.305 11,3 Medveđa 20.000.000 1.942 16.340 5,9 Bojnik 13.230.000 1.195 11.484 4,3 Leskovac 140.500.000 976 5.844 4,2 Nova Varoš 14.650.000 874 5.452 2,9 Vranje 66.000.000 797 3.514 3,2 Raška 18.500.000 750 4.178 2,7 Prokuplje 30.000.000 688 3.614 2,3 Ivanjica 21.109.000 659 3.244 2,8 Priboj 14.456.000 533 3.115 2,6 Tutin 16.000.000 520 5.642 2,1 Žitorađa 3.000.000 184 2.344 0,8 Beograd 2.916.196.344 1.779 5.055 3,4

45

Zaključak Priloženi skup od više desetina tabela ima za cilj da pruži uporedive podatke o primanjima i izdacima opština na dvostruko relativan način, po stanovniku i po zaposlenom, i prema udelima u ukupnim primanjima i izdacima. Sledeći korak je da oni koji u opštinama donose odluke o izvorima prihoda i o rashodima steknu uvid kako njihovi budžeti stoje u odnosu na uporedive budžete drugih opština. Iz ovog uvida bi dalje trebalo da prepoznaju kako je, i gde je moguće povećati i poboljšati naplatu poreza, a gde je moguće rasteretiti privredu, sa jedne strane, i da prepoznaju mogućnosti za bolje planiranje i strukturiranje troškova sa druge strane. Dodavanje budžeta grada Beograda pomoglo je da se primete ekstremi u potrošnji: za koje je namene ona premala, a za koje prevelika, kako bi se na osnovu toga pažljivije pristupilo analizi svih pojedinačnih vidova potrošnje.

46

3. Analiza pojedinačnih budžeta i finansijska analiza privrede po opštinama, sa preporukama U prvom odljeku analize za svaku opštinu su predstavljeni budžeti opština i gradova koje smo sakupili za period od 2009. do 2012. godine. Prikupljen materijal je daleko od idealnog za analizu, jer se kreće u rasponu od svih budžeta i završnih računa za 2009. i 2010. godinu koje su obezbedile neke opštine, do toga da za određene opštine ne postoji ni jedan budžet. Podaci u svim tabelama su u milionima dinara. Za ozbiljniju analizu su bili potrebni i budžeti za 2008. godinu kako bi se saznala dubina pada primanja i izdataka opštinskih budžeta u 2009. godini, i da li su u 2012. godini opštine realno nadmašile potrošnju iz 2008. godine. Sve opštine su se našle u sličnim problemima, samo sa različitim intenzitetom, kada je vlada Srbije odlučila da u aranžmanu sa MMF-om smanji vrednost transfera lokalnim organima vlasti. Opštine su se našle u iznudici da traže nove izvore prihoda, te su povećale iznose firmarina, direktno utičući na smanjivanje broja malih firmi, pa time i pad broja zaposlenih. Ova tema je malo šire obrazložena kod budžeta opštine Bosilegrad. Osim nabrajanja osnovnih podataka o broju stanovnika i zaposlenih u ovom delu su prikazani budžeti gradova i opština koji su nam bili dostupni. U prethodnom delu analize poređenja opština po primanjima i izdacima po stanovniku i po zaposlenom, kao i udeli u ukupnim primanjima i izdacima, poslužili su nam da steknemo uvid u odstupanja i nelogičnosti pojedinih opština u odnosu na prosečne vrednosti. Sada su nam podaci po opštinama poslužili da sagledamo strukturu i dinamiku potrošnje koja bi trebalo da bude osnova za javnu raspravu, da li su prihodi i oporezivanje privrede veliki ili mali, što važi i za potrošnju. Poznavanje lokalnih prilika u svakoj od opština je preduslov da svi prikazani milioni dinara dobiju pravi i puni smisao. Mogućnost zahvatanja sredstava za zadovoljavanje javnih potreba, zavisi od stepena razvijenosti grada, odnosnoopštine. S obzirom da je država garant obezbeđenja sredstava za neophodno funkcionisanje lokalne samouprave, nedostajuća sredstva za funkcionisanje obezbeđuju se putem transfera. S tim u vezi, prihodi se dele na izvorne prihode, ustupljene prihode I transfere, namenske ili nenamenske.

47

Izvorni prihodi su prihodi čiju stopu, odnosno način i merila za utvrđivanje visine iznosa, utvrđuje jedinica lokalne samouprave, pri čemu se zakonom može ograničiti visina poreske stope, odnosno utvrditi najviši i najniži iznos naknade, odnosno takse. O tome je napred bilo više reči. Ustupljeni prihodi su oni prihodi čija se osnovica i stopa, odnosno način i merila za utvrđivanje visine iznosa utvrđuju zakonom, a prihod ostvaren na teritoriji jedinice lokalne samouprave se ustupa u celini ili delimično toj jedinici lokalne samouprave. Ukupan nenamenski transfer je zbir transfera za ujednačavanje, opšteg, kompenzacionog i transfera solidarnosti. Transfer za ujednačavanje deo ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje jedinicama lokalne samouprave čiji su prihodi po glavi stanovnika po osnovu ustupljenih poreza ispod određenog procenta proseka opština (bez gradova), Opšti transfer deo ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje svim jedinicama lokalne samouprave prema kriterijumima utvrđenim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Broj stanovnika je kriterijum koji sa 65% učestvuje u određivanju visine ovog transfera. Značajan kriterijum je površina jedinice lokalne samouprave, broj odeljenja I broj objekata u osnovnom obrazovanju, broj dece obuhvaćene neposrednom dečijom zaštitom I broj objekata dečije zaštite, kao I broj odeljenja I objekata u srednjem obrazovanju. Kompenzacioni transfer deo ukupnog nenamenskog transfera kojim se nadomešta deo izgubljenih prihoda, koji nastaje po osnovu promene republičkih poreskih propisa. Transfer solidarnosti deo ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje svim jedinicama lokalne samouprave, izuzev grada Beograda, na osnovu stepena razvijenosti. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. Ukoliko se koristi za finansiranje izdataka u okviru određene funkcije, u pitanju je funkcionalni transfer, za razliku od transfera koji se dodeljuje namenski za finansiranje određenih izdataka. Podaci koji se daju u analizi doprineće lakšem praćenje visine dodeljenih transfera. U drugom odeljku studije po opštinama je izvršena analiza strukture privrede i finansijskih performansi privrede. Pokazatelji strukture4 i finansijske performanse privrede (informacije o privrednim subjektima na određenoj teritoriji koji posluju sa pozitivnim odnosno negativnim finansijskim rezultatom i sl.) kao i pokazatelji zaduženosti i nelikvidnosti privrede koji, posmatrano zajedno, prikazuju dostignuti nivo regionalnog razvoja određene teritorije,

4 Termin struktura privrede je preuzet iz metodologije Agencije za privredne registre Republike Srbije razvijene sa ciljem da se prate mere i podsticaji regionalnog razvoja. Prema ovoj metodologiji struktura privrede predstavlja odnos broja privrednih društava i preduzetnika.

48

analizirani su sa ciljem da se donosiocima odluka (internim i eksternim) omogući pravilnije sagledavanje implikacija u kretanjima privrede na budžetske projekcije, kao i za donošenje razvojnih mera. U analizi je korišćen komparativni pristup, a kao benčmark su koriščeni proseci na nivou Republike Srbije (podaci se odnose na 2010. godinu) i skupa opština obuhvaćenih projektom – OOP5 (takođe za 2010. godinu). Na taj način su se pokušala identifikovati kako pozitivna, tako i negativna odstupanja kod pojedinih opština. Razdvajanje privrednih subjekata na privredna društva i preduzetnike omogućava sagledavanje njihovih individualnih performansi i pomaže donosiocima odluka da i na tom pojedinačnom nivou artikulišu mere za unapređenje njihove likvidnosti, solventnosti6 i profitabilnosti.

Sagledavanje stanja likvidnosti pomoću pokazatelja kojima je ona merena u ovoj studiji7 treba da omogući donosiocima odluka sliku o potrebi preduzimanja mera koje će omogućiti ubrzanje procesa restruktuiranja i stečaja. Salgedavanje profitabilnosti kao krajnje mere uspešnosti je rađeno i iz aspekta efikasnosti upravljanja troškovima, efikasnosti korišćenja angažovanih sredstava, kao i uticaja strukture kapitala. Na taj način, uz jedan komparativni pristup, se pomaže donosiocu odluka da kreira mere za podsticanje pojedinih pokretača vrednosti što bi u krajnosti vodilo u stvaranje dodate vrednosti i za lokalnu samoupravu kao celinu. U tabelama koje predstavljaju profitabilnost, stopa neto dobitka se računa kao odnos neto dobitka i poslovnih prihoda; stopa prinosa na vlasnički kapital je računata kao odnos neto dobitka i sopstvenog kapitala; dok je stopa prinosa na imovinu računata kao odnos neto dobitka i ukupnih sredstava. Hronični nedostatak kapitala i to onog najsigurnijeg – sopstvenog, je karakteristika manje-više svih opština obuhvaćenih studijom, i komparativni pristup će omogućiti donosiocu odluka da pravilnije definiše prioritete po ovom pitanju. Za izvođenje zaključaka u ovom delu studije se koristila Baza podataka Mape Registra, koja se vodi i ažurira u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju (Sl. Glasnik RS, br. 51/09 i 30/10).

U trećem odeljku smo dali naše predloge i sugestije za pripremu budžeta za 2013. godinu. Proračune prihoda smo uradili konzervativno, da budu nominalno i realno niži nego u 2012. godini, a svaki višak iznad ovog pristupa značio bi više sredstava za lokalnu potrošnju u toj ili nekoj narednoj godini. Rashode smo smanjivali ili povećavali u skladu sa izvršenom analizom u drugom delu o potrošnji po stanovniku i po namenama. S obzirom na činjenicu da će kod svih opština izvršenje budžeta u 2012. godini odstupati od zvanično usvojenih krajem prošle godine predložene vrednosti za 2013. godinu su proizvoljno procenjene i ne predstavljaju rezultat preciznih kriterijuma za njihov obračun. Za svaku opštinu prvo navodimo preporuke, ukoliko ih ima, iz uporedne analize, a zatim prilažemo predlog budžeta uz osnovne komentare.

5Unastavkućemo koristiti ovu skraćenicu prilikom analize performansi pojedinih opština kao i u našim zaključnim razmatranjima. 6 Solventnost je merena kao odnos vlasničkog kapitala i ukupne imovine. 7 Likvidnost je merena brojem dana nelikvidnosti privrednih subjekata na osnovu četiri razreda: do 30 dana, 31 – 60 dana, 61 – 180, i preko 180 dana.

49

Na taj način smo prikazali, krajnje jednostavno, mogućnosti da se promeni struktura primanja i izdataka na način da se deo sredstava oslobodi i namenski izdvoji za neki značajan ekonomski projekat, od podsticanja formiranja firmi do javnih infrastrukturnih izdataka. Analizirane opštine su heterogene u većini ekonomskih i neekonomskih parametara, pa su i mogućnosti da se budžetskim promenama pokrene razvoj različite. Razlikuju se prema stepenu zaduženosti pa one najzaduženije moraju da započnu proces konsolidacije dugova, dok većina malih kredite ne može ni da dobije. Razlikuju se i prema mogućnostima za uštede koje su kod većine moguće, ali ima i opština kod kojih takvo rešenje nismo našli, osim da bude nepopularno i bolno. U poslednjoj tabeli kod opštine Surdulica prikazali smo odnose u potrošnji po različitim namenama. Ovakva analiza, za odabrane odnose u primanjima i izdacima predstavljala bi dodatnu obimnu studiju koja bi nas, poput potrošnje po stanovniku i udela u ukupnoj potrošnji, dovela do niza dodatnih informacija i nelogičnosti.

50

3.1. Opština Priboj Osnovni podaci Opština Priboj je prema popisu stanovništva imala 27.127 stanovnika na dan popisa, a sada, s obzirom na kretanje broja rođenih i umrlih, ima malo manje od 27 hiljada. Radi se o opštini sa relativno malim brojem stanovnika, negativnim natalitetom i prosečnom gustinom naseljenosti skoro upola manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je, kao i prosečne zarade, značajno ispod prosečnih podataka za Srbiju. Stoga su i budžetske mogućnosti opštine relativno skromne i zavisne od transfera iz republičkog budžeta, što je slučaj sa svim analiziranim gradovima i opštinama. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za četvrtinu, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Po strukturi, zaposlenih najviše ima u prerađivačkom sektoru (32,4%) i u preduzetničkom (24,8%), a u zbiru sa još 24% u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju dolazimo do četiri petine ukupnog broja zaposlenih lica. Opštinu Priboj čini gradsko naselje Priboj sa 14.015 lica i 32 sela sa 13.202 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 2.201 lice. Broj domaćinstava je bio 8.920 (3 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 11.787. BUDŽET Za Priboj smo prikupili samo osnovne podatke o budžetu za 2012. godinu. Planiran je u vrednosti od 564,5 miliona dinara i više od polovine sredstava (52,4%) se očekuje od transfera drugih nivoa vlasti. Trećina prihoda je planirana iz poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke tako da svi ostali izvori učestvuju sa manje od 15%, uključujući i prihode od privatizacije u vrednosti od 3,5 miliona dinara. U rashodima najveći udeo imaju troškovi zaposlenih (27,8%), subvencije (16,8%), i tekući troškovi (stavka 42 – 15,2%). Kamate (0,9%) i otplata glavnice (2,6%) učestvuju sa 3,5% u ukupnim planiranim izdacima za 2012. godinu. STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Priboj imamo u 2011. godini 115 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 12,65%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, kao i na nivou opština obuhvaćenih projektom – OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 794 preduzetnika što je učešće od 87,35%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2010. godini u opštini Priboj je bilo 120 aktivnih privrednih društava i učestvovali su u strukturi privrede sa 12,92%, dok je aktivnih

51

preduzetnika bilo 809 ili 87,08%. Vidimo da je došlo do pada i u broju aktivnih privrednih društava i u broju aktivnih preduzetnika u 2011. u odnosu na 2010. godinu i to u broju aktivnih privrednih društava za 5 ili 4,17%, i u broju aktivnih preduzetnika za 15 ili 1,85%. Trend pada u prethodno posmatranom periodu je karakteristika i na nivou cele zemlje, gde se broj aktivnih privrednih društava smanjio za 5,06%, a preduzetnika za 1,32%. U istom periodu je na nivou OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,96%, ali u isto vreme ovde imamo rast broja aktivnih preduzetnika za 14,66% Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 2,498 lica u 2010. godini - njih 88,84% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 76,30%, a preduzetnici sa 23,70%.

Likvidnost

Što se tiče privrednih društava, u 2011. godini je došlo do neznatnog poboljšanja likvidnosti. Smanjen je broj privrednih društava koja su nelikvidna preko 180 dana za 20%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo skoro identično kretanje, smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje je još veće i ono iznosi 31,40%. Međutim, kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 17,38% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,39 0,34 0,31 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,13 0,13 0,15 0,25 0,26 Racio solventnosti za privredna društva je ispod granice elementarnih pravila finansiranja koja iznosi 0,50 i u celom posmatranom periodu je niži od istog prosečnog pokazatelja na nivou Srbije i OOP u poslednjem periodu. Sve ovo nas upućuje na činjenicu da je ovaj sektor privrede posmatran globalno na teritoriji opštine Priboj izložen dugoročnim finansijskim rizicima. Izloženost rizicima je utoliko veća ako imamo u vidu niske, a u 2009. i negativan prinos na kapital. Svakako da bi bilo potrebno razmisiti o privlačenju dodatnog kapitala, ako ne sopstvenog, onda bar dugoročnog pozajmljenog kapitala. Kod preduzetnika je situacija bolja jer i pored nižih racia solventnosti od privrednih društava, preduzetnici ostvaruju solidne prinose na vlasnički kapital. Iz tabele vidimo da je taj prinos znatno veći od proseka za Republiku Srbiju i proseka za OOP. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 3,76% -6,11% 0,46% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva 4,05% -5,67% 0,49% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu– privredna 1,57% -1,95% 0,15% -0,96% -2,01%

52

društva Stopa neto dobitka – preduzetnici 0,64% 1,10% 1,02% 0,89% 1,32% Stopa prinosa na vlasnički kapital – preduzetnici 10,56% 17,42% 18,61% 7,16% 10,27%

Stopa prinosa na imovinu– preduzetnici 1,43% 2,34% 2,76% 1,76% 2,73%

Iz prethodne tabele vidimo da su preduzetnici na teritoriji Priboja profitabilniji od privrednih društava, ali i da imaju bolje performanse od prosečnih ostvarenja preduzetnika u Srbiji. U odnosu na OOP imaju neznatno nižu stopu neto dobitka i neznatno veći prinos na imovinu, dok kao što smo prethodno spomenuli, imaju znatno veći prinos na vlasnički kapital - 18,61% naspram 10,27%. Za utehu privrednim društvima ostaje činjenica da su u 2010. godini ostvarili bolje performanse od proseka na nivou Srbije i OOP, gde kod privrednih društava imamo negativne pokazatelje. PREPORUKE Za Priboj nemamo detaljne podatke o budžetu za 2012. godinu, kako bi smo sugerisali promene u potrošnji. 3.2. Opština Nova Varoš Osnovni podaci Opština Nova Varoš je prema popisu stanovništva imala 16.758 stanovnika na dan popisa, a sada, s obzirom na kretanje broja rođenih i umrlih, ima oko 16,5 hiljada. Radi se o opštini sa relativno malim brojem stanovnika, negativnim natalitetom i prosečnom gustinom naseljenosti skoro trostruko manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva, kao i prosečne zarade značajno su ispod prosečnih podataka za Srbiju. Stoga su i budžetske mogućnosti opštine relativno skromne i zavisne od transfera iz republičkog budžeta. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 13,6%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. U strukturi zaposlenih najviše ima u preduzetničkom (29,9%), i u prerađivačkom sektoru (25,9%), a u zbiru sa još 26,6% u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju dolazimo do preko četiri petine od ukupnog broja zaposlenih lica. Opštinu Nova Varoš čini gradsko naselje Nova Varoš sa 8.865 lica i 32 sela sa 7.893 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 265 lica. Broj domaćinstava je bio 5.925 (2,8 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 8.344.

53

BUDŽET Za opštinu Nova Varoš prikupili smo sve budžete i završni račun za 2010. godinu. U tabeli su podaci izraženi u milionima dinara i u poslednjoj koloni su indeksi budžeta za 2012. u odnosu na 2009. godinu. Podaci ukazuju na veliki rast primanja i izdataka, ali je to posledica povećanja u 2012. godini, dok su oni stagnirali u 2010. godini. U 2011. godini je bio predviđen značajan rast primanja i izdataka, ali nemamo završni račun da bi potvrdili ovo budžetsko očekivanje. Osim rasta poreza na dohodak, u 2012. godini je predviđen i rast transfera za 50%, što bi u zbiru omogućilo rast izdataka za više od 100 miliona dinara u ovoj godini u odnosu na prethodnu. Skoro polovina ukupnog rasta izdataka (42 miliona dinara) planirana je na poziciji investicija, dok su kod svih ostalih pozicija planirana manja povećanja ili smanjenja.

Iznos prihoda i primanja 2009 2010 zavr 2010 2011 2012

Indeks 2012/2

009 321 Preneti višak iz prethodne godine 0.0 1.0 1.0 0.0 0.0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 86.3 100.5 85.3 95.5 169.0 195.8 712 Porez na fond zarada 0.3 1.0 0.0 0.5 0.5 158.4 713 Porez na Imovinu 20.4 33.8 22.5 32.8 27.6 134.8 714 Porez na dobra i usluge 63.8 15.6 9.8 16.0 13.9 21.8 716 Drugi porezi 35.4 31.0 24.6 35.0 16.0 45.2 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 97.6 103.2 92.7 120.0 180.0 184.5 741 Prihodi od imovine 6.0 66.4 67.1 85.5 90.0 1497.2 742 Prodaja dobara i usluga 1.4 5.5 2.2 4.4 2.3 163.8 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.4 4.2 4.0 9.3 6.6 1575.1 745 Mešoviti neodređeni prihodi 2.9 6.0 2.6 5.0 4.0 136.4 771 Ostali prihodi 0.5 2.3 2.1 2.0 1.5 302.5 921 Prihodi od privatizacije 0.0 1.0 0.6 3.0 0.0

Ukupno Ukupna sredstva 315.1 370.5 313.4 408.9 511.3 162.3

RASHODI 2009 2010 zavr 2010 2011 2012

Indeks 2012/2

009 411 Plate i dodaci zaposlenih 65.4 68.1 68.1 75.1 81.9 125.1 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 12.6 12.2 12.2 13.5 14.7 116.6 413 Naknade u naturi 0.0 0.4 0.4 0.5 0.8 414 Socijalna davanja zaposlenima 2.0 4.5 3.8 3.8 3.7 181.0 415 Naknade za zaposlene 0.4 0.5 0.5 0.5 0.6 148.9 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 5.4 0.0 0.0 2.0 4.3 79.5 417 Poslanički dodatak 0.6 1.2 1.1 2.2 2.2 332.3 41 Ukupno 410 86.5 86.9 86.1 97.5 108.1 125.0

421 Stalni troškovi 16.5 29.1 25.9 29.5 30.6 185.6 422 Troškovi putovanja 1.0 1.7 1.4 1.8 2.5 249.0 423 Usluge po ugovoru 10.5 12.3 10.6 12.0 12.9 123.7 424 Specijalizovane usluge 25.4 35.5 30.6 37.4 37.7 148.3 425 Tekuće popravke i održavanje 6.1 9.2 5.7 10.6 11.9 193.7 426 Materijal 3.3 5.1 4.3 5.7 6.1 184.0

54

42 UKUPNO 420 62.9 92.8 78.5 96.9 101.8 161.9 44 Otplata domaćih kredita 4.7 3.7 3.2 3.0 2.5 53.7 45 Subvencije 17.7 7.0 3.2 6.5 0.0 0.0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 32.6 51.6 44.9 62.7 0.0 0.0

472 Prava iz socijalnog osiguranja 6.2 4.3 4.0 5.4 10.5 167.6 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 6.2 4.3 4.0 5.4 10.5 167.6

481 Dotacije nevladinim organizacijama 20.1 23.3 21.7 26.1 30.0 148.9

482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.3 9.7 9.5 0.8 1.1 329.2

483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 1.8 2.5 0.2 1.5 1.8 98.1 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0.4 0.5 0.5 0.0 0.1 23.0 485 Naknada štete 0.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 48 UKUPNO 480 22.8 36.0 33.7 28.4 32.9 144.5

499 Sredstva rezerve 0.0 0.0 0.0 6.5 7.0 49 UKUPNO 490 0.0 3.4 0.0 6.5 7.0

511 Zgrade i gra|evinski objekti 59.9 59.7 37.9 60.5 106.2 177.3 512 Mašine i oprema 1.0 7.8 3.8 18.3 14.9 1430.6 515 Nematerijalna imovina 0.1 0.1 0.1 0.2 0.2 200.0 51 UKUPNO 510 61.0 67.7 41.8 78.9 121.3 198.6 54 Zemljište 8.4 3.8 1.7 5.0 3.0 35.9

611 Otplata glavnice domaćim kreditorima 13.0 0.0 14.2 15.1 14.7 112.5 61 Otplata glavnice 13.0 0.0 14.2 15.1 14.7 112.5

UKUPNO RASHODI I IZDACI 315.9 371.6 311.4 408.9 511.3 161.9

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Nova Varoš imamo u 2011. godini 82 aktivna privredna društva, što je učešće u strukturi privrede od 15,30%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, kao i na nivou OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 454 preduzetnika, što je učešće od 84,70%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2010. u opštini Nova Varoš je bilo 97 aktivnih privrednih društava i učestvovali su u strukturi privrede sa 17,08%, dok je aktivnih preduzetnika bilo 471 ili 82,92%. U 2011. godini je došlo do pada kako u broju aktivnih privrednih društava, tako i u broju aktivnih preduzetnika u odnosu na 2010. i to u broju aktivnih privrednih društava za 15 ili 15,46%, a u broju aktivnih preduzetnika za 17 ili 3,61%. Trend pada u prethodno posmatranom periodu je karakteristika i na nivou cele zemlje, gde se broj aktivnih privrednih društava smanjio za 5,06%, a preduzetnika za 1,32%. U istom periodu je na nivou OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,96%, ali u isto vreme ovde imamo rast broja aktivnih preduzetnika za 14,66% Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine – 1,119 lica u 2010. godini – njih 69,35% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 61,60%, a preduzetnici sa 38,40%.

55

Likvidnost

Što se tiče privrednih društava u 2011. godini imamo zabrinjavajuće kretanje po pitanju likvidnosti, jer dolazi do velikog povećanja broja nelikvidnih privrednih društava u razredu nelikvidnosti od 61 do 180 dana. To povećanje iznosi 142,86% u odnosu na 2010. godinu. Ovo kretanje je posebno zabrinjavajuće ako imamo u vidu da je u istom periodu ovo povećanje na nivou Republike znatno niže i ono iznosi 1,15% ,dok je na nivou OOP ono takođe znatno - 56,31%, ali ipak još uvek znatno manje nego na nivou opštine Nova Varoš. Ohrabrujuće je to što je došlo do smanjenja privrednih društava koja su nelikvidna preko 180 dana u odnosu na 2010. godinu, kada se u ovom razredu nelikvidnosti nalazilo 39 privrednih društava, dok je taj broj u 2011. godini iznosio 30 privrednih društava.

Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,36 0,30 0,32 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,20 0,22 0,22 0,25 0,26

Racio solventnosti za privredna društva je ispod granice elementarnih pravila finansiranja, koja iznosi 0,50 u celom posmatranom periodu i niži je od istog prosečnog pokazatelja na nivou Srbije i OOP. Sve ovo nas upućuje na činjenicu da je ovaj sektor privrede posmatran globalno na teritoriji opštine Nova Varoš izložen dugoročnim finansijskim rizicima. Situacija je još više upozoravajuća ako imamo u vidu (što se može videti iz naredne tabele), da u 2010. godini dolazi do znatnog pada svih posmatranih mera profitabilnosti. Kod preduzetnika je situacija bolja jer i pored nižih racia solventnosti od privrednih društava, preduzetnici ostvaruju solidne prinose na vlasnički kapital. Iz tabele vidimo da je taj prinos veći i od proseka za Republiku Srbiju i od proseka za OOP.

Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 0,33% 0,24% -2,53% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva 0,54% 0,49% -5,77% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu – privredna društva 0,20% 0,15% -1,83% -0,96% -2,01%

Stopa neto dobitka – preduzetnici 0,74% 1,05% 1,38% 0,89% 1,32% Stopa prinosa na vlasnički kapital – preduzetnici 9,10% 11,49% 14,97% 7,16% 10,27%


56

U poslednjem posmatranom periodu kod privrednih društava imamo znatno smanjenje prinosa na vlasnički kapital sa neznatnog pozitivnog prinosa od 0,49% na -5,77%, što je pre svega posledica lošeg upravljanja troškovima (koje se očitava smanjenjem stope neto dobitka koja postaje negativna), jer je u istom periodu došlo do povećanja koeficijenta obrta merenog odnosom prihoda i ukupnih sredstava sa 0,62 na 0,72 što predstavlja bolje ostvarenje od proseka na nivou Srbije i OOP. Za razliku od privrednih društava, iskazana ostvarenja profitabilnosti preduzetnika su pozitivna u celom posmatranom periodu i u poslednjem periodu dolazi do njihovog dodatnog poboljšanja. PREPORUKE Opština Nova Varoš bi trebalo:

• da smanji iznos dotacija i transfera • da smanji dotacije nevladinim organizacijama Opština Nova Varoš je planom budžeta za

2012. godinu planirala manja primanja od drugih poreskih izvora usled rasta primanja od poreza na zarade. Stoga smo i mi pasivno smanjili većinu izvora uz slične vrednosti transfera i poreza na zarade.

Na rashodnoj strani smo:

• Smanjili bonuse za 2,3 miliona dinara; • Smanjili troškove za 3,3 miliona dinara; • Smanjili subvencije za 3,2 miliona dinara; • Smanjili dotacije za 6 miliona dinara; • Smanjili dotacije nevladinim organizacijama za 6 miliona dinara,

Kao rezultat opreznog planiranja prihoda i smanjivanja rashoda dobili smo 24 miliona dinara viška novca koji bi Nova Varoš trebalo da utroši u skladu sa razvojnim prioritetima.

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 95,5 169,0 160,0 712 Porez na fond zarada 0,5 0,5 0,0 713 Porez na imovinu 32,8 27,6 27,0 714 Porez na dobra i usluge 16,0 13,9 13,0 716 Drugi porezi 35,0 16,0 15,0 732 Donacije međunarodne 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 120,0 180,0 180,0 741 Prihodi od imovine 85,5 90,0 90,0 742 Prodaja dobara i usluga 4,4 2,3 2,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 9,3 6,6 5,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 5,0 4,0 4,0 771 Ostali prihodi 2,0 1,5 0,0 921 Prihodi od privatizacije 3,0 0,0 3,0

Ukupna sredstva 408,9 511,3 499,0 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 75,1 81,9 82,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 13,5 14,7 14,7 413 Naknade u naturi 0,5 0,8 0,8

57

414 Socijalna davanja zaposlenima 3,8 3,7 3,5 415 Naknade za zaposlene 0,5 0,6 0,6 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 2,0 4,3 2,0 417 Poslanički dodatak 2,2 2,2 2,2 41 Ukupno 410 97,5 108,1 105,8

421 Stalni troškovi 29,5 30,6 30,0 422 Troškovi putovawa 1,8 2,5 2,0 423 Usluge po ugovoru 12,0 12,9 12,0 424 Specijalizovane usluge 37,4 37,7 37,0 425 Tekuće popravke i održavanje 10,6 11,9 11,5 426 Materijal 5,7 6,1 6,0 42 UKUPNO 420 96,9 101,8 98,5 44 Otplata domaćih kredita 3,0 2,5 2,5

451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organ. 6,5 18,2 15,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 62,7 91,4 75,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 5,4 10,5 10,5

481 Dotacije nevladinim organizacijama 26,1 30,0 24,0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,8 1,1 1,0 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 1,5 1,8 1,7 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0,1 0,1 48 UKUPNO 480 28,4 32,9 26,8

499 Sredstva rezerve 6,5 7,0 7,0 511 Zgrade i građevinski objekti 60,5 106,2 100,0 512 Mašine i oprema 18,3 14,9 18,0 515 Nematerijalna imovina 0,2 0,2 0,2 51 UKUPNO 510 78,9 121,3 118,2 54 Zemljište 5,0 3,0 3,0 61 Otplata glavnice 15,1 14,7 13,0

Aktivne mere za ekonomski razvoj 24,0 UKUPNO RASHODI I IZDACI 405,9 511,3 475,3

3.3. Opština Prijepolje Osnovni podaci Opština Prijepolje je prema popisu stanovništva imala 36.716 stanovnika na dan popisa, a sada8, s obzirom na ujednačeno kretanje broja rođenih i umrlih ima nešto manje od 36,7 hiljada. Radi se o opštini sa prosečnim brojem stanovnika, nultim natalitetom i prosečnom gustinom naseljenosti dvostruko manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je izuzetno mala (13,8 od sto stanovnika), i prosečne zarade su značajno ispod prosečnih podataka za Srbiju. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 22,3% od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Po strukturi zaposlenih najviše ima u državnoj upravi,

8Pisano krajem maja 2012. godine

58

zdravstvu i obrazovanju (ukupno 30,8%), u preduzetničkom (26,9%), i u prerađivačkom sektoru (15,4%) što je tri četvrtine od ukupnog broja zaposlenih lica. Opštinu Prijepolje čini gradsko naselje Prijepolje sa 13.068 lica i 79 sela sa 23.645 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 4.407 lica. Broj domaćinstava je bio 11.553 (3,2 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 14.826. BUDŽET Za Prijepolje imamo budžet i završni račun za 2010. godinu i budžet za 2012. godinu. U tabeli je dodat indeks pozicija budžeta za 2012. godinu u odnosu na završni račun za 2010. godinu. Planirani prihodi od poreza na dohodak, dobit i kapitalne gubitke veći su za 104,5% u odnosu na 2010. godinu, transferi od drugih nivoa vlasti veći su za 51,1%, drugi poreski izvori su povećani između 36% i 51%, očekuje se rast međunarodnih donacija za više od trećine, dok su smanjeni prihodi od prodaje dobara i usluga i od privatizacije. Rast izdataka je vrednosno najveći kod stalnih troškova (96 miliona dinara), investicija (za 75 miliona), dotacija i transfera drugim nivoima vlasti (69 miliona), i izdataka za zaposlene (49 miliona). Planirane stope su nominalno i realno veoma velike, a koliko će biti ostvarene znaćemo na osnovu završnog računa za 2012. godinu.

Iznos prihoda i primanja 2010 zavr 2010 2012

Indeks 2012/zavr

2010

321 Preneti višak iz prethodne godine 0.0 0.2 0.0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 168.0 147.4 301.4 204.5 712 Porez na fond zarada 1.0 0.1 0.0 11.8 713 Porez na Imovinu 41.0 25.0 37.0 147.8 714 Porez na dobra i usluge 34.4 19.0 25.9 136.2 716 Drugi porezi 27.0 23.2 35.0 150.7 732 Donacije međunarodne 3.5 1.5 2.0 135.5 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 333.3 301.9 456.1 151.1 741 Prihodi od imovine 10.9 5.8 7.3 126.4 742 Prodaja dobara i usluga 18.9 16.6 16.3 97.7 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.0 0.0 8.3 745 Mešoviti neodređeni prihodi 7.0 2.1 1.0 46.8 921 Prihodi od privatizacije 6.0 3.3 1.0 30.5

Ukupno Ukupna sredstva 650.9 546.0 883.0 161.7

RASHODI 2010 zavr 2010 2012

Indeks 2012/zavr

2010

411 Plate i dodaci zaposlenih 96.1 94.2 129.6 137.6 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 17.2 16.9 23.0 136.7 413 Naknade u naturi 0.6 0.4 1.0 218.5 414 Socijalna davanja zaposlenima 18.0 17.1 20.9 122.5

59

415 Naknade za zaposlene 2.3 2.2 2.6 120.6 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0.0 0.0 3.3 417 Poslanički dodatak 8.1 7.7 7.0 90.9 41 Ukupno 410 142.3 138.5 187.4 135.4

421 Stalni troškovi 19.3 18.4 20.0 108.7 422 Troškovi putovanja 3.9 2.7 4.8 180.8 423 Usluge po ugovoru 54.4 51.8 75.9 146.6 424 Specijalizovane usluge 70.9 59.5 116.5 195.8 425 Tekuće popravke i održavanje 15.6 8.7 21.1 242.5 426 Materijal 11.5 11.1 10.5 94.9 42 UKUPNO 420 175.6 152.2 248.9 163.5 45 Subvencije 21.8 15.0 23.0 153.1 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 101.0 94.1 163.2 173.5 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 14.0 13.0 7.5 57.7

481 Dotacije nevladinim organizacijama 11.2 10.4 20.6 197.0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.4 0.1 1.3 1501.0 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 1.0 15.6 1.3 8.5 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0.0 0.0 15.0 485 Naknada štete 0.0 0.0 15.0 48 UKUPNO 480 12.6 26.2 53.2 203.4

499 Sredstva rezerve 1.0 0.0 17.3 511 Zgrade i građevinski objekti 173.8 102.3 171.7 167.8 512 Mašine i oprema 7.9 3.9 9.6 246.7 513 Ostala osnovna sredstva 1.0 1.0 0.0 0.0 51 UKUPNO 510 182.7 107.2 182.5 170.1

UKUPNO RASHODI I IZDACI 650.9 546.1 883.0 161.7

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Prijepolje imamo u 2011. godini 224 aktivna privredna društva, što je učešće u strukturi privrede od 15,13%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, kao i na nivou OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 1,256 preduzetnika, što je učešće od 84,87%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2010. godini u opštini Priboj je bilo 235 aktivnih privrednih društava i učestvovala su u strukturi privrede sa 15,70%, dok je aktivnih preduzetnika bilo 1,262 ili 84,30%. Vidimo da je došlo do pada i u broju aktivnih privrednih društava i u broju aktivnih preduzetnika u 2011. u odnosu na 2010. godinu, i to u broju aktivnih privrednih društava za 11 ili 4,68%, i u broju aktivnih preduzetnika za 6 ili 0,47%. Trend pada u prethodno posmatranom periodu je karakteristika i na nivou cele zemlje, gde se broj aktivnih privrednih društava smanjio za 5,06%, a preduzetnika za 1,32%. U istom periodu je na nivou OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,96%, ali u isto vreme ovde imamo rast broja aktivnih preduzetnika za 14,66% Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 2,197 lica u 2010. godini - njih 73,74% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 67,57%, a preduzetnici sa 32,43%.

60

Likvidnost

Što se tiče privrednih društava u 2011. godini imamo zabrinjavajuće kretanje po pitanju likvidnosti jer dolazi do velikog povećanja broja nelikvidnih privrednih društava u razredu nelikvidnosti od 61 do 180 dana. To povećanje iznosi 107,70% u odnosu na 2010. godinu. Ovo kretanje je posebno zabrinjavajuće ako imamo u vidu da je u istom periodu ovo povećanje na nivou Republike znatno niže i ono iznosi 1,15% ,dok je na nivou OOP ono takođe znatno (56,31%), ali ipak još uvek znatno manje nego na nivou opštine Prijepolje.

Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,37 0,33 0,34 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,14 0,13 0,15 0,25 0,26 Racio solventnosti za privredna društva je ispod granice elementarnih pravila finansiranja (koja iznosi 0,50) u celom posmatranom periodu i niži je od istog prosečnog pokazatelja na nivou Srbije i neznatno veći od proseka za OOP. Sve ovo nas upućuje na činjenicu da je ovaj sektor privrede posmatran globalno na teritoriji opštine Prijepolje izložen dugoročnim finansijskim rizicima. Situacija je još više alarmantna ako imamo u vidu (što se može videti iz naredne tabele) da u proseku privredna društva sa teritorije opštine Prijepolje u celom posmatranom periodu imaju negativne mere profitabilnosti. Kod preduzetnika je situacija bolja jer, i pored nižih racia solventnosti od privrednih društava, preduzetnici ostvaruju solidne prinose na vlasnički kapital. Iz tabele vidimo da je taj prinos znatno veći i od proseka za Republiku Srbiju i od proseka za OOP. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -2,98% -1,40% -0,92% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva -6,15% -3,18% -1,91% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu– privredna društva -2,30% -1,05% -0,65% -0,96% -2,01%



Prethodno smo naznačili da su ostvarenja profitabilnosti privrednih društava tokom celog posmatranog perioda negativna. Neznatno ohrabrenje postoji jer su ta ostvarenja najmanje loša u poslednjoj godini posmatranog perioda, i u toj godini su ona bolja od proseka na nivou Srbije i OOP. Privredna društva u 2010. godini imaju bolji koeficijent efikasnosti meren kao odnos

61

prihoda i ukupno angažovane imovine u generisanju tih prihoda i on iznosi 0,71, dok je taj koeficijent na nivou Republike 0,64, a na nivou OOP 0,57. Iz ovih odnosa vidimo da bi prilikom otklanjanja uzroka loše profitabinosti veću pažnju trebalo posvetiti upravljanju troškovima (koje smo merili kao odnos neto dobitka i prihoda) i pravilnijem kreiranju finansijskog leveridža. Iz prethodne tabele vidimo da su preduzetnici na teritoriji Prijepolja profitabilniji od privrednih društava, ali i da imaju bolje performanse od prosečnih ostvarenja preduzetnika u Srbiji, što su ostvarenja koja u svakom slučaju zaslužuju dodatnu podršku. PREPORUKE Opština Prijepolje bi trebalo: da smanji broj zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju za 64 lica (rast od IX 2008); Budžetsku uštedu, nakon isplate otpremnina, potrošiti za razvojne projekte, a u skladu sa strategijom razvoja; da smanji iznos dotacija i transfera Prijepolje bi moglo uštedama u potrošnji na gotovo svim pozicijama da „rezerviše“ nepunih 100 miliona dinara za razvojne namene. Način na koji bi se tako ušteđen novac najefikasnije potrošio je pitanje za lokalno stanovništvo: subvencije za zapošljavanje, naknade za socijalnu zaštitu, popravka puteva ili neka druga namena.

Iznos prihoda i primanja zavr 10 2012 2013 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 147,4 301,4 300,0 713 Porez na imovinu 25,0 37,0 35,0 714 Porez na dobra i usluge 19,0 25,9 26,0 716 Drugi porezi 23,2 35,0 30,0 732 Donacije međunarodne 1,5 2,0 2,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 301,9 456,1 455,0 741 Prihodi od imovine 5,8 7,3 7,3 742 Prodaja dobara i usluga 16,6 16,3 16,3 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 8,3 0,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 2,1 1,0 1,0 921 Prihodi od privatizacije 3,3 1,0 1,0

Ukupna sredstva 546,0 883,1 873,6 RASHODI zavr 10 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 94,2 129,6 125,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 16,9 23,0 22,5 413 Naknade u naturi 0,4 1,0 0,7 414 Socijalna davanja zaposlenima 17,1 20,9 19,0 415 Naknade za zaposlene 2,2 2,6 2,3 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 3,3 1,0 417 Poslanički dodatak 7,7 7,0 7,0 41 Ukupno 410 138,5 187,4 177,5

421 Stalni troškovi 18,4 20,0 20,0 422 Troškovi putovanja 2,7 4,8 4,0 423 Usluge po ugovoru 51,8 75,9 70,0 424 Specijalizovane usluge 59,5 116,5 100,0 425 Tekuće popravke i održavanje 8,7 21,1 20,0 426 Materijal 11,1 10,5 10,5 42 Troškovi 152,2 248,9 224,5

62

45 Subvencije 15,0 23,0 23,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 94,1 163,2 130,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 13,0 7,5 15,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 10,4 20,6 18,0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,1 1,3 1,0 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 15,6 1,3 1,0 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 15,0 5,0 485 Naknada štete 15,0 1,0 48 UKUPNO 480 26,2 53,2 26,0

499 Sredstva rezerve 17,3 511 Zgrade i građevinski objekti 102,3 171,7 170,0 512 Mašine i oprema 3,9 9,6 10,0 513 Ostala osnovna sredstva 1,0 0,0 0,0 51 UKUPNO 510 107,2 181,3 180,0

Izdaci za ekonomski razvoj 97,0 UKUPNO RASHODI I IZDACI 546,0 864,0 776,0

3.4. Opština Sjenica Osnovni podaci Opština Sjenica prema popisu stanovništva je imala 25.248 stanovnika na dan popisa, a sada, s obzirom na veći broj rođenih od umrlih, ima nešto više od 25,3 hiljada. Radi se o opštini sa malim brojem stanovnika, pozitivnom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti četiri puta manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je izuzetno mala (15,5 od sto stanovnika), i prosečne zarade su značajno ispod prosečnih podataka za Srbiju. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je povećan za 19,2%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. U strukturi zaposlenih najviše ima u preduzetničkom sektoru (32,1%), u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju (u zbiru 24,3%), i u prerađivačkom sektoru (18,1%), što je dve trećine od ukupnog broja zaposlenih lica. Sjenica ima i 12% zaposlenih u rudarstvu, i uz Rašku i Medveđu spada u malobrojne opštine u kojima je rudarstvo relativno značajno za ukupnu zaposlenost. Opštinu Sjenica čini gradsko naselje Sjenica sa 13.056 lica i 100 sela i zaselaka sa 12.192 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 2.472 lica. Broj domaćinstava je bio 6.818 (3,7 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 8.389. BUDŽET Do kraja maja nisu nam bili raspoloživi budžeti opštine Sjenica.

63

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Sjenica imamo u 2011. godini 149 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 20,08%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i neznatno manje od nivoa OOP, gdeonoiznosi 20,89%) i 593 preduzetnika što je učešće od 79,92%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 5,70%, a u broju aktivnih preduzetnika za 6,02%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno, dok jekod preduzetnika ovde situacija nešto drugačija - na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine – 1,286 lica u 2010. godini - njih 95,65% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 93,63%, a preduzetnici sa 6,37%. Sve ovo nas upućuje na zaključak da je preduzetništvo u ovoj opštini prilično nerazvijeno. Likvidnost

U 2011. godini dolazi do pogoršanja likvidnosti i kod privrednih društava i kod preduzetnika. To pogoršanje se pre svega ogleda u povećanju broja privrednih subjekata koja su nelikvidna duže od 180 dana, i to kod privrednih društava za 12,50%, a kod preduzetnika za 13,91%. Na nivou privrednih društava u isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo suprotno kretanje, smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje je još veće i ono iznosi 31,40%. Međutim, kod preduzetnika imamo slično kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 13,91% respektivno.

Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,24 0,29 0,29 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,27 0,27 0,24 0,25 0,26 Racio solventnosti za privredna društva i preduzetnike je ispod granice elementarnih pravila finansiranja (koja iznosi 0,50) u celom posmatranom periodu i niži je od istog prosečnog pokazatelja na nivou Srbije i OOP. Sve ovo nas upućuje na činjenicu da su i privredna društva i preduzetnici posmatrano globalno na teritoriji opštine Sjenica izloženi dugoročnim finansijskim rizicima. Međutim, uvidom u sledeću tabelu vidimo da i privredna društva i preduzetnici imaju solidne prinose na vlasnički kapital, što u velikoj meri ublažava zabrinutost o mogućim dugoročnim finansijskim rizicima.

64

Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 1,52% 2,60% 2,86% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva 5,13% 8,01% 10,05% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu– privredna društva 1,25% 2,33% 2,90% -0,96% -2,01%



U celom posmatranom periodu i privredna društva i preduzetnici imaju pozitivne mere profitabilnosti i, što je posebno važno, dolazi do njihovog poboljšanja u poslednjoj godini. Privredna društva imaju znatno bolje ove performanse od proseka na nivou Srbije i OOP gde su ovi pokazatelji negativni. Slično je i sa preduzetnicima koji imaju samo neznatno manju stopu prinosa na imovinu u poslednjoj godini u odnosu na OOP. Razlog za ovo kod privrednih društava je pre svega u većem koeficijetu efikasnosti koji u 2010. godini iznosi 1,01 naspram 0,64 i 0,71 što su ostvarenja za Srbiju i OOP respektivno u istom periodu. PREPORUKE Pošto nije bilo raspoloživih podataka, nismo bili u mogućnosti da formiramo preporuke. 3.5. Opština Ivanjica Osnovni podaci Opština Ivanjica prema popisu stanovništva je imala 32.047 stanovnika na dan popisa, a sada, s obzirom na manji broj rođenih od umrlih ima nešto više od 31,9 hiljada. Radi se o opštini sa malim brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti tri puta manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je izuzetno ispod republičkog proseka (20,3 od sto stanovnika), i prosečne zarade su značajno ispod prosečnih podataka za Srbiju. Veću stopu zaposlenosti stanovništva od Ivanjice među analiziranim opštinama imali su samo Crna Trava i Vranje. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 22,3%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. U strukturi zaposlenih najviše ima u prerađivačkom sektoru

65

(36,8%), u preduzetničkom (24,6%), u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju u zbiru 16,2%, i u nabrojanim oblastima dolazimo do tri četvrtine od ukupnog broja zaposlenih lica. Ivanjica ima najveći udeo zaposlenih u prerađivačkoj industriji u ukupnoj zaposlenosti među odabranim gradovima i opštinama. Opštinu Ivanjica čini gradsko naselje Ivanjica sa 11.810 lica i 48 sela sa 20.237 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 237 lica. Broj domaćinstava je bio 10.579 (3 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 13.507. BUDŽET Budžet opštine Ivanjica je planirao rast primanja od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke za 50% u odnosu na budžet za 2011. godinu i ukupan rast primanja nije znatno veći u odnosu na prethodnu godinu (8%), kao što je to slučaj u većini posmatranih opština. Rast ukupnih izdataka za zaposlene je relativno mali (6,5%), u odnosu na to koliko većina drugih opština planira rast, a na osnovu povećanja primanja od poreza na zarade. Budžet opštine čak predviđa smanjenje stalnih troškova9, što je retkost u budžetskom planiranju. Isto tako, smanjena je i pozicija 48 za više od 15 miliona dinara. Najveći rast je planiran na poziciji subvencija, za nepunih 40 miliona dinara, i kod transfera drugim nivoima vlasti, za 22 miliona dinara. Otplate kamata i glavnice duga su povećavani u prethodnim godinama, ali su još uvek relativno niske, manje od 4% ukupno planiranih izdataka.

Iznos prihoda i primanja 2009 2010 2011 2012 Indeks 2012/2009

321 Preneti višak iz prethodne godine 3.1 2.3 5.9 4.5 143.9 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 167.2 181.1 199.2 301.0 180.0 712 Porez na fond zarada 1.0 0.6 0.0 0.0 0.0 713 Porez na Imovinu 55.5 66.0 123.0 56.3 101.4 714 Porez na dobra i usluge 27.3 33.4 28.2 33.3 122.0 716 Drugi porezi 6.5 6.6 11.7 11.6 178.3 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 245.0 191.0 277.8 292.0 119.2 741 Prihodi od imovine 14.0 14.9 17.8 21.6 154.2 742 Prodaja dobara i usluga 29.7 20.6 13.7 13.8 46.5 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.8 8.3 4.6 5.0 625.0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 4.0 6.5 4.0 4.0 100.0 813 Primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava 0.9 0.3 0.0 0.0 0.0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 75.0 21.5 0.0 0.0 0.0 921 Prihodi od privatizacije 4.0 3.0 1.0 0.0 0.0

Ukupno Ukupna sredstva 634.0 556.0 686.8 743.1 117.2

9Smanjenje u odnosu na budžet za 2011. godinu može da zapravo predstavlja povećanje u odnosu na stvarnu potrošnju u toj godini, ukoliko je ona bila bitno niža u odnosu na budžet.

66

RASHODI 2009 2010 2011 2012 100.1 411 Plate i dodaci zaposlenih 95.5 94.4 101.6 107.0 112.1 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 17.1 16.9 18.9 19.2 112.2 413 Naknade u naturi 0.1 0.2 0.4 0.4 269.0 414 Socijalna davanja zaposlenima 2.0 3.5 4.3 5.2 256.1 415 Naknade za zaposlene 1.8 2.4 2.5 2.3 128.8 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0.0 0.0 2.2 4.2 104775.0 417 Poslanički dodatak 1.2 1.3 1.2 1.2 100.0 41 Ukupno 410 117.8 118.7 131.0 139.6 118.5

421 Stalni troškovi 27.1 26.8 28.7 30.2 111.6 422 Troškovi putovanja 12.4 2.6 3.0 3.5 27.9 423 Usluge po ugovoru 32.5 29.5 34.8 38.2 117.4 424 Specijalizovane usluge 6.4 8.7 9.9 10.6 165.4 425 Tekuće popravke i održavanje 237.5 130.1 166.3 146.3 61.6 426 Materijal 4.6 4.8 6.0 7.2 155.3 42 UKUPNO 420 320.5 202.5 248.7 236.0 73.6 44 Otplata domaćih kredita 1.8 5.6 7.5 5.8 319.7 45 Subvencije 23.0 48.0 51.7 91.1 396.0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 48.2 62.3 88.2 110.8 230.0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 15.8 10.7 12.5 12.5 79.4

481 Dotacije nevladinim organizacijama 17.2 19.3 25.3 25.9 150.1 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 6.3 1.3 1.5 2.0 31.3 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 19.3 8.5 11.2 8.0 41.6 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 3.0 5.5 16.0 3.0 100.0 48 UKUPNO 480 45.8 34.6 54.0 38.8 84.8

499 Sredstva rezerve 2.1 6.0 2.7 8.0 389.5 511 Zgrade i gra|evinski objekti 47.5 45.8 58.2 68.3 143.9 512 Mašine i oprema 11.4 9.9 11.5 10.9 95.5 515 Nematerijalna imovina 0.3 0.3 0.3 0.3 100.0 51 UKUPNO 510 59.2 56.0 70.1 79.5 134.3 54 Zemljište 0.0 0.0 0.8 0.0

611 Otplata glavnice domaćim kreditorima 0.0 11.6 19.8 21.1 UKUPNO RASHODI I IZDACI 634.0 556.0 686.8 743.1 117.2

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Ivanjica imamo u 2011. godini 498 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 28,08%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, ali je veće od nivoa OOP, gdeonoiznosi 20,89%) i 1,276 preduzetnika što je učešće od 71,92%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 8,12%, a u broju aktivnih preduzetnika je došlo do rasta od 3,99%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija - na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine – 4,071 lica u 2010. godini – njih 93,00% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim

67

ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 88,83%, a preduzetnici sa 11,17%. Sve ovo nas upućuje na zaključak da je preduzetništvo u ovoj opštini prilično nerazvijeno. Likvidnost

Što se tiče privrednih društava u 2011. godini imamo zabrinjavajuće kretanje po pitanju likvidnosti, jer dolazi do povećanja broja nelikvidnih privrednih društava u svim razredima nelikvidnosti. Kretanje nelikvidnosti je još nepovoljnije ako imamo u vidu da je povećanje nelikvidnih privrednih društava preko 180 dana 15,03%, a u isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje je još veće i ono iznosi 31,40%. U ovom razredu nelikvidnosti u istom periodu imamo i povećanje broja nelikvidnih preduzetnika i ono iznosi 24,76%, što je slično kretanjima na nivou Srbije i OOP gde ovo povećanje iznosi 23,84% i 17,83% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,22 0,22 0,23 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,27 0,26 0,22 0,25 0,26 Racio solventnosti za privredna društva je ispod granice elementarnih pravila finansiranja (koja iznosi 0,50) u celom posmatranom periodu i niži je od istog prosečnog pokazatelja na nivou Srbije i OOP. Sve ovo nas upućuje na činjenicu da je ovaj sektor privrede posmatran globalno na teritoriji opštine Ivanjica izložen dugoročnim finansijskim rizicima. Situacija je još više upozoravajuća ako imamo u vidu (što se može videti iz naredne tabele), da u 2009 i 2010. godini dolazi do znatnog pada stopa prinosa što je posledica problema u poslovanju nekih većih preduzeća sa teritorije opštine Ivanjica. Svakako da bi trebalo razmisliti o restruktuiranju ovih privrednih subjekata ili privlačenju novih investitora jer ovi gubici proizvode i značajne negativne implikacije za buduće budžete opštine. Kod preduzetnika je situacija bolja jer i pored relativno niskih racia solventnosti, preduzetnici ostvaruju solidne prinose na vlasnički kapital. Iz tabele vidimo da je taj prinos u poslednjoj godini veći od proseka za Republiku Srbiju i proseka za OOP. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 1,14% -10,04% -17,58% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva 4,20% -22,83% -39,71% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu– privredna društva 0,94% -5,10% -8,97% -0,96% -2,01%

68



U poslednje dve godine kod privrednih društava imamo velike gubitke. Koeficijent efikasnosti se smanjio u odnosu na 2008. godinu (kada je iznosio 0,82) na 0,51 u 2010., što je niže od proseka Srbije u istom periodu kada je iznosio 0,64, kao i od proseka na nivou OOP gde on iznosio 0,71. Za razliku od privrednih društava, iskazana ostvarenja profitabilnosti preduzetnika su pozitivna u celom posmatranom periodu i u poslednjem periodu dolazi do njihovog dodatnog poboljšanja. PREPORUKE Opština Ivanjica bi trebalo: - da smanji troškove tekućih popravki i održavanja Ivanjica ima relativno male izdatke opštine u poređenju sa drugim opštinama koje su predmet analize, pa postoje i relativno male mogućnosti za preusmeravanje potrošnje. Najveće uštede su moguće kod stalnih troškova (18,7 miliona dinara), subvencija (11 miliona) i Dotacija i transfera drugim nivoima vlasti (10,8 miliona dinara). Uz smanjivanje očekivanih primanja može se doći do relativno male svote od 26 miliona dinara koja bi se mogla upotrebiti za aktivne mere za ekonomski razvoj i zapošljavanje.

Ivanjica 2011 reb2 2012 2013

321 Preneti višak iz prethodne godine 5,9 4,5 0,0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 199,2 301,0 290,0 713 Porez na imovinu 123,0 56,3 55,0 714 Porez na dobra i usluge 28,2 33,3 33,0 716 Drugi porezi 11,7 11,6 11,6 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 277,8 292,0 290,0 741 Prihodi od imovine 17,8 21,6 22,0 742 Prodaja dobara i usluga 13,7 13,8 13,8 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 4,6 5,0 5,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 4,0 4,0 4,0 921 Prihodi od privatizacije 1,0 0,0 2,0

Ukupno Ukupna sredstva 686,8 743,1 726,4

RASHODI Ivanjica 2011

reb2 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 101,6 107,0 107,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 18,9 19,2 19,2 413 Naknade u naturi 0,4 0,4 0,4 414 Socijalna davanja zaposlenima 4,3 5,2 5,2 415 Naknade za zaposlene 2,5 2,3 2,3 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 2,2 4,2 4,0 417 Poslanički dodatak 1,2 1,2 1,2

69

41 UKUPNO 410 131,0 139,6 139,3 421 Stalni troškovi 28,7 30,2 30,0 422 Troškovi putovanja 3,0 3,5 3,3 423 Usluge po ugovoru 34,8 38,2 37,0 424 Specijalizovane usluge 9,9 10,5 10,3 425 Tekuće popravke i održavanje 166,3 146,3 130,0 426 Materijal 6,0 7,2 6,5 42 UKUPNO 420 248,7 235,8 217,1 44 Otplata domaćih kredita 7,5 5,8 5,0 45 Subvencije 51,7 91,0 80,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 88,2 110,8 100,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 12,5 12,5 15,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 25,3 25,9 25,0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 1,5 2,0 1,9 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 11,2 8,0 7,0 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 16,0 3,0 2,0 48 UKUPNO 480 54,0 38,8 35,9

499 Sredstva rezerve 2,7 8,0 5,0 511 Zgrade i gra|evinski objekti 58,2 68,3 70,0 512 Mašine i oprema 11,5 10,9 12,0 515 Nematerijalna imovina 0,3 0,3 0,3 51 UKUPNO 510 70,0 79,5 82,3 54 Zemljište 0,8 0,0 1,0 61 Otplata glavnice 19,8 21,1 20,0

Izdaci za ekonomski razvoj 25,8 UKUPNO RASHODI I IZDACI UKUPNO RASHODI I IZDACI 686,7 742,8 700,6

3.6. Grad Novi Pazar Osnovni podaci Grad Novi Pazar je prema popisu stanovništva imao 92.766 stanovnika na dan popisa, a sada, s obzirom na veći broj rođenih od umrlih ima nešto više od 93,4 hiljada. Radi se o gradu sa velikim brojem stanovnika, pozitivnom stopom nataliteta i nadprosečnom gustinom naseljenosti od 125 stanovnika po kvadratnom kilometru. Stopa zaposlenosti stanovništva je ispod republičkog proseka (16,9 od sto stanovnika), i prosečne zarade su značajno ispod prosečnih podataka za Srbiju. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 17,1%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Struktura zaposlenih u Novom Pazaru je veoma diversifikovana, pri čemu je najveći udeo zaposlenih u preduzetničkom sektoru (35,7%), zatim u upravi, zdravstvu i obrazovanju (25,8%), u prerađivačkoj industriji je 11,9% a u trgovini 10,3% zaposlenih. Grad Novi Pazar čini gradsko naselje Novi Pazar sa 60.638 lica i 98 sela i zaselaka (među kojima su dva bez stanovnika) sa 32.128 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku

70

popisa bilo je 8.831 lice. Broj domaćinstava je bio 23.584 (3,9 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 27.349. BUDŽET Rast ukupnih primanja i izdataka za 70% u odnosu na 2009. godinu najvećim delom je posledica očekivanog rasta primanja od poreza na dohodak u odnosu na 2011. godinu. Sa obzirom na relativno mali udeo transfera od drugih nivoa vlasti u ukupnim primanjima, Novi Pazar ima velike vrednosti drugih primanja, poput poreza na imovinu, od prodaje dobara i usluga, od zaduživanja i od prodaje zemljišta. Budžet Novog Pazara je najozbiljniji kandidat za detaljnu analizu mogućnosti za smanjivanje troškova jer (1) je udeo servisiranja dugova u ukupnim izdacima premašio 10%; (2) postoji veliki rast vrednosti potrošnje na mnogo pozicija poput specijalizovanih usluga, usluga po ugovoru, dotacija nevladinim organizacijama i slično.

Iznos prihoda i primanja 2009 2010 2011 2012 Indeks 2012/2009

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 390.8 405.0 444.0 670.0 171.4 712 Porez na fond zarada 4.5 0.0 0.0 0.0 0.0 713 Porez na Imovinu 158.0 79.6 137.0 114.0 72.2 714 Porez na dobra i usluge 50.3 88.6 71.8 71.4 142.0 716 Drugi porezi 29.0 50.0 36.0 55.0 189.7 732 Donacije međunarodne 0.0 0.0 0.0 100.0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 420.0 262.7 394.0 477.0 113.6 741 Prihodi od imovine 33.4 82.3 70.0 75.5 226.3 742 Prodaja dobara i usluga 98.3 78.0 175.7 183.2 186.4 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1.5 1.0 20.0 0.0 0.0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 30.0 11.0 7.0 16.0 53.3 771 Ostali prihodi 0.0 12.0 5.0 0.0 772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine 0.0 0.0 0.0 10.9 811 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 1.0 1.0 3.0 0.0 841 Primanja od prodaje zemljišta 0.0 10.0 210.0 131.0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 0.0 40.0 270.0 208.0 921 Prihodi od privatizacije 7.0 7.0 15.0 16.0 228.6

Ukupna sredstva 1,251.7 1,128.1 1,858.5 2,128.0 170.0

RASHODI 2009 2010 2011 2012 Indeks

2012/2009 411 Plate i dodaci zaposlenih 341.6 466.8 529.3 605.2 177.2 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 70.6 94.0 99.9 111.0 157.3 413 Naknade u naturi 0.2 0.0 0.0 0.0 0.0 414 Socijalna davanja zaposlenima 4.8 1.2 11.7 12.3 254.4 415 Naknade za zaposlene 19.5 0.2 0.7 0.5 2.4 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 4.9 1.5 2.5 3.3 67.9 417 Poslanički dodatak 3.5 7.0 13.0 13.0 376.8 41 Ukupno 410 518.8 570.6 657.0 745.3 143.7

421 Stalni troškovi 105.1 26.1 57.0 62.7 59.6 422 Troškovi putovanja 12.1 4.8 32.2 33.5 277.9

71

423 Usluge po ugovoru 137.6 150.7 138.4 174.7 127.0 424 Specijalizovane usluge 14.1 16.3 31.8 64.0 454.3 425 Tekuće popravke i održavanje 25.8 9.2 16.8 15.7 61.1 426 Materijal 40.5 20.9 38.4 46.4 114.6 42 UKUPNO 420 335.1 228.0 0.0 397.0 118.5

431 Amortizacija nekretnina i opreme 12.2 1.0 0.0 0.0 0.0 43 Troškovi održavanja 0.0 16.0 0.0 0.0 44 Otplata domaćih kredita 33.2 0.0 30.2 42.3 127.4 45 Subvencije 49.8 7.8 6.4 10.0 20.1 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 0.0 0.0 148.4 178.2 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 20.7 12.2 20.0 22.3 108.0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 50.0 36.8 72.5 104.5 208.8 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 1.3 0.9 1.2 1.7 133.5 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 8.9 12.0 19.4 12.2 137.3 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 5.0 8.0 7.5 10.0 200.0 485 Naknada štete 0.0 0.0 0.0 1.0 48 UKUPNO 480 65.2 57.7 100.6 129.3 198.5

499 Sredstva rezerve 13.0 5.0 22.0 9.5 73.1 511 Zgrade i građevinski objekti 107.2 36.5 412.2 307.1 286.6 512 Mašine i oprema 26.7 4.1 6.3 16.8 62.9 513 Ostala osnovna sredstva 1.0 0.2 0.0 0.0 0.0 515 Nematerijalna imovina 0.0 0.3 0.7 1.3 51 UKUPNO 510 134.8 41.1 419.2 325.2 241.2 54 Zemljište 0.0 3.5 30.0 30.0 61 Otplata glavnice 54.0 73.3 110.0 240.0 444.4

UKUPNO RASHODI I IZDACI 1,251.7 1,128.1 1,858.5 2,129.0 170.1

STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Novi Pazar imamo u 2011. godini 1,005 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 26,46%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i veće od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 2,793 preduzetnika što je učešće od 73,54%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 8,64%, a u broju aktivnih preduzetnika za 2,58%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 7,407 lica u 2010. godini - njih 84,99% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 89,45%, a preduzetnici sa 10,55%. Likvidnost Kod privrednih društava u 2011. godini imamo znatno pogoršanje likvidnosti u svim razredima likvidnosti osim u razredu nelikvidnih privrednih društava preko 180 dana. Ta kretanja iskazana u procentima respektivno su sledeća 21,35%, 125,00%, 51,54% (pogoršanja) i 5,65% (poboljšanje).

72

Kod preduzetnika je situacija nešto bolja, ali i tu imamo povećanje broja nelikvidnih preduzetnika preko 180 dana koje iznosi 16,18%. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,27 0,28 0,28 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,22 0,22 0,21 0,25 0,26 Racio solventnosti za privredna društva i preduzetnike je ispod granice elementarnih pravila finansiranja (koja iznosi 0,50) u celom posmatranom periodu i niži je od istog prosečnog pokazatelja na nivou Srbije i OOP. Sve ovo nas upućuje na činjenicu da su i privredna društva i preduzetnici posmatrano globalno na teritoriji opštine Novi Pazar izloženi dugoročnim finansijskim rizicima. Ta izloženost je veća kod privrednih društava nego kod preduzetnika jer su prosečni prinosi kod privrednih društava znatno niži nego kod preduzetnika. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -0,70% -7,24% 0,81% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva -2,04% -18,43% 2,16% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu– privredna društva -0,55% -5,15% 0,61% -0,96% -2,01%

Stopa neto dobitka – preduzetnici -0,12% 1,70% 1,81% 0,89% 1,32% Stopa prinosa na vlasnički kapital – preduzetnici -0,63% 8,14% 9,05% 7,16% 10,27%

Stopa prinosa na imovinu– preduzetnici -0,14% 1,81% 1,90% 1,76% 2,73%

U 2010. godini je došlo do poboljšanja ostvarenja profitabilnosti kod privrednih društava koja su još uvek skromna, ali je dobro što su privredna društva u ovom periodu izašla iz zone gubitaka, i u ovom periodu su ona takođe bolja od prosečnih ostvarenja privrednih društava u Srbiji i OOP. Preduzetnici u proseku u poslednjem posmatranom periodu imaju bolja ostvarenja od prosečnih ostvarenja na nivou Republike Srbije, dok u odnosu na OOP imaju bolje performanse na području upravljanja troškovima koje merimo odnosom neto dobitka i prihoda tj. stopom neto dobitka. Istovremeno, stope prinosa na kapital i imovinu su manje od istih stopa prinosa na nivou OOP.

73

PREPORUKE Grad Novi Pazar bi trebalo: - da smanji broj zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju za 192 lica (rast od IX 2008); Budžetsku uštedu, nakon isplate otpremnina, potrošiti za razvojne projekte, a u skladu sa strategijom razvoja; U prikazanom predlogu budžeta za 2013. godinu nisu smanjeni troškovi za Plate i dodatke zaposlenih, odnosno nisu predložene uštede na račun smanjivanja broja zaposlenih lica. Prvo, zato što podrazumevaju troškove otpremnine, a drugo, zato što je za smanjivanje broja zaposlenih potrebno napraviti četvorogodišnji plan. Primanja budžeta su planirana oprezno. Sugeriše se rast prihoda od poreza na imovinu, i manji prihodi od poreza na dohodak i od transfera drugih nivoa vlasti. Osnovne promene, u odnosu na budžet za 2012. godinu, napravljene su kod izdataka i to kod troškova (42) koji su smanjeni za 54 miliona dinara. Kao ilustraciju zašto ima smisla štedeti formirali smo poziciju Subvencije za zapošljavanje, gde smo predvideli 66 miliona dinara. Pošto Novi Pazar karakteriše poslovna inventivnost i preduzetnički duh, grad bi mogao da raspiše konkurs za dodeljivanje 50 subvencija od po 1,3 miliona dinara za najbolje ideje u pogledu otvaranja novih poslovnih aktivnosti.

Predlog budžeta za 2013 godinu, mil.RSD Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 444,0 670,0 650,0 713 Porez na imovinu 137,0 114,0 125,0 714 Porez na dobra i usluge 71,8 71,4 78,0 716 Drugi porezi 36,0 55,0 55,0 732 Donacije međunarodne 100,0 100,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 394,0 477,0 450,0 741 Prihodi od imovine 70,0 75,5 80,0 742 Prodaja dobara i usluga 175,7 183,2 180,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 20,0 0,0 0,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 7,0 16,0 10,0 771 Ostali prihodi 5,0 0,0 0,0 772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine 10,9 0,0 811 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 3,0 0,0 5,0 841 Primanja od prodaje zemljišta 210,0 131,0 100,0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 270,0 208,0 200,0 921 Prihodi od privatizacije 15,0 16,0 18,0

Ukupna sredstva 1.859 2.128 2.051 RASHODI 2.011,0 2.012,0 2.013,0

411 Plate i dodaci zaposlenih 529,3 605,2 615,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 99,9 111,0 113,0 414 Socijalna davanja zaposlenima 11,7 12,3 12,5 415 Naknade za zaposlene 0,7 0,5 0,6 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 2,5 3,3 3,0

74

417 Poslanički dodatak 13,0 13,0 13,0 41 UKUPNO 410 657,1 745,3 757,1

421 Stalni troškovi 57,0 62,7 60,0 422 Troškovi putovanja 32,2 33,5 30,0 423 Usluge po ugovoru 138,4 174,7 140,0 424 Specijalizovane usluge 31,8 64,0 35,0 425 Tekuće popravke i održavanje 16,8 15,7 16,0 426 Materijal 38,4 46,4 43,0 42 UKUPNO 420 314,6 397,0 324,0 44 Otplata domaćih kredita 30,2 42,3 46,0 45 Subvencije 6,4 10,0 10,0 Subvencije za zapošljavanje 66,0

463 Donacije i transferi 135,4 164,7 160,0 464 Donacije i transferi organizacijama 10,0 10,0 10,0 465 Ostale donacije,dotacije i transferi 3,0 3,5 3,5 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 148,4 178,5 165,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 20,0 22,3 24,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 72,5 104,5 75,0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 1,2 1,7 1,7 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 19,4 12,2 12,0 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 7,5 10,0 7,5 485 Naknada štete 1,0 1,0 48 UKUPNO 480 100,6 129,3 97,2

499 Sredstva rezerve 22,0 9,5 9,5 511 Zgrade i gra|evinski objekti 412,2 307,1 310,0 512 Mašine i oprema 6,3 16,8 30,0 515 Nematerijalna imovina 0,7 1,3 2,0 51 UKUPNO 510 419,2 325,2 342,0 54 Zemljište 30,0 30,0 30,0 61 Otplata glavnice 110,0 240,0 180,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 1.858,4 2.129,4 2.050,8

3.7. Opština Raška Osnovni podaci Opština Raška je prema popisu stanovništva imala 24.680 stanovnika na dan popisa, a sada, s obzirom na manji broj rođenih od umrlih ima oko 24,5 hiljada. Radi se o opštini sa malim brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti skoro tri puta manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je ispod republičkog proseka (17,9 od sto stanovnika), i prosečne zarade su značajno ispod prosečnih podataka za Srbiju. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 26,5%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Raška ima veoma diversifikovanu strukturu zaposlenih po delatnostima: najviše zaposlenih ima u preduzetničkom sektoru (26,7%), u upravi, zdravstvu i

75

obrazovanju (18%), zatim u rudarstvu 13,4%, prerađivačkoj industriji 8,8%, saobraćaju i skladištenju 7,3%, u uslugama smeštaja i ishrane 5,6% od ukupnog broja zaposlenih.. Opštinu Raška čini gradsko naselje Raška sa 6.574 lica i 60 sela (uključujući Supnje sa 4.018 lica i Jošaničku banju sa 1.096 stanovnika) sa 18.106 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 560 lica. Broj domaćinstava je bio 8.481 (2,9 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 12.355. BUDŽET Na osnovu smanjenja primanja od poreza na dohodak, koji je u 2011. planiran za petinu manji nego u 2009. godini, može se uočiti o koliko velikoj krizi u budžetskim primanjima se nalazi Raška. Uprkos smanjivanju poreza na dohodak, oni će i u 2012. godini biti pojedinačno najznačajniji izvor za finansiranje budžetske potrošnje, a ispred transfera i prodaje dobara i usluga. Planirano je da ukupni izdaci u 2012. godini nominalno budu za 34,6% viši nego u 2009. godini, pri čemu i izdaci za zaposlene i investicije imaju sličan rast. Nadprosečan rast imali su troškovi (42), a podprosečan transferi drugim nivoima vlasti i socijalna zaštita iz budžeta, dok su dotacije, kazne i naknada štete nominalno smanjeni. Priprema budžeta za 2013. godinu trebala bi da ide u pravcu ograničavanja rasta izdataka za zarade, i bolje preraspodele između ovih namena kod kojih je bio nadprosečan rast ili smanjivanje.

Iznos prihoda i primanja 2009 reb 2010 2011 2012 Indeks

2012/2009

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 161.0 126.2 129.3 244.3 151.7 712 Porez na fond zarada 0.1 0.4 0.2 0.0 0.0 713 Porez na Imovinu 77.5 84.3 86.3 71.0 91.6 714 Porez na dobra i usluge 58.7 59.8 52.8 46.9 79.8 716 Drugi porezi 22.0 18.0 18.0 18.0 81.8 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 146.1 112.1 156.5 149.0 102.0 741 Prihodi od imovine 46.3 34.0 35.8 34.1 73.5 742 Prodaja dobara i usluga 33.0 156.1 123.1 90.5 274.1 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.1 4.2 5.2 5.1 5,100.0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 2.7 5.3 5.0 3.0 110.6 811 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 1.0 0.2 0.1 0.1 10.0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 10.0 13.0 30.0 30.0 300.0 921 Prihodi od privatizacije 0.0 2.0 1.0 0.5


RASHODI

2009 reb 2010 2011 2012 Indeks

2012/2009

411 Plate i dodaci zaposlenih 131.1 138.1 157.1 175.0 133.5

76

412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 23.0 24.9 28.6 31.3 136.1 413 Naknade u naturi 0.1 0.1 0.1 0.1 100.0 414 Socijalna davanja zaposlenima 5.2 8.1 4.0 4.4 83.7 415 Naknade za zaposlene 1.9 2.3 2.5 3.0 163.4 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 9.8 3.8 3.6 10.2 104.1 417 Poslanički dodatak 6.3 8.7 10.0 9.5 150.8 41 Ukupno 410 177.3 185.8 205.8 233.4 131.6

421 Stalni troškovi 24.1 33.0 40.5 44.6 185.6 422 Troškovi putovanja 3.8 5.2 5.1 4.9 129.7 423 Usluge po ugovoru 13.2 14.3 17.5 15.2 114.8 424 Specijalizovane usluge 6.0 15.5 15.5 13.3 221.3 425 Tekuće popravke i održavanje 5.3 7.5 8.9 11.8 224.4 426 Materijal 18.0 29.8 30.1 30.4 168.9 42 UKUPNO 420 70.3 105.2 117.5 120.2 170.9 44 Otplata domaćih kredita 9.2 8.1 6.5 6.1 66.6 45 Subvencije 63.0 71.0 78.2 87.7 139.2

463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 53.7 54.8 59.2 60.0 111.7 464 Donacije i transferi organizacijama 1.0 2.0 2.0 3.0 300.0 465 Ostale donacije,dotacije i transferi 0.1 0.2 0.2 0.2 200.0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 54.8 57.0 61.4 63.2 115.3 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 11.1 7.8 10.4 12.7 114.9

481 Dotacije nevladinim organizacijama 17.8 18.9 17.6 22.2 125.1 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.4 0.5 0.6 0.9 212.5 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 5.7 2.6 3.0 1.3 22.0 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 1.4 1.5 0.5 0.4 28.6 485 Naknada štete 0.0 0.5 0.5 0.2 48 UKUPNO 480 25.2 24.0 22.2 24.9 98.7

499 Sredstva rezerve 3.8 9.0 7.4 6.9 180.9 49 UKUPNO 490 3.8 9.0 7.4 6.9 180.9

511 Zgrade i gra|evinski objekti 79.7 109.7 101.0 100.7 126.3 512 Mašine i oprema 4.1 6.1 9.0 12.0 295.1 513 Ostala osnovna sredstva 0.0 0.0 0.2 0.5 515 Nematerijalna imovina 0.6 0.8 0.3 0.5 81.8 51 UKUPNO 510 84.3 116.6 110.5 113.6 134.8 54 Zemljište 0.1 0.0 4.0 1.0 1,000.0

611 Otplata glavnice domaćim kreditorima 0.0 0.0 19.5 18.5 612 Krediti fizičkim licima 3.3 0.0 0.0 0.0 0.0 61 Otplata glavnice 12.0 26.1 19.5 18.5 154.2

UKUPNO RASHODI I IZDACI 514.4 615.5 643.3 692.3 134.6

STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Raška imamo u 2011. godini 181 aktivno privredno društvo što je učešće u strukturi privrede od 21,11%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, a neznatno veće od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 677 preduzetnika što je učešće od 78,89%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i

77

OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 1,63%, a u broju aktivnih preduzetnika za 0,88%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 1,954 lica u 2010. godini - njih 93,86% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 94,90% a preduzetnici sa 5,10%. Sve ovo nas upućuje na zaključak da je preduzetništvo u ovoj opštini prilično nerazvijeno. Likvidnost

U 2011. godini dolazi do neznatnog poboljšanja likvidnosti kod privrednih društava i to u razredu od 61 do 180 dana za 5,55%, a u razredu preko 180 dana za 1,89%, dok kod preduzetnika imamo pogoršanje. To pogoršanje se pre svega ogleda u povećanju broja preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana, za 13,04%. Kod preduzetnika imamo kretanje u istom pravcu kao i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% na nivou Srbije, i 23,84% na nivou OOP.

Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost -privredna društva 0,53 0,55 0,54 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,23 0,28 0,36 0,25 0,26 Kod privrednih društava u celom posmataranom periodu imamo racia solventnosti iznad granice elementarnog pravila finansiranja koja iznosi 0,50 i ona su i iznad proseka u poslednjoj godini za Srbiju i OOP. Problem je, međutim, što su privredna društva sa teritorije Raška u proseku neprofitabilna i što ovde imamo u poslednjoj godini izrazito nizak koeficijent efikasnosti koji iznosi 0,41 dok je u isto vreme on na nivou Srbije 0,64, a na nivou OOP 0,71. Sve ovo svakako ne doprinosi slici o odsustvu dugoročnih finansijskih rizika koja bi se mogla stvoriti na osnovu izolovanog posmatranja racia solventnosti. Kod preduzetnika je solventnost ispod elementarnih pravila finansiranja u celom posmatranom periodu, ali, kao što možemo videti iz sledeće tabele, imamo solidna ostvarenja profitabilnosti tako da na osnovu ovih podataka možemo reći da u proseku preduzetnici na teritoriji opštine Raška nisu izloženi dugoročnim finansijskim rizicima. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -0,43% -1,63% -1,02% -1,50% -3,49%


Stopa prinosa na imovinu– privredna -0,18% -0,55% -0,42% -0,96% -2,01%

78

društva Stopa neto dobitka – preduzetnici 0,56% 1,77% 3,12% 0,89% 1,32% Stopa prinosa na vlasnički kapital – preduzetnici 5,07% 12,49% 19,09% 7,16% 10,27%


U celom posmatranom periodu privredna društva imaju negativna ostvarenja profitabilnosti, međutim, za utehu je što su ona u proseku ipak manje loša od proseka istih ostvarenja na nivou Srbije i OOP. Izrazito nizak koeficijent efikasnosti koji smo analizirali prilikom razmatranja solventnosti nam govori da bi privredna društva u nastojanjima za poboljšanjem svoje profitabilnosti trebalo da učine napore kako bi podigli efikasnost svog poslovanja. Kod preduzetnika je situacija po pitanju profitabilnosti mnoga bolja. Oni imaju pozitivna ostvarenja koja u poslednjoj godini znatno prevazilaze ta ostvarenja na nivou Srbije i OOP u istom periodu. PREPORUKE Raška nema nikakva bitna odstupanja u odnosu na uobičajen nivo prihoda i rashoda opština, pa nema ni specifičnih preporuka. I predložen budžet za 2013. godinu niti značajno odstupa od budžeta za 2012. godinu, niti sugeriše da su neke značajne uštede u potrošnji moguće. Kod prihoda smo prepolovili iznos firmarina, što bi smanjilo prihode za 9 miliona dinara i za 15 miliona dinara smo smanjili zaduživanje. To je na rashodnoj strani imalo kao protivstavku smanjivanje izdataka za zaposlene (za 12,4 miliona dinara), i troškova za 6,9 miliona dinara.

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 129,3 244,3 244,0 713 Porez na imovinu 86,3 71,0 71,0 714 Porez na dobra i usluge 52,8 46,9 46,9 716 Drugi porezi 18,0 18,0 9,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 156,5 149,0 145,0 741 Prihodi od imovine 35,8 34,1 34,1 742 Prodaja dobara i usluga 123,1 90,5 91,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 5,2 5,1 5,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 5,0 3,0 3,0 811 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 0,1 0,1 1,0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 30,0 30,0 15,0 921 Prihodi od privatizacije 1,0 0,5 3,0

Ukupno Ukupna sredstva 643,3 692,3 668,0 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 157,1 175,0 170,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 28,6 31,3 29,0 413 Naknade u naturi 0,1 0,1 0,1 414 Socijalna davanja zaposlenima 4,0 4,4 4,4 415 Naknade za zaposlene 2,5 3,0 3,0 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 3,6 10,2 5,0 417 Poslanički dodatak 10,0 9,5 9,5

79

41 UKUPNO 410 205,8 233,4 221,0 421 Stalni troškovi 40,5 44,6 44,0 422 Troškovi putovanja 5,1 4,9 4,8 423 Usluge po ugovoru 17,5 15,2 15,0 424 Specijalizovane usluge 15,5 13,3 13,0 425 Tekuće popravke i održavanje 8,9 11,8 11,5 426 Materijal 30,1 30,4 25,0 42 UKUPNO 420 117,5 120,2 113,3 44 Otplata domaćih kredita 6,5 6,1 5,5 45 Subvencije 78,2 87,8 86,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 61,4 63,2 63,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 10,4 12,7 13,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 17,6 22,2 21,0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,6 0,9 0,9 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 3,0 1,3 1,3 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0,5 0,4 0,4 485 Naknada štete 0,5 0,2 0,2 48 UKUPNO 480 22,2 24,9 23,8

499 Sredstva rezerve 7,4 6,9 6,0 511 Zgrade i gra|evinski objekti 101,0 100,7 101,0 512 Mašine i oprema 9,0 12,0 13,0 513 Ostala osnovna sredstva 0,2 0,5 0,5 515 Nematerijalna imovina 0,3 0,5 0,5 51 UKUPNO 510 110,5 113,6 115,0 54 Zemljište 4,0 1,0 1,0 61 Otplata glavnice 19,5 18,5 17,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 643,2 692,3 664,6

3.8. Opština Tutin Osnovni podaci Opština Tutin je prema popisu stanovništva imala 30.770 stanovnika na dan popisa, dok sada, s obzirom na veći broj rođenih od umrlih ima preko 31 hiljadu stanovnika. Radi se o opštini sa malim brojem stanovnika, pozitivnom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti upola manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je jedna od najnižih u Srbiji (9,2 od sto stanovnika), i prosečne zarade su značajno ispod prosečnih podataka za Srbiju. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 9%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Tutin ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (42,5% - više ima samo Preševo), zatim u preduzetničkom sektoru (27,2%), u prerađivačkoj industriji 9,6%, i u građevinarstvu 5,5%.

80

Opštinu Tutin čini gradsko naselje Tutin sa 9.953 lica i 92 sela sa 20.817 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 4.162 lica. Broj domaćinstava je bio 6.977 (4,4 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 8.764. BUDŽET Tutin ima veoma ambiciozno planiran budžet za 2012. godinu jer se očekuje rast primanja od 130% u odnosu na 2009. godinu i nepunih 50% u odnosu na 2011. godinu. Ova ambicioznost posledica je očekivanja rasta transfera i poreza na zarade za više nego dva puta. Rast očekivanih primanja gotovo u potpunosti može da objasni rast investicionih izdataka, u odnosu na 2011. godinu, dok u odnosu na 2009. godinu postoji rast i kod drugih pozicija. Specifičnost Tutina su veoma mali izdaci za socijalnu zaštitu, koji bi trebalo da se povećaju usled velikog siromaštva stanovništva.

Iznos prihoda i primanja reb 2009 reb 2010 2011 2012 Indeks

2012/2009

321 Preneti višak iz prethodne godine 0.0 5.0 2.2 20.0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 71.8 61.0 67.3 137.2 191.1 713 Porez na Imovinu 18.4 12.5 13.8 13.4 73.24 714 Porez na dobra i usluge 16.9 18.2 24.4 20.3 119.8 716 Drugi porezi 4.4 4.5 5.9 5.6 127.3 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 194.5 202.0 216.0 443.7 228.1 741 Prihodi od imovine 1.9 12.7 19.5 20.5 1079 742 Prodaja dobara i usluga 10.3 36.0 48.6 34.3 332.5 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.1 2.2 1.9 1.5 3000 745 Mešoviti neodređeni prihodi 2.1 3.4 2.8 8.0 381 811 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 0.5 0.5 2.5 1.5 300 911 Primanja od domaćih zaduživanja 4.0 2.0 100.0 60.0 1500 921 Prihodi od privatizacije 0.2 0.1 0.1 0.0 20


RASHODI reb 2009 reb 2010 2011 2012 Indeks

2012/2009

411 Plate i dodaci zaposlenih 127.1 132.4 136.1 167.6 131.8 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 22.5 23.7 23.8 27.9 124.1 414 Socijalna davanja zaposlenima 0.5 1.9 3.4 2.6 577.2 415 Naknade za zaposlene 0.5 0.9 1.0 1.3 263.5 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0.7 0.0 0.5 3.5 512.8 41 Ukupno 410 151.2 158.8 164.7 203.0 134.2

421 Stalni troškovi 20.6 15.4 12.8 12.4 60.09 422 Troškovi putovanja 1.3 1.5 1.9 3.9 309.3 423 Usluge po ugovoru 7.4 8.1 8.2 11.1 149.3 424 Specijalizovane usluge 2.2 3.7 3.7 3.8 170.9 425 Tekuće popravke i održavanje 3.5 2.6 1.1 1.5 41.8 426 Materijal 6.1 6.9 7.9 5.6 92.73 42 UKUPNO 420 41.1 38.2 35.6 38.3 93.2 44 Otplata kamata 6.1 3.6 4.0 5.8 94.6

81

45 UKUPNO 450 0.7 8.6 43.7 36.1 5157 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 37.5 47.7 63.3 74.6 198.9 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 0.6 0.4 0.4 0.6 91.8

481 Dotacije nevladinim organizacijama 4.7 7.7 8.0 0.0 0

482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.7 1.1 0.9 10.5 1461

483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 8.5 5.6 1.1 0.8 9.2 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0.5 0.0 0.0 4.6 920 485 Naknada štete 2.3 13.1 8.4 14.0 616.7 48 UKUPNO 480 16.7 0.0 18.5 29.9 179.1

499 Sredstva rezerve 3.9 2.8 3.7 4.2 107.7 511 Zgrade i građevinski objekti 40.4 51.0 153.3 353.1 874 512 Mašine i oprema 9.8 6.6 6.1 4.0 40.82 513 Ostala osnovna sredstva 0.0 0.0 0.0 0.3 51 UKUPNO 510 50.2 57.6 159.4 357.4 711.9 61 Otplata glavnice 16.9 14.8 11.7 16.0 95

UKUPNO RASHODI I IZDACI 325.0 360.0 505.0 766.0 235.7

STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Tutin imamo u 2011. godini 190 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 23,57%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i veće od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 616 preduzetnika što je učešće od 76,43%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 14,41%, a u broju aktivnih preduzetnika do rasta od 1,82%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 1,150 lica u 2010. godini - njih 93,22% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 87,47%, a preduzetnici sa 12,53%. Likvidnost U 2011. godini dolazi do relativnog pogoršanja likvidnosti i kod privrednih društava i kod preduzetnika. To pogoršanje se pre svega ogleda u povećanju broja privrednih subjekata koji su nelikvidni duže od 180 dana, i to kod privrednih društava za 9,46%, a kod preduzetnika za 11,76%. Na nivou privrednih društava u isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo suprotno kretanje, smanjenje broja nelikvidnih privrednih društava od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje je još veće i ono iznosi 31,40%. Međutim kod preduzetnika imamo još veće pogoršanje i na nivou Republike i OOP, nego što je to slučaj u opštini Tutin. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% i 23,84% respektivno.

82

Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,26 0,26 0,24 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,15 0,17 0,17 0,25 0,26 U celom posmatranom periodu i privredna društva i preduzetnici imaju racia solventnosti u priličnoj meri ispod granice elementarnih pravila finansiranja, što nas upućuje da dodatno pomoću mera profitabilnosti ispitamo njihovu izloženost dugoročnim finansijskim rizicima. Kod privrednih društava je ta zabrinutost opravdana, ako imamo u vidu prinose na vlasnički kapital prikazane u sledećoj tabeli. Uvidom u istu tabelu i u iste performase, tu zabrinutost kod preduzetnika možemo u velikoj meri ublažiti. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 1,77% -0,58% -2,07% -1,50% -3,49%





Privredna društva imaju znatno pogoršanje profitabilnosti u poslednjem periodu i njihova ostvarenja su u tom periodu lošija od ionako loših istih prosečnih ostvarenja privrednih društava na nivou Srbije i OOP. Pogoršanje profitabilnosti je pre svega posledica neadekvatnog upravljanja troškovima, ako imamo u vidu da je prosečni koeficijent obrta od 0,76 u ovom periodu za privredna društva sa teritorije opštine Tutin bolji od istih ostvarenja na nivou Srbije i OOP, gde on iznosi 0,64 i 0,71 respektivno. Preduzetnici imaju bolji prinos na vlasnički kapital od proseka za Srbiju i OOP. Uvidom u prinose na imovinu vidimo da je to pre svega posledica pozitivnog efekta finansijskog leveridža.

83

PREPORUKE Opština Tutin bi trebalo: - da poveća iznos naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta Tutin ima velike izdatke za investicione projekte u 2012. godini koji su, verovatno, povezani sa velikim rastom transfera u budžet ove siromašne opštine. Stoga će i smanjivanje transfera dovesti do smanjivanja investicija, i obratno. U predlogu budžeta za 2013. godinu smanjili smo iznos zaduživanja i izdatke za zaposlene i stalne troškove, a povećali socijalnu zaštitu sa 0,6 na 5 miliona dinara. Promene koje smo napravili kod primanja i izdataka ukazuju da nije moguće bitno uštedeti sredstva kako bi se namenski iskoristila za ekonomski razvoj.

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 67,3 137,2 130,0 713 Porez na imovinu 13,8 13,4 14,5 714 Porez na dobra i usluge 24,4 20,3 20,5 716 Drugi porezi 5,9 5,6 5,5 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 216,0 443,7 430,0 741 Prihodi od imovine 19,5 20,5 21,0 742 Prodaja dobara i usluga 48,6 34,3 35,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1,9 1,5 1,2 745 Mešoviti neodređeni prihodi 2,8 8,0 6,0 811 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 2,5 1,5 2,5 911 Primanja od domaćih zaduživanja 100,0 60,0 30,0 921 Prihodi od privatizacije 0,1 0,0 1,0

Ukupno Ukupna sredstva 505,0 766,0 697,2 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 136,1 167,6 150,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 23,8 27,9 27,0 413 Naknade u naturi 0,0 0,0 0,1 414 Socijalna davanja zaposlenima 3,4 2,6 2,5 415 Naknade za zaposlene 1,0 1,3 1,3 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0,5 3,5 1,5 41 UKUPNO 410 164,7 203,0 182,4

421 Stalni troškovi 12,8 12,4 12,5 422 Troškovi putovanja 1,9 3,9 3,0 423 Usluge po ugovoru 8,2 11,1 9,0 424 Specijalizovane usluge 3,7 3,8 3,8 425 Tekuće popravke i održavanje 1,1 1,5 1,5 426 Materijal 7,9 5,6 5,5 42 UKUPNO 420 35,6 38,3 35,3 43 Upotreba osnovnih sredstava 0,0 0,2 0,2 44 Otplata kamata 4,0 5,8 5,6 45 Subvencije 43,7 36,1 35,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 63,3 74,6 72,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 0,4 0,6 5,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 8,0 4,0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,9 10,5 6,0

84

483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 1,1 0,8 0,8 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 4,6 1,0 485 Naknada štete 8,4 14,0 5,0 48 UKUPNO 480 18,5 29,9 16,8

499 Sredstva rezerve 3,7 4,2 4,0 511 Zgrade i građevinski objekti 153,3 353,1 320,0 512 Mašine i oprema 6,1 4,0 6,0 513 Ostala osnovna sredstva 0,3 0,3 51 UKUPNO 510 159,4 357,4 326,3 61 Otplata glavnice 11,7 16,0 20,0


3.9. Opština Blace Osnovni podaci Opština Blace prema popisu stanovništva je imala 11.686 stanovnika na dan popisa, a sada, s obzirom na manji broj rođenih od umrlih ima oko 11,5 hiljada stanovnika. Radi se o opštini sa veoma malim brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti više nego upola manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je veoma niska (14,2 od sto stanovnika), i prosečne zarade su značajno ispod prosečnih podataka za Srbiju. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 11%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Blace ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (26,6), zatim u prerađivačkoj industriji (24,3%), u preduzetničkom sektoru (23,1%), i u građevinarstvu 8,5%. Opštinu Blace čini gradsko naselje Blace sa 5.261 lice i 39 sela sa 6.425 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 1.462 lica. Broj domaćinstava je bio 4.254 (2,7 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 7.729. BUDŽET Za opštinu Blace na raspolaganju smo imali završni budžet za 2010. godinu, budžet za 2011. godinu bez detaljne strukture primanja i budžet za 2012. godinu. Kao i većina drugih siromašnih opština i Blace se dominantno oslanja na transfere od drugih nivoa vlasti i na porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke. Izvršenje rashodne strane zavisi od realnosti očekivanog rasta primanja po osnovu ova dva najvažnija izvora: ukoliko oni podbace, moraće da se smanjuju izdaci, tamo gde je to diskreciono moguće .

85

Na rashodnoj strani, u odnosu na 2011. godinu značajan rast se očekuje samo kod investicionih ulaganja, koja bi trebalo da se vrate na nivo iz 2010. godine. U odnosu na 2010. godinu planiran je rast izdataka za zaposlene (za 31,3%), troškova (za 38,4%), subvencija (za 68,7%), i naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta (za više od tri puta). Prilikom izrade budžeta za 2013. godinu biće potrebno da se dobro izmere i odrede relacije u pogledu svih osnovnih izdataka, a u odnosu na izvršenje za 2012. godinu i potrebe opštine u pogledu ekonomskog razvoja.

zavr 2010 2011 2012

Indeks 2012 /2010

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 51.2

94.3 184.1 712 Porez na fond zarada 0.0 0.0 0.0 713 Porez na Imovinu 8.6 11.6 135.1 714 Porez na dobra i usluge 5.3 7.9 148.9 716 Drugi porezi 5.0 5.0 99.4 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 98.9 121.5 122.9 741 Prihodi od imovine 4.0 5.2 130.6 742 Prodaja dobara i usluga 7.1 8.4 118.0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 2.3 2.5 109.0 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0.5 0.5 96.2 745 Mešoviti neodređeni prihodi 1.7 2.0 117.0

Ukupna sredstva 184.6 214.4 259.0 140.3

RASHODI zavr 2010 2011 2012

Indeks 2012/ 2010

411 Plate i dodaci zaposlenih 40.9 43.4 53.0 129.6 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 7.3 7.8 9.5 129.6 413 Naknade u naturi 0.0 4.1 0.0 414 Socijalna davanja zaposlenima 1.3 0.0 2.0 147.5 415 Naknade za zaposlene 1.9 2.1 2.2 116.4 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0.4 2.2 1.5 350.2 41 Ukupno 410 51.9 59.5 68.2 131.3

421 Stalni troškovi 12.6 14.7 15.9 125.9 422 Troškovi putovanja 0.2 0.4 0.4 232.4 423 Usluge po ugovoru 5.1 11.4 12.4 243.4 424 Specijalizovane usluge 8.8 8.3 8.9 101.7 425 Tekuće popravke i održavanje 3.8 3.9 4.1 105.9 426 Materijal 2.2 3.3 3.5 164.0 42 UKUPNO 420 32.7 42.1 45.3 138.4 45 Subvencije 44.9 76.6 75.7 168.7 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 0.8 1.9 2.3 306.5

471 Pomoc u kuci starim licima 0.0 4.6 5.5 472 Prava iz socijalnog osiguranja 3.9 5.2 7.3 185.0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 3.9 9.8 12.8 324.2

481 Dotacije nevladinim organizacijama 5.7 5.4 7.3 128.8 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.0 0.3 0.3 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 0.0 0.3 0.3 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0.7 0.6 0.6 96.7 485 Naknada štete 0.9 0.5 0.0 0.0

86

48 UKUPNO 480 7.3 7.1 8.5 117.2 499 Sredstva rezerve 0.0 2.0 4.7 511 Zgrade i gra|evinski objekti 37.2 10.8 36.7 98.6 512 Mašine i oprema 1.7 3.3 3.5 198.9 513 Ostala osnovna sredstva 0.1 0.1 0.1 57.2 515 Nematerijalna imovina 0.0 0.2 0.2 51 UKUPNO 510 39.1 14.4 40.4 103.5 54 Zemljište 0.0 1.0 1.0


STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Blace imamo u 2011. godini 82 aktivna privredna društava što je učešće u strukturi privrede od 21,87%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, a veće od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 293 aktivna preduzetnika što je učešće od 78,13%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 5,75%, a u broju aktivnih preduzetnika do rasta od 3,53%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 759 lica u 2010. godini - njih 89,46% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 88,01%, a preduzetnici sa 11,99%. Likvidnost U 2011. godini imamo poboljšanje likvidnosti kod privrednih društava u svim razredima artikulisanim brojem dana nelikvidnosti. To je poboljšanje najveće za razred nelikvidnosti od preko 180 dana, gde imamo smanjenje u broju nelikvidnih privrednih društava od 26,92%. Kod preduzetnika je situacija nešto drugačija, i tu imamo smanjenje u prvom (do 30 dana) i trećem (od 61 do 180) razredu, ali imamo povećanje broja nelikvidnih preduzetnika u periodu dužem od 180 dana i to za 15,79%. Za utehu, to je trend koji je karakterističan i za Srbiju i OOP. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,43 0,45 0,47 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,34 0,17 0,17 0,25 0,26 Privredna društva u celom posmatranom periodu imaju racia solventnosti neznatno ispod granice propisane elementarnim pravilima finansiranja, ali iz sledeće tabele vidimo da privredna društva imaju dobre performanse profitabilnosti, tako da možemo reći da, u proseku, privredna društva u opštini Blace nisu izložena dugoročnim finansijskim rizicima. Preduzetnici

87

imaju niska racia solventnosti, ali odlične pokazatelje profitabilnosti, tako da i za njih možemo izvesti istovetan zaključak. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 2,12% 4,81% 6,91% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva 4,53% 8,33% 14,37% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu– privredna društva 1,97% 3,73% 6,77% -0,96% -2,01%



Privredna društva i preduzetnici imaju dobre performanse profitabilnosti koje su znatno iznad prosečnih veličina za Srbiju i OOP. Privredna društva generišu dobre prinose na vlasnički kapital i imovinu zahvaljujući dobrom upravljanju troškovima i dobroj efikasnosti. U 2010. godini koeficijent obrta kod privrednih društava iznosi 0,98 što je znatno iznad proseka u Republici Srbiji i OOP, gde ovaj pokazatelj iznosi 0,64 i 0,71 respektivno. PREPORUKE Opština Blace bi trebalo: - da smanji iznos subvencija Na osnovu analize mogućnosti za promene u budžetskoj strukturi dolazimo do mogućnosti da se oslobodi oko 22 miliona dinara za namensko korišćenje za ekonomski razvoj opštine. Do ovih sredstava bi se najvećim delom došlo smanjivanjem vrednosti subvencija, ali uštede su moguće i u drugim namenama potrošnje.

zavr 10 2012 2013 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 51,2 94,3 92,0 713 Porez na imovinu 8,6 11,6 11,5 714 Porez na dobra i usluge 5,3 7,9 7,0 716 Drugi porezi 5,0 5,0 4,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 98,9 121,5 120,0 741 Prihodi od imovine 10,0 5,2 5,0 742 Prodaja dobara i usluga 7,1 8,4 8,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 2,3 2,5 2,5 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0,5 0,5 0,5 745 Mešoviti neodređeni prihodi 1,7 2,0 2,0 771 Ostali prihodi 0,0 0,2 0,2

88

Ukupno 184,6 259,0 252,7

RASHODI zavr 10 2012 2013 411 Plate i dodaci zaposlenih 40,9 53,0 52,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 7,3 9,5 9,4 414 Socijalna davanja zaposlenima 1,3 2,0 2,0 415 Naknade za zaposlene 1,9 2,2 2,0 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0,4 1,5 1,2 41 UKUPNO 410 51,9 68,2 66,6

421 Stalni troškovi 12,6 15,9 15,0 422 Troškovi putovanja 0,2 0,4 0,4 423 Usluge po ugovoru 5,1 12,4 6,0 424 Specijalizovane usluge 8,8 8,9 9,0 425 Tekuće popravke i održavanje 3,8 4,1 4,0 426 Materijal 2,2 3,5 3,0 42 UKUPNO 420 32,7 45,3 37,4 45 Subvencije 44,9 75,7 60,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 0,8 2,3 2,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 3,9 12,8 14,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 5,7 7,3 7,0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,0 0,3 0,3 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 0,0 0,3 0,3

484-5 Naknada štete od elementarnih nepogoda 1,6 0,6 0,7 48 UKUPNO 480 7,3 8,5 8,3

499 Sredstva rezerve 0,0 4,7 3,0 511 Zgrade i gra|evinski objekti 37,2 36,7 35,0 512 Mašine i oprema 1,7 3,5 4,0 513 Ostala osnovna sredstva 0,1 0,1 0,1 515 Nematerijalna imovina 0,2 0,2 51 UKUPNO 510 39,0 40,4 39,3 54 Zemljište 0,0 1,0 0,0

Sredstva za ekonomski razvoj 22,1 UKUPNO RASHODI I IZDACI 180,5 259,0 230,6

3.10. Opština Žitorađa Osnovni podaci Opština Žitorađa je prema popisu stanovništva imala 16.272 stanovnika na dan popisa, a sada, s obzirom na približno jednak broj rođenih od umrlih ima oko 16,25 hiljada stanovnika. Radi se o opštini sa veoma malim brojem stanovnika, nultom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti za četvrtinu manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je jedna od najnižih u Srbiji (7,9 od sto stanovnika), i prosečne zarade su značajno ispod prosečnih podataka za Srbiju. Žitorađa je dominantno poljoprivredna opština. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 35,6%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Žitorađa ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i

89

obrazovanju (36,3%), zatim preduzetničkom sektoru (29,8%), u prerađivačkoj industriji (16,3%), i u poljoprivredi (6,5%). Opštinu Žitorađa čini naselje Žitorađa sa 3.365 lica i 29 sela sa 12.907 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 1.462 lica. Broj domaćinstava je bio 4.750 (3,4 lica po domaćinstvu) a broj stambenih jedinica 6.246. BUDŽET Budžet Žitorađe je optimistički skrojen na osnovu pretpostavke da će transferi biti povećani za 60 miliona dinara i da će od poreza na zarade doći do povećavanja priliva za 25 miliona dinara. S obzirom na to da transferi predstavljaju više od polovine očekivanih primanja njihovo smanjivanje uticalo bi i na smanjivanje izdataka. Najveći rast izdataka planiran je na poziciji subvencija, u odnosu na 2011. godinu, a u odnosu na 2010. godinu predviđen je rast troškova (42) skoro tri puta, subvencija 2,3 puta, socijalne zaštite za 7,7 puta, a zarada za 73%. Na osnovu ovih podataka o velikom relativnom rastu izdataka na većini pozicija može se postaviti pitanje o efikasnijoj raspodeli budžetskih izdataka za 2013. godinu.

2010 2011 2012 Indeks 2012/2010

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 55.0 66.0 91.0 165.5 713 Porez na Imovinu 3.1 2.6 6.5 209.7 714 Porez na dobra i usluge 12.2 10.1 10.1 82.4 716 Drugi porezi 0.0 3.0 3.0 732 Donacije međunarodne 0.0 10.0 0.0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 110.0 140.0 200.0 181.8 741 Prihodi od imovine 18.0 3.0 15.0 83.3 742 Prodaja dobara i usluga 1.0 2.0 2.0 200.0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.0 2.0 2,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 13.3 32.9 53.3 401.5

Ukupna sredstva 212.6 271.6 382.8 180.1

RASHODI 2010 2011 2012 Indeks 2012/2010

411 Plate i dodaci zaposlenih 45.9 54.6 63.1 137.3 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 8.8 11.4 13.5 152.1 413 Naknade u naturi 4.3 16.5 21.1 495.9 414 Socijalna davanja zaposlenima 0.0 3.4 1.6 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 5.5 7.2 12.7 231.3 417 Poslanički dodatak 0.5 2.0 1.0 200.0 41 Ukupno 410 65.0 95.0 112.9 173.7

421 Stalni troškovi 5.3 16.0 23.1 440.6 422 Troškovi putovanja 0.6 1.7 2.4 385.2 423 Usluge po ugovoru 8.3 11.7 12.6 151.7 424 Specijalizovane usluge 2.2 8.5 7.2 323.4 425 Tekuće popravke i održavanje 0.3 3.9 11.2 4296.2 426 Materijal 4.5 3.0 3.6 79.3

90

42 UKUPNO 420 21.1 44.9 60.0 283.8 44 Otplata kamata 4.0 4.0 1.0 25.0 45 Subvencije 70.1 84.3 161.2 230.0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 20.5 0.0 0.0 0.0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 2.6 10.6 19.7 770.6

481 Dotacije nevladinim organizacijama 6.4 9.3 8.8 136.3 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.6 0.5 0.4 58.3 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 3.0 2.0 3.1 103.3 48 UKUPNO 480 10.0 11.8 12.2 121.8

499 Sredstva rezerve 4.4 3.0 3.0 68.4 512 Mašine i oprema 14.8 18.0 9.8 66.3 51 UKUPNO 510 14.8 18.0 9.8 66.3 61 Otplata glavnice 0.0 0.0 3.0


STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Žitorađa imamo u 2011. godini 42 aktivna privredna društva, što je učešće u strukturi privrede od 13,51%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 269 aktivnih preduzetnika što je učešće od 86,49%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 6,67%, a u broju aktivnih preduzetnika za 2,89%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Likvidnost U 2011. godini kod privrednih društava imamo poboljšanje likvidnosti koje se pre svega ogleda u smanjenju broja nelikvidnih privrednih društava u razredu nelikvidnosti koji obuhvata privredne subjekte koji su nelikvidni u periodu između 61 do 180 dana za 57,14%. Kod preduzetnika imamo pogoršanje likvidnosti i u trećem i u četvrtom razredu nelikvidnosti i to za 183,33% i 14,53% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,61 0,58 0,45 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici n/a10 n/a n/a 0,25 0,26 Kod privrednih društava u poslednjem periodu dolazi do rasta zaduženosti, što uz značajan pad profitabilnosti upućuje na njihovu izloženost dugoročnim finansijskim rizicima. 10 n/a – podaci nisu raspoloživi. Podaci o preduzetnicima sa teritorije opštine Žitorađa uprkos zakonskoj regulativi nisu u celosti dostupni. Zbog toga su u ovoj opštini solventnost i profitabilnost analizirani samo za privredna društva.

91

Profitabilnost

2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -0,39% -1,21% -4,06% -1,50% -3,49%



Stopa neto dobitka – preduzetnici n/a n/a n/a 0,89% 1,32% Stopa prinosa na vlasnički kapital – preduzetnici n/a n/a n/a 7,16% 10,27%

Stopa prinosa na imovinu– preduzetnici n/a n/a n/a 1,76% 2,73%

U celom posmatranom vremenskom periodu privredna društva generišu gubitke. To je posebno izraženo u 2010. godini kada dolazi do dodatnog pada profitabilnosti koji je uzrokovan neadekvatnim upravljanjem troškovima koje se ogleda u stopi neto dobitka. U ovom periodu privredna društva sa teritorije opštine Žitorađa imaju lošija ostvarenja profitabilnosti nego što je to slučaj sa prosečnim ostvarenjima u istom periodu za Republiku Srbiju i OOP. PREPORUKE Opština Žitorađa bi trebalo: - da smanji broj zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju za 19 lica (rast od IX 2008); Budžetsku uštedu, nakon isplate otpremnina, potrošiti za razvojne projekte, a u skladu sa strategijom razvoja; - da smanji iznos subvencija Samo smanjivanjem subvencija Žitorađa može da namenski oslobodi oko 40 miliona dinara koje bi iskoristila za ekonomski razvoj. Smanjivanje izdataka za zaposlene (posebno u kategoriji nagrade i bonusi) i na drugim pozicijama bilo bi dovoljno da neutrališe smanjivanja „Mešovitih i neodređenih prihoda“.

Prihodi 2011 2012 2013 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 66,0 91,0 90,0 713 Porez na imovinu 2,6 6,5 6,5 714 Porez na dobra i usluge 10,1 10,1 10,0 716 Drugi porezi 3,0 3,0 3,0 732 Donacije međunarodne 10,0 0,0 0,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 140,0 200,0 200,0 741 Prihodi od imovine 3,0 15,0 15,0 742 Prodaja dobara i usluga 2,0 2,0 2,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 2,0 2,0 2,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 32,9 53,3 45,0

92

Ukupno 271,6 382,8 373,5 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 54,6 63,1 58,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 11,4 13,5 11,8 413 Naknade u naturi 16,5 21,1 22,0 414 Socijalna davanja zaposlenima 3,4 1,6 1,6 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 7,2 12,7 7,0 417 Poslanički dodatak 2,0 1,0 1,0 41 UKUPNO 410 95,0 112,9 101,4

421 Stalni troškovi 16,0 23,1 22,0 422 Troškovi putovanja 1,7 2,4 2,3 423 Usluge po ugovoru 11,7 12,6 12,0 424 Specijalizovane usluge 8,5 7,2 7,2 425 Tekuće popravke i održavanje 3,9 11,2 11,0 426 Materijal 3,0 3,6 3,4 42 UKUPNO 420 44,9 60,0 57,9 44 Otplata kamata 4,0 1,0 2,0 45 Subvencije 84,3 161,2 120,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 10,6 19,7 22,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 9,3 8,8 8,8 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,5 0,4 0,3 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 2,0 3,1 3,0 48 UKUPNO 480 11,8 12,2 12,0

499 Sredstva rezerve 3,0 3,0 3,0 511 Zgrade i građevinski objekti 0,0 0,0 0,0 512 Mašine i oprema 18,0 9,8 10,0 51 UKUPNO 510 18,0 9,8 10,0 61 Otplata glavnice 3,0 3,0

Sredstva za ekonomski razvoj 42,2 UKUPNO RASHODI I IZDACI 271,6 382,8 331,3

3.11. Opština Kuršumlija Osnovni podaci Opština Kuršumlija je prema popisu stanovništva imala 19.011 stanovnika na dan popisa, a s obzirom na približno manji broj rođenih od umrlih sada ima oko 18,8 hiljada stanovnika. Radi se o opštini sa veoma malim brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti pet puta manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je veoma mala (14 od sto stanovnika), i prosečne zarade su među najmanjim u Srbiji. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 18,9%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Kuršumlija ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (36), zatim preduzetničkom sektoru (22,9%), u prerađivačkoj industriji (15,8%) i u trgovini 7,7%.

93

Opštinu Kuršumlija čini naselje Kuršumlija sa 12.866 lica i 89 sela i zaselaka (uključujući i dva bez stanovnika) sa 6.145 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 191 lice. Broj domaćinstava je bio 7.109 (2,7 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 11.130. BUDŽET S obzirom na metodološka ograničenja u vezi sa nivoom detaljnosti dostupnih podataka, podatke u tabeli o budžetima opštine Kuršumlija treba uzeti sa rezervom. Porez na dohodak i transferi učestvuju sa 87% u ukupnim primanjima u budžetu u 2012. godini. Naravno, pod pretpostavkom da se u planiranom iznosu i ispune. Na rashodnoj strani izdaci za zarade i subvencije učestvuju sa 72% u ukupnim izdacima. Investicije su predviđene sa manje od dva procenata u ukupnim izdacima. Kuršumlija bi u planiranje budžeta za 2013. godinu trebalo da uđe sa pretpostavkama kako je moguće da proširi izvore za finansiranje potrošnje, i kako je moguće da se efikasnije strukturira potrošnja iz opštinskog budžeta (manje subvencija radi više investicija, na primer), što važi i za sve druge opštine.

Iznos prihoda i primanja reb 2 2009 2010 2011 2012 Indeks 2012/ 2009

321 Preneti višak iz prethodne godine 0.0 0.0 22.7 0.0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 91.9 93.6 123.1 179.0 194.9 713 Porez na Imovinu 17.9 18.0 13.0 13.0 72.6 714 Porez na dobra i usluge 11.1 13.7 16.1 19.9 178.9 716 Drugi porezi 4.0 8.4 19.0 10.0 250.0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 141.1 140.2 184.3 200.0 141.7 741 Prihodi od imovine 15.5 16.0 11.0 7.0 45.2 742 Prodaja dobara i usluga 11.9 8.0 4.5 7.1 59.7 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.5 0.5 1.0 0.5 100.0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 2.1 2.0 1.0 1.0 48.2 921 Prihodi od privatizacije 1.0 0.0 0.0 0.0 0.0


RASHODI reb 2 2009 2010 2011 2012 Indeks 2012/ 2009

41 Zarade 116.4 113.0 146.2 166.2 142.7 42 Troškovi 35.9 40.5 48.9 41.4 115.0 44 Otplata kamata 1.4 0.8 0.2 0.0 0.0 45 Subvencije 84.7 82.6 119.2 146.0 172.4 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 1.2 0.0 0.0 0.0 0.0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 7.0 3.0 8.0 21.0 299.4 48 48+49 36.9 46.0 41.1 49.3 133.6 51 Investicije 4.9 5.1 3.9 8.1 165.5 61 Otplata glavnice 8.5 9.4 5.6 4.0 47.1

94

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Kuršumlija imamo u 2011. godini 129 aktivnih privrednih društava, što je učešće u strukturi privrede od 20,94%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, a neznatno veće od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 487 aktivnih preduzetnika što je učešće od 79,06%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 3,01%, a u broju aktivnih preduzetnika za 0,81%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 1,319 lica u 2010. godini - njih 98,71% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 98,75%, a preduzetnici sa 1,25%. Primetimo da na teritoriji opštine preduzetnici nemaju naviku da dostavljaju podatke regulatornim organima o svom poslovanju što nas upućuje na značajno prisustvo sive ekenomije kod istih. U nastavku ćemo pokazateljima koji se odnose na preduzetnike u opštini Kuršumlija dati samo formalni karakter prilikom ocene solventnosti i profitabilnosti. Likvidnost U 2011. godini kod privrednih društava imamo poboljšanje likvidnosti u svim razredima nelikvidnosti. Ono je najveće kod broja privrednih društava koja su nelikvidna duže od 180 dana. Ovde imamo smanjenje od 30,56% i ono je veće od proseka u Republici za isti razred i period gde iznosi 19,98%, i neznatno manje od proseka na niviu OOP, gde iznosi 31,40%. Kod preduzetnika u ovom razredu imamo povećanje od 13,22%, što je manje povećanje i od tog povećanja na nivou Srbije gde ono iznosi 23,84%, i na nivou OOP gde ono iznosi 17,38%. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,54 0,51 0,42 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,46 0,49 0,50 0,25 0,26 Preduzetnicima ćemo u analizi solventnosti i profitabilnosti dati samo formalni karakter. Što se tiče privrednih društava, ona imaju u toku posmatranog perioda solidna racia solventnosti. Zabrinjavajuće je to što dolazi do povećanja zaduženosti u poslednjem periodu koje je, doduše, praćeno i poboljšanjem profitabilnosti (što se može videti i iz sledeće tabele), ali sigurno je da dugoročna finansijska sigurnost ovde treba da se pažljivo prati.

95

Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -15,84% 3,18% 5,15% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva -12,20% 2,13% 3,75% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu– privredna društva -6,53% 1,08% 1,49% -0,96% -2,01%



Privredna društva izlaze iz zone gubitaka u kojoj su se duboko našla u 2008. godini. Ovo je postignuto pre svega dobrim upravljanjem troškovima. U isto vreme je prisutno zaostajanje u koeficijentu efikasnosti koji iznosi u poslednjem periodu skromnih 0,29 i snažno povlači prinose na vlasnički kapital i imovinu na dole. Poređenja radi, koeficijenti efikasnosti u 2010. godini za Srbiju i OOP iznose 0,64 i 0,71, respektivno. Svakako da je potrebno povećati koeficijente efikasnosti što bi imalo pozitivne efekte na profitabilnost i implicite na solventnost. PREPORUKE Opština Kuršumlija bi trebalo: da smanji iznos subvencija da poveća izdatke za nabavku nefinansijske imovine Smanjivanjem subvencija i troškova zaposlenih moguće je da se oslobodi 23 miliona dinara za ekonomski razvoj i da se poveća vrednost investicija u 2012. godini.

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 321 Preneti višak iz prethodne godine 22,7 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 123,1 179,0 180,0 713 Porez na imovinu 13,0 13,0 13,0 714 Porez na dobra i usluge 16,1 19,9 19,5 716 Drugi porezi 19,0 10,0 10,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 184,3 200,0 200,0 741 Prihodi od imovine 11,0 7,0 7,0 742 Prodaja dobara i usluga 4,5 7,1 7,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1,0 0,5 0,5 745 Mešoviti neodređeni prihodi 1,0 1,0 1,0


41 UKUPNO 410 146,2 166,2 165,0 42 UKUPNO 420 48,9 41,4 41,5

96

44 Otplata kamata 0,2 0,0 0,5 45 UKUPNO 450 119,2 146,0 125,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 8,0 21,0 22,0 49 UKUPNO 48+49 40,7 49,3 45,0 51 UKUPNO 510 3,9 8,1 12,0 61 Otplata glavnice 5,6 4,0 4,0

Ukupni izdaci 372,6 436,0 415,0 Namenska sredstva za ekonomski razvoj 23,0

3.12. Opština Prokuplje Osnovni podaci Opština Prokuplje je imala, prema popisu stanovništva, 43.631 stanovnika na dan popisa, a s obzirom na približno manji broj rođenih od umrlih sada ima oko 43,4 hiljade stanovnika. Radi se o opštini srednje veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti skoro upola manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je podprosečna (19 od sto stanovnika), i prosečne zarade su ispod republičkog proseka. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 11,9%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Prokuplje ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (35,9), zatim u prerađivačkoj industriji (24,1%), preduzetničkom sektoru (19,9%), i u trgovini (4,3%). Opštinu Prokuplje čini naselje Prokuplje sa 27.163 lica i 106 sela i zaselaka, sa 16.468 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 826 lica. Broj domaćinstava je bio 15.233 (2,9 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 22.848. BUDŽET Budžet opštine Prokuplje je više nego udvostručen u ovoj godini u odnosu na 2009. godinu. To je posledica očekivanja 2,8 puta većih transfera i nepuna dva puta većih poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke. Pri ovom rastu očekivanih primanja izdaci za zaposlene se uvećavaju za 53,8%, troškovi za 58,5%, subvencije 2,6 puta, a kapitalni izdaci 3 puta. I naknade za socijalnu zaštitu su utrostručene, ali su sa zanemarljivim udelom u ukupnim izdacima.

97

2009 2010 2011 2012 Indeks 2012/2010

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 210.2 217.3 251.4 425.5 195.8 712 Porez na fond zarada 0.1 0.0 0.0 0.0 713 Porez na Imovinu 32.0 35.2 27.8 37.5 106.7 714 Porez na dobra i usluge 23.8 27.5 28.2 36.0 131.2 716 Drugi porezi 15.3 16.8 22.2 24.6 146.2 732 Donacije međunarodne 2.2 0.0 1.4 0.0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 222.7 252.7 338.7 698.9 276.6 741 Prihodi od imovine 14.2 45.6 40.7 58.5 128.3 742 Prodaja dobara i usluga 6.5 7.1 13.4 6.7 94.6 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.6 10.1 7.4 5.9 58.6 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0.0 0.0 0.0 9.3 745 Mešoviti neodređeni prihodi 7.8 8.6 17.7 18.9 219.9 771 Ostali prihodi 1.1 1.1 2.2 2.7 253.0 812 Primanja od prodaje pokretne imovine 2.3 2.5 0.8 1.0 40.2 911 Primanja od domaćih zaduživanja 103.8 0.0 0.0 0.0 921 Prihodi od privatizacije 1.5 0.0 0.0 0.0

Ukupno Ukupna sredstva 642.5 624.3 751.9 1,325.5 212.3

RASHODI 2009 2010 2011 2012 Indeks 2012/2010

411 Plate i dodaci zaposlenih 234.1 241.8 254.6 357.8 148.0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 43.7 43.9 45.7 64.0 145.9 413 Naknade u naturi 7.3 1.2 1.4 1.9 162.3 414 Socijalna davanja zaposlenima 3.6 1.3 8.3 6.5 490.4 415 Naknade za zaposlene 9.5 2.3 2.5 14.8 643.5 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0.5 0.5 6.8 2.3 462.6 41 Ukupno 410 298.6 290.8 319.4 447.3 153.8

421 Stalni troškovi 56.6 72.6 59.2 76.2 105.0 422 Troškovi putovanja 14.1 2.9 3.6 42.2 1456.4 423 Usluge po ugovoru 16.4 7.9 9.1 17.6 224.2 424 Specijalizovane usluge 40.0 21.2 31.3 52.8 248.9 425 Tekuće popravke i održavanje 5.2 5.2 8.8 17.4 336.7 426 Materijal 6.4 6.0 10.8 15.1 251.3 42 UKUPNO 420 138.5 115.7 122.9 183.4 158.5 44 Otplata kamata 11.3 15.4 14.0 16.7 108.4 45 Subvencije 12.9 16.1 33.0 41.1 255.2 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 1.4 88.4 112.6 134.4 152.0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 6.4 4.6 7.3 14.7 317.1

481 Dotacije nevladinim organizacijama 14.3 14.3 14.8 21.8 152.3 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.1 0.2 2.2 2.8 1375.0 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 21.8 2.1 7.3 18.9 922.0 48 UKUPNO 480 36.2 16.6 24.3 43.5 262.2

499 Sredstva rezerve 0.0 7.0 5.0 5.0 71.4 511 Zgrade i građevinski objekti 125.3 41.1 96.0 367.2 894.2

98

512 Mašine i oprema 6.8 3.3 4.6 29.5 888.1 514 Kultivisana imovina 0.0 0.0 0.2 3.2 515 Nematerijalna imovina 0.0 0.3 0.5 0.5 166.7 51 UKUPNO 510 132.1 44.7 101.3 400.3 303 54 Prirodna imovina 0.0 4.7 6.0 9.0 191.5 61 Otplata glavnice 5.0 20.2 6.0 30.0 148.5

UKUPNO RASHODI I IZDACI 642.4 624.3 751.8 1,325.5 212.3

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Prokuplje imamo u 2011. godini 243 aktivna privredna društva, što je učešće u strukturi privrede od 17,96%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 1,110 aktivnih preduzetnika što je učešće od 82,04%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 10,66%, a u broju aktivnih preduzetnika za 2,48%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine – 2,922 lica u 2010. godini - njih 86,72% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 69,70%, a preduzetnici sa 30,30%. Primetimo da na teritoriji opštine preduzetnici imaju značajno učešće u prihodima. Primera radi, na nivou OOP to učešće iznosi 13,37%. Likvidnost U 2011. godini kod privrednih društava dolazi do poboljšanja likvidnosti u svim razredima. Tako je u ovom periodu broj nelikvidnih društava preko 180 dana smanjen za 30,56%,što je smanjenje veće od proseka u Republici za isti razred i period gde iznosi 19,98%, i neznatno manje od proseka na nivou OOP, gde iznosi 31,40%. Kod preduzetnika u ovom razredu imamo povećanje od 15,23% što je manje i od tog povećanja na nivou Srbije, gde iznosi 23,84%, i na nivou OOP gde ono iznosi 17,38%, ali ako imamo u vidu da je kod preduzetnika došlo do povećanja broja nelikvidnih i u razredu od 61 do 180 dana, možemo reći da je kod preduzetnika došlo do pogoršanja likvidnosti u 2011. godini. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,33 0,32 0,35 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,26 0,29 0,29 0,25 0,26 Racia solventnosti i kod privrednih društava i kod preduzetnika su u celom posmatranom periodu ispod 0,50 što predstavlja neku granicu pravilnog finansiranja i upućuju nas na

99

postojanje dugoročnih finansijskih rizika. Međutim, izoženost tim rizicima zavisi i od stopa profitabilnosti. Kao što možemo videti iz sledeće tabele, privredna društva u poslednjem posmatranom periodu izlaze iz zone gubitka i ostvaruju u proseku prinos na vlasnički kapital od 11,38%, što svakako daje povoljniju sliku o prosečnoj solventnosti privrednih društava na teritoriji opštine Prokuplje. Preduzetnici imaju izrazito visoke prinose na vlasnički kapital u celom periodu, tako da za njih možemo reći da nisu izloženi dugoročnim finansijski rizicima. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 0,88% -5,27% 4,81% -1,50% -3,49%


Stopa prinosa na imovinu– privredna društva 0,73% -4,10% 4,01% -0,96% -2,01%



U 2010. godini imamo poboljšanje kod privrednih društava u stopi neto dobitka, gde imamo rast od negativnih 5,27% do pozitivnih 4,81%, što, uz rast koeficijenta efikasnosti sa 0,77 na 0,83, doprinosi snažnom rastu prinosa na vlasnički kapital i imovinu koji znatno prevazilaze prosečna ostvarenja u Srbiji i OOP. Preduzetnici u kontinuitetu imaju dobre pokazatelje profitabilnosti i oni su znatno iznad prosečnih ostvarenja na nivou Srbije i OOP. PREPORUKE Opština Prokuplje bi trebalo: da smanji broj zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju za 164 lica (rast od IX 2008); Budžetsku uštedu, nakon isplate otpremnina, potrošiti za razvojne projekte, a u skladu sa strategijom razvoja; da smanji iznos dotacija i transfera Prokuplje bi vraćanjem zarada na nivo iz 2011. godine, uz početak smanjivanja broja zaposlenih, mogao da uštedi nepunih 110 miliona dinara. Vraćanjem potrošnje na nivo malo iznad vrednosti u 2011. godini na drugim pozicijama dolazimo do moguće uštede od nepunih 180 miliona dinara.

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 251,4 425,5 420,0 713 Porez na imovinu 27,8 37,5 37,0 714 Porez na dobra i usluge 28,2 36,0 36,0

100

716 Drugi porezi 22,2 24,6 22,0 732 Donacije međunarodne 1,4 0,0 0,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 338,7 698,8 700,0 741 Prihodi od imovine 40,7 58,5 58,0 742 Prodaja dobara i usluga 13,4 6,7 6,5 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 7,4 5,9 5,0 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 9,3 745 Mešoviti neodređeni prihodi 17,7 18,9 18,0 771 Ostali prihodi 2,2 2,7 2,5 812 Primanja od prodaje pokretne imovine 0,8 1,0 1,0

Ukupno Ukupna sredstva 751,9 1.325,5 1.306,0 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 254,6 357,8 275,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 45,7 64,0 49,0 413 Naknade u naturi 1,4 1,9 2,0 414 Socijalna davanja zaposlenima 8,3 6,5 6,5 415 Naknade za zaposlene 2,5 14,8 3,0 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 6,8 2,3 3,0 41 UKUPNO 410 319,4 447,3 338,5

421 Stalni troškovi 59,2 76,2 65,0 422 Troškovi putovanja 3,6 4,2 4,2 423 Usluge po ugovoru 9,1 17,6 10,0 424 Specijalizovane usluge 31,3 52,8 35,0 425 Tekuće popravke i održavanje 8,8 17,4 10,0 426 Materijal 10,8 15,1 12,0 42 UKUPNO 420 122,9 183,4 136,2 44 Otplata kamata 14,0 16,7 17,0 45 Subvencije 33,0 41,1 35,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 112,6 134,4 130,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 7,3 14,7 15,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 14,8 21,8 16,0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 2,2 2,8 2,4 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 7,3 18,9 8,0 48 UKUPNO 480 24,3 43,5 26,4

499 Sredstva rezerve 5,0 5,0 5,0 511 Zgrade i građevinski objekti 96,0 367,2 370,0 512 Mašine i oprema 4,6 29,5 30,0 514 Kultivisana imovina 0,2 3,2 3,2 515 Nematerijalna imovina 0,5 0,5 0,5 51 UKUPNO 510 101,3 400,3 403,7 54 Prirodna imovina 6,0 9,0 5,0 61 Otplata glavnice 6,0 30,0 15,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 751,8 1.325,5 1.126,8 Sredstva za ekonomski razvoj 179,2

101

3.13. Opština Bojnik Osnovni podaci Opština Bojnik je imala, prema popisu stanovništva, 11.073 stanovnika na dan popisa, a s obzirom na približno manji broj rođenih od umrlih sada ima oko 10,9 hiljada stanovnika. Radi se o opštini izuzetno male veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti više nego upola manjom od prosečne za Srbiju. Stopa zaposlenosti stanovništva je izuzetno mala (10,4 od sto stanovnika), i prosečne zarade su ispod republičkog proseka. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 31,4%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Bojnik ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (38,2%), zatim u preduzetničkom sektoru (33,3%), u trgovini (5,3%), a u prerađivačkoj industriji samo 4,9%, što je samo 56 zaposlenih. Opštinu Bojnik čini naselje Bojnik sa 3.099 lica i 35 sela i zaselaka, sa 7.974 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 129 lica. Broj domaćinstava je bio 3.725 (3 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 6.688. BUDŽET Opština Bojnik je primer kako sama opština može biti među najsiromašnijim u Srbiji, a da pri tome ima najkvalitetniju izradu budžeta, mnogo bolju nego u Beogradu i u drugim razvijenim gradovima i opštinama. To dalje znači da se do kvaliteta dolazi zahvaljujući stručnim i odgovornim ljudima koji savesno i odgovorno obavljaju svoje poslove. Ovo je napisano zato što za Bojnik imamo i završne račune budžeta za 2009. i 2010. godinu, što je retkost među opštinama koje su predmet analize. Indeksi u zadnjoj koloni su izračunati na osnovu budžeta za 2009. godinu, a ne na osnovu završnog računa, tako da ne predstavljaju realne indekse u primanjima i potrošnji. Ali, ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da primanja i izdaci neće biti u skladu sa budžetom za 2012. godinu, nije relevantno na šta se odnose. Opština Bojnik zavisi sa dve trećine od transfera u ukupnim primanjima opštinskog budžeta, pa ukoliko oni podbace moraju i izdaci da se smanjuju. U prethodnim godinama to nije bio slučaj u značajnoj meri. Sa obzirom na nivo nerazvijenosti, veća primanja od poreza su malo moguća, osim ukoliko dođe do značajnog razvoja opštine podstaknutog investicijama iz republičkog budžeta ili zasnivanjem neke proizvodnje u ovoj opštini. Na strani izdataka realno je da se mogu smanjiti troškovi, koji su po vrednosti ispred izdataka za zaposlene.

102

Iznos prihoda i primanja 2009 zavr 2009 2010 zavr

2010 2011 2012 Indeks

2002/2009

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 23.1 21.7 27.6 23.8 30.7 48.4 209.7 712 Porez na fond zarada 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 713 Porez na Imovinu 6.3 3.0 5.6 4.4 6.6 6.2 97.6 714 Porez na dobra i usluge 5.6 2.4 4.5 2.5 9.6 9.1 163.0 716 Drugi porezi 4.5 2.1 4.5 3.6 4.0 3.5 77.8 732 Donacije međunarodne 0.1 0.0 0.1 0.0 0.1 0.0

733 Transferi od drugih nivoa vlasti 93.3 95.0 132.

7 127.

4 148.

8 196.

2 210.3 741 Prihodi od imovine 20.5 2.8 38.6 11.5 28.3 28.1 137.3 742 Prodaja dobara i usluga 4.5 1.8 3.6 3.0 4.1 4.4 97.7 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.0 0.1 1.2 1.2 1.6 2.0 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0.2 0.2 0.1 0.3 0.2 0.2 100.0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 0.3 0.4 0.4 0.3 0.7 0.7 280.0 771 Ostali prihodi 0.0 1.1 0.0 0.9 0.0 0.0 772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine 0.0 0.2 1.3 0.3 1.3 4.0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 40.0 6.5 28.8 28.8 0.0 0.0 0.0 921 Prihodi od privatizacije 0.1 0.0 0.1 0.0 0.1 0.1 100.0

Ukupna sredstva 198.

4 130.

7 249.

0 207.

9 236.

0 310.

6 156.6 RASHOD

I 2009 zavr 2009 2010 zavr

2010 2011 2012 411 Plate i dodaci zaposlenih 49.3 47.4 49.2 50.1 53.7 68.0 138.1 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 9.3 8.5 8.7 8.1 9.5 13.4 143.7 413 Naknade u naturi 0.2 0.0 0.0 0.2 0.0 0.0 11.8 414 Socijalna davanja zaposlenima 5.7 1.3 4.0 4.0 1.0 1.1 19.8 415 Naknade za zaposlene 1.7 0.8 1.6 1.4 2.3 2.7 156.4 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 2.8 2.5 0.3 0.1 6.9 2.2 77.6 417 Poslanički dodatak 1.3 1.2 1.1 1.0 1.1 1.5 112.6 41 Ukupno 410 70.2 61.7 64.8 64.9 74.5 88.8 126.5

421 Stalni troškovi 17.5 8.7 25.5 17.7 22.6 25.9 147.6 422 Troškovi putovanja 0.7 0.9 1.8 1.6 2.0 2.5 355.6 423 Usluge po ugovoru 6.5 6.1 14.6 14.3 20.5 19.0 289.9 424 Specijalizovane usluge 0.7 0.5 7.1 2.2 7.6 13.4 2050.9 425 Tekuće popravke i održavanje 5.8 3.5 4.2 1.9 4.9 6.6 113.3 426 Materijal 3.3 2.0 7.3 5.2 7.7 8.5 259.8 42 UKUPNO 420 34.5 21.7 60.4 42.9 65.3 75.7 219.7 44 Otplata domaćih kredita 0.6 0.6 3.1 2.4 3.1 5.1 857.2 45 Subvencije 41.3 14.7 36.2 36.6 17.2 21.0 50.8 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 19.3 13.2 20.9 18.6 22.9 30.8 159.6 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 8.6 9.9 10.1 8.5 19.3 23.0 269.3

481 Dotacije nevladinim organizacijama 2.2 1.3 2.7 1.7 2.9 3.5 161.8

482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.2 0.2 0.5 0.2 0.9 1.1 499.3

483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 1.0 1.0 1.0 0.9 2.2 2.0 200.0 485 Naknada štete 0.0 0.0 0.0 0.3 0.4 2.0 48 UKUPNO 480 3.4 2.6 4.2 3.1 6.4 8.6 253.5

499 Sredstva rezerve 3.5 0.0 5.5 0.0 3.0 3.0 85.7 511 Zgrade i gra|evinski objekti 16.3 7.5 42.9 27.6 22.7 35.3 216.3 512 Mašine i oprema 3.9 1.8 6.0 2.6 1.1 3.7 95.3 513 Ostala osnovna sredstva 0.5 0.6 0.3 0.0 0.1 0.5 101.1

103

515 Nematerijalna imovina 0.1 0.0 0.1 0.1 0.2 0.3 270.0 51 UKUPNO 510 20.8 9.9 49.3 30.3 24.0 39.8 190.9 61 Otplata glavnice 3.0 3.3 1.5 0.0 0.0 13.2 441.0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 205.

7 134.

4 256.

0 208.

1 243.

8 310.

6 151.0

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Bojnik imamo u 2011. godini 28 aktivnih privrednih društava, što je učešće u strukturi privrede od 9,69%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde iznosi 32,41%, i od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 261 aktivnog preduzetnika što je učešće od 90,31%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 3,45%, a u broju aktivnih preduzetnika za 3,33%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 137 lica u 2010. godini - njih 91,98% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 72,41%, a preduzetnici sa 27,59%. Primetimo da na teritoriji opštine preduzetnici imaju značajno učešće u prihodima. Primera radi na nivou OOP to učešće iznosi 13,37%. Likvidnost Kod privrednih društava imamo pogoršanje likvidnosti u prva tri razreda nelikvidnosti dok u poslednjem razredu koji prikazuje privredna društva koja su nelikvidna duže od 180 dana postoji snažno smanjenje broja nelikvidnih društava u tom razredu za 70,37%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo identično kretanje, ali u mnogo manjem obimu, smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje iznosi 31,40%. Međutim, kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 10,59% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,53 0,44 0,44 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici11 0,11 0,05 0,03 0,25 0,26 Privredna društva imaju racia solventnosti iznad proseka za Srbiju i proseka OOP i neznatno su niža od nekog normalnog nivoa koji je artikulisan elementarnim pravilima finansiranja, a kojiiznosi 0,50.

11 Veoma mali broj preduzetnika sa teritorije opštine Bojnik je dostavio podatke relevantne za ocenu finansijskih performansi. Taj broj iznosi 9, 10, 9, za 2008, 2009, 2010. godinu respektivno, tako da ćemo ovde za preduzetnike prikazati samo formalne vrednosti bez pokušaja izvođenja nekih preciznijih zaključaka.

104

Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -15,65% -15,24% -1,89% -1,50% -3,49%



Stopa neto dobitka – preduzetnici 1,25% -3,73% 0,60% 0,89% 1,32% Stopa prinosa na vlasnički kapital – preduzetnici 12,16% -68,57% 27,16% 7,16% 10,27%

Stopa prinosa na imovinu– preduzetnici 1,38% -3,74% 0,70% 1,76% 2,73%

U poslednjem periodu dolazi do poboljšanja profitabilnosti koja je u prethodnim periodima bila izrazito loša. Poboljšanje se pre svega ogleda u boljem upravljanju troškovima, što se može videti i iz vrednosti stopa neto dobitka u analiziranom periodu. Zabrinjavajuće je što privredna društva i dalje imaju nizak koeficijent efikasnosti koji u 2010. godini iznosi samo 0,14, što je daleko od proseka na nivou Republike Srbije gde je on u istom periodu 0,64, i proseka na nivou OOP gde on iznosi 0,71. PREPORUKE Bojnik nema nikakvih ekstremnih odstupanja u primanjima i izdacima u odnosu na druge opštine i gradove. Promenama u strukturi potrošnje može da se uštedi skromnih 6,9 miliona dinara, što ne predstavlja značajna sredstva za bilo kakav razvojni projekat.

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 30,7 48,4 45,0 713 Porez na imovinu 6,6 6,2 6,0 714 Porez na dobra i usluge 9,6 9,1 9,0 716 Drugi porezi 4,0 3,5 3,0 732 Donacije međunarodne 0,1 0,0 0,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 148,8 196,2 190,0 741 Prihodi od imovine 28,3 28,1 28,0 742 Prodaja dobara i usluga 4,1 4,4 4,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1,6 2,0 1,8 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0,2 0,2 0,2 745 Mešoviti neodređeni prihodi 0,7 0,7 0,7 772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine 1,3 4,0 2,0 921 Prihodi od privatizacije 0,1 0,1 1,0

Ukupno 236,0 310,6 290,7 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 53,7 68,0 58,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 9,5 13,4 10,3 413 Naknade u naturi 0,0 0,0 0,0

105

414 Socijalna davanja zaposlenima 1,0 1,1 1,2 415 Naknade za zaposlene 2,3 2,7 2,6 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 6,9 2,2 2,0 417 Poslanički dodatak 1,1 1,5 1,5 41 UKUPNO 410 74,5 88,8 75,6

421 Stalni troškovi 22,6 25,9 24,0 422 Troškovi putovanja 2,0 2,5 2,3 423 Usluge po ugovoru 20,5 19,0 18,0 424 Specijalizovane usluge 7,6 13,4 9,0 425 Tekuće popravke i održavanje 4,9 6,6 6,6 426 Materijal 7,7 8,5 8,0 42 UKUPNO 420 65,3 75,7 67,9 44 Otplata domaćih kredita 3,1 5,1 5,5 45 Subvencije 17,2 21,0 20,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 22,9 30,8 27,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 19,3 23,0 24,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 2,9 3,5 3,3 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,9 1,1 1,0 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 2,2 2,0 2,0 485 Naknada štete 0,4 2,0 1,0 48 UKUPNO 480 6,4 8,6 7,3

499 Sredstva rezerve 3,0 3,0 3,0 511 Zgrade i građevinski objekti 22,7 35,3 35,0 512 Mašine i oprema 1,1 3,7 3,7 513 Ostala osnovna sredstva 0,1 0,5 0,5 515 Nematerijalna imovina 0,2 0,3 0,3 51 UKUPNO 510 24,0 39,8 39,5 61 Otplata glavnice 8,1 13,2 14,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 243,7 309,1 283,8 Sredstva za ekonomski razvoj 6,9

3.14. Opština Vlasotince Osnovni podaci Opština Vlasotince je imala, prema popisu stanovništva, 29.669 stanovnika na dan popisa, a s obzirom na manji broj rođenih od umrlih, sada ima oko 29,4 hiljada stanovnika. Radi se o opštini male veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i prosečnom gustinom naseljenosti. Stopa zaposlenosti stanovništva je podprosečna (16,8 od sto stanovnika) i prosečne zarade su ispod republičkog proseka. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 5,9% od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Vlasotince ima najviše zaposlenih u preduzetničkom sektoru (42,9%), zatim u prerađivačkoj industriji (20,2%), u upravi, zdravstvu i obrazovanju (19,5), i u trgovini (6,2%).

106

Opštinu Vlasotince čini naselje Vlasotince sa 15.830 lica i 47 sela i zaselaka sa 13.839 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 651 lice. Broj domaćinstava je bio 9.133 (3,2 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 12.127. BUDŽET Za Vlasotince nismo bili u stanju da prikupimo opštinske budžete. STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Vlasotince imamo u 2011. godini 131 aktivno privredno društvo što je učešće u strukturi privrede od 10,51%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde iznosi 32,41%, i takođe manje od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 1,115 aktivnih preduzetnika što je učešće od 89,49%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 8,39%, a u broju aktivnih preduzetnika do rasta od 1,64%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 2,068 lica u 2010. godini - njih 78,68% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 77,96%, a preduzetnici sa 22,04%, što predstavlja solidno učešće. Likvidnost Kod privrednih društava u 2011. godini imamo poboljšanje likvidnosti koje se ogleda u snažnom smanjenju broja nelikvidnih privrednih društava u periodu dužem od 180 dana. To smanjenje iznosi 38,60%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo identično kretanje, ali u mnogo manjem obimu, smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje iznosi 31,40%. Međutim, kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 20,54% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,31 0,37 0,36 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,34 0,31 0,28 0,25 0,26 Privredna društva imaju niska racia solventnosti što, uz skromnu profitabilnost (u šta se možemo uveriti iz naredne tabele), možemo zaključiti da su ovde prisutni dugoročni finansijski rizici. Preduzetnici imaju racia solventnosti koja su veća od proseka na nivou Srbije i OOP (ali još uvek

107

znatno ispod granice određene elementarnim pravilom finansiranja od 0,50), što uz relativno solidne performanse profitabilnosti u određenoj meri poboljšava sliku o solventnosti preduzetnika. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -4,57% 4,39% -0,25% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva -13,55% 8,95% -0,57% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu– privredna društva -4,15% 3,30% -0,20% -0,96% -2,01%



U 2010. godini privredna društva ulaze u zonu gubitka, ali ipak u znatno manjoj meri nego što je to slučaj na nivou Srbije i OOP. Ohrabrujuće je što je koeficijent efikasnosti u ovoj godini 0,81 i iznad je proseka na nivou Srbije, gde on iznosi 0,64, kao i od proseka na nivou OOP, gde on iznosi 0,71. Preduzetnici imaju pozitivne stope profitabilnosti, ali su one, osim stope neto dobitka u odnosu na istu na nivou Srbije, manje od tih prosečnih ostvarenja preduzetnika i na nivou Srbije i na nivou OOP. PREPORUKE Nema podataka – nema preporuka 3.15. Opština Lebane Osnovni podaci Opština Lebane je imala prema popisu stanovništva 21.802 stanovnika na dan popisa, a s obzirom na manji broj rođenih od umrlih sada ima oko 21,7 hiljada stanovnika. Radi se o opštini male veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i gustinom naseljenosti ispod prosečne (64.7 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je veoma niska (10,4 od sto stanovnika), i prosečne zarade su ispod republičkog proseka.

108

Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je povećan za 6,2% od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Lebane ima najviše zaposlenih u preduzetničkom sektoru (40,7%), zatim u upravi, zdravstvu i obrazovanju (31,4%), u prerađivačkoj industriji (9,3%), i u trgovini (4,4%). Opštinu Lebane čini naselje Lebane sa 9.122 lica i 38 sela i zaselaka, sa 12.680 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 707 lica. Broj domaćinstava je bio 6.996 (3 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 10.062. BUDŽET Ni za opštinu Lebane nismo uspeli da prikupimo budžete. STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Lebane imamo u 2011. godini 97 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 15,40% (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde iznosi 32,41%, i od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 533 aktivna preduzetnika što je učešće od 84,60%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 8,49%, dok je u broju aktivnih preduzetnika došlo do rasta od neznatnih 0,19%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 480 lica u 2010. godini - njih 82,50% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 82,86%, a preduzetnici sa 17,14%. Likvidnost Kod privrednih društava imamo u prva dva razreda u 2011. godini skoro identično stanje kao i u prethodnoj godini. U isto vreme u trećem razredu imamo povećanje broja nelikvidnih društava za 85,72%, a u četvrtom razredu smanjenje za 20,69%. Kod preduzetnika u istom periodu imamo povećanje broja nelikvidnih preduzetnika u svim razredima i to: 38,71%, 37,50%, 31,85%, i 14,54% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,27 0,34 0,41 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,22 0,21 0,21 0,25 0,26

109

Privredna društva u toku posmatranog perioda smanjuju svoju zaduženost, i u poslednjoj godini ona je neznatno manja od proseka na nivou Srbije, a nešto veća od proseka na nivou OOP. Međutim, ono što je ovde zabrinjavajuće je pogoršanje profitabilnosti koje, i uz ove nivoe zaduženosti, izlaže privredna društva dugoročnim finansijskim rizicima. Kod preduzetnika je situacija obrnuta: i pored toga što imaju relativno visoku zaduženost, njihova profitabilnost značajno smanjuje njihovu izloženost dugoročnim finansijskim rizicima. O stanju profitabilnosti privrednih društava i preduzetnika se možemo obavestiti iz sledeće tabele. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 1,59% -3,27% -8,88% -1,50% -3,49%





Kod privrednih društava imamo snažan pad profitabilnosti. Ovaj pad je pre svega prouzrokovan lošim upravljanjem troškovima, i, što je posebno zabrinjavajuće, prosečna profitabilnost privrednih društava sa teritorije opštine Lebane je gora i od loših prosečnih performansi na nivou Srbije i OOP. Tokom celog analiziranog perioda kod preduzetnika imamo bolja ostvarenja profitabilnosti od prosečnih ostvarenja preduzetnika na nivou Srbije i OOP. Primetimo ovde snažno pozitivno dejstvo finansijskog leveridža. PREPORUKE Nema podataka – nema preporuka

110

3.16. Grad Leskovac Osnovni podaci Grad Leskovac je imao prema popisu stanovništva 143.962 stanovnika na dan popisa, a danas, s obzirom na manji broj rođenih od umrlih, ima oko 143,3 hiljade stanovnika. Radi se o gradu velike veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i gustinom naseljenosti znatno iznad prosečne (140.6 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je niska (16,7 od sto stanovnika), a prosečne zarade su ispod republičkog proseka. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 4,8% od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Leskovac ima najviše zaposlenih u preduzetničkom sektoru (30,1%), zatim u upravi, zdravstvu i obrazovanju (29%), u prerađivačkoj industriji (14,9%), i u trgovini (8,3%). Grad Leskovac čini naselje Leskovac sa 59.610 lica i 143 varoši, sela i zaselaka, sa 84.352 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 4.508 lica. Broj domaćinstava je bio 44.055 (3,3 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 52.992. BUDŽET Grad Leskovac je najveći među analiziranim gradovima i opštinama, sa najvećim brojem stanovnika i sa najvećom vrednošću budžetskih primanja i izdataka. Budžetom za 2012. godinu se očekuje da će se prikupiti više novca od poreza na dohodak, dobit i kapitalne gubitke, u odnosu na očekivanu vrednost transfera od drugih nivoa vlasti. S obzirom da je najveća ekonomska jedinica među 25 analiziranih, Leskovac ima i najrazuđeniju strukturu poreskih i neporeskih izvora za finansiranje. Razuđenost izvora omogućuje i fleksibilnost u vođenju budžetske politike. Na primer, planirano je smanjivanje primanja od poreza na imovinu, drugih poreza, prihoda od imovine, kao i prodaje dobara i usluga, dok se s druge strane očekuje da će prihodi od poreza na dohodak biti značajno povećani. Kod izdataka je planiran umereni rast kod svih pozicija, izuzev kod investicija gde je planirano povećanje za 296 miliona dinara. Grad Leskovac u budžetu za 2012. godinu planirao je zaduživanje u iznosu od 196 miliona dinara, dok su troškovi kamate 49,5 miliona, a otplata glavnice 140,5 miliona dinara. Ovi podaci ukazuju na zaduživanje radi refinansiranja dospevajućih dugova. Laskovac na servisiranje dugova troši preko 5% ukupnih izdataka budžeta.

111

2009 2010 2011 2012 Indeks 2012/2009

321 Preneti višak iz prethodne godine 0.0 0.0 90.0 170.0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 696.0 668.5 723.6 1223.0 175.7 713 Porez na Imovinu 192.8 277.4 213.4 161.1 83.6 714 Porez na dobra i usluge 93.0 92.7 122.5 102.5 110.2 716 Drugi porezi 90.0 100.0 79.0 69.0 76.7 732 Donacije međunarodne 0.0 1.5 0.0 1.2 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 699.8 558.5 1027.2 1030.9 147.3 741 Prihodi od imovine 194.0 241.8 179.5 174.3 89.8 742 Prodaja dobara i usluga 139.0 270.0 279.8 210.9 151.7 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1.0 20.8 18.0 19.0 1900.0 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0.0 0.5 1.5 4.0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 10.0 5.0 6.5 6.0 60.0 771 Ostali prihodi 0.0 0.0 2.5 3.0 772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine 0.0 1.5 2.0 3.0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 0.0 100.0 0.0 196.0 921 Prihodi od privatizacije 15.0 15.0 12.0 9.2 61.0


RASHODI 2009 2010 2011 2012 Indeks 2012/2009

411 Plate i dodaci zaposlenih 622.1 616.32 718.5 798.1 128.3 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 110.998 117.44 139.5 142.8 128.7 413 Naknade u naturi 0.7 0.7 0.7 1.05 150.0 414 Socijalna davanja zaposlenima 12.087 6.963 8.9 11.325 93.7 415 Naknade za zaposlene 5.19 3.76 4.311 13.11 252.6 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 7.3 0.56 0.5 9 123.3 417 Poslanički dodatak 7.84 10 10.8 12.9 164.5 41 Ukupno 410 766.215 755.74 883.2 988.29 129.0

421 Stalni troškovi 203.21 179.49 240 333.53 164.1 422 Troškovi putovanja 10.8 5.599 5.705 6 55.6 423 Usluge po ugovoru 45.88 43.21 56.07 66.395 144.7 424 Specijalizovane usluge 98.89 175.29 318.1 183.14 185.2 425 Tekuće popravke i održavanje 130.86 166.68 175.5 262.38 200.5 426 Materijal 49.46 38.065 31.57 32.64 66.0 42 UKUPNO 420 539.1 608.32 827 884.08 164.0 44 Otplata kamata 43.7 55 37 49.5 113.3 45 Subvencije 253.4 202 142.7 206.75 81.6 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 214.85 195.08 245 310.75 144.6 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 23 24.78 23.84 26.6 115.7

481 Dotacije nevladinim organizacijama 106.8 55.96 63.36 73.35 68.7 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 4.99 5.11 7.078 7.175 143.8 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 4.83 37.8 18.4 19.2 397.5 485 Naknada štete 0 0 1 0.8

112

48 UKUPNO 480 116.62 98.87 89.84 100.53 86.2 499 Sredstva rezerve 22 128 24 20 90.9 511 Zgrade i građevinski objekti 53 35.3 305.1 605.14 1141.8 512 Mašine i oprema 10.66 8.956 17.4 13.06 122.5 51 UKUPNO 510 63.66 44.256 322.5 618.2 971.1 54 Prirodna imovina 29.5 40.7 50 38 128.8 61 Otplata glavnice 58.6 200 113 140.5 239.8

UKUPNO RASHODI I IZDACI 2130.65 2353.2 2758 3383.2 158.8

STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Leskovac imamo u 2011. godini 866 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 20,20%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i neznatno manje od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 3,421 aktivnog preduzetnika što je učešće od 79,80%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 10,72%, a u broju aktivnih preduzetnika do rasta od 7,73%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 10,036 lica u 2010. godini - njih 81,90% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 84,21%, a preduzetnici sa 15,79%. Likvidnost Kod privrednih društava u 2011. godini imamo poboljšanje likvidnosti koje se ogleda u snažnom smanjenju broja nelikvidnih privrednih društava u periodu dužem od 180 dana. To smanjenje iznosi 38,80%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo identično kretanje, ali u mnogo manjem obimu, smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje iznosi 31,40%. Međutim kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 16,89% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,30 0,30 0,30 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,30 0,28 0,31 0,25 0,26 Privredna društva imaju veći stepen zaduženosti od elementarnog pravila finansiranja i od proseka na nivou Srbije i OOP, što nas uz lošu profitabilnost upućuje na moguće negativne posledice ovakvog stanja po finansijsko-strukturnu poziciju. Preduzetnici imaju manji stepen zaduženosti od proseka na nivou Srbije i OPP, i to uz baš ne posebno snažne stope profitabilnosti

113

koje su ipak pozitivne, donekle popravlja sliku o njihovoj izloženosti dugoročnim finansijskim rizicima. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -2,26% -2,04% -2,82% -1,50% -3,49%





Privredna društva u celom posmatranom periodu imaju negativnu profitabilnost koja je i veća od isto tako negativnih performansi na nivou Republike Srbije i OOP. Uzroci su duboki i nalaze se u svim pokretačima profitabilnosti: relativno malom koeficijentu efikasnosti, lošem upravljanju troškovima i nepravilnoj upotrebi finansijskog leveridža. Preduzetnici su u celom posmatranom periodu profitabilni, ali su ta ostvarenja lošija od onih na nivou Srbije i OOP. PREPORUKE Leskovac ima i umerena primanja i umerenu potrošnju u svim vidovima, tako da nema specifičnih preporuka. Osim rasta prihoda od poreza na zarade Leskovac je u ovoj godini planirao i zaduživanje u iznosu od 190 miliona dinara. Uz pretpostavku da se iduće godine neće zaduživati to će uticati na pad raspoloživih primanja, pa time i mogućnosti za rast potrošnje. Stoga je i u projekciji za budžet za 2013. godinu pretpostavljeno da neće biti daljeg zaduživanja, da će se smanjiti investiciona aktivnost i da će sve moguće uštede biti skoro jednake rastu obaveza po kamati i glavnici duga. Mogućnosti za namensko usmeravanje sredstava za razvoj nismo pronašli.

Primanja 2011 2012 2013 321 Preneti višak iz prethodne godine 90,0 170,0 0,0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 723,6 1.223,0 1.220,0 713 Porez na imovinu 213,4 161,1 160,0 714 Porez na dobra i usluge 122,5 102,5 100,0 716 Drugi porezi 79,0 69,0 60,0 732 Donacije međunarodne 1,2 0,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 1.027,2 1.030,9 1.030,0

114

741 Prihodi od imovine 179,5 174,3 170,0 742 Prodaja dobara i usluga 279,8 210,9 215,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 18,0 19,0 19,0 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 1,5 4,0 4,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 6,5 6,0 6,0 771 Ostali prihodi 2,5 3,0 3,0 772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine 2,0 3,0 3,0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 0,0 196,0 0,0 921 Prihodi od privatizacije 12,0 9,2 20,0

Ukupno Ukupna sredstva 2.758 3.383 3010 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 718,5 798,1 800,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 139,5 142,8 143,0 413 Naknade u naturi 0,7 1,1 1,1 414 Socijalna davanja zaposlenima 8,9 11,3 12,0 415 Naknade za zaposlene 4,3 13,1 9,0 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0,5 9,0 3,0 417 Poslanički dodatak 10,8 12,9 13,0 41 UKUPNO 410 883,2 988,3 981,1

421 Stalni troškovi 240,0 333,5 280,0 422 Troškovi putovanja 5,7 6,0 6,0 423 Usluge po ugovoru 56,1 66,4 63,0 424 Specijalizovane usluge 318,1 183,1 180,0 425 Tekuće popravke i održavanje 175,5 262,4 220,0 426 Materijal 31,6 32,6 33,0 42 UKUPNO 420 827,0 884,1 782,0 44 Otplata kamata 37,0 49,5 55,0 45 Subvencije 142,7 206,8 160,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 245,0 310,8 270,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 23,8 26,6 27,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 63,4 73,4 68,0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 7,1 7,2 7,0 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 18,4 19,2 19,0 485 Naknada štete 1,0 0,8 1,0 48 UKUPNO 480 89,8 100,5 95,0

499 Sredstva rezerve 24,0 20,0 20,0 511 Zgrade i građevinski objekti 305,1 605,1 430,0 512 Mašine i oprema 17,4 13,1 15,0 51 UKUPNO 510 322,5 618,2 445,0 54 Prirodna imovina 50,0 38,0 30,0 61 Otplata glavnice 113,0 140,5 150,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 2.758,0 3.383,0 3.015,0

115

3.17. Opština Medveđa Osnovni podaci Opština Medveđa je imala, prema popisu stanovništva, oko 10,3 hiljade stanovnika na dan popisa, a s obzirom na manji broj rođenih od umrlih, sada ima oko 10,6 hiljada stanovnika. Radi se o opštini veoma male veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i gustinom naseljenosti pet puta manjom od prosečne (19.7 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je veoma niska (11,9 od sto stanovnika), i prosečne zarade su bliske republičkom proseku usled strukture zaposlenih. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je povećan za 9,1%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Medveđa ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (39,7%), zatim u rudarstvu (17,3%), u preduzetničkom sektoru (15,6%), i u uslugama smeštaja i ishrane (11,4%). Opštinu Medveđa čini naselje Medveđa sa 2.841 lica, Sijarinska banja i 42 sela i zaselaka sa 4.455 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 595 lica. Broj domaćinstava je bio 2.657 (2,7 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 4.768. BUDŽET Madveđa je, kao i većina analiziranih opština sa malim brojem stanovnika, visoko zavisna od vrednosti transfera. Transferi su učestvovali sa 62,9% u budžetu za 2011. godinu (73,3% po odbitku prenetog viška iz prethodne godine), a u 2012. godini očekuje se udeo od 67,4%. Rast primanja od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke od 130% je postavljen previše optimistično. Najveći rast izdataka planiran je na pozicijama specijalizovane usluge (30,4 miliona dinara) i subvencije, za 23,2 miliona dinara.

Iznos prihoda i primanja 2009 2009 izvr 2010 2011 2012 Indeks

2012/2009

321 Preneti višak iz prethodne godine 0,0 0,0 0,0 37,1 0,0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 28,3 25,0 24,3 30,3 69,6 246,4 713 Porez na Imovinu 7,5 3,7 8,2 5,7 5,2 68,7 714 Porez na dobra i usluge 7,3 5,1 7,3 5,5 7,2 98,2 716 Drugi porezi 0,5 0,2 0,5 2,0 3,4 680,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 198,3 129,7 144,6 164,0 227,5 114,8 741 Prihodi od imovine 4,5 6,8 6,5 8,6 10,3 227,3 742 Prodaja dobara i usluga 1,3 2,9 2,3 3,8 5,7 435,4 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0,4 0,1 0,4 1,0 2,3 562,5 745 Mešoviti neodređeni prihodi 1,5 7,8 3,4 2,5 6,3 420,0

116

771 Ostali prihodi 0,1 0,2 0,1 0,3 0,2 150,0 812 Primanja od prodaje pokretne imovine 0,1 0,1 0,1 0,0 0,0

Ukupna sredstva 249,8 201,6 197,6 260,8 337,6 135,1

RASHODI 2009 2009 izvr 2010 2011 2012 Indeks

2012/2009

411 Plate i dodaci zaposlenih 50,8 52,0 54,8 57,6 113,3 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 13,5 12,1 12,8 10,4 77,0 413 Naknade u naturi 0,9 0,6 0,8 1,5 161,1 414 Socijalna davanja zaposlenima 1,5 0,7 0,7 1,0 66,7 417 Poslanički dodatak 0,7 1,0 2,0 2,5 357,1 41 Ukupno 410 67,4 66,4 71,1 75,2 111,6

421 Stalni troškovi 7,3 6,7 15,7 17,3 237,0 422 Troškovi putovanja 4,4 4,0 4,6 5,8 132,2 423 Usluge po ugovoru 4,3 3,1 4,5 8,1 187,5 424 Specijalizovane usluge 3,5 0,4 0,4 30,8 875,3 425 Tekuće popravke i održavanje 0,7 0,7 0,7 2,1 300,0 426 Materijal 4,7 3,0 4,2 5,8 123,4 42 UKUPNO 420 24,9 17,8 30,1 69,9 280,7 44 Otplata domaćih kredita 2,0 2,0 0,0 3,5 175,0 45 Subvencije 31,3 25,9 20,8 44,0 140,7

463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 20,7 0,0 10,6 22,3 107,7 471 Pomoc u kuci starim licima 0,0 0,0 0,0 3,9 472 Prava iz socijalnog osiguranja 4,0 4,3 0,0 9,4 235,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 4,0 4,3 0,0 13,3 331,3

481 Dotacije nevladinim organizacijama 10,5 3,6 6,7 15,1 144,7 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 4,5 0,9 1,6 1,6 35,7 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 1,0 1,0 1,0 2,5 250,0 48 UKUPNO 480 15,9 5,5 9,2 19,2 120,7

499 Sredstva rezerve 9,6 2,0 3,5 2,5 26,1 49 UKUPNO 490 9,6 2,0 3,5 2,5 26,1

511 Zgrade i gra|evinski objekti 70,0 47,0 53,0 43,0 61,4 512 Mašine i oprema 3,0 1,2 1,2 4,0 133,3 51 UKUPNO 510 73,0 48,2 54,2 47,0 64,4 54 Zemljište 1,0 0,4 20,0 17,0 1700,0 61 Otplata glavnice 0,0 0,0 15,0 20,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 249,8 204,9 197,6 260,8 337,6 135,1

STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Medveđa imamo u 2011. godini 25 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 13,59%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 159 aktivnih preduzetnika što je učešće od 86,41%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 16,67%, a u broju aktivnih preduzetnika do rasta od 1,28%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06% i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 253 lica u 2010. godini - njih 75,49% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede

117

opštine sa 60,00% a preduzetnici sa 40,00%. Primetimo da na teritoriji opštine preduzetnici imaju značajno učešće u prihodima. Primera radi na nivou OOP to učešće iznosi 13,37%. Likvidnost U 2011. godini imamo poboljšanje u broju nelikvidnih privrednih društava u periodu dužem od 180 dana. Dolazi do smanjenja od 50%, i ono je veće od proseka u Republici za isti razred i period gde ono iznosi 19,98%, kao i od proseka na niviu OOP, gde ono iznosi 31,40%. Kod preduzetnika u 2011. godini u ovom razredu nelikvidnosti imamo povećanje broja nelikvidnih preduzetnika za 15,87%, što je manje povećanje i od tog povećanja na nivou Srbije gde ono iznosi 23,84%, i na nivou OOP gde ono iznosi 17,38%. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,79 0,75 0,50 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,56 0,50 0,62 0,25 0,26 Privredna društva i preduzetnici u celom posmatranom periodu imaju veća racia solventnosti od granice elementarnog pravila finansiranja koja iznosi 0,50 i ona su veća od proseka i na nivou Srbije i OOP. Kod privrednih društava je zabrinjavajuće što u poslednjoj godini dolazi do povećanja zaduženosti, a profitabilnost je niska što možemo videti i iz sledeće tabele. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -5,96% -15,91% 0,57% -1,50% -3,49%

Stopa prinosa na vlasnički kapital – privredna društva -0,56% -1,41% 0,35% -2,43% -4,05%

Stopa prinosa na imovinu– privredna društva -0,44% -1,06% 0,17% -0,96% -2,01%



U 2010. godini kod privrednih društava imamo izlazak iz zone gubitka i neznatnu profitabilnost što je mali pomak na bolje, posebno ako imamo u vidu da su ova ostvarenja i na nivou Srbije i OOP negativna. Razlog za lošu profitabilnost treba pre svega tražiti u maloj efikasnosti. Koeficijent efikasnosti za privredna društva sa teritorije opštine Medveđa iznosi u 2010. godini 0,30 i on je znatno manji od istog koeficijenta u istom periodu na nivou Srbije i OOP, gde taj

118

koeficijent iznosi 0,64 i 0,71 respektivno. Kod preduzetnika imamo u proseku niži prinos na vlasnički kapital, u odnosu na Srbiju i OOP, što je pre svega posledica nedovoljnog korišćenja leveridža. PREPORUKE Medveđa nema specifičnih preporuka jer nema nikakvih bitnih odstupanja od prosečnih primanja i izdataka opština. Opšina Medveđa može da u 2013. godini uštedi čak 77 miliona dinara i namenski ih usmeri u željene ekonomske programe koji bi podstakli ekonomski rast u ovoj opštini. Osnovni izvori ušteda bile bi specijalizovane usluge (28 miliona dinara), subvencije (22 miliona) i dotacije nevladinim organizacijama (7,1 milion dinara).

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 321 Preneti višak iz prethodne godine 37,1 0,0 0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 30,3 69,6 65 713 Porez na imovinu 5,7 5,2 5,5 714 Porez na dobra i usluge 5,5 7,2 7,2 716 Drugi porezi 2,0 3,4 2 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 164,0 227,5 225 741 Prihodi od imovine 8,6 10,3 10 742 Prodaja dobara i usluga 3,8 5,7 6 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1,0 2,3 2 745 Mešoviti neodređeni prihodi 2,5 6,3 6 771 Ostali prihodi 0,3 0,2 0,2


411 Plate i dodaci zaposlenih 54,8 57,6 57 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 12,8 10,4 10,1 413 Naknade u naturi 0,8 1,5 1,5 414 Socijalna davanja zaposlenima 0,7 1,0 1 417 Poslanički dodatak 2,0 2,5 2 41 UKUPNO 410 71,1 75,2 71,6

421 Stalni troškovi 15,7 17,3 17 422 Troškovi putovanja 4,6 5,8 5,2 423 Usluge po ugovoru 4,5 8,1 5 424 Specijalizovane usluge 0,4 30,8 2 425 Tekuće popravke i održavanje 0,7 2,1 2 426 Materijal 4,2 5,8 6 42 UKUPNO 420 30,1 69,9 37,2 44 Otplata domaćih kredita 0,0 3,5 4,5 45 Subvencije 20,8 44,0 22

463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 10,6 22,3 15 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 0,0 13,3 15

481 Dotacije nevladinim organizacijama 6,7 15,1 8 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 1,6 1,6 1,6 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 1,0 2,5 1,5 48 UKUPNO 480 9,2 19,2 11,1

499 Sredstva rezerve 3,5 2,5 2,5 511 Zgrade i gra|evinski objekti 53,0 43,0 35

119

512 Mašine i oprema 1,2 4,0 5 51 UKUPNO 510 54,2 47,0 40 54 Zemljište 20,0 17,0 10 61 Otplata glavnice 15,0 20,0 23

UKUPNO RASHODI I IZDACI 260,8 337,6 251,9 Sredstva za ekonomski razvoj opštine 77,0

3.18. Opština Crna Trava Osnovni podaci Opština Crna Trava je imala, prema popisu stanovništva, 1.661 stanovnika na dan popisa, a s obzirom na manji broj rođenih od umrlih, sada ima oko 1,6 hiljada stanovnika. Radi se o najmanjoj opštini u Srbiji, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta (6 rođenih i 79 umrlih u 2011. godini) i gustinom naseljenosti 18 puta manjom od prosečne (5.3 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je među najvećim u Srbiji (40,8 od sto stanovnika). Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je povećan za 9%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine (sa 621 na 677 lica). Crna Trava ima najviše zaposlenih u preduzetničkom sektoru (45,9%), zatim u upravi, zdravstvu i obrazovanju (27,5) i u građevinarstvu (16,1%). Opštinu Crna Trava čini naselje Crna Trava sa 452 lica i 24 sela i zaselaka, sa 1.209 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 32 lica. Broj domaćinstava je bio 797 (2,1 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 3.048. Crna Trava ima nepune dve kuće po jednom stanovniku BUDŽET Ukupna primanja budžeta Crne Trave u 2012. godini planirano je da budu 2,3 puta veća u odnosu na budžet za 2009. godinu, a 2,8 puta veća u odnosu na realizaciju primanja u toj godini. Planiran je i rast naplate firmarina (716) sa 0,9 miliona u 2009. na 1,6 miliona u 2010, zatim 3 miliona u 2011, i 3,5 miliona dinara u 2012. godini. Rast primanja od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke je konzervativno planiran za samo 27%, ali se zato kod transfera očekuje povećanje za 118%. U 2012. godini su planirani investicioni izdaci u vrednosti od 33,2 miliona dinara, dok u prethodnim godinama nisu prelazili 300 hiljada dinara. Najveći relativan rast izdataka, nakon investicija, planiran je kod stalnih troškova (421), usluga po ugovoru (423) i dotacija nevladinim organizacijama (481).

120

Iznos prihoda i primanja 2009 zavr 2009 2010 zavr

2010 2011 2012 Indeks 2012/2009

321 Preneti višak iz prethodne godine 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 5,0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 12,2 11,7 12,5 9,7 12,2 15,5 126,8 712 Porez na fond zarada 0,0 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 713 Porez na Imovinu 1,8 0,9 2,0 1,0 1,7 1,6 86,7 714 Porez na dobra i usluge 1,8 0,7 2,0 0,9 1,0 1,0 57,6 716 Drugi porezi 1,2 0,9 1,5 1,6 3,0 3,5 291,7 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 32,5 26,9 32,8 40,2 42,4 92,6 284,9 741 Prihodi od imovine 1,0 0,2 2,0 0,4 0,3 0,6 55,5 742 Prodaja dobara i usluga 1,5 2,6 2,0 2,2 2,7 2,4 160,1 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0,0 0,0 0,0 0,1 0,2 0,2 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 1,0 1,0 1,5 1,9 1,0 1,5 150,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 1,5 0,0 2,0 0,4 1,5 2,3 153,3

Ukupna sredstva 54,5 44,9 58,3 59,0 65,8 126,4 231,9

RASHODI 2009 zavr 2009 2010 zavr

2010 2011 2012 Indeks 2012/2009

411 Plate i dodaci zaposlenih 19,7 17,8 18,6 16,5 19,0 20,9 105,8 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 3,5 3,2 3,4 2,9 3,5 3,9 110,2 414 Socijalna davanja zaposlenima 0,2 0,0 0,4 2,4 0,8 1,2 571,4 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 1,3 0,9 0,8 0,8 0,0 5,1 404,8 41 Ukupno 410 24,7 21,9 26,1 22,7 24,3 31,0 125,6

421 Stalni troškovi 2,7 3,1 2,7 3,2 3,0 8,7 320,9 422 Troškovi putovanja 1,3 0,9 1,0 0,9 1,1 3,7 297,6 423 Usluge po ugovoru 1,2 1,8 1,9 1,9 2,7 6,4 512,5 424 Specijalizovane usluge 0,2 0,2 0,2 0,2 0,3 0,4 202,5 425 Tekuće popravke i održavanje 0,4 0,2 0,0 0,2 0,8 1,0 277,1 426 Materijal 1,2 1,0 0,0 1,5 1,5 3,2 277,9 42 UKUPNO 420 6,9 7,1 7,1 7,9 9,3 23,4 338,2 44 Otplata domaćih kredita 0,0 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 45 Subvencije 12,5 9,7 15,0 15,0 21,1 26,4 212,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 3,9 3,6 3,6 9,3 7,3 3,4 86,3 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 0,9 0,6 0,9 1,1 0,9 2,0 222,2

481 Dotacije nevladinim organizacijama 3,6 2,0 2,6 1,8 1,3 4,0 113,8 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,3 250,0 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 0,2 0,0 0,1 0,0 0,1 0,2 100,0 48 UKUPNO 480 3,8 2,1 2,8 1,8 1,6 4,5 117,5

499 Sredstva rezerve 1,5 0,0 2,4 0,0 1,2 2,5 168,8 49 UKUPNO 490 1,5 0,0 2,4 0,0 1,2 2,5 168,8

511 Zgrade i gra|evinski objekti 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 29,5 512 Mašine i oprema 0,3 0,0 0,3 0,1 0,3 3,7 1351,9 51 UKUPNO 510 0,3 0,0 0,3 0,1 0,3 33,2 12293,3 61 Otplata glavnice 0,0 1,0 0,0 0,0 0,0 0,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 54,5 45,2 58,3 57,9 65,8 126,4 231,9

121

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Crna Trava imamo u 2011. godini 11 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 4,55%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i takođe manje od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 231 aktivnog preduzetnika što je učešće od 95,45%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 8,33%, a u broju aktivnih preduzetnika do rasta od 0,87%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 167 lica u 2010. godini - njih 73,65% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 73,24%, a preduzetnici sa 26,76%, što predstavlja prilično solidno učešće. Likvidnost Za privredna društva na teritoriji opštine Crna Trava nemamo podatke o broju nelikvidnih društava u 2011. godini tako da ovde nismo o mogućnosti da damo neki sud o likvidnosti privrednih društava na teritoriji ove opštine. Kod preduzetnika imamo smanjenje broja nelikvidnih preduzetnika u svim razredima osim u poslednjem gde imamo rast od 12,66%. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,41 0,52 0,40 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,45 0,33 0,29 0,25 0,26 Kod privrednih društava u poslednjem periodu dolazi do povećanja zaduženosti, ali je u isto vreme došlo do povećanja profitabilnosti (videti tabelu ispod), tako da možemo reći da solventnost privrednih društava nije ugrožena. Preduzetnici imaju manju zaduženost od prosečne zaduženosti na nivou Srbije i OOP, što uz značajno poboljšanje profitabilnosti u poslednjem posmatranom periodu stvara povoljnu sliku o njihovoj solventnosti. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 4,34% -0,60% 4,84% -1,50% -3,49%


Stopa prinosa na imovinu– privredna društva 4,83% -0,59% 4,28% -0,96% -2,01%

122

Stopa neto dobitka – preduzetnici 0,73% -1,59% 4,90% 0,89% 1,32% Stopa prinosa na vlasnički kapital – preduzetnici 3,89% -4,87% 25,51% 7,16% 10,27%

Stopa prinosa na imovinu– preduzetnici 1,68% -1,60% 7,28% 1,76% 2,73%

Što se tiče profitabilnosti, i privredna društva i preduzetnici je značajno poboljšavaju u poslednjem periodu i njihova ostvarenja ovde su značajno bolja od proseka za Republiku Srbiju i OOP. Kod privrednih društava u ovom periodu dolazi do boljeg upravljanja troškovima, stopa neto dobitka iznosi 4,84%, a takođe i njihov koeficijent efikasnosti od 0,88 prevazilazi isti koeficijent na nivou Srbije i OOP, gde on iznosi 0,64 i 0,71 respektivno. PREPORUKE Crna Trava je najmanja opština u Srbiji pa je logično i da se nalazi u puno krajnosti kada je u pitanju budžetska potrošnja. Crna Trava bi u pripremi budžeta za 2013. godinu trebalo: da smanji broj zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju za 24 lica (rast od IX 2008); Budžetsku uštedu, nakon isplate otpremnina, potrošiti za razvojne projekte, a u skladu sa strategijom razvoja; da smanji troškove putovanja; da smanji iznos nagrada i bonusa; da smanji iznos usluga po ugovoru; da smanji iznos subvencija ; da smanji dotacije nevladinim organizacijama. Uštedama na svim ovim pozicijama moguće je da se uštedi oko 10 miliona dinara radi finansiranja ekonomskog razvoja. Sa jedne strane, ovo je relativno malo novca, dok je, sa druge strane, ukoliko se dovede u vezu sa malim brojem stanovnika, dovoljno za bilo koji projekat sa jasnim pozitivnim efektima.

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 321 Preneti višak iz prethodne godine 0.0 5.0 0.0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 12.2 15.5 15.0 713 Porez na imovinu 1.7 1.6 1.6 714 Porez na dobra i usluge 1.0 1.0 1.0 716 Drugi porezi 3.0 3.5 3.0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 42.4 92.6 60.0 741 Prihodi od imovine 0.3 0.6 0.6 742 Prodaja dobara i usluga 2.7 2.4 2.4 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0.2 0.2 0.2 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 1.0 1.5 1.0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 1.5 2.3 2.0

Ukupna sredstva 65.8 126.4 86.8 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 19.0 20.9 19.0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 3.5 3.9 3.6 414 Socijalna davanja zaposlenima 0.8 1.2 0.8

123

415 Naknade za zaposlene 1.0 0.0 0.0 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 5.1 1.0 41 UKUPNO 410 24.3 31.0 24.4

421 Stalni troškovi 3.0 8.7 4.0 422 Troškovi putovanja 1.1 3.7 1.3 423 Usluge po ugovoru 2.7 6.4 3.2 424 Specijalizovane usluge 0.3 0.4 0.3 425 Tekuće popravke i održavanje 0.8 1.0 1.0 426 Materijal 1.5 3.2 2.5 42 UKUPNO 420 9.3 23.4 12.3 45 Subvencije 21.1 26.4 20.0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 7.3 3.4 3.5 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 0.9 2.0 2.2

481 Dotacije nevladinim organizacijama 1.3 4.0 1.6 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.1 0.3 0.3 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 0.1 0.2 0.2 48 UKUPNO 480 1.6 4.5 2.1

499 Sredstva rezerve 1.2 2.5 2.0 511 Zgrade i gra|evinski objekti 29.5 5.0 512 Mašine i oprema 0.3 3.7 5.0 51 UKUPNO 510 0.3 33.2 10.0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 65.8 126.4 76.5 Sredstva za ekonomski razvoj 10.3

3.19. Opština Bosilegrad Osnovni podaci Opština Bosilegrad je imala, prema popisu stanovništva, 7.979 stanovnika na dan , a s obzirom na manji broj rođenih od umrlih, sada ima oko 7,85 hiljada stanovnika. Radi se o opštini veoma male veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i gustinom naseljenosti šest puta ispod prosečne (14 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je veoma niska (14,4 od sto stanovnika), a prosečne zarade su ispod republičkog proseka. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 23,3% od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Bosilegrad ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (30,8%), zatim u preduzetničkom sektoru (26,7%), u prerađivačkoj industriji (16,3%) i u trgovini (5,7%).

124

Opštinu Bosilegrad čini naselje Bosilegrad sa 2.530 lica i 36 sela i zaselaka, sa 5.449 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 368 lica. Broj domaćinstava je bio 3.042 (2,6 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 5.278. BUDŽET Podaci o budžetu i završnom računu Bosilegrada za 2009. godinu pokazuju svu težinu ekonomskih kretanja sa kojom su lokalni organi vlasti morali da se suoče u toj godini. Kao deo dogovora sa MMF-om u martu 2009. godine doneta je odluka da se deo ušteda napravi kroz smanjivanje transfera lokalnim organima samouprave. To je uticalo da se sve lokalne samouprave u Srbiji suoče sa teškoćama u redovnom finansiranju planiranih izdataka. Prema budžetu za 2009. godinu transferi su trebali da iznose 170,6 miliona dinara (72,2% ukupnih primanja), a iznosili su 79,2 miliona dinara (59,6%). Smanjivanje transfera za 91,4 miliona dinara najviše je uticalo (uz pad poreza na zarade usled smanjivanja broja zaposlenih i prosečnih zarada) da se primanja u toj godini smanje za 103,4 miliona dinara, pa time i mogućnosti za potrošnju. To je onda uticalo da se skoro svi vidovi potrošnje značajno smanje. Kao jedan od odgovora na smanjivanje transfera opština Bosilegrad, ali i većina drugih u Srbiji, je ušla u proces povećavanja firmarina (pozicija 716), koje su od planiranih 10 miliona dinara u 2009. godini povećane na očekivanih 34 miliona u 2012. godini. Na taj način su malim privatnim firmama značajno povećani troškovi za poslovanje, pa je pitanje koliko je rast ovog poreza direktno uticao na zatvaranje malih radnji. U tom smislu je besmisleno da opština podstiče zapošljavanje nudeći subvencije od milion ili dva miliona dinara ukoliko sa očekivanih 34 miliona od firmarina zapravo direktno utiče na pad zaposlenosti. Nedostaju nam podaci o vrednosti primanja u 2011. godini, kako bi procenili da li je budžet za 2012. godinu sačinjen preterano optimistički – očekuje se dvostruko veći iznos poreza na zarade i skoro dvostruko veći transferi u odnosu na završni račun budžeta iz 2010. godine. U svakom slučaju, ukoliko se ispune očekivana primanja, rast izdataka će biti dvostruko veći nego u 2010. godini, dok će realno biti na nivou očekivane potrošnje u 2009. godini, prema budžetu za tu godinu. Manji prihodi značiće i manje rashode u ovoj godini.

Iznos prihoda i primanja 2009 2009 zavr

2010 reb 4

2010 zavr 2011 2012 Indeks

2012/2009

321 Preneti višak iz prethodne godine 4,0 1,5 9,2 9,6 16,0 400,0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 31,7 25,7 26,1 36,6 74,4 234,7 712 Porez na fond zarada 0,1 0,0 0,1 0,0 0,1 100,0 713 Porez na Imovinu 6,0 1,5 3,0 2,3 4,8 80,0 714 Porez na dobra i usluge 4,4 2,2 4,1 2,6 1,9 43,4 716 Drugi porezi 10,0 13,2 24,0 22,3 34,0 340,0 732 Donacije međunarodne 0,0 0,0 0,0 0,0 8,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 170,6 79,2 95,4 85,0 160,9 94,3 741 Prihodi od imovine 6,1 3,0 1,6 1,1 3,2 52,5 742 Prodaja dobara i usluga 2,5 1,2 3,3 1,6 1,5 58,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0,1 0,1 0,3 0,2 0,2 228,6 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0,0 0,0 0,0 0,0 0,4 745 Mešoviti neodređeni prihodi 0,6 0,0 5,3 0,1 0,1 17,5

125

771 Ostali prihodi 0,0 0,2 0,0 0,5 0,2 921 Prihodi od privatizacije 0,1 0,0 0,1 0,0 0,1 100,0

Ukupna sredstva 236,3 132,9 173,0 152,2 289,7 122,6

RASHODI 2009 2009 zavr

2010 reb 4

2010 zavr 2011 2012 Indeks

2012/2009

411 Plate i dodaci zaposlenih 62,0 53,4 65,5 54,1 77,4 91,5 147,5 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 11,1 9,8 11,7 10,0 13,9 16,4 147,6 413 Naknade u naturi 0,2 0,1 0,3 0,2 0,3 0,3 101,1 414 Socijalna davanja zaposlenima 0,7 0,4 3,4 0,8 3,7 3,9 523,1 415 Naknade za zaposlene 0,1 0,0 0,1 0,0 0,1 0,1 133,0 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 2,4 0,8 0,9 0,7 1,2 2,6 110,3 41 Ukupno 410 76,6 64,6 81,9 66,0 96,6 114,8 149,8

421 Stalni troškovi 5,4 3,8 5,9 5,8 7,6 10,1 188,0 422 Troškovi putovanja 3,5 1,3 2,2 1,5 2,5 3,4 98,1 423 Usluge po ugovoru 5,5 5,3 11,4 11,0 19,5 23,9 430,7 424 Specijalizovane usluge 20,5 6,0 5,1 4,8 23,0 13,0 63,3 425 Tekuće popravke i održavanje 3,1 1,9 2,8 2,6 3,6 3,8 125,2 426 Materijal 8,5 6,1 8,3 8,2 10,8 10,7 124,9 42 UKUPNO 420 46,6 24,5 35,7 33,8 67,0 64,9 139,1 44 Otplata domaćih kredita 0,0 0,1 0,3 0,1 0,6 1,7 45 Subvencije 29,6 2,9 12,1 8,5 0,0 41,1 139,0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 40,2 13,5 20,4 12,0 32,8 32,5 81,0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 12,7 7,5 10,0 7,5 5,9 11,4 89,8

481 Dotacije nevladinim organizacijama 11,1 4,3 6,0 4,3 10,7 13,9 125,5 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 2,2 1,1 1,9 1,6 2,8 2,9 131,4 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 0,5 0,2 0,4 0,0 0,2 0,5 91,1 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0,7 4,0 0,2 0,0 0,2 0,2 21,5 48 UKUPNO 480 14,6 9,6 8,5 5,9 13,9 17,5 120,1

499 Sredstva rezerve 2,3 0,0 0,3 0,0 1,8 2,3 100,0 511 Zgrade i građevinski objekti 3,3 0,0 0,1 0,1 1,1 1,0 31,8 512 Mašine i oprema 9,9 0,4 3,6 3,1 3,9 2,1 21,0 515 Nematerijalna imovina 0,2 0,0 0,1 0,1 0,2 0,2 151,9 51 UKUPNO 510 13,3 0,0 3,8 3,2 5,2 3,3 25,2 54 Zemljište 0,4 0,2 0,1 0,1 0,2 0,1 25,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 236,3 123,3 173,0 137,3 263,6 289,7 122,6

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Bosilegrad imamo u 2011. godini 43 aktivna privredna društva što je učešće u strukturi privrede od 16,86%, (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 212 aktivnih preduzetnika, što je učešće od 83,14%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do rasta u broju aktivnih privrednih društava za 2,38%, a u broju aktivnih preduzetnika do pada od 2,75%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%.

126

Likvidnost Kod privrednih društava u 2011. godini imamo poboljšanje likvidnosti koje se ogleda u snažnom smanjenju broja nelikvidnih privrednih društava u periodu dužem od 180 dana. To smanjenje iznosi 35,00%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo identično kretanje, ali u mnogo manjem obimu, smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje iznosi 31,40%. Međutim, kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 15,38% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,21 0,19 0,25 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici n/a12 n/a n/a 0,25 0,26 Privredna društva u celom posmatranom periodu imaju niske racie solventnosti, što nas upućuje na njihovu snažnu izloženost dugoročnim finansijskim rizicima. Uvidom u sledeću tabelu možemo videti da privredna društva imaju velike gubitke, što njihovu poziciju solventnosti dovodi u alarmantno stanje. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva 2,43% -14,36% -18,47% -1,50% -3,49%





Privredna društva tokom celog posmatranog perioda imaju ogromne gubitke. Ako imamo u vidu da je njihov koeficijent efikasnosti u 2010. godini 0,85 i bolji je pokazatelj od istog na nivou Srbije i OOP (gde on iznosi 0,64 i 0,71 respektivno), uzroke za gubitke treba tražiti u lošem upravljanju troškovima.

12 I ovde preduzetnici nisu naročito transparentni pa ćemo morati da izostavimo analizu solventnosti i profitabilnosti za njih.

127

PREPORUKE Bosilegrad je, poput Crne Trave, opština sa malim brojem stanovnika, te su i kod nje relativno velike vrednosti u potrošnji po pojedinim namenama česte. Stoga bi pri izradi budžeta za 2013. godinu trebalo: da smanji iznos usluga po ugovoru; da poveća iznos naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta; da smanji dotacije nevladinim organizacijama; da poveća izdatke za nabavku nefinansijske imovine; da propolovi iznos firmarina; Smanjivanje prikupljenih prihoda od firmarina za 17 miliona dinara bilo bi neutralisano smanjivanjem ciljanih izdataka, tako da bi prihodi i rashodi bili izjednačeni na nižem nivou u odnosu na budžet za 2012. godinu.

Iznos prihoda i primanja 2010 zavr 2011 2012 2013

321 Preneti višak iz prethodne godine 9,6 16,0 0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 36,6 74,4 72 713 Porez na imovinu 2,3 4,8 4.8 714 Porez na dobra i usluge 2,6 1,9 2 716 Drugi porezi 22,3 34,0 17 732 Donacije međunarodne 0,0 8,0 0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 85,0 160,9 160 741 Prihodi od imovine 1,1 3,2 3.2 742 Prodaja dobara i usluga 1,6 1,5 1.5 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0,2 0,2 0.2 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0,0 0,4 0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 0,1 0,1 0.1 771 Ostali prihodi 0,5 0,2 0.2 921 Prihodi od privatizacije 0,0 0,1 0.1

Ukupna sredstva 152,2 289,7 261.1

RASHODI 2010 zavr 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 54,1 77,4 91,5 85 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 10,0 13,9 16,4 15 413 Naknade u naturi 0,2 0,3 0,3 0.3 414 Socijalna davanja zaposlenima 0,8 3,7 3,9 3.7 415 Naknade za zaposlene 0,0 0,1 0,1 0.1 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0,7 1,2 2,6 1.2 41 UKUPNO 410 66,0 96,6 114,8 105.3

421 Stalni troškovi 5,8 7,6 10,1 8.5 422 Troškovi putovanja 1,5 2,5 3,4 2.5 423 Usluge po ugovoru 11,0 19,5 23,9 18 424 Specijalizovane usluge 4,8 23,0 13,0 13 425 Tekuće popravke i održavanje 2,6 3,6 3,8 3.8

128

426 Materijal 8,2 10,8 10,7 10 42 UKUPNO 420 33,8 67,0 64,9 55.8 44 Otplata domaćih kredita 0,1 0,6 1,7 2 45 Subvencije 8,5 0,0 41,1 30 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 12,0 32,8 32,5 33 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 7,5 5,9 11,4 12

481 Dotacije nevladinim organizacijama 4,3 10,7 13,9 10 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 1,6 2,8 2,9 3 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 0,0 0,2 0,5 0.5 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0,0 0,2 0,2 0.2 48 UKUPNO 480 5,9 13,9 17,5 13.7

499 Sredstva rezerve 0,0 1,8 2,3 2 511 Zgrade i građevinski objekti 0,1 1,1 1,0 5 512 Mašine i oprema 3,1 3,9 2,1 2 515 Nematerijalna imovina 0,1 0,2 0,2 0.2 51 UKUPNO 510 3,2 5,2 3,3 7.2 54 Zemljište 0,1 0,2 0,1 0.1

UKUPNO RASHODI I IZDACI 137,3 263,6 289,7 261.1

3.20. Opština Bujanovac Osnovni podaci Opština Bujanovac je imala, prema popisu stanovništva, oko 46,5 hiljada stanovnika, dok sada ima, s obzirom na malo veći broj rođenih od umrlih, oko 46,6 hiljada stanovnika. Radi se o opštini srednje veličine, mereno brojem stanovnika, pozitivnom stopom nataliteta i gustinom naseljenosti iznad prosečne (100.8 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je veoma niska (11,5 od sto stanovnika), i prosečne zarade su ispod republičkog proseka. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 28,9%, od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Bujanovac ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (29%), zatim u prerađivačkoj industriji (28,3%) i u preduzetničkom sektoru (23,1%). Albanci su bojkotovali popis u opštini Bujanovac te je registrovan broj stanovnika daleko manji od ukupnog.

129

BUDŽET Za Bujanovac imamo samo budžete za 2011. i 2012. godinu. Rast ukupnih primanja za 30,7% posledica je povećanja primanja od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke za 94,1% i transfera od drugih nivoa vlasti za 23,1%. Očekuje se smanjivanje poreza na imovnu, drugih poreza, prodaje dobara i usluga i novčanih kazni. S obzirom na veliku razliku između primanja i izdataka moguće je da su kod primanja uključeni i sopstveni prihodi budžetskih korisnika, jer je sa njihovim izdacima opština zapravo u deficitu. Najveći deo rasta izdataka (254,3 miliona dinara) posledica je očekivanog rasta investicija (119,5 miliona dinara), i dotacija i transfera drugim nivoima vlasti (75,9 miliona dinara).

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 Indeks 2012/2011

321 Preneti višak iz prethodne godine 2,0 0,0 0,0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 133,6 259,4 194,1 713 Porez na Imovinu 24,5 23,6 96,4 714 Porez na dobra i usluge 29,8 31,8 106,9 716 Drugi porezi 34,7 30,0 86,5 732 Donacije međunarodne 2,0 0,0 0,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 410,4 505,3 123,1 741 Prihodi od imovine 14,7 15,1 102,5 742 Prodaja dobara i usluga 18,3 10,6 57,7 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 4,2 3,1 73,8 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0,1 0,0 40,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 2,0 2,5 125,0 771 Ostali prihodi 0,7 0,6 92,3 772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine 0,1 0,1 66,3

Ukupno Ukupna sredstva 675,0 882,0 130,7

RASHODI 2011 2012 Indeks 2012/2011

411 Plate i dodaci zaposlenih 182,4 207,8 113,9 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 32,9 37,2 113,3 413 Naknade u naturi 0,6 1,2 188,7 414 Socijalna davanja zaposlenima 2,9 3,0 104,6 415 Naknade za zaposlene 2,1 2,6 123,8 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 4,2 7,5 178,3 417 Poslanički dodatak 8,7 11,9 137 41 Ukupno 410 233,7 271,0 116

421 Stalni troškovi 14,7 20,4 138,3 422 Troškovi putovanja 2,4 2,7 114,6 423 Usluge po ugovoru 6,9 8,6 124,7 424 Specijalizovane usluge 3,7 4,9 133,1 425 Tekuće popravke i održavanje 1,9 2,2 113,4 426 Materijal 6,5 7,8 118,7 42 UKUPNO 420 36,1 46,5 128,8

434 Upotreba zemljišta, šuma, vode i ind. Bogatstva 0,4 0,0

130

44 Otplata kamata 21,7 0,0 45 Subvencije 78,5 57,0 72,61 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 69,9 145,8 208,7 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 15,0 16,5 110,4

481 Dotacije nevladinim organizacijama 23,5 45,4 193,3 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,3 0,3 116,2 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 2,0 5,1 252,5 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0,5 0,5 100 48 UKUPNO 480 26,3 51,3 195,2

499 Sredstva rezerve 3,5 9,5 271,4 511 Zgrade i gra|evinski objekti 12,6 164,4 1310 512 Mašine i oprema 43,7 11,5 26,2 515 Nematerijalna imovina 1,3 1,3 100 51 UKUPNO 510 57,6 177,1 307,7


STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Bujanovac imamo u 2011. godini 228 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 25,17% (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, ali je veće od nivoa OOP, gde iznosi 20,89%) i 678 aktivnih preduzetnika što je učešće od 74,83%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 5,39%, a u broju aktivnih preduzetnika do rasta od 2,36%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 2,149 lica u 2010. godini - njih 95,95% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 92,16%, a preduzetnici sa 7,83%. Likvidnost Kod privrednih društava u 2011. godini imamo poboljšanje likvidnosti u četvrtom razredu. To smanjenje broja nelikvidnih privrednih društava u periodu dužem od 180 dana iznosi 24,32%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo identično kretanje, ali u manjem obimu, smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje je veće i onoiznosi 31,40%. Zabrinjavajuće je to što je došlo do povećanja broja nelikvidnih društava u ostalim razredima. Međutim, kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 17,12% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,38 0,39 0,36 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,38 0,32 0,39 0,25 0,26

131

Kod privrednih društava imamo značajnu izloženost dugoročnim finansijskim rizicima jer su u proseku na teritoriji opštine Bujanovac privredna društva neprofitabilna, a njihova zaduženost je veća od proseka na nivou Srbije i OOP, kao i od granice propisane elementarnim pravilima finansiranja. Preduzetnici su u proseku manje zaduženi od preduzetnika na nivou Srbije i OOP, što uz skromnu profitabilnost daje relativno povoljnu sliku o stanju njihove solventnosti. Profitabilnost






Privredna društva su u celom posmatranom periodu neprofitabilna i to u većem stepenu nego što je to slučaj sa prosecima privrednih društava u Srbiji i OOP. Razlog za ovo je u većoj meri loše upravljanje troškovima jer privredna društva u proseku imaju isti koeficijent efikasnosti kao i privredna društva u OOP – 0,71, a taj koeficijent je bolji od proseka za Republiku Srbiju u 2010. godini, kada je on iznosio 0,64. PREPORUKE Bujanovac nema nekih bitnih odstupanja od prosečne potrošnje po opštinama. Ipak, ukoliko bi ostvario uštede na pojedinim kategorijama izdataka mogao bi da u budžetu za 2013. godinu napravi uštede u iznosu od 237,5 miliona dinara, što je prilično značajna svota novca za ovu siromašnu opštinu kako bi pokrenula ekonomski razvoj.

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 321 Preneti višak iz prethodne godine 2.0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 133.6 259.4 250.0 713 Porez na imovinu 24.5 23.6 24.0 714 Porez na dobra i usluge 29.8 31.8 32.0 716 Drugi porezi 34.7 30.0 30.0 732 Donacije međunarodne 2.0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 410.4 505.3 505.0 741 Prihodi od imovine 14.7 15.1 15.0 742 Prodaja dobara i usluga 18.3 10.6 10.5 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 4.2 3.1 3.0

132

744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0.1 0.0 0.1 745 Mešoviti neodređeni prihodi 2.0 2.5 2.0 771 Ostali prihodi 0.7 0.6 0.6 772 Mem. Stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine 0.1 0.1 0.1

Ukupno Ukupna sredstva 675.0 882.0 872.3 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 182.4 207.8 200.0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 32.9 37.2 36.0 413 Naknade u naturi 0.6 1.2 1.2 414 Socijalna davanja zaposlenima 2.9 3.0 3.0 415 Naknade za zaposlene 2.1 2.6 2.6 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 4.2 7.5 5.0 417 Poslanički dodatak 8.7 11.9 10.0 41 UKUPNO 410 233.7 271.0 257.8

421 Stalni troškovi 14.7 20.4 17.0 422 Troškovi putovawa 2.4 2.7 2.5 423 Usluge po ugovoru 6.9 8.6 7.5 424 Specijalizovane usluge 3.7 4.9 4.2 425 Tekuće popravke i održavanje 1.9 2.2 2.2 426 Materijal 6.5 7.8 7.5 42 UKUPNO 420 36.1 46.5 40.9

434 Upotreba zemljišta, šuma, vode i ind. Bogatstva 0.4 0.0 0.0 44 Otplata kamata 21.7 0.0 0.0 45 UKUPNO 450 78.5 57.0 60.0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 69.9 145.8 80.0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 15.0 16.5 18.0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 23.5 45.4 33.0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.3 0.3 0.3 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 2.0 5.1 3.0 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0.5 0.5 0.5 48 UKUPNO 480 26.3 51.3 36.8

499 Sredstva rezerve 3.5 9.5 5.0 511 Zgrade i gra|evinski objekti 12.6 164.4 120.0 512 Mašine i oprema 43.7 11.5 15.0 515 Nematerijalna imovina 1.3 1.3 1.3 51 UKUPNO 510 57.6 177.1 136.3


133

3.21. Opština Vladičin Han Osnovni podaci Opština Vladičin Han je imala, prema popisu stanovništva, 20.938 stanovnika na dan popisa a, s obzirom na manji broj rođenih od umrlih, sada ima oko 20,8 hiljada stanovnika. Radi se o opštini male veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i gustinom naseljenosti ispod prosečne (57.2 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je veoma niska (13,7 od sto stanovnika), a prosečne zarade su ispod republičkog proseka. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 35,8% od septembra 2008. do septembra 2011. godine (sa 4.463 na 2.866 lica). Vladičin Han ima najviše zaposlenih u preduzetničkom sektoru (32,6%), zatim u upravi, zdravstvu i obrazovanju (23,7%), u prerađivačkoj industriji (18,5%) i u saobraćaju (4,2%). Opštinu Vladičin Han čini naselje Vladičin Han sa 8.053 lica i sela i zaseoci sa 12.885 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 735 lica. Broj domaćinstava je bio 6.903 (3 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 10.194. BUDŽET Vladičin Han je u 2012. godini predvideo tačno polovinu primanja iz transfera, dok je rast primanja od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke planiran konzervativno. Izdaci za plaćanje kamate i glavnice duga dostigli su 21 milion dinara što je izned 5% ukupnih izdataka. Izdaci za investicije su relativno skromni, ali su povećani sa 5,7 na 18,6 miliona dinara.

Iznos prihoda i primanja 2010 2011 2012 Indeks 2012/2010

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 95,4 81,1 137,1 143,7 712 Porez na fond zarada 0,1 0,0 0,0 713 Porez na Imovinu 12,3 7,3 10,4 84,6 714 Porez na dobra i usluge 8,9 10,3 9,2 103,4 716 Drugi porezi 11,0 21,0 19,0 172,7 732 Donacije međunarodne 0,0 5,0 5,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 127,0 169,5 200,0 157,5 741 Prihodi od imovine 6,4 10,4 12,5 195,3 742 Prodaja dobara i usluga 12,2 2,9 5,0 41,0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0,0 1,6 1,6 7.750,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 0,1 0,1 0,3 300,0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 100,0 0,0 0,0 0,0

134

Ukupna sredstva 373,4 309,1 400,0 107,1

RASHODI 2010 2011 2012 Indeks 2012/2010

411 Plate i dodaci zaposlenih 125,9 67,6 77,6 61,6 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 12,6 12,8 14,3 114,1 413 Naknade u naturi 0,7 0,9 0,6 96,9 414 Socijalna davanja zaposlenima 3,5 2,3 2,5 70,8 415 Naknade za zaposlene 0,5 1,1 0,8 171,4 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 0,3 4,0 2,0 650,0 417 Poslanički dodatak 1,5 0,9 0,5 33,3 41 Ukupno 410 145,0 89,6 98,4 67,8

421 Stalni troškovi 20,4 22,8 28,8 141,3 422 Troškovi putovanja 1,3 1,2 1,9 143,1 423 Usluge po ugovoru 3,7 3,9 10,0 272,2 424 Specijalizovane usluge 43,1 49,6 55,6 129,1 425 Tekuće popravke i održavanje 0,8 2,0 3,7 449,4 426 Materijal 5,9 5,9 15,1 254,7 42 UKUPNO 420 75,2 85,4 115,0 153,0

434 Upotreba zemljišta, šuma, vode i ind. Bogatstva 0,0 2,5 0,0 44 Otplata domaćih kredita 1,1 2,5 5,2 495,2 45 Subvencije 38,6 60,6 71,1 184,1

451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organ. 26,6 45,1 41,1 154,3 453 Subvencije javnim finansijskim institucijama 12,0 15,5 30,0 250,0 463 DOTACIJE I TRANSFERI 43,3 39,4 44,5 102,7 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 1,2 1,6 2,0 166,7

481 Dotacije nevladinim organizacijama 14,4 6,5 8,2 56,6 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,2 5,2 3,5 1.568,2 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 3,0 5,4 7,3 241,7 48 UKUPNO 480 17,6 17,1 18,9 106,9

499 Sredstva rezerve 6,8 7,0 7,8 114,8 49 UKUPNO 490 6,8 7,0 7,8 114,8

511 Zgrade i gra|evinski objekti 1,2 0,2 4,3 367,5 512 Mašine i oprema 0,5 5,4 4,4 880,0 513 Ostala osnovna sredstva 0,1 0,1 0,0 51 UKUPNO 510 1,8 5,7 9,0 508,5 54 Zemljište 0,0 0,0 9,6

611 Otplata glavnice domaćim kreditorima 8,0 0,5 15,8 197,5 UKUPNO RASHODI I IZDACI 373,4 309,1 400,0 107,1

STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Vladičin Han imamo u 2011. godini 107 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 16,88% (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i takođe manje od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 527 aktivnih preduzetnika što je učešće od 83,12%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 3,74%, a u broju aktivnih preduzetnika do rasta od 0,96%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija i na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi

135

opštine - 1,102 lica u 2010. godini - njih 94,74% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 88,66%, a preduzetnici sa 11,34%. Likvidnost Kod privrednih društava u 2011. godini imamo poboljšanje likvidnosti koje se ogleda u snažnom smanjenju broja nelikvidnih privrednih društava u periodu dužem od 180 dana. To smanjenje iznosi 36,00%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo identično kretanje, ali u mnogo manjem obimu, smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje iznosi 31,40%. Međutim, kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 29,63% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,17 0,16 0,18 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,24 0,26 0,45 0,25 0,26 Privredna društva su visoko zadužena, što uz njihovu izrazito lošu profitabinost (u šta se možemo uveriti uvidom u narednu tabelu) upućuje na njihovu snažnu izloženost dugoročnim finansijskim rizicima. Kod preduzetnika u poslednjem periodu dolazi do smanjenja zaduženosti, što uz pozitivna ostvarenja profitabilnosti daje sliku o njihovoj solidnoj solventnosti. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -23,05% -21.05% -11,71% -1,50% -3,49%





Privredna društva u celom posmatranom periodu imaju velike gubitke. Mala je uteha što su oni u poslednjem periodu smanjeni, ako imamo u vidu da su razlozi za ovako lošu profitabilnost i u lošem upravljanju troškovima, malom koeficijentu efikasnosti (koji u 2010. godini iznosi samo

136

0,33) i negativnom dejstvu finansijskog leveridža. Preduzetnici su u celom posmatranom periodu profitabilni, ali u poslednjem periodu dolazi do pada njihovih prinosa na vlasnički kapital i imovinu, što je posledica smanjenja stope neto dobitka i manje upotrebe leveridža koji je do tada sasvim izvesno imao pozitivni efekat. PREPORUKE Pri izradi budžeta za 2013. godinu opštinska uprava Vladičinog Hana bi trebalo: da poveća iznos naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta; da poveća izdatke za nabavku nefinansijske imovine. Smanjivanjem izdataka, najviše stalnih troškova u budžetu za 2013. godinu mogla bi da se napravi ušteda za namensko finansiranje ekonomskog razvoja u iznosu od 29 miliona dinara.

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 81.1 137.1 135.0 713 Porez na imovinu 7.3 10.4 10.5 714 Porez na dobra i usluge 10.3 9.2 9.5 716 Drugi porezi 21.0 19.0 17.0 732 Donacije međunarodne 5.0 5.0 0.0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 169.5 200.0 200.0 741 Prihodi od imovine 10.4 12.5 12.5 742 Prodaja dobara i usluga 2.9 5.0 4.5 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1.6 1.6 1.6 745 Mešoviti neodređeni prihodi 0.1 0.3 0.3

Ukupno 309.1 400.0 390.9 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 67.6 77.6 73.0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 12.8 14.3 14.0 413 Naknade u naturi 0.9 0.6 0.6 414 Socijalna davanja zaposlenima 2.3 2.5 2.5 415 Naknade za zaposlene 1.1 0.8 0.8 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 4.0 2.0 2.0 417 Poslanički dodatak 0.9 0.5 0.5 41 UKUPNO 410 89.6 98.4 93.4

421 Stalni troškovi 22.8 28.8 24.0 422 Troškovi putovanja 1.2 1.9 1.5 423 Usluge po ugovoru 3.9 10.0 5.0 424 Specijalizovane usluge 49.6 55.6 52.0 425 Tekuće popravke i održavanje 2.0 3.7 3.5 426 Materijal 5.9 15.1 10.0 42 UKUPNO 420 85.4 115.0 96.0

434 Upotreba zemljišta, šuma, vode i ind. Bogatstva 2.5 0.0 0.0 44 Otplata domaćih kredita 2.5 5.2 6.0 45 UKUPNO 450 60.6 71.1 65.0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 40.4 45.5 45.0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 1.6 2.0 5.0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 6.5 8.2 7.5 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 5.2 3.5 3.0 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 5.4 7.3 5.0

137

48 UKUPNO 480 17.1 18.9 15.5 499 Sredstva rezerve 7.0 7.8 7.0 511 Zgrade i gra|evinski objekti 0.2 4.3 6.0 512 Mašine i oprema 5.4 4.4 5.0 513 Ostala osnovna sredstva 0.1 0.0 0.0 515 Nematerijalna imovina 0.0 0.3 0.0 51 UKUPNO 510 5.7 9.0 11.0 54 Zemljište 9.6 0.0 61 Otplata glavnice 0.5 15.8 18.0


3.22. Grad Vranje Osnovni podaci Grad Vranje je imao, prema popisu stanovništva, 82.782 stanovnika na dan popisa, a danas, s obzirom na manji broj rođenih od umrlih, ima oko 82 hiljade stanovnika. Radi se o gradu srednje veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i gustinom naseljenosti oko prosečne (96.3 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je bliska prosečnoj (22,7 od sto stanovnika), dok su prosečne zarade ispod republičkog proseka. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 9,3% od septembra 2008. do septembra 2011. godine (sa 20.707 na 18.783). Vranje ima najviše zaposlenih u prerađivačkoj industriji (34,6%), zatim u upravi, zdravstvu i obrazovanju (24%), u preduzetničkom sektoru (13,5%) i u trgovini (8,3%). Grad Vranje čini naselje Vranje sa 54.456 lica, opština Vranjska banja (9.563 lica: u Vranjskoj banji 5.332 i 4.231 u 20 sela) i 82 sela i zaselaka, sa 18.763 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 1.644 lica. Broj domaćinstava je iznosio 25.701 (3,2 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 32.040. BUDŽET Vranje ima treću po vrednosti javnu potrošnju nakon Leskovca i Novog Pazara. Javni izdaci su mnogo manje zavisni od transfera drugih nivoa vlasti, a mnogo više od prikupljenog poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke u 2012. godini. Nakon ova dva izvora Vranje ima pet skoro ujednačenih izvora za finansiranje, i to: prodaju dobara i usluga (118,9 miliona dinara), prihode od imovine (112,3), druge poreze (100), porez na imovinu (96,4) i porez na dobra i usluge (81,4 miliona dolara). U situaciji da ima puno različitih izvora primanja, u mogućnosti je i da menja poresku politiku u skladu sa željenim ciljevima.

138

Najveći deo planiranog rasta izdataka (342,5 miliona dinara) potrošiće se za povećanje investicija (200,7 miliona dinara, uključujuči i kupovinu zemljišta), zarade zaposlenih (100,8 miliona) i specijalizovane usluge (62 miliona dinara).

Iznos prihoda i primanja 2009 2010 2010 zavr 2011 2012 Indeks

2012/2010

321 Preneti višak iz prethodne godine 0,0 34,9 12,9 15,0 28,9 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 490,5 494,1 465,4 491,7 708,0 144,3 712 Porez na fond zarada 0,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 713 Porez na Imovinu 81,9 98,7 116,1 96,1 96,4 117,8 714 Porez na dobra i usluge 67,9 88,4 75,8 81,7 81,4 119,8 716 Drugi porezi 73,4 86,0 107,3 110,0 100,0 136,3 732 Donacije međunarodne 1,3 4,0 0,0 2,0 2,0 159,9 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 358,0 389,0 332,6 420,0 408,0 114,0 741 Prihodi od imovine 78,9 103,0 83,0 95,6 112,3 142,3 742 Prodaja dobara i usluga 112,3 141,1 117,7 180,0 118,9 105,8 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1,0 4,6 7,2 13,5 8,0 779,0 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 3,8 5,0 3,6 7,5 3,5 92,8 745 Mešoviti neodređeni prihodi 18,9 1,6 3,2 8,0 8,0 42,2 771 Ostali prihodi 5,2 4,5 0,3 5,5 5,5 106,2 791 Prihodi iz budžeta 33,8 1,3 0,0 0,0 0,0 811 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 812 Primanja od prodaje pokretne imovine 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 841 Primanja od prodaje zemljišta 0,4 0,0 0,0 0,0 0,0 911 Primanja od domaćih zaduživanja 0,0 0,0 0,0 200,0 390,0 921 Prihodi od privatizacije 0,0 5,0 0,7 2,0 0,2

Ukupno 1328,2 1461,0 1315,8 1728,6 2071,1 155,9

RASHODI 2009 2010 2010 zavr 2011 2012 Indeks

2012/2010

411 Plate i dodaci zaposlenih 449,5 461,7 429,4 472,0 552,9 123,0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 80,5 82,2 76,9 84,8 98,8 122,7 413 Naknade u naturi 2,5 1,1 1,3 1,4 2,5 100,9 414 Socijalna davanja zaposlenima 10,6 2,9 19,0 2,6 2,8 26,2 415 Naknade za zaposlene 1,2 0,9 1,4 0,4 2,1 176,8 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 7,0 18,4 4,7 7,3 10,3 146,4 41 Ukupno 410 551,3 567,3 532,5 568,5 669,3 121,4

421 Stalni troškovi 85,1 85,6 89,8 46,5 64,2 75,5 422 Troškovi putovanja 22,4 18,4 17,0 5,5 5,9 26,2 423 Usluge po ugovoru 38,8 22,3 31,0 19,2 25,6 66,1 424 Specijalizovane usluge 163,1 194,1 190,5 282,9 344,9 211,5 425 Tekuće popravke i održavanje 28,3 8,7 12,2 4,0 6,4 22,6 426 Materijal 46,1 21,5 21,7 17,6 22,0 47,8 42 UKUPNO 420 383,8 350,6 362,4 375,8 469,1 122,2

431 Amortizacija nekretnina i opreme 6,5 0,0 0,0 0,0 0,0 434 Upotreba zemljišta, šuma, vode i ind. Bogatstva 0,0 0,4 0,1 0,4 0,4 904,8 43 Upotreba ostnovnih sredstava 6,6 0,0 0,1 0,0 0,0 44 Otplata domaćih kredita 15,9 21,5 19,0 23,4 21,7 136,2

450 Subvencije 33,4 65,0 38,1 36,7 46,1 138,2 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 45,8 0,0 0,0 209,0 131,8 287,7 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 14,7 30,2 14,4 31,2 30,1 204,3

481 Dotacije nevladinim organizacijama 109,6 98,7 122,0 91,5 90,2 82,4

139

482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 10,6 5,9 1,7 1,5 4,6 43,1

483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 16,2 1,0 2,1 1,0 3,7 22,6 48 UKUPNO 480 136,3 105,6 125,8 93,9 98,5 72,2

499 Sredstva rezerve 0,0 9,0 0,0 15,4 30,0 511 Zgrade i gra|evinski objekti 197,9 236,8 100,7 288,9 479,7 242,4 512 Mašine i oprema 20,0 5,1 7,4 5,8 5,1 25,7 515 Nematerijalna imovina 0,4 2,2 2,1 2,7 2,9 639,2 51 UKUPNO 510 218,3 244,1 110,2 297,4 487,7 223,4

523 Zalihe robe za dalju prodaju 0,5 0,0 0,0 0,0 0,0 54 Zemljište 8,7 18,1 10,2 9,0 20,4 235,1 61 Otplata glavnice 0,0 49,3 50,3 67,9 66,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 1415,4 1461,0 1267,1 1728,6 2071,1 146,3

STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede grada Vranja imamo u 2011. godini 808 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 28,00% (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, ali je veće od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 2,077 aktivnih preduzetnika što je učešće od 72,00%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 4,37%, a u broju aktivnih preduzetnika do rasta od 1,16%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 14,751 lica u 2010. godini - njih 97,38% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 95,91%, a preduzetnici sa 4,09%. Likvidnost Kod privrednih društava imamo smanjenje broja nelikvidnih društava u 2011. godini u prvom i četvrtom razredu za 4,08% i 19,40% respektivno. U drugom i trećem razredu imamo povećanje od 45,45% i 77,78%, respektivno. Ovi podaci nas upućuju na zaključak da i dalje postoje snažni generatori likvidnosti, ali i da dolazi do ubrzanja procesa restruktuiranja i stečaja. Kod preduzetnika imamo rast broja nelikvidnih preduzetnika u svim razredima i on je posebno prisutan u poslednjem razredu gde iznosi 24,70%. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,38 0,34 0,32 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,28 0,24 0,24 0,25 0,26

140

Privredna društva imaju racia solventnosti ispod granice određene elementarnim pravilima finansiranja, ali još više je zabrinjavajuća njihova neprofitabilnost, tako da možemo reći da su privredna društva sa teritorije grada Vranja u proseku izložena značajnim dugoročnim finansijskim rizicima. Kod preduzetnika je situacija bolja jer su niska racia solventnosti ispraćena sa relativno visokim stopama profitabilnosti, u šta se možemo uveriti uvidom u sledeću tabelu. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -6,92% -9,48% -4,66% -1,50% -3,49%





Privredna društva generišu značajne gubitke. U poslednjoj godini su ti gubici smanjeni, ali su još uvek veći od gubitaka na nivou Srbije i na nivou OOP. Neprofitabilnost je generisana kumulativnim efektima loše finansijske strukture, lošeg upravljanja troškovima i malog koeficijenta efikasnosti, koji u 2010. godini iznosi 0,53 i zaostaje za prosekom na nivou Srbije i OOP u istom periodu gde on iznosi 0,64 i 0,71 respektivno. Preduzetnici ostvaruju stope profitabilnost koje su u svim pokazateljima bolje od istih prosešnih ostvarenja na nivou Srbije i OOP. PREPORUKE Vranje je u prethodne 3 godine povećalo broj zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju, što bi trebalo da se u novom mandatu gradske vlade vrati na prethodan broj. Stoga bi trebalo: - da smanji broj zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju za 161 lice (rast od IX 2008); Budžetsku uštedu, nakon isplate otpremnina, potrošiti za razvojne projekte, a u skladu sa strategijom razvoja; Sa obzirom na veliku zavisnost od domaćih zaduživanja za 2013. godinu morali smo, uprkos uštedama na rashodnoj strani, da planiramo iznos kredita od 190 miliona dinara. Mogućnosti za posebno izdvajanje novca za razvoj nema, već će konsolidacija budžeta biti neophodna do 2016. godine.

141

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 321 Preneti višak iz prethodne godine 15.0 28.9 0.0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 491.7 708.0 700.0 713 Porez na imovinu 96.1 96.4 97.0 714 Porez na dobra i usluge 81.7 81.4 82.0 716 Drugi porezi 110.0 100.0 90.0 732 Donacije međunarodne 2.0 2.0 0.0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 420.0 408.0 420.0 741 Prihodi od imovine 95.6 112.3 112.0 742 Prodaja dobara i usluga 180.0 118.9 115.0 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 13.5 8.0 7.0 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 7.5 3.5 1.0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 8.0 8.0 8.0 771 Ostali prihodi 5.5 5.5 5.5 911 Primanja od domaćih zaduživanja 200.0 390.0 190.0 921 Prihodi od privatizacije 2.0 0.2 1.0

Ukupno Ukupna sredstva 1,728.6 2,071.1 1,828.5 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 472.0 552.9 520.0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 84.8 98.8 91.0 413 Naknade u naturi 1.4 2.5 2.5 414 Socijalna davanja zaposlenima 2.6 2.8 2.8 415 Naknade za zaposlene 0.4 2.1 2.0 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 7.3 10.3 9.0 41 UKUPNO 410 568.5 669.3 627.3

421 Stalni troškovi 46.5 64.2 55.0 422 Troškovi putovanja 5.5 5.9 5.8 423 Usluge po ugovoru 19.2 25.6 23.0 424 Specijalizovane usluge 282.9 344.9 330.0 425 Tekuće popravke i održavanje 4.0 6.4 5.0 426 Materijal 17.6 22.0 22.0 42 UKUPNO 420 375.8 469.1 410.0

434 Upotreba zemljišta, šuma, vode i ind. Bogatstva 0.4 0.4 0.4 44 Otplata domaćih kredita 233.4 21.7 25.0

451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organ. 36.7 46.1 42.0 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 209.0 131.8 135.0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 31.2 30.1 31.0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 91.5 90.2 92.0

482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 1.5 4.6 3.0

483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 1.0 3.7 2.0 48 UKUPNO 480 93.9 98.5 97.0

499 Sredstva rezerve 15.4 30.0 20.0 511 Zgrade i gra|evinski objekti 288.9 479.7 350.0 512 Mašine i oprema 5.8 5.1 6.0 515 Nematerijalna imovina 2.7 2.9 2.8 51 UKUPNO 510 297.4 487.7 358.8

142

54 Zemljište 9.0 20.4 10.0 61 Otplata glavnice 67.9 66.0 75.0

UKUPNO RASHODI I

IZDACI UKUPNO RASHODI I IZDACI 1,728.6 2,071.1 1,831.5

3.23. Opština Preševo Osnovni podaci Albanci su u opštini Preševo bojkotovali popis stanovništva. Radi se o opštini male veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i gustinom naseljenosti ispod prosečne (64.7 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je jedna od najnižih u Srbiji (7 od sto stanovnika), i prosečne zarade su ispod republičkog proseka. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 22,1% od septembra 2008. do septembra 2011. godine. Preševo ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (46,2%), zatim u preduzetničkom sektoru (19,6%), u prerađivačkoj industriji (14,8%) i u trgovini (6,2%). BUDŽET Za Preševo imamo samo budžet za 2010. godinu. Preševo zavisi dvotrećinski od transfera drugih nivoa vlasti, kako bi opredelio potrošnju po namenama i željama. Preševo je u budžetu za 2010. godinu imalo planiranih 21,6 miliona dinara za putovanja i 2 miliona dinara kao poslaničke dodatke, što nije primereno nivou siromaštva stanovništva u ovoj opštini, jer se za socijalnu zaštitu iz budžeta izdvojilo samo 6,9 miliona dinara. Subvencije učestvuju sa gotovo polovinom u ukupnim izdacima opštine, te je primereno pitanje njihove efikasnosti., Alternativa u potrošnji da bi se podstakao ekonomski napredak je smanjivanje subvencija uz povećanje kapitalnih izdataka, ili drugih vidova potrošnje koji bi podstakli lokalnu ekonomiju.

Iznos prihoda i primanja 2010 321 Preneti višak iz prethodne godine 0,0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 64,1 712 Porez na fond zarada 0,0 713 Porez na Imovinu 22,2 714 Porez na dobra i usluge 27,0 716 Drugi porezi 15,5

143

732 Donacije međunarodne 0,6 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 317,4 741 Prihodi od imovine 3,7 742 Prodaja dobara i usluga 15,2 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1,1 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 0,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 1,0 921 Prihodi od privatizacije 3,0

Ukupno 470,7 RASHODI 2.010

410 Rashodi za zaposlene 0,0 411 Plate i dodaci zaposlenih 120,8 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 12,5 413 Naknade u naturi 0,0 414 Socijalna davanja zaposlenima 0,3 415 Naknade za zaposlene 0,8 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 5,2 417 Poslanički dodatak 2,0 41 Ukupno 410 141,6

421 Stalni troškovi 35,5 422 Troškovi putovanja 21,6 423 Usluge po ugovoru 5,0 424 Specijalizovane usluge 4,3 425 Tekuće popravke i održavanje 9,1 426 Materijal 6,3 42 UKUPNO 420 81,8 45 Subvencije 195,3 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 25,2 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 6,9

481 Dotacije nevladinim organizacijama 10,0 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 2,0 48 UKUPNO 480 12,0

499 Sredstva rezerve 5,0 512 Mašine i oprema 2,9 51 UKUPNO 510 2,9

UKUPNO RASHODI I IZDACI 470,7

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Preševo imamo u 2011. godini 197 aktivnih privrednih društava što je učešće u strukturi privrede od 27,44% (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, ali je veće od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 521 aktivnog preduzetnika što je učešće od 72,56%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do rasta u broju aktivnih privrednih društava za 0,51%, a u broju aktivnih preduzetnika do pada od 2,80%. U istom

144

periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06% i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija i na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Od ukupnog iskazanog broja zaposlenih u privredi opštine - 767 lica u 2010. godini - njih 91,66% je zaposleno u privrednim društvima. Mereno iskazanim ostvarenim prihodima u 2010. godini, privredna društva učestvuju u ukupno ostvarenim prihodima privrede opštine sa 81,99%, a preduzetnici sa 18,01%, što je solidno učešće. Likvidnost Kod privrednih društava u 2011. godini imamo poboljšanje likvidnosti koje se ogleda u snažnom smanjenju broja nelikvidnih privrednih društava u periodu dužem od 180 dana. To smanjenje iznosi 33,90%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo identično kretanje, ali u mnogo manjem obimu (smanjenje od 19,98%). Na nivou OOP to smanjenje iznosi 31,40%. Međutim, kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80%, 23,84% i 22,52% respektivno. Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,47 0,44 0,46 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici 0,48 0,56 0,59 0,25 0,26 Privredna društva u celom posmatranom periodu imaju solidna racia solventnosti i ona su veća od proseka na nivou Srbije i OOP. Kod preduzetnika je situacija gotovo identična, s tim što oni ova racia imaju veća i od granice od 0,50 što se smatra nivoom na kom se uspostavlja čvrsta finansijska struktura. Naravno da solventnost zavisi i od profitablinosti koja kod privrednih društava nije baš sjajna. Profitabilnost






145

Privredna društva su u celom posmatranom periodu neprofitabilna i to u većem obimu nego što je to slučaj kod proseka privrednih društava na nivou Srbije i OOP. Razlog za ovo treba pre svega tražiti u neadekvatnom upravljanju troškovima, jer privredna društva imaju relativno solidan koeficijent efikasnosti koji iznosi 0,81 naspram proseka na nivou Srbije i OOP gde ovaj koeficijent u istom periodu, 2010. godine, iznosi 0,64 i 0,71 respektivno. PREPORUKE Opština Preševo bi trebalo:

• da poveća izdatke za nabavku nefinansijske imovine, kako bi kroz javne investicije podstakla razvoj opštinske privrede. U 2010. godini je investiciono potrošeno samo 2,9 od 470,7 miliona dinara.

Za Preševo imamo samo podatke za 2010. godinu, tako da nismo u mogućnosti da planiramo budžet za 2013. godinu. 3.24. Opština Surdulica Osnovni podaci Opština Surdulica je, prema popisu stanovništva, imala 20.265 stanovnika na dan popisa, a s obzirom na manji broj rođenih od umrlih, sada ima oko 20,2 hiljada stanovnika. Radi se o opštini male veličine, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta i gustinom naseljenosti tri puta manjom od prosečne (32.3 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je niska (16,2 od sto stanovnika), a prosečne zarade su bliske republičkom proseku. Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 32,2% od septembra 2008. do septembra 2011. godine (sa 4.847 na 3.287 lica). Surdulica ima najviše zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju (32%), zatim u preduzetničkom sektoru (29%), u prerađivačkoj industriji (13%) i u građevinarstvu (5,5%). Opštinu Surdulica čini naselje Surdulica sa 10.915 lica i 40 sela i zaselaka sa 9.350 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 744 lica. Broj domaćinstava je bio 6.517 (3,1 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 11.567.

146

BUDŽET Budžet Surdulice za 2012. godinu planiran je na nivou iz prošle godine, uz očekivani rast primanja od poreza na zarade i smanjivanje transfera. Na osnovu ovih podataka o rastu poreza na dohodak od 62% i smanjivanju transfera, možemo reći da je pripremljen oprezno i konzervativno. Kod izdataka, rashodi za investicije su smanjeni za 52,2 miliona dinara u odnosu na budžet za 2011. godinu i subvencije su smanjene za 40,2 miliona dinara, dok je planiran rast troškova zaposlenih za 25,4 miliona dinara, troškova za 31,8 miliona, a na ostalim pozicijama nisu bitno velike promene vrednosti.

PRIHODI Iznos prihoda i primanja 2009 izvr 2010 2011 2012

Indeks 2012/ 2010

321 Preneti višak iz prethodne godine 0,0 10,0 8,0 0,0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 96,0 102,8 103,1 167,0 173,9 712 Porez na fond zarada 0,0 0,1 0,0 0,0 24,4 713 Porez na Imovinu 14,9 21,4 22,1 23,3 156,6 714 Porez na dobra i usluge 10,3 14,4 20,0 25,1 244,1 716 Drugi porezi 59,1 80,0 85,0 100,0 169,1 732 Donacije međunarodne 9,9 0,0 0,2 0,1 1,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 126,8 147,8 161,0 152,5 120,3 741 Prihodi od imovine 9,5 13,8 13,6 13,2 138,1 742 Prodaja dobara i usluga 13,7 17,9 21,8 12,7 92,5 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0,2 0,2 1,6 1,6 1.033,3 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica 3,1 0,0 0,0 0,0 0,0 745 Mešoviti neodređeni prihodi 19,1 10,8 3,1 4,0 20,9 771 Ostali prihodi 0,5 0,5 0,5 0,5 91,9 781 Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou 1,0 0,0 0,0 0,0 791 Prihodi iz budžeta 2,3 0,0 0,0 0,0 921 Prihodi od privatizacije 0,1 0,4 0,1 0,1 112,4

Ukupno Ukupna sredstva 366,5 440,0 540,0 540,0 147,3

RASHODI 2009 izvr 2010 2011 2012

Indeks 2012/ 2010

411 Plate i dodaci zaposlenih 82,7 84,6 78,0 97,7 118,2 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 15,0 15,1 14,0 17,5 116,9 413 Naknade u naturi 0,2 0,2 0,1 0,0 15,9 414 Socijalna davanja zaposlenima 3,4 3,5 1,2 3,8 113,8 415 Naknade za zaposlene 0,6 0,5 0,4 0,8 139,2 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 3,0 2,8 2,4 1,5 50,7 41 Ukupno 410 104,8 106,8 96,0 121,4 115,8

421 Stalni troškovi 13,7 11,0 13,2 13,6 99,6 422 Troškovi putovanja 3,1 3,3 3,5 4,1 133,2 423 Usluge po ugovoru 36,6 33,9 46,7 50,6 138,4 424 Specijalizovane usluge 35,4 101,3 80,9 101,1 285,2 425 Tekuće popravke i održavanje 4,2 2,6 2,5 4,0 95,2 426 Materijal 13,9 8,7 8,9 14,1 101,2 42 UKUPNO 420 106,9 160,8 155,6 187,4 175,4 44 Otplate domaćih kredita 0,0 0,0 0,0 2,6 45 Subvencije 14,8 45,0 99,5 57,3 388,2

147

46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 35,3 39,0 41,2 40,8 115,4 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 5,4 10,1 15,4 17,3 322,0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 24,0 24,8 35,4 39,1 162,8 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,4 0,4 0,5 0,5 113,4 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 2,5 1,8 1,3 5,4 216,2 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0,0 0,0 0,3 0,1 485 Naknada štete 0,0 0,0 0,5 0,5 48 UKUPNO 480 26,9 27,0 38,0 45,6 169,2

499 Sredstva rezerve 0,0 32,1 10,8 10,8 511 Zgrade i gra|evinski objekti 43,9 7,1 75,4 24,9 56,7 512 Mašine i oprema 10,0 11,8 6,5 4,0 39,5 515 Nematerijalna imovina 0,4 0,5 0,5 1,4 370,9 51 UKUPNO 510 54,3 19,3 82,4 30,2 55,7

523 Zalihe robe za dalju prodaju 0,4 0,0 0,0 0,0 0,0 54 Zemljište 0,0 0,0 1,0 0,7 61 Otplata glavnice 0,0 0,0 0,0 26,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 348,7 440,0 540,0 540,0 154,9

STRUKTURA PRIVREDE

U strukturi privrede opštine Surdulica imamo u 2011. godini 73 aktivna privredna društva što je učešće u strukturi privrede od 9,68% (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i takođe manje od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 681 aktivnog preduzetnika što je učešće od 90,32%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do pada u broju aktivnih privrednih društava za 2,67%, a u broju aktivnih preduzetnika do pada za 1,59%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika je ovde situacija nešto drugačija – na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Likvidnost Kod privrednih društava u 2011. godini imamo poboljšanje likvidnosti u četvrtom razredu. To smanjenje broja nelikvidnih privrednih društava u periodu dužem od 180 dana iznosi 33,33%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo identično kretanje, ali u mnogo manjem obimu, odnosno smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje iznosi 31,40%. Zabrinjavajuće je to što je došlo do povećanja broja nelikvidnih društava u trećem razredu. Međutim, kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 14,07% respektivno.

148

Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,25 0,28 0,35 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici n/a13 n/a n/a 0,25 0,26 Privredna društva imaju racia solventnosti ispod granice elementarnog pravila finansiranja od 0,50 i ona su niža od proseka na nivou Srbije i nešto veća od proseka na nivou OOP, što nas uz njihovu neprofitabilnost, u šta se možemo uveriti iz sledeće tabele, upućuje na zaključak da ovde imamo ne baš sjajno stanje po pitanju solventnosti. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -3,45% -6,43% -7,36% -1,50% -3,49%





PREPORUKE Opština Surdulica bi trebalo:

• da smanji dotacije nevladinim organizacijama Opština Surdulica je „zrela“ za ozbiljniju budžetsku reformu zato što smo morali da pretpostavimo novih 40 miliona dinara zaduživanja kako bi budžet bio u ravnoteži. Pretpostavljen je rast obaveza za otplatu glavnice i kamate tako da nisu predviđene značajne uštede. To znači da je Surdulica jedna od malobrojnih opština za koju nismo predvideli sredstva za namenski ekonomski razvoj.

13 Zbog malog broja raspoloživih podataka o preduzetnicima, nismo u mogućnosti da formiramo kakav takav uzorak, pa ćemo ovde izostaviti razmatranje o njihovoj solventnosti i profitabilnosti.

149

Iznos prihoda i primanja 2011 2012 2013 321 Preneti višak iz prethodne godine 8.0 0.0 0.0 711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 103.1 167.0 165.0 713 Porez na imovinu 22.1 23.3 23.0 714 Porez na dobra i usluge 20.0 25.1 24.0 716 Drugi porezi 85.0 100.0 70.0 732 Donacije međunarodne 0.2 0.1 0.0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 161.0 152.5 150.0 741 Prihodi od imovine 13.6 13.2 13.5 742 Prodaja dobara i usluga 21.8 12.7 12.5 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 1.6 1.6 1.5 745 Mešoviti neodređeni prihodi 3.1 4.0 4.0 771 Ostali prihodi 0.5 0.5 0.5 911 Primanja od domaćih zaduživanja 100.0 40.0 40.0 921 Prihodi od privatizacije 0.1 0.1 0.3

Ukupno Ukupna sredstva 540.0 540.0 504.3 RASHODI 2011 2012 2013

411 Plate i dodaci zaposlenih 78.0 97.7 90.0 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 14.0 17.5 15.6 413 Naknade u naturi 0.1 0.0 0.1 414 Socijalna davanja zaposlenima 1.2 3.8 3.0 415 Naknade za zaposlene 0.4 0.8 0.6 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 2.4 1.5 1.1 41 UKUPNO 410 96.0 121.4 110.4

421 Stalni troškovi 13.2 13.6 13.5 422 Troškovi putovawa 3.5 4.1 3.9 423 Usluge po ugovoru 46.7 50.6 45.0 424 Specijalizovane usluge 80.9 101.1 90.0 425 Tekuće popravke i održavanje 2.5 4.0 3.5 426 Materijal 8.9 14.1 11.0 42 UKUPNO 420 155.6 187.4 166.9 44 Otplate domaćih kredita 2.6 4.0 45 Subvencije 99.5 57.3 55.0

463 DOTACIJE I TRANSFERI 40.1 40.5 41.0 47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 15.4 17.3 18.0

481 Dotacije nevladinim organizacijama 35.4 39.1 37.0 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0.5 0.5 0.5 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 1.3 5.4 1.5 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0.3 0.1 0.1 485 Naknada štete 0.5 0.5 0.5 48 UKUPNO 480 38.0 45.5 39.6

499 Sredstva rezerve 10.8 10.8 10.0 511 Zgrade i gra|evinski objekti 75.4 24.9 20.0 512 Mašine i oprema 6.5 4.0 4.5 513 Ostala osnovna sredstva 0.0 515 Nematerijalna imovina 0.5 1.4 1.0 51 UKUPNO 510 82.4 30.2 25.5

150

54 Zemljište 1.0 0.7 0.5 61 Otplata glavnice 26.0 35.0

UKUPNO RASHODI I IZDACI UKUPNO RASHODI I IZDACI 540.0 540.0 505.9

Neobično je da u 2012. godini Surdulica planira da više potroši na specijalizovane usluge u odnosu na fond zarada, tako da su značajnije uštede moguće u potrošnji. U zbiru troši 55% više za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge u odnosu na plate zaposlenih, i samo još Prijepolje ima veću zbirnu vrednost ovih izdataka u odnosu na plate među posmatranim opštinama.

Tabela odnosa zbirnih troškova za usluge po ugovoru i specijalizovanih usluga prema platama, u %

Plate i dodaci zaposlenih Usluge po ugovoru Specijalizovane usluge Usluge u % plata

Surdulica 2012 97,690,000 50,600,000 101,050,000 155.2 Prijepolje 2012 129,612,511 75,941,520 116,459,922 148.4 Vladičin Han 2012 77,600,000 9,990,000 55,600,000 84.5 Medveđa 2012 57,550,000 8,100,000 30,810,000 67.6 Vranje 2012 552,850,000 25,640,000 344,933,000 67.0 Nova Varoš 2012 81,850,000 12,935,000 37,716,000 61.9 Bojnik 2012 68,034,000 18,967,000 13,392,300 47.6 Ivanjica 2012 107,040,000 38,166,000 10,646,000 45.6 Blace 2012 53,035,604 12,431,300 8,942,200 40.3 Novi Pazar 2012 605,195,000 174,666,500 63,950,000 39.4 Crna Trava 2012 20,860,000 6,355,000 405,000 32.4 Žitorađa 2012 63,050,000 12,590,000 7,180,000 31.4 Leskovac 2012 798,100,000 66,395,000 183,135,000 31.3 Prokuplje 2012 357,806,000 17,649,000 52,830,000 19.7 Raška 2012 174,958,039 15,170,000 13,280,000 16.3 Tutin 2012 167,613,946 11,091,964 3,760,300 8.9 Bujanovac 2012 207,780,000 8,570,000 4,945,000 6.5

3.25. Opština Trgovište Osnovni podaci Opština Trgovište je imala, prema popisu stanovništva, 5.145 stanovnika na dan popisa, a sada, s obzirom na manji broj rođenih od umrlih, ima oko 5 hiljada stanovnika. Radi se o najmanjoj opštini u Srbiji nakon Crne Trave, mereno brojem stanovnika, negativnom stopom nataliteta (27 rođenih i 82 umrla u 2010. godini) i gustinom naseljenosti 6,6 puta ispod prosečne (13.9 lica po kvadratnom kilometru). Stopa zaposlenosti stanovništva je podprosečna (18,3 od sto stanovnika). Broj zaposlenih u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru je smanjen za 10,6% od septembra 2008. do septembra 2011. godine (sa 1.054 na 942 lica). Trgovište ima najviše zaposlenih u

151

prerađivačkoj industriji (36,3%), zatim u upravi, zdravstvu i obrazovanju (33,7%), u preduzetničkom sektoru (17,4%) i u trgovini (3,4%). Opštinu Trgovište čini naselje Trgovište sa 1.785 lica i sela i zaseoci, sa 3.360 stanovnika. Na privremenom radu u inostranstvu u trenutku popisa bilo je 25 lica. Broj domaćinstava je bio 1.768 (2,9 lica po domaćinstvu), a broj stambenih jedinica 2.978. BUDŽET Za Trgovište imamo završne račune za 2008, 2010. i 2011. godinu. U 2011. godini opština Trgovište je imala za 69% veća primanja, usled rasta transfera (za 27,2 miliona dinara) i rasta primanja na poziciji Mešoviti i neodređeni prihodi (745) za 22,4 miliona dinara.

Iznos prihoda i primanja zavr 2008

zavr 2010

zavr 2011

Indeks 2011/2008

711 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 15,8 15,2 19,9 125,6 713 Porez na Imovinu 1,0 0,8 1,0 104,2 714 Porez na dobra i usluge 4,0 2,9 3,1 76,0 716 Drugi porezi 6,4 7,5 8,7 135,4 732 Donacije međunarodne 0,0 17,2 0,0 733 Transferi od drugih nivoa vlasti 50,2 99,6 78,0 155,5 741 Prihodi od imovine 0,1 0,6 1,2 2181,8 742 Prodaja dobara i usluga 0,7 0,7 0,8 110,5 743 Novčane kazne i oduzeta imovinska korist 0,0 0,2 0,1 745 Mešoviti neodređeni prihodi 4,0 1,8 26,4 664,3 771 Ostali prihodi 0,5 0,0 0,0 781 Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou 0,0 1,3 0,0

Ukupna sredstva 82,3 148,0 139,1 169,1

RASHODI

zavr 2008

zavr 2010

zavr 2011

Indeks 2011/2008

411 Plate i dodaci zaposlenih 33,9 36,5 43,6 128,8 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 6,0 6,7 8,0 133,2 413 Naknade u naturi 0,0 0,0 0,2 6000,0 414 Socijalna davanja zaposlenima 0,8 0,7 0,7 99,2 415 Naknade za zaposlene 0,2 0,3 0,3 107,0 416 Nagrade, bonusi i ostali poslovni rashodi 1,1 0,1 0,7 66,2 41 Ukupno 410 41,9 44,4 53,5 127,5

421 Stalni troškovi 6,4 29,2 11,0 172,3 422 Troškovi putovanja 1,2 2,4 3,5 284,6 423 Usluge po ugovoru 3,9 4,0 7,1 183,5 424 Specijalizovane usluge 0,6 1,8 1,9 317,9 425 Tekuće popravke i održavanje 0,6 1,9 2,2 372,3 426 Materijal 2,2 7,8 5,1 231,8 42 UKUPNO 420 14,9 47,0 30,9 207,0 43 Upotreba ostnovnih sredstava 0,0 0,3 0,2 45 Subvencije 5,4 6,7 6,7 125,6 46 Dotacije i transferi ostalim nivoima vlasti 3,2 0,6 1,7 53,6

471 Pomoc u kuci starim licima 0,0 0,0 0,0 0,0 472 Prava iz socijalnog osiguranja 2,7 4,0 4,6 170,0

152

47 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 2,7 4,0 4,6 168,4 481 Dotacije nevladinim organizacijama 2,8 2,1 3,0 107,8 482 Porezi, obavezne takse namenute od jednog nivoa vlasti drugom 0,3 0,2 0,4 103,8 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sud. tela 5,6 7,7 6,6 117,4 484 Naknada štete od elementarnih nepogoda 0,1 0,0 0,0 22,9 48 UKUPNO 480 8,9 10,1 10,0 112,7

499 Sredstva rezerve 0,0 0,0 0,0 512 Mašine i oprema 0,7 0,5 1,4 199,4 514 Kultivisana imovina 0,0 0,0 30,1 51 UKUPNO 510 0,7 0,5 31,4 199,4 54 Zemljište 4,2 13,3 0,0 0,0

UKUPNO RASHODI I IZDACI 81,9 126,9 139,0 169,7

Trgovište je povećalo izdatke za zaposlene za 27,5% (sa 41,9 na 53,5 miliona dinara) i udvostručilo troškove (sa 14,9 na 30,9 miliona dinara ). U 2011. godini je potrošilo 30,1 miliona dinara za nabavku kultivisane imovine. STRUKTURA PRIVREDE U strukturi privrede opštine Trgovište imamo u 2011. godini 42 aktivna privredna društva, što je učešće u strukturi privrede od 20,49% (i manje je od tog učešća na nivou Republike Srbije u istom periodu gde ono iznosi 32,41%, i neznatno manje od nivoa OOP, gde ono iznosi 20,89%) i 163 aktivna preduzetnika što je učešće od 79,51%, naspram Republike Srbije gde je to učešće 67,69%, i OOP gde je to učešće 69,11%. U 2011. godini je došlo do rasta u broju aktivnih privrednih društava za 2,38%, a u broju aktivnih preduzetnika do pada od 2,75%. U istom periodu je na nivou Srbije i OOP došlo do pada broja aktivnih privrednih društava za 5,06 i 5,96% respektivno. Kod preduzetnika, na nivou Srbije imamo pad od 1,32%, a na nivou OOP rast od 14,66%. Likvidnost

Kod privrednih društava u 2011. godini imamo poboljšanje likvidnosti koje se ogleda u snažnom smanjenju broja nelikvidnih privrednih društava u periodu dužem od 180 dana. To smanjenje iznosi 56,25%. U isto vreme na nivou Repubike za isti razred imamo identično kretanje, ali u mnogo manjem obimu, odnosno smanjenje od 19,98%. Na nivou OOP to smanjenje iznosi 31,40%. Međutim, kod preduzetnika imamo suprotno kretanje i na nivou opštine i na nivou Republike i OOP. Broj preduzetnika koji su nelikvidni duže od 180 dana se povećao za 20,80% , 23,84% i 27,90% respektivno.

Solventnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Solventnost - privredna društva 0,21 0,19 0,25 0,40 0,33 Solventnost - preduzetnici n/a14 n/a n/a 0,25 0,26

14 I ovde preduzetnici nisu naročito transparentni pa ćemo morati da izostavimo analizu solventnosti i profitabilnosti za njih.

153

Privredna društva u celom posmatranom periodu imaju niske racie solventnosti, što nas upućuje na njihovu snažnu izloženost dugoročnim finansijskim rizicima. Uvidom u sledeću tabelu možemo videti da privredna društva imaju velike gubitke, što njihovu poziciju solventnosti dovodi u alarmantno stanje. Profitabilnost 2008 2009 2010 Srbija OOP Stopa neto dobitka – privredna društva -25,85% -20,47% -9,52% -1,50% -3,49%





Privredna društva tokom celog posmatranog perioda imaju ogromne gubitke. Ako imamo u vidu da je njihov koeficijent efikasnosti u 2010. godini 0,47 i lošiji je od istog pokazatelja na nivou Srbije i OOP, gde on iznosi 0,64 i 0,71 respektivno, uzroke za gubitke treba tražiti u njemu, ali i u lošem upravljanju troškovima i pogrešnom korišćenju finansijskog leveridža, znači u svim pokretačima uspešnosti privrednog entiteta. PREPORUKE Opština Trgovište bi trebalo:

• da poveća izdatke za nabavku nefinansijske imovine, usled njihove relativno niske vrednosti do 2011. godine u kojoj je imala rast investicionih izdataka.

Za Trgovište nemamo budžet za 2012. godinu kako bi smo se bavili predlozima i sugestijama.

Documents

Analiza budzeta 25 gradova i opština jugozapadne i južne ... eta_25_gradova_i... · PDF file1. Osnovni podaci o opštinama Osnovna karakteristika odabranih 25 opština je ekonomska