Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUROZIKA MIKULINAC, POLJOPRIVREDNICA VIŠE OD POLA VEKA:

U osmoj deceniji brine o imanju Strana 5.

ODNOS DRŽAVE PREMA SELU:

Potrebni znanje, resursi i kapital Strana 8.

SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 83 • 11. mart 2016. • cena 40 dinara

od 29. 2. do 4. 3. 2016.

Pad ce ne so je

Pad ce ne pše ni ce

De ša va nja na svet skim ber za ma

OVČARSTVO

Fo to

: S

. La

pče

vić

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

Zajedno "Breskvice"i "Zadrugarke"

NOVO UDRUŽENJE ŽENA:

Strana 3.

Di vo ša nin Mi len ko Vlaj ko vić (31), po ljo pri vred nik je po sop stve noj vo lji. Na to ga, ka ko ka že, ni ko

ni je na te rao i ži vot na se lu ne shva ta kao gu bi tak. Ba vi se ra tar stvom i sto-čar stvom.

Ob ra đu ju 28 hek ta ra ve ći nom sop-stve ne ze lje, a na ja sla ma Mi len ko ima i 80 gr la ova ca, ra se „Il de Frans“. Ka ko ka že, u Di vo šu tre nut no ima oko 200 gr-la ova ca, a do pre ko ju de ce ni ju bi lo ih je čak pet pu ta vi še. Stra na 10.

JO VI CA AN DRIĆ, OD GA JA SIT NE ŽI VO TI NJE I TRA GA ZA TAR TU FI MA:

Od tar tu fa pa ra ne maMno go vremenа se pro ve de u šu mi u

potrаzi zа tаrtufi mа, jer se oni nаlaze u pod nož ju sta ba la. Ko ne vo li pri ro du

i borаvаk u šu mi, bo lje dа se i ne upuštа u tаj posаo, jer ov de zаrаde sko ro pа dа i nemа – ka že Jo vi ca An drić Su ba, lju bi telj pri ro de i sit-nih ži vo ti nja. Stra na 20.

2 11. mart 2016.

AK TU EL NO STI

PO GLE DI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Za ne ma ri va na po-ljo pri vre da ju-go slo ven skih re-

pu bli ka de ce ni ja ma je tr pe la pri ti sak pre u ve-li ča nog zna ča ja krup-ne in du stri je i dr žav ne svo ji ne. Sma tra lo se da je sek tor agra ra ni žeg zna ča ja u od no su na ta da ra stu ću in du strij-sku pro iz vod nju. Za krat ko vre me svi su že le li fa bri ke, a in te re so va nje za se lo i po ljo pri vre du je gu še no. Ži vot „u ze mlji se lja ka na br do vi-tom Bal ka nu“ je in du stri ja li zo van.

Ogrom ni pri rod ni re sur-si za pro iz vod nju hra ne u ko ji ma obi lu je mo, sve ma nje su se ko ri sti-li. Ta ko smo se za gla vi li ne gde iz me đu po ljo pri-vred ne i pro le ter ske re-pu bli ke. Sta nov ni štvo se ma sov no pre se lja-va lo iz se la u gra do-ve. Da zlo bu de ve će,

sme nji va li smo po gre šne agrar ne po li ti ke jed nu za dru gom. Je di no u če mu smo is tra ja va li je sklo nost ka ve li kim fir ma ma, ve li kim kom bi na-ti ma, ve li kim in ve sti to ri ma, stra nim

kor po ra ci ja ma. Ni šta dru go ni je bi lo sta bil no. Sva ko no vo pra vi lo je sve vi še ga zi lo ma la ga zdin stva. Ka žu struč nja ci „pro blem srp ske po ljo pri-vre de su usit nje na i eko nom ski ne is-pla ti va ga zdin stva”.

Haj de da se pod se ti mo ka ko su ona na sta la. Od mah na kon Dru gog svet skog ra ta ra za ra nje je po če lo ču pa njem br ko va. Glad na dr ža va je po ku ša va la da nah¬ra ni na rod ta ko što je od pa o ra tra ži la da da ju vi še ne go što su ima li i mo gli. Za ko nom o agrar noj re for mi iz 1945. go di ne iz vr še no je uki da nje ve ćih po se da, pro pi san je agrar ni mak si mum od

35 hek ta ra po ze mljo rad ni ku. Ta ko je stvo ren ze mlji šni fond od 1.600.000 hek ta ra ko ji je po de ljen bez ze mlja-ši ma, ali i po ljo pri vred nim do bri ma i usta no va ma. Go di ne 1953. agrar ni mak si mum po ze mljo rad ni ku je sma-njen na sa mo 10 hek ta ra, a od u ze-ta ze mlja je po de lje na za dru ga ma i dr žav nim kom bi na ti ma. Ova ko je si ste mat skim i du go go di šnjim eks-tre mi zmom na po lju agrar ne po li ti ke na stao usit njen i ne e fi ka san ze mlji šni po sed u Sr bi ji. Baš onaj sit ni po sed ko ji po je di ni struč nja ci sa da kri ve za lo šu krv nu sli ku do ma ćeg agra ra, dr-ža va je sa ma na sil no i stvo ri la.

Na da za do ma će po ljo pri vred-ni ke je blje snu la na ja vom re sti-tu ci je, tj. vra ća nja ze mlje iz dr-žav nih ru ku u pri vat ne. Ve se lje je krat ko tra ja lo. Taj pro ces je spor i po su sta je. Još jed na ra dost je bi la ne ko li ko go di na pri sut na mo-guć nost da pa o ri dr žav nu ze mlju uzmu u za kup i ta ko pro ši re svo je usit nje ne eko no mi je i do ve du ih do is pla ti vog obi ma. I to je sa-se če no ne dav nim do no še njem po sled nje ver zi je Za ko na o po-ljo pri vred nom ze mlji štu ko jim će pri o ri tet nad za ku pom ze mlje po-no vo ima ti ve li ki i stran ci.

Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne pred-sta vi lo je po čet kom mar ta

osam pro je ka ta iz obla sti sto čar-stva, vo ćar stva, po vr tar stva, ra-tar stva, or gan ske pro iz vod nje, bi o-e ner gi je či ji je cilj da se una pre di po ljo pri vred na pro iz vod nja i po-ve ća ju in ve sti ci je u po ljo pri vre di. Ka ko je re če no na pred sta vlja nju, pro jek te je pri pre mi lo Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre-di ne u sa rad nji sa po ljo pri vred nim fa kul te ti ma i na uč nim in sti tu ti ma, jer je pre po zna ta va žnost nji ho ve iz ra de, a u skla du sa po tre ba ma po-dr ške no vim in ve sti ci ja ma u po ljo-pri vre di.

Mi ni star ka po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne sne ža na Bo go sa-vlje vić Bo ško vić ka za la je da će

ovi pro jek ti ko ji su bes plat no do-stup ni, sa da šnjim i bu du ćim po ljo-pri vred ni ci ma omo gu ći ti da lak še pla ni ra ju, ali i uve ća ju pro iz vod nju.

- Po seb na vred nost ovih pro je-ka ta je u ja ča nju spo ne, tran sfe ra zna nja iz me đu po ljo pri vred nih fa-kul te ta i na uč nih in sti tu ta, po ljo pri-vred no - struč nih slu žbi i sa mih po-ljo pri vred ni ka. Ulo ga mi ni star stva je da ja ča tu ve zu i da po ku ša da u što ve ćoj me ri te po ten ci ja le is ko ri-sti za sna žni je po kre ta nje di na mič-kog raz vo ja srp skog agra ra - ka za la je ona.

Pro jek ti će bi ti ob ja vlje ni na saj-tu re sor nog mi ni star stva.

- Ve ru jem da će ovi pro jek ti bi-ti ko ri sni sa da šnjim, ali i bu du ćim po ljo pri vred ni ci ma da lak še pla ni ra-ju svo ju pro iz vod nju, kao i da istu i uve ća ju i una pre de - is ta kla je Bo-go sa vlje vić Bo ško vić, obra ća ju ći se na pre zen ta ci ji „Na uč no-is tra ži vač-kih pro je ka ta u obla sti po ljo pri vre-de i ru ral nog raz vo ja“.

- Pre po zna li smo va žnost iz ra de ova kvih pro je ka ta u skla du sa po-tre bom po dr ške no vim in ve sti ci ja-ma u po ljo pri vre di. Po red sred sta va iz na ci o nal nog bu dže ta i po volj nih kre di ta za ovu svr hu, usko ro će na šim po ljo pri vred ni ci ma na ras-po la ga nju bi ti i sred stva iz IPARD

pro gra ma - is ta kla je Bo go sa vlje-vić Bo ško vić, do da ju ći da će pri pre-mlje nim pro jek ti ma bi ti olak šan put za in te re so va nim ko ri sni ci ma ovih sred sta va.

Pred stav ni ci in sti tu ci ja i po ljo pri-vred nih pro iz vo đa ča slo ži li su se da re a li za ci ja ovih pro je ka ta, ali i ovaj sa sta nak pred sta vlja ju kva li te tan is ko rak re sor nog mi ni star stva pre-ma po ljo pri vre di.

Se kre tar ba nat ske aso ci ja ci je po ljo pri ved ni ka Ba nat ski pa o ri Ne­nad Ma nić re kao je da je ve o ma ko ri sno što je re sor no mi ni star stvo or ga ni zo va lo ovaj skup i da je to ne-ka vr sta kon tak ta i di rekt nog spa ja-nja pro iz vo đa ča, na uč nih in sti tu ci ja i sa mog Mi ni star stva po ljo pri vre de.

Ma nić je oce nio da će ta kva vr-sta kon tak ta naj bo lje do ći po ro dič-nim ga zdin stvi ma ko je pred sta vlja ta aso ci ja ci ja, kao i da je sa mo na ta kav na čin, uz po moć na u ke i re-sor nog mi ni star stva bi ti ostva ren na pre dak u po ljo pri vred noj pro iz-vod nji.

Mi lan lu kić iz In sti tu ta za vo-ćar stvo u Čač ku re kao je da je cilj da re zul ta ti is tra ži va nja ko je je

spro ve la ta in sti tu ci ja bu du do stup-ni kraj njim ko ri sni ci ma, pre ko po-ljo pri vred nih, sa ve to dav nih i struč-nih slu žbi.

- Si gur ni smo da će re zul ta ti do ko jih smo do šli po mo ći u za sni va nju za sa da svih vr sta vo ća ka jer je di-no se na taj na čin, pu tem pra vil ne pri me ne agro i teh nič kih me ra ko-je su pred sta vlje ne u ela bo ra ti ma pro iz vo đa či shva ti ti da je di no na taj na čin mo gu do ći do ade kvat nih re-zul ta ta, od no sno što pre po vra ti ti in ve sti ci je - re kao je Lu kić.

pre drag pu đa sa Po ljo pri vred-nog fa kul te ta re kao je da je da na-šnji sa sta nak iz u zet no ve li ki na pre-dak u re a li za ci ji pro je ka ta i pred-sta vlja kva li te tan is ko rak re sor nog mi ni star stva pre ma po ljo pri vre di, po seb no pre ma in di vi du al nim po ljo-pri vred nim pro iz vo đa či ma.

Pod sti ca ji za re a li za ci ju pro je ka-ta spro vo de ni su po sle ras pi sa nog kon kur sa, a po osno vu Pra vil ni ka o ko ri šće nju pod sti ca ja za spro vo đe-nje na uč no i stra ži vač kih, raz voj nih i ino va tiv nih pro je ka ta u po ljo pri vre di kroz una pre đe nje struč nog zna nja i usa vr ša va nja ljud skih ka pa ci te ta.

S. P.

po ljo pri vre da u sr bi ji – ču pa nje br ko vaJe di no u če mu smo is tra ja va li je sklo nost ka ve li kim fir ma ma, ve li kim kom bi na ti ma, ve li kim in ve sti to ri ma, stra nim kor po ra ci ja ma. ni šta dru go ni je bi lo sta bil no. sva ko no vo pra vi lo je sve vi še ga zi lo ma la ga zdin stva

Pi še: Bra ni slav Gu lan

BE O GRAD • na uč nO-is tra Ži vač ki prO Jek ti u OBla sti pO lJO pri vre de i ru ral nOG raz vO Ja

po ljo pri vred ni ci ma do stup ni bes plat ni pro jek ti

Po dr ža ni su sle de ći pro jek ti: Mo guć no sti i eko nom ski aspek-ti upo tre be že tve nih osta ta ka za pro iz vod nju to plot ne ener gi je – Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad, Una pre đe nje rob ne pri zvod nje u sto čar stvu – Agro nom ski fa kul-tet Ča čak, Teh nič ko-teh no lo ški mo de li in ten ziv nih za sa da vo ća-ka i ja ča nje ljud skih ka pa ci te ta u funk ci ji una pre đe nja vo ćar ske pro iz vod nje Re pu bli ke Sr bi je – In sti tut za vo ćar stvo Ča čak.

Po dr šku u re a li za ci ji su do bi-li i pro jek ti: Una pre đe nje or gan-ske po ljo pri vred ne pro iz vod nje u Za pad noj Sr bi ji pu tem edu ka ci je po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča – Po-ljo pri vred ni fa kul tet Be o grad i Teh-no-eko nom ski aspek ti pri me ne ob-no vljih iz vo ra ener gi je i mo bil nih

ro bo ti zo va nih so lar nih elek tro-ge-ne ra to ra u po ljo pri vre di – In sti-tut za eko no mi ku po ljo pri vre de Be o grad i In sti tut Mi haj lo Pu pin Be o grad. To se od no si i na pro-jek te Una pre đe nje po ljo pri vred ne pro iz vod nje Ti moč kog re gi o na za-sno va ne na di ver zi fi ka ci ji eko lo ški ser ti fi ko va nih po ljo pri vred no pre-hra me nih pro iz vo da sa do dat nom vred no šću – Po ljo pri vred ni fa kul tet Be o grad, Sa vre me ni mo de li ra tar-ske i po vr tar ske pro iz vod nje u ci lju una pre đe nja struč nih zna nja i usa-vr ša va nje pro iz vo đa ča cen tral ne i za pad ne Sr bi je – Agro nom ski fa kul tet Ča čak i Ino va tiv no-edu-ka tiv ni pro gra mi una pre đe nja or-gan ske pro iz vod nje u funk ci ji ru-ral nog raz vo ja – Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad.

pro jek ti

Mi­ni­star­ka­Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić

Pred sta vlja nje pro je ka ta

311. mart 2016.

AK TU EL NO STI

ŽEN­SKO­PRED­U­ZET­NI­ŠTVO

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Svet ski iz voz za mr znu tih ja go­da po ve ćan je sa 530 mi li o na evra u 2008. go di ni na 678

mi li o na evra u 2014 go di ni. Naj ve­ći svet ski iz vo zni ci su: Polj ska (106 mi li o na evra), Mek si ko (99 mi li o na evra), Ki na (81), Ma ro ko (57), Ho­lan di ja (45), SAD i Špa ni ja (po 42 mi li o na evra). Sr bi ja je i kod za mr­znu tih ja go da, kao i kod sve žih, na 17 me stu po iz vo zu, i sa mo joj je Bu gar ska na 19 bi la u 2014 go di ne, od ze ma lja u okru že nju, kon ku ren­ci ja sa 2,9 mi li o na evra

Na slov je pre da le ko u od no su na stvar nost, baj ko vit je, ali i lo go ri ma su pre ži ve li oni ko ji su ima li buj nu ma štu, a ne oni sa naj ve ćom fi zič­kom sna gom. Da kle, le po je kad se ma šta. U stvar no sti, i u pro šlo sti Sr­bi, ali i dru gi bal kan ski na ro di, su se ba vi li ja go da ma. To po tvr đu ju i to­po graf ski na zi vi po ata ri ma na se lja: ja god njak, ja go di šte…

­ I na se lja su na zi va na po ovoj voć ki ci. U Bu gar skoj po sto ji Ja go da kod Sta re Za go re. U Sr bi ji ima mo Ja go di nu, Ja go du u op šti ni Kli na. U Re pu bli ci Srp skoj ima mo Ja god nju u op šti ni Bra tu nac, Gor nju i Do nju Ja go di nu kod Vi še gra da, ko je su osno va le iz be gli ce iz po mo rav ske Ja go di ne, be že ći od po bu nje ne ra je pod Ka ra đor đem (pret po sta vljam). U Fe de ra ci ji BiH ima mo biv še srp sko

se lo Ja go di ći kod Bu goj na (1991 bi­lo je još tri Sr bi na, a 2013 ni je ima­la sta nov ni ka), a Ja go di ći kod Go ra­žda su iz u mr li još pre 1991 go di ne. Ja god ni Do u op šti ni Plje vlja imao je još 6 sta nov ni ka pro seč ne sta ro­sti od 63,3 go di na pri li kom po pi sa 2011g. U Hr vat skoj po sto je: Ja god­na na Hva ru, Ja god no u Ve li koj Go­ri ci, Ja god njak u Osječ ko­ba ranj skoj žu pa ni ji, Do nja i Gor nja Ja god nja kod Za dra, i Ja god nje kod Ud bi ne’’, na vo di ured nik „Ma kro e ko no mi je’’ i ana li ti čar Mi­ro­slav­Zdrav­ko­vić.

Iz voz sve žih ja go da iz Sr bi je po­ve ćan je 8,2 pu ta, od 2008. do 2015 go di ne, a u od no su na 2014. go di nu sma njen je za 4,1 od sto, i vre deo je 8,3 mi li o na evra. U 2015 go di ni su pre ma vred no sti iz vo za pre te kle Sr bi ju, Austra li ja i Be lo ru si ja, te je ona sa 17 me sta u 2014. go di ni pa la na 19 me sto u 2015 go di ni. Svet ski iz voz sve žih ja go da po ve ćan je sa 1,25 mi li jar di evra u 2008, na 1,8 mi li jar di evra u 2014 go di ni. Me đu su sed nim ze mlja ma Sr bi ja ne ma kon ku ren ci ju: sve one za jed no su u 2014. go di ni ima le vred nost iz vo za od 3,4 mi li o na evra, što zna či da je Sr bi ja 2,5 pu ta ve ću vred nost.

Svet ski iz voz za mr znu tih ja go da po ve ćan je sa 530 mi li o na evra u

2008. go di ni na 678 mi li o na evra u 2014 go di ni. Naj ve ći svet ski iz vo­zni ci su: Polj ska (106 mi li o na evra), Mek si ko (99), Ki na (81), Ma ro ko (57), Ho lan di ja (45) i SAD i Špa ni ja (po 42 mi li o na evra). Sr bi ja je i kod smr znu tih ja go da, kao i kod sve žih, na 17 me stu, i sa mo joj je Bu gar ska na 19 bi la u 2014 go di ne, od ze ma­lja u okru že nju, kon ku ren ci ja (2,9 mi li o na evra). Sr bi ja je ve ro vat no u 2015 go di ni po bolj ša la rang za jed­no me sto, jer je iz voz iz Ir ske sma­njen sa se dam na 1,5 mi li o na evra.

Iz voz sve žih ja go da iz Sr bi je do­mi nant no je za vi san od ru skih ku­pa ca: dok je ukup na vred nos po ve­ća na sa mi lion evra u 2008 na 8,3 mi li o na u 2015 go di ni, iz voz u Ru­si ju je po ve ćan sa 958 hi lja da evra, na 7,6 mi li o na evra, re spek tiv no. U 2015. go di ni iz voz je po sto jao u 14 ze ma lja, a znat ni je vred no sti bi le su još u Be lo ru si ju (247.000 evra), u Ru mu ni ju (131.000 evra) i u Cr nu Go ru (125.000 evra).

Ko li či na sve žih ja go da po ve ća na je sa 912 to na u 2008, na 5.366 to­

na u 2015, ma da je u 2014 go di­ni re kord na ko li či na iz no si la 7.245 to na. Pro seč na ce na pri li kom iz vo­za iz no si la je 1.110 evra po to ni. U 2008. go di ni ce na je bi la 1.195 evra, u 2014 go di ni, i sko či la je na 1.547 evra po to ni u 2015 go di ni. Naj ve ća ce na pri li kom iz vo za po stig nu ta je u Ita li ju (2.473 evra po to ni), a naj­ni ža u Bel gi ju (543 evra po to ni) i Polj sku (592 evra po to ni).

Iz voz za mr znu tih ja go da je pro­stor no di ver si fi ko van. Po ve ćan je sa tri mi li o na evra u 2008, na 6,7 mi li o na evra u 2015 go di ni. U 2008 go di ni naj ve ća vred nost bi la je u Ne mač ku (969.000 hi lja da evra), a u 2015g zna čaj ne vred no sti su evi­den ti ra ne u Fran cu sku (1.77 mi li o na evra), Ru si ju (1,53 mi li oan evra), Bel gi ju (681.000 evra), Austri ju (666.000 evra) i Ita li ju (617.000 evra).

Ko li či na za mr znu tih ja go da po­ve ća na je sa 2.020 to na u 2008, na 3.782 to ne u 2015 go di ni. Pro seč na ce na po ve ća na je sa 1.486 evra po to ni u 2008, na 1775 evra u 2015.

Naj vi ša ce na po stig nu ta je kod iz­vo za u Bel gi ju (3.197 evra po to­ni), a naj ni ža u Tur sku (942 evra po to ni).

Da kle, Sr bi ja ima ve li ki po ten­ci jal da po ve ća vred nost iz vo za ja­go da sa skrom nih 16 mi li o na evra, ko li ko je u 2015. go di ni iz no sio, na­vo di Zdrav ko vić. Da bi se to i po sti­glo, po treb no je or ga ni zo va ti ot kup ja go da od nji ho vih uz ga ji va ča, iz­gra di ti hlad nja če… Ja go di na bi mo­ra la u tom prav cu da po sve ti vi še pa žnje: ume sto što se po kla nja ju pla ce vi stra nim in ve sti to ri ma, mo gli bi i da se is ko ri ste za ga je nje ma li­na. Uop šte, sem ma li na vi še pa žnje bi tre ba lo da se po sve ti šlji va ma, tre šnja ma, vi šnja ma, ja go da ma, i dru gim pro iz vo di ma od maj či ce ze­mlje ko jom ho da mo, ume sto što se na rod zbu nju je ve li kim te ma ma (fi­skal na kon so li da ci ja, re za nje jav ne po tro šnje…) od ko jih ne ma ko ri sti, a o šte ta ma ne će mo, da ne kva ri­mo le pu te mu, za klju ču je Mi ro slav Zdrav ko vić.

B. Gu lan

Ka žu da ka da se že ne udru že, vi še ih ni šta ne mo že za u sta­vi ti u nji ho vim na me ra ma.

Baš ova kav slu čaj za be le žen je u No vom Slan ka me nu, gde su že ne re ši le da pre u zmu stvar u svo je ru­ke i po kre nu se lo. Ta ko su se že ne iz pr ve ze mljo rad nič ke za dru ge „Že ne na se lu“ udru ži le sa no vo o sno va­nim udru že njem že na „Bre skvi ce“ i pred sta vi le svo je su ve ni re na sve­ča no sti or ga ni zo va noj po vo dom 8. mar ta, ko ja je odr ža na u pro sto ri­ja ma Do ma kul tu re u No vom Slan­ka me nu. Ka ko ka že pred sed ni ca za dru ge Ta­tja­na­ Rok­nić, plan je da za jed nič kim na stu pom po ka žu po ten ci jal nji ho vog se la.

­ S ob zi rom da že ne iz po ljo pri­vre de ra de po ceo dan, od lu či le smo da na pra vi mo ma lu sve ča nost i oku­pi mo se na pro sla vi po sve će noj na­ma že na ma. Or ga ni za to ri sve ča no­sti bi li su na še no vo o sno va no Udru­

že nje že na „Bre skvi ca“ i ZZ „Že ne na se lu“, a reč je o udru že nju ko je je osno va no pre dva me se ca ­ ka že Ta nja i is ti če da za sa da oku plja oko dva de set že na iz Slan ka me na i ne­ko li ko iz Ba taj ni ce.

­ Naš pri mar ni cilj je bio da se že ne dru že, jer že ne na se lu ima ju mno go oba ve za i baš iz tog raz lo ga smo osno va li udru že nje, a do sa da ni smo u na šem se lu ima li ni jed no, iz u zev za dru ge.

Ka ko Ta tja na is ti če, plan je da u na red nom pe ri o du pred sta ve po ten ci jal ko ji se o ske že ne ima ju ka da su u pi ta nju ruč ni ra do vi i ga­stro po nu da, da se dru že, pu tu ju i skla pa ju pri ja telj stva i sa rad nju sa dru gim že na ma iz ra znih udru­že nja u Sr bi ji, ali i ši re. Pred sed­ni ca no vog udru že nja je Na ta ša Ra­dlo­vić, a ovo je pr vo udru že nje že na ko je je osno va no na kon du­gog ni za go di na.

­ Udru že nje je do bi lo na ziv „Bre­skvi ca“ upra vo zbog ma ni fe sta ci je ko ja se odr ža va sva ke go di ne u na­šem se lu, a reč je o „Da ni ma bre sa­ka“. Iako sam pred sed ni ca ZZ „Že ne na se lu“ za jed no sa još ne ko li ko že na

sam bi la ini ci ja tor pri osni va nju no vog udru že nja. Ka da je reč o za dru zi, svi po slo vi se od vi ja ju po pla nu, otvo ri li smo još dva ma lo pro daj na objek ta i sto ji mo na uslu zi na šim za dru ga ri ma ­ ka že ona.­ Ve ru je mo da će mo udru­

že nim sna ga ma, za jed no sa že na ma iz udru že nja mo ći da se pred sta vi mo na tr ži štu i da po ka že mo šta že ne u Slan ka me nu mo gu i zna ju.

Za sa da udru že nje i za dru ga oku­plja ju za jed no oko 30 že na, a pre ma Ta nji nim re či ma na da ju se da će du­go go di na op sta ti i sa ra đi va ti:

­ U za vi sno sti od kon kur sa i pro­je ka ta za ko je će mo apli ci ra ti u skla­du sa tim će mo or ga ni zo va ti i raz ne edu ka ci je u se lu. Ono što na še že ne bu du od lu či le da ra di mo, u tom prav­cu će se i od vi ja ti ak tiv no sti. Ono što je za sa da iz ve sno, je ste da će mo po­seb nu pa žnju po sve ti ti škol skoj de ci i ra du sa nji ma. U sva ku na šu ak ci ju bi će uklju če na de ca iz OŠ „Dr Đor đe Na to še vić“, a ima mo mno go ta len to­va nih že na ko je će ra do svo je ve šti ne i zna nje pre no si ti naj mla đi ma i na taj na čin ču va ti tra di ci ju i obi ča je ovih pro sto ra.

M.­Ba­la­ba­no­vić

NO VI SLAN KA MEN­•­OSNO­VA­NO­NO­VO­UDRU­ŽE­NJE­ŽE­NA­

Isti­cilj­"Bre­skvi­ca"­i­"Za­dru­gar­ki"­Plan­je­da­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­pred­sta­ve­po­ten­ci­jal­ko­ji­se­o­ske­že­ne­ima­ju­ka­da­su­u­pi­ta­nju­ruč­ni­ra­do­vi­i­ga­stro­po­nu­da,­da­se­dru­že,­pu­tu­ju­i­skla­pa­ju­pri­ja­telj­stva­i­sa­rad­nju­sa­dru­gim­že­na­ma­iz­ra­znih­udru­že­nja­u­Sr­bi­ji,­ali­i­ši­re

� Pred�stav�ni�ce�udru�že�nja�i�za�dru�ge

REČ STRUČ NJA KA­•­URED­NIK­„MA­KRO­E­KO­NO­MI­JE’’­I­ANA­LI­TI­ČAR­­MI­RO­SLAV­ZDRAV­KO­VIĆ

Iz­vo­zni­pro­iz­vo­di­Sr­bi­jeUme­sto­što­se­po­kla­nja­ju­pla­ce­vi­stra­nim­in­ve­sti­to­ri­ma,­mo­gli­bi­i­da­se­is­ko­ri­ste­za­ga­je­nje­ma­li­na.­Uop­šte,­sem­ma­li­na­vi­še­pa­žnje­bi­tre­ba­lo­da­se­po­sve­ti­šlji­va­ma,­tre­šnja­ma,­vi­šnja­ma,­ja­go­da­ma,­i­dru­gim­pro­iz­vo­di­ma­od­maj­či­ce­ze­mlje­ko­jom­ho­da­mo,­ume­sto­što­se­na­rod­zbu­nju­je­ve­li­kim­te­ma­ma­­od­ko­jih­ne­ma­ko­ri­sti

Iz�voz�sve�žih�ja�go�da�iz�Sr�bi�je�do�mi�nant�no�je�za�vi�san�od�ru�skih�ku�pa�ca

Ime­i­sta­ra­sla­va­ Da kle, ov de se vo di mo sa­

svim su bjek tiv nim raz lo zi ma: (1) zbog Ja go di ne, gde bi go spo din. Dra gan Mar ko vić Pal ma i Olim pi­jac tre bao da na kon ovih iz bo ra, pa sve dok bu de po li tič ki uti ca­jan, vra ti sta ru sla vu ime na, da se za sa de ve li ke po vr ši ne pod ja­go da ma (ili da že ne po haj du če, za vi sno od ver zi je ka ko je na stao na ziv na se lju, od ja go da ili od haj du ki nje Ja go de); (2) zbog Tre­šnje vi ce, od ku de sam po ba bi ne li ni je (sle de ći post bi će, lo gič no, o tre šnja ma); (3) zbog Ja go di ća, lič ke po ro di ce od ko je po ti če mo ja su pru ga, ta ko đe po ba bi ne li ni je ­ na vo di Zdrav ko vić.

Kon­ku­ren­ci­jaKon ku ren ci ja Sr bi ji u bli žem

okru že nju pred sta vlja ju Grč ka (44,5 mi li o na evra iz vo za u 2014, pa 30,5 mi li o na evra u 2015), Polj ska (sa 20,1 mi li o na evra u 2014), i Tur ska (12,7 u 2014 i 19,5 mi li o na evra u 2015. go­di ni). Naj ve ći svet ski iz vo zni ci su: Špa ni ja (483 mi li o na evra u 2014), SAD (352 mi li o na evra) i Ho lan di ja (303 mi li o na evra).

Mi�ro�slav�Zdrav�ko�vić

4 11. mart 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (22)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Srp­sko­ze­mljo­rad­nič­ko­za­dru­gar­stvo­ko­je­ima­tra­di­ci­ju­oko­vek­i­po,­po­la­ko­ ne­sta­je.­ To­ zna­či­ da­ pro­la­zi­

kroz­naj­te­ži­pe­riod­svog­po­sto­ja­nja,­a­da­iz­go­di­ne­u­go­di­nu­ ima­ i­sve­ma­nje­za­dru­ga.­U­sve­tu­je­to­su­prot­no.Ta­ko­ je­ agrar­ni­ no­vi­nar,­ ana­li­ti­čar­ i­

pu­bli­ci­sta­ Vla­di­mir­ Đur­đe­vić,­ pre­ jed­nu­de­ce­ni­ju­kon­sta­to­vao­da­ono­prak­tič­no­i­ne­po­sto­ji!­Čak­i­naj­sta­ri­je,­naj­po­zna­ti­je­i­de­ce­ni­ja­ma­naj­u­spe­šni­je­za­dru­ge­(Aza­nja,­Jag­nji­lo,­Sta­par,­Laj­ko­vac,­Ka­me­ni­ca,­ Ma­čvan­ski­ Pri­či­no­vić...)­ po­sled­njih­go­di­na­ gr­ca­ju­ u­ du­go­vi­ma,­ pro­pa­da­ju,­a­ ne­ke­ po­sto­je­ sa­mo­ na­ pa­pi­ru.­ Znat­no­ ra­ni­je­ po­če­lo­ je­ pro­pa­da­nje­mno­gih­osred­njih­i­ma­njih­za­dru­ga,­pa­o­„ne­kom­za­dru­žnom­si­ste­mu”­u­Sr­bi­ji,­ko­ji­je­po­sto­jao­sko­ro­vek­i­po,­vi­še­ne­mo­že­bi­ti­go­vo­ra.Ne­ po­sto­je­ ni­ dru­ge­ pra­ve­ za­dru­žne­

in­sti­tu­ci­je.­Ju­go­sla­vi­je­vi­še­ne­ma,­ali­po­sto­ji­Za­dru­žni­sa­vez­Ju­go­sla­vi­je­(ZSJ),­u­stva­ri,­gru­pa­od­ne­ko­li­ko­či­nov­ni­ka­ko­ja­ne­zna­ni­či­ja­je,­ni­šta­da­ra­di,­ni­ti­mo­že­ne­što­da­ura­di.­U­Za­dru­žnom­sa­ve­zu­Sr­bi­je­ si­tu­a­ci­ja­ je­ ne­što­ dru­ga­či­ja.­ Ima­ak­tiv­no­sti,­ za­hva­lju­ju­ći­ mla­dom­ ru­ko­vod­stvu,­ali­sve­ je­u­ne­kim­za­pi­sni­ci­ma­sa­ja­lo­vih­sa­sta­na­ka.­I­po­red­to­ga­što­se­pred­sed­ni­ci­ tru­de­ da­ on­ op­sta­ne,­ to­ se­mo­že­ zva­ti­ sa­mo­–­ ži­vo­ta­re­nje.­A­ ka­ko­bi­i­mo­glo­bi­ti­dru­ga­či­je­ka­da­su­go­to­vo­sve­ za­dru­ge­ prak­tič­no­ pro­pa­le.­ Slu­žbe­ni­ci­ tih­za­dru­žnih­„in­sti­tu­ci­ja”­uglav­nom­dan­gu­be­u­svo­jim­kan­ce­la­ri­ja­ma­i­pri­ma­ju­pla­te­od­za­kup­ni­ne­pro­sto­ri­ja­ko­je­su­pre­Dru­gog­svet­skog­ra­ta­po­di­gli­za­dru­ga­ri­Sr­bi­je­i­ce­le­Ju­go­sla­vi­je.Oko­tih­pro­sto­ri­ja­ne­ka­da­šnjeg­Za­dru­

žnog­sa­ve­za­Ju­go­sla­vi­je,­u­elit­nom­de­lu­Be­o­gra­da­(u­Ma­ke­don­skoj,­Ge­ne­ral­Žda­no­voj/da­nas­Re­sav­ska­–­zgra­da­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je),­vo­di­se­vi­še­go­di­šnja­ro­vov­ska­bit­ka­ko­će­ih­se­pre­do­ko­pa­ti.­U­ sve­mu­ to­me­ slu­žbe­ni­ci­ ni­su­ kri­vi,­ jer­sa­mi­ne­mo­gu­da­vas­kr­snu­za­dru­gar­stvo,­a­od­nje­ga­su­svi­di­gli­ru­ke,­kao­uglav­nom­i­od­se­la­i­se­lja­ka.­Ta­ko­je­sa­za­dru­gar­stvom­da­nas,­po­čet­kom­XXI­ve­ka,­a­ka­ko­je­bi­lo­ka­da­je­na­sta­lo­ i­po­če­lo­da­se­ute­me­lju­je­kra­jem­XIX­ve­ka?

Pr va za dru ga u Bač kom Pe trov cuZa­dru­gar­stvo­je­na­sta­lo­u­raz­vi­je­nim­

evrop­skim­dr­ža­va­ma­u­pr­voj­po­lo­vi­ni­XIX­ve­ka.­Čast­da­se­sma­tra­ju­ ro­do­na­čel­ni­ci­ma­za­dru­žnog­po­kre­ta­pri­pa­la­je­gru­pi­tka­ča­ u­ en­gle­skom­ gra­di­ću­ Rod­čel,­ ko­ji­su­po­tro­šač­ku­za­dru­gu­osno­va­li­1844.­go­di­ne.­Na­tlu­da­na­šnje­Sr­bi­je­za­dru­gar­stvo­ se­ za­či­nje­u­pr­voj­po­lo­vi­ni,­ a­pr­ve­po­tro­šač­ke­ za­dru­ge­ u­ gra­do­vi­ma­ osno­va­ne­su­se­dam­de­se­tih­go­di­na­XIX­ve­ka.­Pr­va­ za­dru­ga­ na­ da­na­šnjim­ pro­sto­ri­ma­Sr­bi­je­ osno­va­na­ je­ u­ Bač­kom­ Pe­trov­cu­1846.­go­di­ne.­Za­dru­žni­po­kret­ je­me­đu­srp­skim­se­lja­ci­ma­po­čeo­da­hva­ta­ozbilj­ni­je­ko­re­ne­ i­da­se­zva­nič­no­ute­me­lju­je­kra­jem­XIX­ve­ka.­Po­če­lo­je­že­sto­ko,­go­to­vo­erup­tiv­no.Pr­vu­ po­tro­šač­ku­ ze­mljo­rad­nič­ku­ za­

dru­gu­osno­va­la­je­gru­pa­se­lja­ka­u­Vra­no­vu­kod­Sme­de­re­va­29.­mar­ta­1894.­­go­di­ne.­Ova­i­mno­ge­dru­ge­za­dru­ge­osno­va­ne­su­na­ini­ci­ja­ti­vu­Mi­ha­i­la­Avra­mo­vi­ća,­ute­me­lji­va­ča­(so­ci­o­lo­ga,­te­o­re­ti­ča­ra,­pu­bli­ci­ste,­ve­li­kog­za­dru­žnog­po­sle­ni­ka­i­prak­ti­ča­ra)­ ne­ sa­mo­ srp­skog,­ već­ ovog­de­la­ Evro­pe.­ Iste­ go­di­ne­ osno­va­ne­ su­ i­za­dru­ge­u­Aza­nji,­Ma­lom­Oraš­ju­i­Ra­ta­ri­ma,­a­ubr­zo­i­ši­rom­Sr­bi­je.U­ Sme­de­re­vu­ je­ već­ 1895.­ go­di­ne­

osno­van­ Sa­vez­ srp­skih­ ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga,­či­je­je­se­di­šte­go­di­nu­da­na­ka­sni­je­ pre­ne­to­ u­ Be­o­grad­ a­ ime­ pro­me­nje­no­u­Glav­ni­sa­vez­srp­skih­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga.­Te­go­di­ne­za­dru­žni­sa­vez­ma­le­ne,­si­ro­ma­šne­i­ne­pi­sme­ne­Sr­bi­je­sa­obe­no­ge­je­ušao­u­mo­der­nu­„Je­vro­pu”,­ta­ko­ što­ je­ sa­ za­dru­žnim­ sa­ve­zi­ma­ de­se­tak­ naj­ve­ćih­ i­ naj­ra­zvi­je­ni­jih­ ze­ma­lja­sve­ta­(SAD,­En­gle­ska,­Fran­cu­ska...)­bio­osni­vač­Me­đu­na­rod­nog­za­dru­žnog­sa­ve­za­(ICA),­or­ga­ni­za­ci­je­u­ko­joj­de­li­mič­no­ili­ u­ ce­li­ni­ eg­zi­sten­ci­ju­ obez­be­đu­je­ oko­

800­mi­li­o­na­lju­di.Ka­ko­ su­ i­ za­što­ ne­pi­sme­ni­ i­ po­lu­pi­

sme­ni­se­lja­ci­pr­vi­pri­hva­ti­li­taj­„za­dru­žni­pel­cer”­sa­Za­pa­da?­Od­go­vor­je­da­su­bi­li­su­ro­vo­eks­plo­a­ti­sa­ni­ i­ni­su­ ima­li­dru­gog­iz­la­za­ne­go­da­ se­udru­žu­ju,­ is­po­ma­žu­ i­šti­te­ od­ eks­plo­a­ta­ci­je.­ A­ po­če­li­ su­ pri­me­nom­ is­ku­sta­va­ ko­le­ga­ iz­ raz­vi­je­nih­ze­ma­lja.­Pr­ve­ze­mljo­rad­nič­ke­za­dru­ge­u­Sr­bi­ji­ bi­le­ su­ kre­dit­ne­ za­dru­ge­ „Raj­faj­ze­no­vog­ti­pa”­(Fri­drih­Vil­helm­Raj­faj­zen­je­još­1844.­go­di­ne­osni­vao­u­Ne­mač­koj­dru­štva­za­po­moć­si­ro­ma­šni­ma)­ko­je­će­se­ka­sni­je­ tran­sfor­mi­sa­ti­u­kre­dit­ne­za­dru­ge.­Taj­vid­kre­di­ti­ra­nja­bio­je­ras­pro­stra­njen­u­vi­še­evrop­skih­ze­ma­lja,­pa­i­u­Sr­bi­ji.­Kra­jem­XIX­ve­ka­u­Sr­bi­ji­je­do­net­i­ Za­kon­ o­ ze­mljo­rad­nič­kim­ i­ za­nat­skim­za­dru­ga­ma,­ko­ji­je­dru­go­go­di­na­pri­me­nji­van­i­u­Cr­noj­Go­ri,­pa­je­ta­ko­„se­ljač­ki­po­kret”­i­za­kon­ski­ute­me­ljen.­Uz­sve­po­li­tič­ke­ i­ eko­nom­ske­ ne­vo­lje­ i­ is­ku­še­nja,­go­di­šnje­ je,­ do­ Pr­vog­ svet­skog­ ra­ta,­ u­Sr­bi­ji­for­mi­ra­no­po­50­za­dru­ga!­Ali­po­sle­rat­nih­ra­za­ra­nja,­va­lja­lo­je­po­če­ti­od­po­čet­ka.­Dr­ža­va­je­ra­znim­me­ra­ma,­agrar­nom­re­fo­rom,­ot­pi­si­va­njem­ne­kih­du­go­va,­kre­dit­nim­i­dru­gim­po­pu­sti­ma­i­pod­sti­ca­ji­ma­po­ku­ša­la­da­im­olak­ša­po­lo­žaj,­ali­joj­to­ni­je­po­la­zi­lo­za­ru­kom.­In­te­re­si­ka­pi­ta­la­i­po­je­di­na­ca­bi­li­su­ja­či­i­od­dr­ža­ve.­Si­ro­vi­ka­pi­ta­li­zam­je­na­jed­noj­stra­ni­do­no­sio­no­vi­ne­ i­ iz­ve­stan­bo­lji­tak,­a­na­dru­goj­ra­slo­ja­vao­dru­štvo­i­ve­ći­broj­lju­di,­po­go­to­vo­u­se­li­ma,­gu­rao­u­be­du.

Oslo nac se lja ci maI­u­tom­pe­ri­o­du­zna­ča­jan­oslo­nac­si­

ro­ma­šnim­se­lja­ci­ma­bi­le­su­za­dru­ge.­Po­sta­ti­sti­ci,­tri­de­se­tih­go­di­na­pro­šlog­ve­ka­u­Ju­go­sla­vi­ji­ih­je­bi­lo­oko­4.500,­a­pred­Dru­gi­svet­ski­rat­vi­še­od­11.000­za­dru­ga.­Bi­le­su­ra­zno­vr­sne­po­eko­nom­skoj­sna­zi­i­uti­ca­ju­i­po­de­lat­no­sti­ma.­Naj­vi­še­je­bi­lo­kre­dit­nih­ i­pro­daj­nih,­ali­ i­ spe­ci­ja­li­zo­va­nih­za­dru­ga.Za­dru­ge­su­uglav­nom­iz­van­red­no­po­

slo­va­le­ i­ pru­ža­le­ ve­li­ku­ po­moć­ svo­jim­za­dru­ga­ri­ma,­ali­je­bi­lo­onih­ko­je­su­po­sto­ja­le­sa­mo­na­pa­pi­ru,­ ili­su­čak­ra­di­le­pro­tiv­ in­te­re­sa­ se­lja­ka­ (špe­ku­la­ci­je,­va­ra­nje­ se­lja­ka,­ fi­nan­sij­ske­ mal­ver­za­ci­je,­po­li­ti­kant­ske­ igre).­ Bi­lo­ je­mno­go­muč­ni­je­ ne­go­ što­ se­ da­nas­mo­že­ i­ pret­po­sta­vi­ti.­ Iz­me­đu­ dva­ svet­ska­ ra­ta­ jed­no­od­naj­te­žih­pi­ta­nja­dr­ža­ve­bi­li­su­se­ljač­ki­du­go­vi.­Sle­di­la­je­pro­da­ja­de­lo­va­ili­ce­lih­se­ljač­kih­po­se­da­za­iz­mi­re­nje­du­go­va.Za­dru­žni­ sa­vez­ Ju­go­sla­vi­je­ osno­van­

je­ od­mah­ po­sle­ Pr­vog­ svet­skog­ ra­ta­ i­uje­di­nje­nja­ i­ u­ nje­ga­ je­ ušlo­ 15­ za­dru­žnih­sa­ve­za­sa­pod­ruč­ja­ce­le­ze­mlje.­Po­čeo­je­rad­na­iz­ra­di­je­din­stve­nog­za­dru­žnog­za­ko­no­dav­stva,­me­đu­tim,­taj­po­sao­je­te­kao­spo­ro­i­okon­čan­je­tek­po­sle­17­go­di­na.­Že­sto­ko­su­se­lo­mi­la­ko­plja­oko­op­šte­po­zi­ci­je­za­dru­žnog­po­kre­ta­i­nje­go­vih­pra­va­i­oba­ve­za,­što­je­ka­men­spo­ti­ca­nja­do­da­na­šnjih­da­na.

Ze­mljo­rad­nič­ko­za­dru­gar­stvo­u­Sr­bi­ji­od­u­pr­lo­se­od­osni­va­nja­mno­gim­is­ku­še­nji­ma­ i­ ostva­ri­lo­ je­ do­bre­ re­zul­ta­te,­ ali­da­nas,­iz­gle­da,­od­bro­ja­va­po­sled­nje­da­ne.­Ima­po­ku­ša­ja­da­se­osnu­ju­no­ve­za­dru­ge,­po­seb­no­od­stra­ne­Od­bo­ra­za­se­lo­Srp­ske­aka­de­mi­je­na­u­ka­i­umet­no­sti,­ali­to­ide­„pu­že­vim­ko­ra­kom”.Ju­go­sla­vi­ja­ je­ i­ iz­ Dru­gog­ svet­skog­

ra­ta­ iza­šla­ te­ško­ ra­zo­re­na­ i­ opu­sto­še­na.­Po­go­to­vo­Sr­bi­ja­i­de­lo­vi­ze­mlje­ju­žno­od­Sa­ve­ i­Du­na­va.­Uni­šte­no­ je,­ iz­me­đu­osta­log,­vi­še­od­po­lo­vi­ne­ iona­ko­oskud­nog­ i­ za­sta­re­log­ po­ljo­pri­vred­nog­ in­ven­ta­ra,­ po­lo­vi­na­ stoč­nog­ fon­da,­ a­mno­ga­ima­nja­su­u­to­ku­rat­nih­ra­za­ra­nja­osta­la­neo­bra­đe­na.­Oku­pa­tor­je­po­ku­pio­sve­što­je­mo­gao­ ta­ko­ da­ je­ oko­ 300.000­ se­o­skih­do­ma­ćin­sta­va­bi­lo­pot­pu­no­one­spo­so­blje­no­ za­ pro­iz­vod­nju.­ Po­sle­ Dru­gog­svet­skog­ra­ta­na­vlast­je­do­šla­no­va­ko­mu­ni­stič­ka­ ide­o­lo­gi­ja­ ko­ja­ je­ uglav­nom­uki­da­la­mno­ge­ni­ti­sa­pro­šlo­šću.­Od­ri­ca­la­se­go­to­vo­sve­ga­što­je­ra­ni­je­stva­ra­no,­ali­je­za­dru­gar­stvo­pri­hva­ti­la­obe­ruč­ke,­kao­svo­je.­Je­dan­od­raz­lo­ga­je­pre­ka­po­tre­ba­da­se­po­ljo­pri­vre­da­i­ono­ma­lo­po­ljo­pri­vred­nog­oru­đa­što­je­osta­lo­ospo­so­bi­za­pro­iz­vod­nju­hra­ne­za­glad­no­i­po­lu­glad­no­sta­nov­ni­štvo,­pa­i­broj­nu­ar­mi­ju.„Za­dru­gar­stvo­ je,­ ipak,­ pri­hva­će­no­

pre­sve­ga­iz­ide­o­lo­ških­raz­lo­ga.­Ide­o­lo­ški­i­ po­li­tič­ki­ stra­te­zi­ sma­tra­li­ su­ s­ pra­vom­da­ za­dru­gar­stvo­ ima­ do­sta­ za­jed­nič­kog­s­ te­melj­nim­ prin­ci­pi­ma­ no­ve­ ide­o­lo­gi­je,­pre­sve­ga,­u­smi­slu­ko­lek­ti­vi­za­ci­je­ i­ko­lek­tiv­nog­i­čvr­sto­pla­ni­ra­nog­na­či­na­ži­vo­ta­i­ra­da.­Po­sle­ra­ta­go­to­vo­sve­je­po­sta­lo­dr­žav­na­svo­ji­na,­pa­i­ve­li­ki­kom­plek­si­ze­mlje­ i­ sred­sta­va­ ra­da­u­po­ljo­pri­vre­di.­Ipak,­na­ši­se­lja­ci­su­u­ve­li­koj­so­vjet­skoj­pro­le­ter­skoj­re­vo­lu­ci­ji­pro­šli­mno­go­bo­lje­ne­go­nji­ho­ve­ko­le­ge­u­is­toč­no­e­vrop­skim­ze­ma­lja.­Osta­vlje­no­im­je­ne­što­okuć­ni­ce­ i­ šu­ma”,­na­vo­di­ dr­Đu­ra­Ste­va­no­vić,­pro­fe­sor­Po­ljo­pri­vred­nog­fa­kul­te­ta­u­Ze­mu­nu­ i­ tvo­rac­ tra­di­ci­o­nal­nih­ „Vla­sin­skih­su­sre­ta”.

Zve zda ni ča so viU­ce­li­ni,­agrar­nom­re­for­mom­i­dru­

gim­ za­ko­ni­ma,­ a­ i­ ne­za­ko­ni­tim­ sred­stvi­ma­ pri­nu­de,­ sto­ti­ne­ hi­lja­da­ hek­ta­ra­ je­ od­u­ze­to­ jed­ni­ma­ (in­sti­tu­ci­ja­ma­ i­po­je­din­ci­ma),­a­da­to­na­ko­ri­šće­nje­ i­u­vla­sni­štvo­ dru­gi­ma­ (dr­žav­nim­ in­sti­tu­ci­ja­ma,­be­ze­mlja­ši­ma­ i­do­ma­ćin­stvi­ma­sa­ma­lim­ po­se­dom).­ Oštro­ se­ kre­nu­lo­u­ op­štu­ ko­lek­ti­vi­za­ci­ju­ se­la­ po­ ugle­du­ na­ SSSR.­ Osni­va­ne­ su­ ozlo­gla­še­ne­se­ljač­ke­ rad­ne­ za­dru­ge­ u­ ko­je­ su­ do­ma­ćin­stva­ne­ka­po­svo­joj­vo­lji,­a­ne­ka­pod­pri­nu­dom,­uno­si­la­ sve­ što­ ima­ju­ i­po­sta­ja­li­ rad­ni­ci­ u­ tim­ za­dru­ga­ma.­ Bi­la­je­to­na­ša­ver­zi­ja­kol­ho­za.­Me­đu­tim,­taj­pel­cer­ni­je­se­pri­mio,­pa­su­te­or­ga­ni­za­ci­je­ras­tu­re­ne­po­sle­ne­ko­li­ko­go­di­na.­Do­na­ci­je­sa­Za­pa­da,­do­bi­ja­ne­po­sle­raz­la­za­ sa­ Ru­si­ma,­ bi­le­ su­ sve­ ta­nje,­po­tre­be­sta­nov­ni­štva­sve­ve­će,­a­ i­po­tre­ba­da­ se­ iz­vo­zi.­Shva­ti­lo­ se­da­ni­je­sve­u­in­du­stri­ji­i­da­bi­tre­ba­lo­pod­sti­ca­ti­i­po­ljo­pri­vre­du.

Kra­jem­pe­de­se­tih­ i­po­čet­kom­še­zde­se­tih­ go­di­na­ XX­ ve­ka,­ ze­mljo­rad­nič­ko­za­dru­gar­stvo­ je­ ima­lo­ do­bre­ uslo­ve­ za­raz­voj­ i­ do­bro­ ih­ je­ is­ko­ri­sti­lo.­Od­ ta­da­je­ ovaj­ se­ljač­ki­ po­kret­ imao­ svo­je­ zve­zda­ne­ča­so­ve.­Su­de­ći­po­vr­lo­opi­plji­vim­i­vi­dlji­vim­re­zul­ta­ti­ma,­taj­pe­riod­je­je­dan­od­naj­u­spe­šni­jih­u­isto­ri­ji­po­kre­ta.­Ve­li­ki­broj­za­dru­ga­je­tih­go­di­na­na­pro­sto­pre­po­ro­dio­pod­ruč­ja­na­ko­ji­ma­je­po­slo­vao,­u­ mno­gim­ sre­di­na­ma­ us­po­sta­vlje­ni­ su­pra­vi,­po­šte­ni­za­dru­žni­od­no­si,­a­dr­ža­va­je­ to­ pod­u­pi­ra­la­ za­kon­skim­ pro­pi­si­ma­ i­fi­nan­sij­skim­ sred­stvi­ma,­ od­no­sno­ nov­cem.­ Ali­ ta­da­ su­ po­no­vo­ po­če­le­ ja­vlja­ti­te­ze­ da­ se­ se­ljak­ bo­ga­ti,­ da­ po­či­nje­ da­se­osa­mo­sta­lju­je­i­eko­nom­ski­ja­ča­i­ta­ko­ugro­ža­va­so­ci­ja­li­stič­ki­sa­mo­u­prav­ni­put.­I­da­nas­vla­da­to­mi­šlje­nje.­Jer,­vlast­se­pla­ši­seljakâ,­ali­sa­mo­ako­su­or­ga­ni­zo­va­ni.­Sa­mo­ta­da­pred­sta­vlja­ju­ogrom­nu­sna­gu,­i­opa­snost­za­vlast.­Ako­su­neo­r­ga­ni­zo­va­ni,­on­da­se­ba­ve­sa­mo­so­bom.­I­ra­ni­je,­a­po­go­to­vo­tih­de­ce­ni­ja,­mno­go­se­eks­pe­ri­men­ti­sa­lo­u­eko­no­mi­ji­i­po­ljo­pri­vre­di.­Kad­se­kre­nu­lo­u­raz­voj­„sa­mo­u­prav­nih­so­ci­ja­li­stič­kih­od­no­sa­na­se­lu”,­bu­kval­no­ su­ ra­zo­re­ni­ i­ po­sto­je­ći­ do­bro­uho­da­ni­ po­slov­ni­ si­ste­mi­ od­ se­lja­ka­ do­za­dru­ga,­ agro­kom­bi­na­ta­ i­ pre­ra­đi­vač­ke­in­du­stri­je­do­pla­sma­na.­Sve­je­to­po­če­lo,­pr­vo­la­ga­no,­a­on­da­sve­br­že­da­pro­pa­da.­Go­di­šnje,­u­Sr­bi­ji­se­uga­si­naj­ma­nje­po­sto­za­dru­ga.­A­tre­ba­lo­bi­da­se­to­li­ko­osni­va!Ve­li­ko­pro­pa­da­nje­po­ljo­pri­vre­de­i­se­la­

po­če­lo­ je­osam­de­se­tih­go­di­na­XX­ve­ka.­U­tim­go­di­na­ma,­a­i­ka­sni­je­sve­do­kra­ja­XX­ve­ka,­o­po­ljo­pri­vre­di,­se­lu,­se­lja­ci­ma­i­za­dru­gar­stvu­ni­je­se­mno­go­pri­ča­lo­na­zva­nič­nim­sku­po­vi­ma,­osim­u­pred­iz­bor­nim­kam­pa­nja­ma.Ta­da­ su­ na­vod­no­ do­no­še­ni­ za­ko­ni,­

pre­po­ru­ke,­ po­li­tič­ki­ sta­vo­vi,­ li­le­ su­ se­„kro­ko­dil­ske­su­ze”,­zbog­pro­pa­da­nja­se­lja­ka,­a­nji­ma­je­od­to­ga­bi­va­lo­sve­te­že.­ Taj­ od­nos­ mo­žda­ naj­bo­lje­ ilu­stru­je­po­da­tak­ da­ je­ list­ Za­dru­ga,­ za­jed­no­ sa­isto­i­me­nom­ no­vin­skom­ ku­ćom­ (ko­ja­ je­iz­da­va­la­ još­dva­ li­sta­ i­ raz­ne­dru­ge­pu­bli­ka­ci­je­za­se­lo­i­se­lja­ke,­ima­la­oko­120­za­po­sle­nih)­li­kvi­di­ra­na­1985.­go­di­ne,­baš­ka­da­ je­ sve­ča­no,­ pom­pe­zno­ obe­le­že­na­de­ve­de­se­to­go­di­šnji­ca­ srp­skog­ za­dru­žnog­po­kre­ta.­Sta­ri­list­Te­žak,­naj­zna­čaj­ni­ji­ srp­ski­po­ljo­pri­vred­ni­ list,­ (iz­la­zio­od­1869.­do­1941.­go­di­ne)­i­Ze­mljo­rad­nič­ka­za­dru­ga­(iz­la­zi­od­1895.­do­1944.­go­di­ne)­uki­nu­ti­su,­jer­vlast­ni­je­ima­la­mno­go­slu­ha­ni­ti­raz­u­me­va­nja­za­pra­ve­vred­no­sti.­Ume­sto­njih,­po­kre­nu­ta­je­Za­dru­ga,­list­slo­bod­nog­za­dru­gar­stva.­Ona­je,­me­đu­tim,­uki­nu­ta­u­istom­re­ži­mu­u­ko­me­je­i­osno­va­na,­bez­ ika­kvog­pra­vog­raz­lo­ga­i­ obra­zlo­že­nja.­ Uči­nje­no­ je­ to­ u­ vre­me­ve­li­kog­za­dru­žnog­sla­vlja,­jer­ni­ko­me­vi­še­ni­je­bi­la­po­treb­na!­Ni­ko­se­za­nju­ni­je­stvar­no­in­te­re­so­vao,­kao­uosta­lom­ni­za­se­lo,­se­lja­ka­i­po­ljo­pri­vre­du.­A­ka­ko­na­vo­di­di­rek­tor­Za­vo­da­za­so­ci­o­lo­gi­ju­se­la­i­osni­vač­ „Vla­sin­skih­ su­sre­ta”­ pro­fe­sor­ dr­Đu­ra­Ste­va­no­vić­–­se­lo­nam­iz­u­mi­re.­Na­de­vet­na­est­sku­po­va,­ko­je­je­do­sa­da­or­ga­ni­zo­vao­ Ste­va­no­vić,­ ana­li­zi­ran­ je­ po­

lo­žaj­se­la­i­se­lja­ka­u­Sr­bi­ji,­sa­isto­to­li­ko­te­ma.­Do­ne­ti­su­i­za­ključ­ci,­upu­će­ni­nad­le­žni­ma,­ali­se­ni­je­da­lje­oti­šlo­od­to­ga.­Da­ bi­ se­ sta­nje­ pro­me­ni­lo,­ po­treb­no­ je­pr­vo­da­po­sto­ji­po­li­tič­ka­vo­lja­za­ to,­pa­on­da­i­ak­ci­ja­uz­po­dr­šku­naj­vi­ših­or­ga­na­u­ze­mlji.­Od­bli­zu­4.600­se­la­ne­sta­je­sva­ko­če­tvr­to­ili­1.200­njih!­Sa­se­li­ma­nam­ne­sta­je­i­Sr­bi­ja.­Jer,­u­86­od­sto­se­la­sma­nju­je­se­i­broj­sta­nov­ni­ka.­Od­ku­ća­osta­ju­uglav­nom­ru­še­vi­ne,­nji­ve­osta­ju­ne­za­se­ja­ne,­a­na­nji­ma­ra­đa­sa­mo­ko­rov.

Sa se li ma, ne sta je i Sr bi jaSank­ci­je­i­rat­ni­vi­ho­ri­sa­mo­su­do­tu­kli­

pro­iz­vod­nju­i­se­lja­ke.­Uz­sve­ozbilj­ne­ne­vo­lje,­glav­ni­malj­je­lo­ša­agrar­na­po­li­ti­ka,­ko­ja­se­ni­do­da­nas,­uz­obe­ća­nja­sva­ke­no­ve­vla­de,­po­seb­no­po­sle­de­mo­krat­skih­pro­me­na­ 2000.­ go­di­ne,­ ni­je­ po­pra­vi­la.­Sve­ je­eks­ten­ziv­no­ i­za­vi­si­od­ću­di­vre­me­na.­Oče­ki­va­lo­se­da­će­po­sle­ok­to­bra­2000.­ go­di­ne­ po­ljo­pri­vre­di­ kre­nu­ti­ na­bo­lje,­od­no­sno­da­će­ona­kre­nu­ti­„evro­pej­skim”­pu­tem.­Ali­od­to­ga­pa­do­kra­ja­2013.­go­di­ne­ne­ma­ni­šta,­osim­što­je­za­to­vre­me­pro­me­nje­no­de­set­mi­ni­sta­ra.Sve­je­go­re­i­go­re,­pa­ve­li­ki­broj­se­o­

skih­do­ma­ćin­sta­va­to­ne­u­sve­ve­ću­be­du.­Kao­što­je­re­če­no,­se­la­ne­sta­ju,­a­sa­nji­ma­ i­ Sr­bi­ja.­ Ne­ko­li­ko­ de­se­ti­na­ za­dru­ga­ko­je­ su­ uspe­šno­ odo­le­va­le­ mno­gim­ is­ku­še­nji­ma­ sa­da­ su­ bu­kval­no­ pred­ ban­kro­tom.­ U­ još­ te­žoj­ si­tu­a­ci­ji­ su­ mno­ge­po­ljo­pri­vred­ne­fir­me­(iz­u­zev­moć­nih­taj­kun­skih)­ko­je­uz­sve­eko­nom­ske­ne­vo­lje­ne­zna­ju­ni­šta,­ni­ka­ko,­ni­sa­či­me,­a­ni­za­ko­ga­da­ra­de.­Na­glo­pro­pa­da­i­na­ša­do­pre­ dve­ de­ce­ni­je­ sjaj­na­ po­ljo­pri­vred­na­na­u­ka.­O­pra­voj­ tran­zi­ci­ji­u­po­ljo­pri­vre­di­ma­lo­se­go­vo­ri.­Po­ni­šte­na­je,­od­no­sno­ne­u­spe­šna­ je­bi­la­sva­ka­če­tvr­ta­pri­va­ti­za­ci­ja.­Ma­lo­je­za­in­te­re­so­va­nih­za­pre­o­sta­le­fir­me­i­gra­nu­u­ce­li­ni,­pa­su­iz­gle­di­za­iz­la­zak­iz­kri­ze­sve­ma­nji.­Do­du­še,­ima­stal­no­no­vih­obe­ća­nja,­ali­se­ona­u­prak­si­još­ni­su­do­ka­za­la.U­raz­vi­je­nim­ze­mlja­ma­za­dru­gar­stvo­je­

i­da­lje­va­žan­či­ni­lac­u­pro­iz­vod­nji­na­ma­njim­po­se­di­ma.­Na­ši­se­lja­ci­po­ka­za­li­su­da­mo­gu­go­to­vo­i­ne­mo­gu­će.­Za­to­se­i­po­sta­vlja­pi­ta­nje­da­li­će­i­da­lje,­osta­vlje­ni­sa­mi­na­go­loj­le­di­ni,­mo­ći­da­pro­iz­vo­de­i­pri­pre­me­ro­bu­za­„evro­pej­sko”­tr­ži­šte?­Po­seb­no­po­sle­ 2014.­ go­di­ne,­ ka­da­ gra­ni­ce­ bu­du­ši­rom­otvo­re­ne­i­za­uvoz­ve­ći­ne­agrar­nih­pro­iz­vo­da­bez­ca­ri­ne.­Te­ško­je­po­ve­ro­va­ti­da­će­bi­ti­kon­ku­rent­ni,­već­će­se­ga­si­ti­i­oni­ko­ji­su­do­sa­da­ne­ka­ko­op­sta­ja­li.­Re­zul­ta­te­do­sa­da­šnje­po­li­ti­ke,­uko­li­ko­se­ne­što­hit­no­ne­pro­me­ni,­po­ka­za­će­vre­me!­ (Na sta vi će se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud­bi­na­od­u­ze­te­imo­vi­ne˝.­Knji­ga­se­mo­že­na­ru­či­ti­(ce­na­2.000,00­di­na­ra)­kod­iz­da­va­ča­ba­nat­ski­kul­tur­ni­cen­tar,­

JNA­35,­No­vo­Mi­lo­še­vo,­e-mail:ba-nat­ski­kul­tur­ni­cen­tar@g­mail.com­ili­na­tel­023/783-155­ili­kod­auto­ra­na­e-mail:gu­lan@nsca­ble.net­ili­na­tel.­

063/8-666-527).

SUD­BI­NA­OD­U­ZE­TE­ZA­DRU­ŽNE­IMO­VI­NE

Za dru gar stvo Sr bi je - na sta nak i slomZa dru žni po kret je me đu srp skim se lja ci ma po čeo da hva ta ozbilj ni je ko re ne i da se zva nič no ute me lju je kra jem XIX ve ka. Srp sko ze mljo rad nič ko za dru gar stvo, u oče ki va nju bo ljih da na i po dr ške od po li ti ča ra, sve vi še ne sta je. Sa njim ne sta ju se la i Sr bi ja

Obe ća njaTa­ko­ su­ se­ obe­ća­nja­ kre­ta­la­ od­

to­ga­ da­ će­ pred­log­ no­ve­ dr­žav­ne­ agrar­ne­ stra­te­gi­je­ bi­ti­ bor­ba­ za­ne­za­vi­snog­ se­lja­ka,­ ko­mer­ci­jal­no­po­ro­dič­no­ ga­zdin­stvo­ i­ se­lja­ka­ ko­ji­ će­mo­ći­ da­ pro­iz­vo­de­ šta­ ho­će­ i­ka­ko­ho­će,­od­no­sno­ka­ko­sam­zna­i­ume.­Re­če­no­je­da­će­dr­ža­va­stvo­ri­ti­uslo­ve,­da­se­ne­će­me­ša­ti­u­po­sao­ko­jim­ se­ ba­vi­ go­to­vo­ dva­ mi­li­o­na­lju­di.­Obe­ća­no­ je­bi­lo­da­će­oni­na­nji­va­ma­pro­iz­vo­di­ti­pro­fit­od­ko­ga­će­mo­ći­da­ži­ve.­Do­slov­ce­im­je­go­vo­re­no­ da­ su­ to­ i­ pred­u­slo­vi­ za­ ula­zak­ u­ EU.­ Is­ku­sni­ struč­nja­ci,­ do­bri­po­zna­va­o­ci­ agro­e­ko­nom­skih­ pri­li­ka­i­za­dru­gar­stva­u­raz­vi­je­nim­ze­mlja­ma,­ka­žu­da­to­ne­će­bi­ti­la­ko,­da­će­pre­ bi­ti­ obr­nu­to.­ A­ ze­mljo­rad­nič­ko­za­dru­gar­stvo­–­osnov­raz­vo­ja­po­ljo­pri­vre­de­(i­u­svim­ze­mlja­ma­EU),­u­po­me­nu­toj­stra­te­gi­ji­se­ne­po­mi­nje­pa­ono­i­da­lje­kod­nas­pro­pa­da!­

Ve li ko pro pa da nje po ljo pri vre de i se la po če lo je osam de se tih go di na XX ve ka. U tim go di na ma, a i ka sni je sve do kra ja XX ve ka, o po ljo pri vre di,

se lu, se lja ci ma i za dru gar stvu ni je se mno go pri ča lo na zva nič nim sku po vi ma, osim u pred iz bor nim kam pa nja ma"

511. mart 2016.

AK TU EL NO STI

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Di na mi ka po ko joj se ra di re sti tu­ci ja od u ze te imo vi ne je do bra, do sa da je vra će no vi še od mi li­

jar du evra vred no sti imo vi ne, a pro ces re sti tu ci je tač no je na po lo vi ni, iz ja vio je po čet kom me se ca di rek tor Agen ci je za re sti tu ci ju Stra hi nja Se ku lić.

­ To je do bar re zul tat, po svim oce na ma, i za sa da ne ma mo ve ćih pro ble ma ni sa gra đa ni ma, ni sa dr­ža vom", re kao je Se ku lić za Ta njug i na gla sio da će se na tu ral na re sti tu ci ja za vr ši ti za go di nu i po da na od sad, sa iz u zet kom po ljo pri vred nog ze mlji šta, jer, ka ko ka že, tu stva ri za kon ski ni su sa svim do volj no re gu li sa ne.

Pre ma nje go vim re či ma, bu du ći da je di na mi ka po ko joj se ra di re sti tu ci ja do bra, mo že se pred vi de ti rok ka da će bi ti za vr še na, a ka ko sma tra, od ovog mo men ta, to je pet do se dam go di na, za ko je vre me oče ku je okon ča nje svih od lu ka i do no še nje pr vo ste pe nih od lu­ka, što se ti če nje go ve agen ci je.

­ Do sa da je vra će no imo vi ne vred­no sti vi še od mi li jar du evra i to go vo­rim sa mo o gra đan skoj re sti tu ci ji, cr­kve na je po seb no. Us pe li smo da vra­ti mo 4.589 obje ka ta, od to ga 3.390 po slov nih pro sto ra, 579 sta no va, 620 zgra da kao ce li na, 1.700 hek ta ra gra­đe vin skog ze mlji šta i sko ro 10.000 hek ta ra po ljo pri vred nog i šum skog ze mlji šta ­ na veo je Se ku lić.

Do da je da je ukup na po vr ši na sta­no va i po slov nih obje ka ta ko ji su vra­će ni vi še od 325.000 kva drat nih me­ta ra i is ti če da se vi di da je ogrom na imo vi na vra će na i sma tra da je bit no što su vra će ni naj vred ni ji po slov ni pro sto ri u na šim gra do vi ma, ko ji se na la ze u cen tri ma.

­ Ta ko da, ni je ma li te ret ko ji dr­ža va pod no si u po stup ku re sti tu ci je. Taj po stu pak se na rav no na sta vlja, a ko li ki će bi ti ko na čan skor, to još uvek ne zna mo, a u sva kom slu ča ju, vred­

nost imo vi ne je ve li ka. Ako do da mo i iz nos obe šte će nja, re sti tu ci ja je ve li ki te ret za dr ža vu ko ji ona do sa da uspe­šno no si", is ta kao je Se ku lić i do dao da se obe šte će nja spro vo de u slu ča je­vi ma gde je ne mo gu će vra ti ti imo vi nu u na tu ri.

Po ja šnja va da se do de ša va ka da je imo vi nu ne mo gu će vra ti ti, kad ne po sto ji, ako je, na pri mer, obje kat od­u zet, pa sru šen, pa iz gra đen no vi...

­ Mi sad ra di mo pro ce nu te imo vi­ne ko ja ne mo že bi ti vra će na. Ono što je pri va ti zo va no u me đu vre me nu, ne mo že se vra ti ti u na tu ri, za to je za kon pred vi deo da se lju di obe šte te u vi du nov ca, pre ko ob ve zni ca ko je će iz da ti Re pu bli ka Sr bi ja sa ro kom do spe ća od 12 go di na ­ na veo je Se ku lić.

Di rek tor Agen ci je za re sti tu ci ju na­gla ša va da naj ma nje pro ce ne go vo re da je vred nost od u ze te imo vi ne oko 36 mi li jar di evra, što za sva ku ze mlju pred sta vlja ve li ki no vac, ali da će se vra ti ti sve što mo že.

­ Ono što mo že mo da vra ti mo, vra ti će no, ono što ne mo že mo, ići će­mo na obe šte će nje. Ne će sva ko bi ti za do vo ljan re sti tu ci jom, ali to je re­

al nost ­ re kao je Se ku lić i pod vu kao da u ne kim me sti ma ima iz van red nu sa rad nju sa lo kal nim sa mo u pra va ma, kao na pri mer u Le skov cu, a na veo je da od lič ne re zul ta te ima i u Be o gra du, No vom Sa du, Ni šu, Kra gu jev cu, Kra­lje vu...

­ U Le skov cu smo sko ro okon ča li po stu pak re sti tu ci je, jer smo ima li ak­tiv nu lo kal nu sa mo u pra vu, ko ja je po­ma ga la u po stup ku. Na rav no, u dru­gim me sti ma ne ma mo ve ćih pro ble­ma. Do du še, ne gde se iz ja vlju ju žal be če šće ne go što je to bi lo nor mal no, ali u smi slu ne ke or ga ni zo va ne op struk­ci je na tom ni vou­ ne ma mo ­ re kao je Se ku lić.

Me đu tim, na vo di, ima slu ča je va ka da po sto ji op struk ci ja kod po je di ne vr ste imo vi ne, pre sve ga, kod imo vi ne di plo mat sko­kon zu lar nih pred stav ni­šta va i tu je če sto neo p hod no da sta ri vla sni ci an ga žu ju advo ka ta, jer ne ka­da dr ža va an ga žu je ja ke me ha ni zme da bi se su prot sta vi la vra ća nju ze mlji­šta.

Ta ko đe, do da je, po sto je ja ke op­struk ci je u vra ća nju po ljo pri vred nog ze mlji šta i is ti če da je Mi ni star stvo po­ljo pri vre de ja ko ne ga tiv no u po stup ku re sti tu ci je i da po ku ša va da ospo ri sve od lu ke Agen ci je.

­ Če sto tu neo p hod no da stran ka ima advo ka ta, da bi mo gla efi ka sni je da šti ti svo je in te re se. Ne ka da sa me stran ke ose te da je pro blem i na đu advo ka ta, da ima ju efi ka sni ju za šti tu, jer, osim po stup ka re sti tu ci je, u po­stup ku uče stvu ju i dru gi dr žav ni or ga­ni i ne ka da je neo p hod no da se vr ši efi ka sni ja za šti ta pra va gra đa na ­ ka­že Se ku lić.

Is ta kao je da op struk ci je ne gde zna ju da bu du do sta ja ke, kao na pri­mer, kod po ljo pri vred nog ze mlji šta u Voj vo di ni, ko je je naj vred ni je, i gde, ka ko je na veo, po sto ji niz pri me ra

uzur pa ci je tog ze mlji šta od stra ne lo­kal nih moć ni ka, ili ne ta ko lo kal nih.

­ Oni ima ju eko nom sku, a če sto i po li tič ku moć da uti ču na me di je i na dru ge, da bi za šti ti li svo je no mi nal ne in te re se i to se de ša va. A, re ci mo, u gra du Be o gra du ni je re dak slu čaj da po je di ni lju di ne le gal no dr že čak vi še obje ka ta, ko je da ju pod za kup. I na­rav no da se re sti tu ci jom ugro ža va ju nji ho vi in te re si, jer za ra đu ju ogro man no vac od to ga" ­ na gla sio je Se ku lić.

Do dao je da je te ško ne oče ki va ti da ne će ura di ti sve da za šti te tu svo ju vr stu pri ho da, za ko ju ka že da ide i do vi še de se ti na hi lja da evra me seč no.

­ Tu je stran ka ma če sto po treb na po moć advo ka ta, jer tre ba efi ka sno da ostva re svo ja pra va, a jed no stav­no mo gu da bu du i ugro že ni ­ sma tra Se ku lić.

Ka že da, iako je pro šlo 70 go di na i te ško se vra ti ti una zad, pro ces re sti­tu ci je se na sta vlja, ono što mo že da se vra ti, vra ti će se, a što ne mo že, bi će obe šte će nje.

­ Kad do da mo i iz nos obe šte će­nja, re sti tu ci ja je ve li ki te ret za dr­ža vu ko ji ona do sa da uspe šno no si ­ za klju čio je Se ku lić.

Iz vor: Ta njug

Sko ro sva ki po ljo pri vred nik mo že da po za vi di na ener gi­ji i en tu zi ja zmu 74­go di šnjoj

Ro zi ki Mi ku li nac iz Ma ra di ka. Vi­še od po la ve ka, ova vred na že­na dr ži na svo jim le đi ma po ljo pri­vred no ga zdin stvo u Ma ra di ku, a ceo svoj ži vot je pro ve la bri nu ći o to me da li je sto ka na hra nje na i da li su ku ku ruz i pše ni ca ro di li. Ro đe­noj Ma ra di čan ki, na kon če ti ri raz­re da osnov ne ško le, po ljo pri vre da je po sta la na čin ži vo ta, te se po red kuć nih po slo va naj vi še njom i ba­vi la. Ka ko ka že, plod na ma ra dič ka ze mlja od dav ni na je bi la po god no tlo za uz goj vo ća, vi no ve lo ze i ra­tar ske kul tu re, pa je pri ro dan sled okol no sti bio da osta ne u ovoj de­lat no sti. Ovih da na Ro zi ka je bi la u in đij skoj Agen ci ji za ru ral ni raz voj da za vr ši po slo ve oko re gi stra ci je svog ga zdin stva, a ka ko ka že, uz dva si na i pe to ro unu ča di, ne mo ra da bri ne ko će na sta vi ti po ro dič nu tra di ci ju.

­ Od ro đe nja sam je di no za­na la za po ljo pri vre du, s ob zi rom da sam od ra sla u se o skoj sre di ni, pod ra zu me va lo se da uče stvu jem u svim po slo vi ma i da ih oba vljam.

Bi lo je sa svim nor mal no kao de te da ide mo na nji vu, jer ško le sko ro da ni je ni bi lo, sa mo če ti ri raz re da ­ po či nje pri ču ova Ma ra di čan ka.

Vi še od 50 go di na Ro zi ka je bri­

nu la od po ljo pri vred nom ga zin­stvu, ko je je za jed no sa su pru gom, vo di la do pre de se tak go di na. U me đu vre me nu su si no vi na sta vi li po ro dič ni po sao u ra tar stvu.

­ Ob ra đu je mo sko ro sve po ljo­pri vred ne kul tu re, od pše ni ce, pre­ko ku ku ru za, do so je. Ima li smo dva ju tra voć nja ka i vi no gra de, ali ka da mi je su prug umro, on da smo pre sta li sa tim ­ ka že Ro zi ka i na­vo di da i da lje ima svo jih de set ju­ta ra ze mlje, ko je si no vi ob ra đu ju.

­ Vi še od po la ve ka sam u po ljo­pri vre di i mo gu vam re ći da se mno­go to ga pro me ni lo i vi še ni šta ni je kao ne kad. On da su bi le bo lje ce ne po ljo pri vred nih pro iz vo da, jef ti ni ja se me na i đu bri vo, a da nas je sve mno go sku plje ­ ka že ona i is ti če:

­ Ne ma vi še ra ču ni ce kao ne ka­da, sve je ja ko sku po, pa mo ra mo do bro da raz mi sli mo pre ne go što kre ne mo u po sao. Mi slim na kul­tu re ko je se je mo, za tim pr ska nja i osta lo. Na sre ću, ze mlja u Ma ra di­ku se svr sta va u pr vu kla su, pa je to olak ša va ju ća okol nost jer ima­mo kva li te tan i do bar rod. Naj vi še uz ga ja mo ku ku ruz, ži to i so ju, a ka da je reč o vi no gra di ma u pod­

nož ju Fru ške go re uspe va naj kva­li tet ni je gro žđe.

Go vo re ći o ula ga nji ma u po ljo­pri vre du, ova vred na že na ka že da je sre ća što su ona i su prug još dav nih da na na ba vi li po ljo pri vred nu me ha ni za ci ju i ma ši ne pa ih ne ka ko odr ža va ju da bi po sao mo gao da se če sti to ura di.

­ Da mo ra mo sa da da ku pu je mo no vu, ne znam ka ko bi. Ni je la ko, jer je sve sku po i pu no ima ula ga­nja ­ is ti če ona.

S ob zi rom da je u to ku ob no va re gi stra ci je po ljo pri vred nih ga zdin­sta va, Ro zi ka je do šla u Agen ci ju za ru ral ni raz voj u In đi ji, ka ko bi za vr­ši la i ovaj po sao.

­ Ovo je dru ga go di na ka ko do la­zim kod njih i za i sta su mi mno go po­mo gli ka da je u pi ta nju do ku men ta­ci ja ko ja je neo p hod na da se po pu ni. Pre sam stal no raz mi šlja la ka ko ću i šta ću, a sa da mi oni le po po mog nu pa ne mam bri ga ka že ona.

Ka da je reč o pod sti ca ji ma u po­ljo pri vre di, ka ko ka že ova sta ra po­ljo pri vred ni ca, oče ku je da će do bi­ti sred stva iz Ma đar ske, ko ja da je pod sti ca je pri pad ni ci ma ma đar ske na ci o nal ne za jed ni ce.

­ Na dam se da će mo do bi ti ne ka sred stva, pa sa si no vi ma pla ni ram da ku pim ne ke ma ši ne, ali još ni šta ni je kon kret no. Na kon ob no ve re gi­stra ci je na šeg ga zdin stva će mo vi­de ti ka kve su nam mo guć no sti i da li će mo us pe ti u to me.

Se ća ju ći se ne ki pro šlih da na, Ro zi ka na vo di da se ne kad ja ko do­bro ži ve lo od po ljo pri vre de. Iako su ma nje ze mlje ob ra đi va li, za ra da je bi la da le ko ve ća.

­ Mo gli smo i da ku pu je mo ma ši­ne i da zi da mo ku ću, a sa da što vi še ze mlje to ve ći tro ško vi i opet si na nu li ka že ona i po ru ču je da joj ipak ni je te ško i da ima vo lje. Iako go di­ne idu i ma nje sna ge imam, mo gu re ći da me je po sao i odr žao u ži­vo tu. Do pro šle go di ne smo ima li i sto ku, ali smo ras pro da li pa je osta­la sa mo ze mlja. Bo rim se da i da lje ne što stvo rim i da bu dem i da lje ko­ri sna ­ ka že Ro zi ka.

Na kra ju ona po ru ču je mla dim po ljo pri vred ni ci ma da da ju sve od se be, da bu du vred ni i rad ni i da se ne bri nu, jer kva li tet će po no vo bi ti na ce ni­kad tad.

� M.�Ba�la�ba�no�vić�

MA RA DIK�•�RO�ZI�KA�MI�KU�LI�NAC,�PO�LJO�PRI�VRE�DOM�SE�BA�VI�VI�ŠE�OD�PO�LA�VE�KA

U osmoj de ce ni ji bri ne o po ljo pri vred nom ga zdin stvuUz�dva�si�na�i�pe�to�ro�unu�ča�di,�ne�mo�ra�da�bri�ne�ko�će�na�sta�vi�ti�po�ro�dič�nu�tra�di�ci�ju

Ro zi ka Mi ku li nac, po ljo pri vred ni ca iz Ma ra di ka

BE O GRAD •�DI�REK�TOR�AGEN�CI�JE�ZA�RE�STI�TU�CI�JU�STRA�HI�NJA�SE�KU�LIĆ:

Re�sti�tu�ci�ja�na�po�lo�vi�ni,�vra�će�no�vi�še�od�mi�li�jar�du�evra

Stra­hi­nja­Se­ku­lić

6 11. mart 2016.

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­PO­RU­KE­SA­SA­BO­RA­TA­KMI­ČA­RA­ZE­MLjO­RAD­NI­KA­SRE­MA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Srem ska pri vred na ko mo ra je u sa­rad nji sa Pri vred nom ko mo rom Voj­vo­di­ne­i­Po­ljo­pri­vred­nom­struč­nom­

slu­žbom­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce­or­ga­ni­zo­va­la­42.­ci­klus­tak­mi­če­nja­po­ljo­pri­vred­ni­ka­u­pro­iz­vod­nji­ hra­ne­ či­ja­ za­vr­šni­ca­ je­ bio­Sa­bor­ tak­mi­ča­ra­ ze­mljo­rad­ni­ka­ Sre­ma­odr­žan­26.­fe­bru­a­ra,­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci.­Na­ve­li­koj­svet­ko­vi­ni­po­ljo­pri­vred­ni­ka­naj­u­spe­šni­ji­ma­ u­ ra­tar­skoj,­ sto­čar­skoj,­vo­ćar­skoj,­ po­vr­tar­skoj­ i­ sto­čar­skoj­ pro­iz­vod­nji­uru­če­ne­su­na­gra­de­–­zlat­ni­ci­ i­sre­br­nja­ci­sa­di­plo­ma­ma.­

U­42.­ci­klus­tak­mi­če­nja­bi­lo­je­uklju­če­no­224­po­ljo­pri­vred­ni­ka­iz­svih­op­šti­na­Sre­ma­ko­ji­su­se­nad­me­ta­li­u­po­sti­za­nju­vr­hun­skih­ re­zul­ta­ta­ pro­iz­vod­nje,­ a­ na­mi­nu­lom­Sa­bo­ru­je­njih­vi­še­od­70­do­bi­lo­tra­di­ci­o­nal­ne­na­gra­de.­Po­red­srem­skih­po­ljo­pri­vred­ni­ka­ i­ re­kor­de­ra,­ pred­stav­ni­ka­se­men­skih­ku­ća,­na­uč­nih­ in­sti­tu­ta,­za­dru­ga­ pred­stav­ni­ka­ srem­skih­ op­šti­na­ovoj­ sve­ča­no­sti­ su­pri­su­stvo­va­li­ dr­žav­ni­se­kre­tar­u­Mi­ni­star­stvu­za­po­ljo­pri­vre­du­prof.­dr­Zo­ran­Ra­jić, pot pred sed nik Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je­dr­Slo­bo­dan­Sa­mar­džić,­ na­čel­nik­ Srem­skog­ uprav­nog­okru­ga­ Ili­ja­ Mi­li­no­vić­ i­ dru­gi­ ugled­ni­go­sti.­

Zna­čaj­na­ma­ni­fe­sta­ci­ja­

Ma­li­je­broj­in­sti­tu­ci­ja­i­sre­di­na­u­Sr­bi­ji­ ko­je­ odr­ža­va­ju­ ova­kve­ sku­po­ve,­iako­ su­ oni­ ve­o­ma­ va­žni­ za­ pro­mo­ci­ju­onog­što­je­ostva­re­no­u­pro­iz­vod­nji,­re­kao­ je­ dr­žav­ni­ se­kre­tar­ dr­ Zo­ran­ Ra­jić. ­­ Kad­ sam­ po­gle­dao­ re­zul­ta­te­ ko­je­ ste­po­sti­gli­vi­deo­sam­da­ste­re­ko­re­de­ri­Sre­ma,­ali­ i­naj­bo­lji­me­đu­naj­bo­lji­ma.­Ret­ki­ su­ oni­ ko­ji­mo­gu­ da­ po­stig­nu­ to­ što­

ste­vi­us­pe­li,­a­re­zul­ta­ti­su­još­ve­ći­ako­se ima ju u vi du uslo vi pod ko ji ma ra di­te.­ Če­sto­ se­ mi­ni­star­stvo­ pro­zi­va­ zbog­me­ra­ko­je­do­no­si,­ove­go­di­ne­to­su­sub­ven­ci­je,­ ali­ mi­ smo­ vi­še­ pu­ta­ re­kli­ da­nov­ca­ ima­to­li­ko­ko­li­ko­je­od­re­đe­no,­da­su­mno­gi­ fak­to­ri­uti­ca­li­da­bu­džet­bu­de­od­re­đen,­a­da­mi­sad­mo­ra­mo­spro­vo­di­ti­po­li­ti­ku­vla­de­ko­ja­ je­usme­re­na­na­raz­voj­sto­čar­stva­–­re­kao­je­dr­Zo­ran­Ra­jić.­ Po­ re­či­ma­ dr­žav­nog­ se­kre­ta­ra­ u­ Mi­ni­star­stvu­ po­ljo­pri­vre­de­ dr­ Zo­ra­na­ Ra­ji­ća,­ ko­ji­ je­ zva­nič­no­ i­ otvo­rio­ ovo­go­di­šnji­sa­bor­ze­mljo­rad­ni­ka­re­kor­de­ra­Sre­ma,­ ra­ta­ri­ su­ sa­da­ pre­tr­pe­li­ šte­tu­ zbog­sma­nje­nog­ bu­dže­ta,­ ne­ka­da­ su­ to­ bi­li­sto­ča­ri,­ ali­ je­ u­ ovom­ mi­ni­star­stvu­ za­dve­ go­di­ne­ do­ne­to­ pre­ko­ 20­ za­ko­na. ­­ U­ vre­me­ pri­bli­ža­va­nja­ EU­ dve­ tre­ći­ne­za­ko­na­ko­je­mo­ra­mo­do­ne­ti­su­iz­obla­sti­po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­ne­ ži­vot­ne­ sre­di­ne.­Znam­ da­ to­ po­ljo­pri­vred­nci­ma­ ote­ža­va­rad,­ali­to­je­put­ko­ji­mo­ra­mo­pro­ći.­Bi­će­ovih­da­na­do­ne­ti­no­vi­pra­vil­ni­ci­a­me­đu­nji­ma­je­i­pra­vil­nik­ko­ji­će­se­ko­li­ko­to­li­ko­olak­ša­ti­ rad­po­ljo­pri­vred­ni­ka,­pre­sve­ga­svi­nja­ra.­ Pret­hod­nih­ go­di­na­ ima­li­ smo­me­re­ za­ sub­ven­ci­o­ni­sa­ne­ kre­di­te,­ ove­go­di­ne­ka­mat­na­ sto­pa­ je­ sa­4,­6­od­sto­sma­nje­na­na­tri­pro­cen­ta­sa­mo­guć­no­šću­da­sto­ča­ri­mo­gu­ku­po­va­ti­stoč­nu­hra­nu.­Pro­ši­ru­je­mo­ le­pe­zu­ mo­guć­no­sti­ za­ po­vra­ćaj­sred­sta­va,­jer­naš­je­in­te­res­da­se­ula­že­u­pre­ra­đi­vač­ke­ka­pa­ci­te­te­i­u­tom­prav­cu­su­i­naj­ve­će­iz­me­ne­­­re­kao­je­dr­Zo­ran­Ra­jić.Po­moć­nik­ gra­do­na­čel­ni­ka­ Srem­ske­

Mi­tro­vi­ce­ Bo­ri­slav­ Ba­bić­ po­zdra­vio­ je­uče­sni­ka­ sku­pa­ u­ ime­ lo­kal­ne­ sa­mo­u­pra­ve­ i­po­đe­leo­ im­da­do­go­di­ne­po­stig­nu­još­bo­lje­re­zul­ta­te­a­da­se­tak­mi­če­nje­na sta vi.

Po­ljo­pri­vre­da­–­na­ša­uzda­ni­ca

Pred sed nik Srem ske pri vred ne ko mo­re Đor­đe­Bo­žić­sma­tra­da­je­ova­sve­ča­nost­do­kaz­ tra­di­ci­je­ sku­pa­ko­jeg­Srem­ska­ pri­vred­na­ ko­mo­ra­ or­ga­ni­zu­je­ še­sti­put,­a­ra­ni­je­ga­je­or­ga­ni­zo­vao­Za­dru­žni­sa­vez­Sre­ma.­­ Mi­sli­mo­ da­ ovo­ ima­ oprav­da­nje­ i­

efe­kat,­jer­sa­mo­re­zul­ta­ti­ko­ji­se­ostva­ru­ju­ to­kom­go­di­ne­ po­ka­zu­ju­ da­ se­ ra­di­o­ vred­nim­ i­ od­go­vor­nim­ lju­di­ma,­ oni­ka­ko­ji­po­štu­ju­stru­ku­ i­se­be­ i­ovu­dr­ža­vu.­Sa­bor­ je­ po­kaz­ da­ ostva­ru­je­mo­ vr­hun­ske­ pri­no­se,­ a­ sa­mo­ po­ten­ci­jal­ od­ pre­

ko­ 4.200­ ga­zdin­sta­va­ u­ Sre­mu­ i­ pre­ko­ 220.000­ hek­ta­ra­ ob­ra­di­ve­ ze­mlji­šta­go­vo­re­ da­ smo­mi­ pod­ruč­je­ na­ ko­ji­ se­mo­ra­ ra­ču­na­ti­ –­ re­kao­ je­ Đor­đe­ Bo­žić.­ Pot­pred­sed­nik­ Pri­vred­ne­ ko­mo­re­ Sr­bi­je­dr­Slo­bo­dan­Sa­mar­džić­sma­tra­da­je­sa­bor­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ko­ja­za­slu­žu­je­pa­žnju­u­Sr­bi­ji­i­da­se­na­ša­ze­mlja­tre­ba­da­okre­ne­ka­po­ljo­pri­vre­di­kao­uzda­ni­ci­raz­vo­ja.­

Sa­bor­ je­ po­čeo­ sti­ho­vi­ma­ „Po­e­me­ o­sla­ni­ni”­ ko­je­ je­ go­vo­rio­ glu­mac­ ama­ter­Mi­ća­Du­dić­iz­Go­lu­bi­na­ca­a­na­pi­sao­Ra­di­voj­Pro­ko­po­vić­Pro­ka. U­ime­na­gra­đe­nih­za­hva­lio­je­Dra­ško­

Da­ni­lo­vić,­re­kor­der­iz­Ku­zmi­na.Pi­tao­ je­ da­ li­ na­ša­ dr­ža­va­ že­li­ nas,­

do­ma­će­ po­ljo­pri­vred­ni­ke­ ili­ in­ve­sti­to­re­iz­ino­stran­stva­ili­iz­gra­da?­One­ko­ji­nji­ve­do­ži­vlja­va­ju­kao­mo­guć­nost­za­mak­si­mal­ni­pro­fit,­bez­ose­ća­ja­za­do­ma­ći­ne­na­se­lu,­bez­raz­mi­šlja­naj­da­se­lja­ci­ži­ve­sa­svo­jim­nji­va­ma,­voć­nja­ci­ma­–­ni­su­im­one­sa­mo­ jed­no­sred­stvo­za­ostva­re­nje­do­bi­ti.­Na­po­me­nuo­je­da­sma­nje­nje­sub­ven­ci­ja­pred­sta­vlja­udar­na­ma­le­i­sred­nje­se­lja­ke,­da­će­mno­gi­ne­sta­ti­kao­pro­iz­vo­đa­či.­Do­vo­di­ se­ve­li­ki­ in­ve­sti­tor­ko­ji­obe­ća­va,­stva­ra­ju­se­no­ve­ la­ti­fun­di­je,­a­ne­ ko­o­pe­ra­ci­je­ ko­je­ bi­ omo­gu­ći­le­ se­lja­ci­ma­da­uče­stvu­ju­u­una­pre­đe­nju­pro­iz­vod­nje,­stva­ra­nje­pro­iz­vo­da­vi­še­vred­no­sti,­stva­ra­nje­bren­da­za­svo­je­pro­iz­vo­de,­da­uče­stvu­ju­u­do­no­še­nju­od­lu­ka­ko­je­im­ži­vot­zna­če.

Ne­za­do­volj­stvo­uspe­šnihĐor­đe­Ča­vić­ iz­Čal­me,­du­go­go­di­šnji­

je­ vr­hun­ski­ pro­iz­vo­šač­ pa­ra­daj­za.­ Iako­se­i­u­toj­pro­iz­vod­nji­ra­di­sa­te­ško­ća­ma­on­se­ne­bu­ni­već­mu­je­dra­go­da­sve­što­pro­iz­ve­de­pro­da­ili­pre­ra­di­u­sok­od­pa­ra­daj­za­.­Vi­še­go­di­šnji­tak­mi­čar­i­re­kor­der­iz­ra­ni­jih­go­di­na­oja­šnja­va­svo­je­vi­dje­nje­ko li ko se re kor di is pla te. ­­ Ja­ sma­tram­da­ se­ljak­ če­sto­ ra­di­ u­

ko­rist­svo­je­šte­te,­on­že­li­da­što­vi­še­pro­iz­ve­de,­a­sa­mim­tim­oba­ra­pro­iz­vod­nju­i­ce­nu­svog­pro­iz­vo­da.­Da­je­dru­gi­si­stem­kod­nas­mo­žda­bi­se­ta­ko­mo­glo­op­sta­ti,­ova­ko­ne­mo­že.­Ja­sam­ob­i­šao­ceo­svet­i­vi­deo­sam­da­ta­mo­lju­di­ra­de­i­da­nji­hov­pro­iz­vod­ ima­ ce­ne­ ko­je­ va­ri­ra­ju­ sve­ga­pet­od­sto­u­od­no­su­na­po­rast­pro­iz­vod­nje.­Onaj­kod­ku­pu­je­mo­ra­da­pla­ti­ce­nu­ko­ja­će­se­lja­ci­ma­po­mo­ći­da­pre­ži­ve­ti­–­ob­ja­šnja­va­Đor­đe­Ča­vić.Sr­đan­ Ko­va­če­vić­ iz­ Go­lu­bi­na­ca­

je­ naj­ve­ći­ rob­ni­ pro­iz­vo­đač­ sun­co­kre­ta­ u­ Sre­mu­ 2015.­ go­di­ne.­ Tak­mi­čio­ se­u­ pro­iz­vod­nji­ so­je­ i­ sun­co­kre­ta,­ gde­je­ ta­ko­đe­ bio­ me­đu­ naj­u­spe­šni­ji­ma.­ ­­Re­kor­di­nam­se­ne­is­pla­te,­a­raz­log­je­ce­na­kul­tu­re­ko­ja­ni­je­ni­ka­kva.­Ide­no­va­se­tva­a­mi­smo­ra­ta­ri­i­ne­zna­mo­šta­dru­go­ da­ ra­di­mo.­ Zbog­ uslo­va­ pro­iz­vod­nje­mo­žda­će­mo­iz­gu­ra­ti­ovu­pro­leć­nu­se­tvu­a­za­sle­de­ću­go­di­nu­će­bi­ti­ve­o­ma­te­ško­–­sma­tra­Sr­đan­Ko­va­če­vić.­Sa­bor­ ze­mljo­rad­ni­ka­ re­kor­de­ra­ je­

uvek­pra­va­pri­li­ka­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­da­raz­me­ne­mi­šlje­nja,ču­ju­sa­ve­te­od­dru­gih.­To­je­raz­log­što­je­na­sa­bor­do­šao­i­An­đel­ko­Ilić­iz­La­ćar­ka.­Do­šao­je­na­sa­bor,­ka­ko­bi­nam­re­če,­­da­vi­di­se­lja­ke­i­pi­ta­ih­ka­ko­ži­ve.­I­on­je­po­ljo­pri­vred­nik­­ba­vi­se­ra­tar­stvom­i­sto­čar­stvom­i­sma­tra­da­nig­de­ni­je­la­ko­za­op­sta­nak.­Po­se­du­je­40­ ju­ta­ra­ svo­je­ ze­mlje,­ uhra­di­ oko­400­ko­ma­da­ to­vlje­ni­ka­go­di­šnje­ i­ sve­pro­da­jed­noj­ od­ kla­ni­ca­ sa­ pod­ruč­ja­ oko­li­ne­Be­o­gra­da,­ jer­ mu­ je­ ta­ko­ naj­si­gur­ni­je. ­­Sve­sam­pred­kraj­pro­šle­go­di­ne­pro­dao,­pa­sam­ne­dav­no­sa­da­­ku­pio­no­ve.­Ne­mam­svo­je­kr­ma­ča­sa­da­sam­­pra­si­ce­ku­pio­iz­Vr­ba­sa.­Ne­na­dam­se­ni­če­mu­bo­lje,­ni­sa­da­ka­da­je­Te­nis­na­ja­vio­do­la­zak­u­Sr­bi­ju.­Se­ljak­mo­že­sa­mo­da­ku­ka,jer­­ni­ti­ga­spo­mi­nju­ni­ti­ga­šta­pi­ta­ju­u­vez­po­ljo­pri­vred­ne­po­li­ti­ke­ko­ja­se­vo­di­–­ko­men­ta­ri­še­An­đel­ko.­­­Ja­ne­uzi­mam­uop­šte­kre­dit­ta­ko­će­bi­ti­dok­sam­živ­i­to­je­naj­stra­ži­ni­je.­Ima­nas­do­sta­u­ku­ći­svi­ra­di­mo­i­pru­ža­mo­s­eko­li­ko­mo­že­mo.An­đel­ko­će­se­ja­ti­so­ju­ku­ku­ruz­i­pše­

ni­cu­ono­to­će­mo­do­bro­do­ći­kao­stčna­hra­na.Pe­tar­Ha­dži­ba­bić­ iz­ Čal­me­ba­vi­ se­

ra­tar­stvom­ i­ vi­no­gradststvom.­ Pre­ dve­go­di­ne­se­tak­mi­čio­u­pro­iz­vod­nji­gro­žđa,­

a­ ove­go­di­ne­ni­je­ iako­mu­ je­pro­šla­ go­di­na­ ­bi­la­ so­lid­na­za­gro­žđe,­ali­naj­vi­še­is­pla­ti­la­ fran­kov­ka­ i­ ri­zling,­ dok­ su­ ko­ji­mer­lo­i­ka­ber­net­su­bi­li­sla­bi­ji­po­ro­du.­­­ Ipak­ sve­ se­uklo­pi­lo,­ ali­ naj­go­ri­ je­

bio­ pe­riod­ kad­ ni­je­ pa­da­la­ ki­ša­ –­ ka­že­Pe­tar­ko­ji­sma­tra­da­se­lja­ci­ma­uvek­tre­ba­pa­ra­da­za­snu­ju­pro­iz­vod­nju­ka­ko­tre­ba,­si­gur­ne­ce­ne­i­pra­će­nje­agro­teh­ni­ke.

­­ Ba­vim­ se­ pro­iz­vod­njom­ mle­ka,­ a­ mi­mle­ka­ri­do­šli­smo­u­ko­laps­iz­kog­ne­zna­mo­ka­ko­da­ iza­đe­mo.­ Imam­uma­ti­če­na­gr­la­kra­va­i­go­ve­da­uve­že­na­iz­Ne­mač­ke­i­Austri­je,­imam­i­mle­ko­kad­je­sve­za­dža­be,­ka­da­ni­ove­ni­pro­šle­go­di­ne­ni­sam­do­bio­ze­mlju­po­osno­vu­pra­va­pre­čeg­za­ku­pa.­Ni­sam­ jer­ su­me­ ski­nu­li­ sa­ ta­ble­ko­ju­sam­ra­dio­šest­go­di­na­ i­da­li­ su­mi­ba­re­ti­ne­ ko­je­mi­ ni­su­ od­go­va­ra­le­ –­ ka­že­­Mom­či­lo­Haj­du­ko­vić­iz­Ku­zmi­na.­­ Ne­vi­dim­dru­go­re­še­nje­do­da­do­ve­dem­ka­mi­o­ne­i­po­to­va­rim­sve­na­kla­nje­i­za­vr­šim­pri­ču.­Imam­auto­mat­ske­hra­ni­li­ce,­mu­zi­li­šte.­ Mi­ sva­ko­ ju­tro­ usta­je­mo­ u­ 4­sa­ta,­ali­smo­sve­sni­da­smo­is­pod­nu­le,­a­zna­te­sa­ko­jom­vo­ljom­on­da­ra­di­–­ka­že­Mom­či­lo­Haj­du­ko­vić.Vla­di­mir­ Vla­o­vić,­ ge­ne­ral­ni­ se­kre­

tar Srem ske pri vred ne ko mo re na vo di da je­ naj­vi­še­ tak­mi­ča­ra­ bi­lo­ ­ u­ pro­iz­vod­nji­pše­ni­ce,­ne­što­ma­nje­u­pro­iz­vod­nji­so­je,­ku­ku­ru­za­i­še­ćer­ne­re­pe,­dok­ove­go­di­ne­ne­ke­ kul­tu­re,­ po­seb­no­ vo­ćar­ske­ i­ po­vr­tar­ske,­bi­le­ma­nje­za­stu­plje­ne­u­nad­me­ta­nju­ne­go­ra­ni­je.­Po­bro­ju­tak­mi­ča­ra­42.­­ci­klus­tak­mi­če­nja,­u­od­no­su­na­pret­hod­ne,­ dr­ži­ ni­vo­ jer­ ih­ ni­je­mno­go­ma­nje.­Gle­da­no­ po­ go­di­na­ma­ odr­ža­va­nja­ tak­mi­če­nja,­osci­la­ci­je­u­bro­ju­uče­sni­ka­su­u­plu­su­ili­mi­nu­su­do­50­­po­ljo­pri­vred­ni­ka,­a­to­or­ga­ni­za­to­ri­­sma­tra­ju­uspe­hom.­Za­slu­ga­broj­no­sti­i­kon­ti­nu­i­te­ta­je­u­­an­ga­žo­va­nju­or­ga­ni­za­to­ra­na­te­re­nu.­ Tekst:­S.­Đa­ko­vić­ Fo­to:­Sl.­Nik­šić

Pri­no­si­za­po­nos­i­di­ku­re­gi­jeU­42.­ci­klu­su­tak­mi­če­nja­uče­stvo­va­lo­224­po­ljo­pri­vred­na­pro­iz­vo­đa­ča,­a­naj­u­spe­šni­jim­re­ko­re­de­ri­ma­uru­če­ne­tra­di­ci­o­nal­ne­na­gra­de­zlat­ni­ci,­sre­br­nja­ci­i­di­plo­me­­­Dr­žav­ni­se­kre­tar­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­dr­Zo­ran­Ra­jić­po­ru­čio­da­se­u­vre­me­pri­bli­ža­va­nja­na­še­ze­mlje­EU­mo­ra­ju­do­ne­ti­mno­gi­za­ko­ni,­a­da­je­dve­tre­ći­ne­njih­iz­obla­sti­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne

Re kor de ri

Dr Zo ran Ra jić, dr žav ni se kre tar

Đor đe Bo žić, pred sed nik SPK

Po moć nik gra do na čel ni ka Bo ri slav Ba bić

Pred sed nik Od bo ra za tak mi če nje Bra ni slav Ži va no i vić

Sr đan Ko va če vić sa na gra dom Pe tar Ha dži ba bić

Đor đe Ča vić

An đel ko Ilić

711. mart 2016.

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­PO­RU­KE­SA­SA­BO­RA­TA­KMI­ČA­RA­ZE­MLjO­RAD­NI­KA­SRE­MA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ni­ko­la­ Alek­sić­ iz­ No­vog­ Slan­ka­me­na,­re­ko­re­der­je­Sre­ma­u­pro­iz­vod­nji­mle­ka­u­2015.­

go­di­ni­ po­ oce­ni­ Od­bor­ aza­ tak­mi­če­nje­ Srem­ske­ pri­vred­ne­ ko­mo­re,­jer­je­to­kom­pro­šle­go­di­ne­is­po­ru­čio­449.664­li­tre­mle­ka­sa­svo­je­far­me.­Alek­sić­je­dru­gi­pu­ta­re­kor­der­Sre­ma­u­pro­iz­vod­nji­mle­ka­za­ re­dom,­a­do­re­kor­da­je­ka­že,­sti­gao­ve­li­kim­ra­dom­i­ko­li­či­nom­mle­ka­ko­ju­je­us­peo­da­pro­iz­ve­de­na­svo­joj­far­mi.­­Ra­dim­ovo­već­sko­ro­35­go­di­na.­

Rad­ni­dan­mi­je­ne­ka­da­bio­ve­o­ma­

te­žak,­ali­ ­sa­da­već­ni­je­ to­li­ko,­ jer­svi­u­po­ro­di­ci­ra­di­mo­isto.­Za­jed­no­sa­mnom­su­dva­mo­ja­si­na­i­sna­je,­mo­ja­su­pru­ga.­Obez­be­dio­sam­se­za­po­sao­ ko­ji­ oba­vljam­ svom­ po­treb­nom­ me­ha­ni­za­ci­jom­ u­ pot­pu­no­sti,­na­pra­vi­li­smo­no­vu­far­mu­u­ko­joj­je­sa­da­oko­250­gr­la­ od­ če­ga­ je­100­vi­so­ko­mleč­nih­kra­va­mu­za­ra­­pri­ča­Ni­ko­la­Alek­sić.Pi­ta­mo­ ga­ da­ li­ sto­li­ki­ trud­ i­

ostva­re­ni­­re­kor­di­is­pla­te,­a­on­od­go­va­ra­skrom­no.­­Re­kor­di­se­ve­o­ma­ma­lo­is­pla­te­

u­od­no­su­na­ulo­že­ni­trud­svih­nas.­Sva­ko­ od­ nas,­ ipak­ za­ra­di,­ jed­nu­pla­tu­od­na­šeg­ra­da.­Kod­nas­ne­ma­od­mo­ra­ 365­ da­na­ ­ u­ go­di­ni­ –­ ve­li­Alek­sić.­­Šta­ bi­ po­ru­čio­ po­li­ti­ča­ri­ma­ ko­ji­

do­no­se­ pro­gra­me­ za­ po­ljo­pri­vre­du­na­sta­vlja­mo­sa­pi­ta­nji­ma.­­ ­Po­ru­čio­ bih­ da­ nas­ ma­lo­ po­

gle­da­ju­ jer­ po­ljo­pri­vre­da­ dr­ži­ ovu­ze­mlju.­ Po­ru­čio­ bih­ da­ ne­ do­vo­de­stra­ne­in­ve­sti­to­re­već­da­se­obra­te­na­ma­ i­ oslo­ne­na­nas­–­ ka­že­ovaj­re­kor­der.

Na­ja­vu­ do­la­ska­ ve­li­kog­ evrop­skog­ ­ kla­ni­ča­ra­ Kle­men­sa­ Te­ni­sa­Alek­sić­ ko­men­ta­ri­še­ sa­ odo­bra­va­njem,­ali­da­on­tu­gra­di­­kla­ni­ce­i­da­na­ši­sto­ča­ri­za­nje­ga­to­ve­svi­nje.­U­

su­prot­nom­se­lja­ci­ne­će­vi­de­ti­ni­šta­ve­li­ko­od­tog­po­sla.­­­­On­bi­ da­pra­vi­ far­me­da­ se­be­

pod­mi­ri­ si­ro­vi­nom­ko­li­ko­mu­ tre­ba­i­cilj­mu­je­ze­mlja.­Za­kon­o­dr­žav­nom­po­ljo­pi­vred­nom­ze­mlji­štu­ ­ ­ je­do­net­una­pred­za­ta­kve­in­du­stri­jal­ce­po­put­Te­ni­sa­ili­ne­kog­dru­gog­­­–­sma­tra­Ni­ko­la­Alek­sić.­­ S.­Đ.-­Sl.­N.

Voćаr­Đor­đe­ Mаrić­ iz­ Irigа­ re­kor­der­je­u­pro­iz­vod­nji­bresаkа.­On­ ima­ pri­nos­ od­ 29.000­ ki­lo­

gra­ma­po­hek­ta­ru,­a­pod­brek­sva­ma­ima­jutаrа.­On­kаže­dа­će­nа­položаj­poljoprivrednikа­nаjviše­ dа­ se­ odrаzi­ukidаnje­subvencijа­i­dodаje:

­Jаdnа­ je­ držаvа­ kаd­ seljаk­ kаže­„zа­me­ne­će­bi­ti”,­jer­аko­ne­stvo­ri­mo­rob­ne­ vi­ško­ve­ štа­ će­mo­ dа­ rаdimo.­Pаmtim­ono­vre­me­nekаdа­kаko­je­bi­lo,­kаdа­se­zаvrši­žetvа­seljаk­prodа­svo­je­pro­iz­vo­de­pа­ku­pi­trаktor,­а­sаdа­vi­še­ni­je­u­stаnju­dа­ku­pi­ni­gu­me­nа­trаktoru,­ iаko­ je­ sve­ urаdio­ kаko­ je­trebаlo.­ Me­đu­tim,­ kаd­ pod­vu­če­ cr­tu,­ništа­ mu­ ne­ ostаne.­ Ali,­ ni­je­ sаmo­voćаrstvo­ u­ pro­ble­mu,­ ne­go­ i­ ostаle­grаne­ po­ljo­pri­vre­de.­ Kаdа­ gledаmo­ce­ne­ sto­ke,­ vi­di­mo­ dа­ dа­ i­ tu­ nemа­zаrаde.­ Plаšim­ se­ dа­ će­ nаm­ stoč­ni­fond­usko­ro­bi­ti­pot­pu­no­uni­šten.

Po­ljo­pri­vred­nik­Predrаg­Dаnilović iz­ Erdevikа­ osvo­jio­ je­ tre­će­me­sto­ u­pro­iz­vod­nji­pаrаdаjzа.­Kаže­dа­svаke­go­di­ne­ imа­ oko­ hektаr­ po­vr­ši­ne­ pod­ovom­ bilj­kom,­ а­ lаne­ je­ imаo­ pri­nos­ od­ 56.000­ kilogrаmа.­ Kаže­ dа­je­rаnije­ imаo­ve­će­pri­no­se,­аli­dа­je­

prošlа­godinа­bilа­bez­ki­še­u­pro­le­će,­tаko­dа­biljkа­ni­je­stiglа­dа­se­oplo­di.­Osim­togа,­če­sto­je­pаdаo­i­led,­što­je­još­dodаtno­uni­šti­lo­use­ve.­­­ Ovo­ priznаnje­ mi­ predstаvljа­

podsticаj­ zа­ dаlji­ rаd.­ Me­đu­tim,­ jа­sаm­ sаd­ u­ godinаmа­ kаdа­ nemаm­vi­še­ nаmeru­ dа­ povećаvаm­ pro­iz­vod­nju,­ne­go­nаprotiv,­morаću­dа­ je­smаnjujem­ –­ kаže­ Predrаg­Dаnilović­iz­Erdevikа­i­dodаje­dа­su­u­ovom­po­slu­svi­po­ro­dič­no,­suprugа­i­decа.A­ nа­ pitаnje­ dа­ li­ se­ isplаti­

u­ dаnаšnje­ vre­me­ bаviti­ se­povrtаrstvom,­Dаnilović­odgovаrа­po­tvrd­no­ i­ pojаšnjаvа­ dа­ u­ rаtаrstvu­ i­stočаrstvu­nemа­nikаkve­zаrаde.Bi­ti­uspešаn­u­dаnаšnje­vre­me­zа­

stočаrа­Vlаdu­Tufegdžićа­ iz­ Sаlаšа­Noćаjskog­znаči­imаti­ve­li­ke­аmbicije­i­vred­no­rаditi.­Vlаdа­je­du­go­go­di­šnji­je­re­kor­der­u­ to­vu­ junаdi,­go­di­šnje­ imа­oko­150­grlа.

­Imаmo­ po­ro­dič­nu­ fаrmu­ nа­ ko­joj­ rаdimo­svi­zаjedno.­Ovim­po­slom­se­bаvio­ još­ i­moj­otаc,­а­sаdа­je­to­nаstаvio­i­moj­sin.­U­nаšem­vlаsništvu­imаmo­38­hektаrа­obrаdive­po­vr­ši­ne.­Osim­to­ga­ra­dim­još­i­15­hek­ta­ra­ko­je­uzi­mam­u­aren­du.­Na­tim­po­vr­ši­na­ma­se­jem­stan­dard­ne­po­ljo­pri­vred­ne­kul­tu­re:­so­ju,­pše­ni­cu,­ku­ku­ruz,­ lu­cer­ku­–­kаže­Vlаdа­Tu­feg­džić,­re­kor­der­u­to­vu­junаdi.Premа­nje­go­vom­mi­šlje­nju,­držаvа­

bi­trebаlа­dа­nаprаvi­strаtegiju­ko­jom­bi­poboljšаlа­položаj­poljoprivrednikа,­а­ držаvno­ ze­mlji­šte­ bi­ trebаlo­ dа­ se­dаje­u­zаkup­po­po­volj­ni­joj­ce­ni­ne­go­što­je­to­sаdа­slučаj.­Ra­tar­Vlаdicа­Sаvаnović­iz­Vognjа­

re­kor­der­ je­ u­ pro­iz­vod­nji­ pše­ni­ce­ nа­po­vr­ši­ni­ do­ tri­ hektаrа.­ Imа­ pri­nos­od­ 11.370­ kilogrаmа­ po­ hektаru­ i­obrаđuje­oko­šest­hektаrа.Kаže­dа­s­ob­zi­rom­nа­to­dа­imа­35­

godinа­ovo­priznаnje­mu­mno­go­znаči,­jer­predstаvljа­podsticаj­zа­dаlji­rаd.­

Vlаdicа­ kаže­ dа­ je­ tаjnа­ vi­so­kog­ prinosа­ u­ prаvovremenoj­ se­tvi­ i­dodаje:­­ Nаjbolje­ je­ pše­ni­cu­ posejаti­ što­

rаnije,­ uz­ pri­me­nu­ аgrotehničkih­merа,­ jer­ se­ tаko­povećаvа­ i­ pri­nos.­Kаsnа­setvа­je­ve­li­ki­ri­zik,­jer­zаvisi­od­vre­men­skih­uslovа.­Ali,­čаk­i­uz­ovаko­vi­so­ke­pri­no­se,­ zаrаdа­ je­minimаlnа.­Ipаk,­ morаmo­ dа­ rаdimo­ i­ nemа­odustаjаnjа.Drаško­ Dаnilović­ iz­ Kuzminа­

ovo­go­di­šnji­je­re­kor­der­u­to­vu­svinjа.­Zаjedno­sа­svojа­dvа­sinа­go­di­šnje­to­vi­ oko­4.000­komаdа­ i­ obrаđuje­oko­350­hektаrа.­Kаže­dа­se­u­dаnаšаnje­vre­me­postаvljа­pitаnje­ko­ju­аgrаrnu­po­li­ti­ku­držаvа­že­li­dа­spro­vo­di.­­

­­Dа­li­že­li­rаzvoj­stočаrstvа­nа­se­lu­ili­že­li­dа­do­ve­de­ve­li­ke­fаrme,­od­no­sno­mаkro­in­ve­sti­to­re­ i­sаmim­tim­nаruši­kompletаn­pret­hod­ni­kon­cept­po­ljo­pri­vre­de.­Jа­mi­slim­dа­trebа­dа­se­urаdi­dobrа­аnаlitikа­i­dа­zаuzmemo­stаv­jer­je­stočаrstvo­ ipаk­jednа­višа­ fаzа­od­rаtаrstvа,­s­ob­zi­rom­dа­upošljаvа­vi­še­lju­di­i­dа­nа­ne­ki­nаčin­oživljаvа­se­lo.­Mi­slim­ dа­ se­ do­ sаdа­ ni­ko­ ni­je­ ti­me­

ozbilj­no­bаvio­ i­ni­je­utvr­dio­ zаšto­mi­konstаntno­ propаdаmo­ i­ zаšto­ pаdа­stoč­ni­ fond­ –­ kаže­Drаško­Dаnilović,­re­kor­der­iz­Kuzminа.Me­đu­ nаgrаđenim­ rekorderimа­

po­sled­njih­ pet­ godinа­ je­ i­ ­ Ti­ho-mir Bojаnić­ iz­Čаlme.­On­je­poznаti­proizvođаč­pаrаdаjzа­sа­pri­no­som­od­62­do­72­to­ne­po­hektаru.­U­rаdu­mu,­kаko­is­ti­če,­već­vi­še­od­tri­de­ce­ni­je­mu­pomаže­ čitаvа­ porodicа,­ а­ ostvаreni­pri­no­si­ po­ hektаru­ kre­ću­ se­ iz­me­đu­62­ i­72­to­ne.­Nа­tаkmičenjа,­Bojаnić­se­prijаvljuje­po­sled­njih­de­set­godinа­i­to,­kаko­is­ti­če,­ne­zbog­nаgrаdа­ne­go­dа­bi­pokаzаo­dа­se­pro­iz­vod­njom­pаrаdаjzа­mo­že­ bаviti­ profesionаlno,­bаš­ kаo­ i­ u­ rаzvijenim­ držаvаmа­Zаpаdne­Evro­pe.­

­­Krаjnji­cilj­mi­je­dа­imаm­80­tonа­po­hektаru­i­nаdаm­se­dа­ću­imаti­to­li­ki­pri­nos­nаredne­go­di­ne,­bez­obzirа­nа­ to­ko­li­ko­godinа­mo­že­bi­ti­ teškа­ i­sа­ ko­li­ko­ se­ problemа­mi­ kаo­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­sre­će­mo.­ Tri­ su­ glаvnа­rаzlogа­ zbog­ ko­jih­ sаm­ re­šio­ dа­ se­bаvim­ pro­iz­vod­njom­ pаrаdаjzа:­ pr­vi­je­ finаnsijske­ pri­ro­de,­ jer­ jed­no­ ju­tro­ pаrаdаjzа­ dаje­ ko­li­ko­ i­ 10­ jutаrа­kukuruzа­i­pše­ni­ce.­Pšenicа­je­tre­nut­no­nа­17­dinаrа­po­kilogrаmu,­ku­ku­ruz­nа­15­i­svimа­je­jаsno­dа­od­togа­ni­ko­ne­će­imаti­rаčunicu.­Zаto­jа­rаdim­nа­pet­jutаrа­po­vr­će­i­nа­šest­jutаrа­kru­ške.­Drugа­stvаr,­od­no­sno­dru­gi­rаzlog­je­ ljubаv­ premа­ pаrаdаjzu­ i­ tre­ći­dobrа­tehnologijа­ko­ju­od­sre­di­ne­de­ve­de­se­tih­unаpređujem.­Tru­dim­se­dа­se­stаlno­edu­ku­jem,­pа­tаko­re­dov­no­po­se­ću­jem­sve­sаjmove,­nаstojim­se­dа­po­ku­pim­tuđа­znаnjа­i­dа­ih,­ko­li­ko­god­je­to­mo­gu­će,­pri­me­nim­u­svo­joj­Čаlmi.­Bio­sаm­nа­dostа­sаjmovа,­аli­bih­iz­dvo­jio­iskustvа­iz­Švаjcаrske­i­ Holаndije,­ gde­ sаm­ putovаo­ kаo­nаgrаđeni­­proizvođаč­­­kаže­Bojаnić­uz­ nаpomenu­ dа­ se­ rаdom­ i­ po­sve­će­no­šću­ po­slu­ mo­gu­ prevаzići­ svi­izаzovi.

Zorаn­Osto­jić,­ iz­ Srem­ske­ Rаče,­proglаšen­je­zа­rekorderа­u­stočаrskoj­pro­iz­vod­nji.­Zаrаdа­od­ovog­poslа­je­sve­mаnjа,­

а­ove­go­di­ne­su­smаnjene­i­sub­ven­ci­je­sа­12.000­nа­4.000­dinаrа,­što­ je­zа­nаs­strаšno.­Me­đu­tim,­odustаjаnjа­nemа,­morа­dа­se­rаdi.­Mojа­porodicа­imа­30­ko­ma­da­ju­na­di­ i­ re­gi­stro­va­nu­far­mu.­ Ku­pa­ca­ u­ po­sled­njih­ ne­ko­li­ko­go­di­na­ ima­do­volj­no,­ali­ je­ce­na­sto­ke­ni­ska,­ta­ko­da­se­ovaj­po­sao­is­pla­ti­sa­mo­ ono­me­ ko­ ima­ ve­li­ke­ po­vr­ši­ne­ora­ni­ca,­­ba­rem­sto­hek­ta­ra.

Slаvko­Mаletić­iz­Vognjа­re­kor­der­je­u­pro­iz­vod­nji­so­je.­­Tre­ći­put­zа­re­dom­sаm­re­kor­der.­

Obrаđujem­ dvа­ hektаrа­ i­ imаm­ pri­no­se­od­go­to­vo­pet­tonа­po­hektаru.­Morаm­dа­ pri­me­tim­ dа­ je­ svаke­ go­di­ne­sve­te­že­i­te­že.­Jer,­štа­vre­di­što­mi­ ostvаrujemo­ ve­li­ke­ pri­no­se­ kаdа­držаvа­ uništаvа­ sа­ cenаmа.­ Nаjteže­mi­ pаdа­ što­ nаs­ lаžu­ nаdležni­ iz­ministаrstvа­ i­ što­ nаm­ otimаju­ nаše­pаre,­pа­nаm­ondа­od­njih­dаju­sub­ven­ci­je.­

IS­KU­STVA­RE­KOR­DE­RA­NI­KO­LE­ALEK­SI­ĆA,­IZ­NO­VOG­SLAN­KA­ME­NA

Far­ma­sa­100­vi­so­ko­mleč­nih­kra­va

Ni­ko­la­Alek­sić

-­Ra­dim­ovo­već­sko ro 35 go di na.

Rad ni dan mi je ne ka da bio­ve­o­ma­te­žak,­ali­­sa-da­već­ni­je­to­li­ko,­jer­svi­u po ro di ci ra di mo isto. Za jed no sa mnom su dva mo­ja­si­na­i­sna­je,­mo­ja­su pru ga. Obez be dio sam se za po sao ko ji oba vljam svom po treb nom me ha­ni­za­ci­jom­u­pot­pu­no­sti,­na pra vi li smo no vu far mu u ko joj je sa da oko 250 gr­la­od­če­ga­je­100­vi­so-ko­mleč­nih­kra­va­mu­za­ra

"

REČ­RE­KO­DE­RA

Kad­pod­vu­ku­cr­tu­-­pro­past

Đor­đe­Mаrić­

Drаško­Dаnilović

Ti­ho­mir­Bojаnić

Zorаn­Osto­jić

Slаvko­Mаletić

Predrаg­Dаnilović­

Vlаda­Tu­feg­džić

Vlаdicа­Sаvаnović

8 11. mart 2016.

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI­

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Da na šnja se o ska po ro di ca u Sr bi ji je ne ka vr sta so ci jal ne ru še vi ne ko ja sav svoj šarm

du gu je sta roj so ci jal noj ar hi tek tu­ri na ko ju pod se ća, He nry Men dras. U po sle rat nom pe ri o du pa i da nas ve li či na po ljo pri vred ne po ro di ce je sma nje na, ali je se o ska po ro di ca bi la i osta la ve ća od grad ske. Slič­no, se o ska po ljo pri vred na po ro di ca je ve ća od se o ske ne po ljo pri vred ne po ro di ce. U da na šnje vre me na se­lu je naj ra spro stra nje ni ji tip po ro di­ce od dva po ko le nja i de ce. Po sled­njih de ce ni ja do šlo je i do pro me na na broj no sti po ro di ce, pa se be le ži usit nja va nje ve li kih po ro di ca, jer se od ra sla de ca odva ja ju od po ro di ce, ro di te lja i gra de sop stve ne za jed ni­ce. Osta la je lju bav za ze mljom kod sta ri jih, ali se stvo ri la i ja ka že lja za mo der ni za ci jom kod mla đih. Ta ko je ci vi li za ci ja ušla u se lo. Udeo po ljo­pri vred nog sta nov ni štva u ukup nom sta nov ni štvu Ju go sla vi je opao je sa 73 od sto u 1948. go di ni na 19 od sto u 1981. go di ni. Za ta kvo sma nje nje SAD i Šved skoj je tre ba lo 90 go di na, Fran cu skoj oko 100 go di na, Ja pa nu 73, a Dan skoj je tre ba lo za slič nu pro me nu čak 130 go di na... Pro ce ne su da je u Sr bi ji 2011. go di ne broj

po ljo pri vred nog sta nov ni štva iz no sio oko 9,4 od sto (ili oko 631.000). Od ovog bro ja čak 50 od sto li ca je sta ri­je od 60 go di na, dok je mla đih od 20 go di na bi lo sa mo 11,5 od sto (ma nje od 62.000).

Eko nom sko ­ so ci jal na in sti tu ci ja „ru ral ni raz voj'' je re la tiv no no va u te o ri ji raz vo ja. Ve zu je se za ze mlje ta ko zva nog „tre ćeg sve ta'' u vre me po ja ve iz ra zi to sna žnih pro ble ma na re la ci ji hra na­si ro ma štvo ­ po pu la ci­ja. Ovo isto vre me no upu ću je na za­klju čak da se po če ci ru ral nog raz vo­ja ve zu ju za po ljo pri vre du. I da nas ka da se po me nu ru ral na pod ruč ja, od mah se zna da su to si ro ma šna pod ruč ja. Za to se in te gral ni ru ral­ni raz voj, kao jed na od naj mla đih gra na te o ri je raz vo ja, da nas tre ti ra kao „mo tor“ eko nom sko ­ so ci jal nog pro gre sa. Ne sa mo u ze mlja ma u tran zi ci ji već svu da u sve tu. Za efi­ka sni je re ša va nje broj nih pro ble ma u ovim re gi o ni ma po treb na je ade­kvat na pro por ci ja tri fak to ra: ljud sko zna nje, teh nič ki i pri rod ni re sur si i ka pi tal.

Oko­sni­ca­eko­nom­ske­sta­bil­no­sti

Za da ci ko ji se po sta vlja ju pred eko nom sku, agrar no ­ struč nu i na­uč nu jav nost su uto li ko ve ći, jer se od agra ra oče ku je da no si pri vred ni raz voj, da uve ća bru to do ma ći pro iz­vod i da bu de oko sni ca ukup ne eko­nom ske sta bil no sti. Jer, je agrar re­al na pri vred na oblast ko ja di rekt no do no si vi še od 11, a in di rekt no čak i do do 20 od sto do ma ćeg pro iz vo da, a u iz vo zu ze mlje uče stvu je čak sa 23 od sto. Uz to sva ke go di ne do no si su fi cit ze mlji, ve ći od mi li a jr du do la­ra! Da kle, po ljo pri vre da ne tre ba da pred sta vlja sim bol si ro ma štva već bo gat stva ze mlje. Za to agrar tre ba pod sti ca ti ka ko bi se mak si mal no va­lo ri zo va li pri rod ni, ljud ski, i pre ra đi­vač ki ka pa ci te ti ko ji se ko ri ste tek sa tre ći nom mo guć no sti. Re vi ta li za ci ju i opo ra vak agra ra Sr bi je tre ba po sma­tra ti in te gral no vo de ći ra ču na o to­me da se bit no pro me ni la vla snič ka struk tu ra, sa do mi nant nim uče šćem pri vat nog vla sni štva. To na la že da se ume sto sa da šnje kon ci pi ra no va, du­go roč na stra te gi ja agrar nog i ru ral­nog raz vo ja. No va je po treb na zbog to ga što auto ri u po sto je ćoj ko ju je usvo ji la Vla da Sr bi je (ali ne i Skup­šti na Sr bi je) ko ri ste ne tač ne po dat­ke, te otu da i pro jek ci je i vi zi ja raz­

vo ja po ljo pri vre de, na osno vu ta kvih po da ta ka, je pot pu no ne lo gič na i be­smi sle na. Po jed noj ver zi ji Stra te gi­je ko ju je do ne la Vla da Sr bi je, agrar će se u na red noj de ce ni ji raz vi ja ti po sto pi od 6,1 od sto, a po dru goj čak 9,19 od sto go di šnje, što je ne re al­no i ne mo gu će! Jer, i u 2015. go di ni agrar je imao pad pro iz vod nje. Po­treb na je stra te gi ja, ak ci o ni plan, ko­ji će bi ti kom ple men ta ran Evrop skoj agrar noj po li ti ci, što će omo gu ći ti lak še in te gri sa nje Sr bi je u sa vre me­ne evrop ske to ko ve. Da kle, po treb no je opo ra vi ti pri vat ni i ak ci o nar ski – dr žav ni agrar ni sek tor i pod sti caj nim me ra ma eko nom ske po li ti ke uob li ča­va ti ga u mo de ran far mer ski po sed. Po treb na je no va agrar na i so ci jal na re for ma, a to će on da zna či ti i spa sa­va nje agra ra i se la Sr bi je.

Po­vra­tak­ni­je­po­se­lja­če­nje

Sve što se de ša va lo sa ide o lo gi­jom na ovim pro sto ri ma osta vi lo je du bo ke tra go ve i na srp skom se­lu. Pri me ra ra di, da nas u Sr bi ji ima 4.709 na se lja, a za de ce ni ju i po sa ma pe će ne sta ti sva ko če tvr to ­ ili 1.200 njih! Kao do kaz sko ra šnjeg ži vo ta u nji ma će osta ti no vi spo­me ni ci. Na rav no, za one ko ji ima ju na sled ni ke da im ih po dig nu. U Sr­bi ji ina če sva ke go di ne 40.000 lju di vi še umre ne go što se ro di. Od to­ga 12.000 u nje nom naj ra zvi je ni jem de lu Voj vo di ni. Ako se ne što ne uči ni pre ti opa snost da već za ko ju de­ce ni ju Sr bi ja bu de agrar na ze mlja, ali bez se la i se lja ka. Da nas u Sr bi ji ima mo vi še od 200 se la bez ijed nog sta nov ni ka mla đeg od 20 go di na, a bli zu po lo vi ne sta nov ni štva ži vi na se lu. Srp sko se lo ka rak te ri še i sve ve ća ma te ri jal na be da osta re lih lju­di ko ji su osta li u nji ma. U 86 od sto srp skih se la opa da broj sta nov ni ka, a sa mo u 12 od sto be le ži se rast. Ni­je do bro što su ti sta ri lju di u se li ma i po sled nji nji ho vi sta nov ni ci. I nji hov ži vot ni vek je pri kra ju, pa će po sle nji ho ve smr ti se la osta ti pu sta. Ta ko su odav no po srp skim se li ma je di ne par ce le ko je se ši re po sta la ­ gro­blja! Ili još je dan pri mer: od 1991. go di ne do da nas broj po ljo pri vred nih ga zdin sta va se sma njio za 20 od sto. Ši rom Sr bi je da nas je pra zno bli zu 50.000 ku ća, a na 145.000 njih pi še pri vre me no ne na sta nje no! Je dan od naj ve ćih struk tur no raz voj nih pro­ble ma srp skog dru štva da nas je br zo

sma nji va nje se o skog sta nov ni štva (de po pu la ci ji se la) ko je pre va zi la zi tem po sma nji va nja po ljo pri vred nog sta nov ni štva (de a gra ri za ci ju). U 60 od sto srp skih se la sma nju je se broj sta nov ni ka od se lja va njem. To su se­la sa sta ri jim sta nov ni štvom, u nji ma je na ta li tet ma nji, smrt nost ve ća, pri rod ni pri ra štaj nul ti ili ne ga ti van, te je de po pu la ci ja još iz ra že ni ja od emi gra ci je. Po što je u ovim se li ma sta nov ni štvo ve ći nom po ljo pri vred no (pre ko 60 od sto), to se de po pu la ci­ja se la ma ni fe stu je i kao se ni li za ci­ja i de va sta ci ja po ljo pri vre de i svih se o skih pod ruč ja uda lje nih od glav­nih ko mu ni ka ci ja, ve ćih gra do va i op štin skih cen ta ra bez in du strij skih po go na, ko mu nal ne i so ci jal ne in fra­struk tu re i bez raz voj ne per spek ti ve. Po pu la ci o na po li ti ka u ovim kra je vi­ma bi se mo ra la te me lji ti na od go­va ra ju ćoj eko nom skoj, agrar noj, re­gi o nal noj raz voj noj i kul tur noj po li ti­ci­bit no raz li či toj od do sa da šnje ko ja je mla de lju de is ti ski va la iz na se lja, od no sno se la i po ljo pri vre de.

Re­zul­ta­ti­po­pi­sa­sta­nov­ni­štva­Sr­bi­je­2011.­go­di­ne:

• 7.186.862 sta nov ni ka• Van grad skih sre di na ži vi 2.914.

990 sta nov ni ka (40,5 od sto)• U Sr bi ji sva ke go di ne vi še umre

ne go što se ro di oko 40.000 sta nov­ni ka. Od to ga je u Voj vo di ni 12.000! Da kle, ne sta ne po jed na ve li ka va­roš;

• Ako se ta ko na sta vi Sr bi ja već 2225. go di ne ne će ima ti svo jih ži te­lja;

• Na nje nom pod ruč ju ži ve će ne­ki dru gi na ro di!

• Za čo ve ka je to dug pe riod, ali za isto ri ju ni je!

Sta­nje­u­na­se­lji­ma

• Od 4.709 na se lja, od no sno se la, 1.200 je u fa zi ne sta ja nja;

• U 1.034 na se lja je ma nje od po 100 ži te lja;

• U 550 ima ma nje od po 50 sta­nov ni ka;

• U 86 od sto opa da broj sta nov­ni ka;

• U Sr bi ji čak 73 od sto ne ma dom kul tu re ni bi bli o te ku;

• U Sr bi ji je da nas go to vo oko 50 pot pu no pra znih na se lja, dok 85 njih ima ma nje od po de set sta nov ni ka;

• U na se lji ma se na la zi 50.000 pra znih ku ća, a na još bli zu

150.000 pi še da tre nut no ni ko u nji ma ne ži vi;

• Po štu ne ma 2.000 se la;• Čak 173 osnov ne ško le ima ju po

jed nog đa ka;• Čak 500 se la ne ma as falt ni put

ni ve zu sa sve tom;• U 400 se la u Sr bi ji ne ma ni pro­

dav ni ce! Ži te lji mo ra ju na put da ku­pe hra nu;

• U 2.760 se la ne ma vr ti ća;• U 230 se la ne ma osnov ne

ško le;• Srp sko se lo ka rak te ri še i ne što

sta ri je sta nov ni štvo (43,6 go di na) ne go što je ono u gra du (41,3);

• U dve tre ći ne se la ne ma am bu­lan te;

(Iz vor: RZS - Po pis sta nov ni štva, do­ma­ćin­sta­va­i­sta­no­va­2011.g)

Ova ko iz gle da su mor na sli ka se­la u Sr bi ji. Da bi se po pra vi la ta su­mor na sli ka, ve o ma zna čaj no je da se po pra vi i da lje ne po vo ljan po lo žaj po ljo pri vre de u od no su na in du stri­ju, da se pre đe na de cen tra li zo van mo del re in du stri ja li za ci je i ur ba ni­za ci je, da se mno go vi še in ve sti ra u sa o bra ćaj nu i ko mu nal nu in fra struk­tu ru se o skih pod ruč ja, da se obez­be di so ci jal no (zdrav stve no, pen zi o­no i in va lid sko) osi gu ra nje i kul tur no pro sve ći va nje po ljo pri vred ni ka. To bi u ne kom slu ča ju bio pro gram ko ji bi za u sta vio de a gra ri za ci ju i de po pu­la ci ju. Raz log za što nam pro pa da ju na se lja, od no sno se la, na la zi se i u to me što se u se la ve o ma ma lo ula­že. Pri me ra ra di od stra nih di rekt­nih in ve sti ci ja ko ja do la ze u Sr bi ju od 2000. go di ne do da nas u po ljo­pri vre du je usme re no sa mo 0,7 do 1,6 od sto (Pri vred na ko mo ra Sr bi­je – 2015. go di ne). Br za i pre ta ra­na de a gra ri za ci ja je, ume sto ra ni je agrar ne pre na se lje no sti, pro u zro ko­va la dru gu kraj nost ­ in du strij sku i ur ba nu pre na se lje nost. Pr va je sta ri, a dru ga no vi ve li ki pro blem srp skog dru štva. Grad ski ži vot je skup, ne­sta ši ca sta no va je ve li ka, fa bri ke su ima ju pu no su vi šnih rad ni ka. Pri va ti­za ci ja se pri vo di kra ju, no vi vla sni ci ne ma ju mi lo sti, pa oot pu šta ju rad ni­ke. Ta ko u gra do vi ma ne ma šta da se ra di, a u se li ma ne ma ko da ra di. Mno ga se la su pra zna, sta ri lju di su osta li u nji ma, pa nji ve ne ma ko da ob ra đu je. Sve to do ve lo je do sta nja da je u tra di ci o nal nom se lu uvek bi­lo vre me na i na pre tek, dok u sa vre­me nom ­ ono pre br zo is ti če. ­ (Na­sta­vi­će­se)

DR­ŽA­VA­I­SE­LO­(3)

Po­treb­ni­zna­nje,­re­sur­si­i­ka­pi­talIn­te­gral­ni­ru­ral­ni­raz­voj,­kao­jed­na­od­naj­mla­đih­gra­na­te­o­ri­je­raz­vo­ja,­da­nas­se­tre­ti­ra­kao­„mo­tor“­eko­nom­sko­-­so­ci­jal­nog­pro­gre­sa.­Ne­sa­mo­u­ze­mlja­ma­u­tran­zi­ci­ji­već­svu­da­u­sve­tu.­Za­efi­ka­sni­je­re­ša­va­nje­broj­nih­pro­ble­ma­u­ovim­re­gi­o­ni­ma­po­treb­na­je­ade­kvat­na­pro­por­ci­ja­tri­fak­to­ra:­ljud­sko­zna­nje,­teh­nič­ki­i­pri­rod­ni­re­sur­si­i­ka­pi­tal

Pi še:­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Aka­de­mij­skog­od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU­i­Na­uč­nog­dru­štva­eko­no­mi­sta­Sr­bi­je

Ma­la­se­la­(do­50­sta­nov­ni­ka)­u­Sr­bi­ji­po­re­gi­o­ni­ma

Go­di­na­po­pi­saRe­gion

Sr­bi­ja­-­se­ver Sr­bi­ja­-­jug

1948. 5 12

1953. 2 13

1961. 2 12

1971. 2 23

1981. 2 69

1991. 4 183

2002. 5 354

2011. 5 546

Ukup no 27 1.212 ­ ­­­­Iz­vor:­RZS­(2013.)

Šta­nas­če­ka?Na osno vu agro e ko nom skih

i ru ral no ­ so ci o lo ških is tra ži va­nja i pred vi đa nja me đu na rod nih in sti tu ci ja, evrop sku po ljo pri­vre du u na red nom pe ri o du oče­ku ju: pro me ne u ve li či ni i bro ju far mi, ze mlji šne re for me ba zi­ra ne na ukrup nja va nju po se da i po bolj ša nju kva li te ta ze mlji šta, ve će ko ri šće nje bi o lo ške, in for­ma tič ke i ko mu ni ka ci o ne teh no­lo gi je, po ve ća nja mul ti funk ci o­nal no sti, rav no mer ni ji re gi o nal ni raz voj i re di stri bu ci ja do hot ka, po di za nje kon tro le kva li te ta hra­ne i stan dar da pre hram be ne bez bed no sti sta nov ni štva, di je­tal ne pro me ne u is hra ni, uva­ža va nje zah te va po tro ša ča i po­dr ška is ti ma, ko mer ci ja li za ci ja i tr ži šna (ver ti kal na) in te gra ci ja far mi, ra zno vr sne jav ne in ve sti­ci je i re di stri bu ci ja si ro ma štva me đu re gi o ni ma i sta nov ni štvom i ve ća raz voj na po moć po ljo pri­vre di i se lu.

U se li ma ne ma ko da ra di

911. mart 2016.

MAN­ĐE­LOS­•­SKUP­ŠTI­NA­UDRU­ŽE­NjA­VO­ĆA­RA­„FRU­ŠKO­GOR­CI“

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi­tro­vač­ki­ vo­ća­ri,­ sa­bra­ni­ u­Udru­že­nje­ „Fru­ško­gor­ci“­sma­tra­ju­ da­ lo­kal­na­ sa­mo­

u­pra­va,­ kao­ i­ vi­še­ in­stan­ce­ vla­sti,­uko­li­ko­za­i­sta­že­le­da­se­svi­po­ljo­pri­vred­ni­po­ten­ci­ja­li­raz­vi­ju,­mo­ra­ju­da­po­mog­nu­ovo,­kao­ i­dru­ga­pro­iz­vod­na­ udru­že­nja­ po­ljo­pri­vred­ni­ka.­Za­sa­da,­iako­se­o­po­ljo­pri­vre­di­mno­go­pri­ča,­ula­ga­nja­i­po­dr­ška­ni­su­na­za­do­vo­lja­va­ju­ćem­ni­vou,­po­seb­no­ako­se­u­ob­zir­uzme­či­nje­ni­ca­da­ se,­ po­ve­ća­njem­ ko­li­či­ne­ ze­mlje­pod­ vo­ćem­ i­ pro­me­nom­ na­me­ne­sta­rih­ za­dru­ga­ ko­je­ pro­pa­da­ju­ po­fru­ško­gor­skim­se­li­ma,­si­gur­no­otva­ra­ju­no­ve­mo­guć­no­sti­za­upo­šlja­va­nje­me­šta­na­srem­skih­se­la,­re­če­no­je­pro­šle­su­bo­te­na­re­dov­noj­skup­šti­ni­Udru­že­nja­vo­ća­ra­„Fru­ško­gr­ci“­iz­Man­đe­lo­sa.­Re­dov­na­ go­di­šnja­ skup­šti­na­

Udru­že­nja­ ko­je­ bro­ji­ pre­ko­ če­tr­de­set­čla­no­va­ i­ ima­300­hek­ta­ra­u­svom­vla­sni­štvu,­odr­ža­na­je­u­man­đe­lo­škom­Lo­vač­kom­do­mu,­a­po­red­pod­no­še­nja­go­di­šnjeg­iz­ve­šta­ja,­di­sku­si­je­ o­ pro­ble­mi­ma­ vo­ća­ra,­ odr­ža­na­ je­ i­ pre­zen­ta­ci­ja­ kom­pa­ni­je­„NS­Kon­cept“­ko­ja­se­iz­me­đu­osta­log­ba­vi­mon­ta­žom­si­ste­ma­za­za­li­va­nje­na­so­lar­ni­po­gon„­kao­i­osi­gu­ra­va­ju­ćih­ ku­ća­ „Du­nav­ osi­gu­ra­nje“­i­„DDOR“.­­ Naš­ cilj­ je­ da­ po­ve­ća­va­njem­

pro­iz­vod­nje­kroz­udru­ži­va­nje­i­uve­ća­va­nje­po­se­da,­u­što­kra­ćem­vre­men­skom­ ro­ku­ za­jed­nič­ki­ iza­đe­mo­na­tr­ži­šte.­Da­bi­do­to­ga­do­šli,­po­red­do­sta­lič­nog­ra­da­tre­ba­mo­i­po­dr­šku­lo­kal­ne­ sa­mo­u­pra­ve­ i­ dru­gih­ni­voa­vla­sti.­Mi­smo­pod­ne­li­zah­tev­za­do­de­lom­ze­mlje,­pri­če­mu­smo­ga­ran­ti­

da­se­na­ze­mlji­ko­ja­se­do­de­li­Udru­že­nju­sa­di­ti­vo­će,­a­ne­ra­tar­ske­kul­tu­re.­Mi­smo­i­pre­če­ti­ri­go­di­ne­ima­li­obe­ća­nja­da­će­mo­ze­mlju­do­bi­ti,­ali­do­sa­da­od­to­ga­ni­je­bi­lo­ni­šta.­Ako­na­ je­dan­hek­tar­ do­đe­ šest­ do­10­rad­ni­ka­u­se­zo­ni,­sad­vi­za­mi­sli­te­ko­li­ko­bi­lju­di­mo­glo­da­ra­di­na­200­hek­ta­ra­ ko­li­ko­ po­tra­žu­je­mo?­ Sma­tra­mo­da­bi­na­ taj­na­čin­Grad­po­mo­gao­ ne­ sa­mo­ svo­jim­ vo­ća­ri­ma,­ne­go­ i­ fru­ško­gor­skim­ se­li­ma­ jer,­ u­kraj­njem,­ne­tre­ba­za­bo­ra­vi­ti­da­je­upra­vo­na­ovaj­na­čin­De­u­rić­oži­veo­Ma­lu­Re­me­tu­i­se­la­u­nje­noj­ne­po­sred­noj­ bli­zi­ni,­ is­ti­če­ pred­sed­nik­„Fru­ško­go­ra­ca“­ Bo­ra­ Đu­kić­ i­ do­da­je:­­­Ima­mo­mi­i­svo­ju­za­dru­gu,­apli­ci­ra­li­smo­za­na­pu­šte­nu­za­dru­gu­u­Gr­gu­rev­ci­ma.­Pod­ne­li­smo­i­bi­znis­plan,­do­bi­li­sve­po­treb­ne­sa­gla­sno­sti­i­po­hva­le,­ali­još­uvek­ne­ma­ni­šta­od­ko­nač­ne­re­a­li­za­ci­je.­Ta­ko­mi­če­ka­mo,­za­dru­ga­pro­pa­da,­a­i­da­lje­se­pri­ča­ka­ko­je­Mi­tro­vi­ca­grad­ko­ji­za­vi­si­od­agra­ra.­Pre­ma­ iz­ve­šta­ju­ ko­ji­ je­ u­ ime­

Uprav­nog­od­bo­ra­pod­neo­Ili­ja­Be­a ra,­pro­šla­go­di­na­bi­la­je­jed­na­od­naj­bo­ljih­u­po­gle­du­pla­sma­na­i­udru­že­nog­na­stu­pa­na­ ino­stra­nom­ tr­ži­štu­me­đu­ko­jem­pred­nja­či­–­ru­sko.­On­je­ob­ja­snio­da­bi­ko­li­či­ne­ko­je­se­u­ ino­stran­stvo­ iz­ve­zu­bi­le­ još­ve­će­da­ je­ Udru­že­nje­ do­bi­lo­mo­guć­nost­ula­ska­u­gr­gu­re­vač­ku­za­dru­gu­ko­ja,­ka­ko­ je­ re­če­no,­ ima­sve­uslo­ve­da­po­sta­ne­istin­ski­cen­tar­mi­tro­vač­kog­vo­ćar­stva.­­Pro­šle­go­di­ne­po­dig­nu­ti­su­no­

vi­za­sa­di,­isti­na­ne­mo­žda­že­lje­nim­in­ten­zi­te­tom,­ali­je­do­bro­to­što­se­i­ da­lje­ raz­vi­ja­mo.­ Odr­ža­va­li­ smo­kon­tak­te­ sa­ Po­ljo­pri­vred­nim­ fa­kul­

te­tom­u­No­vom­Sa­du,­sa­vo­ća­ri­ma­u­ okru­že­nju,­ re­dov­no­ smo­ po­se­ći­va­li­ sve­ ra­di­o­ni­ce­ De­part­ma­na­ za­vo­ćar­stvo­ gde­ smo­ sti­ca­li­ no­va­zna­nja.­ Po­seb­no­ smo­ po­no­sni­ na­

či­nje­ni­cu­da­smo­ostva­ri­li­di­rekt­nu­sa­rad­nju­ sa­ part­ne­ri­ma­ iz­ Ru­si­je.­Pro­bi­li­ smo­ led­ i­ otvo­ri­li­ vra­ta­ da­na­še­vo­će­bez­po­sred­ni­ka­ide­ino­kup­cu.­Na­da­mo­se­da­će­i­ova­go­di­na­bi­ti­do­bra­upr­kos­či­nje­ni­ci­da­je­ vred­nost­ ru­blje­ pa­la,­ re­kao­ je­Be­a­ra­ is­ta­kav­ši­ da­ će­ ove­ go­di­ne­ak­ce­nat­bi­ti­sta­vljen­na­kom­ple­ti­ra­nje­po­nu­de,­ak­ti­vi­ra­nje­veb­saj­ta­ Udru­že­nja,­ na­sta­vak­ struč­nih­eks­kur­zi­ja,­ edu­ka­ci­ju­ član­stva­ za­po­di­za­nje­ ka­pa­ci­te­ta­ za­ vi­še­ fa­ze­pre­ra­de,­ a­ ne­će­ iz­o­sta­ti­ ni­ po­ku­ša­ji­da­se­do­đe­do­sred­sta­va­za­iz­grad­nju­ovih­ka­pa­ci­te­ta.­Ka­ko­ je­ to­kom­di­sku­si­je­o­po­lo­

ža­ju­ vo­ća­ra­ u­ Sre­mu­ re­če­no,­ bez­ak­tiv­ni­je­ sa­rad­nje­ sa­ lo­kal­nim­ sa­mo­u­pra­va­ma,­ne­mo­že­se­oče­ki­va­ti­bi­lo­ ka­kav­ na­pre­dak.­ Otu­da­ „Fru­ško­gor­ci“­po­ru­ču­ju­da­će­i­ove,­ali­i­na­red­ne­go­di­ne­tra­ži­ti­po­dr­šku­svih­

nad­le­žnih­ka­ko­bi­se­po­ten­ci­ja­li­Fru­ške­go­re­mak­si­mal­no­is­ko­ri­sti­li.­ S.­Lap­če­vić

Ne­mo­že­mo­ni­šta­sa­miBez­ak­tiv­ni­je­sa­rad­nje­sa­lo­kal­nim­sa­mo­u­pra­va­ma,­ne­mo­že­se­oče­ki­va­ti­bi­lo­ka­kav­na­pre­dak.­Otu­da­„Fru­ško­gor­ci“­po­ru­ču­ju­da­će­i­ove,­ali­i­na­red­ne­go­di­ne­tra­ži­ti­po­dr­šku­svih­nad­le­žnih­ka­ko­bi­se­po­ten­ci­ja­li­Fru­ške­go­re­mak­si­mal­no­is­ko­ri­sti­li

Ce­nu­od­re­đu­ju­na­kup­ci­­ Ra­tar­stvo­ je­ kod­ nas­ u­

dru­gom­pla­nu.­Na­ša­ ze­mlja­ je­če­tvr­te­ i­ pe­te­ kla­se,­ pa­ je­ ta­ko­ do­bra­ za­ vo­će­ i­ po­vr­će.­ Ja­imam­oko­osam­hek­ta­ra­ze­mlje­i­iz­de­lje­na­je­na­vo­ćar­stvo,­po­vr­tar­stvo­ i­ ra­tar­stvo­ ko­li­ko­ je­po­treb­no­za­odr­ža­va­nje­do­ma­ćin­stva.­ Ro­bu­ naj­če­šće­ pro­da­jem­ u­ No­vom­ Sa­du­ na­ Kvan­ta­šu,­ a­ ce­ne...­ od­re­đu­ju­ ih­ ne­to­li­ko­ kup­ci­ ko­li­ko­ na­kup­ci­ sa­ko­ji­ma­mo­ra­mo­da­se­rav­na­mo­ako­ že­li­mo­ da­ pro­da­mo.­ Ka­da­to­či­ni­mo,­obič­no­smo­na­gu­bit­ku,­ a­ ako­ne­ či­ni­mo,­ on­da­ te­ško­ da­mo­že­mo­ išta­ i­ pro­da­ti.­Nji­ma­je­sva­ka­ko­lak­še,­oni­ne­pro­iz­vo­de,­ ne­ ula­žu,­ ne­go­ ku­pu­ju­ na­ ve­li­ko­ od­ se­lja­ka­ ko­ji­im­je­u­star­tu­ski­nuo­ce­nu,­što­zna­či­da­mi­mo­ra­mo­da­pro­da­je­mo­i­po­dva­pu­ta­ni­že­od­re­al­ne­ce­ne,­ka­že­Želj­ko­La­zor­iz­Sta­re­Bin­gu­le.

Beg­od­ra­tar­stva­­Za­nas­Bin­gul­ce,­vo­ćar­stvo­

je­do­šlo­kao­svo­je­vr­stan­beg­od­ra­tar­stva.­Ze­mlja­je­lo­šeg­kva­li­te­ta­za­sad­nju­ra­tar­skih­kul­tu­ra,­ali­ je­vr­lo­ iz­da­šna­za­vo­će.­Po­red­ uvek­ ak­tu­el­nog­ pi­ta­nja­sub­ven­ci­ja,­pro­blem­nam­pred­sta­vlja­i­pro­da­ja­i­za­to­smo­mi­u­na­pra­vi­li­Udru­že­nje.­Stva­ri­su­se­po­me­ri­le­sa­mr­tve­ tač­ke,­ali­to­još­uvek­ni­je­ono­što­smo­mi­mi­sli­li­da­će­bi­ti.­Ra­di­mo­i­da­lje,­tra­ži­mo­po­moć­i­po­dr­šku­i­na­da­mo­se­da­će­mo­u­do­gled­no­vre­me­us­pe­ti­da­sta­ne­mo­na­svo­je­no­ge,­ka­že­Želj­ko­Šer­fe­zi.

Da­ se­ u­ Udru­že­nju­ vo­ća­ra­„Fru­ško­gor­ci“­vi­de­po­ma­ci­na­bo­lje­sve­do­či,­ka­ko­je­bi­lo­re­či,­i­či­nje­ni­ca­ da­ su­ so­lar­ni­ si­ste­mi­ za­na­vod­nja­va­nje­ in­sta­li­ra­ni­ u­ tri­voć­nja­ka.­Dva­si­ste­ma­su­po­kre­ta,­a­je­dan,­po­sta­vljen­na­ima­nju­Bo­ška­Udic­kog­je­sta­ti­čan.­Iako­se­ra­di­o­sku­poj­in­ve­sti­ci­ji,­vred­noj­pre­ko­10.000­evra,­vo­ća­ri­ko­ji­su­ovaj­ si­stem­ in­sta­li­ra­li,­ na­da­ju­se­sko­rom­po­vra­ća­ju­ulo­že­nog.­­Moj­voć­njak­ima­se­dam­hek­

ta­ra­i­sme­šten­je­u­Ve­li­kim­Ra­din­ci­ma.­Tri­je­pod­ja­bu­ka­ma,­osta­tak­pod­kru­ška­ma.­Na­kon­ne­ko­li­ko­ go­di­na­ od­lu­či­va­nja­ sam­ re­šio­da­ugra­dim­ovaj­si­stem­za­na­vod­nja­va­nje.­In­ve­sti­ci­ja­ni­je­ma­la,­ali­raz­u­mem­da­se­bez­vo­de­ne­mo­že­

do­bi­ti­že­lje­ni­pro­iz­vod.­Što­se­ti­če­po­vra­ća­ja­nov­ca,­kva­li­tet­ro­be­i­ od­li­čan­ pla­sman­ na­ ru­sko­ tr­ži­šte­naj­bo­lje­sve­do­če­da­se­ulo­že­no­mo­že­vra­ti­ti.­Me­đu­tim,­ono­što­je­naj­vred­ni­je­je­ste­da­si­ste­mom­mo­že­te­ upra­vlja­ti­ pre­ko­ mo­bil­nog­te­le­fo­na,­ta­ko­da­ni­ste­ve­za­ni­za­ voć­njak,­ a­ sva­do­bit­ od­vo­de­ide­di­rekt­no­me­ni,­jer­su­tro­ško­vi­za­ odr­ža­va­nje­ si­ste­ma­ mi­ni­mal­ni.­Na­dam­se­da­će­u­bu­duć­no­sti­ovaj­ si­stem­po­sta­ti­ jef­ti­ni­ji­ i­ do­stup­ni­ji­svi­ma­ko­ji­se­ba­ve­vo­ćem­jer,­ve­ruj­te­mi,­bez­do­brog­vo­do­snab­de­va­nja­vi­pro­sto­ne­mo­že­te­do­bi­ti­pro­iz­vod­pr­ve­kla­se­ko­ji­se­je­di­ni­mo­že­po­po­volj­nim­uslo­vi­ma­pro­da­ti­u­ ino­stran­stvu,­ sma­tra­Udic­ki.

Za­dru­ga­bi­pro­me­ni­la­sve­­Već­du­že­vre­me­po­ku­ša­va­

mo­da­do­bi­je­mo­vla­sni­štvo­nad­biv­šom­za­dru­gom­u­Gr­gu­rev­ci­ma.­Obje­kat­ je­na­pu­šten,­pro­pa­da,­a­mi­sma­tra­mo­da­je­na­od­lič­nom­me­stu­i­da­pred­sta­vlja­cen­tral­nu­ tač­ku­ ukr­šta­nja­ svih­vo­ćar­skih­pu­te­va­na­Fru­ško­gor­ju.­ Ta­mo­ bi­ po­di­gli­ hlad­nja­če,­ba­vi­li­ se­ he­mi­jom,­ pro­iz­vo­di­li­gaj­be,­či­me­bi­sve­ono­što­mo­ra­mo­da­da­mo­tr­gov­ci­ma­osta­vi­li­ na­ma.­ Me­đu­tim­ iako­ smo­upor­ni­u­svo­jim­na­me­ra­ma,­još­uvek­ ni­smo­ do­bi­li­ ni­ka­kav­ od­go­vor­ od­ nad­le­žnih­ i­ do­ve­de­ni­smo­ u­ si­tu­a­ci­ju­ da­ pro­sto­ ne­zna­mo­ko­me­da­se­obra­ti­mo­či­me­smo­prat­kič­no­za­šli­u­sle­pu­uli­cu,­ka­že­Bo­ra­Đu­kić.

U­ ci­lju­ una­pre­đe­nja­ po­slo­va­nja­ mi­tro­vač­kih­ vo­ća­ra,­ pre­ma­re­či­ma­ čla­na­ Udru­že­nja­ Mi­lo­ra­da­Mi­lo­še­vi­ća­ iz­ Ve­li­kih­ Ra­di­na­ca,­neo­p­hod­no­je­pre­sve­ga­na­pra­vi­ti­ ja­san­ i­ pre­ci­zan­ po­pis­kom­plet­ne­po­nu­de,­pre­zen­ta­ci­ja­iste,­kao­i­ne­po­sre­no­upo­zna­va­nje­po­ten­ci­jal­nih­i­tra­di­ci­o­nal­nih­ku­pa­ca­ sa­ pro­iz­vo­di­ma­ čla­no­va­Udru­že­nja.­­ Vr­lo­ va­žno­ je­ da­ po­ten­ci­jal­

ni­kup­ci­upo­zna­ju­naš­sor­ti­ment,­a­bit­no­je­ i­da­sa­nji­ma­do­go­vo­ri­mo­ uslo­ve­ tr­go­vi­ne,­ ka­ko­ su­ta­ni­ mi­ ni­ oni­ ne­ bi­ bi­li­ na­ gu­bit­

ku.­Ta­ko­đe,­sma­tram­da­nam­je­dan­od­pr­vih­za­da­ta­ka­mo­ra­bi­ti­i­rad­na­što­te­šnjem­me­đu­sob­nom­po­ve­zi­va­nju.­Mi­smo­Udru­že­nje­ i­ta­ko­ se­ mo­ra­mo­ po­na­ša­ti.­ Uko­li­ko­ bu­de­mo­ uvek­ na­stu­pa­li­ sa­mi,­mo­že­mo­oče­ki­va­ti­da­će­nas­od­bi­ti,­da­će­se­po­ja­vi­ti­ne­ko­ko­ima­kva­li­tet­ni­ju­ro­bu,­ ili­ne­ko­ko­pro­sto­ ima­ vi­še­ ro­be­ da­ po­nu­di.­Smi­sao­udru­ži­va­nja­i­ je­ste­da­se­za­jed­nič­ki­od­u­pra­mo­ve­li­ki­ma,­da­po­mog­ne­mo­ ma­li­ma­ i­ stvo­ri­mo­pred­u­slov­za­da­lji­raz­voj­i­ja­ča­nje­fru­ško­gor­skih­ mi­tr­o­vač­kih­ vo­ća­ra,­re­kao­je­Mi­lo­še­vić.

Bo­ra­Đu­kić­i­Ivan­Be­a­ra­(se­di)

­ Želj­ko­La­zor

­ Želj­ko­Šer­fe­zi Na­vod­nja­va­nje­je­pred­u­slov­uspe­ha

­ Bo­ško­Udic­ki

Vo­ća­ri­u­man­đe­lo­škom­Lo­vač­kom­do­mu

­ Mi­lo­rad­Mi­lo­še­vić

Va­žno­je­da­tr­ži­šte­zna­šta­se­nu­di

Di vo ša nin Mi­len­ko­Vlaj­ko­vić (31), po ljo pri vred nik je po sop stve noj vo lji. Na to ga,

ka­ko­ka­že,­ni­ko­ni­je­na­te­rao­i­ži­vot­na se lu ne shva ta kao gu bi tak za nje go vu po ro di cu ko ju po red su pru­ge De ja ne­či­je­još­i­tri­de­te­ta:­Du­nja (10), Mi na (7) i Du šan (1).

Ova mla da i broj na po ro di ca ba vi se­ra­tar­stvom­i­sto­čar­stvom.­Ob­ra­đu­ju­28­hek­ta­ra­ve­ći­nom­sop­stve­ne­ze­lje,­a­na­ja­sla­ma­Mi­len­ko­ima­i­80­gr la ova ca, ra se „Il de Frans“.

Od ra tar skih kul tu ra naj za stu­plje ni ji su ku ku ruz, pše ni ca, so ja i lu­cer­ka.­Deo­ se,­ ka­ko­ ka­že­ vred­ni­mla di Di vo ša nin pro da je, a deo se osta vlja i za is hra nu sto ke. Ra tar­stvom, na po mi nje, ni je pre te ra no za­do­vo­ljan,­ ob­ja­šnja­va­ju­ći­ pri­ to­me­da­je­u­ov­čar­stvu­mno­go­lak­še­do­ći­do­tr­ži­šta,­te­da­su­sub­ven­ci­je­znat­no­ve­će.­

­ Zna te ka ko je kod nas sa ra tar­stvom... sve je to vr lo ne sta bil no. Uzmi mo pri me ra ra di so ju. Ce na je la­ne­osta­la­na­ni­vou­one­iz­2014.­a­rod je la ne bio upo la ma nji ne go pre dve go di ne. Ku ku ruz je bio so li dan la ne, ali ce na i da nas ni je do bra.

Pše ni ca ni je da la ne ki ve li ki do bi tak, pa smo on da za do volj ni što ne ma­mo ni ve li kih gu bi ta ka. Ipak, ra tar­stvom se ba vim ka ko bih obez be dio deo hra ne za sto ku, a to nam je i po­ro­dič­ni­ama­net,­ka­že­Mi­len­ko.

Ov­ča­ra­je­sve­vi­šeZe­mlju­di­vo­ški­do­ma­ćin­naj­če­šće­

ob­ra­đu­je­ sam,­ su­pru­ga­ je­ za­u­ze­ta­stal­nom­bri­gom­o­de­ci,­dok­u­ov­čar­stvu­stva­ri­sto­je­dru­ga­či­je.­Iako­su­ma­le,­Du­nja­ i­Mi­na­ po­la­ko­ po­či­nju­da­ se­ in­te­re­su­ju­ za­ma­li­ša­ne­ov­či­jeg sve ta.

­ De ca su ma la, ali vo le da se mo ta ju oko me ne i ova ca, pa ih u onoj­me­ri­u­ko­joj­je­to­mo­gu­će,­po­la­ko­pod­u­ča­vam.­Na­po­čet­ku­da­se­zbli­že­sa­ži­vo­ti­nja­ma,­a­po­sle­će­mo­la ko. De ca su glav ni raz log za što sve ovo i ra di mo. Ka da smo re ši­li da ima mo tro je de ce, zna li smo ko­li­ki­ je­ to­ te­ret,­ ali­ šta­nas­mo­že­

pod­sta­ći­da­ra­di­mo­i­da­je­mo­sve­od­se­be­ako­ne­de­ca,­ka­že­Mi­len­ko­sa­osme hom. U­Di­vo­šu­ tre­nut­no­ ima­oko­200­

gr la ova ca, a do pre ko ju de ce ni ju bi­lo­ ih­ je­ čak­ pet­ pu­ta­ vi­še.­ Ve­li­ki­pro blem di vo škim pa sti ri ma pred­sta vlja ma njak pro sto ra za is pa šu, pa se ta ko sva ko sna la zi ka ko i ko li­ko­mo­že.­Ov­ce­se­naj­če­šće­dr­že­na­ja sla ma, ali je Mi len ko us peo da na sop stve nom ima nju ure di i pro stor za is pa šu.­­Ja­sam­mo­žda­me­đu­pr­vi­ma­u­

Sre mu kre nuo da ra dim sa ov ca ma sa pu nim po re klom, sa po treb nim pa pi ri ma. Sub ven ci je za gr lo ov ce su 7.000 di na ra, da kle du plo vi še ne go što se da je za hek tar ze mlje. Jed­no­gr­lo­mo­že­do­bro­da­ se­pro­da­i­ve­ro­vat­no­tu­tre­ba­tra­ži­ti­raz­log­zbog­ko­jeg­je­ov­ča­ra­sve­vi­še.­Na­rav­no,­ka­da­ka­že­mo­da­nas­je­sve­vi še, ne tre ba mi sli ti da se tu ra di o ne­koj­pre­vi­so­koj­broj­ki.­Član­sam­i­

ov­da­šnjeg­udru­že­nja­ko­za­ra­i­ov­ča­ra­i­bro­ji­mo­oko­1200­gr­la­što­ni­je­mno­go.­ Ipak,­ ve­ru­jem­ da­ će­ nam­bo­lji­ da­ni­ do­ći­ sa­mo­ ako­ bu­de­mo­pa­met­no­ i­vred­no­ra­di­li,­za­klju­ču­je­Mi­len­ko­Vlaj­ko­vić.­­ S.­Lap­če­vić

10 11. mart 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

DI­VOŠ­•­MI­LEN­KO­VLAJ­KO­VIĆ,­PO­LJO­PRI­VRED­NIK­PO­OPRE­DE­LJE­NJU

Sto­čar­stvo­is­pla­ti­vi­je­od­ra­tar­stvaU­Di­vo­šu­tre­nut­no­ima­oko­200­gr­la­ova­ca,­a­do­pre­ko­ju­de­ce­ni­ju­bi­lo­ih­je­čak­pet­pu­ta­vi­še

Mi­len­ko­Vlaj­ko­vić

­ Mi u Di vo šu ima mo ško lu, po­štu, sve je funk ci o nal no, se lo je pri­lič­no­ure­đe­no,­a­ni­je­ni­da­le­ko­od Srem ske Mi tro vi ce. Ono što ne do sta je je su pa re. Ka da ima pa­ra, on da je sve la ko, kad ne ma te pa ra, za lud vam sve što ima te. Eto,­ja­imam­tro­je­de­ce,­ne­ža­lim­se,­na­pro­tiv,­ima­ću­i­če­tvr­to, sa mo što bri ga o po tre ba ma po­ro­di­ce­ od­vla­či­ naj­ve­ći­ deo­nov ca. Da je sa mo ma lo lak še do­ći­do­nov­ca,­da­mi­je­da­ne­ka ko pro dam što imam, po ce ni ko ja mi od go va ra, da ne mo ram

da se kri jem iza sub ven ci ja, ja bih bio vi še ne go za do vo ljan. Ova­ko­ se­ sve­ svo­di­ na­ pre­ži­vlja­va­nje.­ Kad­mo­gu,­ ja­ sa­ču­vam ne ki di nar ka ko bih su tra ku­pio­ ze­mlju,­ sve­ se­ na­da­ju­ći­da­će­do­ći­vre­me­ka­da­ću­mo­ći­da­ ži­vim­ is­klju­či­vo­ od­ onog­ što­sam pro iz ve dem. Sa ove dis tan­ce, još uvek ni sam pre te ra no si­gu­ran­da­će­ta­ko­bi­ti.­Mo­je­je­da­ra dim, da se tru dim da po pra vim stva­ri­u­sre­di­ni­u­ko­joj­ži­vim,­pa­će­valj­da­ta­ko­ra­di­ti­i­dru­gi,­pri­ča­Mi­len­ko­Vlaj­ko­vić.

Po sle sve ga ovo ga što se iz de­ša va lo sa iona ko ma lim sub ven­ci­ja­ma,­sma­tra­Mi­len­ko­Vlaj­ko­vić,­za srp skog se lja ka bi lo bi bo lje da­ih­ni­ne­ma,­od­no­sno­sa­dr­ža­va, ume sto ne do volj nog da va nja opre de li za po dr šku pri ku po vi ni đu­bri­va­i­se­me­na.

­Da bi po se ja li je dan hek tar ku ku ru za, po treb no nam je iz me­đu­15­i­20.000­sa­mo­za­se­me.­Tu­da­nam­da­ju­20­do­30­po­sto­bi­lo­bi efekt ni je. Ja kon kret no se jem “Pi­o­nir”­ko­ji­da­je­od­lič­ne­pr­no­se.­Ima­tu­i­dru­gih­ku­ća,­ali­ve­ći­nom­je “Pi o nir”.

Te­ško­sa­sub­ven­ci­ja­ma

­ De si se ne ka da da vam ov­ca­pri­ra­ste­za­sr­ce.­Ima­to­ga.­To­su­obič­no­one­umi­lja­te,­ što­vam­se mo ta ju oko no gu i sa ko ji ma kao­sa­psi­ma­mo­že­te­slo­bod­no­da­ide te uli com i da bu de te si gur ni da­im­se­ni­šta­ne­će­de­si­ti.­Ta­kve­ov­ce­obič­no­ne­pro­da­jem­za­kla­nje.­ Ta­ko­đe,­ ima­ i­ do­brih­ maj­ki­ko­ji­ta­ko­đe­ču­va­mo,­za­raz­li­ku­od­

onih “di vljih” ova ca ko ji ma pro sto ne­mo­že­te­ pri­ći­ i­ ko­je­ je­ naj­bo­lje,­ra­di­sta­da,­pro­da­ti,­pri­ča­Vlaj­ko­vić­ uz­ na­po­me­nu­ da­ ne­ka­da­ i­vi so ke sub ven ci je ume ju da “sa­ču­va­ju­gla­vu”­ov­ca­ma.­–­Ka­da­se­sve pre sa be re, is pa da da je zgod­ni­je­ču­va­ti­ov­ce,­do­bi­ti­sub­ven­ci­je­za to, ne go ih pro da ti, jer raz li ka ni je to li ko ve li ka.

Kad­ov­ca­pri­ra­ste­za­sr­ce…

Ne­do­sta­tak­pa­šnja­ka­na­dok­na­đu­je­se­ja­sla­ma Ova­ca­ima,­ali­ne­do­volj­no

Ov­čar­stvo­is­pla­ti­vi­je­od­ra­tar­stva

„Ru­čak”

Sve­ga­ima,­sa­mo­pa­ra­ne­ma

Dru­žba

1111. mart 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

STA RA PA ZO VA • GO DI ŠNJA SKUP ŠTI NA STA RO PA ZO VAČ KOG UDRU ŽE NJA PO LJO PRI VRED NI KA

Hibridi visokih i stabilnih prinosa zrna

Hibridi visokih i stabilnih prinosa zrna

Sta ro pa zo vač ko Udru že nje po ljo pri vred ni ka ko je bro ji oko 150 čla no va, u ne de lju,

6.mar ta, u sko ro pu noj ve li koj sa li Be le zgra de u Sta roj Pa zo vi, odr ža-lo je svo ju go di šnju skup šti nu ko joj, ka ko je kon sta to va no, sem po ljo pri-vred ni ka, ni je pri su stvo vao ni ko iz lo kal ne sa mo u pra ve.

U rad nom de lu skup šti ne usvo-je ni su Iz ve štaj o ra du i Fi nan sij ski plan za 2015. i plan ski do ku men ti za ovu go di nu, a u dru gom de lu, na ini ci ja ti vu ne ko li ko po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča, odr ža na je tri bi na na te mu ak tu el nih pro ble ma u po ljo pri-vre di, kao što su: za bra na pro da je ze lje stran ci ma do ula ska u EU, pri-

me na za štit nih od red bi ko je do zvo-lja va Spo ro a zum o pri stu pa nju ra di za šti te do ma ćih, ma lih po ljo pri vred-ni ka, iz me na ma Za ko na o ze mlji štu i do no še nje Za ko na o ze mlji šnom mak si mu mu, za bra ni GMO u Sr bi-ji, bor bi pro tiv mo no po la u ot ku pu i pro da ji re pro ma te ri ja la, te žnji da po kra jin ski fon do vi fi nan si ra ju i kre-di ti ra ju pr ven stve no ma le po ljo pri-vred ne pro iz vo đa če iz ne raz vi je nih op šti na i dru ge te me.

Skup šti nom je pre se da vao Jan-ko Tur čan, je dan od pot pred sed-ni ka Udru že nja, iz ve štaj o ra du obra zlo žio je pred sed nik Udru že-nja Ja ro slav Fa bri, dok je fi nan-sij ski iz ve štaj za pro šlu i fi nan sij ksi

plan za ovu pred sta vio se kre tar Jan Đur čik.

Pod no se ći iz ve štaj o ra du u pret-hod noj go di ni, Ja ro slav Fa bri je pod se tio da je 2015. go di na po če la sma nje njem sub ven ci o ni sa nih po vr-ši na sa 100 hek ta ra na 20 hek ta ra, zbog če ga je već u fe bru a ru sklo-pljen Spo ra zum iz me đu če ti ri naj-broj ni ja po ljo pri vred na udru že nja u ze mlji, Aso ci ja ci je po ljo pri vred ni ka Sr bi je Mi ro sla va Ki ša, Klu ba 105 plus, Aso ci ja ci je agrar nih udru že nja Ka nji že, Sen te i Su bo ti ce Mi klo ša Na đa i Ne za vi sne aso ci ja ci je po ljo-pri vred ni ka Sr bi je či ji je i sta ro pa-zo vač ko Udru že nje član.

– Do kra ja av gu sta 2015. go di-ne odr ža no je de se tak sa sta na ka, što u Mi ni star stvu po ljo pri vre de, što u Vla di Sr bi je, gde su iz ne ti pra-vi pred lo zi i na da li smo se da će u ve ćoj me ri bi ti pri hva će ni jer smo mi sli li da nas sma tra ju za rav no-prav nog part ne ra. Me đu tim, već po čet kom no vem bra smo vi de li kad je Za kon o ze mlji štu ušao u skup-štin sku pro ce du ru na usva ja nje, da na ši naj va žni ji pred lo zi ni su uva že-ni - re kao je Fa bri i ob ja snio šta su udru že nja tra ži la.

Po seb no je na gla sio da se u po-ljo pri vre di ni šta ne mo že re ši ti dok me đu udru že nji ma i sa mim po ljo-pri vred ni ci ma vla da ne je din stvo. Po nje go vim re či ma, sta ro pa zo vač ko Udru že nje je to kom pro te kle go di ne ra di lo na ure đe nju ata ra, su zbi ja nju am bro zi je, a od lo kal ne sa mo pra ve, za jed no sa op štin skim Udru že njem je tra ži lo da se ofor mi la bo ra to ri ja za ana li zu ze mlji šta za šta su do bi li na čel nu sa gla snost da će to do kra-

ja ove go di ne bi ti ostva re no.Fa bri je do dao da je op šti na pro-

šle go di ne is fi nan si ra la 1.200 uzo-ra ka na plod nost ze mlji šta i pod se-tio da je nji ho vo Udru že nje bi lo i do-ma ćin Ka ra va na zna nja NS se me na, te da su se an ga žo va li na pri ku plja-nju am ba la žnog ot pa da. Ta ko đe, ra-di la je Kan ce la ri ja za po moć po ljo-pri vred ni ci ma, a Udru že nje je uče-stvo va lo na kon kur su lo kal ne sa mo-u pra ve za rad udru že nja i sred stva su im odo bre na za tu na me nu, ka že Fa bri, ali još ni su od to ga do bi li ni di na ra jer ni je bi lo pa ra.

Po re či ma se kre ta ra Ja na Đur či-ka, u 2015.go di ni pri ma nja Udru-že nja su iz no si la 166.369 di na ra od če ga na čla na ri nu ot pa da 110.000, a osta lo su do ta ci je. Ras ho di su bi li 156.972 di na ra što je oti šlo na naft-ne de ri va te, za kup ni nu pro sto ra, iz-ra du saj ta, re žij ske tro ško ve i dru go.

– Što se ti če fi nan sij skog pla na za te ku ću go di nu, on je do sta op ti-mi si ti čan i iz no si 1.592.000 di na ra, od če ga iz bu dže ta op šti ne bi bi lo 1.502.000 i osta lo iz spop stve nih pri ho da i do na ci ja - ka zao je Đur čik i do dao da će Kan ce la ri ja za po moć po ljo pri vred ni ci ma kroz ko ju je pro-šle go di ne pro šlo 650 po ljo pri vred-ni ka ra di ti sva kog rad nog da na od 08 do 12 sa ti. Ta ko đe, Udru že nje će na sta vi ti s ak ci ja ma ure đe nja ata ra, rav na nja atar skih pu te va, uni šte nja am bro zi je, sa ku plja nja am ba la žnog ot pa da i slič no.

Čla na ri na za 2016.go di nu je iz gla sa na na 1.000 di na ra, a pod tač kom ra zno Bran ko Ule mek je za tra žio da se po ve de ras pra va o sta tu su ze mlji šta ZZ „Je din stvo“ ko je je ušlo u sa stav pred u ze ća „Na pre dak“.

G. M.

Su mi ra ni re zul ta ti i usvo je ni pla no viKad je Za kon o ze mlji štu ušao u skup štin sku pro ce du ru na usva ja nje, vi de lo se da naj va žni ji pred lo zi po ljo pri vred ni ka ni su uva že ni - U po ljo pri vre di se ni šta ne mo že re ši ti dok me đu udru že nji ma i sa mim po ljo pri vred ni ci ma vla da ne je din stvo

Pri sut ni na skup šti ni po ljo pri vred ni ka

Sa go di šnje skup šti ne sta ro pa zo vač kog Udru že nja po ljo pri vred ni ka

12 11. mart 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U or gan skoj pro iz vod nji go­ve da ko ri ste se autoh to ne ra se, od no sno ra se ko je

su na sta le na od re đe nom ge o graf­skom pod ruč ju i ko je su pri la go đe ne uslo vi ma ži vot nog pod ruč ja i ko je su ot por ne na bo le sti. U ove ra se spa da ju bu­ša,­po­dol­sko­go­ve­če­i­ko­lu­bar­sko­go­ve­če.­

Bu ša – spa da u gru pu krat ko ro­gih go ve da. Po zna ta je pod na zi vom do ma će pla nin sko go ve če. Ne ka da je ova ra sa bi la naj za stu plje ni ja na Bal kan skom po lu o str vu. Upo tre blja­va se za pro iz vod nju me sa i mle ka.Po­dol­sko­go­ve­če – ima spo­

sob nost adap ta ci je na raz ne kli mat­ske uslo ve, do bru plod nost i ot por­nost na bo le sti. Ne ka da se ko ri sti la za rad, a ma nje za pro iz vod nju me­sa i mle ka. Ko­lu­bar­sko­ go­ve­če­ (ko­lu­ba­

rac) – bi lo je ras pro stra nje no u se ver noj Sr bi ji, u Ko lu bar skom ba­se nu i Ma čvi. Od li ku je se do brom plod no šću i ve li kom ot por no šću na bo le sti.

Objek­ti­za­uz­goj­go­ve­da

Uz goj ži vo ti nja se mo že oba­vlja ti u or ga ni zo va nim pro iz vod nim je di ni ca ma ko je ima ju sop stve ne ze mlji šne par ce le za pro iz vod nju hra ne za ži vo ti nje. U or gan skoj pro­iz vod nji gr la se mo ra ju dr ža ti u slo­bod nom si ste mu.

Uz goj se vr ši u pro stra nim objek­ti ma ko ji obez be đu ju do volj ne ko li­či ne sve žeg va zdu ha, do volj no pri­rod ne (sun če ve) sve tlo sti, do volj no pro sto ra za kre ta nje, hra nje nje, od ma ra nje, na pa ja nje i oba ve zan is pust.

Objek ti, kao i opre ma i alat ke sa ko ji ma se ra di mo ra ju bi ti oči šće­ni i dez in fi ko va ni ra di spre ča va nja po ja ve bo le sti. Naj ma nje po lo vi­na ukup ne po vr ši ne po da mo ra bi­ti pun i ni ka ko ne sme bi ti kli zav. Obje kat mo ra bi ti pro stran sa do­volj no pro sto ra za hra nje nje, kre ta­nje, le ža nje.

Ven ti la ci ja je oba ve zna, da li pri rod na ili ve štač ka (pro zo ri,vra­ta,ven ti la to ri) kao i do bra izo la ci­ja, ka ko od ni skih ta ko i od vi so kih tem pe ra tu ra. U objek ti ma mo ra bi ti čist i suv pro stor za le ža nje i od ma­ra nje ži vo ti nja. Za pro stir ku se mo­že ko ri sti ti su va sla ma i dru gi pri­rod ni ma te ri ja li. Pro stir ka se na kon upo tre be mo že ko ri sti ti kao đu bri vo u or gan skoj pro iz vod nji

Is­pust­i­pa­šnjak

Ži vo ti nja mo ra ima ti pri stup is­pu stu ili pa šnja ku ko ji su de li mič no po kri ve ni, jer stal no dr ža nje ži vo ti­nja u za tvo re nom pro sto ru (objek ti­ma) ni je do zvo lje no.

Go ve da mo gu da ko ri ste is pust ka da to do zvo lja va fi zi o lo ško sta­nje ži vo ti nje i vre men ski uslo vi. Na is pu sti ma se mo ra ju obez be di ti od go va ra ju ći pro sto ri za za šti tu od ve tra, ki še, sun ca. (Ta be la 1. Po tre­ban pro stor).

Is­hra­na

Or gan ska pro iz vod nja go ve da za sni va se na is ko ri šća va nju pa­šnja ka kao i ko ri šće nje ka ba stih i

kon cen tro va nih hra ni va pro iz ve de­nih na or gan ski na čin. Si stem dr­ža nja mo ra bi ti slo bo dan što do pri­no si bo ljem zdrav stve nom sta nju i omo gu ća va is po lja va nje pri rod nog po na ša nja ži vo ti nja. Pre la skom na or gan ske si ste me go ve dar ske pro iz­vod nje mo že se zna čaj no do pri ne ti sma nje nju za ga đe nja ži vot ne sre di­ne i oču va nju eko lo ške rav no te že.

Sve ža vo da i hra na mo ra ju bi ti do stup ni ži vo ti nja ma to kom ce log da na i to po vo lji. Obrok mo ra bi ti iz ba lan si ran pre ma po tre ba ma ži vo­ti nja ra di obez be đe nja pra vil nog ra­sta, raz vo ja i do brog zdrav stve nog sta nja. Što se is hra ne go ve da ti če mo ra bi ti mak si mal no ko ri šće nje pa šnja ka, kao i obez be đe nje naj­ma nje 60% su ve ma te ri je dnev nog obro ka ko ji se sa sto ji od krm nog bi­lja ili/i si la že. Za pri pre mu hra ni va mo gu se ko ri sti ti kon zer van si kao što su bak te ri je, glji vi ce i en zi mi ko ji ni su re zul tat ge net ske mo di fi­ka ci je, a kod pri pre me si la že mo gu se kao kon zer van si ko ri sti ti mra vlja, sir ćet na i mleč na ki se li na.

Da bi se do bi la kva li tet na trav­na ma sa mo gu se for mi ra ti se ja ne trav ne po vr ši ne spe ci fič nog sa sta va od vi še bilj nih vr sta. Za pa šnja ke se ko ri sti tra va ko ja je ot por na na ga­že nje.

Za si la žu se ko ri sti ce la bilj ka ku­ku ru za, od ku ku ru za ko ji je od ga­jan u or gan skoj pro iz vod nji i ova kvo hra ni vo je bo ga to u ener gi ji. Si la ža se ta ko đe mo že pra vi ti od de te li ne i tra ve.

Or­gan­ska­pro­iz­vod­nja­u­svi­njar­stvu

Or gan ska pro zvod nja (uz goj) svi nja se za sni va na uz go ju u što pri rod ni jim uslo vi ma. Cilj eko lo­ške pro iz vod nje je pro iz vod nja vi so ko kva li tet nih pro iz vo da uz hu man tret man pre ma ži vo ti nja­ma uz po što va nje za šti te ži vot ne sre di ne.

Pra vil nim iz bo rom ra se po sti­že se je dan od naj va žni jih fak to ra za uspe šnu or gan sku pro iz vod nju svi nja. Tre ba oda bra ti ra se ko je su pri la go đe ne lo kal nim mi kor kli mat­skim uslo vi ma i ko je ima ju pri rod­no ste če nu ot por nost pre ma bo le­sti ma ka rak te ri stič nim za od re đe ni re gion.

Do ma će autoh to ne ra se su pri­la go đe ne po me nu tim uslo vi ma pa sto ga te ra se tre ba i uzi ma ti za or­gan sku pro iz vod nju. Do ma će ra se su ma nje pro bir lji ve što se ti če is­hra ne, pa se za to mo gu hra ni ti ve­ge ta ci jom ko ja ne mo že da za do vo­lji uz goj vi so ko pro duk tiv nih ra sa.

Od do ma ćih autoh to nih ra sa u Sr bi ji, za or gan sku pro iz vod nju tre­ba oda bra ti Man gu li cu, Re sav ku i Mo rav ku.

Man­gu­li­ca – svi nja ko ja se mno go kre će po raz li či tim te re­ni ma. Jed no stav na je za dr ža nje. Uži va u ka lju ža nju, što joj omo gu­ća va da se oslo ba đa od pa ra zi ta, a i neo p hod no joj je ka lju ža nje i zbog ter mo re gu la ci je. U eks ten­ziv nim uslo vi ma dr ža nja tre ba joj omo gu ći ti jed no stav no sko li ni šte od ne vre me na. Po tre be za hra nom su joj skrom ne. Kr ma če pra se 3­6 vi tal ne pra sa di.

Mo rav ka – autoh to na do ma­ća ra sa na sta la ukr šta njem do ma­će ra se šu ma din ke sa berk ši rom. Cr no siv ka ste je bo je, a ob ra sla je cr nom ret kom i glat kom če ki njom. Pra si u pro se ku oko 8 pra sa di. Do­bro ko ri sti hra nu.

Re sav ka – na sta la je ukr šta­njem mo rav ke sa berk ši rom. Do bro ko ri sti hra nu i la ko se to vi. Pra si u pro se ku 7­8 pra sa di.

Uslo­vi­sme­šta­ja

Je dan od osnov nih ka rak te ri sti ka or gan ske sta čar ske pro iz vod nje je­su uslo vi sme šta ja. Mo ra se po seb­na pa žnja po sve ti ti na pro stor ko ji je na me njen za slo bod no kre ta nje gr la, za tim ka rak te ri sti ke po do va i spe ci fič ni od ga ji vač ki po stup ci. Za sva ku ka te go ri ju svi nja pro pi sa na je op ti mal na gu sti na na se lje no sti ko ja obez be đu je do volj no pro sto­ra za nor mal no sta nje i me sti mič no kre ta nje, kao i za oba vlja nje nor­mal nih fi zi o lo ških uslo va.

U or gan skoj pro iz vod nji u sto čar­stvu pro iz vod nja se mo že oba vlja­ti sa mo u or gan skim pro iz vod nim je di ni ca ma ko je ima ju sop stve ne ze mlji šne par ce le za pro iz vod nju or gan ske stoč ne hra ne ili pak u sa­rad nji sa pro iz vo đa či ma ra tar skih pro iz vo da u or gan skoj pro iz vod nji.

Ži vo ti nje u or gan skoj pro iz vod nji mo ra ju ima ti pri stup pa šnja ci ma ili is pu sti ma na ko ji ma se na la ze od­go va ra ju će za šti te od kla mit skih po­ja va, kao što su ki ša, ve tar, sun ce. Što se ti če pa šnja ka na 1ha mo že da bu de 6­7 kr ma ča ili 25­50 tov­nih svi nja pre ko 45 kg, a 40­80 tov­nih svi nja do 45 kg.Du ži na bo rav­ka ži vo ti nja u slo bod nom pro sto ru od re đe na je vr stom i ka te go ri jom ži vo ti nja, go di šnjim do bom, kao i kon di ci jom. Slo bod no kre ta nje ži­vo ti nja do pri no si to me da ži vo ti nje odr ža va ju do bru fi zič ku kon di ci ju, pri rod nu ot por nost, kao i sma nje nje stre sa.

Od goj ži vo ti nja, ako je u pi ta­nju obje kat, obje kat mo ra da bu de pro stran, da obez be di do volj no va­zdu ha i pri rod ne sve tlo sti, do volj­no pro sto ra za khra nje nje, na pa­ja nje, le ža nje i kre ta nje. Oba ve zna je ven ti la ci ja, kao i izo la ci ja. Po red na ve de nog tre ba obez be di ti do volj­nu ko li či nu pro stir ke ko ja mo že bi­ti sla ma ili ne ki dru gi slič ni pri rod ni ma te ri ja li.

Ži vo ti nje se ne sme ju dr ža ti in­di vi du al no, ne go grup no, a ve li či na gru pe za vi si od uz ra sta, po la i sta­ro sti.

Pri pust mo že bi ti pri ro dan ili ve­štač ki, po sle pra še nja pra sad osta­je po red maj ke 8 ne de lja, a po sle za lu če nja pra sad tre ba da osta ne u po ro dič nim gru pa ma. Što se pra sa­di ti če, u or gan skoj pro iz vod nji, ne sme im se se ći re po vi i zu bi.

Is­hra­na

Na pa šnja ci ma gde ži vo ti nje pro vo de ve ći nu vre me na naj če­šće bi lje za is hra nu je be la de te li­na, je že vi ca i lu cer ka, dok na pa­šnja ci ma sa pre gon skom is pa šom mo gu bi ti lu cer ka, be la de te li na, cvr nea de te li na, je že vi ca. Kr ma­če ko je su su pra sne, a na la ze se na pa šnja ci ma, mo gu kon zu mi ra ti 2­4kg su ve ma te ri je na dan, a na taj na čin obez be đu ju vi še od po lo­vi ne po tre ba u ener gi ji.

Naj če šće ko ri šće ne ži ta ri ce ko­je se ko ri ste u is hra ni svi nja su ku­ku ruz (ko ji mo že i naj če šće se si­li ra ce lo zr no, ko je je uku sni je, a hran lji ve ma te ri je su svar lji vi je, PH je ni ži i po volj no de lu je na mi kro­flo ru di ge stiv nog trak ta pa sa mim tim spre ča va raz voj Esche ri hia Co li i po ja vu pro li va) tri ti kal, pše ni ca, je­čam, a od vi so ko pro te in skog bilj nog hra ni va mo gu se ko ri sti ti ter mič ki ob ra đe na so ja, so ji na po ga ča, sun­co kre to va po ga ča, gra šak, so či vo, de hi dri ra na lu cer ka.

U sa stav obro ka ula ze i mi ne­ral no vi ta min ski do da ci kao i pro­bi o ti ci: kva sac en zi mi, li mun ska ki se li na. Esen ci jal ne ami no ki se li ne mo gu se do dat no obez be di ti iz pro­te i na krom pi ra, ku ku ru znog glu te na i mle ka u pra hu.

U is hra ni svi nja u bu duć no sti, a u or gan skoj pro iz vod nji sve vi še će se ko ri sti ti al ter na tiv ni iz vo ri pro­te i na. Zbog ne do zvo lje ne uop tre­be ge net ski mo di fi ko va nih hra ni va, kao i ogra ni če ne upo tre be hra ni va do bi je nih he mij skom eks trak ci jom ma sti, bi će ko ri šće na hra ni va ko ja su bo ga ti ja sa dr ža jem ma sti.

Or­gan­ska­pro­iz­vod­nja­u­sto­čar­stvuPi še: Prof.­dr­Mi­ro­ljub­Mi­lić

Mi­ni­mum­ži­ve­va­ge

Unu­tra­šnje­po­vr­ši­ne

Spo­lja­šnje­po­vr­ši­ne­(is­pu­sti)

kg m2/gr lo m2/gr lo

Go­ve­da­za­uz­goj­i­tov

do 100 1,5 1,1

do 200 2,5 1,9

do 350 4,0 3,0

pre ko 350 5,0 3,7 ­ 4

Kra ve 6 4,5

Bi­ko­vi 10 30

Ta be la 1. Po tre ban pro stor

Prof. dr Mi ro ljub Mi lić

Man gu li ca

Mo rav ka

Re sav ka

1311. mart 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Si rak kao bilj na vr sta je na šao ši ro ku pri me nu. Tra di ci o nal­no se ga ji za zr no i za ljud­

sku is hra nu i za is hra nu sto ke. Ga ji se zbog bilj ne ma se za pro iz vod nju se­na,­ si­la­že­ ili­ upo­tre­bu­ u­ sve­žem­sta nju za is hra nu sto ke, ali bi o ma sa se ko ri sti i za pro iz vod nju eta no la, za tim za pro iz vod nju bi o ga sa. U li­te­ra­tu­ri­se­mo­gu­na­ći­po­da­ci­da­se­sa jed nog hek ta ra od slat kog sir ka mo­že­ do­bi­ti­ iz­me­đu­ 3000­ i­ 4000­ l­či­stog­eta­no­la,­a­u­pro­iz­vod­nji­bi­o­ga­sa­ u­ od­go­va­ra­ju­ćim­ po­stro­je­nji­ma­mo­že­da­se­do­bi­je­od­bi­o­ma­se­sir­ka­sa­ jed­nog­hek­ta­ra­oko­4.800­m³­me­ta­na,­od­kog­se­mo­že­pro­iz­ve­sti­do­volj­no­elek­trič­ne­ener­gi­je­za­če­ti­ri­ pro­seč­na­ do­ma­ćin­stva.­ Si­rak­se u po sled nje vre me ko ri sti i kao si ro vi na za pro iz vod nju pe le ti ra nog go ri va za gre ja nje. Vr lo je po go dan za ovu re la tiv no no vu vr stu upo tre­be,­upra­vo­zbog­ve­li­ke­ko­li­či­ne­su­ve­ma te ri je ko ju da je.

Oso bi ne sir ka i me sto u plo do re du

Pred nost sir ka u od no su na osta­le ga je ne bilj ke, pa i u od no su na ku ku ruz je vi so ka to le rant nost na su šu. Si rak mno go ka sni je od dru­gih vr sta re a gu je sma nje njem pri­no sa. Bilj ke sir ka pri ne do stat ku vo­de­ gu­be­ će­lij­ski­ pri­ti­sak,­ gu­be­vla­gu,­ali­se­du­go­ne­su­še,­i­čim­do­đe­do­pa­da­vi­na­ ve­o­ma­ la­ko­ i­ br­zo­se­re­ge­ne­ri­šu­i­čak­na­sta­vlja­ju­rast­(osta le bilj ne vr ste se ili su še, ili pre­sta­ju­sa­ra­stom,­do­no­se­ći­štu­ro­se­me).­Si­rak­spa­da­u­C4­bilj­ke­i­za­sin te zu 1 kg su ve ma te ri je on tro ši od­200­do­300­l­vo­de.­S­to­ga­u­hu­mid ni jim pre de li ma, si rak mo ze bi ti po str ni usev ko ji se ga ji sa ve li kim uspe hom, dok u arid nim uslo vi ma

uspe šna pro iz vod nja u po str noj se­tvi­ni­je­mo­gu­ća­bez­na­vod­nja­va­nja,­ali u plo do re du kao glav ni usev si­rak sva ka ko do la zi u ob zir.

U za vi sno sti od hi bri da , tj.sor­te, od me sta u plo do re du, od to ga da li je glav ni ili po str ni usev i sl. kao i od pri me nje ne agro teh ni ke, po ten ci jal sir ka za bi o ma su je ve­o ma ve li ki – od 15 do 25 t/ha su ve ma­te­ri­je.­Pret­po­stav­ka­ je­da­će­se­in ten ziv nom se lek ci jom i pri la go­đe­nom­ agro­teh­ni­kom­ još­ po­ve­ća­ti­ko­li­či­na­su­ve­ma­te­ri­je­ tj.­ cilj­ je­da­ukup ni pri nos su ve ma te ri je bu de 25­–­30­t/ha­a­sa­dr­žaj­su­ve­me­te­ri­je­oko­28%.

Ve še stru ka na me na

Iako se si rak u sve tu ko ri sti za pro­iz­vod­nju­ zr­na­ –­ kao­ ži­ta­ri­ca­ za­do bi ja nje bra šna, kod nas je mno­go­če­šća­upo­tre­ba­sir­ka­za­spre­ma­nje­ si­la­že­ od­ ce­lih­ bi­lja­ka­ ili­ sa­mo­upo tre ba zr na za is hra nu sto ke. Ov­de­tre­ba­obra­ti­ti­pa­žnju­na­mo­me­nat ko sid be sir ka za is hra nu sto ke,

jer­je­sa­dr­žaj­pla­ve­ki­se­li­ne­ko­ja­je­štet­na­ za­ sto­ku,­naj­ve­ći­ u­ sta­di­ju­mu­ 8­ li­sta­ (BBCH­ 20­25).­ Ra­stom­bilj­ke­ i­ pri­bli­ža­va­njem­ zre­lo­sti­ do­la­zi­do­opa­da­nja­sa­dr­ža­ja­pla­ve­ki­se­li­ne­ te­ je­ u­ tim­ fa­za­ma­mo­gu­ća­i di rekt na is hra na sto ke ze le nom ma­som.­ Me­dju­tim,­ pre­po­ruč­lji­vi­je­je­ spra­vlja­ti­ si­la­žu­ od­ sir­ka,­ ka­da­se­ do­dat­no­ sa­ma­nju­je­ sa­dr­žaj­ ove­štet ne ma te ri je.

Po red to ga si rak se upo tre blja­va­i­kao­še­ćer­na­ta­bilj­ka,­gra­đe­vin­ski ma te ri jal, u pa pir noj in du stri ji, na mir ni ca bez glu te na, u in du stri ji eta no la itd. U li te ra tu ri se mo gu na­ći­ po­da­ci­ da­ se­ sa­ jed­nog­ hek­ta­ra­od­slat­kog­sir­ka­mo­že­do­bi­ti­ iz­me­đu­3000­ i­4000­ l­ či­stog­eta­no­la,­a­u pro iz vod nji bi o ga sa u od go va ra­ju­ćim­ po­stro­je­nji­ma­ mo­že­ da­ se­do bi je od bi o ma se sir ka sa jed nog hek­ta­ra­oko­4.800­m³­me­ta­na,­od­kog­ se­ mo­že­ pro­iz­ve­sti­ do­volj­no­elek­trič­ne­ener­gi­je­za­če­ti­ri­pro­seč­na­do­ma­ćin­stva.

Si rak se u po sled nje vre me ko­ri sti i kao si ro vi na za pro iz vod nju pe le ti ra nog go ri va za gre ja nje. Vr­lo je po go dan za ovu re la tiv no no vu vr stu upo tre be, upra vo zbog ve i ke ko­li­či­ne­su­ve­ma­te­ri­je­ko­ju­da­je.

Ga je nje sir ka

Se tva sir ka ako se ga ji kao glav­ni usev u na šim uslo vi ma je po lo­vi nom ma ja, a ako se ga ji kao po­str ni usev se tva tre ba da se oba vi do kra ja ju na. U ve zi sa tim tre ba iza­bra­ti­i­od­go­va­ra­ju­ći­hi­brid­u­smi­slu­du­ži­ne­ve­ge­ta­ci­je.­Ako­se­oba­vi­po str na se tva sa ka snim hi bri dom, mo­že­ do­ći­ do­ pro­ble­ma­ kod­ si­li­ra nja, jer je vr lo ve ro vat no da i u ka­snoj­ko­sid­bi­ova­kvog­use­va­ne­će­

bi­ti­ for­mi­ran­do­vo­ljan­sa­dr­žaj­su­ve­ma te ri je. Sto ga tre ba do bro obar ti­ti­pa­žnju­na­du­ži­nu­ve­ge­ta­ci­je­i­rok­se tve, i uskla di ti ih.Pre­po­ru­če­na­gu­sti­na­u­se­tvi­ za­

vi si od na me ne i od ti pa sir ka. Sorg­hum­bi­co­lor­tip­se­je­se­na­20­­­25­kli ja vih se me na/m², dok se me ša ni tip Sorg hum bi co lor+Sorg hum su­da­ne­se­se­je­sa­30­­­35­kli­ja­vih­se­me na /m². Me ša ni ti po vi su sklo ni ji for­mi­ra­nju­ve­ćeg­bro­ja­iz­da­na­ka­te­se­na­osno­vu­to­ga­mo­že­po­sti­ći­ve­ći­pri­nos­i­do­20%.­Raz­mak­iz­me­đu­re­do­va­mo­že­bi­ti­od­20­–­75­cm,­ali­naj­če­šće­i­naj­po­god­ni­je­je­od­30­–­50cm.­Na­ovaj­na­čin­po­sti­že­se­bo­lji­ras po red bi lja ka i lak še se za tva ra ju re do vi što eli mi ni še raz voj ši ro ko li­snih ko ro va. [2]Osnov­no­đu­bre­nje­sir­ka­je­slič­no­

kao­za­si­la­žni­ku­kurz.Po­sto­ji­vi­so­ka­ko­re­la­ci­ja­u­ko­li­či­ni­

bi­o­ma­se,­ te­ je­ i­ iz­no­še­nje­ slič­no.­U­sva­kom­slu­ča­ju­ tre­ba­ ima­ti­na­umu­da si rak ostva ru je ve o ma vi so ke bi o­ma se te da je neo p hod no obez be di ti i­do­vo­ljan­sa­dr­žaj­hran­lji­vih­ma­te­ri­ja.­Ka­da­ je­u­pi­ta­nju­đu­bre­nje­azot­nim­đu­bri­vi­ma,­pre­po­ru­če­no­je­da­se­azot­u ce lo sti (iz u zev de la ko ji ide u osnov­nom­đu­bre­nju)­upo­tre­bi­kao­start­no­đu­bre­nje,­pre­se­tve,­jer­se­na­taj­na­čin­po­sti­že­do­bar­sklop­bi­lja­ka,­do­bro­uko re nja va nje i ka sni je vi sok pri nos. Ko ren sir ka se raz vi ja ve o ma du bo­ko i do 1,5 i vi še me ta ra, i ve o ma je ži­li­čast­te­vr­lo­do­bro­ko­ri­sti­hran­lji­ve­ma te ri je i iz du bljih slo je va. [1]To­ prak­tič­no­ zna­či­ da­ za­ vi­sok­

pri­nos­ tre­ba­ oko­ 100­ –­ 150kg/ha­azo­ta,­ oko­ 60­80­ kg/ha­ fos­fo­ra­ i­180­200­kg/ha­ka­li­ju­ma.­[4]

U po gle du ne ge si rak ni je na ro­či­to­zah­te­van.­Vr­lo­je­kom­pe­ti­ti­van­sa­ko­ro­vi­ma­i­uglav­nom­ne­ma­ve­ćih­pro ble ma u ovom smi slu.Op­ti­ma­lan­rok­že­tve­od­re­đu­je­se­

u za vi sno sti od na me ne. Ta ko ako je si rak na me njen za pro iz vod nju zr­na­ ja­sno­ je­da­se­če­ka­ teh­no­lo­ška­zre­lost­zr­na.­Kod­pro­iz­vod­nje­si­la­že­po­go­dan­mo­me­nat­za­že­tvu­ je­sa­

dr­žaj­ su­ve­me­te­ri­je­ od­28­–­30%.­U­ sva­kom­slu­ča­ju­ i­ za­pro­iz­vod­nju­bi­o­ga­sa­sa­dr­žaj­su­ve­ma­te­ri­je­tre­ba­da­ je­ od­ 24­ –­ 36%,­ opet­ naj­bo­lje­oko­30­%.­Že­tva­se­oba­vlja­ma­šin­ski,­ jed­no­fa­zno.­Ra­ni­je­se­u­ li­te­ra­tu­ri­i­prak­si­pre­po­ru­či­va­la­dvo­fa­zna­že­tva­ sir­ka­ za­ ze­le­nu­ma­su,­ jer­ je­na kon pr ve ko sid be do la zi lo do re­ge ne ra ci je i no vog ra sta i for mi ra nja bi o ma se za još jed nu ko sid bu. Me­đu­ti­se­lek­ci­ja­sir­ka­ je­ išla­u­sme­ru­stva­ra­nja­iden­tič­ne­ili­ve­će­ko­li­či­ne­bi­o­ma­se­za­jed­no­fa­znu­že­tvu,­što­je­u prak si jed no stav ni je. PSS Som bor niz go di na po sta vlja ogle de sir ka za ze­le­nu­ma­su­sa­raz­li­či­tim­hi­bri­di­ma­i so ta ma.

U pri lo gu je ta be la 1 u ko joj je dat pre gled pri no sa ze le ne ma se (pro sek ogle da za da tu go di nu od svih­hi­bri­da­i­sor­ti­ko­je­su­uče­stvo­va li u ogle du) kao i su va ma te ri ja i pri­nos­su­ve­ma­te­ri­je­po­ha.­[3]

Za­klju­čak

Pro iz vod nja sir ka u na šem re gi­o­nu­ima­bu­duć­nost.­U­za­vi­sno­sti­od­pro iz vod ne or jen ta ci je ga zdin stva, od­tr­ži­šta,­vre­me­na­se­tve,­mo­guć­no sti na vod nja va nja i ta ko da lje si­rak­ mo­že­ da­ se­ uvr­sti­ u­ plo­do­red­ga­zdin­sta­va­i­što­je­još­va­žni­je­mo­že­da­da­zna­čaj­ne­eko­nom­ske­efek­te.­Ima­ju­ći­u­vi­du­da­je­ve­o­ma­ot­po­ran­na su šu u agro e ko lo škim uslo vi ma ko ji vla da ju u re gi o nu Som bo ra po­sled njih go di na ovu bilj nu vr stu tre­ba­is­ko­ri­sti­ti­kul­tu­ru­ko­ja­će­i­u­su­šnoj go di ni da ti vi sok pri nos (pri mer je­2012­go­di­na­u­ta­be­li­1).

Li te ra tu ra[1] Jev tić, S. i sa rad ni ci

(1986.): Po seb no ra tar stvo I, Na­uč na knji ga, Be o grad; [2] Dra gan

J.Đu kić (2002): Bilj ke za pro iz vod­nju stoč ne hra ne, Uni ver zi tet u No­vom Sa du, Po ljo pri vred ni fa kul tet, No vi Sad; [3] Po da ci PSS Som bor – 2012 – 2015; [4] Ste va no vić, D

(2007): Agro he mi ja, Be o grad.

Krm ni si rak kao vi še na men ska bilj kaSi rak se u po sled nje vre me ko ri sti i kao si ro vi na za pro iz vod nju pe le ti ra nog go ri va za gre ja nje. Vr lo je po go dan za­ovu­re­la­tiv­no­no­vu­vr­stu­upo­tre­be,­upra­vo­zbog­ve­i­ke­ko­li­či­ne­su­ve­ma­te­ri­je­ko­ju­da­je

Pi šu: Zo ran Bo ca, dipl.ing., Je le na Ivan, dipl.ing., Vla di mir Sa ba doš, dipl.ing, PSS Som bor

Go di na Pri nos ze le ne ma se t/ha

%­su­ve­ma te ri je

Pri nos su ve ma te ri je t/ha

2012 67.1 27.9 18.6

2013 73.7­ 32.1­ 23.3

2014­ 81.7­ 29.6­ 24.0

2015 68.0 31.4 21.0

Ta be la 1.

14 11. mart 2016.

PROG­NO­ZNO-IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­AP­VOJ­VO­DI­NE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREM SKA MI TRO VI CA: Kru ški na bu va

Kru ška se na lo ka li te ti ma RC Srem ska Mi tro vi ca (Ku ku jev ci, Man­đe­los,­Le­ži­mir,­Di­voš),­­na­la­zi­u­fe­no­fa­za­ma­:BBCH­ska­la­53­-­pu­ca-nje­pu­po­lja­ka­ ,­vi­dlji­vi­ ze­le­ni­ li­sti­ći­ko­ji­ okru­žu­ju­ kru­nu;­ ­ BBCH­ ska­la­55­–­vi­dlji­vi­cvet­ni­pu­polj­ci­još­uvek­za­tvo­re­ni.Pre­gle­dom­ za­sa­da­ kru­ške­ usta-

no­vlje­no­ je­pri­su­stvo­ ja­ja­kru­ški­ne­bu­ve­sa­in­dek­som­na­pa­da­47,7.Uoče­no­je­i­­pri­su­stvo­tek­is­pi­lje-

nih­lar­vi­sa­in­dek­som­0,57.Zbog­ve­li­kog­pri­su­stva­ja­ja­kru-

ški­ne­bu­ve,­ko­ja­se­na­la­ze­u­sta­di-ju­mu­pre­la­ska­iz­žu­tih­u­na­ran­dža-sta,­pre­po­ru­ču­je­se­tret­man­pre­pa-ra­tom:

-­a.m.spi­ro­di­klo­fen­pre­pa­rat­En-vi­dor­240­SC­u­ko­li­či­ni­0,6-1­l/ha.

VR BAS: Zdrav stve no sta nje ulja ne re pi ce

Na­ lo­ka­li­te­tu­ u­ Vr­ba­su­ i­ Li­pa-ru,­na­pre­gle­da­nim­ ­use­vi­ma­ulja-ne­ re­pi­ce,­ kon­sta­to­va­no­ je­ ši­re­nje­simp­to­ma­su­ve­tru­le­ži­li­sta,­Pho­ma­lin­gam,­u­od­no­su­na­pret­hod­ni­pre-gled­.­Use­vi­ulja­ne­re­pi­ce­se­,­u­za-

vi­sno­sti­od­ro­ka­se­tve,­na­la­ze­od­7­for­mi­ra­nih­ li­sto­va­ do­ fa­ze­ 9­ i­ vi­še­for­mi­ra­nih­li­sto­va.­S­ob­zi­rom­na­po-volj­ne­vre­men­ske­pri­li­ke,­oče­ku­je­se­ši­re­nje­simp­to­ma­bo­le­sti­ i­pri­bli­ža-va­nje­epi­de­mij­skog­­pra­ga(35-45%­za­ra­že­nih­ bi­lja­ka),­ ka­da­ se­ pre­po-ru­ču­je­ fun­gi­cid­ni­ tret­man.­ Pre­po-ru­ču­je­ se­ re­do­van­ obi­la­zak­ use­va,­jer­se­simp­to­mi­pro­u­zro­ko­va­ča­su-ve­tru­le­ži,­raz­li­ku­ju­od­lo­ka­li­te­ta,­od­pre­du­se­va,­ kao­ i­ od­ sor­te/hi­bri­da.­Re­gi­stro­va­ni­fun­gi­ci­di:­Ca­ram­ba­EC­(a.m.met­ko­na­zol),­1-1,25l/ha.

Vi­zu­el­nim­pre­gle­dom­use­va­ulja-ne­ re­pi­ce­ na­ lo­ka­li­te­tu­ u­ Li­pa­ru,­re­gi­stro­va­na­ je­ ma­la,­ re­pi­či­na­ pi-pa,­ Ce­ut­horhynchus­ qu­a­dri­dens,­na­5%­bi­lja­ka,­i­lar­ve­so­vi­ce­ga­ma­Auto­grap­ha­ ga­ma­na­ 10%­bi­lja­ka.­Kon­tro­li­sa­ti­use­ve­ulja­ne­re­pi­ce­i­na­pri­su­stvo­štet­nih­in­se­ka­ta.­Za­sa­da­se­in­sek­ti­cid­ni­tret­man­ne­pre­po­ru-ču­je.

BAČ­KA­TO­PO­LA:­Za­šti­ta­use­va­ozi­mog­ječ­ma

Na­ lo­ka­li­te­tu­ Zob­na­ti­ca/Bač­ka­To­po­la,­vi­zu­el­nim­pre­gle­di­ma­use­va­ozi­mog­ječ­ma­­(07.03.2016.)­utvr-đe­no­ je­pri­su­stvo­ simp­to­ma­ ­mre-ža­ste­pe­ga­vo­sti­ ječ­ma­ (pro­u­zro­ko-

vač­:­Pyre­nop­ho­ra­te­res)i­pe­pel­ni­ce­str­nih­ ži­ta­ (pro­u­zro­ko­vač­ Erysip­he­gra­mi­nis).U­od­no­su­na­pri­sut­nu­fe-no­fa­zu­raz­vo­ja­ovog­use­va,­kao­i­na­%­za­ra­že­nih­bi­lja­ka­ sa­mre­ža­stom­pe­ga­vo­šću­ječ­ma­do­stig­nut­je­prag­štet­no­sti­za­ovaj­pa­to­gen.

Preporuka­ za­ proizvođače:­redovnim­obilaskom­parcela­utvrditi­­nivo­ širenja­ simptoma­ mrežaste­pegavosti­ ječma­U­ usevima­ ječma­kod­kojih­se­biljke­nalaze­u­osetljivoj­fenofazi­ razvoja­ (prvo­ kolence)­u­ odnosu­ na­ ovog­ patogena,a­prisustvo­ simptoma­ mrežaste­pegavosti­ ječma­se­utvrdi­na­10%­biljaka­(prag­štetnosti),­neophodno­je­ preduzeti­ tretman­ nekim­ od­navedenih­fungicida:

-­ Sphere­ (a.m.trifloksistrobin­ +­ciprokonazol)­0,5­l/­haFalcon­EC-460­(a.m.tebukonazol­

+­triadimenol­+­spiroksamin)­0,6­l/ha-­Amistar­Extra­(a.m.azoksistrobin­

+­ciprokonazol)­0,5-0,75­l/ha-­Acanto­Plus­(a.m.piraklostrobin­

+­ciprokonazol)­0,6­l/ha-­Duett­ultra­(a.m.epoksikonazol­

+­tiofanat-metil)­0,4-0,6­l/ha-­Antre­Plus­(a.m.tebukonazol­+­

tiofanat-metil)­1,5­l/ha

SOMBOR: Zaštita jabuke

Na­ području­ delovanja­ RC­Sombor­jabuka­se­nalazi­u­fenofazi­po­ BBCH­ skli­ 03-07(kraj­ bubrenja­lisnih­pupoljaka:­ljuspice­pupoljaka­svetlo­ obojene­ a­ neki­ delovi­ su­pokriveni­gustim­dlačicama-početak­pucanja­ lisnih­ pupoljaka:­ vidljivi­prvi­zeleni­listići).

Na osnovu laboratorijskog pregleda­lišća­jabuke­sorte­Ajdared­i­ Zlatni­ delišes­ sa­ punkta­ Apatin­utvrdili­ smo­ da­ se­ dozrelost­peritecija­ kreće­ od­ 12,5­ %­ kod­sorte­Ajdared­do­17,5­%­kod­sorte­Zlatni­delišes.Takođe­ smo­ i­ sa­ isečaka­

prezimelog­ lišća­ registrovali­ da­ je­u­laboratorijskim­uslovima­došlo­do­izbacivanja­askospora, što­znači­da­se­ na­ ovom­ lokalitetu­ u­ narednih­sedam­ dana­ očekuje­ izbacivanje­askospora­i­u­zasadima­jabuka.Prema­podacima­sa­meteoroloških­

stanica­ koje­ su­ postavljene­ na­punktovima­ Kupusina­ i­ Apatin­ ,­ u­proteklom­periodu­nisu­se­ostvarili­uslovi­potrebni­za­ infekciju­gljivom­Venturia­ inaequalis­ (prouz.­ čađave­krastavosti­jabuke).Poljoprivrednim­ proizvođačima­

koji­nisu­do­sada­uradili­preventivni­tretman­ po­ preporuci­ od­ 03.03.­ ,­preporučuje­ se­ da­ urade­ tretman­nekim­od­navedenih­preparata:

-­Funguran­(a.m.­bakar­hidroksid)­2­ kg/ha­ ili­ Nordox­ 75­ WG­ (­ a.m.­bakar­ oksid)­ 2­ kg/ha­ ili­ Cuprozin­

(a.m.­bakar­oksihlorid­35­WP)­­3,5­kg/ha­).

KIKINDA: Zaštita kajsije

Na­području­delovanja­RC­Kikinda,­pregledom­ kajsija­ ustanovljeno­ je­da­se­zasadi­nalaze­u­zavisnosti­od­zastupljene­ sorte­ kasnije­ i­ terena­u­ fenofazi­ po­ BBCH­ skali­ 55/56­ (­cvetni­pupoljci­zatvoreni­ljuspicama­ukoliko­ su­ ljuspice­ formirane­ )­do­ fenofaze­ (­ čašične­ latice­ se­produžuju­ ;­ cvetna­ loža­ zatvorena­;­izdvajaju­se­pojedinačni­cvetovi­).Kišovito­ vreme­ u­ prethodnom­

periodu­ i­ vreme­ kada­ je­ kajsija­ u­osetljivoj­ fenofazi­ razvoja­ ;­veoma­povoljni­ uslovi­ za­ ostvarenje­infekcije­ od­ strane­ prouzrokovača­sušenja­ cvetova­ i­ grančica­ kajsije­(­ Monilia­ laxa­ ).­ Parazit­ prezimi­

u­ u­ vidu­ micelije­ u­ zaraženim­grančicama.Preporuka­ proizvođačima­

je­ primena­ preparata­ Octave­ (­a.m.prohloraz­ )­ u­ koncentraciji­ od­0,04­%­kako­bi­se­kajsija­zaštitila­u­narednom­periodu.

ZRENJANIN:­Pregled­lucerke

Vizuelnim­pregledom­lucerke­koja­je­ na­ početku­ kretanja­ vegetacije­(visina­ 5­ do­ 7­ cm)­ uočena­ prva­prezimljavajuća­ imaga­ lucerkine­bube­(Phytodecta­fornicata)Pregledom­ lucerke­ uočene­

i­ aktivne­ rupe­ glodara,te­ se­proizvođačima­preporučuje­obilazak­parcela,­ utvđivanje­ broja­ aktivnih­rupa,odnosno­primena­registrovanih­rodenticida.

S. P.

Lo ka li tet Fa za raz vo jaBBCH­skala

Pro­u­zro­ko­va­či­­bo­le­sti

Pyrenophora­teres Erysiphe­graminis

zaražene­biljke­(%) zaražene­biljke­(%)

Bačka­Topola/­Zobnatica31.prvo­kolence­naj-manje­1­cm­iznad­kolenca bokorenja

87 58

Godina Datum­prve­pojave­imaga

2013 14.03

2014 22.02.

2015 19.03.

2016 02.03.

� Prikaz�kontinuranog�praćenja�pojave�lucerkine�bube�(2013�–�2016)

Sta­nje­vo­ćar­skih­i­ra­tar­skih­kul­tu­ra

Lo­ka­li­tet Usev/sor­taPho ma lin gam, %NB

Pho ma lin gam, %ZPL

Pho­ma­lin­gam,­%NL­na­iza­bra­nim­bilj­ka­ma

Li­par Ulja­na­re­pi­ca/Ex­po­wer,hi­brid 25 1,21 13,33

Vr bas Ulja­na­re­pi­ca,­Hydro­mel,­sor­ta 40 2,72 23,07

Mala,�repičina�pipa

Larve�kruškine�buve

Kajsija�(Harkot�)�sorta�ranijeg�sazrevanja Vidljiva�oštećenja�od�sovice�gama�na�listu�uljane�repice

Deca koja jedu visokokaloričnu i masnu hranu imaju veće izglede da kasnije obole od raka, tvrde

britanski lekari sa Univerziteta u Bristolu u studiji objavljenoj u „Britiš medikal džrnal“.

Kako javlja Rojters, oni su analizirali podatke iz jedne studije iz 1937 godine, čiji autori su pratili način ishrane preko 3.800 dece. Kad su te podatke uporedi-li sa podacima stanja ispitanika kad su odrasli, ustanovili su da deca koja jedu visokokaloričnu hranu imaju 20 odsto veće izglede da umru od raka.

Stiven Frankel, koji je rukovodio istraživanjem, ističe da su ovi rezultati potkrepili rezultate nekih ranijih studi-ja kojima su obuhvaćene životinje.

Odavno je dokazano da uravnote-žena ishrana, bogata voćem i povr-ćem, obezbeđuje zaštitu od raka. Ovo je, međutim, prva studija koja ukazuje na značaj kalorijske vrednosti ishrane u detinjstvu, ističu britanski naučnici.

Zraci „C“ izazivaju rak

Zašto je neophodno na kutiji za-štitnog srestva navesti spektar na koji deluje? Zato što su zraci „C“ veoma

kancerogeni, deluju na površinski sloj kože i izazivaju jako crvenilo.

Zraci „B“ deluju na prvi i najgornji sloj drugog dela kože, dok zraci „A“ deluju i na srednji sloj

Njihovo dejstvo na koži dovodi do crvenila, pigmentacije i zadebljanja ro-žastog sloja kože.

Ova pigmentacija inače ima fi zio-lošku zaštitu od štetnih ultravioletnih zraka.

Danas se tačno neznada je ubrzanje starenje kože povezano sa dugogodiš-njim kontinuiranim izlaganjem suncu. Takva koža postaje gruba, suva, mlita-va, žućkaste boje, sa dubokim i broj-nim borama. Što je za osobu najgore, ovakva koža mora svakodnevno i do-životno da se trenira. Na takvoj koži dolazi do dobroćudnih premalgnih, ali i zloćudnih tumora

Depresivci podložniji raku

Stariji ljudi koji su hronično depre-sivni podležu većem riziku da dobiju rak, objavili su istraživači Nacionalnog gerontološkog instituta u Betezadi, Merilend.

Naučnici sa merilendskog univerzi-teta su analizirali podatke o 4.800 ljudi oba pola, starijih od 70 godina. Svaka od ovih osoba intervjuisana je 1982, 1985 i 1988 godine, u okviru druge studije i nijedna od njih nije tada imala rak. Svaka od njih je takođe testirana na depresiju.

Članovi tima su potom pregledali podatke zdravstvenog osiguranja da bi otkrili koja je od ovih osoba dobila rak do 1992 godine. Procenat obolelih od raka bio je najviši upravo među 146 osoba koje su procenjene kao hronično depresivne.

Pošto su uzeli u obzir druge činje-nice kao što su starosno doba, pol, pušenje i slično, pokazalo se da de-presija predstavlja 88 odsto veći rizik za dobijanja svih oblika raka. Na pojavu raka, prema ovoj studi-ji, ne utiče uzimanje antidepresiva, niti prekomerna težina. Prema po-dacima ove studije, među hronično depresivnim osobama češće su sta-rije osobe ženskog pola, koe pri tome manje puše i piju od ljudi koji su samo povremeno depresivni.

I druge studije su pokazale da de-presija može da oslabi imunološki si-stem. Ona utiče ne samo na proizvod-

nju odbrambenih ćelija kao što su lim-fociti, već pojačava lučenje adrealnih kortikosteroida koji utiču na krvni priti-sak, balans vode u organizmu i imuno-loški sistem. Pored toga, pacijenti čiji imunološki sistem stalno depresivan, imaju stalan rizik od kancera čiji su izazivači virusi, kao što su Hodžkinsov limfom, povezan sa virusom hepatitis „C“ ili Kapošiljev sarkom kojeg izaziva humani herpes virus „B“ (HHVB).

Rezultati ove studije su u suprotno-sti sa teorijama da depresivni ljudi du-blje uvlače duvanski dim ili jedu lošiju hranu i piju više alkohola.

Naučnici ipak prihvataju da je mo-guće da specifi čan način ishrane koji depresivni ljudi primenjuju, masna hrana na primer, mogu delimično obja-sniti ljihovo otkrće.

Opasno sunčanje i kvarcovanje

Lekari odavno upozoravaju da sun-čanje nije toliko zdravo koliko izgleda, ali ih je moda stalnog kvarcovanja ul-traljubičastim zracima u salonima le-pote posebno zabrinula.

Ludilo neprekidnog održavanja pre-planulog izgleda počelo je 1978 godine

u Sersiju u Arkanzansu, kada je jedna kompanija otvorila malu javnu „sun-čaonicu“. Njen uspeh naveo je fi rmu i druge kompanije da podignu stoti-ne takvih objekata. Svi ovi „saloni za tamnjenje“ rade na sličnom principu.

Kad se izvrši analiza tipa osetljive kože, često uz pomoć kompjutera, klijent ulazi u kabinu za jednu osobu, u kojoj su postavljene lampe koje isi-javaju ultraljubičaste talase srednje frekfencije. Klijent se u toku dvadeset poseta zadržava u kabini između 30 sekundi i 15 minuta. Mada lekari još uvek raspravljaju o tome da li ošte-ćenja kože ultraljubičastim zracima nastaju kumulativnim dejstvom ili po-jedinačnim opekotima. Američko der-matološko društvo je početkom 2000 godine objavilo alarmantno upozorenje u kome se kaže da kabine za tamljelje nisu ni bezbedne ni neškodljive. Ovim saopštenjem nastojimo da upoznamo javnost sa činjenicom da preplanu-lost nije zdrava, jer razare ćelije kože, uključujući genetički materijal, ćelijske membrane i proteine.

Slično upozorenje, kažu lekari, važi i za manje kvarcne lampe, ukoliko pre se više koriste.

(Nastaviće se)

11. mart 2016. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do kraja marta

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po treb no je: 5 ja ja, 180 gr ma-sti, 400 gr še će ra, 5 u vrh pu nih ka ši ka pek me za od šlji va, 18 ka-ši ka mla ke vo de, 300 gr bra šna1 pra šak za pe ci vo, 100 gr mle ve nog kek sa, 3 ja bu ka, 100 gr gro ždji ca, 200 gr ora ha, kao i kri stal še ćer za po si pa-nje i mast za ma za nje tep si je.

Pri pre ma: Ako će te sta vlja ti su ve gro ždji ce u ko lač, po to pi te ih u vre-lu vo du. Oči sti te ja bu ke i na ren daj-te ih. Na sec kaj te ora se na sred nje krup ne ko ma de. Iz me šaj te bra šno sa pra škom za pe ci vo.U ve ćoj po su-di, mik se rom umu ti te ja ja, še ćer i mast. Do daj te pek mez od šlji va. Mu-ti te da lje.

Do daj te po la ko li či ne vo de, umik-saj te, pa do daj te bra šno sa pra škom za pe ci vo. Umik saj te. Do daj te osta-

tak vo de, iz me šaj te pa on da do daj te i mle ve ni keks, ora he, gro ždji ce i ja bu-ke. Sve do bro iz me šaj te.

Na ma ži te tep si ju ma šću, pa si paj-te ma su i po rav naj te je. Po spi te do bro kri stal še će rom, da bi ste do bi li fi nu

ko ri cu ka da bu de pe čen ko lač.Sta vi te da se pe če na 200°C ba rem

po la sa ta. Pro ve ri te ta ko što gur ne te čač ka li cu u sre di nu ko la ča i iz vu če te – ako je su va – ko lač je pe čen, ako ne…pro du ži te još ma lo pe če nje.

Po treb no je: 5 ja ja, 180 gr ma-sti, 400 gr še će ra, 5 u vrh pu nih ka ši ka pek me za od šlji va, 18 ka-

Sta rin ski br zi ko lačSta rin ski br zi ko lačSta rin ski br zi ko lačSta ri re cep ti

BILJEM PROTIV KARCINOMA

Kalorije – rizik od rakaBrojne studije su pokazale i da depresija može da oslabi imunološki sistem. Ona utiče ne samo na proizvodnju odbrambenih ćelija kao što su limfociti, već pojačava lučenje adrealnih kortikosteroida koji utiču na krvni pritisak, balans vode u organizmu i imunološki sistem

(Prenosimo izvode iz knjige “Lekovitim biljem protiv karcinoma“, autor Momčilo Moci Srećković, Slobomir 2015.)

KAROTIN: Jedna studija, spro-vedena na katedri za socijalnu i preventivnu medicinu na Državnom univerzitetu u Njujorku, Bafalo, po-redila ishranu 439 žena u postme-nopauznom periodu koje su imale rak dojke, sa ishranom žena istog doba koje nisu imale rak. Istraživači su otkrili da je rizik od pojave raka dojke najveći od žena čija ishrana sadrži najmanji udeo karotina. Mada se studija bavi samo beta-karoti-nom, takođe vrlo često imaju visok sadržaj alfa-karotina, luteina i osta-lih karotenoida. Kajsije, bundeve, šargarepa i dinje su odlični izvori karotina.

VITAMIN „C“: Nekoliko studija je dovelo u vezu nizak unos vitamna C, i povećan rizik od raka dojke.

GENESTEIN: Laboratorijska is-pitivanja su pokazala da ovo jedinje-nje, kojeg ima samo u proizvodima od soje, inhibira razvoj ćelija raka dojke. Mnogi veruju da je za nisku stopu smrtnosti od ovog oboljenja među Japankama zaslužna upra-vo njihova ishrana koja sadrži vrlo mnogo sojinih proizvoda: mleko od soje i sojini proteini su dobri izvori genistina.

MAHUNARKE: Smatra se da povrće iz roda mahunarki, kao što su soja, sočivo i pasulj, pruža dobru zaštitu od raka dojke. Suvi pasulj sadrži mnogo antikancerogena jedi-njenja, među kojima su biljna kise-lina i inhibatori proteze. Pored toga,

sadrži vrlo malo masnoća.LIGNINI: Lingnini, koji u izobilju

ima u lanenom semenu a nešto ma-nje raži jesu jedinjenja slična hor-monima koja se sa prirodnim estro-genima iz organizma takmiče na

estrogenskim receptorima ćelija. Na taj način Lignin deaktiviraju jake prirodne estrogene koji bi inače mo-gli da iniciraju rast ćelije raka dojke

LIMONIN: Pokazalo se da ovo jedinjenje koje se nalazi u kori ci-trusovog voća inhibira razvoj tumo-ra indukovan kancerogenim mate-rijama kod laboratorijskih pacova i sprečava formiranje novih tumora.

OMEGA – 3 – MASNE KISELI-NE: Ispitivanja su pokazala da ove kiseline koje se nalaze prvenstveno u masnijim ribama, kao što su lo-sos, skuša i tuna sa dugim peraji-ma, mogu da inhibiraju razvoj raka dojke.

SULFORAFAN: Ova supstanca, koje ima u prokelju i ostalom povr-ću iz porodice krstašica, doprinosi proizvodnji antikanceroznih enzima u organizmu. Tokom jedne studije, pacovima je prvo davana velika ili mal doza Sulforafana, a potom im je injektiran karcogen. Kod više od dve trećine životinja koje uopšte nisu do-bile Sulforafan došlo je do razvoja

raka dojke, nasuprot 35 procena-ta iz grupe koja je dobila malu dozu Sulforafana. U grupi koja je dobila veliku dozu Sulforafana samo je 26 odsto pacova obolelo od kancera.

Borci protiv raka

Tr ži šte ro ba iz sek to ra pri mar-nog agra ra već du ži pe riod je u

ozbilj noj kri zi. Tr go va nja sko ro da i ne ma, iz voz je vi še stru ko ma nji ne go pret hod nih go di na, a ce ne u kon ti nu i te tu pa da ju i naj ni že su u po sled njih se dam go di na. U ta kvoj at mos fe ri sva ka na red na ne de lja se oče ku je kao kri i tič na do nja tač ka da ljeg pa da ce na i po če tak ce nov-nog opo rav ka ovih ro ba. Na ža lost, ni ne de lja za na ma ni je do ne la ta-kav obrt na tr ži štu. Na pro tiv, ce ne su u da ljem pa du. To je ujed no i

vest ne de lje sa “Pro dukt ne ber ze” u No vom Sa du. Pro met od sve ga 325 to na ro be je prak tič no na ni vou ststi stič ke gre ške, a za 59,38% je ma nji ne go pret hod ne ne de lje. Fi-nan sij ska vred nost pro me ta je iz-no si la 6.223.250 di na ra ili 61,64% ma nje u od no su na isti po ka za telj u pret hod noj ne de lji.

Ce na pše ni ce iz ne de lje u ne de-lju oba ra sop stve ne re kor de u po-gle du naj ni žih ce na. To se de si lo i pro te kle ne de lje. Naj ni ža ce na iz pret hod ne ne de lje, od 15,90 din/kg

bez PDV, je u ne de lji za na ma ko ri-go va na za 0,10 di na rA na do le i sa-da je ak tu el na naj ni ža se zon ska ce-na pše ni ce ro da 2016. go di ne 17,38 din/kg , od no sno 15,80 din/kg bez PDV. U od no su na ce nu iz pret hod-ne ne de lje to je pad od 0,63%. Ova ko ma li pro cen tu al ni pad ne bi za vre đi vao ve ću pa žnju sa aspek ta

ana li ze da se on ni je de sio na već ina če iz u zet no ni sku ce nu pše ni ce u pret hod noj ne de lji.

Ku ku ru za ima mno go u skla di-šti ma, ali ga ma lo ima na tr ži štu. Ova ro ba je u pro te kloj ne de lji bi-la pot pu na ne in te re sant na tr ži šnim ak te ri ma, pa ni je bi lo ni tr go va nja ovom ro bom.

So ja dr ži kon ti nu i tet tr go va nja pre ko “Pro dukt ne ber ze”, ali i kon-ti nu i tet pa da ce ne. U pro te kloj ne-de lji za klju čen je je dan ku po pro daj ni ugo vor u tr go va nju ovom ro bom i to po ce ni od 40,37 din/kg ( 36,70 bez PDV), što je nov ce nov ni mi ni mum ove ro be. Ina če, u od no su na pret-hod nu ne de lju to je pad od 3,42%.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 11. mart 2016.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 29.2. do 4.3. 2016.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, MARTOVSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 162,85 $/t 163,51 $/t 164,62 $/t 161,09 $/t 166,53 $/t

Ku ku ruz 139,52 $/t 139,13 $/t 142,51 $/t 139,21 $/t 139,21 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, mar 16 314,16 $/t 313,43 $/t 312,55 $/t 313,87 $/t 314,61 $/t

So ji na sač ma, mar 16 257,20 $/t 259,30 $/t 258,10 $/t 261,20 $/t 262,00 $/t

• Pad ce ne so je• Pad ce ne pše ni ce• De ša va nja na svet skim ber za ma

Sa mo dva ar ti kla bi la su pred met ber zan skog tr go va nja, to kom pro te-kle ne de lje i to pše ni ca i so ja. Za oba tr ži šta za jed nič ki je po da tak o da-ljem pa du ce ne.

I dok je ce na pše ni ce, u od no su na pret hod nu ne de lju, mi ni mal no pa la za 0,10 din/kg, do tle je ce na so je u zna čaj ni jem pa du i po red na-go ve šta ja s kra ja ne de lje da se ista po la ko opo ra vlja. Ipak, ka ko je sa sta no vi šta sta ti sti ke bit no ono što je pro me to va no i re gi stro va no, sto-ji kon sta ta ci ja da se to kom pro te klih

ne de lju da na so jom tr go va lo po ce-ni od 36,70 din/kg, bez PDV-a, što je za či ta vih 1,30 din/kg, ni že ne go pret hod ne ne de lje.

Ka ko su i pše ni ca i so ja im ple-men ti ra ni u vred no snu kor pu PRO-DEX-a, lo gič no je da je i ovaj in deks u pa du, u od no su na pro šli pe tak i to za 0,65 in dek snih po e na, be le že ći svo ju ak tu el nu vred nost od 197,05 in dek snih po e na, što ujed no pred-sta vlja i naj ni žu vred nost ovog ber-zan skog in dek sa još od no vem bra 2014.go di ne.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Pše ni ca, rod 2015. 300 17,38 300 17,38 -0,63%

So ja, zr no, rod 2015. 50 40,38-44,00 25 40,37 -3,42%

Ku ku ruz, rod 2015. 500 17,16 - - -

Pše ni ca, rod 2015. (pod no skla di šte) 75 16,83 - - -

Sun co kre to va sač ma min. 33% 200 26,40 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

139,61 EUR/t (fu tu res avg 16)

135,41 EUR/t (fu tu res maj 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

144,25 EUR/t (fu tu res mar 16)

147,00 EUR/t (fu tu res mar 16)

De ša va nja na či ka škoj ber zi su se pre sli ka va la i na evrop ske ber ze. Pre ma AGPM-u, usled sla-

bih pri no sa u 2015. go di ni i ne po volj nih de ša va nja na tr ži štu, u fran cu skoj se pro ce nju je da će do ći do pa da po vr ši na pod ku ku ru zom za 6%. Iz ne na đe nje je pred sta vlja lo i od su stvo fran cu skih pro da va ca na po sled njem ten de ru pše ni ce ko ji je or ga ni zo vao egi-pat ski GASC.

Pše ni ca je u Fran cu skoj po jef ti ni la za 1,03%, za raz li ku od ku ku ru za ko ji je po sku peo za 1,55%. U Bu dim pe šti su no vo po sma tra ni fju čer si na pše ni cu i ku ku ruz po jef ti ni li za 2,42%, od no sno 1,83%.

Po čet kom ne de lju su po god ni vre men ski uslo vi u Ar gen ti ni, sla bi ja po tra žnja za ame rič kim ži ta ri-

ca ma i ja ča nje do la ra gu ra li ce ne na do le. U dru goj po lo vi ni ne de lje su teh nič ki raz lo zi, pre sve ga po kri-va nje krat kih po zi ci ja od stra ne fon do va uti ca li na rast ce na fju čer sa na ži ta ri ce. In deks ce ne hra ne, ko ji ob ja vlju je FAO, je na ni vou od 150,2 po e na,

što je naj ni ži ni vo u po sled njih 7 go di na. In for ma je ob no vi la svo ju pro ce nu pro iz vod nje ku ku ru za u Bra zi lu, ko ja iz no si 82,5 mil. t, na spram pro šlo me-seč ne pro ce ne od 81,6 mil.

U od no su na kraj pro šle ne de lje mar tov ski fju-čers na pše ni cu je sku plji za 1,80%, dok je fju čers na ku ku ruz jef ti ni ji sa 0,51%.

Raz lo zi ce nov nih po me ra nja na tr ži štu ži ta-ri ca su bi li po kre ta či ce na i na tr ži štu ro ba

iz so ja kom ple ka. In for ma pro ce nju je da će pro iz vod nja so je u Bra zi lu iz no si ti 101,3 mil t. na spram pret hod ne pro ce ne od 100,5 mil. Pro-

ce na za Ar gen ti nu iz no si 59 mil. to na so je (1 mil. to na ma nje ne go pro šlog me se ca).

U či ka gu je u po sled njih ne de lju da na so ja po jef ti ni la za 0,32%, dok je so ji na sač ma sku-plja za 0,77%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 29.2.2016. - 7.3.2016.

POVrĆE 29.2.2016. - 7.3.2016.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

11. mart 2016.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 19.00 21.00 20.00 pad prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 21.00 19.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 19.00 22.00 20.00 bez promene prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 pad prosečna

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 60.00 75.00 65.00 pad prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 23.00 22.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 43.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 10.00 13.00 10.00 pad prosečna

2 Boranija (žuta) Uvoz(uvoz) kg 240.00 240.00 240.00 - vrlo slaba

3 Brokola (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 180.00 125.00 pad vrlo slaba

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 70.00 pad prosečna

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

6 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 200.00 200.00 200.00 - vrlo slaba

7 Karfiol (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 140.00 130.00 pad vrlo slaba

8 Kelj (sve sorte) Domaće kg 60.00 80.00 70.00 bez promene slaba

9 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 100.00 120.00 110.00 rast slaba

10 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 190.00 190.00 190.00 rast prosečna

11 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 150.00 165.00 160.00 rast prosečna

12 Krompir (beli) Domaće kg 32.00 40.00 40.00 bez promene dobra

13 Krompir (crveni) Domaće kg 32.00 40.00 38.00 pad dobra

14 Kupus (sve sorte) Domaće kg 50.00 55.00 55.00 rast slaba

15 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 400.00 500.00 450.00 bez promene prosečna

16 Luk crni (mladi) Domaće veza 14.00 17.00 15.00 pad prosečna

17 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 pad dobra

18 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 170.00 250.00 220.00 pad slaba

19 Paprika (ljuta) Uvoz(Grčka) kg 450.00 500.00 500.00 bez promene slaba

20 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 220.00 250.00 230.00 - vrlo slaba

21 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 210.00 270.00 250.00 bez promene vrlo slaba

22 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 200.00 240.00 230.00 bez promene slaba

23 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 145.00 145.00 145.00 - slaba

24 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 110.00 135.00 120.00 bez promene prosečna

25 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 180.00 bez promene prosečna

26 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 200.00 350.00 200.00 bez promene prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 170.00 200.00 200.00 bez promene slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 135.00 140.00 140.00 rast dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 75.00 85.00 80.00 bez promene prosečna

4 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 260.00 370.00 260.00 bez promene vrlo slaba

5 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene dobra

6 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 55.00 65.00 65.00 bez promene slaba

7 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 65.00 70.00 65.00 rast vrlo slaba

8 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 100.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 45.00 60.00 50.00 bez promene prosečna

10 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 70.00 80.00 75.00 rast slaba

11 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 50.00 60.00 50.00 bez promene prosečna

12 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 75.00 85.00 80.00 rast vrlo slaba

13 Jabuka (Jonagold) Uvoz(uvoz) kg 60.00 65.00 65.00 bez promene prosečna

14 Jabuka (Mucu) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 - slaba

15 Jabuka (ostale) Domaće kg 55.00 65.00 60.00 bez promene slaba

16 Jagoda (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 280.00 300.00 280.00 rast vrlo slaba

17 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 90.00 90.00 bez promene slaba

18 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 120.00 120.00 bez promene slaba

19 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 110.00 130.00 120.00 rast slaba

20 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 170.00 190.00 180.00 bez promene slaba

21 Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 1000.00 1100.00 1100.00 bez promene slaba

22 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 135.00 135.00 pad dobra

23 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 165.00 180.00 170.00 bez promene prosečna

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 280.00 300.00 290.00 bez promene 6-10

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 100.00 120.00 115.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 170.00 150.00 rast 6-10

6 Ovnovi za priplod sve težine sve rase 190.00 220.00 200.00 - 0-5

7 Prasad 16-25kg sve rase 140.00 170.00 160.00 bez promene 51-80

8 Prasad <=15kg sve rase 160.00 190.00 170.00 bez promene 31-50

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 300.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

2 Junad >480kg sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

3 Krmače za klanje >130kg sve rase 100.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 19.00 21.00 20.00 pad prosečna

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem kom bajn 142, cr ve ne bo je, u do brom sta nju. Mo ze za me na. Tel: 062/487-159.

• Pro da jem be rač Zmaj 222, ex tra sta nje, vre di po gle da ti. Tel: 064/070-71-51.

• Pro da jem Si lo kom bajn. Tel: 063/289-175 i 015/511-245.

• Zma jev ka, tip 470. Sve tlo sna sig na-li za ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu.Pod lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel: 022/265-61-11.

• Na pro da ju Tor pe do 4806 C, 1986. god. ka bi na, ured ni pa pi ri. Tel: 063/531-155.

• Be rač 221 sa bun ke rom i ru dom na hi dra u lič no ukr šta nje, u do brom sta-nju. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Na pro da ju Ra ko vi ca 60, 1975. god. Ra ko vi ca 65, 1987. god i Ra ko vi ca 65, 1989. god. Tel: 063/531-155.

• Se ja li ca za ži to, je čam, de te li nu i sve vr ste sit nih se me na. Mar ke Ama zon rad nog za hva ta 3 me te ra sa 23 lu le, stal ni tra go vi, bra nom za za gr ta nje, mar ke ri, knji gom sa upu stvom za po-de ša va nje se tve. Tel: 063/886-97-17.

• Na pro da ju Mas sey Fer gu son 3090, 1988. god. u per fekt nom sta nju, re gi-stro van. Tel: 063/531-155.

• Pro da jem trak tor 589 sa ka bi-nom i dvo bra zni plug. Tel: 668-401 i 060/066-84-01.

• Pro da jem IMT 539. Go di šte 1989. Rad nih sa ti 2600. Pr vi vla snik. U od-lič nom sta nju. Ga ra ži ran i oču van. Tel: 062/220-609.

• Trak tor Vla di mi rec T25. Trak tor je u rad nom sta nju bez ula ga nja. Tel: 064/005-1849 I 066/950-52-60.

• Na pro da ju trak tor. Tel: 063/289-175.

• Pro da jem Mo to kul ti va tor, fre za u od lič nom sta nju ben zi nac ma li po tro šač ja ko ma lo ra dio. Brik sov mo tor ne mač-ke pro iz vod nje, tri konj ske sna ge. Tel: 064/200-4100 I 022/237-12-27.

• Mo to kul ti va tor "Gar latt", 3KS, sa brig so vim mo to rom u kom ple tu - sa svim pri ključ ci ma, za hva ta 95cm, po-gon na pred na zad, ben zi nac ma li po-tro šač, u ko ri sno do brom sta nju! Tel: 064/218-74-00.

• Pro da jem trak tor Be la rus MTZ 82, 2004 god, is pra van, re gi stro van. Tel: 063/356-234.

• Po volj no dvo red ni be rač Zmaj K2 u od loč nom sta nju ge ne ral no i de talj no re mon to van no vo sve sta vlje no ka i še-vi,le že ji,ta rup ku či šta i le že je vi i no že vi no vi ta ru pa sa mo o štre ći,ko mu šač ki sto nov i osta le sve gu me ne lo pa ti ce na kra ju ofar ban i ura đe na elek tro in sta la-ci ja. Tel: 061/200-32-17.

OPRE MA

• Pro da jem se tvo spre ma če. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Pro da jem kom bi no va nu ma ši nu za kru nje nje i pre kru pu "Odža ci". Ivan. Tel: 064/987-13-06.

• Pro da jem vu če ne i no še ne V ta nji ra-če. Tel: 063/832-8373 i 022/301-751.

• Pro da jem pred nje fa ro ve za trak to re, ce na 650 din. Tel: 063/813-52-78.

• Ma si na za ka li bri ra nje le sni ka sa sest gra nu la ci ja. Ma si na za krc ka nje le-sni ka. Ma si na za odva ja nje je zgra od lju ske. • Po kret na tra ka za pre bi ra nje. Tel:063/216-965.

• Pri ko li ca trak tor ska Po ljo stroj 6t ni-je ki per di men zi je 4m x 2m x 90cm.Gu me do bre 7.50-20. Tel: 060/545-75-56.

• Ma ši na be ke ri ca se ja nje ku ku ru za, Ma ši na je u od lič nom sta nju, pr vi vla-snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Pr ska li ca Kranj ska 330l, gra ne 8m, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Kru njač Be če jac 12t na 1h, kar dan plus mo tor 21kW u od lič nom sta-nju, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Pro da jem me ša o ne za stoč nu hra nu. Tel: 015/440-292 i 063/419-363.

• Pro da jem Plug IMT756, tro brazd ni, ce na po do go vo ru. Tel: 064/198-76-15.

• Ro ta ci o na ko sa či ca mar ke De utz-Fa-hr, rad nog za hva ta 1.85 sa kar da nom, no vim no že vi ma, od lič no oču va na. Tel: 063/886-97-17.

• Dva špe di te ra pre u re đe na u pri ko li-cu za trak tor, is prav ni, bez ula ga nja i ta rup za re pu šest re di, is pra van. Tel: 063/766-88-49.

• Al ko mo tor na gre be na sta ko sa či ca, od 4KS, ben zi nac, po gon na pred i na-zad, od lič na i do bra za ko še nje ve ćih trav na tih po vr ši na, li va da, par ko va, igra li šta, golf te re na...ot ko sa 70 cm ! Vla da. Tel: 064/218-74-00.

• Ko si li ca na ben zin austrij ske pro iz-vod nje, 3 br zi ne+ri kverc, mo guć nost po me ra nja no ža u 5 vi si na ko še nja tra ve po mo ću po lu ge (vi di se na sli ci). Ko si li ca u ve o ma do brom sta nju, sve is prav no. TeL: 064/128-97-37.

• Ato mi zer No bi li uvoz iz Ita li je, re-mon to van, ga ran ci ja, kar dan i pre voz do kup ca. Tel: 069/607-700 i 063/606-789.

• Pro da jem se tvo spre ma če. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

Pro da ja po ljo pri vred nih ma ši na. Se-tvo spre ma či. Tel: 063/832-83-73 I 022/301-751.

• Pro da jem Tri mer En hel 2 ks. Tri mer je od li čan, ni je pu no ko ris ćen sve je is prav no i sve ima sto se do bi ja i fa-brič ki. Tel: 063/455-257.

• Po lu mo tor Ze tor 6711, stu bli ne ø100, is pra van, u od lič nom sta nju... Od go-va ra i na dru gi tip trak to ra. Ob ra dje na ra di li ca , ob ra dje ne klip nja če , no vi le ža-je vi, sta vlje ne no ve stu bli ne sa ka ri ka ma ø100. Tel: 063/858-66-80 i 063/879-73-35.

• Plug rav njak če ški, če tvo ro brazd-ni, 4x30 12 co li, sta nje od lič no Tel: 061/200-32-17.

• Plug Lem ken obr tač tro bra zni 3x30 12 co li, sta nje od lič no. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju trak tor ska ka bi na, ima vi se ko ma da. Tel: 063/531-155.

• Se ja li ca je 1988. god ja sam pr vi vla snik se ja la sa mo za vla sti te po tre be oko 6ha go di šnje. Tel: 060/545-75-56.

• Ra me na i spo na za imrt 5100 i imt 5130. Tel: 060/545-75-56.

Plug ce va sti Če ški če tvo ro bra zni 4x30 za hvat,vi si na gre de ra 75cm,raz mak iz ne đu gla va 80cm,plug je u od lič nom rad nom sta nju. Tel: 061/200-32-17.

• Po la gač cr ne fo li je za bo stan i pa pri-ku. Dva cre va kap po kap i ba ca dju-bri vo. Tel: 022/245-12-77 i 065/600-66-82.

• Ro to ri za dr lja ču u do brom sta nju, mo žda 2-3 le ža ja za me nu ti. • Ku-plje ni zbog na do grad nje i ta ko osta li. Tel:064/249-17-02.

Hi dra u lič na po lu ga za trak tor u is prav-nom sta nju. Tel: 064/215-82-34.

• Odžač ki ras tu ri vač za dju bri vo ras-tu ri vač je u od lič nom sta nju ku pljen nov 2006 go di ne, no si vo sti 1500 kg. Tel:069/147-12-65.

• Al ko mo tor na gre be na sta ko sa či ca, od 4KS, ben zi nac, po gon na pred i na-zad, od lič na i do bra za ko še nje ve ćih trav na tih po vr ši na, li va da, par ko va, igra li šta, golf te re na..In for ma ci je sva-kog rad nog da na 08 - 21h. Ne de ljom ne! Tel: 064/218-74-00.

• Pro ce sor za bio di zel alo ko ri šćen, mo gu ća za me na za zr no so je ili ku ku-ruz.Tel: 062/381-238.

• Pri ko li ca trak tor ska Po ljo stroj 6t ni-je ki per di men zi je 4m x 2m x 90cm. Gu me do bre 7.50-20. Tel: 060/545-75-56.

• Se tvo spre mač IMT 2.90 u od lič nom sta nju sa da skom i toč ko vi ma. Tel: 060/545-75-56.

• Ko nu sno ta nji ra sti zup ča nik za RX 100 Deo je nov...za vi še in for ma ci ja po ziv. Tel: 064/232-18-80.

• Ber ko, dvo red ni vu če ni be rač, po lov-ni, 2004 g. Tel: 064/476-48-13.

• Dvo red ni špar tač za ku ku ruz IMT. Tel: 022/476-092.

• Pro da jem pred nje fa ro ve za trak to re, ce na 650 din. Tel: 063/813-52-78.

• Pro da jem me ša o ne za stoč nu hra nu. Tel: 015/440-292 i 063/419-363.

• Plug IMT756, tro brazd ni, ce na po do-go vo ru. Tel: 064/198-76-15.

• Pro da jem Zma jev ka, tip 470. Sve-tlo sna sig na li za ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu. Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel: 022/265-61-11.

• Na pro da ju Be rač 221 sa bun ke rom i ru dom na hi dra u lič no ukr šta nje, u do brom sta nju. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

Ma ši na be ke ri ca se ja nje ku ku ru za, ma-ši na je u od lič nom sta nju, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Ro ta ci o na ko sa či ca mar ke De utz-Fa-hr, rad nog za hva ta 1.85 sa kar da nom, no vim no že vi ma, od lič no oču va na. Tel: 063/886-97-17.

• Se ja li ca za zi to, je cam, de te li nu i sve vr ste sit nih se me na, rad nog za hva ta 4 me ta ra sa 33 lu le ,stal nim tra go vi ma, bra nom za za gr ta nje, mar ke ri, kni ga sa upu stvom po de sa va nja se tve, fa bric ko sta nje! Eks tra ocu va na! Tel: 063/886-97-17.

• Tri mer elek trič ni 450W DGT-500NKu-pio pro šlog le ta. U per fekt nom sta nju. Ve o ma ma lo ko ri sten. Ko mu ni ka ci ja pu tem SMS, jer ne go vo rim do bro na srp skom je zi ku. Tel: 062/871-49-52.

• Dva špe di te ra pre u re đe na u pri ko li-cu za trak tor, is prav ni - bez ula ga nja i ta rup za re pu šest re di, is pra van. Tel: 063/766-88-49.

• Pro da jem mu zi li cu za kra ve Ves fa li ja pro hrom kan ta 25 li ta ra. Tel: 069/668-206

• Krc ka li ca za le šnik, ruč na ili na elek-tro mo tor. Tel: 022/455-489 i 063/580-819.

• Eks tru der za so jin griz ka pa ci te ta 70-80 kg/h mo tor 7,5kw. Tel: 064/144-15-94.

• Tran spor ter za ku ku ruz Li fam 9 m, kao nov. Pu ne gu me bez du va nja i tre ći to čak po za di bez po di za nja, la ko se kre će. Tel: 022/313-543 i 066/521-81-11.

• Pro da ja po ljo pri vred nih ma ši na. Se-tvo spre ma ci. Tel: 063/832-83-73 i 022/301-751.

• Mo to kul ti va tor "Gar latt", 3KS, sa brig so vim mo to rom u kom ple tu - sa svim pri ključ ci ma, za hva ta 95cm, po-gon na pred na zad, ben zi nac ma li po-tro šač, u ko ri sno do brom sta nju! Tel: 064/218-74-00.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Nji va-ba šta, po vr ši ne 40 ari 1.a kla-se, na la zi se u srem skom se lu Pla ti-če vu, op šti na Ru ma. Par ce la se na la zi ne po sred no is pod kuć nih pla ce va, te je, zbog bli zi ne, iz u zet no po god na za sve vr ste pro iz vod nje, a na ro či to za po vr tar stvo, vo ćar stvo i far me. Tel: 011/266-70-61 i 064/319-82-23.

• Iz da jem na me šten stan – ku ću 100m2, mo gu fi zič ki rad ni ci, stu den ti, po ro di ce. Tel: 062/154-29-10.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

• Iz da jem ne na me šte nu ku ću 90m2 sa dvo ri štem i ga ra žom na Cr ve noj če smi bli zi na eko nom ske ško le 9 maj, ce na do go vor. Tel: 066/509-38-47.

• Pro da jem ku ću u uli ci Mak si ma Gor kog br.6 u Srem skoj Mi tro vi ci od 120m2 i po dru mi spod ce le ku će sa oko 5 ari pla ca. Ce na po volj na. Tel:064/429-47-85 i 061/209-20-36.

• Pro da jem pla ce ve 4,2 ara ura đen ur ba ni stič ki pro je kat, Ma la bo sna Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 061/689-26-21.

• Pro da jem ku ću u Žar kov ci ma kod Ru me.Tel: 064/257-45-29.

• Pro da jem ku ću no vi je grad nje oko 80m2 ce na 23.000 evra. Tel: 062/865-89-08.

• Pro da jem ku ću 120m2po vr ši ne sa pla cem od 40ari i svim po moć-nim objek ti mau cen tru Va ši ce.Tel: 063/321-255.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro-man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14

• Pro da jem 8 ju ta ra ze mlje u La ćar-ku, dva ko ma da, 7 ju ta ra i jed no ju-tro. Tel: 062/87-78-380

• Pro da jem ku ću 220m2 sa pra te ćim objek ti ma sa dva iz vo ra vo de u Le ži-mi ru na 27 ari pla ca. Tel; 064/173-97-16

• Pro da jem ku ću 200m2 u Srem-skoj Mi tro vi ci na Cr ve noj če smi ce na 29.000 evra Tel: 064/173-97-16

• Pro da jem plac u cen tru gra da po vr-ši ne 3 ara (kod Car ske pa la te). Tel: 063/321-255

• Pro da jem no vu ku ću sa ma ga cin skim pro sto rom od 150 m2 u Ma loj Sla vo ni ji – 32000e. Tel: 022/626-025

• Iz da jem na me šte nu ku ću sa dvo ri-štem, ba štom i ga ra žom kod ka to lič kog gro blja. Tel: 063/50-94-94

• Pro da jem ku ću 125m2 po slov ni pro stor 60m2 na pla cu od 8 ari. tel: 064/240-62-54

• Pro da jem le ga li zo van sa laš stru-ja, vo da, te le fon upi san u ka ta star od 1.17.47 ha k.o. Srem ska Mi tro vi ca-Vo-ganj ski put. Tel: 022/612-612

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Pro da jem sla mu, ce na jed ne ba le 100 di na ra . Tel: 064/257-45-29.

• Kva li tet no do ma će vi no. Ku pa za tri vr ste gro žđa mi ri snim no ta ma vu če na tre šnju, dru go cr ve no vo će, ru žu a na uku su di nju. Ovo go di šnje mla-do vi no sa 13%. Tel: 060/360-35-05 i 022/321-094.

• Pro da jem to vlje ni ke ce na 140 din. Vi-še in for ma ci ja na tel: 064/070-71-51.

• Pro da jem ba gre mov med. Ce na je po do go vo ru. Tel: 064/265-12-95.

• Pro da jem Wi la met ma li nu po 15 di-na ra ko mad. Tel:065/853-60-65

• Sad ni ce re na, za pro leć nu sad nju, sad ni ce ate sti ra ne, sa sop stve nih plan-ta ža re na, ša ljem br zom po štom ili lič-no (pre u zi ma nje, sve stvar do go vo ra). TEL 064/029-65-20 ili 061/281-04-43.

• Pro da jem po len sle po ga če za pče le.Te zi na 1 KG. Sa ljem br zom po stom. Tel: 060/728-44-76.

Pro da jem ba li ra nu de te li nu oko 350 kom. Tel: 022/661-004.

• Pro da jem su ve šlji ve eks tra kva li te ta, sa ko spom ili bez, ce na 300 do 350 di-na ra, za ve će ko li či ne do go vor za ce nu. Tel: 065/451-02-94 i 015/727-40-93.

• Pro da jem so ju rod 2015 za is hra nu sto ke.. Ce na po do go vo ru. Za da lje in for ma ci je po zo vi te na tel: 063/539-301.

• Na pro da ju so ji na po ga ča, ta ko-đe vr šim za me nu so je za po ga cu, na 100kg so je, do bi ja te 82kg po ga če. Tel: 066/644-17-25.

• Pro da jem 1.500 ba la pr vo kla sne de-te li ne. Ce na 300 di na ra po ba li Tel: 063/753-25-10.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 11. mart 2016.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Se me br zo ra stu ceg dr ve ta - Pa u lov ni ja (Pa u low nia) Elon ga ta. 5000+ se men ki. Uz se me sa ljem i upu stvo za uz ga ja nje. 1000 din pa ko va nje. Tel: 061/252-72-38.

• Zim ska di vlja ru ko la, in te ziv nog uku sa i mi ri sa. Tel: 063/716-9538 i 063/582-959.

• 2.5 god sta re sad ni ce aro ni je oko 60cm vi si ne. Tel: 062/966-55-35.

• Pro da je mo pro slo go di šnji rod, oči-šće nog le šni ka, raz li či tih sor ti, od lič nog kva li te ta. Tre nut no na sta nju 2 t. Tel: 063/762-60-92 I 063/357-668.

• Sad ni ce ma li ne sor ti: - Uvo zne sad ni-ce iz En gle ske sa ser ti fi ka tom (Mi ker i Tu la min) 60 din. Ame ric ki Vi la met sop-stve na pro iz vod nja 15 din. Ho land ski Glen Ampl sop stve na pro iz vod nja 30 din. Za ve će ko li či ne mo gu ća ko rek ci ja ce ne. Tel: 064/472-85-23 I 061/274-07-96.

USLU GE, PO SLO VI

• Po treb na dva ko no ba ra u pi ce ri ji For-tu na. Tel: 065/221-12-33.

• Po kret noj žen skoj oso bi po treb na že na sred njih go di na za ne gu u ku ći.Tel:640-185.

• Ča so vi ma te ma ti ke za osnov ce i sred njo škol ce. Ne boj ša. Tel: 065/39-11-914

• Iz najm lju jem ka zan za ra ki ju. Tel: 064/125-30-66

• Vo do in sta la ter ski ra do vi, kva li tet no i po volj no. Tel: 064/22-42-197.

• Uslu žno mo ler ski ra do vi/kre če nje, gle to va nje, izo la ci ja. Po pust za pen zi o-ne re 30%. Tel: 022/613-245 i 061/14-56-652.

• Že na sred njih go di na ne go va la bi po-kret ne i ne po kret ne lju de, mo že i no ću. Tel: 064/524-91-53

• Uslu žno mo ler ski ra do vi/kre če nje, gle to va nje, izo la ci ja. Po pust za pen-zi o ne re 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

• Pro da jem ve o ma krup nog jar ca, star 2 go di ne. Tel: 064/175-29-76.

• Alp ski uštro jen ja rac pre 6 me se-ci. Star go di nu i po da na, 80 kg. Tel: 064/239-46-62.

• Pr va kr ma ča man gu li ca sa pet pra si ća sta rih če tri me se ca, za osta le in for ma-ci je na zva ti. Tel: 064/239-46-62.

• Pro da ja man gu li ca svih uz ra sta i ki la-za ! od pra sa di do to vlje ni ka , kr ma ce su pra sne. Tel: 064/314-50-92.

• Pro da jem mla de 18-ne delj ne ko ke no si lje i iz no še ne ko ke u Srem skoj Mi-tro vi ci. Tel: 022/631-221, 063/838-95-35, 069/652-214.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Sta kle nik po vr ši ne 8x4m, sa po li ca ma duž ce log sta kle ni ka u 3 re da. De be lji-na ce vi je 3x4cm. Sta kle nik je iz 10 de-lo va. Ima 4 pro zo ra sa stra na i vra ta. Tel: 022/326-715 i 063/806-79-52.

PČE LAR STVO

• Pro da jem 10 LR ko šni ca sa pče li-njim dru štvi ma. Ve o ma po volj no! Tel: 064/862-38-06.

• Pro da ja ko šni ca i de lo va ko šni ca LR, DB, FR. AV pod nja ča, dr ve na. Mi le rov zbeg ili po uzor ku. Svi de lo vi se iz ra đu-ju od su ve ča mo ve da ske, ta ko đe svi de lo vi su spo je ni cink ve zom što omo-gu ću je ve li ku čvr sti nu i du go traj nost. Ko šni ce su bez ra mo va. Tel: 063/126-08-79 i 060/668-19-00.

• Pro da jem sto dru šta va (ro je va) na 10 LR ra mo va. Od to ga je 5 do 6 ra mo va otvo re nog i za tvo re nog le gla, sa pri pa da-ju ćom ma ti com i 4 do 5 ra mo va per ge i me da. Dru štva (ro je ve) mo že te pre u ze ti sre di nom apri la. Tel: 063/236-570.

• Pro da jem 10 pče linjh dru šta va u AŽ-stan dar ko šni ca ma, ko šni ce su u svoj pa vi ljon. Uz ko šni ce pro da jem ka mion TAM 2001 ura đe na ge ne ral na,re gi stro-van,te sti ran za "B" ka te go ri ju. Jo van Ne di mo vić. Tel: 022/627-609.

• Plo di šte za 12 ra mo va 42.5 x 27. Po lu na stav ci po dva te la sa 10 ra mo va (ve će ra sto ja nje iz me đu njih), Ma tič na re šet ka od okru gle ži ce.Po klop na da-ska 10x10. Zbeg sa uokvi re nom mre-žom za ven ti la ci ju i hra ni li com. Krov sa be lim li mom. Tel:064/68-60-670 i 064/516-97-03.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Na pro da ju pro šlo go di šnje ko kin ki ne. Tel: 061/215-45-94.

• Leg horn. Pe tao i 4 ko ke. Tel: 064/128-10-72.

• Haj kom i pa non be li ku ni ći, sta ro sti me sec da na, ce na je po me se cu sta-ro sti. Tel: 064/128-10-72 i 061/623-90-24.

• Haj kom ku ni ći - ze če vi svih uz ra sta ce na po me se cu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

MO TOR NA VO ZI LA

• Pro da jem Re no Se nik 1,9 TD, go di na pro iz vod nje 2005. Tel: 063/800-32-75.

• Pro da jem Fi at Pun to go di na pro-iz vod nje 2002, ben zi nac 4-oro vra-ta , ra đen za Ne mač ko tr ži šte. Tel: 063/529-672.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• BMW ben zin 2004. go di šte, re gi stro-van 3.800 evra mo že za me na za jef ti-ni ji. Tel: 063/531-620.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem Ju go Ko ral In , go di na pro-iz vod nje 2007, sa pli nom, ce na 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Pro da jem Lan ču De bra u vo znom sta-nju, re gi stro va na. Tel:069/563-21-90 .

• Pro da jem Fi at Kro ma 2005. go di šte 1900 ku bi ka, 150 KS, auto ma tik u od-lič nom sta nju. Tel: 063/852-60-21

RA ZNO

• Pu šni ca vi si ne 180 cm za di mlje nje me sa, ri be…! Od lič na za ma le pro sto re, te ra se, dvo ri šta, vi ken di ce....mo bil na ma le te ži ne sa ruč ka ma za pre nos, lo-ži štem za lo že nje, za štit nom re set kom iz nad lo ži šta da me so ili ri ba ne bi pa lo u va tru sa od lič nim cu gom iz vla če nja di ma, pred vi dje no i za klju ča va nje me-sa. Tel: 060/312-25-91.

• Ben dža min vi si ne oko 2.5m. Bu jan, odr za van, pre lep. Ide a lan za ukra sa va-nje pro sto ra. Tel: 066/381-011.

• Pro da jem če ru palj ku za pi li će. Če ru-pa nje pi li ća, ka pa ci tet 4 ko ma da od jed-nom, mo tor mo no fa zni. Tel: 064/381-16-71

• Gu me ni pr sti za če ru palj ke, Iz ra đe-ni od kva li tet ne gu me 50 sch, po že lji mo že i u bo ji. Tel: 063/778-07-79 i 062/778-789.

• Fel na sa gu mom 12.5-80 18 u od lič-nom sta nju. Tel: 064/397-30-67.

• Me ša li ca sa obrt nim mag net nim po-ljem, po god na za me ša nje he mi ka li ja. Tel: 022/310-545.

• Opre ma za svi njo kolj: rem me tal ni i dr ve ni, ko ri to, ora ni ju i kan te za mast. Tel:065/578-91-65.

• Pro da jem dr ve nu bu rad za vi no i ra ki-ju, za pre mi ne 350 i 70l. Tel: 065/578-91-65.

• 4 be ton ska ko ri ta za svi nje i je dan za vo du. Tel: 060/360-3505 i 022/321-094.

• Ka ve zi za ko ke no si lje, sa hra ni li ca-ma i po ji li ca ma, ve o ma po volj no. Mo že za 10, 20, 30... ko ka, la ko sklo pi vi, a za u zi ma ju ma lo pro sto ra. Kon takt tel. 064/372-78-52.

No ve hra sto ve pod nja če sa du plom ži com. Od go va ra ju LR i Fa rar na stav ci-ma od po 10 na sta va ka. Tel: 064/836-26-34.

• Ukra sni bu na ri i mo sti ći i dr ve na ko li-ca, vr lo po volj no, vr lo lep ukras za dvo-ri šte. Tel: 061/616-28-00 i 062/626-803.

• Oki ten za na vod nja va nje 1/2 4 bar. Tel: 063/700-58-94.

• Pro hrom ski sud-ko tlić za pre mi ne 350 lit, pro iz ve de no u Švaj car skoj. Tel: 063/514-133

• No va kan ta za mu zi li cu nod 20 li ta ra, pro vid na, sa po klop cem i dih tun gom. Tel: 022/555-178 i 062/555-178

• No ve mu zne gu me Di va, pa ko va nje od če ti ri ko ma da. Tel: 022/555-178 i 062/555-178

• Žar di nje re od bi ber cre pa. Ru sti čan iz ged. Žar di nje re su ruč ni rad. Tel: 065/955-84-66.

• Pre sa za gro žđe - vo će, od li ve nog gvo zdja. Sa kom plet nim dr ve nim do da-ci ma. za pre mi na pre ko 100 l. Oču va na u funk ci ji. Tel: 064/198-76-15.

• Te gle za med sa po klop com za 1 kg 21 din,0,5 kg 20 din. Sta kle ne te gle sa po klop com 28 din. Tel: 063/494-553

Pro da jem dr lja ču tro kril nu sa ro to ri ma. U od lič nom sta nju. Tel: 062/220-609.

• Pro da jem ter mo me tar sa sklop kom, pr ven stve no na me njen za pče la re, za kon tro lu to plje nja me da. Po de si va tem pe ra tu ra od 40 do 50°C. Hi ste re zis sa mo 1°C. Bez do dat ne sklop ke mo že da uklju ču je gre jač do 1KW. Ce na 50e. Tel:022/310-545.

• Ve zi ce za vi no vu lo zu, ma li nja ke, ku pi nja ke, pa ra dajz u sta kle ni ci ma i sve osta le pu za vi ce, u pa ko va nji ma od 200, 300, 600 ko ma da. Ce na za vi si od pa ko va nja. Jed no stav ne za upo tre bu. Ne šte te ži vot noj sre di ni. Tel: 063/862-23-52.

• Na pro da ju ra sad nik sa grej nom fo-li jom spolj nih di men zi ja 100x 100 u osno vi. Mo gu ce je iz ra di ti ra sad nik i dru gih di men zi ja ko je va ma od go va ra-ju sa mo se ja vi te ra di do go vo ra. Tel: 061/114-1197

• Če ru palj ke za pi li će iz ra đe ne od po-cin ko va nog li ma 1mm oja ča ne, ni su far ba ne. Ce na bez elek tro mo to ra 100 EUR, ce na sa mo no fa znim el.mo to rom, 170 EUR. Tel: 063/151-41-61

• Se me br zo ra stu ceg dr ve ta - Pa u-lov ni ja (Pa u low nia) Elon ga ta. 5000+ se men ki. Uz se me sa ljem i upu stvo za uz ga ja nje. Tel: 061/252-72-38.

• Pro da jem ko lje ba gre mo vo svih di men zi ja, ko lje eks tra kla se. Tel: 064/001-66-27.

Uni ver zal na lju šti li ca lju šti: sun co kret, helj du, spel tu, zob (ovas), pro so, raž. Ka pa ci tet je od 200 do 500 kg na sat, mo tor tro fa zni 3kW, te ži na ma ši ne 80 kg. Se lek tor se me na sa pro men lji va tri si ta i aspi ra to rom pra si ne ka pa ci te ta 500 do 800 kg na cas. Tel: 065/372-71-11.

• Ko sa, ko sa či ca ita li jan ske pro iz vod-nje. Ga spar do FBR Kao no va. 2010 go di šte. Tel: 063/882-51-04.

Krc ka li ca za le šnik, ruč na ili na elek-tro mo tor. Tel: 022/455-489 I 063/580-819.

• Ov či ja cre va uso lje na 92m + od 1450 din. Svinj ska cre va uso lje na 92m + od 1450 din. Tel: 064/128-60-22 I 022/623-131.

• No va mu zi li ca di va ko ja mu ze sva če ti ri vi me na isto vre me no, mu zi li ca je pod ga ran ci jom od go di nu da na, ša lje-mo aks br zom po stom. Tel: 062/555-178 I 022/555-178.

• Bu rad od 500 l, 490 l, 512 l na pro-da ju, ko ri šće na za vi no..Tel: 064/198-76-15.

• Ma ši ne za se ja nje pi li ra nog se me na u sti ro por kon tej ne re 209 ru pa . Ma ši na pu ni kon tej ne re, pra vi ru pe za se me i sta vlja se me auto mat ski. Br zi na je oko 65000 se me na na sat. Mo guć nost pro da je po seb no pu nja ča sup stra ta, a po seb no ma ši na za se ja nje sit nog se-me na. Tel: 064/145-60-97.

• Pro da jem mo tor od el.ko sa či ce 1500w. Tel: 022/742-808 I 062/129-01-84.

• Me ša li ca sa obrt nim mag net nim po-ljem, po god na za me ša nje he mi ka li ja. Tel: 022/310-545.

• Ma no me tri tem pe ra tu re, in dij ski, od-lič nog kva li te ta, 750 din. Tel: 063/813-52-78.

• Pro da jem ra sad ne sak si je od bri zga-ne pla sti ke preč ni ka 8, 10, 12 i 17 cm. Tel: 022/311-101.

• Pro iz vod nja i pro da ja ba kar nih i alu-mi ni jum skih pod lo ški fi 4, 5, 6, 7, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 21, 22, 24, ope gla ne i oka lje ne, mo guć nost pla ća-nja pre ko ra ču na. Tel: 063/813-52-78.

• Pro da jem hi dra u lič ne spoj ni ce krst, od lič nog kva li te ta, ce na 1200 din. Tel: 063/813-52-78.

• Na pro da ju pla stič na bu rad od 125l sa po klop cem i me tal nim obru čem. Mo gu za ko mi nu, vi no, tur ši ju. Tel: 060/311-26-77.

Ka ve zi za ko ke no si lje, sa hra ni li ca ma i po ji li ca ma, ve o ma po volj no. Mo že za 10, 20, 30... ko ka, la ko sklo pi vi, a za u zi ma ju ma lo pro sto ra. Kon takt tel. 064/372-78-52.

• No ve hra sto ve pod nja če sa du plom ži com. Od go va ra ju LR i Fa rar na stav ci-ma od po 10 na sta va ka. Tel: 064/836-26-34.

• Briks mo tor ohv 6.5ks u od lic nom sta nju, pa li na po tez, je dan noz za hva-ta 60cm, ima i kor pu za tra vu, me njac je ma nu el ni sa vi se br zi na kre ta nja, trak tor je me tal ne kon struk ci je, pot pu-no is pra van, do ne sen iz Austri je. Tel: 060/313-84-38.

Po volj no, cre va za pe ska re nje sa di zna-ma 8 i 10mm, kon denz bo ce i pe ska re. Tel: 022/673-526 i 063/854-16-38.

• Ukra sni bu na ri i mo sti ći i dr ve na ko-li ca, vr lo po volj no, vr lo lep ukras za dvo ri šte. Tel: 061/616-2800 i 062/626-803.

• 15 voj nič kih me tal nih kan ti, is prav-nih, da bi bi le vi zu al no lep še po treb no far ba nje. Ce na je za sve za jed no. Ko-mad 1000 din. Tel: 063/557-477.

• Žar di nje re od bi ber cre pa. Ru sti čan iz ged. Tel: 065/955-84-66.

Ben dža min vi si ne oko 2.5m. Bu jan, odr za van, pre lep. Ide a lan za ukra sa va-nje pro sto ra. Tel: 066/381-011.

• Pre sa za gro žđe - vo će, od li ve nog gvo zdja. Sa kom plet nim dr ve nim do da-ci ma. za pre mi na pre ko 100 l. Oču va na u funk ci ji. Pro iz vo djac austro ma djar-ska fi r ma hof he rr schrantz clayton shut tle worth.Di men zi je,ukup na vi si na 180 cm,prec nik ko ri ta,ka de je 90 cm.. ce na fi k sna Tel: 064/198-76-15.

• Bu rad za vi no, hra sto va, is prav na. Bu rad od 500 l ,490 l,512 l na pro da-ju,ko ri sce na za vi no.. Tel: 064/198-76-15

• Gra bu lje za ku plje nje le šni ka, ora ha i dru gog vo ća i po vr ća. Tel: 063/892-50-30.

LIČ NI OGLA SI

• Tra žim ozbilj nu že nu za brak od 25 do 40 go di na. Pe kar. Tel: 064/41-386-43

• Tra žim že nu za po moć u ku ći ili za uda ju do 70 go di na. Tel: 064/55-19-159.

• Tra žim že nu za že nid bu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Si tu i ran slo bo dan mu ška rac tra ži slo-bod nu že nu do 45 go di na za dru že nje i even tu al ni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Si tu i ra ni mu ška rac sred njih go di na tra ži žen sku oso bu do 45 go di na ra-di dru že nja i even tu al nog bra ka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Ože njen mu ska rac dis kret no bi se dru žio sa da mom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbilj na, obra zo va na že na 58 go di na vred na, pe dant na že le la bi da u po zna do bro sto je ćeg do ma ći na is klju či vo ra di bra ka. Tel: 063/888-62-19.

• Že leo bih da upo znam žen sku oso bu oko 45 go di na sta ro sti, ozbilj na ve za mo guć brak, vre di po ku ša ti Srem, Ba-nat i Bač ka. Tel: 061/668-43-79.

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi la nov ca mo že da upri li či da se de voj-ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te re so-va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1911. mart 2016.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

OGREVNO DRVO"Sto posto metar"

BATIKA• Prodaja • Sečenje i cepanje po meri• Donošenje na kućnu adresu

NOVO U SREMU!Uslugu sečenja i cepanja vršimonajnovijom mašinom, posle Vašeg odabira željenog drveta i uz Vaše prisustvo po želji.

Planinska 16(preko puta Doma učenika)

064/642-96-21 i 022/615-955

Pe de set če tvo ro go di šnji Jovicа An drić Subа iz Srem ske Rаče več pu ne tri go di ne bаvi se

trаgаnjem zа tаrtufi mа. Iаko je reč o nаjskupljoj je sti voj glji vi nа sve-tu, nje gov mo tiv dа se upu sti u ovаj “posаo” ni je bio fi nаnsijske pri ro de, ne go - sаsvim neočekivаno – ljubаv premа psimа. Tа nje go va ljubаv po-sto ji već godinаmа, s ob zi rom dа je Subа, kаko gа u se lu svi zo vu, du go godinа bio lovаc i dа je svo je vre me no držаo osаm terijerа i ne ko li ko ptičаrа.

A o to me kаko je po če lo nje go vo tra ga nje za tar tu fi ma, Subа pričа:

- Od svog prijаteljа Tihomirа Igićа iz oko li ne Nišа, ko ji je vr sni po-zna va lac glji va, do bio sаm nа po klon šte ne rаse “la got to ro mag no le”, ko ji je nаjbolji zа tаj posаo. Ti ho mir me je i nаučio kаko dа dresirаm tu ku ju i tаko sаm sа njom kre nuo u šu mu da je tre-ni ram da tra ži tar tu fe. Ina če, pse ni je ni ma lo la ko na u či ti da tra že tar tu fe, a osno va je da ih tre ba na u či ti na mi ris

pe čur ki i da ih za sva ki pro na la zak tre-ba na gra di ti. Dre si ra nje tra je dva do tri me se ca i za ove po tre be mo gu da se dre si ra ju i la bra do ri i ma đar ske vi-žle, ali su “ro mag no le” ipаk nаjbolje. Ka da na nju še tar tuf ne će se za u sta vi ti dok ga ne is ko pa ju iz ze mlje - ka že Su ba i do da je da tar tu fa ima svu da, osim u ba gre mo voj šu mi, а nаjviše ih imа u hrаstovim, grаbovim i le sko vim šumаmа.

Premа nje go vim rečimа, be li tаrtuf se nаlаzi u to po lo vim šumаmа i on je

mno go sku plji od cr nih, zа kilogrаm trebа iz dvo ji ti oko hiljаdu evrа. On kаže dа nа ovom te re nu be lih tаrtufа uop šte nemа, а i da cr nih ima u sa-svim ne znat nim količinаmа, dnev no je nаjviše nаšаo 30 do 40 komаdа.

- Mno go vremenа se pro ve de u šu-mi u potrаzi zа tаrtufi mа, jer se oni nаlaze u pod nož ju sta ba la, zаto ne ko ko ne vo li pri ro du i borаvаk u šu mi bo-lje dа se i ne upuštа u tаj posаo, jer ov de zаrаde sko ro pа dа i nemа. Pri če o to me dа se zа kilogrаm cr nih tаrtufа plаćаju hiljаde i hiljаde evrа su ustvаri pri če zа mаlu de cu, jer se ne mo že do bi ti vi še od 30 evrа po kilogrаmu. Jа nа to me nisаm ništа ni zаrаdio, po što sam do sa da nаšаo sаmo mаle ko li či-

ne ko je ko ri stim is klju či vo zа dre su ru kerovа. Za is hra nu se tar tu fi u mo joj ku ći ne ko ri ste jer ni ko me od uku ća-na ne pri ja nji hov jak i spe ci fi čan mi-ris. Je di ne pаre ko je sаm sаm do bio zаhvаljujući sve mu to me je su one od prodаje kučićа – iskre no pri ča Subа i do da je da sa njim če sto u po tra gu za tar tu fi ma ide i nje gov unuk Mar ko.

Na gla ša va da če sto bu de da na ka-da pre đe i po de se tak ki lo me ta ra a da ne na đe ni jed nu glji vu. Ipak, zbog to-ga se ni ka da ni je raz o ča rao, jer lju-bav pre ma pri ro di je ono zbog če ga sa svo jom ke ru šom Bu bom sva ko dnev-no od la zi u šu mu.

Osim pri ro de, Su ba vo li i sit ne ži-vo ti nje, na pr vom me stu ka na rin ce i

ze če ve. Za ze če ve ka že da ih je dr žao od ka ko zna za se be, a sa da ima dve ra se: no vo ze land ski be li i pa tu lja sti cr ni. Ka da je bio ma li ma štao je o to-me da bu de ve te ri nar, ali mu se že lja, na ža lost, ni je ostva ri la. Za to u svom dvo ri štu dr ži ve li ki broj ži vo ti nja. Osim ze če va i ka na ri na ca, ima još i ri bi ce, go lu bo ve, ko ko ške, pat ke...U pla nu mu je da na ba vi još par no vih vr sta, a o svim ži vo ti nja ma se bri ne sam, jer ka že da je to naj bo lji na čin da skre ne mi sli i da mu ta ko br že pro đe dan.

S. Mihаjlović

20 11. mart 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREM SKA RA ČA • JO VI CA AN DRIĆ SU BA, ZA LJU BLJE NIK U PRI RO DU I TRA GAČ ZA TAR TU FI MA

Od tar tu fa pa ra ne ma- Mno go vremenа se pro ve de u šu mi u potrаzi zа tаrtufi mа, jer se oni nаlaze u pod nož ju sta ba la. Zаto ne ko, ko ne vo li pri ro du i borаvаk u šu mi, bo lje dа se i ne upuštа u tаj posаo, jer ov de zаrаde sko ro pа dа i nemа – ka že Jo vi ca An drić Su ba, lju bi telj pri ro de i sit nih ži vo ti nja

Unuk Mar ko i ke ru ša Bu ba u po tra zi za tar tu fi maZe če vi su mu lju bav iz de tinj stva:

Jo vi ca An drić Su ba iz Srem ske Ra če

Cr ni tar tu fi