Dragan Vianovi

B e o g r a d , 1990.

3

UvodBioloSka poljoprivreda je, relativno, mlada oblast poljoprivrede u kojoj se nastoji da se proizvodnja hrane obavlja na prirodan nain bez upotrebe Kemijskih preparata. ' l o j e posebno aktuelno u zadnje vreme kada smo svedoci sve veih zagaenja prirode i hrane, to se sve skupa negativno odraava na nae zdravlje, Pokret bioloki opredeljenih poljoprivrednih proizvoaa pokuava, da usavri proizvodnju na potpuno prirodnim naelima ne primenjujui ni jednu supstancu koja bi mogla imati negativne posledice po zdravlje oveka, ivotinja i biljaka. Pri tome se kao i u klasinoj poljoprivredi posebna p a t n j a posveuje ubrenju i zatiti od tetoina ali za razliku od naina koji se primenjuju u klasinim sistemima biofarmeri koriste prirodna ubriva i razne preparate za zatitu na bazi drugih biljaka. Bioloka poljoprivreda stie u svetu sve vei broj pristalica, ak i medu agronomima, to je posebno karakteristino za razvijenije zemlje koje nemaju problema sa manjkom hrane pa su i na taj nain u situaciji da mogu da se pozabave i izborom hrane koju e konzumirati. Najnovija upozorenja zdravstvenih radnika o opasnostima hrane koja je proizvedena bez kontrole uzkorienje raznih hemikalija (esto vrlo otrovnih) uticala su bitno na poveanu potranju zdravih prehrambenih proizvoda. Kako su, meutim, proizvodi dobijeni prirodnim nainima obino dosta skuplji na tritu (to je najoiglcdnije na Zapadu) proizilazi da jc zdrava hrana rezervisana za bogatije slojeve drutva. Stavie, korienje apsolutno iste hrane proverenog kvaliteta postalo je u mnogim razvijenim zemljama stvar prestia. U naim uslovima vlaa haotino stanje u kome dominira hronina nestaica novca za iru drutvenu brigu o ishrani a, samim tim, i zdravlju. Na naem se tritu nalaze mnogi neispravni artikli, neki, ak, sa visokim sadrajem opasnih hemikalija. () tome nas ponekad preko tampe upozoravaju pojedini zdravstveni radnici. Da

4

situacija bude gora utie i podatak da mi pravo stanje stvari ne znamo jer nc postoji nikakva zvanina statistika o kvalitetu namirnica ili s l u a j e v i m a t r o v a n j a hranom k o j u , p o n e k a d , u z i m a j u razmere epidemije.A da je tih sluajeva sve vie kazuju mnogobrojni novinski lanci koji, po pravilu, belee samo najekstremnije sluajeve. Uoivi potencijalnu opasnost po sopstveno zdravlje od hrane zatrovane hemijskim preparatima, dosta ljudi je poelo sa proizvodnjom povra i voa u vlastitim vrtovima. Na taj nain mogli su biti sigurni u ispravnost namirnica a da ne govorimo, o zadovijstvu koje prati svaku korisnu aktivnost i lini angaman. Osnovni problem svih onih koji su se odluili da rade po naelima bioloke poljoprivrede je nedostatak strune literature. Na naem tritu se o tome moe nai tek poneka knjiga koja, ipak ne moe odgovoriti na sva pitanja koja bi postavio jedan biovrtlar. Te knjige, dakle, imaju uvodni karakter Stoje sasvim razumljivo za oblast u kojoj do s k o r o nije bilo ni jedne jedine knjige. Svakako da e vremenom, kako se bude irio krug interesantna, doi do tampanja veeg broja naslova, od kojih e neki obraivati i kompleksnije probleme vezane za biopoljoprivredu. N a d a j m o se da c i nai naunici (agronomi, ekolozi...) dati svoj doprinos u vidu monografija. Knjiga koja se nalazi pred vama ima 7a cilj da vas uvede u osnove biopoljoprivrede, a takoe, prui mogunost za ozbiljnije studije i, to je najvanije, praktinu primenu nauenog. Kadi racionalizacije prostora izbegnute su informacije koje se mogu nai u svakom povrtarskom priruniku kao to je kalendar sadenja i osnovni podaci o svakoj kulturi ponaosob. Praktiar e te podatke lako pronai a ova knjiga ima zadatak da prui uputstva koja se ne nalaze u klasinim povrtarskim knjigama.

5

Zemlja, hrana i ljudsko zdravljeSvi pokazatelji ekolokog stanja nae planete ukazuju na to da u mnogim delovima sveta postoje realne opasnosti od kolapsa itavih bio-regiona. Na mnogim mestima je odavno ivot nemogu a zasluga" za takvo stanje pripada ikz. prljavim tehnologijama". Ljudski genij je dostigao zavidne stepene u nekim naunim oblastima ali sada je ve i laicima jasno da moderna civilizacija i njoj odgovarajue tehnologije, sa jedne strane, olakavaju ivot i podiu standard, ali sa d r u g e strane, nepovratno unitavaju i truju nau ivotnu i radnu okolinu do te mere da su zdravlje i ivotni vek ljudi ve danas opasno ugroeni. To je posebno oigledno u gradovima i velikim industrijskim zonama. ProizvcxJnja hrane spada u one delatnosti koje su nespojive sa zagaenom sredinom. Pa, ipak, sve je oiglednije da je taj osnovni preduslov poljoprivredne proizvodnje danas vrlo teko zadovoljiti. Da problem bude vei. ak, je i sama poljoprivreda u novije vreme postala veliki zagaiva ivot ne sredine a posredno i neposredno i hrane ijom se piroizvodnjom bavi. Samo u Evropi se godinje nckontrolisano izbaci u atmosferu 25 miliona tona (!) toksinih materija. U tome su do sada prednjaile tehnoloki najrazvijenije zemlje. U novije vreme ovom neslavnom rekordu znaajno doprinose i manje razvijenije zemlje k o j e zatitu sredine ne ulau gotovo nikakva sredstva. Svakodnevno trovanje planete predstavlja najvei problem sa kojim se suoilo oveanstvo od svog nastanka. A k o tome pridodamo i neke nesrene sluajeve koji su se dogodili u hemijskoj i nuklearnoj industriji onda e svima biti j a s n o da je doao poslednji trenutak da se u svetskim razmerama preduzme akcija za spasavanje itavog oveansiva. Jer, ne treba zaboraviti, da tehnoloki razvoj i superiornost ne znae mnogo a k o je u tom cilju potrebno rtvovati zdravu prirodnu sredinu u kojoj ivimo.

6

Polo je lema ove knjige proizv odnja hrane neemo detaljnije ulaziti u opisivanje ekolokih problema koji nastaju kao poslediea s j a b o konirolisanih tehnolokih procesa ili ekolokih ekscesa poput ernobila. Pozabaviemo se detaljnije, meutim, ekolokim ugroavanjima nae planete i ljudskog zdravlja koja nastaju u proccsu proizvodnje hrane. Da ta ugroavanja ivotne sredine i zdravlja nisu ni n a j m a n j e naivna i bezazlena pokazuju i najnovija nauna israivan3aU novembru 19 godine na sednici SSRN Jugoslavije izneti su zabrinjavajui podaci o stanju zemljita. Navodi se d a j e ,,u proteklih deset godina za poljoprivredu nae zemlje izgubljeno 150 hiljada hektara, preteno napkxinijcg tla". U zakljucima strunjaka navodi se da je uzronik takvog stanja zagaivanje zemljita hemijskim sredstvima i primena vetakih ubriva koja u svom sastavu imaju veoma ietne primese - hlor, sumpor, natrijum a fosforna ubriva i leke metale kao to su olovo, kadmijum i radioaktivne elemente! Opasnosti od primene ovih s r e d s t a v a poveane su nestrunom prmenom koja je vrlo esta kod naih proizvoaa. U nekim krajevima esto dolazi do preterivanja u doziranju vetakih ubriva tako da ponekad dolazi do velikih zagaenja vode za pie to se katastrofalno odraava na ljudsko zdravlje. U nedavno sprovedenim istraivanjima o kvalitetu vode u Subouko-horgokoj peari dobijeni su alarmantni rezultati u kojima stoji da je koncentracija nitrata u pijaoj vodi ak O S A M N A E S T puta vea od dozvoljene! Najvei deo ovih nitraia dospeo je u vodu iz vetakih ubriva koja se koriste u oblinjim vonjacima. Poetkom aprila ove godine T a n j u g je preneo vest u kojoj se kae tri o s o b e su umrle, a deset njih je sa tekim irovanjemprebaeno u bolnicu u italijanskom mestu Ciano kod Napulja. Svi su. kako je utvreno, otrovani pesticidom " P A R A K V A T " koji se koristi u poljoprivredi. Saniiarne vlasti u Napulju veruju da je pesticid dospeo u podzemne slojeve vode koja se koristi za navodnjavanje i zalivanje tafta, pa iak.u i u hranu. O k o 150 lica se u Napulju saUa nalazi pod kontrolom lekara, jer se veruje da su i oni izloeni riziku trovanja, budui da ive u istoj opasnoj zoni." Ne treba biti strunjak'' - kae se u jednom izveiaju - pa uoiti da su nam poljoprivredne povrine napadnute tekim metalima, kiselim kiama, psticidima, nitratima." Rezultat nekontrolisanog zasipanja njiva raznim hemikalijama ogleda se u naglom poveanju neplodnosti zemljita i opasnom naruavanju zdravlja ljudi.

7Britanska vlada uvela je nedavno otre mere za kontrolu hrane jer je i u Britaniji postalo oigledno da e doi do problema irih razmera a k o se ne pone sa sistematskom kntrolom ispravnosti hrane i tehnolokih procesa povezanih sa proizvodnjom namirnica. Proizvoaki trustovi pruili su veliki otpor ovim Ispitivanjima i predloenim merama ali su, na kraju, usvojeni predloi da se uvede otra kontrola kvaliteta hrane. Povod kampanje u kojoj su prednjaile z d r a v s t v e n e ustanove i tampa je iznenadna epidemija bacilom listeriosis" koji je izazvao smrt nekoliko ljudi. U toku jedne godine prijavljeno je oko 40000 sluajeva trovanja salmonelom, takode u Britaniji. U toku nekoliko dana moralo je biti uniteno nekoliko miiiona komada j a j a i oko 50003 kokoaka! Probueno interesovanjc javnosti za procese proizvodnje j a j a i pilia do otkrivanja neverovatno brutalnih metoda uzgoja ivine i tovne junadi. Kokoke nasilje eli ivot_provodc u tesnim kavezima a najvei deo njihove hrane sastoji e od sopstvenog izmeta koji se melje i bezbroj puta vraa u proces ishrane uy dodavanje velikih koliina antibiotika kako bi se spreile infekcije i raznih hemikalija Loje ublauju nesnosni smrad takve hrane", uginule jedinke se, takode, melju i dodaju hrani. Takva hrana nalazi se i na jelovniku britanskih krava muzara, a na kraju sve hemikalije koje se dodaju hrali ivotinja dospevaju u ljudsko telo izazivajui nepredvidljive poslenice. Po reima veterinarskog inspektora Miroslava Stojiia iz Beograda (objavljeno u Politici" 9.4.1988. g.) u mesu i mesnim preraevinama nalaze se, najee prevelike koliine, raznih aditiva, h o r m o n a , p e s t i c i d a , a n t i b i o t i k a i d r u g i h toksinih m a t e r i j a . Proveravanje zagaenosti hrane pomenutim materijama kod nas se ne sprovodi ili se to radi posve retko. Stoji tvrdi da sami po sebi, nitrati ( u p o t r e b l j a v a j u se u svim mesnim preraevinama: prim. autora) i nisu toliko opasni po ljudsko zdravije koliko materije k o j e se posle toga s t v a r a j u . Nitrozoamini koji se produkuju u mesnim preraevinama iz natrijum-nitrata direktno su kancerogeni" Uprkos tome to se ovakva definicija moe nai u svakom relevantnom veterinarskom udbeniku, 5 u j e ue studenti humane medicine, to je utvreno i obelodanjeno u najeminentnijim svetskim istraivakim centrima, upotreba na-nitrata je kod nas masovna i nekontrolisana. To je nonsens." Iz proizvoda mesne industrije na Zapadu izbaeni su nitrati dok se u nekim zemljama p o p u nae naune i zdravstvene injenice sporo probijaju i pored loga to je Savezni komitet za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu apelovao da se tim problemom pozabavi i Skuptina

SFRJ. (Politika", 13.5.1987.g.). Miodrag Mani, fiziko-hemiar Nuklearnog instituta Boris Kidri" u Vini izvrio je nekoliko desetina superanaliza prehrambenih proizvtxla i, izmeu ostalog, rekao u jednom intervjuu: Kada su u pitanju polifosfati nalazio sam ih i u koncentraciji od 1 , 9 4 % to je suludo. Eksperimentalno je dokazano (opet u svetu) na ivotinjama, da je kod onih kojima je davano preko 1 % fosfata izazvano niz abnormalnosti: od oteenja b u b r e g a , kalcifikacije mekog tkiva, nepravilnog rasta, skraenja duine ivota, pa do redukcije fertiliteta. Pesticidi deluju na centralni nervni sistem oveka, izazivaju oteenje bubrega, konvulzije, poremeaja disanja. U SAD priznat je kancer jetre kao profesionalno oboljenje za radnike koji rade u industrijskoj proizvodnji PVC-a, a pakovanje u P V C folije prehrambenih proizvoda z a b r a n j e n o / Nedavno je iz S A D vraeno 19 tona prake unke (Carneks) zbog prevelike koncentracije tetnih materija. Roba je, to je kod nas pravilo, zavrila na naem tritu!!! Inspektor Stoji uz zgraavanje da se takva roha d a j e i deci, kae: Pa se onda udimo to su bleda, anemina, prozirna, plava, ne mogu da spavaju, imaju stomane t e g o v e , uestalo p o s i a j u alergina, sa slabim zubima, kostima, obolelim bubrezima... to rasle broj obolelih od raka, leukemije... To izmeu ostalog zavisi i od toga ta i koliko j e d e m o . " U S A D trenutno se vodi velika kampanja za proizvodnju zdrave hrane. Na udaru kritike nalaze se veliki trustovi proizvoaa i preraivaa mesa, mleka, itarica, voa i ptjvra. Uveravanja da od upotrebe hernije u prehrambenoj industriji nema nikakve opasnosti deluju sve neuverljivije jer postoje mnogobrojni izvetaji koji na oiglednim primerima dokzuju ba suprotno. Meu mnogobrojnim udruenjima koja se bore da istina o kvalitetu hrane prodre do .iroke javnosti u S A D je trenutno najaktivnije drutvo koje nosi simbolian naziv ..Majke protiv pesticida" a okuplja mnoge linosti iz javnog ivota, filma i ou biznisa. Drutvo je upozorilo ameriku javnost da je s a m o prole godine upotrebljeno vie od dva miliona tona razliitih pesticida da bi j a b u k e na tritu izgledale privlanije i lepe, te da ta injenica moe imati dramatine posledice po zdravlje ljudi, osobito po zdravlje dece." Vatrena pobornica ideja koje zastupa udruenje, poznata glumica Meril Strip izjavila je posle TV emisije o hrani koju je ona vodila: Ne zanima me politika. Svejedno mi je ko e biti predsednik drave, ali mi je i te kako vano zdravlje moje dccc, daleko vanije od bilo kakve i bilo ije politike." Ove rei odslikavaju jedan aspekt borbe

9

za bolju, zdraviju hranu. Nemogunost da sc izbcgnu politiki uticaji u stvarima gde glavnu rc treba da vodi nauka i zdrav razum. Sa d r u g e s t r a n e , e k o n o m s k i interesi velikih proizvoaa esio su glavna prepreka mnogim akcijama za poboljanje kvaliteta vazduha, vode i hrane. Meu mnogobrojnim pnmerima panine i bezobzirne odbrane profita pri emu sc ne biraju sredstva niti se vodi rauna o sveukupnom progresu, naveemo jedan primer iz ne tako davne prolosti. Amerikanac Luther Burbank genijalni genetiar i selekcionar, posmairao je kako u pustinjama irom Amerike neverovatno d o b r o uspeva kaktus opuncija. Burbank je pristupio selekciji i ukrtajui opuncijc s mnogo i malo bodlji dobio je za 16 godina brzorastuu opunciju bez bodlji, zadiv ljujuu biljku koja slui kao stona hrana a daje i vrlo ukusne plodove za ljudsku ishranu. Burbank je pisao o svom kaktusu: ,,()n e rasti na irokim prostranstvima u sadanjim neplodnim delovima zemlje, uz minimalnu negu i obradu zemlje: u suvim polusiuvim predelima moe da predstavlja izvanrednu stonu hranu. Ova opuneia e napraviti i revoluciju u proizvodnji mesa i pretvoriti nae pustinje u plodna prostranstva." Njegova opuncija sadri eer, najpotrebnije mineralne soli i, to je naglavnije - 90 odsio vode. Z b o g toga stoku ne ireba pojiti. Prinos je velik i pri minimalnim uslovima dobija se 100 do 200 tona mase po hektaru. Poredtoga, Burbankova opuncija je i voe. Prinos ploda je 20 tona po hektaru. L u l h e r B u r b a n k j e m a t a o d a o v o otkrie iskoristi z a poveanje blagostanja svoje zemlje. /Mi, saznavi za Burbankovu opunciju, trgovci stokom su sc zabranili. Nagli pad cenamcsa bi im uskratio unosne zarade. Novih sorti doepala se firma Fana D a u d a " i unitila ih. Ne obazirui se na mnogobrojne zahteve, rasadni materijal nije nikome isporuen." (citat iz asopisa Dobro Jutro", 1. novembar 1979.g.). U savremenoj proizvodnji hrane, dakle, pored razumskih vladaju i zakoni profita a gde god je profit u pitanju be ire i stroge drutvene kontrole nije mogue obezbediti stoproccntnu sigurnost. Dobar primer za to je kontrola proizvoda po pitanju sadraja pesticida. Po pravilu, takve kontrole nalaze da je propisana doza uvek prekoraena. Jasno je da zdravlje potroaa ne moe biti predmet niije zarade. 18.5.1987. godine Politika" je tom pitanju posvetila panju u lanku pod nastavom Opasnost vreba i sa plodnih polja" Na samom

10

poetku kae se: ,,IJ elji da zatite poljoprivredne proizvode od tetoina, ljudi su izmislili pesticidc. Da li je ovaj izum oveanstvu oneo sreu?" U daljem nastavku, izmeu ostalog stoji: ..lako, na alost, nismo svetska poljoprivredna velesila, neracionalna i gotovo stihijna primena brojnih dostignua agrarne nauke donela je izuzetno velike opasnosti i za zdravlje naih ljudi. Sve vee potrebe za hranom nametnule su upotrebu peslicida (sredstva za unitavanje tetoina), kako bi se poljoprivredna proizvodnja zatitila od ogromnog broja tetoina. Nije, stoga, preterano rei da pcsticidi ulaze u "lanac ishrane" i svojom se otrovnou i nekontrolisanom primenom svrstavaju u jedan od kljunih problema sveta." U istom lanku Dr Borivojc Jovanovi, specijalista medicine rada i direktor doma zdravlja u Grockoj kae: Pcsticidi, kao sredsiva za unitavanje tetoina, relativno su novijeg datuma, upotrebljavaju se t e k od pedesetih godina. V i e od 9 o d s t o ovih s r e d s t a v a upotrebljava se u poljoprivredi, to je ini kljunom granom po opasnosti po ljudsko zdravlje. Primena u naoj zemlji je u porastu, tako da sc 1986. godine upotrebljavalo ak 770 preparata sa 188 jedinjenja veli dr Jovanovi i dodaje da se ovim sredstvima, prema podacima Svctske zdravstvene organizacije, godinje u svetu otruje pola miliona ljudi! Veliki ekoloki problemi koje je upotreba peslicida nametnula znatnim zagaenjem zemljita, poljoprivrednih kultura i bvodotokova, preti sasvim ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi." Dr Jovanovi tvrdi da je tokom prole godine na teritoriji optine Grocka upotrebljeno oko 2 7 0 tona pesticidnih preparata, najvie fungicida i insekticida. Podaci dr Jovanovia kau da trovanja povremeno dobijaju k a r a k t e r epidemije. Najee smrtni sluajevi su kod otrovanih sredstvom DNOC (dinitrcxirtokrezol ili "kreazan"). Na Klinici za toksikologiju V M A u Beogradu od 1982. do 1986. godine Icene su 274 o s o b e otrovane pesticidima, koji zauzimaju" drugo mesto na listi uzronika trovanja, odmah posle leova. U Respiratornom centru Infektivne klinike od trovanja pesticidima prole godine lecno je 47 osoba, od kojih jc etvoro umrlo." I pored svega u naoj zemlji se ne v o d e zvanini statistiki podaci o trovanjima pesticidima iako se zna da jc uee trovanja u ukupnoj smrtnosti na treem mestu, odmah posle kardiovaskularnih i malignih bolesti." A k o imamo u vidu da pesticidi i herbicidi mogu biti eventualni izazivai malignih i drugih o b o l j e n j a onda m o e m o zakljuiti da agrohemija zauzima ak prvo mesto kao uzronik bolesti

U

sa najteim ishoditem. U knjizi Osnovne biolokog voarstva" Dr. Krikovi navodi da prema podacima iz Instituta za zatitu zdravlja SR Hrvatske koliina kloriranih ugljikovodika u masnom tkivu ovjeka poveala se u nas u posljednjoj godini dana za 1 0 0 % (ovo je ustanov ljeno kod ljudi umrlih od malignih tumora)." 1 pored oiglednih opasnosti pri upotrebi pcsticia i drugih hemijskih preparata u poljoprivredi retko koji agronom bi se sloio sa konstatacijom da treba prestati sa upotrebom ovih opasnih materija. Glavni adut pristalica upotrebe pcsticia jc da se bez njih jednostavno ne m o e tj. da se n a j e z d a tetoina moe spreiti j e d i n o tim sredstvima. Strunjaci nas ue d a j e otrovnost pojedinih materija u poljoprivredi regulisana zakonom i pod kontrolom i da se vodi rauna 0 K A R E N C I - vremenu poslednje upotrebe preparata pre ubiranja plodova, TOLIiR ANCI - maksimalno dozvoljenoj koliini preparata 1 R F Z I D U 1 - koliini ostatka sredstva u zemljitu. Teorijski gledano ovde ne moe biti nesporazuma i ela teorija nam se ini vrlo stabilno i uverljivo. Ali da li je u praksi sve ba tako idealno? Ko nam moe garantovati da se svi poljoprivredni proizvoai apsolutno pridravaju propisanih normi? Moramo priznali da je ove uslove nemogue kontrolisati. Kada se sazna za prekomernu upotrebu nekog sredstva u poljoprivredi onda je obino kasno za spreavanje neeljenih posledica j e r jc proizvod ve prodavan na tritu ili su nastali problemi d r u g e vrste. U ..Politici ekspres" od 8.5.1989. godine nali s m o primer prekomerne upotrebe hernije u poljoprivredi, ovoga puta iz neznanja, u pomenutom lanku se kae: ..Uzrok pojave naglog suenja penice na veim orannim ptjvrinama u itorodnoj Tamnavi ovih dana je razjanjen. Pored tetoine itnjaka do suenja penice dolo je, kako navode strunjacik i u sled veih ostataka herbicida A T R A Z I N A koji su nesmotreni ratari upotrebljavali bez odgovarajueg strunog nadzora."Daljc se kae da herbicid atrazin u prekomernoj koliini znaajno ometa ne s a m o razvoj penice ve i drugih kultura Nije tako redak sluaj da ovo sredstvo protiv korova, kada se predozira, napravi goleme tete ratarima." Sve je vie izvetaja koji upozoravaju na nekontrolisanu i prekomernu upotrebu hernije bilo da se radi iz predumiljaja ili neznanja. Praktino da nema dana kada u dnevnoj tampi (koja nam jc jedini izvor podataka, poto zvaninih statistika nema) ne osvane neki napis o tome. Ugroeni su ljudi, domae i divlje ivotinje, usevi a kako pokazuju zadnje vesti i pele. O znaaju ovog korisnog insekta ne

12

treba ni govorili j e r pored meda, znaajnog prehrambenog artikla (u zadnje v r e m e zagaen je vrlo esto pesticidima) koji je glavni pelinji proizvod, pele vre i opraivanje voa koje bez njihovog prisustva uopte ne bi raalo. Nedavno je u leskovakom kraju zabeleen sluaj (nije ni jedini ni usamljen) velikog pomora pela do koga je dolo zbog prevelike upotrebe raznih hemijskih sredstava na njivama drutvenog sektora koje se nalaze u blizini pelinjaka." (Politika, 18.4.1989.) Da jc kod nas s v e rede videti divlja poznalo je ne s a m o lovcima ve i laicima. U malobrojnim analizama uginulih fazana i prepelica naeni su herbicidi i pesticidi koje su ove ptice unele jedui s e m e z a p r a e n o pre selve. Otrovane ivotinje se lako mogu nai na t r p e z i o v e k a i t a k o proizvesti k a t a s t r o f a l n e posledice. Z b o g nekontrolisane upotrebe modernih sredstava u poljoprivredi divlji zec je s k o r o potpuno nestao iz naih uma.

Slika 1. Mnogobrojni novinski lanci koji upozoravaju na zagaenje prirode i hrane.

13

R a s p r a v e o tetnosti hemijskih preparata ( p o s e b n o pri prekomernoj upotrebi) svode se u javnosti na dva osnovna miljenja. Prvo je miljenje veeg broja agronoma i hemiara koji poruuju da nema razloga za strah i da su opasnosti mahom preuveliane. Sa d r u g e strane jedan broj lekara i veliki broj ljudi raznih profesionalnih profila zabrinut jc estim izvctajima o trovanjima hemikalijama i eventualnim opasnostima irih razmera. 1 dok prvi upozoravaju da se hernija mora koristiti kako ne bi nastupila glad drugi u prvi plan stavljaju zdravlje i podatke po kojima najrazvijenije zemlje proizvode ogromne vikove hrane koja se esto baca iz ekonomskih interesa dok sc u m a n j e razvijenim poveanje prinosa mora potraiti u dobrim sistemima navodnjavanja, i mehanizaciji i si. a ne samo u primeni hernije (ovo zadnje najvie odgovara razvijenima koji u nerazvijene zemlje izvoze mnoge hemijske preparate). Mnogo jc unih rasprava sa pomenutim argumentima. Nepristrasni posmatra mora, meutim, priznati da je i u jednim i u drugim argumentima dosta Istine - da glad preli ali i da je zdravlje ugroeno. Oba tabora slau se samo u jednom - najopasnija je prekomerna i nekontrolisana primena hernije ali je oigledno da apclovati na savest proizvoaa nema nekog velikog smisla jer takvi apeli, kod ljudi koji su u sialnoj trci za zaradom, obino, ostaju bez odjeka. Tom se problemu moram otvoreno i argumentovano suprotstaviti. Jedno pitanje u celoj stvari zasluuje panju. Da li je, ipak, mogue zaobii upotrebu pesticida, herbicida i drugih sredstava? O d g o v o r savremenih poljoprivrednih strunjaka bi, svakako, bio negativan sa jednim velikim NE! U isio vreme pobornici bioloke poljoprivrede na isto pitanje odgovaraju pozitivno. Decenije iskustva stoje iza ljudi koji su se opredelili za tkz. islu poljoprivredu i ta njihova iskustva nedvosmisleno govore da se bez vetakih ubriva, herbicida, insekticida i si. mogu dobili i visoki prinosi i izvanredan kvalitet. tavie, ue nas bioloki j>oljoprivrcdnici, njihovim nainom se dobijaju proizvodi koji su mnogo kvalitetniji po pitanju bioloke vrednosti. Tu dolazimo do jednog sasvim novog pitanja koje glasi: ta se podrazumeva pod bilokim kvalitetom? Na to, na izgled jednostavno pitanje, nije lako odgovoriti. Moramo, pre svega, poi od kvaliteta uopte. Danas se pri proccni kvaliteta gleda, pre svega, na dve stvari. To su izgled, koji treba biti to lepi, i ukus koji spada u pojmove bez j a s n e odreenosti. Ova dva parametra su bitna i u biolokoj poljoprivredi s tim to se vodi rauna i o j o nekim stvarima. Pre svega bitan je hemijski sastav proizvoda, sadraj proteina, ugljenih hidrala, masti i vitamina.

14

Proizvod ne smc, ni u kom sluaju, da sadri ni najmanje koliine ostataka pcsticida, herbicida ili nekog drugog sredstva. T a j yahtev se m o e ispuniti s a m o na jedan nain - u proizvodnji nikako ne upotrebljavati pomenuta sredstva! Jedino na taj nain moemo biti apsolutno sigurni da nam je hrana hemijski potpuno ispravna. Cilj poljoprivrede je, ne s a m o prozvoditi hranu u odredenoj koliini, ve pre svega, proizvoditi hranu koja ne moe koditi nego s a m o koristiti. A da se hrana i te kako moe razlikovati, u zavisnosti na koji je nain proizvedena pokazuje ogled u kome su dve grupe laboratorijskih ivotinja hranjene narazliiie naine. Jedna grupa je s v o j o j ishrani imala s a m o namirnice tretirane raznim hemijskim preparatima dok je druga grupa hranjena proizvodima bioloke poljoprivrede. ivotinje iz druge grupe su pokazale veu otpornost prema bolestima, daleko veu plodnost i bile su mnogo ivahnije i dugovenijc. Svakome je poznato kako sc g a j e pilii na velikim larmama. Gusto zbijeni u svojim kavezima ti pilii ili kokoke nosilje nikada nee ugledati sunevu svetlost niti okusili ukus jedne obine kine gliste poput svake kokoke iz soskog dvorita. ivotinje sa takvih farmi su dosia produktivne, ali im je vek vrlo kratak. Neotporne su prema bolestima pa im se u hranu dodaju velike koliine raznih lekova. Na kraju sve to dospeva u organizam potroaa. ivina proizvedena na taj nain nema nikakav bioloki kvalitet a da bi se mogla jesti mora se pri pripremanju dobro zainiti raznim zainima. Sa tim problemom su posebno suoeni amerikanci koji troe najvee koliine pileeg mesa u svetu. Ujedno su i zemlja koja je na prvom mestu po broju gojaznih i nepravilno hranjenih ljudi. Oigledno je da nije sve u koUini. Svaka domaica zna razliku izmeu j a j e t a koje jc proizvedeno na prirodan nain i jajeta koje je snela kokoka odgajena u tesnom kavezu mehanizovane farme. Ta se j a j a jasno razlikuju po boji, ukusu, mirisu, hemijskom sastavu i njihov kvalitet nikako ne moe biti isti. U nekim monografijama navodi se sluaj koji sc dogodio u jednom amerikom gradu. Desilo se da je kukuruz, zasien raznim preparatima i preterano ubrcn velakim dubrivima, doveo do oslobaanja tetnih gasova i eksplozije silosa u kome je bio smeten. Tenost koja se rasula okolo usmrtila jesve ivotinje koje su jc pile. Jedinstven primer ne s a m o otrovne nego i eksplozivne hrane! Moramo sc zapitali koje su istinske granice koje ljudski organizam mae podneti. Agronom C. A u b c n u knjizi ,.L' Agriculturc biologiquc" pie: ..Problem je vrlo komplikovan kada sc nastoji izmeriti opasnost koju

15predstavljaju ostaci ili rezidue pesticida za ljudsko zdravlje. Izmeu optimista, koji misle da su koliine isuvie male osim u nekim izuzetnim sluajevima,da bi mogle izazvali primetnu tetu, i onih koji larmiraju smatrajui da i najmanje koliine mogu imati nepoeljne poslcdicc u duem vremenskom periodu, ne moe sc lako odrediti k o j e u pravu. Glavni argumenti optimista su sledei: 1. Proizvodima za biljnu zatitu stroge se kontrolic otrovnost i regulisana jc upotreba - za kodljive proizvode zakonom je utvren najmanji rok od upotrebe u zavisnosti od vrste poljoprivrednog proizvoda. 2. Rezidue su male i slulajevi trovanja su retki. 3. Koristi koje se postiu upotrebom sredstava za zatitu biljaka su takve (povienje prinosa, unitenje prenosioca zaraznih bolesti itd.) da pojedini nesreni sluajevi prouzrokovani njihovom upotrebom ne mogu umanjiti njihove prednosti. 4. U svakom sluaju sada jc nemogue bez pesticida." Sa druge strane: Pruene garancije propisane zakonom su iluzorne jer j c : - Nemogue kontrolisrti proizvoae da li se pridravaju vremena ograniene upotrebe pesticida, ega sc oni u praksi redovno i ne pridravaju. - U Francuskoj (citat jc iz francuskog izdanja, prim. autora) za veinu pesticida ni jedan propis ne utvruje koliinu rezidua koja se d o z v o l j a v a u namirnicama. U z e m l j a m a u k o j i m a p o s t o j e ogranienja nije retko da komercijalni proizvodi sadre vee doze rezidua od dozvoljenih. - to sc tie utvrene oirovnosti posredstvom ivotinja u odnosu na ljude, to je uvek opasno, kao to je to pokazao sluaj sa thalidomidom sa kojim sc eksperimentisalo na ivotinjama bez ikakv o g incidenta a koji, ipak, nije bio bezopasan za ljude i kod kojih jc izazvao'poznatu katastrofu (raanje dcce bez udova i sa drugim tekim telesnim i mentalnim poremeajima, prim. autora). Neki proizvodi, relativno malo otrovni mogu izazvati u tlu ili kod ivih bia rastvarajui se proizvode vee otrovnosti (na pr. aldrin koji se pretvara u dicldrin sa veom otrovnou). - Redovno sc izuavanja ograniavaju na uinak jednog otrova (DDT, parathion, lindan itd.) ali sc pri tome zaboravlja da istovremena prisutnost vie njih zajedno moe biti kodljiva, i ako svaka doza uzeta ponaosob nije kodljiva.

16

Nije redak sluaj da u p o t r e b a nekog proizvoda b u d e zakonom dozvoljena a kasnije povuena nakon vie godina kad sc pri meli (svakako malo prekasno) da je opasan. T a k o na primer razliiti proizvodi su dozvoljeni u nekim zemljama a u drugim su z a b r a n j e n i . Da li oni nekim u d o m g u b e oirovnosi prelaskom granice?" Svakom razumnom oveku jasna je prednost bioloke poljoprivrede i neminovnost da se drutvo kao celina pozabavi tim problemom. J a s n o je da nije mogue jednostavno prestati sa upotrebom agrohemije, jer bi to imalo katastrofalne posledicc ali je isto tako j a s n o da se argumenti bio-poljoprivrednika (kojih jc u svetu sve vie) moraju objektivno razmatrati i njihova iskustva, posle provere, primeniti. Na to nas obavezuju savest i razum.

Tlo - osnova ivota llranljivc materije za ivot i razvoj biljke uzimaju najveim delom iz zemlje. Ostatak svojih potreba biljke zadovoljavaju uzimanj e m iz atmosfere. Poto je razumljivo da zdravlje zavisi, pre svega, od ishrane kako kod ivotinja tako i kod biljaka onda jc jasno koliku ulogu igra zdravo tlo. Pod zdravim ilom sc ne podrazumeva s a m o ono tlo koje ima potpun hemijski sastav ve su od prvorazrednog znaaja i fiziki i bioloki kvalitet zemljita. Objasniemo ukratko ova tri faktora: Hemijski sastav tla Poznato je preko sto hemijskih elemenata a u sastavu zemljita za ishranu bilja a najvaniji su: Ugljenik (C), Kiseonik (O), Silicijum (Si), Aluminijum (Al), Gvode (l'e), Magnezijum (Mg), kalcijum (Ca), Natrijum (Na), Kalijum (K), Fosfor (P), Sumpor (S), Azot (N), Hlor(Cl) Jod (J). Bor (B). Mangan (Mn), Bakar (Cu), Kobali (Co), Niki (Ni) itd. Savremcna poljoprivreda sc posebno brine o tri elementa. To su azot, fosfor i kalijum. Ti sc elementi u velikim koliinama dodaju u obliku tkz. N.P.K. ubriva. Ostalim ubrivima poklanja se daleko manje panje. U biolokoj poljoprivredi elementi sc ne dele na vane i manje vane ve se smatra da i element koji se nalazi s a m o u t r a g o v i m a m o e imati v e o m a b i t n u u l o g u . B i o l o k i m e t o d podrazumeva da o Prirodi, tlu i ivim biima znamo veoma malo pa

17

se nastoji da se odri onaj odnos koji jc sama Priroda postavila bez suvinog uplitanja i drastinog mcnjanja stvari koje poznajemo s a m o povrno. Upotreba vetakih ubriva poiva na l.ibigovoj teoriji usv a j a n j a jona. Potraimo li u nekom udbeniku biljne fiziologije detaljnije podatke o tome nai emo da sc na ovom problemu dosia radi ali i podatak da .,ni danas mnoga pitanja fiziok>gijc mineralne ishrane nisu reSena, naroito ona koja se odnose na mehanizam usvajanja jona. Prema tome, dobijene predstave o ovom procesu uglavnom i danas su samo hipoteze. "(Dr Milojc R. Sari: Fiziologija biljaka"). Posmatrajui kroz ovu prizmu vidimo da najsavremenija sredstva u poljoprivrednoj proizvodnji poivaju na teorijskim postavkama. Da li su te postavke potpuno ispravne ili nisu pokazae vreme. Mzikc osobine zemljita: Zemljite se sastoji od estica razliitih veliina. Prema veliini izdvajaju se komadi koji su vei od 2 cm, zatim, estice kamena od 0 , 2 - 2 cm, estice peska veliine 0 , 0 5 2 cm i estice ispod 0 , 0 5 cm. Prema koliini glinenih estica koje su vrlo bitne za oplu plodnost tla, zemljita delimo na: glinena, glinasia, i lovai a, ilovastopeskovita zemljita. IJ fizike osobine se ubraja i nagib zemljita. Bioloke osobine zemljita: Tlo nije s a m o s k u p fizikih i hemijskih faktora v c j c to velika ivotna zajednica u kojoj egzistiraju mnogobrojne biljke i ivotinje. G r u b o ih moemo podeliti na m a k r o (vidljive) i mikro (nevidljive) organizme. U zemljitu je najvie mikroorganizama. Njihov broj moe dostii i nekoliko milijardi u s a m o jednom gramu zemlje. Najvaniji ij. najbrojniji organizmi pripadaju sledeim taksonomskim kategorijama. - bakterije - alge - gljive - protozoe - insekii Bakterije: obuhvataju vie od 7 0 % svih ivih organizama u zemljitu. IJ jednom gramu ih moe biti i vie od dve milijarde. Jedan broj je patogen ali je veliki broj korisnih bakterija. Pomenimo s a m o bakterije truljenja bez kojih ne bi bio mogu kruni lok materije u Prirodi. Neke bakterijske vrste uestvuju u fiksaciji azota iz atmosfere. Aige: Veliki broj zemljinih vrsta koje se naglo razvijaju poscb-

IH no u prolee kada jc najvea vlanost zemljita. Mogu sc prepoznati p o z e l e n o j boji j e r s a d r e hlorofil. O b o g a u j u tlo o r g a n s k m materijom. Neke alge vezuju atmosferski azot. Gljive: Izluuju enzime koji su tesno vezani sa ostalim biljkama i stvaraju zajednice koje sc nazivaju simbioza. Razgranatim micelijumom doprinose poroznosti tla. Uestvuju u izgradnji humusa. Protozoe, insekti kao i neki drugi organizmi uestvuju u fizikoj i hemijskoj transformaciji zemljita i stvaranju humusa. Izuzetno vani organizmi su i kine i ostale vrsie glista. Na povrini od jednog hektara moe ih biti i nekoliko milkma. U okviru hektara kine gliste prerade oko osamdeset tona zemlje za godinu dana. Gliste su znaajne jer meaju tlo, ine ga rastresitim a hodnicima koje b u e kroz zemlju omoguavaju prodiranje vazduha. Pored ovih isto mehanikih cfekaia gliste obogauju lio mikroclemeniima, fosforom, magnezijumom, azotom itd. 13roj glista jc u direktnoj proporciji sa plodnou tla. Bioloki zdravo tlo sposobno da prui razvoj zdravih biljaka mora posedovati bogatu floru i faunu zemljita. Metodama bioloke poljoprivrede to sc postie u potpunosti. Savremcna agrohemija, meutim, ima razorno dejstvo na mnoge mikro i makro organizme i lime uveliko naruava preko potrebnu ravnoteu. C. A u b e r l tvrdi da peslicidi i hcrbicidi ..menjaju postojeu mikrofloru u tlu, jer je njihov zadalak da eliminiu jednu ili vie vrsta koje u tlu nalaze. Ova pnmcna moe bili delotvorna a k o se ogranii na 10 da sc uniti s a m o nepoeljna vrsta, to sc posiie tek u retkom broju sluajeva." Unosei u tlo jednu toksinu hemijsku materiju menja sc mikrobioloka ravnotea u tlu, to moe imati neoekivane posledice, a ponekad i katastrofalne. Uinak ovih proizvoda na mikrofloru tla je malo prouavan. Njihov uinak na faunu (makroskopsku i mikroskopsku) jc bolje poznat. Neki insekticidi iz temelja m e n j a j u makrofaunu tla. Na primer insketi iz roda Collcmbola (veliine par milimetara, prim. autora) su uniteni H C H preparatom dok na D D T nisu osctljivi. Njihovi predatori iz roda Acarina osctljivi su na oba ova insekticida. Jedno t r e t i r a n j e tla p r e p a r a t o m D D T imae k a o posledicu izuzetno razmnoavanje Collembola, dok e njihovi predatori bili potpuno eliminisani." Na floru i faunu vrlo esio nepovoljno utie i primena raznih

19

vetakih mineralnih ubriva. Sve o v o tera nas da se zapitamo kako da odrimo zemljite zdravim i sauvamo potpunu b b l o k u ravnoteu organizma u n j e m u . Pre svega m o r a m o potpuno ukloniti sve toksine materije. Ne dolazi u obzir nikakva upotreba pestieda ili herbicida. Takode se iz upotrebe izbacuju u vetaka ubriva. Kako sve to postii obasniemo u sledeim poglavljima.

Slika 2. Bakterije, alge. g/ji\H iproiozoe, neophodni organizmi zdravog tla

k /

20

21

u b r e n j e - kako i ime

Osnove biolokog ubrenja lee u primeni organskih ubriva. Ideja se sastoji u lome da se izbegne upoireba mineralnih ubriva koja su upotrebljiva iskljuivo viim biljkama a tetno deluju na mikrofloru i mikro faunu zemljita. Cilj biolokog ubrenja je stvaranje humusa - plodnog pokrivaa pogodnog za ivot irokog spektra organizama, ija je brojna ravnotea klju zdravog zemljita i bioloki ispravnih proizvoda. Osnovno i najpoznatije ubrivo je stajsko ubrivo. Iako je neosporna njegova vrednost neemo se zadravati na njemu j e r jc to dosta poznato ubrivo kao i nain njegove upotrebe. turi. Opisaemo neke druge metode ubrenja u biolokoj agrikul-

stajskog ubriva koje moe biti govee ili neko drugo a najkvalitetnije ' j c k o k o j e . Na to se dodaje tanak sloj fino samlevenog krenjaka. Sve s~zatTm"poprska vodom. Ukoliko se koristi suvi materijal onda je potrebno prskanje veom koliinom vode. Ceo postupak se ponavlja dok se ne doe do visine od 1, 5 do 2 metra. Vrni sloj sc prekrije slojem zemlje debljine petnaestak santimeiara. Kompostiranje traje o k o mcscc dana. Posle loga se ceo sadraj hrpe dobro prekopa i i m e a . Z a t i m se osiavi joJ m c s c c dana da ceo p o s a o d o v r e a n a e r o b n e bakterije .bez prisustva vazduha. Ceo proces stvaranja indorskog komposta traje oke dva mcscca.

Indorski kompost: Ime jc dobio po jednom mestu u Indiji gde je tehnologiju izrade razradu) engleski agronom Sir Alberi Hcnvard najpoznatiji p r e d s t a v n i k britanske kole agrikulture. Veliki d c o svog ivota Hovvard je p r o v e o u Indiji gde je, koristei znanje steeno od lokalnog stanovnitva, razradio potpunu metodu izrade s u p e r kvalitetnih ubriva. Po povratku u Veliku Britaniju napisao je knjigu ,.An Agricultural Testament", u kojoj jc ostavio na svesti oveanstva upotrebu savreno iste i zdrave poljoprivredne proizvodnje, llovvard je primetio revolucionarnu stvar na kojoj jc zasnovao svoje ideje: p r i zdravom, prirodnom, dubrenu biljke su zdrave i sam, bez dodatne, zatite, (xiolevaju bolestima. Stoka hranjena sa njegovih" parcela u Indiji nije obolevala od nekih bolesti koje su kao kuga harale i proreivale okolna stada. Ispravno hranjene ivotinje nisu obolevale uprkos injenici da su se mcafeT pasle z a j e d n o sa oblclim jedinkama. Postupak pravljenja komposta je sledei: Postoje dve varijante izrade, kompostiranje u hrpama ili u j a m a m a . A k o je u pitanju vea koliina materijala onda se o b a v e z n o kompostira u hrpama iznad povrine tla. Visina hrpe je od 1, 5 do 2 metra. T r e b a l o bi paziti da irina ne prede jedan i po metar, dok duina moe biti po potrebi. Na svakom metru duine neophodno je izbuiti po j e d a n otvor za vazduh kako bi se u prvoj fazi kompostiranja omoguio razvoj preko potrebnih aerobnih bakterija. Materijal koji se koristi pri kompostiranju mo?e biti najrazliitiji: suva irava, slama, svea trava ili svaki drugi organski otpad. Materijal se stavlja u sloju od _15 centimetara. Odozgo se d o d a j e oko 5 centimetara sveeg

Slika 3 ctna kompostiranja Po isteku roka od dva meseca ubrivo se moe koristiti. Drugi nain izrade indorskog komposta je u j a m a m a ili specijalnim posudama. U' amaterskim uslovima moemo se posluiti i obinim huretom. Postupak je isti kao i kod pravljenja hrpe s tim da treba ostaviti vie oivora za vazaun. U tu svrhu moe posluili isprepletano prue ili izbuene "plastine cevice. O v a j nain treba primenjivatTsamo u koliko nije mogue radili na drugi nain. U buretu je z b o g malog prostora teko obezbediti potpunu bioloku zastupljenost svih potrebnih organizama pa proces kompostiranja m o e poi u neeljenom pravcu. I pored cevica za ventilaciju potrebno jc ee m e a n j c materijala u b u r e t u to predstavlja d o d a t n o optereenje.

22

Slika 4. Amatersko kompostiranje u buretu. O v a j metod jc dobar za one kojim nije potrebna vea koliina komposia tj. za vlasnike manjih bati. Biodinamiki kompost: Proizvodnja ovog komposta rzvijena je u S A D j o 1939. godine a pronaao je dr Pfeifer. Metoda se bazira na biodinamikom uenju dr. Rudolfa tajnera osnivaa Antropozofije. Polazna ideja se sastoji u tome da hrana nije potrebna s a m o zbog hemijskih materija koje se u njoj nalaze ve je korisna za organizam j e r p a s e d u j e J z v e s u vitalnu e n e r g i j u " . Pri pravljenju komposta stavlja se red biljnih red ivotinjskih otpadaka ah ne v i f c ixi I, 2 metra. I'osic toga se u hrpu utiskuju buketi lekovitog bilja, u prvom redu: kamilice, h a j d u k e , koprive, preslice, maslaka i valerijane. U svrhu pospeivanja mikrobioloke aktivnosti kompost treba prskati ajem od navedenih biljaka. potrebno jc sve preliti kravljom balegom razmuenom u vodi. Kompost ne treba meati ve mu treba dodati kine gliste koje e ga dobro izmcSall Kompost je potrebno povremeno prskati vodom. Detaljnija u p u t s t v a o p r i p r e m a n j u o b o g komposta bie data u

23

poglavlju o Biodinamikoj poljoprivredi. uhrenje pepelom Pepeo spada u jaka ubriva o ijoj se primeni vodi malo rauna. Sadri kalijum i minerale i dobar je za popravljanje kvaliteta zemljita", posebno kiselih. P e p e o treba upotrebljavati kasno u jesen i u toku zime. Povrinu zemlje tanko" posipati. Najbolji je pepeo od tvrdih vrsta drvea. ubrivo od kostiju Bogatstvo kostiju raznim mineralima ini ih vrlo podesnim za pravljenje ubriva. I )a bi to postigli potrebno je da stavimo red kostiju debljine petnaestak centimetara i preko njih 2-3 cm kra. UvaEo napravljenu gomilu potrebno je d o b r o nakvasiti vodom ocl ega e se k r c z a g a s j i r P o l d i c a toga je omekavanje kostiju. Mora se voditi rauna da uvE ima dovoljno vlage. Posle nekoliko mesen kost i" u buretu prelili klualom vodom xl ega e se potpuno rastvoriti i t a j rastvor koristili kau izvanredno Jubrivo za sve kulture. Povrinsko muli kompostiranje: Ideja ovog tipa kompostiranja se sastoji u tome da se povrina zemljta nikada ne ostavlja gola, bez pokrivaa.. Tlo se prekriva tankim "slojem gotovog; ubriva, slame, sveih .biljaka itd. t o j e posebno vano u toku zime kako bi se omoguio nesmetan razvoj mikroorganizama. Mulc'irunje: spoj jeftinog i korisnog Muliranje je postupak pri kome se tlo pokriva raznim organskim materijama, najee s a m o m , suvom travom ili liem. Na ta nain zemljite se ubri i obogauje humusom, ali lo nije jedini razlog zbog k o j e g se izvodi muliranje. Na tlu prekrivenom debljim s l o j e m s l a m e ne m o g u da rasi u korovi tako da nije p o t r e b n o upotrebljavati herbicide u cilju njihove eliminacije a nije potrebno ni okopavanje. Isuivanje tla je dosia s m a n j e n o to je posebno znaajno tamo gde je oteano navodnjavanje. O v a k o ukratko opisana metoda ne moe pokazati sve prednosti koje su tu prisutne. Zbog toga emo prikazali neke praktine rezultata. Gajenje krompira muliranjem: Tradicionalno krompir sc gaji o k o p a v a n j e m , z a g r i a n j e m , primenom peslicida a vrlo esio i herbicida. IJ biolokoj metodi pri s t c n j u krompira lio na kome se sadi moe ali i ne mora biti posebno pripremljeno. U sluaju d a j e izrasla trava desetak santimetara ni to nee smetati j e r se gomolji kropira pripremljenog za setvu ne moraju zakopavati u zemlju. Dovoljno ih

24

jc poloiti po povrini zemlje! (slika 5.)

Slika 5. Povrinsko polaganje krompira Krompir poloen po zemlji se prekrije tankim slojem natrule slame pa se odozgo pospe malom koliinom kotanog brana. Preko svega se stavi sloj slame ili suvog lia u debljini od 5 centimetara. Na TO sc moe dodali stajsko dubrivo. p r e k o toga se d o d a j e suva slama debljine 25-30 centimetara, (slika 6.) Posle izvesnog v r e m e n a moe doi do slagan ja ovog sloja slame pa ga treba dopuniti do visine od 30 centimetara. l / m e s t o slame mo?c se upotrebili natrulo seno Irnje nije p o g o d n o za drugu upotrebu ili s u v o lie i trava. Kad se sve ovo uradi vie nije potreban nikakav rad o k o krompira u vidu bilo kojih agrotehnikih mera. Pri ovoj povrinskoj sadnji potpuno je izbegnuto okopavanje, grtanje, upotreba herbicida i priprema tla za sadnju. Krompir se preputa samom sebi. Posle izvesnog vremena stabljika sc probije do vrha slame i i7ade na svctlost. "'" ~ ~~ Od saenja do pojavljivanja stabljike iz slame protekne m e s c c

25do m c s c c i po dana. Blcdunjava biljica koja sc pojavi iz slame posle log vremena (SThaglo poprimiti intenzivno zelenu boju i dosta se d o b r o razviti za kratko vreme.

Slika 6. Krompir prekriven slamom Za razliku od klasino g a j e n o g krompira krompir o d g a j e n uz p o m o slame ostaje znaino du/e u vegetaciji, do kasno u j e s e n . Posebno vano pitanje u proizvodnji krompira jc zatita od krompirove zlatice, tetoine koja je u stanju da napravi ogromne gubitke. O v a j insekt se dosta leo suzbija ali praktiari bioloke poljoprivrede tvrde da u optimalnim usloviam klimatskih priliko i ispravnom sastavu tla bogatim humusom biljke nalaze s a m e naina da se odbrane od najezde insekata koji, i pored Iskustva nisu u mogunosti da naprave vee lete. Trenutno se radi na proizvodnji biolokih sredstava za unitavanje krompirove zlatice. Prvi eksperimenti na tom polju dali su ograbrujue rczultatae (videti poglavlje o zatiti biljaka). B r a n j e ovako g a j e n o g krompira jc izuzetno jednostavno. Krompiri se nc stvaraju u zemlji ve u slami na povrini zemjje. Potrebno je s a m o razgrnuti slamu i pokupiti krompir koji je ist kao

26

da jc opran, (slika H.). Prinosi na oglednim parcelama su bili zadovoljavajui iako neto manji od prinosa pri upotrebi modernih sredstava za d u b r e n j e i zatitu, u ekonomskom pogledu, bioloki sistem g a j e n j a krompira je isplativa metoda jer jc obrada svedena na minimum.

Sliko 7. Oglednu parcela na kojoj je krompir proizveden mutirunjetn slamom ime je it potpunosti izhcguuta obrada zemlje., okopavanje, zaptanje, prskanje hcrbicidima a takode i priprema tla pre sadenja. Muliranjem se postiu dobrijrezultati i u g a j e n j u kukuruza. Posle seTvc potrebno je prekriti zemljite slamom na isti nain kao to je opisano krc|wrata. Prvo sc u hrpi naprave otvori tako Sto se jiaptrehTcolac gurne Sto dublje u kompost. Na sredinu treba staviti prcparat"504. im se preparat stavi u rupu treba je zatrpati i prei na stavljanje sledeih preparata. L e v o i desno od_preparata 504 stavljaju sc bilo koja druga d v a . Postupak se ponavla navie mesta u hrpi za kompostiranje s tom razlikom Sto oko preparata 504 stavljamo i d r u g e preparate. Koliina preparata ne treba da prede 1 0 - 1 5 grama po jednom otvoru/GeluJirpii posle ovoga je potrebno prskati preparatom 5 0 7 i prekriti tankim slojem zemlje. " K o m p o s t e bili p o t p u n o i z g r a e n za g o d i n u d a n a . Ubrzavanje proccsa kompostiranja sc moe izvesti na laj nain Sto se hrjxi raskopa i jzmea a zatim sc ponovi kompletna procedura sa biodinamikim preparatima. Na osnovu radovalcoje je izveoJB. Pfcffcr ustanovljeno je da preparati znatno u b r z a v a j u proces kompostiranja i da se neki materijali bez njihove upotrebe raspadaju i vie od pet godina a uz primenu preparata t a j proces sc potpuno zavri u roku od jedne godine. Tehnika kompostiranja se danas dosta usavrila i veina praktiara ima isproban i razvijen svoj sopstveni recept za n j e g o v o

77pripremanje. Naela koja jc poetkem veka dao dr Sieiner su oslala nepromenjena i njih sc svi praktiari pridravaju a izvesne izmene odnose se na neke praktine detalje i nune improvizacije. U pripremi komposta najea improvizacija sastoji se u tome da sc preparati ne koriste na klasian nain. Neki bidinamikj farmeri ih nc stavljaju u isto vreme, ve naraalu gomilu organskih otpadaka snivc "samo jedan preparat i sve poprskaju preparatom 507. Tada sve prekriju tankim slojem slame i kadsledei put stave neku koliinu organskog materijala upotrebe sledei preparat uz obavezno prskanje preparatom 507. Proces se nastavlja >ve dok se ne postigne propisana visina hrper~~~~~

Upotreba komposta Dobro preraen kompost jc tamne boje i bez mirisa ili sa blagi ni mirisom emlje. To je vrlo vrednodubrivo u biolokom smislu i l r c b a ga racionalno koristiti. Voe se^dubri tako to se oko same voke stavlja tanak sloj komposta i to jc dovoljna koliina za jednu sezonu. Od svih biljaka koje se ubre potpuno dozrelim kompostom jedini izuzejak je paradajz u ijem sc sluaju bolji rezultati postiu a k o s e d u b r i tek napola spremljenim kompostom. Preparati 502 - 507 koriste jc za pripremanje komposta k a o osnvnog sredstva za dubrenjc. Preparati 500 i 501 pored uloge u zatiti biljaka imaju i dopunsku ulogu u dubrenju i koriste se uporedo sa kompostom. Preparat 500 se koristi za prskanje pre ili posle setve bilo k o j e kulture. ea prskanja nee nakoditi. "Preparat 501 treba koristiti tek kad p r o e j v e t a n j e kulture koju tretiramo jer je dcjtvd preparata usmerenoha prestanak cvctanJa i zametanje plodova^ Kod tretiranja salate preparat se primenjuje pred poetak formiranja glavice. Isto vai i za prskanje kupusa. "Jagode se prskaju preiposlecvetanja. Drvenasto voe se prska LLpoetku listanja, odmah po zametanju plodova i pred zrenje. itarice se tretiraju predjclasanjc i u toku klnsanja akrompir prc cvetanja i posle preevetavanja je nekoliko puta. Biodinamiki praktiari predlau da se jpreparat 500 koristi o b a v e z n o j j r i mladom mesecu a, u cilju potpuneliarmbnije, preparat

78

501 za v r c m c p u n o g meseca.

Biodinamika poljoprivreda je poreci praktinih m e t o d a rada, i teorijsko-filozofski sistem. Zadnjih godina se taj pravac dosta rairio po svetu, najvie u Z a p a d n o j F.vropi i S A D . Preparati koje s m o o v d e opisali n e k o m e mogu izgledati u d n o i vie kao plod lakovernosti n e g o kao uspena poljoprivredna metoda. Takva shvatanja prate biodinamiku od s a m o g poetka ali i pored toga broj biodinamikih farmi u svetu raste. Rentabilnost tih farmi je izuzetno visoka b e z obzira da li se radi o sasvim malim f a r m a m a o d s a m o nekoliko hektara ili o g r o m n i m povrinama od par stotina hcltara. Proizvodi biodinamikih farmi su izuzetno cenjeni i i m a j u dosta visoku c c n u j i a tritu. Potranja je daleko vea od mogunosti ponude.

W

HOMEOPATIJAOva, kod nas malo poznata metoda, nalazi u svetu primenu pre svega u medicini ali i u biolokoj i biodinamikoj poljoprivredi. Pod tim pojmom se, u principu, p o d r a z j m c v a leenje davanjem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti koja bi, u zdravom oveku, izazvala tu istu bolest, npr. proliva sredstvima za ienje." (Milan Vujaklija: Leksikon stranih rei i izraza", Prosveta, Beograd 1980. god.) Osniva ove metode je nemaki lekar dr l l a n e m a n . On jc primetio da mnoge supstancc pa ak i neki smrtonosni otrovi imaju sasvim suprotno de lova nje ako sc upotrebljavaju u homeopatskom rastvoru. Sa druge strane potpune bezopasne supstance u nekim r ^ r e d e n j i n i a ^ o g u pt^siaiLjaki otrovi. Homeopatija se bavi, pre s v e g a , p r o u a v a n j e m d e j s t v a pojedinih supstanci i m e r e n j e m r a z r e d e n j a u kome dotina supstanca pokazuje karakteristino delovanje. Proces razredivanja supstance je u homeopatskoj praksi dobio naziv P O T R N T I Z A C I J A . Sastoji sc u sukcesivnom razredivanju npr. 1 grama neke supstance ime sc dobija prvo razredenje (1/10) u 9 grama vode. Zatim se 1 cm ovog rastvora mea sa 9 cm vode ime se dobija drugo razredenje, 1/100. Jo jednom ponovljena procedura dae razredenje 1/1000 i td. IJ homeopatiji sc upotrebljavaju rastvori ija razredenja idu do fantastinih 1/10000000000000( 10000000000000000. To znai da u tom rastvoru na jedan d c o aktivne jupstance dolazi IO d e l o v a v o d c i potpuno jc jasno da se supstanca u tom rastvoru nalazi u ekstremno malim tragovima. Trenutno nc post:)ji ubedljivo nauno objanjenje kojim bi se moglo objasniti kako ovako mala koliina materije moe uptcTmati nekakvo dejstvo. Za prouavanje tog problema posebnu zaslugu imaju dva istraivaa - F.. i L. Kolisko. Njihova knjiga Die I andwierachaft der

80

/ . u k u n f t " koja je prvi put izala 1939. god. d a j e rezultate koje su ovi istraivai postigli u desetak hiljada homcopatskih eksperimenata radcnih tokom 30 godina. Njihov rad sc odnosi na d e j s t v o homcopatskih preparata na biljke i na ivotinje. Opisacmo nekoliko njihovih eksperimenata.

Dejstvo vetakog ubriva KAN KAN jc danas najee korieno vetako dubrivo. Praktino da nema poljoprivrednika koji ga nc koristi, izuzev, naravno, bioloki orjentisanih, iji je broj, iako u porastu, trenutno zanemarljivo mali. U eksperimentima je meren rast ita koje je d u b r e n o K A N om pripremljenim putem homeopatskih razredenja. I a k o je u pitanju isto dubrivo efekti se dosta razlikuju u odnosu na to koje je razredenic u pitani u..Zapaeno jc da izuzem^pozitivno deluju razredenja 1/10 J i 1/10 a da razredenje 1/10" ' 2 drastino usporava rast.

O z cr a. IO 20 3o 4o 5o RAZRE-DENJE

Slika 37. (Jraftkon dejst\-a KAN-a na kJijanje i rast penice

8/

Dejstvo biodinamikog preparata 5 0 7 n a penicu O v o jc po tipu eksperiment slian prethodnom. Mercn je uticaj velikih razredenja ovog preparata na klijanje i rast penice. Rezultati su pokazali d a j e izrazito jak uticaj preparata poevi od razredenja 1/10 . Velika razredenja ovog preparata pojaavaju njegovu mo. Gledajui u ovom svetlu postaje nam jasniji smisao ra/redivanja biodinamikih preparata. I

10

2o

30

4o

50

RAZREoeNj'e Slika M Grufik dejstva ra:rcdaityg preparata 507na klijanje pSaticc Uticaj homeopatskih rastvora na zdravije i razvoj laboratorijskih ivotinja Istraivai li i l- Kolisko su pratili menjanjc telesne teine laboratorijskih mieva u intervalu od 6 meseci. Eksperiment je sprovoden tako to su ivotinje dobijale hranu nakvaenu homeopatskim rastvorom neke supstance, recimo^plavog kamena. U tim eksperimentima se isnpstavik) da povoljno deiovanje p o k a z u j u neka razredenja kao 1/10 i 1/10 8 . Drastino g u b l j e n j e telesne teine, praeno raznim fizikim poremeajima zapaeno je kod ivotinja koje su u ishrani imaledodira sa razredeniem l / 1 0 r Najvea telesna teina zabeleena je sa razredenjem 1/10 x .

82

Sve iretirane ivotinje su se neprestano greble iza uiju pravei rane. Takode, je poveano obolevanje od raka na tim mestima i oboienja bubrega i jetre. Zanimljivo jc primetiti da ljudi koji su u neprestanom kontaktu sa hcmikalijama na bazi bakra vrlo esto, zbog trovanja ovim metalom, pate od problema na bubrezima i ekcema iza uiju. Koliina bakar sulfata (plavog kamena) upotrebljcnog u ovim eksperimentima je toliko mala da sc smatra da ne moe imati nikakvog uticaja na zdravlje. Meutim, u praksi, ukoliko sc ire verifikuju rezultati F.. i I.. Kolisko-vih m o r a m o se iskreno zabrinuti j e r proizilazi

. 5

i 10

15

i

20

i 25

1R A Z R E f ) E N J E

Slika J9. Uticaj velikih razredatja plavog kamata na laltoralvrijskc rniSeve. U eksperimentima sa srebro nitratom ( A g N 0 3 ) primeeni su slini efekti kao i kod eksperimenata sa razreivanjem bakar sulfata ( C u S 0 4 ) . Maksimalna teina je i u ovom sluaju kod razredenja l/IO 1 8 . Najvee i/nenadenje eksperimenatora izazvali su rezultati primene razredenja 1/10 . Stalno se dogaalo da ivotinje koje se t r e t i r a j u tim r a z r e d e n j e m u g i b a j u pri starosti od d v a m c s c c a ! Nekoliko puta ponovljeni eksperimenti su potvrdili izuzetnu otrovnost ovog razredenja. Kod svih ivotinja koje su uestvovale u kesperimentu javljala sc patoloka osetljivost na svetio i esta pojava ircva na raznim delovima tela. Z a p a n j u j u i j e p o d a t a k d a s e smrtnost ivotinja s t a l n o

83

ponavlja kod u p o i r e b c r a z r e d e n j a J/10 to znai d a j e d o z a o d s t o milijarditih delova g r a m a otrovnija i od nekih m a k r o d o z a !

11

Slika 40. Uticaj hotneopatskih razredenja srebru nitrata. Razredenje U10u jc toliko otrovno da izaziva ugjmte laboratorijskih mieva u dobu od dva mcscca. Ovi rezultati nas teraju da sc zapitamo kakav uticaj i k a k v e poslcdice m o e m o oekivati od, danas ve prevelike, u p o t r e b e raznoraznih hemijskih preparata u poljoprivredi. U s v a k o m sluaju, moru se priznati da o s v e m u t o m e j a k o malo z n a m o a dabi u interesu oveanstva i n j e g o v e budunosti bik) preko potrebno da se ispila i d e j s t v o hemijskih proizvoda u j a k o malim razredenjima j e r je j a s n o da sc s v a k a materija upotrcbljena, recimo, u poljoprivredi na k r a j u k r a j e v a r a z r e d u j c putem kinicc i podzemnih voda do e k s t r e m n o niskih razredenja. Kako, u svetlu homcopatskih istraivanja i rezultata, gledati

84

na t v r d n j u da_pcsticidi ne m o g u biti tetni a k o sc pravilno upotrebljavaju" jer su\,njihove koliine u j i a m i m i r a m a izuzemo male da bi bile k o d i l e " . "Ostaje jo j e d n o otvoreno pitanje. Kako stimulisati institute da sc posvete ovim istraivanjima i, eventualno, potvrde, nepristrasnim radom, rezultate homeopata ili ih, na osnovu, takode nepristrasnog rada, opovrgnu i stave ad acta. O v o trenutno lebdenje izmeu neba i zemlje" nikome ne koristi i sigurno jc mnogo tetnije od istine. J a s n o je da je i novac velika prepreka jednom sveobuhvatnom istraivanju ali udruivanjem snaga vie naunih jedinica u zajedniki program i to bi postalo ostvarljivo.

Nekoliko primeru iz h o m e o p t a s k e p r a k s e Homeopatija se moe, pored upotrebe u Iccnju ljudi, zato se, najee koristi, upotrebiti i za uklanjanje tetoina u poljoprivredi. Zanimljivi su eksperimenti koje jc opisao dr Mcuris a koji se odnose na borbu protiv najezde biljnih vaiju. Njegov postupak se sastojao u sledecm: Uzeo je nekoliko istova a kojima su sc nalazile biljne vai u velikom broju. Te listove je stavio u alkohol i drao ih 15 dana uz povremeno meanje i gnjeenje. Posle toga jc proccdio rastvor i dobio bistro zelenu tenost koju jc homeopatski razredio tako to je jedan mililitar rastvora stavio u 9 mililitara destilisane vode (rastvor 1/10). Posle dobrog meanja jedan ml novodobijenog rastvora je p o m e a o sa nvih 9 ml destilisane vode i dobio rastvor l/10 Sledee meanje 1 ml rastvora sa 9 ml vode dalo je razredenje 1/10\ C-eo postupak je ponavljan do postizanja razredenja l/IO 1 * Ceo postupak je ponovljan do postizanja razredenja 1/10 1 8 ." Posle tri tretiranja rganizama koja stimulie razvoj embriona riba i ostalih vodenih organizama. U biolokoj poljoprivredi sc ova materija koristi u cilju poboljanja klijavosti semena razliitih biljnih vrsta i kao izuzetno vredan dodatak pri kompostiranju. l i v o j c d n o g p r i m e r a : KM)zrna penice (poznate sorte "bezostaja") stavlja se u vodu s 0 , 1 - procentnim rastvorom morske pene i u njoj ostaje 24 asa. Zatim sc seme poscjc. Posle osam dana, izdanci pripremljeni u peni dostiu oko 85, a obini oko 65 milimetara." U toku su istraivanja koja e pokazati da li se morska i rena nezagaena pena moe koristiti i kao dodatak stonoj hrani.

Dinamiziranje vode Ovo je postupak koji je razradio francuski istraiva M. Violet. Prvi put g a j e opisao 1968. godine u svojoj knjizi V c n e r g i e cosmiquc au scrvicc dc la sante et du progres". V i o l e t o p i s u j e k a k o j e h e m i j s k i istu v o d u , d o b i j e n u sagorevanjem vodonika u struji kiseonika, stavio u mali akvarijum i u njega pustio punoglavca. Nije proteklo mnogo vremena a punoglavac jc ve uginuo. M. Violet jc takvoj vodi dodavao kiseonik nadajui se d a j e to jedini razlog uginua punoglavca ali seuginue ponoviloiovog puta. Istraiva je posle toga vodu zatvorio u stakleni balon i okaio je na sunanu terasu i tu ostavio oko mesec dana. Kada je, po isteku

88

log roka, u vodu slavio punoglavca on jc ostao iv i dalje je napredovao dok sc nije sasvim preobrazio u odraslu abu. Na temelju ovih poetnih zapaanja Violet jc izvrio mnoge eksperimente i na osnovu dugogodinjeg rada utvrdio sledee: 1. V o d a postaje bioloki mrtva i ne podrava ivot ako se dugo zagreva iznad 6 5 C ili ako je u duem kontaktu sa metalima. 2. V o d a koja provede na suncu oko mesec dana nazvana je dinamizirana voda" i njen uinak za zdravlje biljaka, ivotinja i oveka sc moe lako dokazati. 3. Dinamizirana voda primenjena u poljoprivredi poveava prinose i dovodi do ranije rodnosti. U eksperimentima rod stone repe je bio uvean za 26% a krompira za 6 - 1 0 % . Ujedno sc sadraj kroba poveao do 23%. U cilju dinamiziranja vode M. Violet jc konstruisao specijalan aparat za dinamiziranje koji o v a j postupak znatno ubrzava.

M a g n e t i s a n j e vode Za razliku od postupka dinamiziranja vode, ovaj, takode, nauobiajen melod, je nauno proveren i o tome postoji brojna struna literatura, iako je praktina primena u poljoprivredi j o u povoju. Na ovom polju najdalje su otili sovjetski naunici. I'rimeeno je da voda koja jc tekla izmeu magneta, sekui pri tom magnetne linije sila, pokazuje neka specifina svojstva. U tehnici se takva voda koristi kod kotlova za grejanje jer ima svojstvo da nc ostavlja kamenac. Sovjetski naunici su ak otkrili da nafta koja tee u magnetnom polju nc ostavlja naslage zbog kojih se ranije morala vriti zamena cevi naftovoda. Najdrastiniji primer neverovatng uticaja magnetisane vode nali s m o u knjizi V. I. Klasscna Omagniivanie vodnjih sistem", izdatoj u Moskvi 1982. godine. Na 176.-oj strani se nalaze dve fotografije obalskih dokova posle viegodinje eksploatacije. Za panju je injenica da su dokovi pravljeni od obinog" betona potpuno propali usled vremenskih prilika a da dokovi u ijoj sc proizvodnji koristila magnetisana voda stoje neoteeni! Eksperimentalno korienjc magnetisane vode u poljprivrcdnoj proizvodnji poelo je u SSSR jo 1965. godine radovima I. V. Dardimova, 1.1. lirehmana i A . V . Krikjva. V e u prvim eksperimen-

89

tima, o kojima izvetavaju ovi naunici, izmcrcn jc porast suncokreta za 2 1 % vei kod onih biljaka ovi naunici, izmeren je porast suncokreta za 2 1 % vei kod onih biljaka Loje su zalivane magnetisanom vodom. Rast soje jc na o v a j nain povean za itavih 4 0 % . 1967. godine V.V. Lisin i L.G. Molonova izvetavaju da su pri korienju magnetisane vode poveali rast luka i argarepe za oko 2 2 % a masu plodova paradajza 18%. 1973. godine N.A. Volkonski je objavio rezultate u kojima pokazuje da s prinos pirina poveava upotrebom magnetisane vode. U principu, rad sovjetskih naunika je pokazao da sc urod poljoprivrednih kultura poveava upotrebom magnetisane vode i da procenat tog poveanja uopte nije zanemarljiv. Sovjetska literatura jc vrlo bogata radovima iz ove oblasti i vrlo esto sc publikuju nova otkria. Kod nas, naalost, nema ni jednog jedinog rada u kome se o b r a d u j e ovo pitanje. Magnetisana voda d a j e povoljne rezultate i u koliko se pre setve se me dri izvesno vreme u njoj. U naim, amaterskim uslovima, sistem za magnetisanje vode m o e m o napraviti (improvizovati) t a ) to emo oko obinog creva za navodnjavanje staviti jedan ili dva jaka magneta poput onih koji sc nalaze u veim zvunicima. U svetu se pravi veliki broj tipova aparata ali sc svi mogu svesti na dve osnovne vrste - sa stalnim magnetom li elektromagnetom. 1 jedan i drugi imaju neke prednosti i nedostatke. Nedostatak ureaja sa stalnim magnetima je u nemogunosti promene jaine magnetnog polja a nedostatak upotrebe elektromagneta je potreba napajanja strujom.

90

Sliku -II. Najprostiji nadu mapietisunja vode.

Slika 42 Shematski pnkaz sovjetskog aparata za magnetisanje vode na bazi stalnog magneta, VI I-2.

91

Slika 43. Aparat za magnetisanje vode clcktromagietom, tratisformatorskog tipa.

iva i mrtva voda Pod ovim nazivom krije se j o jedan sovjetski izum" koji u poslednje vreme u ovoj zemlji stie veliku popularnost poput bioenergije i alternativne medicine. O tome su pisali i najugledniji sovjetski asopisi kao to jc Himija i iznj" koji izdaje A k a d e m i j a nauka SSSR.Mnogi asopisi s pretrpani pismima italaca koji sc interesuju za svojstva i nain proizvodnje ovog novog eliksira". Pominjc sc i amaterska primena pri uzgajanju nekih kultura, posebno cvca. Najnovije informacijo govore da jc u SSSR dolo do sist e m a t s k o g naunog prouavanja ovog popularnog sredstva. Prva otkria su ve potvrdila neke izuzetno pozitivne uinke ive v o d e " na izleenje nekih bolesti. Kako se dobija iva v o d a " ? Sama proccdura proizvodnje nije

92

komplikovana ali se z b o g upotrebe stnije iznicee p r e p o r u u j u maksimalnc mcrc opreza i saradnja sa elektrotehniarima. Najprostija aparatura sastoji se od staklene tegle kroz iji poklopac od pleksiglasa su provuene dve elektrode,jedna od nerdajueg elika a_druga od g r a f i t - Grafitna elektroda predstavlja anodu a elina katodu. Tegla ' s e napuni vodom a ancxla stavi u malu kesu od nepromoivog platna i uroni sa katodom u vodu. Aparatura sc preko ispravljake diode s p a j a na mreni napon 2 2 0 V . FJektroJiza t r a j e s v e dok temperatura vode ne dosiigne_vredn m u K i ^ o ^ C kada se proces prekida i aparatura iskljuuje iz mree. U nepromon'ojplainenoj kesici se nalazi tkz. mrtva vodaTa ostatak u Tegli je iva voda".

KATODA

-0-

^

220 V

TERMOMETAR

&

IMRTVA.VODA L -J

yIVA

VODA

Slika 44. Improvizovana aparaturu za dobijanje ive i mrtve vode". Treba obratiti panju na to da ispravljaka dioda ima naznaeni napon vei od 220V i mogunost optereenja I 2 ampera Mrtva v o d a " ima proverena antiseptika svojstva z b o g visokog sadraja kiseonika a iva v o d a " potpomae rcgeneraciju tkiva i ima blagotvorniuinak kod gastritisa, ira eluca i poveane

93

stomanc kiseline. Zapaeno je da ,,iva voda" stimulativno deluje na klijanje raznog semena a saksijsko cvee zalivano tom vodom vie evetova i bujnije jc u rastu. Ostaje da se sistemtskim naunim radom proue sva polja primene ovog preparata Sto moemo oekivati u skoroj budunosti. Teorijski aspekti moguih objanjenja bacie novo svetio i unaprediti teorijsku misao o, na izgled, potpuno obinoj uspstanei - vodi.

Elektromagnetizam u poljoprivredi Svuda oko nas dolazi do elektromagnetnih pojava i one mogu uticati na iva bia. Sama planeta Zemlja predstavlja dinovski magnet a povrina Zemlje vri neprestanu emisiju slobodnih elektrona. U atmosferi ak dolazi do estokih elektrinih pojava koje, prema naunim Istraivanjima, mogu predstavljati potencijalni faktor koji utie na iva bia. Suvremene tehnike naprave, takode. mogu biti izvori elektromagnetnih zraenja. D a n a n j a m a g n e t o b i o l o g i j a bavi se ak i l a k o m a l i m clcktromagnctnim zraenjima kao to su ona koje proizvode biljke i ivotinje ili njihovi pojedini organi. Otkria u toj oblati poinju da sc primenjuju u medicini a naziru se i neke mogunosti primene u poljoprivredi. Od samog trenutka kada su ljudi zapazili svojstva magneta postoji interes za magnetne pojave i na naine kako magnetne sile utiu na iva bia. Jo su drevni kineski medicinari zapazili da u nekim sluajevima magnet moe ubrzati zaraivanjc rana. U akupunkturi, takodc drevnoj Kineskoj vetini, magneti zauzimaju svoje mesto. Primcna magneta u poljoprivredi je oblast koja jc danas vie u eksperimentalnoj fazi ali rezultati nagovetavaju mogunost ire primene. Poznati su eksperimenti u kojima je raeno na uticaju magneta na klijanje penice. Pokazalo sc da uz prisustvo stalnih magneta jaine 5 0 0 (iausa klijavost pcnicc postaje znatno vea, ak i do 5 0 % . F.kspcriment je vrlo jednostavan. U plitku posudu se stavi s e m c penice (ili neke druge biljke), prekrije zemljom i zalije. U posudu se, takodc, stavi nekoliko magneta._Potrebno je upotrebititkz. kcramike_magnctc koji ne rdaju (recimo one koji sc koriste u akupunkturi a mogu sc nabaviti^po apotekama). Ukoliko nemamo

94

takve magnete onda moemo upotrebiti bilo kakve ali ih nc s m e m o stavljati direktno u zemlju zato Sto rdaju a pokazalo se da rda tetno deluje na scmc. l J tom sluaju magnete moemo staviti pored posude ili ih moemo premazati J a k o m ili nekim antikorozivnim premazom posle ega ih moemo i kvasiti bez bojazni da e zarati. I poetka sc mislilo da jc u eksperimentima ovog tipa vano da jaina magneta b u d e Sto vea ali je praksa pokazala da i slabj magneti m o g u i m a t i dejstvo na biljke. To dejstvo jc uglavnom pozitivno kako su pokazali naSi eksperimenti sa pSenicom, k u k u r u z o m , krompirom, paradajzom i paprikom. Ogledi su pokazali da je pozitivno dejstvo magneta (upotrebljavali s m o male magnete za akupunkturu jaine 500 Gausa) izraenije ukoliko je zemlja u koju je s e m e posaeno plodnija - sa veim sadrajem humusa. Magneti nisu pokazali nikakvo d e j s t v o na s c m c pSenice koje jc bilo zasejano u pesku. Seme paprike s m o stavljah u vlanu sredinu bez prisustva z e m l j e i pokazalo sc da uz prisustvo magneta jaine 5 0 0 Gausa s e m e dosta bre proklija. Upotrebom magneta moe se ubrzati proces proizvodnje rasadnog materijala.

MAGNET

Slika 45. Izum jednog pronalazaa, magnetna saksija ~ sastoji sc od obine plastine saksije u koju su u procesu livenja utopljeni minijaturni magneti. Tvrdi se da je u ovoj saksiji mogue odgajiti lepic i naprednije cvee nego u obinoj". Uz male modifikacije ideja se moe iskoristiti u cilju proizvodnje rasdnog materijalu.

95

Pored magnetnog polja permanentnih (stalnih) magneta zanimljiva su i istraivanja elektromagnetskih z r a e n j a . Izvori elektromagnetskih talasa se svakodnevno poveavaju a oni imaju uticaja na ivu materiju. Kvalitet tih ulicaja se trenutno s a m o nasluuje jer jo uvek nije obavljeno dovoljno naunih eksperimenata ali i ono malo do ega se dolo pokazuje da dobijeni rezultati nisu za p o t c c n j i v a n j c . Po reima A l e k s a i d r a Dorozinskog ( A l e x a n d r a Dorozynski) veina elektromagnetskih radijacija je veoma slaba da bi izazvala primetan termiki efekat, pa im se zbog toga d u g o vremena nije poklanjalo dovoljno panje. Meutim, elektromagnetski talasi mogu - kod ljudi, ivotinja i biljaka - izazvati lezije, ak sa ekstremnim poslcdicama. ( K a vrsta radijacije d e h j e ak i na mikroorganizme, k a o t o s u planktoni, izvor ivota u morima i vaan generator atmosferskog kiseonika." Izvora elektromagnetskih zraenjasu, pored prirodnih pojava, radio-stanice, radari, telefoni, TV aparati,industrija itd. Ovi vetaki izvori zraenja obuhvataju frekventni raspon od 1 Hz do 3 0 0 MIlz. Grupa strunjaka sa univerziteta u Ontariju u Kanadi je izuavala delovanje ovih zraenja i dola do vrlo zanimljivih rezultata. ,.Kad su izloeni vetakom zraenju veoma slabog intenziteta ( 2 0 - 40 milivata), frekvencije od 16 -ncgaherca, ptice padaju i ostaju paralizovanc doklegod emisija traje. Eksperimenti s zraenjem j o slabijeg intenziteta (izmeu 1 i 400 nikrovata po 1 cm" pri frekvenci od 7 megaherca) nisu dali, u prvom momentu, nekakve vidljive efekte. Meutim, posle perioda od est nedelja, u koloniji od 50 kokoaka leghorn registrovano je poveanje u proizvodnji j a j a za 14 odsto i, paralelno, poveanje smrtnosti za 100 odsto (odnosu na koloniju koja nije bila izloena zraenja)." Intenzitet opisanih zraenja jporcdljiv jc sa zraenjima koja sc mogu izmeriti u nekim gradskim a, u zadnje vreme, i u nekim seoskim sredinama. Neka zraenja mogu biti i korisna, kao to je V I I F zraenje od 30 MHz koje ubrzava zarastanje rana, ali pitanje je kako na iva bia deluju sva zraenja koja se nalaze oko nas. Neosporno je da se broj izvora elektromagnetskog zraenja ogromno poveao i da c ih u budu6iosti biti jo vie. NaSa saznanja onjihovom dejstvu, meutim, veomasu mrava", zakljuuju kanadski naunici. Svi metodi dozimetrije zasnivaju sc iskljuivo na termikim reakcijama, a nc v o d e rauna o specifinim reakcijama izvesnih frekvencija na bioloke sisteme..." Ovim istraivanjima predstoji budunost tako da uskoro moemo oekivati preciznija objanjenja koja su zraenja korisna a

96

koja sc mogu svrstali u tetne. Kada b u d e m o imali tc podatke bie mogue konstruisati ureaje koji e sc i u poljoprivredi koristiti za najrazliitijc svrhe. U sadanjem trenutku neznanja haotini svet elekt romagnetskih zraenja, koji s prostire svuda oko nas, pa ak i kroz naa tela, moramo shvatiti i kao mogueg saveznika ali i latentnu opasnost. Trenutno nismo u mogunosti daproecnimo u kojoj meri ta zraenja utiu ili su ve uticala na sva iva bia, ukljuujui i poljoprivredne kulture. Nesumnjivo je da e sc elektricitet i razna clcktromagnetna polja jednog dana poeli masovno da koriste u poljoprivredi. To se moe naslutili iz dananjih istraivanja. Pri tome moramo bili na oprezu da ne izazovemo nova zagaenja sredine koja mogu biti isto tako opasna kao i ova koja su nam danas poznata.

Kosniobiologija i poljoprivreda Naa planeta predstavlja otvoren sistem na koji d e l u j u mnogobrojne komike sile. iva bia su proeta raznim ulicajima iji suTvorl duboko u kosmosu. Neki od tih ulicaja su nauno provereni i potpuno je jasno da sc tu nc radi ni o kakvoj mistici ili astrologiji ve 0 strogo naunim prouavanjima. Najvee svetske akademije nauka ovom problemu posveuju panju i izdaju zbornike radova iz kojih se moe videti da Kosmos snano deluje na ljudsko zdravlje, ponaanje 1 irenje epidemija. Takode je evidentna uloga kosmosa na ivotinje i biljke a povremeni nailazak rodnih i nerodnih godina moe imati uzrok van nae planete. Uticaj Sunca: Sunca jc naa najblia zvezda ija temperatura u sreditu dostie i 20000000 C. Sama povrina je 10000 puta svetlija