POKROVNI USEVI - polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rspolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Ugrenovic_201… · useva, efikasno ga štite od erozije. • Biljke korenovima

POKROVNI USEVIdr Vladan Ugrenović

ISTRAŽIVAČKO RAZVOJNI CENTAR PSS INSTITUT “TAMIŠ˝ PANČEVO_____________________________________________________________

POKROVNI USEVI

• Pokrovni usevi se primenjuju kao bioagrotehnička mera u sistemima ekološke poljoprivrede.

• Mogu se definisati kao usevi koji se običnone gaje u komercijalne svrhe, a pri tom imajuvišestruku ulogu u plodoredima.

POKROVNI USEVI

Njihovom upotrebom teži se smanjenju troškova ičak stvaranju novih izvora prihoda na gazdinstvu.

• povećanjem prinosa, • smanjenjem troškova ishrane azotom,• smanjenjem troškova, pri upotrebi pesticida, • redukcijom upotrebe mehanizacije.

ULOGA POKROVNIH USEVA

Slika 1. Erozija vetrom u Južnom Banatu (foto: Ugrenović, 2014).

Kontrola erozije


• Zasnovani u delu godine kada je zemljište bez glavnog useva, efikasno ga štite od erozije.

• Biljke korenovima vezuju čestice zemlje, a nadzemnom biomasom sprečavaju ispiranje ili oduvavanje vetrom,finih čestica sa površine.

• Na površini zemljišta se formira malč - štiti od erozije.

• Pokrovni usevi pospešuju zadržavanje i upijanje vode u zemljište i smanjuju površinsko oticanje.

Kontrola erozije


Najpogodnije višegodišnje i jednogodišnje trave i njihove smeše.

Kontrola erozije

Slika 2. Malč formiran od nadzemne bimase trava u usevu soje.


Slika 3. Velika količina nadzemne biomase uljane rotkve.

Povećanje sadržaja organske materije


• Pokrovni usevi ostavljaju biljne ostatke i time utiču napovećanje sadržaja organske materije u zemljištu.

• Povećanje zavisi od količine formirane biomase u pokrovnom usevu i odnosa C:N u biljnim ostacima.

• Odnos C:N zavisi od biljne vrste i vremena kada je pokrovni usev uništen (tabela 1).



• Biljni ostaci sa višim odnosom C:N (trave) se razgrađuju sporije, pa više utiču na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, od onih sa nižimodnosom C:N (leptirnjače).

• Kada je odnos C:N iznad 30, mikroorganizmi dodatnotroše azot - nedostatak za naredni usev.

• Združivanje različitih biljnih vrsta (leptirnjače i trave) u pokrovnim usevima, može smanjiti odnos C:N i na tajnačin postići optimalan odnos.



Tabela 1. Odnos C: N organske materije nekih pokrovnih useva.


Organska materija C:N odnosMlade biljke raži 14:1Zrele biljke raži 40.1Stabljika kukuruza 60:1Maljava grahorica 10:1 do 15:1Inkarnatska detelina 15:1Piljevina 200:1

Izvor: Prilagođeno iz Attra (2001), Pregled pokrovnih useva i zelenišnih đubriva.


• Na korenovima leptirnjača, bakterije azotofiksatori, atmosferski azot sintetišu u jedinjenja dostupna biljkama.

• Združivanjem leptirnača sa glavnim usevom, prenosazota može biti značajan. a vrednosti se mogu kretati od30 do 50 % od ukupne fiksacije.

Fiksacija atmosferskog azota

UsevPrinos sveže

biomase(t ha-1)

Akumulirnje azota

(kg ha-1)

Detelina usejana ispod glavnog.useva 40 136

Detelina - zeleni ugar 40 108

Mahunarke - letnje zelenišno đubrivo –nicanje do 15. avgusta 30 60

Mahunarke - zimsko zelenišno đubrivo –nicanje posle 15. avgusta 15 30

Količine ˝ostavljenog azota (N)˝ nakon gajenja leptirnjača

Izvor: Više autora


• Maljava grahorica od početka marta pa nadalje fiksira 2 kg azota dnevno.

• Dokazano je i da povećava prinos kukuruza u toj meri da opravdava primenu pokrovnog useva.

• Ozima

Fiksacija atmosferskog azota

Slika 4. Maljava grahorica(Vicia villosa Roth.)


• Usporavanjem erozije i sprečavanjem površinskogoticanja vode, smanjuju mogućnost zagađenja voda, nagomilavanjem poljoprivrednih hemikalija.

• Biljke remediatori zemljišta i podzemnih voda -korenovima mogu usvojiti zagađujuće materije, smanjitinjihovu koncentraciju i tako sprečiti ispiranje u podzemne vode.

raž, pšenica, ječam, ljuljevi, miskantus

Zaštitita kvaliteta vode


• Prekomerna upotreba azotnih hraniva - nagomilavanjenitrata u zemljištu - ispiranje i zagađenje podzemnihvoda.

• Usvajanjem azota pokrovni usevi mogu da sprečeispiranje i tako ga sačuvaju za naredni usev.

• Ako je u biljnim ostacima odnos C:N iznad 30, mikroorganizmi za njihovu razgradnju troše azot, pa se ova pojava može iskoristiti za upravljanje nitratima u zemljištu.

Zaštitita kvaliteta vode


• Pokrovni usevi troše vodu, a nakon uništavanjabiljnim ostacima sprečavaju isparavanje vode izzemljišta.

• I živi i uništeni sprečavaju površinsko oticanja vodei pospešuju njeno upijanje u zemljište.

• Pozitivni efekti izraženi samo ako su biljni ostaciostavljeni na površini zemljišta – malč.

Upravljanje zemljišnom vlagom

ULOGA POKROVNIH USEVAUpravljanje zemljišnom vlagom

Slika 5. Malč u usevu soje sprečava isparavanje vode i pojavu korova

ULOGA POKROVNIH USEVAKontrola korova

• Mehanizam fizičkog delovanja u suzbijanju korovaoslanja se na konkurentske odnose korova i gajenihbiljaka, zasenjivanjem ili gušenjem (Dražić, 1999).

raž, krupnik, heljda, ozime krmne smeše, uljana repica

• Alelopatsko delovanje plodoreda na zakorovljenost isuzbijanje korova zasniva se na alelopatskim odnosimagajenih biljaka i korova (Dražić, 1999).

Slika 6. Heljda - biljna vrsta kasne setve, ubrzanog porastai izražene pokrovnosti (foto: Ugrenović, 2012)

ULOGA POKROVNIH USEVAKontrola korova

ULOGA POKROVNIH USEVABiokontrola štetnih organizama

• Ispuštaju miris ili biohemijske supstance koje odbijaju insekte, privlače korisne ili privlače štetne -“biljke zamke”;

• Pokrovni usevi mogu da formiraju nepovoljnookruženje za pojavu bolesti;

• Mogu da proizvode jedinjenja koja smanjujubrojnost populacija štetnih nematode (slačica, facelija).

Biljke prijatelji svojim cvetovima i karakterističnom aromom privlače veliki broj korisnih insekata, predatora, parazitoida i polinatora.

BILJKE KOJE PRIVLAČE PREDATORE

POKROVNI USEVI

Pored pogodnosti pokrovni usevi imaju i potencijalnenedostatke:

• povećanje troškova za seme, • povećanje obima rada, • konkurencija za zemljišnu vlagu i hraniva,• mogu da privlače pojedine štetne organizme.

Izbor i upravljanje

POKROVNI USEVI

• Potrebno je utvrditi razloge i postaviti ciljeve zauvođenje pokrovnih useva.

• Ciljeve treba svesti na jedan ili dva primarna i moždanekoliko sekundarnih.

• U pravilno postavljenom pokrovnom usevu gotovo uvek se ostvari efekat najmanje dve ili tri pogodnosti.

Izbor i upravljanje

POKROVNI USEVI

Potrebno je razmotriti pitanja kao što su:

lokalni agroekološki uslovi (količina padavina, nastupanje ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazeva…),

potrebe glavnih useva,

sistem proizvodnje (navodnjavanje ili beznavodnjavanja, konzervacijska ili klasična obrada…).

Izbor i upravljanje

POKROVNI USEVI

• međuusevi,• združeni usevi.• jednogodišnji,• višegodišnji.

Izbor i upravljanje

Postaviti plodored i za svaku parcelu definisati vremenski period i prostor za zasnivanje, odrediti biljnu vrstu, kao i tehnološki model, koji će zadovoljiti postavljene ciljeve.

POKROVNI USEVI

Izbor i upravljanjePokrovni usevi kao međuusevi (naknadni, postrni, ozimi) zasnivajuse u vremenskom periodu između dva glavna useva, s ciljem da površina zemljišta bude pokrivena biomasom tokom cele godine.

Slika 7. Pokrovni usev soje uspostavljen postrnom setvom.

POKROVNI USEVI

Izbor i upravljanjePokrovni usevi kao združeni usevi – kombinuju se usevi koji nisusrodni (žita sa leptirnjačama) i biljne vrste tolerantne na zasenjivanje.

Slika 8. Združeni usev pšenice i soje, uspostavljen naknadnim usejavanjem.

POKROVNI USEVI

Slika 9. Združeni usev pšenice i crvene deteline, uspostavljen naizmeničnom setvom.

Izbor i upravljanje

POKROVNI USEVI

Slika 10. Mešavina trava i leptirnjača kao združeni pokrovni usev.

Izbor i upravljanje

POKROVNI USEVI

Slika 11. Uništavanje pokrovnog useva zaoravanjem (foto: Steff, 2010).

Izbor i upravljanje

POKROVNI USEVI

Slika 12. Uništavanje pokrovnog useva valjkom (I&J Cover Crop Roller)

Izbor i upravljanjeUništavanje pokrovnog useva treba uraditi dve do tri nedelje pre setveglavnog useva, valjkom za pokrovne useve, tarupom ili herbicidima.

POKROVNI USEVI

Slika 13. Uništavanje nadzemne biomase pokrovnog useva tarupiranjem.

Izbor i upravljanje

POKROVNI USEVI

Slika 14. Malč formiran od biomase samorasta pšenice, uništene totalnim herbicidom, na oglednom polju Instituta “Tamiš” (foto: Ugrenović, 1. april 2014).

Izbor i upravljanjeUništavanjem pokrovnog useva formira se sloj biljnih ostataka napovršini zemljišta (malč), koji čuva zemljišnu vlagu i povećavainfiltraciju vode od padavina.

POKROVNI USEVI

Slika 15. Obrada u trake na parceli sa uništenim samorastom pšenice naoglednom polju Instituta “Tamiš” (foto: Ugrenović, 26. april 2014).

Izbor i upravljanjeU takvim uslovima direktnom setvom, bez obrade (no till) ili obradom u trake(strip - till) i setvom, vrši se zasnivanje glavnog useva, a formirani malč kasnijeu glavnom usevu sprečava pojavu korova i čuva zemljišnu vlagu.

POKROVNI USEVI

• Kašnjenje sa uništavanjem u suvim prolećima - biljke u pokrovnom usevu troše zemljišnu vlagu za naredni usev.

• Kod prevlaženog zemljišta, malč sprečava da se onoprosuši - uništavanje pokrovnog useva odložiti, jer živipokrovni usev troši vodu pa smanjuje višak vlage u zemljištu.

• Posle uništavanja, delimična obrada “u trake” obezbeđuje da se zemljište u zoni setve prosuši, a formirani malčizmeđu redova ispoljava sve pozitivne efekte.

Izbor i upravljanje

POKROVNI USEVI

Slika 16. Uništavanje korova totalnim herbicidom u sitemu obrade “u trake” na oglednom polju Instituta “Tamiš” (foto: Ugrenović, 30. april 2014).

Izbor i upravljanje

VREDNOVANJE POKROVNIH USEVA

Koriste se ozima prava žita, sirak, sudanska trava, a odvišegodišnjih, ljuljevi.

• Usvajanje viška hraniva iz zemljišta,• kontrola erozije, • povećanje sadržaja organske materije u zemljištu,• suzbijanje korova.

Setvu ozimih pravih žita treba obaviti ranije u odnosu napreporučene optimalne rokove (kraj avgusta, početakseptembra).

Travne vrste


Zahvaljujući izraženoj otpornosti na niske temperature i velikoj produkciji biomase najčešće se koristi ozima raž.

Travne vrste

Slika 17. Ozima raž (Secale cereale.) ).


Slika 18. Uništavanje pokrovnog useva raži (I&J Cover Crop Roller)

Travne vrste


• Azotofiksacija

• Biljni ostaci leptirnjača brzo se razgrađuju u zemljištu (niži odnos C:N), a naročito je biomasa u vreme precvetavanja bogata lako rastvorljivim jedinjenjima.

• Slabije utiču na sprečavanje erozije, potiskivanje korova, a manje i povećavaju sadržaj organske materije u zemljištu od travnih pokrovnih useva.

• Leptirnjače manje usvajaju višak azota iz zemljišta od travnih vrsta.

Leptirnjače


Ozime leptirnjače najveći deo biomase i azota proizvode u proleće. (maljava grahorica, inkarnatska detelina, crvena detelina, grašak).

Leptirnjače

Slika 19. Ozima grahorica (Vicia sativa L.) ).


Za zasnivanje pokrovnih useva u proleće i leto pogodne su crvena detelina, bela detelina, grašak, slatka detelina i lupine.

Leptirnjače

Slika 20. U aridnijim područjima (veći deo Republike) najpodesnija je bela lupina jer bolje podnosi sušu (Lupinus albus L.).


• Kupusnjače su poznate po svom brzom rastu, velikojprodukciji biomase.

• Usvajaju veliku količinu hraniva iz dubljih slojevazemljišta pa ih zasnivanjem u pokrovnom usevu činedostupnim za naredni usev.

• Većina njih oslobađa hemijska jedinjenja glukozinolate, koja su toksična za zemljišne patogene, štetne nematode ineke korove.

Kupusnjače


Zahvaljujući izraženoj otpornosti na niske temperature i velikoj produkciji biomase i pokrovnosti uljana repica je vrlo pogodna.

Kupusnjače

Slika 21. Usev uljane repice. ).


• Setvu ozimih kupusnjača za zasnivanje pokrovnih useva treba obaviti što ranije.

• Prerana setva, može nepovoljno da utiče na prezimljavanje, a s druge strane kašnjenje smanjuje efekat dejstva pokrovnog useva.

• Preporuka je da se setva obavi 4 nedelje pre ranih jesenjih mrazeva.

• Ako biljke pre prvih mrazeva, dostignu fazu rozete (6 do 8 listova), većinu kupusnjača dobro prezimljava.

Kupusnjače


Kupusnjače

Slika 22. Repa ugarnjača Slika 23. Rauola. )

Moćnim vretenastim korenom, duboko prodiru u zemljište, rastresaju ga, povoljno utičući na njegove fizičke osobine.

Hvala na pažnji!!!

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Lice zaduženo za kontakt:dr Vladan Ugrenović, naučni saradnikPSS Institut ˝Tamiš˝, Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo, Srbija, telefon: +38113313092, fax: +38113520991; mob: +381648814412, e-mail: intam@panet.co.rs-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

mailto:[email protected]

Slide Number 1POKROVNI USEVIPOKROVNI USEVIULOGA POKROVNIH USEVAULOGA POKROVNIH USEVAULOGA POKROVNIH USEVAULOGA POKROVNIH USEVAULOGA POKROVNIH USEVAULOGA POKROVNIH USEVAULOGA POKROVNIH USEVAULOGA POKROVNIH USEVAKoličine ˝ostavljenog azota (N)˝ nakon gajenja leptirnjačaULOGA POKROVNIH USEVAULOGA POKROVNIH USEVA�ULOGA POKROVNIH USEVA�ULOGA POKROVNIH USEVA�ULOGA POKROVNIH USEVA�ULOGA POKROVNIH USEVA�� Slika 6. Heljda - biljna vrsta kasne setve, ubrzanog porasta � i izražene pokrovnosti (foto: Ugrenović, 2012)��ULOGA POKROVNIH USEVABiljke prijatelji svojim cvetovima i karakterističnom aromom privlače veliki broj korisnih insekata, predatora, parazitoida i polinatora. �POKROVNI USEVI��POKROVNI USEVI��POKROVNI USEVI��POKROVNI USEVI��POKROVNI USEVI��POKROVNI USEVI�POKROVNI USEVIPOKROVNI USEVI�POKROVNI USEVI��POKROVNI USEVI��POKROVNI USEVI��POKROVNI USEVI��POKROVNI USEVI�POKROVNI USEVI�POKROVNI USEVI�VREDNOVANJE POKROVNIH USEVAVREDNOVANJE POKROVNIH USEVA�VREDNOVANJE POKROVNIH USEVA�VREDNOVANJE POKROVNIH USEVAVREDNOVANJE POKROVNIH USEVAVREDNOVANJE POKROVNIH USEVAVREDNOVANJE POKROVNIH USEVAVREDNOVANJE POKROVNIH USEVAVREDNOVANJE POKROVNIH USEVAVREDNOVANJE POKROVNIH USEVAHvala na pažnji!!!

Documents

POKROVNI USEVI - polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rspolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Ugrenovic_201… · useva, efikasno ga štite od erozije. • Biljke korenovima