PSS „SOMBOR“ SOMBOR

Poljoprivredni informator

Sombor, jun 2012.

2

Jelena Ivan,dipl.ing.

Nega soje Nega useva soje obuhvata: mehaničke mere meñu koje se ubrajaju meñuredna kultivacija i okopavanje, i hemijske mere, to jest suzbijanje korova i zaštita useva od bolesti i štetočina. Meñurednom kultivacijom se razbija pokorica i uništavaju korovi, rastresa se površinski sloj zemljišta. Razbijanje pokorice veoma je važno jer se ovom merom smanjuje gubitak vlage iz zemljišta, zemljište se provetrava, deluje na mikroorganizme i na razlaganje organske mterije u zemljjištu. Gornji rastresiti sloj zemljišta deluje u obloku malča i sprečava velike gubitke vlage. Na ovaj način se pozitivno deluje i na funkcionisanje kvržičnih bakterija koje se nalaze na korenovom sistemu soje i na taj način utiče na povećaje prinosa soje. Meñurednu kultivaciju useva najbolje je uraditi dva puta u toku vegetacije. Meñuredno se kultivira prvi put kada usev soje ima prvi treper list, dok se druga meñuredna kultivacija izvodi kasnije, pre sklapanja redova soje. Ako se primenjuju herbicidi za suzbijanje divljeg sirka meñurednu kultivaciju treba raditi najmanje deset dana posle njihove primene. Veoma je važno voditi računa o tome da zemljište ne bude suviše vlažno u vreme meñuredne kultivacije, jer nakon nje zemljište treba da je mrvičaste strukture, dubina rada treba da je ujednačena (oko 4-6 cm), treba voditi računa da zemljište nakon prolaska kultivatora bude ravno, da se isparavajuća površina ne bi povećavala. U prvoj meñurednoj kultivaciji radni organi mašine mogu biti bliže redovima soje, dok je u drugoj, kada se korenov sistem već razvio preporučuje se da se obrañuje uže i pliće, da ne bi došlo do povrede korenovog sistema soje. Preporučuje se da se meñuredna kultivacija obavlja u istom pravcu i smeru, kao što se i sejala soja, kao i da se koriste kultivatori sa istim radnim zahvatom, kao i sejačica. Motičice kultivatora

3

treba da su dovoljno oštre kako bi efikasno delovale. Kultivirati soju treba u pravom momentu, ne treba dozvoliti da korovi prerastu, jer time dolazi do pomeranja motičica, kao i do oštećivanja useva soje. Ova mera treba da se obavlja i optimalnom radnom brzinom (oko 6 km/h) što će takoñe uticati na kvalitet meñuredne kultivacije. O potrebi izvoñenja meñuredne kultivacije u usevu soje u kome je hemijskim tretmanima uspešno uništen korov postojala su različita mišljenja. Jedan broj autora smatrao je da nema potrebe ulaziti u useve ukoliko nema korova, no danas se smatra da je važno razbiti pokoricu, razrahliti površinski sloj zemljišta, smanjiti odavanje vlage iz zemljišta, na taj način delovati pozitivno na kondiciju useva soje. Prosečni prinosi soje znatno variraju u zavisnosti od količine i rasporeda padavina u toku vegetacije soje. U uslovima suše dolazi do smanjenja prinosa soje u opsegu od 2-92 % , zavisno od vremena pojave i dužine trajanja suše. Soja ne troši vodu ujednačeno u toku vegetacije. Tokom razvoja biljaka potrebe za vodom rast , a najveće su u fazi nalivanja zrna. Ako je optimalna vlažnost zemljišta do faze punog cvetanja soja se bujno razvija, no ako nakon ove faze natupi suša prinos se značajno smanjuje. Ako postoje mogućnosti navodnjavanja soje značajan period za navodnjavanje je od polovine meseca jula do polovine avgusta kada su kritični periodi za usev soje. Interesantno je i pitanje sklopa soje u uslovima navodnjavanja. U ovakvim uslovima stvaraju se idealni uslovi za

razvoj biljaka, te je pogrešno smatrati da soja u uslovima navodnjavanja treba da ima veći sklop. Takoñe, u uslovima navodnjavanja može doći do jačeg poleganja i pojave bolesti te se većim sklopom u setvi useva može postići suprotan efekat od željenog. Efekti navodnjavanja soje veoma su različiti, što zavisi od karakteristike proizvodne godine, prvenstveno od količine i raporeda padavina. Navodnjavanjem soje stabilizuju se prinosi na visokom nivou i poboljšava se kvalitet zrna soje.

Gajenje postrne soje obavezno je u uslovima navodnjavanja.

4

Zoran Boca, dipl.ing.

Setva naknadnih useva

Iako postoje brojni radovi i kroz praksu dokazani pozitivni primeri gajenja naknadnih useva, u našoj poljoprivrednoj proizvodnji naknadni usevi se gaje na malom procentu površina.

Vrlo je važno istaći da je ekonomski index ovakvog načina proizvodnje 1,5 ili više što znači da se godišnji prihod po jedinici površine poveća za barem 1,5 put. Sagledavajući ovo sa ekonomskog aspekta potpuno je jasno da je ovaj način proizvodnje put do većeg profita. Gajenjem krmnih biljaka može da se dobije velika količina stočne hrane koja može da se upotrebljava kao zelena masa, ali i za pripremu silaže. Pored ovog kao naknadni usev može da se gaji razno povrće, ali i druge ratarske kulture kao što su soja, suncokret ili kukuruz (kratke vegetacije). Ovo nije jedini benefit ovakvog načina proizvodnje. Na ovaj se način racionalno iskorišćavaju poljoprivredne površine (kojih je sve manje), a koji nakon žetve ostaju ne bez zelenog pokrivača. Takvo zemljište brže gubi vlagu, na njemu se uspostavlja kapilaritet, i problem je što se tako suvo zemljište teško priprema za narednu setvu, suvo je i neprilagoñeno. Zemljište bez useva se brzo zakorovljava je dodatan veliki problem, zatim korovi su često vektori odreñenih patogena ili štetnika te su potencijalno opasni za susedne useve. Sve ovo upućuje da je mnogo bolje imati usev na parcelema tokom cele vegetacije, a naknadna setva to omogućuje. Da bi se uspešno mogla sprovoditi naknadna setva potrebi su odreñeni predusevi. To su odgovarajuća količina padavina, suma temperatura i broj dana. U našim agroeklološkim uslovima ograničavajući faktor jesu padavine, kojih u periodu kada je naknadna setva aktuelna ima malo i nedovoljno za dobro nicanje i rast i razviće biljaka. Zbog toga u našim agroekološkim uslovima ova proizvodnja se ne može zamisliti bez navodnjavanja. Na žalost kod nas su kapaciteti za navodnjavanje još mali i nedovoljni, ali poslednjih godina im se poklanja veća pažnja.

5

Država je kroz niz subvencija pomogla kupovinu opreme za navodnjavanje. Pitanje je da li su proizvoñači i u kom procentu, koji imaju opremu za navodnjavanje započeli da sprovode naknadnu setvu i da sa iste površine ubiraju dve žetve. Ipak, i pored poteškoća, ako se odmah nakon žetve odradi osnovna obrada (ili redukovana), zatim kvalitetna priprema i setva (što pre, da se što manje vlage izgubi), a uz malo sreće sa padavinama u tom periodu, moguće je i u uslovima bez navodnjavanja postići značajne rezultate. U ovim uslovima potrebno je naknadni usev planirati unapred, pa recimo sejati kao prvi usev one biljne vrste koje se vrlo rano skidaju sa parcele, da bi se i setva naknadnih useva obavila što ranije kada su agroekološki uslovi još uvek relativno povoljni za setvu. Tada je uspeh ove proizvodnje izvesniji kao pozitivan.

U ratarstvu najpogodnije biljne vrste za naknadne useve su soja, suncokret i kukuruz. Vrlo je važno izabrati hibride odnosno sorte kratke vegetacije, da bi u uslovima manjeg broja dana stigli na vreme u jesen za žetvu, odnosno za berbu.

Kada je u pitanju soja, to su sorte iz grupa zrenja minimalno “0”, i još bolje

“00”, mada se kod nas na tržištu mogu naći soje iz grupe “000”. Takoñe kod suncokreta je važno izabrati hibride čija je dužina vegetacije ispod 105 dana. Kod kukuruza su pogodni hibridi iz grupe zrenja FAO200 i FAO300, ili početak FAO400. Sve ovo u zavisnosti od toga šta je predusev, tj. da li sejemo iza graška ili grahorice, ili iza ječma i sl. Pored navedenih kultura kao dobri naknadni usevi pokazali su se proso, zatim heljda, neke krmne smeše kao npr. smeša kukurza i krmnog graška, ili grahorice i tritikalea i td. Osim ratarskih useva kao naknadni usevi mogu da se gaje i povrtarske kulture kao što su kupus, karfiol, paprika, pasulj kraće veetacije, boranija, grašak i td. Meñutim kod povrtarske proizvodnje kao intenzivnije, gotovo da je neophodno navodnjavanje. U ovom periodu odreñeni štetnici i bolesti više nisu aktuelni jer su im prve generacije već prošle, pa je na ovaj način moguća proizvodnja sa manjom upotrebom zaštitnih sredstava, što je ekološki prihvatljivije, a i ekonomski isplativije.

6

Uzimajući sve navedeno u obzir, može se konstatovati da je naknadna setva vrlo isplativa, sa više aspekata, ekološki je prihvatljiva sa stanovišta čuvanja vlage, povećanja zelene pokrovnosti, manje upotrebe pesticida, a isplativa je i sa ekonomskog aspekta jer se obezbeñuju dve žetve u toku godine po jedinici površine.

Olivera Sekulić, dipl.ing.

Zelenišna ñubriva Zelenišna ñubriva su biljke koje se gaje zbog obogaćivanja zemljišta a ne kao hrana ili ukras. Korisne osobine ovih biljaka su sposobnost fiksiranja azota, gusto lišće koje suzbija rast korova i široko korenje koje duboko prodire, idealno za povećanje rastresitosti zbijenog i poboljšanje kvaliteta siromašnog zemljišta. Zbog čega gajiti zelenišno ñubrivo? - da bi povećali količinu hranljivih sastojaka za biljke. Deteline i slična zelenišna ñubriva apsorbuju azot iz vazduha i fiksiraju ga u kvržicama na svom korenju. On postaje dostupan biljkama nakon zaoravanja zelenišnog ñubriva. - zelenišno ñubrivo štiti zemljište od sabijanja posle obilnih kiša, što je naročito važno za zemljišta sa mnogo gline. Takoñe ono sakuplja hranjlive sastojke iz zemlje , tako da ne budu isprani kišom. - da bi poboljšali strukturu zemljišta. Veoma širok i razuñen korenov sistem raži poboljšava kvalitet teškog zemljišta, čini strukturu rastresitijom. Na lakšim zemljištima korenje se vezuje za čestice zemljišta i tako im pomaže da zadrže vodu.

7

- da bi suzbili korove. Biljke za zelenišno ñubrivo brzo klijaju i rastu, gušeći izdanke korova - da bi „odmorili“ zemljište – posejati dugotrajno zelenišno ñubrivo i ostavit ga da raste cele sezone. To će pomoći zemljištu da se oporavi od stalnoh obrañivanja, povećaće plodnost i poboljšaće mu strukturu. Koje zelenišno ñubrivo odabradi zavisi od: vremena koje je potrebno zemljištu da bude pokriveno, kulture koja je bila ranije zasejana, one koja će se sejati kasnije, godišnjeg doba i vrste zemljišta. Pri izboru zelenišnog ñubriva treba sagledati: kako se ono ukalapa u sistem plodoreda useva, kada se želi posejati, koliko dugo treba da raste, šta će se posle sejati . Najbolje je da se zelenišno ñubrivo zaore nekoliko nedelja pre nego što se zemljište namerava koristiti. Ako je zemljište tokom zime bilo pod zelenišnom ñubrivom onda je najbolje vreme za zaoravnje rano proleće. Ostaviti period od nedelju do mesec dana da se zaorane biljke razlože i zemljište slegne . zelenišno ñubrivo vreme sejanja period fiksir. azota rasta lucerka kraj proleća –sredina leta 1 godina da heljda kraj proleća-sredina leta 1-3 meseca ne krmni bob jesen-početak zime preko zime da inkarnatska detelina poč proleća-kraj leta 2-3 meseca da crvena detelina proleća-kraj leta 3-18 meseci da piskavica poč. proleća-kraj leta 2-3 meseca da lupina poč.prol.-sred. leta 2-4 meseca da slačica poč.proleća-kraj leta 1-2 meseca ne facelija poč.proleća-kraj leta 1-3 meseca ne raž kraj leta-poč.zime preko zime ne grahorica kraj leta-poč jeseni 2-3 mes.ili preko zime da

8

Mr Gordana Forgi ć

Zaštita useva nakon oštećenja od grada Nestabilno vreme koje vlada poslednjih dana sa skoro svakodnevnim padavinama izuzetno pogoduje razvoju mnogih biljnih bolesti (plamenjačama,bakteriozama..) Ovakva vremenska situacija ponekad je praćena i pojavom grada koji oštećivanjem biljaka naročito povrća i voća, stvara ozlede koje su ulazna vrata za infekciju mnogim patogenim gljivama i bakterijama-prouzrokovačima bolesti. Sobzirom da je ovih dana u mnogim regionima bilo grada savetujemo proizvoñačima da odmah obave tretiranje nekim od preparata na bazi bakra koji imaju preventivno i antisporulaciono delovanje:Bakrocid,Blauvit,Cuproxat,Bakarnkreč,Bordovska čorba,Bakarnioksihlorid,Cocid... Nakon 24 časa potrebno je primeniti neki od sistemičnih fungicida koji će delovati kurativno pre svega iz grupe botriticida iz razloga što su najčešći patogeni koji se javljaju nakon grada prouzrokovači truleži..Stoga savetujemo da to budu fungicidi sa aktivnim materijama: ciprodinil+fludioksonol, fenheksamid, pyraclostrobin+boksalid, vinklozolin... Na taj način izvršila bi se dezinfekcija nastalih ozleda i rana i sprečilo prodiranje prouzrokovača bolesti.

9

Priprema Bordovske čorbe Vrlo često proizvoñači se odlučuju da u zaštiti voća i povrća od bolesti primenjuju bordovsku čorbu koja se spravlja od Plavog kamena i gašenog odnosno negašenog kreča.Bordovska čorba ima svoje mesto u zaštiti bilja,ali veoma je važno poštovati proceduru pripreme,jer u suprotnom dobijamo nekvalitetan proizvod koji neće biti efikasan, a može prouzrokovati i oštećenja-fitotoksičnost na gajenim biljkama. Priprema 2% Bordovske čorbe Na 100 litara vode dodati 2 kg Plavog kamena i 2,4 kg gašenog kreča ili 0,8 kg negašenog kreča.Plavi kamen potopiti u 50 litara vode i ostaviti da prenoći, a kreč rastvoriti u drugih 50 litara vode.Rastvor plavog kamena sipati u rastvor kreča. Ukoliko se pripremljena bordovska čorba ne utroši može se čuvati dodavanjem 1 litra mleka ili 10 dkg šećera i na taj način može zadržati efikasnost 14 dana. Ne preporučuje se primena samo Plavog kamena jer može izazvati fitotoksičnosti

10

Tatjana Veselinović, dipl.ing.

Zaštita vinove loze u narednom periodu

Na području delovanja PSS“Sombor“ vinova loza se, u zavisnosti od sortimenta, nalazi u fenofazi od predcvetanja (crne sorte) do početka cvetanja (bele sorte). U ovim fenofazama intenzivnog porasta i cvetanja vinova loza je veoma osetljiva na prouzrokovače bolesti (plamenjača i pepelnica) i štetočine. Plamenjača vinove loze (prouz. Plasmopara viticola) -napada sve zelene delove vinove loze. Na lišću se simptomi u proleće ispoljavaju u vidu žućkastih, uljanih pega koje se obično ispoljavaju na licu lista. U uslovima povoljnim za razvoj bolesti ( T tokom noći iznad 12ºC i relativna vlažnost vazduha 90%) ,na naličju lista se pojavljuje beličasta prevlaka. Na tim mestima lišće počinje da odumire i poprima mrku boju.Usled jače zaraze na obolelim listovima broj pega se povećava i veoma često list odumire i dolazi do njegovog opadanja. Cvet može biti zaražen i pre nego što se otvori i tada se suši i propada. Na plodniku tučka se mogu videti sporonosni organi gljive. Plod-zaraza može biti ostvarena od momenta zametanja pa sve do šarka. Najosetljivija fenofaza za infekciju plodva je tokom precvetavanja te u slučaje jače zaraze u ovoj fenofazi može doći do propadanja cele berbe. Mladari-posle ostvarenih infekcija na vrhovima mladara razvija se beličasta navlaka. Takvi mladari dobijaju mrku boju i suše se. Uslovi za primarnu zarazu plamenjače: -da je tri dana uzastopno dnevna temperatura 10 °C -da je poslednjih 24 h palo najmanje 10 mm kiše -da su lastari vinove loze dugi 10 cm ,a da je list prečnika 3 cm -da postoji infektivni materijal od prošle godine

11

Za ostvarenje SEKUNDARNE INFEKCIJE,pored prisutnog patogena ,potrebni su sledeći uslovi: -da je prisutna vlaga od kiše ili od rose najmanje 4 h -da je temperatura 12 °C(optimalna temperatura za jaku infekciju je 20 °C Kriti čne fenološke faze za suzbijanje plamenjače vinove loze: -neposredno pred cvetanje -8-12 dana posle prethodnog tretiranja -bobica veličine zrna pšenice -faza zatvaranja grozdova(bobice se dodiruju) -početak faze šarka

Simptomi plamenjače na listu vinove loze Pepelnica vinove loze (prouz.Uncinula necator) -može da inficira sve zelene delove loze Na listu se pojavljuju prvi simptomi u vidu pepeljastih pega.Na početku se na listu pojavljuje tamnozelena boja a kasnije se na licu pojavljuje beličasta navlaka a sa naličja je sivkasta .Zaraženo lišće veoma često se deformiše. List može biti zaražen i pre nego što odrveni. Posle zdrvenjavanja pojavljuju se na listu zonalne mrke ili crvenkaste pege koje imaju končaste ivice.Vrhovi zaraženih mladara se suše. Na zaraženim cvetovima se razvija beličasta navlaka te usled toga cvetovi se suše i propadaju.

12

Na zaraženim bobicama nastaju najveće štete. Na jače zaraženim bobicama može da se vidi pepeljasta navlaka, bobice se sasuše i propadaju. Kriti čne fenološke faze za suzbijanje pepelnice: -kada su lastari 10 – 15 cm visine -pred cvetanje vinove loze -kada su bobice dve trećine svoje veličine

Simptomi pepelnice na listovima i grozdovima Sivi grožñani moljac- Lobesia botrana Prezimljava u stadijumu lutke. Leptiri se pile i nakon kratkog roka polažu jaja na grozdove koji su u fazi neotvornih cvetova. Gusenice se zavlače u cvet i izgrizaju ga. Gusenice prave zapredak od svile u kome bude više cvetova. Zapredci se lako uočavaju, ali je tada već obično kasno za suzbijanje jer je šteta već napravljena! Napadnuti grozdovi budu jako rehuljavi. Moljac ima i do tri generacije godišnje. Druga i treća generacija leptira polaže jaja direktno na bobicu. Gusenice se ubušuju direktno u bobicu i pojedu ceo sadržaj bobice. Kao posledica oštećenja se masovno može javiti i gljiva prouzrokovač sive truleži.

13

Imago i grozd sa zapredkom od gusenice

Prilikom zaštite vinove loze u narednom periodu treba znati da se od fenofaze početak cvetanja do pred zatvaranje grozda primenjuju SISTEMIČNI FUNGICIDI ( Mikal flash, Equation pro, Quadris , Quadris Max ,Rubigan, Topas, Ridomil gold combi ,Olymp , Cantus ,Forum Star ). Tokom cvetanja povećana je bujnost loze što iziskuje upotrebu sistemičnih fungicida. Pored ovog ,vrlo je važno znati da vinova loza tokom cvetanja traži odreñeni mir u primeni fungicida pa sistemični fungicidi primenjeni na početku cvetanja pružaju zaštitu tokom celog perioda cvetanja i štite i novoizrasle delove loze. Prilikom tretmana fungicidima je potrebno dodati i insekticid koji je namenjen suzbijanju sivog grožñanog moljca. Za tretman se mogu koristiti insekticidi kao što su Decis 2,5 EC, Cipkord 20 EC, Fastac 10 EC.

14

Jelena Perenčević,dipl.ing.

Zaštita voćaka od poznog prolećnog mraza

U našim agroekološkim uslovima voćke su izložene opasnosti od poznih prolećnih mrazeva(ovog proleća), koji se javljaju u vreme cvetanja, što dovodi do potpunog uništenja cvetova(neotvorenih ili otvorenih) i zametnutih plodova.

Najosetljiviji prema mrazevima su cvetni pupoljci. U vreme zimskog mirovanja mogu da izdrže i znatno niže temperature, ali njihovim otvaranjem osetljivost prema niskim temperaturama se povećava, što je u godinama kao što je ova, dovelo do delimičnog ili potpunog stradanja (kajsija,breskva,jabuka,kruška).

Plodovi su osetljiviji na niske temperature(propadaju na temperaturiod -1,2°C) od cvetova koji stradaju na temperaturi od -2° do -3°C.U okviru cveta najosetljiviji je semeni zametak, a najotporniji polen. Da bi izbegli opasnost od poznih prolećnih mrazeva potrebno je sprovesti zaštitne mere u cilju usporavanja početka cvetanja,na sledeće načine:izborom vrste i sorte koje kasnije cvetaju(cvetovi zlatnod delišesa su otporniji od cvetova jonatana),korišćenjem bujnijih podloga,izborom hladnijih položaja(severni položaj je najhladniji).Kao najstarija mera zaštite voćaka od mraza je i metoda dimljenja.Ovom merom se ublažava hlañenje prizemnih slojeva vazduha u voćnjaku.Mana ovog metoda je u tome što se temperatura povećava za samo 0,5°do 1,5°C.Izvodi se tako što se u voćnjaku unapred u gomilama postave(u pravcu duvanja vetra) nezgoreli stajnjak,slama ili pleva i njihovim sagorevanjem dolazi do zadimljavanja voćaka.

U upotrebi su i pumpe i prskalice, u kojima se zapale materije koje razvijaju gust dim. U savremenim zasadima i na većim površinama u upotrebi su i mokrorasprskivači koji vrše zaštitu od mraza iznad i ispod krošnje.Zaštita iznad krošnje štiti voćku i do -8°C, ali ima mane jer usledvelike količine vode dolazi do pucanja grana,lomljenja sadnica i krivljenja stubova.

15

Zaštita ispod krošnje štiti voćku od -3° do -5°C,mnogo je sigurnija

za korišćenje i ako doñe do problema u voćnjaku to je samo u toj godini. Kvašenjem voćaka pre cvetanja usporava se početak cvetanja, a samim timi opasnost od poznih prolećnih mrazeva, jer voda koja orošava pupoljke na temperaturi višoj od 0°C, dovodi do hlañenja pupoljaka. Voćke koje su stradale od mraza moraju biti zaštićene od bolesti i štetočina,kako bi se sačuvalo što više lisne površine i time omogućila veća asimilacija organske materije.

Navodnjavanje voćaka posle avgusta može biti nepovoljno, jer na taj način voćke produže period begetacije i uñu u zimski period nedovoljno zdrvenjene,pa bi mogle nastradati od niskih temperatura. Debla na kojima je došlo do uzdužnih pukotina(usled niskih temperatura) potrebno je dezinfikovati bakarnim preparatima da bi se sprečio prodor patogena.

16

Branislav Ogrizović, dipl.ing.

Izbor (raspršivača) – dizni i njihovo održavanje

Izbor prave dizne ima velike implikacije na proizvodnju kojom se bavite, a ima velik uticaj i na gubitke koji nastaju bilo odnošenjem sredstva zbog drifta, bilo spiranjem sa biljaka i odnošenjem u zemljište putem padavina. Izbor dizni uvek uglavnom predstavlja kompromis izmeñu zahteva za efikasnu primenu i minimalno odnošenje sredstava sa branjene površine.

PRE PRSKANJA Izaberite odgovarajuću diznu sledeći ove preporuke: Pročitajte uputstvo proizvoñača dizni (neka to uvek budu priznati i poznati proizvoñači) i sledite njihova uputstva. Izaberite količinu vode (poštujte preporuke proizvoñača sredstva) kojom želite da tretirate usev. Uobičajena norma >150 l/ha se preporučuje za dobro “pokrivanje“ useva gustog sklopa. Tretiranje s manjom količinom tečnosti preporučuje se za širokorede useve – prvenstveno okopavine i specifične tretmane – zona reda, pod list ...itd. Izaberite odgovarajuću brzinu kojom želite da vršite tretiranje useva. Za strnine – guste useve ta brzina ne bi trebala da prelazi 8 km/h. Brzina u širokorednim usevima ne bi trebala da prelazi 10 km/h. Oni koji poseduju savremene prskalice, kod kojih je na odgovarajući način rešeno oscilovanje i pravilno podešavanje krila mogu se kretati i nešto većim brzinama – koliko to dopušta poravnatost parcele, ali nikad ne brzinom većom od 15 km/h.

17

Izaberite veličinu čestica – kapi, kojom želite da tretirate usev. Odreñene konstrukcije dizni i veličina protoka kroz njih(l/min), utiču na veličinu kapi u mlazu koji se na odreñenom pritisku stvara na izlasku iz dizne. Sl 1. – Sitnije kapi – fine spray qualityimaće dobru pokrovnost, ali smanjenu mogućnost prodiranja u gust usev i veliku mogućnost odnošenja driftom, – Srednje velike kapi – medium spray quality uglavnom uvek predstavljaju pravilan izbor za većinu tretmana, – Velike kapi – coarse spray quality – grubi kvalitet, omogućavaju malo zanošenje – drift i slabije prodiranje kapi u gustom usevu.

Sl.1. Klasifikacija kapi po veličini Uputstva većine priznatih proizvoñača obično sadrže i podatke o krupnoći kapi koje se sttvaraju pri aplikaciji. Obično su pokazani kao na Sl 1. i važi navedeni standard kako za označavanje tako i za boje. Drugi uz navoñenje dimenzija daju i preporuke za vrste sredstava koje se preporučuju za korišćenje s izabranim diznama, pokazano na Sl 2.

18

Sl 2. Preporuke proizvoñača za korišćenje dizni Jako sitne ili ekstremno krupnije kapi koristite samo u izuzetnim slučajevima. Izračunajte potrebni protok kroz diznu primenjujući sledeću formulu: količ. vode – norma (l/ha) X Brzina kretanja (km/h) X razmak dizni Protok (l/min) = --------------------------------------------------------------------------------------------------- 600 Na ovaj način dobićete željeni protok kroz diznu. – Jednostavnije, a i lakše je da koristite uputstva svetski priznatih proizvoñača dizni koji uz svoje proizvode daju i detaljna uputstva. IZABERITE ŽELJENU DIZNU – iz kataloga proizvoñača. KOJU DIZNU KORISTITI : Proizvoñaći dizni nude širok spektar proizvoda koje imaju i u svojim katalozima, dostupnim i preko interneta. Svi proizvoñači dizni i renomirani proizvoñači opreme za zaštitu bilja putem interneta nude pomoć korisnicima opreme u zaštiti bilja. Na ovaj način mnogo je lakše izabrati ono što je neophodno korisnicima.

19

Zbog velikog broja komercijalnih naziva proizvoda proizvoñači dizni su uveli standarde u označavanju dizni putem tzv. “KOLOR KODACIJE“, koja omogućava korisnicima izbor dizni po veličini protoka na osnovu boje, a bez obzira na komercijalne nazive proizvoda. Na sl.3 prikazana je kolor kodacija za najčešće korišćene dizne.

Sl.3 najčešće korišćene dizne Twin fluid dizne i dizne sa podeljenim mlazom daju različite kvalitete tretiranja od standardnih dizni. Različiti uglovi pod kojima mlaz ističe iz dizni omogućavaju tretiranje i sa manje ili veće visine od uobičajene za standardne uglove (110o ili 120o ). Nastojte da koristite pritiske do 4 bara. Veći pritisci stvaraju drugu strukturu kapi u mlazu i utiču na kvalitet aplikacije. Za konačan izbor dizni koristite kataloge proizvoñača, a ako vam nisu dostupni raspitajte se u vašoj savetodavnoj stručnoj službi. Pri kupovini novih dizni preporučujemo da koristite LERAP dizne, one koje imaju smanjen drift i manje zagañuju životnu sredinu. U novije vreme, proizvoñači pesticida da bi unapredili primenu i efikasnost svojih preparata preporučuju dizne koje sami proizvode. Ove dizne imaju neke druge uglove izbacivanja tečnosti, druge protoke i uglavnom su namenjene za fungicidne tretmane. Uvek koristite originalne dizne poznatih proizvoñača. Na ovim proizvodima možete uvek pročitati sve neophodne podatke, kao što je prikazano na Sl.3.

20

DIZNE IMAJU SVOJU TRAJNOST I NAKON ODREðENOG VREMENA SE MORAJU PROMENITI. Na Sl. 4 prikazan je test trajnosti za dizne jednog od proizvoñača, gde se vidi da najveću trajnost imaju dizne od keramike.

SL. 4 Test trajnosti dizni NE KORISTITE DIZNE ONIH PROIZVOðAČA NA ČIJEM TELU NE MOŽETE PROČITATI SVE NEOPHODNE PODATKE. POSTAVLJANJE I KALIBRACIJA DIZNI: Uvek koristite dizne koje imaju isti ugao izbacivanja mlaza, isti protok, iste oznake. Kolor kodacija će vam omogućiti lakši vizuelni pregled. Proverite da li svaka dizna ima identičan protok. Sve one koje imaju povećan protok za 15% izbacite iz upotrebe i zamenite novim, od istog proizvoñača. Pre kalibracije dizni treba proveriti i postavljenu normu tretiranja useva.

21

Oba postupka objašnjena su u sledećem poglavlju: Odreñivanje norme tretiranja: Napuniti rezervoar čistom vodom i označiti visinu nivoa oznakom (flomasterom), podesiti pritisak, odabrati neophodni broj obrtaja priključnog vratila ( 540 min – 1 ), te dužinu puta od 100 metara ( za prskalice zahvata 10m) preći sa uključenim ureñajima za prskanje, pri tome birati podlogu što sličniju onoj na kojoj će te tretirati. Isključiti ureñaje za prskanje. Izmeriti vreme za koje ste prešli put na bazi toga utvrditi radnu brzinu. Dosipanjem vode do nivoa koji ste prethodno obeležili odredite koliko ste tečnosti potrošili. (Dužinu puta za prskalice veće ili manje širine zahvata proračunati ili se pridržavati uputstva proizvoñača). Uporedite ovo sa željenom normom i ukoliko se ne poklapa ponovite isti postupak sve dok ne dobijete željenu normu. Provera količine tečnosti na diznama: Na osnovu oznake o protoku tečnosti u minutu izraženu u galonima pri pritisku od 2,8 bar-a ( 04 označava protok od 1,66 lit/min) koji možete pročitati na dizni odredite veličinu suda u koji će te hvatati vodu. Kao kontrolnu diznu postavite jednu potpuno novu originalnu diznu i podesite prskalicu na zadate elemente. Ispod svake dizne postavite posudu, (neophodno je da se za ovu proveru posude nalaze na ravnoj podlozi), uključite prskalicu, pustite da radi 1 minut i isključite prskalicu. Prostim uvidom u količinu vode u svakoj posudi vidite kroz koje dizne su protoci veći, a kroz koje manji. Tamo gde su protoci manji proverite sita da nisu začepljena, pa za te dizne ponovite postupak, a one kod kojih je protok veći za 15% treba zameniti novim. Ovo je način da obezbedite kvalitetnu aplikaciju sredstva na svojim njivama.

22

Na Sl. 5 pokazan je konačan i poželjan rezultat kalibracije prskalica – ujednačen protok na svim diznama

Sl.5 Provera protoka na diznama (poželjan rezultat) ODRŽAVANJE DIZNI: Proverite da nema nikakvog curenja na nosačima dizni, Povremeno proverite protoke na diznama i zamenite one koje ne odgovaraju, Proverite da nema mehaničkih oštećenja na diznama, Dizne koje su sa smanjenim protokom – zagušene očistite originalnim četkicama Sl.3 ili četkicama za zube, nikako nekim pomoćnim sredstvima (čioda, spajalica i sl.) i ako posle tretmana imaju iste protoke zadržite ih, a ako je protok veći zamenite ih novim originalnim. Obavezno proveriti da li nakon postupka sve dizne na prskalici ispunjavaju zadate protoke po uputstvu proizvoñača.

Sl. 3 Originalna četkica za čišćenje dizni

23

SPREČAVANJE DRIFTA: Nastojte da tretiranje obavite pri idealnim vremenskim uslovima, Nikad ne vršite tretiranje pri brzinama vetra iznad 5 – 6 km/h, ukoliko nemate dizne koje omogućavaju tretmane na nešto većim brzinama vetra, Uvek koristite dizne koje imaju smanjeni drift, Nastojte da uvek održavate zadatu visinu krila prskalice (0,35 – 0,50 m) s koje se vrši tetiranje branjene površine, Osigurajte da uvek imate isti pritisak u sistemu (mereno na manometru) u režimu pri kom obavljate zaštitu, NASTOJTE DA UVEK ODRŽAVATE IZABRANU BRZINU KRETANJA PRSKALICE, jer samo tako ostvarujete zadatu normu tretiranja.

24

Luki ć Lazar,dipl.ing.

Proizvodnja mleka

Govedarska proizvodnja u zavisnosti od cilja proizvodnje (mleko, meso) svodi se na tri osnovna sistema: vezani, slobodni i pašni kao i njihove kombinacije. Proizvodnja mleka se obično organizuje povezanim i slobodnim sistemom držanja krava. Savremena farmska proizvodnja mleka podrazumeva slobodni način držanja krava. Ovaj sistem držanja najviše odgovara životinjama, pošto je to najprirodniji način držanja u kojim je grlima obezbeñena sloboda kretanja. Krave imaju na raspolaganju veću mogućnost za šetnju kao i veći broj mesta za ležanje tako da mogu da izaberu mesto na koje će leći. Sve radnje koje se obavljaju na farmi kod ovog načina držanja su odvojene: ishrana, muža, ležanje, izñubravanje i napajanje.

Savremena farma – slobodan način držanja krava

Sloboda kretanja je veoma važna jer pozitivno utiče na opšte stanje zdravlja, kondiciju grla, plodnost, lakoća telenja i dužinu eksploatacije. Ovaj sistem držanja svodi ljudski rad na minimum. Sloboda sistem držanja gotovo bez izuzetka se koristi za sva veća stada počev od 15-20 krava, pa naviše.

25

Slobodni sistem držanja obično koristi automatizovano izñubravanje pomoću takozvanih skrepera. Prednost slobodnog načina držanja je u tome što je obavezno prati izmuzište koje olakšava jedan od najtežih i najvažnijih poslova u proizvodnji mleka. Izmuzište obezbeñuje optimalne zootehničke i zoohigijenske uslove, a time i dovoljne količine svežeg vazduha i provetravanje, što pozitivno utiče na mikroklimat.

Izmuzište (farma Karalić – Sombor)

Posebno mesto u proizvodnji mleka pripada samom načinu muže krava. Muža se mora obavljati uvek u isto vreme i po mogućstvu istim redosledom. izmuzište mora biti takvo da se lako održava higijena, da olakša rad muzaču i smanji stres kod krava. Mogućnost poboljšanja proizvodnje na govedarskoj farmi bazirana je, u dobroj meri na kvalitetu priplodnog podmlatka. Upravo zbog toga osnovni zadatak u gajenju grla za remont je da se dobiju junice koje će proizvodnim sposobnostima biti superiornije od proseka krava obuhvaćenih izlučenjem. U procesu odabira junica veoma značajnu ulogu imaju rezultati dobiijeni od selekcijske službe o proizvodnim karakteristikama njihovih roditelja. Genetika obezbeñuje potencijal svake individue ali i ishrana i smeštaj igraju značajnu ulogu. Ishrana krava treba da je izbalansirana tako da podstiče maksimalnu proizvodnju, to jest da se iskoristi genetski potencijal grla. Hrana treba da se daje izmešana, tako da krava ne može da bira i da je dostupna 24 časa dnevno.

26

Posebno mesto u proizvodnji mleka pripada samom činu muže krava čije se mleko koristi za ljudsku ishranu.

Skreper za izñubravanje Laguna – čuvanje stajnjaka (Farma Mitković, Srpski Miletić) (Farma Davidov, Deronje) Koliki se značaj pridaje ovom segmentu u proizvodnji mleka najbolje govori činjenica da se radi podizanja kvaliteta mleka i standardizacije mleka, kao i podizanje bezbednosti. U Evropskoj uniji je doneta Direktiva o muži. Ova direktiva govori o opštem pravilu higijene u proizvodnim pogonima, a radi upoznavanja sa ovom Direktivom, koja se može primeniti i u našim uslovima prikazana su njena tri poglavlja:

27

Poglavlje 1 : Opšta uputstva 1. Staje i ostali objekti pored staje treba da se čiste i održavaju u dobrom stanju 2. Na ulazu u ove objekte ne sme biti gomila stajnjaka i štetnih materija 3. Odvodi za stajnjak moraju se čistiti što je moguće češće 4. Ležišta se moraju držati suva, npr. donošenjem više slame za prostirku 5. Izmuzište, prostorija za skladištenje mleka, kao i prostorije za skladištenje opreme i njeno čišćenje, moraju se stalno održavati čistim 6. Dezinfikovanje staje i objekata treba da se obavlja tako da dezificijens ne dolazi u kontakt sa mlekom ili da se ni na koji način ne kontaminira mleko 7. Svinje i živina ne smeju biti u staji ili u prostoriji za mužu 8. Insekti i štetočine se moraju suzbijati 9. Hemikalije, farmaceutski proizvodi i sl. moraju se na siguran način skladištiti 10. Hrana koja ima negativan efekat na kvalitet mleka ne sme da bude smeštena u staji Poglavlje 2 : Opšta uputstva za mužu i postupak sa mlekom: 1. Sva ooprema za mleko, svi delovi i pribor, treba uvek da budu čisti i u dobrom stanju 2. Nakon čišćenja i dezinfikovanja, opremu za mužu, kao i posude gde se drži mleko treba isprati pitkom vodom. Opremu i pribor treba čuvati u čistoj prostoriji 3. Otvor na laktofrizu, nakon pražnjenja i čišćenja, treba držati otvorenim do ponovne upotrebe

28

Poglavlje 3 : 1. Svaka krava treba da poseduje identifikaciju. Sve krave moraju biti čiste i dobro negovane 2. Pre i za vreme muže ne smeju se preduzimati aktivnosti koje bi negativno uticale na kvalitet mleka 3. Pre početka muže, sise, vime i okolni delovi treba da se očiste: ako je potrebno treba očistiti i zadnji deo krave, stomak i gornji deo nogu 4. Pre muže, muzač mora proveriti izgled mleka. Ako se pojave bilo kakve fizičke abnormalnosti to mleko ne sme biti za ljudsku upotrebu. Krave sa kliničkim mastitisom mora da se muzu zasebno ili ručno ili na kraju muže i takvo mleko nije za ljudsku upotrebu 5. Sredstva za potapanje sisa ili sprej mogu se koristiti odmah nakon muže. Sredstva za potapanje sisa ili sprejevi moraju biti odobreni od nadležne službe 6. Osobe koje obavljaju mužu i rad sa kravama moraju nositi čistu odeću 7. Muzači treba da peru ruke pre muže. Odgovarajuće mesto za pranje ruku treba da se nalazi pored mesta gde se obavlja muža 8. Otvorene rane moraju da budu pokrivene vodootpornim materijalom 9. Mleko se mora čuvati u specijalno namenjenoj prostoriji za tu svrhu ili u skladištu dok se ne isporuči 10. Prostorije za čuvanje treba da služe samo toj nameni 11. Kofe za mleko treba da budu pokrivene sve vreme dok se nalaze u staji 12. Kada se mleko filtrira, filter se mora menjati pre nego što izgubi svoju namenu. U svakom slučaju, filter se menja nakon svake muže. Upotreba krpe za filtriranje je zabranjena