Pojam i Razvoj Novca

4 VISOKA KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNITVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: OSNOVI FINANSIJSKOG MENADMENTAPOJAM I RAZVOJ NOVCAMentor: Student:

Prof. Slavko Karavidi

Aleksandra Lukavac

Broj indeksa 200-084-09

Beograd, maja 2011. godine

Sadraj

I UVOD..........................................................................................2

1.NOVAC................................................................................................3

1.1.Pojam novca.........................................................................................3

1.2.Znaaj savremenog novca....................................................................6

2.RAZVOJ NOVCA...............................................................................7

2.1.Pojedinanl (prost) oblik prometne vrednosti.............................................7

2.2.Ekvivalentni (proireni) oblik vrednosti..............................................8

2.3.Razvijen oblik prometne vrednosti......................................................9

2.4.Novani oblik prometne vrednosti.......................................................9

3.OBLICI NOVCA................................................................................11

3.1.Metalni novac.......................................................................................11

3.2.Papirni novac........................................................................................12

3.3.Kreditni novac......................................................................................14

3.4.Pravni aspekt elektronskog novca........................................................15

II ZAKLJUAK............................................................................16

III LITERATURA..........................................................................18

I UVOD

Proces razvoja razliitih oblika razmene robe predstavlja proces nastanka novca koji je bio objektivno uslovljen potrebama razmene. Novani oblik razmene javlja se u situaciji u kojoj je robna proizvodnja dovoljno razvijena, a drutvena poela rada rairena. Tekoe u razmeni su dovele do otkria novca, ijom pojavom se te tekoe uspjevaju prevazii. Pojavljuje se roba za koju su svi spremni da ustupe svoje proizvode jer znaju da e za nju uspjeti nabaviti ono to im je potrebno.Proces nastanka novca je bio veoma dug ekonomski proces. U poetku se kao novac najee prihvatala stoka jer je bila lako pokretljiva i jer je za njom postojala velika potreba (hrana i upotreba u poljoprivredi), pa su je svi stanovnici rado prihvatali kao opte sredstvo razmene. U nekim drutvima novac su bili predmeti od odreenih vrsta metala, najee bakra, ali i druge vrste korisnih proizvoda. Vremenom se ova funkcija poela vezivati za robe koje su po svojim prirodnim karakteristikama bile pogodne da slue kao opte sredstvo razmene. Te robe su bili plemeniti metali, ali se i unutar njih zlato izdvojilo kao najpogodnije za obavljanje ove funkcije. Razlog zato su ljudi u razliitim drutvima prihvatali zlato kao svetski univerzalno sredstvo razmene treba traiti u prirodnim osobinama koje ono ima.

Prvo, i male koliine zlata u prometu predstavljaju veliku vrednost. Do zlata je veoma teko doi jer su njegove zalihe u poreenju sa drugim vrstama metala veoma male i teko se otkrivaju. Zbog toga su i minimalne koliine ovog plemenitog metala veoma vrijedne. Na ovaj nain se za male koliine zlata mogu menjati i relativno znaajne koliine drugih roba. Ve odavno vlada neka vrsta mode da, osim u najtananijim skrovitima svog verovanja, ljudi imaju zapravo slabo miljenje o vrednosti pouka istorije. Moda je tano da od istorije moemo nauiti samo to da od nje moemo nauiti malo. Ali, kad je re o novcu, ovo ustruavanje da se ui od istorije je neumesno. Istorija novca prua nam mnoge pouke ili je barem, ako se samo potrudimo, moemo naterati da nas mnogo naui. Zaista je vrlo malo verovatno da postoji bilo kakav nain na koji bismo o novcu saznali i nauili ita to bi imalo trajnu vrednost. Miljenja ljudi prema novcu prolaze kroz duge ciklike mene. Kad je novac lo, ljudi ele da bude bolji; kad je dobar, oni misle na drugo. Ovaj seminarski rad e se baviti obraivanjem teme Pojam i razvoj novca kroz definisanje samog pojma novca, zatim i njegovog razvoja kroz istoriju.

1. NOVAC

ta je zapravo novac? Odgovore obino zaponu iznosei zaista suptilne, rafinirane definicije koje se pomno zapiu, zapamte i onda zaborave. Meutim, novac nije ni vie ni manje nego upravo ono to jest - ono to se obino daje ili prima prilikom kupovanja ili prodaje roba, usluga ili drugoga. Za proavanje novca, vie nego za bilo koje drugo podruje ekonomije, vai pravilo da je to podruje na kome sloenost kazivanja ne slui boljem razotkrivanju istine nego njenom prikrivanju, zaobilaenju istine ili bijeanju od nje. Najvei deo onoga sa ime se sreemo u ivotu - automobili, kue, bolesti - vaan je samo onima koji to imaju. Nasuprot tome, novac je poednako vaan i onima koji ga imaju i onima koji ga nemaju, pa zato i jedni i drugi imaju vaan razlog da ele da ga shvate. ta je to to jedan komad papira, sam po sebi bezvredan, ini korisnim i upotrebljivim sredstvom razmene, a neki drugi komad papira iste veliine nema nikakvu vrednost?

1.1. Pojam novca

Novac je specifina roba koju je razvoj robne proizvodnje i razmene izdvojio iz ostalog robnog sveta da monopolski vri ulogu opteg ekvivalenta. Na taj nain novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstva drutvene zajednice, a ujedno slui i kao univerzalno sredstvo za meusobno uporeivanje i razmenjivanje svih proizvoda ljudskog rada. Novac je ekonomsko dobro koje slui u razmeni materijalnih dobara i usluga izmeu uesnika u robnom prometu. On je nastao kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje. U toku svog istorijskog razvoja ulogu novca su obavljale veoma razliliite vrste materijala od stoke preko metala do dananjeg istog papirnog novca. Razvoj novca je direktno vezan za razvoj robne proizvodnje. U poetku su se robe menjale jedna za drugu (R-R) - trampa, u kasnijem periodu bilo je mogue za jednu vrstu robe dobiti bilo koju drugu ili vie njih u istoj vrednosti i na kraju se izdvojila jedna vrsta robe koja je postala opti ekvivalent koju su prihvatali svi uesnici razmjene odnosno novac u dananjem smislu rei.

Novac ima nekoliko drutvenih funkcija. U funkciji mere vrijednosti, novac svojom manjom ili veom koliinom uptrebne vrednost izraava vrednost bilo koje vrste robe. Novac u funkciji sredstava prometa je posrednik u razmeni, gde se roba prvo prodaje za novac a on ponovo menja za eljenu robu (R-N-R). Novac kao blago je novac koji se povlai iz opticaja i akumulira jer on kao simbol bogatstva i moi moe da se pretvori u bilo koju drugu vrstu robe u svakom trenutku. U funkciji sredstva plaanja novac ne mora da bude stvarno prisutan u momentu prodaje robe ve se prihvata kao imaginarna vrednost (pretpostavljeni novac), a stvaran novac se pojavljuje tek kad pristigne rok za plaanje robe. Svetski novac je takoe funkcija novca koja je znaajna u meunarodnoj razmeni i najee se upotrebljava kao sredstvo plaanja razlike izmeu uvoza i izvoza.

U opticaju postoje razliiti oblici novca. Metalni novac odnosno kovanice su komadi metala (najee zlato) koji imaju tano utvren kvalitet, oblik i teinu i koji je predstavljaju stvarnu vrednost (zlato). Papirni novac za razliku od metalnog nema stvarnu vrednost jer ne zavisi od zlata ve od cena dobara koja se mogu za njega dobiti. Kao kreditni novac koriste se menice i gotovinski ek jer su vremenom poverioci ili prodavci shvatili da ih mogu koristiti u plaanju svojih dugova.Ukupna koliina novca u opticaju ima veliki znaaj u funkcionisanju neke privrede. Kada se pojavi vea koliina novca u opticaju takva pojava se naziva inflacija a suprotno tome manja koliina novca u opticaju od potrebne se naziva deflacija. Naruavanje monetarne ravnotee odnosno ravnotee izmeu raspoloive koliine novca i stvarne potrebe za novcem dovodi do zastoja u izvravanju robno-novanih transakcija i dospjelih obaveza. Novac je roba kao i svaka druga roba. Novac je odreenog oblika, materijala i teine. Jedno od fundamentalnih pitanja kako marksistike, tako i graanske, inonetarne teorije, jeste pitanje prirode novca. Mnogo je istine u stavu Denizeta, kada kae: Osnova nae nemoi lei u slabom poznavanju monetarnih fenomena. Novac je drutveno - ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom procesu najue vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada - dakle, za razvoj drutva u celini. Novac je stoga, osnova monetamog sistema svake privrede, pa se zato i postavljaju pitanja prirode savremenog novca, njegovog stvaranja, funkcija i delovanja u privredi. Marks i marksistika teorija polaze od toga da je novac proizvod stihijskog razvoja drutva i robne proizvodnje, da se on nuno u njima stvarao i usavravao, paralelno sa razvojem proizvodnih snaga, podele rada, razmene. Glavna tekoa u analizi novca savladana je im se shvati njegovo poreklo iz same robe. Marks i marksistika teorija polaze od toga da je novac proizvod stihijskog razvoja drutva i robne proizvodnje, da se on nuno u njima stvarao i usavravao, paralelno sa razvojem proizvodnih snaga, podele rada, razmene. Glavna tekoa u analizi novca savladana je im se shvati njegovo poreklo iz same robe. Novac je sve ono to je opteprihvaeno kao sredstvo plaanja za robu i usluge i za otplatu dugova. Novac ima tri osnovne funkcije: kao sredstvo razmene, kao jedinica za raunanje i kao skladite vrednosti. Novac kao sredstvo razmene izbegava razliito vrednovanje robe kod trampe, pa time olakava razmenu, smanjuje transakcione trokove i podstie specijalizaciju. Novac kao jedinica za raunanje smanjuje broj cena potrebnih u ekonomiji, pa time i transakcione trokove. Novac kao skladie vrednosti pua jednu alternativu, koja je bolja od uvanja nekih roba koje tokom vremena gube vrednost (namirnice itd), mada i sam novac moe, u vreme inflacije, da gubi vrednost. Sistem plaanja se menjao tokom vremena. U starim vremenima koristili su se plemeniti metali (zlato, srebro). U novije vreme zamenio ih je papirni novac, ime su izbegnuti trokovi transporta metala.

Slika 1 Kruni tok novca

Izvor: http://www.wikipedia.com (preuzeto sa Internet stranice dana 29.04.2011. god)Tokom XX veka ekovi su delimino potisli gotov novac. U najnovije vreme razvija se elektronski nain plaanja, gde raunari jo vie potiskuju papirni novac, to jo vie smanjuje transakcione trokove i poveava efikasnost poslovanja.Novac je krvotok privrednog sistema, jer omoguava protok roba i usluga. Da bi neka roba bila novac, drava je morala zakonom proglasiti takvu robu kao jedino sredstvo razmene roba i usluga i zabraniti da se bilo koja druga roba koristi u te svrhe. ta e biti novac to je stvar sporazuma, odnosno drutvane konvencije. U prolosti je novac imao razne oblike i uglavnom je bio od razliitih metala. Novac postoji dugo vremena zato to se lake obavlja razmena preko samo jedne robe, umesto da se robe razmenjuju direktno jedna za drugu, odnosno trampe. Novac je odreenog oblika, materijala i teine. Kako se novac dugo pojavljivao u nepromenjenom obliku, on je omoguavao kupcima i prodavcima da ga upotrebljavaju bez provere kvaliteta, to ne vai za druge robe.

1.2. Znaaj savremenog novca

Drutveni obiaj korienja novca za transakcije od izuzetne je koristi u velikom, sloenom drutvu. Zamislite na trenutak da u ekonomiji ne postoji ni jedno dobro koje je iroko prihvaeno kao zamena za dobra i usluge. Da bi dobili ono to im je potrebno, ljudi bi morali da se oslone na trampu - zamenu jednog dobra ili usluge za drugo. Na primer, da bi dobili obrok u restoranu, treba vlasniku restorana da ponudite neto to je od neposredne vrednosti. Mogli bi da ponudite da mu operete sudove ili automobil. Ekonomija koja se oslanja na trampu imae problema da efikasno alocira svoje oskudne resurse. U takvoj ekonomiji, kae se da je za trgovinu neophodna dvostruka podudarnost elja, to je malo verovatni sluaj da svako od dvoje ljudi ima dobro ili uslugu koje eli onaj drugi. Geneza nastanka novca se vezuje za grke gradove Male Azije i egejsko podruje u 7. veku pre Hrista. Tada se novac kovao do prirodne legure zlata i srebra, a mnogo kasnije od istog metala - bakra, srebra ili zlata. U staroj Kini se izraivao i od papira. Prvi Evropljanin koji je video taj papirni novac bio je Marko Polo. Dinar u naoj zemlji vue poreklo od arapskog zlatnika kovanog u Siriji u 7. veku posle Hrista. Naziv potie od latinske rei Lepapt, a para j e persij skog porekla i znai na turskom komad. Novac su prvobitno kovali sami trgovci, a tek kasnije grke drave su preuzele tu obavezu. Novac iskovan od plemenitog metala naziva se moneta. Meutim, kovani novac se vremenom izlie, gubi na teini, ali ga trgovci i dalje koriste pod prisilom drave. Taj izlizani novac je i dalje u opticaju, postaje simbol, zastupnik onog dela koji se izlizao. im je drava uvidela da plemenite metale moe zameniti papirom i jeftinijom legurom, plemeniti metali su povueni iz opticaja. Tako je od druge polovine 20. veka u opticaju iskljuivo novac od papira i legura. Danas je novac samo u simbolikoj vezi sa zlatom, jer niko od banaka ne moe dobiti izvesnu sumu zlata.

2. RAZVOJ NOVCAJedno od fundamentalnih pitanja, kako marksistike, tako i graanske, monetarne teorije, jeste pitanje prirode novca. Mnogo je istine u stavu ekonomista, kada kau: Osnova nae nemoi lei u slabom poznavanju monetarnih fenornena. Ovaj stav bi se mogao uopte primeniti u teorijskim istraivanjima, ali i u praktino-potitikim merama savremene drave na ovom podruju. Dakle, osnovno je pitanje: ta je novac danas? Da bi se odgovorilo na njega, nuno je ukratko dati razvoj ili genezu novca, ali sa savremene teorijske platforme i najnovijih dostignua ekonomske misli. Reavanje brojnih fenomena savremenog novca i dilema koje i dalje postoje u savremenoj monetarnoj, i ire, ekonomskoj teoriji, znai olakanje reavanja mnogih vitalnih pitanja savremenih privrednih sistema u celini, te ekonomskog razvoja i njegove stabilnosti, posebno. Sva sloenost problema novca potie otuda to se on esto posmatra izolovano, za sebe, bez organske veze s celinom sistema odnosa u proirenoj reprodukciji i drutvenih odnosa, iako bez njih nije mogue objasniti, niti shvatiti problem i prirodu novca. Novac je drutveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom proccsu najue vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada - dakle za razvoj drutva u celini. Novac je osnova monetarnog sistema svake privrede, te se zato i postavljaju pitanja prirode savremenog novca, njegovog stvaranja, funkcija i delovanja u privredi. Obrazlaui nastanak i razvoj novca, Marks i marksistika teorija polaze od toga da je novac proizvod stihijskog razvoja drutva i robne proizvodnje, da se on nuno u njima stvarao i usavravao, paralelno s razvojem proizvodnih snaga, podele rada, razmene.2.1. Pojedinanl (prost) oblik prometne vrednosti

Ali tu sad treba dati ono to buroaska ekonomija nije ak ni pokuala, treba dakle dokazati kako je posao novani obltk, valja, dakle propratiti razvitak izraza vrednosti koji se sadri u odnosu vrednosti roba, poevi od njegovog najjednostavnijeg, najneuglednijeg lika, pa do bljetavog novanog oblika. A s tim e ujedno otpasti i zagonetka novca. U poetnim fazama razmene ona se odvijala na principu razmene roba za robu (R - R) to je tipian sluaj za naturalnu razmenu ili trampu. Suprostavljanjem korisnosti jednog proizvoda za drugi proizvod drugog vlasnika, u procesu razmene, stvara se prvi oblik vrednosti. To je pojedinani ili jednostavni oblik vrednosti. Proizvodi se do pojave novca u modernom smislu rei, razmenjuju jedan za drugi, na osnovu njihovih upotrebnih vrednosti. Prost oblik vrednosti imamo kada postoji izraz X robe A = Y robe B. Ne postoji ekvivalentna razmena proizvoda, jer jo ne postoji sredstvo kojim se moe izmeriti stvarna vrednost proizvoda koji se razmenjuju. Jedna roba izraava svoju vrednost u odreenoj masi druge robe (npr. 4 para cipela jedno odelo). Slika 2 Robni novac

Izvor: http://www.wikipedia.com (preuzeto sa Internet stranice dana 28.04.2011. god)2.2. Ekvivalentni (proireni) oblik vrednosti

Dalji razvoj naturalne privrede i razmene dobara unutar nje pokazao je da su se neka dobra poela vie ceniti u razmeni, te da se primaju za bilo koji drugi proizvod. Na taj nain se stvara proizvod kojim se moe meriti upotrebna vrednost vie drugih proizvoda. Umesto prostog ili sluajnog oblika vrednosti, kao X robe A = Y robe B, sada imamo proireni oblik vrednosti: X robe A = Y robe B, Z robe S, V robe D. Takvih proizvoda bilo je mnogo, u zavisnosti od teritorija, naroda, razvoja i dr. Meutim, redovno je neki proizvod bio taj koji se rado primao i nalazio, nasuprot niza drugih proizvoda. Tu se pre svega radi o velikom broju pojedinanih oblika vrednosti, to znai da je ovaj relativni oblik vrednosti nezavren kod razliitih naroda, te da su njegovu ulogu preuzeli sledei proizvodi: krzno, stoka, koa, platno, roba, a kasnije obini komadi neobraenog metala. Roba A koja se izdvaja iz ostalog robnog sveta, i suprotstavlja svim drugim robama, ije vrednosti izraava, poinje funkcionisati kao novac najprimitivnijeg robnog oblika razvija se novi oblik prometne vrenosti.

2.3. Razvijen oblik prometne vrednosti

Proizvodi koji poinju cirkulisati kao prvi oblici novca gube izvesna svojstva svakodnevne upotrebne vrednosti ili dobra potronje, oni postaju posebne robe, vrednosti ili dobra potronje, oni postaju opti ekvivalent koji se sve vie upotrebljava iskljuivo u procesu razmene ostaiih proizvoda. Sada se, nasuprot takvom proizvodu, optem ekvivalentu, postavlja celi niz drugih: X robe A, Y robe B, V robe D i Z robe S. Roba D je ovde opti ekvivalent kojim se mere vrednosti svih ostalih roba koje mu stoje nasuprot. Roba D stoji u drutvenom odnosu prema ostalim robama, robnom subjektu. Tako nastaje razvijeni oblik vrednosti, a pojedinani ekvivalent postaje opti ekvivalent. Opti ekvivalentski oblik je samo jedan oblik prometne vrednosti i on moe pripasti svakoj robi.

2.4. Novani oblik prometne vrednosti

Sve do pojave novca, razmena robe je obavljana neposredno, tj. putem trampe. Razvijena robna proizvodnja podrazumeva postojanje novca koji se pojavljuje kao posrednik u procesu razmene robe. Neposredna trampa sada je zamenjena robnim prometom R - N - R. Dok je trampa bila jedinstven proces, razmena robe posredstvom novca predstavljala je odvajanje prodaje (F - N), od kupovine (N - R).

Svakom proizvoau proizvedena roba slui kao sredstvo da nabavi drugu vrstu upotrebne vrednosti. Razmena robe za robu je morala vremenski, prostorno i koliinski da odgovara obojici proizvoaa. Pojava novca je olakala, ubrzala i uinila efikasnijom razmenu, jer prodaja nije vie uslovljena kupovinom i obmuto. Sad e svaki robni proizvoa prvo prodati robu za novac i tako obezbediti potrebna sredstva za kupovinu druge vrste robe, bilo za proizvodnju, bilo za linu potronju. Izdvajanjem robe opteg ekvivalenta iz ostalog robnog sveta, stvara se osnova za nastanak i razvoj novanog oblika vrednosti. U procesu razmene ovaj opti ekvivalent dobija posebnu drutvenu funkciju, ili drutveno svojstvo, te svojim predmetnim sadrajem izraava vrednost drugih roba. Roba opti ekvivalent dobija time karakteristike novca u kojem, i preko kojeg su izraene vrednosti svih ostalih roba. Kada je uloga opteg ekvivalenta pripala jednoj robi i rasla s njenim prirodnim oblikom specifine robe (zlalo i srebro), kada je stekla monopol kao opti ekvivalent - onda ona postaje novac. Time se razvija novani oblik vrednosti. Pored svoje upotrebne vrednosti, koju ima zbog prirodnih svojstava, ova roba dobija i novu, iru, posebnu drutvenu upotrebnu vrednost, svojstvo da se njome mere vrednosti svih ostalih roba. Drutvena funkcija ovoj robi pripada u procesu drutvenog razvoja i podele rada, jer ni jedna roba nije novac od prirode, ve joj je ta funkcija dodeljena od strane drutva, u procesu njegovog razvoja. Kada je zlato dobilo tu posebnu drutvenu upotrebnu vrednost, onda je postalo opti ekvivalent. Novac je roba ali istovremeno i opti ekvivalent svih drugih roba. Marksistika teonja definie novac kao specifinu robu upravo polazei od geneze robnog oblika vrednosti. Evolucija oblika prometne vrednosti, od jednostavnog - preko opteg - do novanog, u osnovi predstavlja genezu novca. Time je i trebala da otpadne zagonetka novca, ali je ona i danas prisutna i nita nije manje aktuelna. Dalje, evolucija novca u sve razvijenijem i masovnijem ostalom svetu roba gubila je iz vida njegovo poreklo, odnosno njega kao specifinu robu, a pre svega u graanskoj monetarnoj teoriji, vezanoj za sledee nove pojave:

1. Osamostaljivanje odreenih funkcija novca,

2. Dravni intervencioznizam na monetarnom planu (zloupotreba novca, uz njegovo korienje za brojne druge ciljeve izvan normalnih novanih funkcija),

3. Izvanredan razvoj pojedinih oblika novca, koji su u ranijoj fazi biii samo u depozitnog novca, meunarodnog novca SPV, elektronskog novca,

4. Nestanak ili zakrljavanje nekih klasinih funkcija novca (novac kao blago, novac kao mera vrednosti, transformacija svetskog novca) i dr.

Mogunost zamene novca njegovim surogatima i apstraktnim formama novca u gotovo svim novanim surogatima, ponovo jaaju tendenciju nominalizma, posebno razni razvijeniji oblici teorije dravnog novca. Sagledavi u osnovnim crtama marksistiki pristup pojavi i prirodi novca, sada je potrebno, u sledeem delu ovog zavrnog rada, da se ire obrade oblici novca i funkcionisanje pojedinih novanih sistema.

3. OBLICI NOVCAU ovom delu seminarskog rada bie pojanjen razvoj novca od metalnog preko papirnog, pa sve do depozitnog i danas veoma aktuelnog elektronskog novca.

3.1. Metalni novac

Takav nain plaanja robnim i simbolinim novcem nije bio spretan i ljudi nisu bili sigurni da su za svoju robu uvek dobili pravu protvrednost. Zato su zakljuili da novcem moe postati samo ona roba koja e trajno predstavljati sveoptu protivrednost za svaku drugu robu. Za tu su svrhu posluili metali, kovanice. Oni imaju mnoge prednosti: mogu se sei u komade jednake veliine, mogu se pretopiti u predmete praktine upotrebe, manje se kvare od drugih proizvoda i zauzimaju manje mesta. Zato je razumljivo da se upotrebom metala javlja i novac kovan od razliitih vrsta navedenog (jo pre 8 000 godina), ali su s vremenom plemeniti metali - zlato i srebro - preuzeli ulogu novca. Oni su u prirodi vrlo retki, a u njihovo dobijanje mora se uloiti mnogo rada, zato su i veoma skupi. Za male koliine tih kovanica moglo se dobiti mnogo potrebne robe.U prvo su se vreme zlato i srebro vagali jer se roba prodavala za odreenu koliinu zlata ili srebra. Meutim, nije bilo zgodno uvek i posvuda nositi vagu. Metali koji se koriste jesu gvoe, bakar, srebro i zlato. Izdvojio se zlatni novac zbog svojih vrednosti, a naroito retkosti. Problematino ga je bilo pronai i preraivati. Uopteno, karakteristike kovanog novca kao opteg ekvivalenta jesu: trajnost, deljivost, homogenost, identinost, i retkost,

Zato se zlato i srebro unapred rezalo u komade odreene teine, kao jemstvo da je teina tano odreena i da je komad novca od zlata i srebra odgovarajue istoe, to znai da u njemu nema vie primesa drugih (jeftinijih) metala, utiskivali su se u svaki komad posebni znaci. Obino je taj znak prikazivao vladarov lik, jer su vladari prvi poeli kovati svoj novac, zatim srednjovekovni gradovi i konano drava. Kovani novac imao je razliite oblike: mogao je biti okrugao, etvrtast, u obliku toka, motike, sidra, maa ili neke ivotinje itd. Danas je metalni novac svuda u svetu okruglo oblika.

Danas je zlatan i srebrn novac redak: najei je sitan kovani novac od nikla, bakra, aluminijuma, aluminijske bronze i drugih slinih metala.Metalni novac je cirkulisao u mnogim zemljama sveta sve do tridesetih godina ovog veka, kada se postepeno povlai iz upotrebe, a umesto njega, u otpticaj se ubacuje tzv. papirni novac. Zamena zlatnog za papirni novac vrena je sa ciljem da se omogui kontrola rada emisione banke. Naime, drava odreenim zakonskim propisima propisuje da se na njenoj teritoriji kao opte sredstvo plaanja koristi papirni novac, a u iznosima koji su naznaeni na pojedinim komadima papirnog novca. Uzimajui u obzir sve to je do sada reeno, postavlja se pitanje kako je mogue da papirni novac funkcionie kao novac, jer on nema nikakvu vrednost, posebno ako se uporeuje sa zlatom. S tim u vezi, treba imati u vidu da pri novanom opticaju metalnog novca, on se postepeno izlie, tako da posle izvesnog vremena njegova stvarna vrednost, odreena teinom zlata koja je u njemu sadrana poinje odstupati od vrednosti koja je na njemu naznaena.

Uzimajui injenice da papirni novac nema vrednost koja je potrebna da bi se izrazila vrednost drugih roba, proizilazi zakljuak da on u prometu ne moe funkcionisati samostalno nego samo kao predstavnik neke druge robe kojom se izraava vrednost svih drugih roba, tj. zlata. Dakle, papirni novac u prometu funkcionise kao predstavnik zlata. S tim u vezi postavlja se pitanje od ega zavisi koliina papirnog novca u opticaju i ime je odreena vrednost papirnog novca u prometu? Da bi se dao validan odgovor na postavljeno pitanje treba znati da papirni novac u prometu funkcionie kao predstavnik zlata. Samim tim njegova koliina u opticaju se odreuje potrebnom koliinom zlatnog novca u prometu. Prvobitno funkcionisanje novca je bilo u obliku zlata. Oblici u kojima je zlato funkcionisalo kao novac su bili u vidu komadia, grumenja, ploica i sl. Meutim tako funkcionisanje je stvaralo mnotvo problema jer se svaki komad morao posebno vagati, a javljali su se i problemi prenosa i transporta novca. Na taj nain je dolo do pojave kovanog novca, koji je imao odreenu veliinu i teinu. Propise o veliini, teini i obliku novca donosila je drava. Takav novac se zove moneta, a ona podrazumeva jedinstven znak i ime novca, pored gore pomenutih veliine i teine. Funkcionisanje zlata kao novca se uskoro pokazalo kao nepraktino i povezano sa mnogo tekoa. 3.2. Papirni novac

Papirni novac (engl. paper money, paper currency, banknotes, nem. Papiergeld) je razvijeniji oblik znaka vrednosti, proistekao iz funkcije novca kao prometnog sredstva, te u odnosu prema robnim vrednostima simboliki predstavlja istu koliinu novane robe u kojima se robne vrednosti izraavaju. Papirni novac izdaje centralna ili emisiona banka neke zemlje. U poetku se teilo da za svu izdatu koliinu papirnog novca (i ostalih novanica) banka ima u svojim trezorima zlatno pokrie, sa mogunou da se u svako doba papirni novac moe zameniti odgovarajuom koliinom plemenitog metala. Posle se od toga odustalo. U opticaju je dravni papirni novac sa prisilnim kursom i razliitim stepenom zamenjivosti za zlato i devize. Njegovo se kretanje podvrgava samo zakonima novanog opticaja, koji zahtevaju da se izdavanje papirnog novca ograniiti na koliinu koja bi u prometu morala osigurati platni promet bez cena robe. Neumereno tampanje papirnog novca i razni poremeaji u robnom prometu dovode do odstupanja od ove norme i pojave deflacije i inflacije. Jedno od dostignua koje je bez svake sumnje kineskog porekla jeste papirni novac. Prvi pokuaj da se on uvede desio se tokom vladavine cara Han Vutija, posle stalnih vojnih pokreta protiv Huna u Mongoliji koji su iscrpeli carstvo. Budui da nema svoju supstancu (unutranju) vrednost, niti pokrie u zlatu, osnovno obeleje papirne valute jeste da je relativno bezvredan papir, koji se u prometu mora primiti u neogranienim koliinama, poto ga je drava proglasila definitivnim zakonskim sredstvom prometa ili plaanja. Monopol na izdavanje papirno novca dobija drava, odnosno centralna (emisiona) banska. Privatno tampanje je destabilizovalo novac, pa je stalno dolazilo do dramatinih promena u njegovoj vrednosti. Vuti je povukao skoro sav novac i izdao blagajnike zapise od kojih je svaki vredeo 400.000 bakarnih novia. Ti zapisi, koji su se pravili od koe belog jelena, izuzetno retke ivotinje, bili su veliine kvadratne stope i nosili su posebnu aru. Ovaj neverovatni eksperiment u centralnom bankarstvu bio je osuen na propast, jer je broj belih jelena bio veoma ogranien. Kinezi su iznova poeli sa papirnim novcem oko 800. godine nae ere, kada se on zvao "letei novac" zbog toga to je mogao da ga oduva vetar. Ovaj rani papirni novac nije bio potpuno zamenljiv nego je bio sertifikat koji su privatne banke davale trgovcima u zamenu za gotovinu. Iako je bio izdat u glavnom gradu, trgovci su mogli da ga zamene za gotovinu prilikom povratka u svoje provincije. Ideja je bila da se sprei da lopovi pokradu trgovce prilikom povratka kui. Ovaj posao je 812. godine preuzela vlada.

Oko 1000. godine kineske banke poele su da izdaju potpuno konvertibilne banknote koje je sankcionisala drava, ali su one povuene 1023. godine, kada su bile dozvoljene samo zvanine novanice koje je ona tampala. Ovaj novac imao je natampanu napomenu da vai samo do odreenog datuma, obino tri godine, to je oigledno dovodilo do njegove brze cirkulacije kada bi se primakao datum isticanja navedenog roka. Nije se mnogo mislilo na podupiranje novca odgovarajuim zlatnim rezervama, pa je stoga inflacija besnela tokom 12. veka. To je doprinelo da falsifikovanje postane atraktivna delatnost. Godine 1183. jedan tampar je, pre nego to je uhvaen i osuen na smrt, natampao 2.600 lanih novanica. Ideja o papirnom novcu polako se irila na zapad. Mongoli su tampali novanice kineskog stila 1292, a najraniji papirni novac u Evropi tampan je u vedskoj 1601. godine. I papirni novac ima dugu i zanimljivu istoriju. U srednjem veku ljudi su poeli svoj metalni novac poveravati bankama na uvanje. Banke su im izdavale potvrde na osnovi kojih su mogli podii svoj novac kada bi im zatrebao. Te potvrde su se zvale banknote. Postepeno su ljudi poeli plaati robu tim potvrdama umesto metalnim novcem. Tako je nastao papirni novac. On zapravo samo zamenjuje zlato ili srebro koje bi trebalo sluiti za plaanje. Papir je mnogo praktiniji i laki od kovanica. Ni papirni novac nije sredstvo plaanja. esto banka prenosi novac jednoga korisnika na drugog iro-raunom ili vrednosnim papirima - ekom, doznakom, bonom i dr. - tako se novac samo knjigovodstveno obraunava kao sredstvo plaanja.

3.3. Kreditni novac

Pojava papirnog novca je ubrzala i pojednostavila robnu razmenu. Poveana robna proizvodnja je zahtevala sve vee koliine novca u opticaju. Iz tih razloga poeli su se pojavljivati i razliiti oblici papirnog novca. Kao sredstvo plaanja, odnosno funkciju papirnog novca su preuzimali i postaljali sve znaajniji bezgotovinski naini plaanja. Sama priroda procesa proizvodnje dovodi i do pojave kredita, odnosno do pojave kreditnog novca u razliitim oblicima kao to su: ekovi, menice, kao specifian vid kreditnog odnosa i nalozi za plaanje (prenos novca sa jednog rauna na drugi). Banknota je jedna vrsta banine pismene obaveze kojom se ona obavezuje da njenom donosiocu isplati u zlatu onu sumu novca koja je na banknoti oznaena. Banknote predstavljaju prvi oblik papirnog novca, tj. novca koji zamenjuje zlato u opticaju. Menica predstavlja takvu vrstu pismeno date obaveze po kojoj se kupac obavezuje da e u ugovorenom roku isplatiti odgovarajuu sumu novca. Postoje dve vrstemenica, a to su: vlastita ili solo menica i trasirana ili vuena menica. Menica poprima svojstvo kreditnog novca. ek je pismena isprava koja je izdata u propisanoj formi i kojom njen izdavalac daje nalog banci, kod koje poseduje uloenu odreenu svotu novca, da naznaenoj osobi ili donosiocu isplati odreenu sumu novca. Novac u svim oblicima kao to su kovani novac, papirni novac, oroeni depoziti i depoziti po vienju, te putniki ekovi predstavljaju ukupnu novanu masu.

3.4. Pravni aspekt elektronskog novcaTransakcije elektronskim novcem i sistemi elektronskog novca nameu brojna pitanja u vezi s njihovim pravnim tretmanom na osnovu trenutno vaeih zakona o bankarstvu. Neka od ovih pitanja su od primarne vanosti za one koji e koristiti elektronski novac potroae i komercijalne krugove (emitenti, platni serveri, trgovci) dok su druga pitanja od primarnog znaaja za centralne banke, kreatore politike i ostale koji se bave monetarnom politikom, deviznim pitanjima i funkcionisanjem platnih sistema. Postoje, naravno, i pitanja koja su od podjednakog znaaja za sve. Ovde emo se osvrnuti na zakonodavstvo Sjedinjenih Drava, koje je u ovom pogledu otilo najdalje, mada ne i dovoljno daleko. Federalne rezerve trenutno prouavaju brojne pomenute probleme, a od nedavno postoji i izrazito interesovanje u Kongresu za reavanje ovih problema, tako da njihova konkretna reenja tek treba oekivati.

Korisnici elektronskog novca su potroai, emitenti, operatori sistema i trgovci. U vezi s emitentima i njihovim pravnim tretmanom postoje odreena pitanja koja su od sutinskog znaaja. Jedno od osnovnih pitanja u vezi s pravnim tretmanom emitenata elektronskog novca jeste: Da li in emitovanja elektronskog novca od strane nekog entiteta koji nema dravnu licencu depozitne institucije znai da taj entitet treba da pribavi dravnu licencu, i da bude podloan pravnim zahtevima za kapitalizacijom, rezervama, osiguranjem depozita, finansijskim izvetavanjem, revizijom i ostalim pravnim zahtevima kojima su podlone finansijske institucije sa dravnom licencom? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, vano je prouiti funkcije koje obavlja neki emitent. Za emitenta koji emituje kartice sa uskladitenom vrednou nekom potroau, a potom uva sredstva primljena od potroaa koja e se, nakon to potroa upotrebi karticu, prebaciti i isporuiti nekoj treoj strani, moe se s pravom smatrati da je ukljuen u poslove bankarstva" na osnovu relevantnih definicija ove fraze. Nasuprot ovome, neka trea strana koja ne uva ovakva sredstva verovatno se nee smatrati ukljuenom u poslove bankarstva. Od entiteta za kojeg se smatra da je ukljuen u poslove bankarstva zahtevae se da pribavi bankarsku licencu i da ispuni odgovarajue regulatorne zahteve.

I I ZAKLJUAK

U prolosti je novac bio raznih oblika i od razliitih materijala. Danas novac je jedino zakonsko sredstvo razmene roba i usluga. Geneza nastanka novca se vezuje za grke gradove Male Azije i Egejsko podruje u VII. veku pre Hrista. U prednovanoj trgovini prodavci su vrednost svojih roba saoptavali u krupnoj stoci, volovima, ovcama i sl. Novac iskovan od plemenitog metala zove se moneta. Novac je drutveni odnos, to znai da postoji samo u okviru grupe ljudi kao sredstvo prihvaeno od svih lanova. I ako je novac zajednika kreacija celog drutva, on predstavlja neto eksterno u odnosu na pojedinca, a u realnosti se za sve javlja kao sasvim prirodna stvar. I ako je novani oblik vrednosti univerzalna karakteristika razliitih sistema robne privrede, razliiti oblici i vrste novca su se javili na razliitim mestima i u razliito vreme. Od druge polovine XX. veka u opticaju iskljuivo novac od papira i legura. Verne tzv. zlatni standard, novanice su se slobodno zamenjivale za zlato u centralnoj banci. Novac je specifina roba koju je razvitak robne proizvodnje i razmene izdvojio iz ostalog robnog sveta da monopolski vri ulogu opteg ekvivalenta. Na taj nain novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstva drutvene zajednice, a ujedno slui i kao univerzalno sredstvo za meusobno usporeivanje i razmenjivanje svih proizvoda ljudskog rada. Novac je specifina roba koju je razvitak robne proizvodnje i razmene izdvojio iz ostalog robnog sveta da monopolski vri ulogu opteg ekvivalenta. Na taj nain novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstva drutvene zajednice, a ujedno slui i kao univerzalno sredstvo za meusobno usporeivanje i razmenjivanje svih proizvoda ljudskog rada.

Novac je ekonomsko dobro koje slui u razmeni materijalnih dobara i usluga izmeu uesnika u robnom prometu. On je nastao kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje. U toku svog istorijskog razvoja ulogu novca su obavljale veoma razliite vrste materijala od stoke preko metala do dananjeg istog papirnog novca. Razvoj novca je direktno vezan za razvoj robne proizvodnje. U poetku su se robe menjale jedna za drugu (R-R) - trampa, u kasnijem periodu bilo je mogue za jednu vrstu robe dobiti bilo koju drugu ili vie njih u istoj vrednosti i na kraju se izdvojila jedna vrsta robe koja je postala opti ekvivalent koju su prihvatali svi uesnici razmene odnosno novac u dananjem smislu rei.

U opticaju postoje razliiti oblici novca. Metalni novac odnosno kovanice su komadi metala (najee zlato) koji imaju tano utvren kvalitet, oblik i teinu i koji je predstavljaju stvarnu vrednost (zlato). Papirni novac za razliku od metalnog nema stvarnu vrednost jer ne zavisi od zlata ve od cena dobara koja se mogu za njega dobiti. Kao kreditni novac koriste se menice (kao pismena garancija da e kupac platiti robu u predvienom roku) i gotovinski ek (nalog banci za isplatu odreene sume novca) jer su vremenom poverioci ili prodavci shvatili da ih mogu koristiti u plaanju svojih dugova.

Da zakljuimo na kraju da ukupna koliina novca u opticaju ima veliki znaaj u funkcionisanju neke privrede. Kada se pojavi vea koliina novca u opticaju takva pojava se naziva inflacija a suprotno tome manja koliina novca u opticaju od potrebne se naziva deflacija. Naruavanje monetarne ravnotee odnosno ravnotee izmeu raspoloive koliine novca i stvarne potrebe za novcem dovodi do zastoja u izvravanju robno-novanih transakcija i dospelih obaveza.

I I I LITERATURA1. Ili B., Jovanovi Gavrilovi P., Graanac A.: Makroekonomija,EF, Beograd, 2001.

2. Krsti B.: Bankarstvo, Prosveta, Ni, 1996.

3. Risti , i drugi, Monetarna ekonomija i bankarski menadment, VP, aak, 2006.4. Ristanovi V.: Finansijska trita i berzanski menadment, Grafopak-Aranelovac, VP aak, 2010. 5. Sejmenovi Jovan, Komazec Slobodan, Risti arko, Monetarne i Javne Finansije, Univerzitet za poslovne studije Banja Luka, Banja Luka 2009.

6. irovi M.: Bankarstvo, Bridge Copmany, Beograd, 2001.Internet adrese: http://www.wikipedia.com (pristup ostvaren dana 28.04.2011. godine) http://hr.wikipedia.org/wiki/Novac (pristup ostvaren dana 28.04.2011. godine) http://limun.hr/main.aspx?id=33021&Page (pristup ostvaren dana 28.04.2011. godine) Krsti B.: Bankarstvo, str. 9

Risti , i drugi, Monetarna ekonomija i bankarski menadment, VP, aak, 2006, str 24

Bogdan Ili, dr Predrag Jovanovi Gavrilovi, dr Aleksandar Graanac: Makroekonomija, str 44


Sada robe predstavljaju svoje vrednosti prvo jednostavno, jcr jcdnom jedinom robom, a drugo jedinstveno. jer istom robom" (K. Marks; Kapital, str. 30).

Dr Bogdan Ili, dr Predrag Jovanovi Gavrilovi, dr Aleksandar Graanac: Makroekonomija, str 123


ira razmatrartja u pogiedu defimcija i prtrodc savremenog oblika novca data su u delu u kojem se razmatraju problcmt komercijalnog (trgovakog. robno-novanog) i krcdimog (baitkarskog) novca.

Dr.Jovan Sejmenovi, Dunja Mirjanovi, Trite novca i kapitala, Univerzitet za poslovne studije Banja Luka, Banja Luka 2009, str. 71, 72

Dr.Jovan Sejmenovi, Dr.Slobodan Komazec, Dr.arko Risti, Monetarne i Javne Finansije, Univerzitet za poslovne studije Banja Luka, Banja Luka 2009, str. 46

Vujovi, S.,Osnove finansijskog menadmenta,Univerzitet Megatrend, Beograd.,2005, str 66

PAGE 18

Documents

Pojam i Razvoj Novca