Poglavlje 2 Istorija muzike na ãezdesetak strana · 2003. 12. 15. · Prve pesme su bile paganske. Ljudi, puni strahopoãtovaça prema prirodi i straha od svog okruæeça pevaju

KMD, November 6, 2003 8:29 am

02 KMD slog 13 str

Poglavlje 2

Istorija muzike na ãezdesetak strana

•••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••• •••U ovom poglavàué Nepopravàivi romantiåari, poklonici baroka i klasiåari

•••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••• •••é Galerija najveñih kompozitora koji ñe uvek æiveti

vaki veliki kompozitor jednom je bio æivo àudsko biñe koje diãe, jedinstvene liånosti, porodiåne istorije i naåina æivota. Poznavaçe

æivota velikih kompozitora åini sluãaçe çihove muzike sadræajnijim i zanimàivijim.

Uz samo malo napora upoznañete se sa najveñim imenima istorije muzike i çihovim najpoznatijim delima.

Kako je zaåeta klasiåna muzikaMuzika postoji od najranijih perioda àudske istorije. Primitivni àudi su se izraæavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su åesto bili i muziåki.

Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija. Åovek je izu-meo muziåke instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne moæe da otpeva. Frule i zviædaàke reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboãi i bubçevi su pojaåavali zvuk udaraça srca. Muziåke skale (lestvice) joã uvek nisu postojale.

Prve pesme su bile paganske. Ljudi, puni strahopoãtovaça prema prirodi i straha od svog okruæeça pevaju molitve i prinose ærtve. Ako je vetar zavijao, oni bi uzvrañali zavijaçem, ako je sa neba pàuãtalo, oni bi pevali o kiãi. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima.

Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponaãaçe ravnomernih zvukova hodaça, tråaça, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirod-nih zvukova. Izmiãàene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvo-dila muzika.

S

DAH

PROÃLOSTI

Deo IDobro doãli u klasiku


02_KMD.slog, 14 str.

14 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

U tim ranim godinama, muzika se prenosila predaçem. Åak i danas u nekim istoånim kulturama muzika opstaje na ovaj naåin. Tek kasnije àudi su poåeli da zapisuju muziku.

Sredçi vekPeriod poznat pod nazivom sredçi vek karakteriãe dominacija religije i crkve. Celokupno àudsko znaçe postaje sastavni deo crkvene dogme ili je interpretirano crkvenom dogmom.

Gregorijanski koralProãli su mnogi milenijumi bavàeça muzikom pre nego ãto je nekome palo na pamet da muziku zapiãe. Oko 600. godine nove ere, papa Grgur I, poznat pod nadimkom “Veliki”, uvodi prvi muziåki kanon kojim sistema-tizuje muziåke lestvice do tada primeçivane u crkvenoj muzici. Papa Grgur je notama dao imena po slovima abecede A, B, C i D – ista ona koja su i danas u upotrebi.

Po papi Grguru ostao je naziv gregorijanski koral: to su jednostavne melo-dije, koje je unisono, na latinskom jeziku, pevao hor. Malo je verovatno da je papa Grgur znao da ñe devedesetih godina 20. veka Gregorijanski koral postati jedan od glavnih svetskih hitova, kada snimak muzike do tada nepoznatih monaha iz Ãpanije – bude dospeo na top liste.

Ovaj veliki povratak ima svoj razlog: gregorijanski koral poseduje istin-sku duhovnu dubinu.

Monah GvidoMonah Gvido iz Areca zasluæan je za teorijsko zasnivaçe solfeœa. Sistem pevaça standardnih slogova za odreœene tonove lestvica, vekovima je stara veãtina koju koriste operski pevaåi i muziåari ãirom sveta a poznata je pod nazivom solfeœo. Naziv solfeœo odnosi se na ovu veãtinu pevaça i na teoriju o notnim i ostalim znaåeçima.

Gvido iz Areca je izmislio novi sistem muziåke notacije, uvodeñi rudi-mentarnu verziju notnog linijskog sistema kakav je i danas u upotrebi (poglavàe 11).

Teãko je i zamisliti ãta bi se desilo sa svetom muzike bez Gvidovih ino-vacija. Sreñom, ne moramo to da zamiãàamo. Gvido je postojao, çegov notni sistem se joã uvek koristi, i pripada mu priznaçe za znaåajan doprinos istoriji muzike.

DAH

PROÃLOSTI

DAH

PROÃLOSTI



________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 15

Ite, missa est!Nisu samo monasi uticali na daài razvoj muzike. Crkveni obredi, bogo-sluæeça, mise, liturgije, postaju izvoriãte novog muziåkog stvaralaãtva.

Katoliåka liturgija (ili na latinskom missa) dobila je ime po zavrãnim reåima svih latinskih liturgija starog doba: “Ite, missa est” (u grubom pre-vodu: “Napoàe, slobodni ste!”). Svaka misa ili muziåko delo nameçeno crkvenim obredima pisano je po odreœenim kanonima: Kyrie eleison (“Boæe, imaj milosti” – joã jedan starinski napev); Gloria in excelsis Deo (“Slava Bogu uzviãenom”); Credo (“Verujem”); Sanctus, Sanctus, Sanctus (“Sveti, Sveti, Sveti”) i Agnus Dei (“Jagçe Boæje”). Sva ova muziåka dela bez obzira da li su bila nameçena obavàaçu svakodnevne Boæje sluæbe ili liturgijama o velikim crkvenim praznicima, imaju skoro nepromeçene tekstove od renesanse naovamo.

RenesansaOtprilike 400 godina posle smrti Gvida i çegovih monaha, nastaje epoha sada poznata pod imenom renesansa (na francuskom “ponovno roœeçe”). Tokom ovog perioda cvetale su umetnosti zahvaàujuñi finansijskoj pomoñi bogatih àudi, àubiteàa umetnosti. Jedan od najslavnijih italijan-skih kompozitora renesanse bio je Œovani da Palestrina (1525–1594, na slici 2-1). Papin veliki miàenik, Palestrina je bio poznat po svojim pes-mama napisanim samo za vokale, bez instrumentalne pratçe. Za razliku od gregorijanskog korala, Palestrinina muzika nije se sastojala samo od unisono pevanih melodija (gde svi pevaåi zajedno pevaju iste tonove). On je tragao za posebnim harmonijskim reãeçima koja su nastajala kao rezul-tat istovremenog pevaça nekoliko nezavisnih melodija. Zato je Œovani da Palestrina prethodnik modernog muziåkog stvaralaãtva.

Slika 2-1:Œovani da

Palestrina,jedan odnajveñih

kompozitorarenesanse.




Palestrina je bio znaåajan kompozitor misa i drugih oblika duhovne muzike. Dugi odeàci poezije velikih rimskih pesnika, svetovni spisi – åak i Danteov Pakao – u to vreme su dobijali melodije.

MadrigalNajpopularniji muziåki oblik ovih pesama bio je madrigal. Madrigal je kompozicija za najmaçe tri glasa, obiåno bez instrumentalne pratçe. Tokom renesanse, porodice ili grupe prijateàa okupàale bi se da zajedno pevaju ove madrigale, tako ãto bi svako pevao razliåitu vokalnu deonicu.

Madrigali su bili zabavni za pevaçe poãto su åesto komponovani domi-ãàatom tehnikom pod nazivom tonsko slikaçe. Kad god je tekst sadræao posebno deskriptivnu reå, kompozitor je pisao muziku koja je tonovima oslikavala tu reå. Na reå uzdah, na primer, kompozitor bi odveo vokalnu deonicu u visoko podruåje raspona glasa, a zatim bi se melodija umorno spustila na niæi ton. Na reåi tråaçe, leteçe, sreñan, kompozitor je pisao bujicu brzih nota.

Opera postaje vodeñe muziåko deloKompozitor Klaudio Monteverdi (1567–1643), æiveo je u vreme vrhunca italijanske renesanse. Monteverdi je tada veñ popularnom madrigalu dodao veñi broj melodija za pevaçe kao i instrumentalnu pratçu.

Monteverdi je bio i jedan od osnivaåa muziåke drame, poznate i pod nazivom opera. Kao i toliki drugi aspekti renesanse, i opera je predstav-àala pokuãaj da se obnovi slava stare Gråke. U ovom sluåaju, model je bio gråka drama, koja se izvodila na otvorenom, u amfiteatrima, uz pratçu drvenih duvaåa i æiåanih instrumenata. Monteverdi i çegovi prijateài nastojali su da ovaj muziåki oblik obnove u svom vremenu – i posle toga muzika nikada viãe nije bila ista.

Mogli bismo da vam kaæemo mnogo toga o operi – ali to nije iskàuåivi predmet ove kçige. O tome proåitajte u kçizi Opera za neupuñene.

Doba barokaMonteverdi i çegovi sledbenici otvorili su put novom periodu u istoriji muzike, poznatom pod imenom barok.

Doba baroka (sredina 17. i prva polovina 18. veka) bilo je doba raspevane, oseñajne muzike. Kreativni kompozitori baroka stvarali su maãtovitu muziku i beleæili je maãtovitim znacima, kao ãto moæete da vidite na slici 2-2.

ZA

VIRTUOZE




Muzika izvan kanona uzima mahaKada danas sluãate baroknu muziku, moæda ñete se iznenaditi ako doznate da je smatrana za oseñajnu. Meœutim, sve ove muziåki raspevane melodije stvarane su izvan kanona. Kompozitori su eksperimentisali sa razliåitim vrstama muziåkih struktura barokne muzike. Tonsko slikaçe, toliko popularno u renesansnim madrigalima, pronaãlo je svoj put. Ranije je pevaå moæda mogao da peva trome silazne melodije da bi ilustrovao reå uzdah. Sada je kompozitor mogao da upotrebi te iste trome tonove u instrumentalnoj kompoziciji u kojoj uopãte nema pevaça. Jednostavno, muziåki obrazac sa silaznim tonovima znaåio je uzdah. Tonsko slikaçe, bez teksta, postalo je jedan od osnovnih emotivnih elemenata muzike baroka.

Kraàevi, kler i ostali koji ciàaju visokoDa ste bili mladi muziåar u Evropi pre 300 godina, savetnik za izbor kari-jere tog vremena savetovao bi vam da potraæite posao u jednom od tri podruåja: plemiñkom dvoru, domovima bogataãa ili hriãñanskoj crkvi.

Svi veliki kompozitori tog vremena bili su angaæovani na jedan od ovih naåina.

Evo jednog primera: Œuzepe Samartini (oko 1700–1775) bio je veliki itali-janski oboista, kompozitor nekoliko prvih simfonija na svetu koji je imao veliki uticaj na Volfganga Amadeusa Mocarta. Æelite li da znate koje je bilo çegovo zvaçe? Bio je nadzornik posluge kod princa od Velsa – o tom periodu çegovog æivota priåaju se anegdote.

Slika 2-2:Ornamentalni

barokni stil.

DAH

PROÃLOSTI




Princ od Velsa: Lazaçe su bile izvrsne, Œuzepe.

Œuzepe Samartini: Oseñam veliku zahvalnost koju mi ukazuje Vaãe Visoåanstvo, odajuñi mi tako nezasluæenu hvalu za moj skromni rad. A ãta Vaãe Visoåanstvo æeli da spremim za iduñu nedeàu?

Princ: Mislim da bi mi prijao jedan od tvojih izvanrednih koncerata za obou. U tvojoj muzici volim ornamentiku i raspevane melodije.

Samartini: Pocrveneo sam od ponosa zbog vaãe pohvale.

Antonio VivaldiAntonio Vivaldi (1678–1741), proslavàeni Italijan iz perioda baroka radio je za katoliåku crkvu. Ovaj muziåki genije napisao je tokom svog æivotnog veka viãe muziåkih dela od bilo kog kompozitora. Osim 50 opera, viãe od 40 kompozicija za hor i orkestar i 100 dela samo za orkestar, napisao je skoro 500 koncerata za razliåite solo instrumente uz pratçu orkestra.

Antonio Vivaldi je odrastao u Veneciji; kada je postao punoletan, odluåio je da postane sveãtenik. Ova odluka, uz çegovu jarkocrvenu kosu, donela mu je nadimak “Crveni pop”.

Meœutim, Vivaldi nije dugo ostao sveãtenik; postoji mnogo priåa o çego-vim prestupima. Na primer, jednog dana tokom mise, pala mu je na pamet nova melodija. Bez imalo oklevaça napustio je oltar, otiãao u susednu prostoriju i zapisao melodiju.

Zbog ovog prestupa izveden je pred sud. Vivaldiju je zabraçeno da ikada viãe sluæi misu. Danas moæemo da smatramo, s obzirom na celokupno Vivaldijevo stvaralaãtvo, da je ova odluka crkve bila povoàna za daài raz-voj muzike.

Filharmonija zabludelih devojakaSledeñi Vivaldijev posao potrajao je 35 godina. Postao je uåiteà violine u Ospedale della Pieta (“Dom milosrœa”). To je bila jedinstvena insti-tucija. Bila je istovremeno muziåki konzervatorijum i ãkola za vanbraåno roœene devojke.

Tokom godina, Vivaldi je preuzimao sve viãe i viãe poslova u Ospedaleu, da bi, na kraju, postao upravnik. Svake nedeàe je organizovao koncerte koji su postali åuveni u celoj Evropi. Kad god bi æeleo da pokaæe muziåki talenat neke od devojaka, napisao bi za çu concerto (konåerto – kon-cert). Da biste saznali viãe – mnogo viãe o tome, pogledajte poglavàe 3.)

SNOB

OVSKE TEME

ZA

ZABAVE




Vivaldijevi koncerti imaju tri stava i svi slede isti obrazac koji je postao model za mnoge druge barokne kompozitore. Evo formule:

Brzo – Lagano – Brzo

Sluãaçe Vivaldijeve muzikeSigurni smo da ste sluãali Vivaldijevu muziku, naroåito çegovo najåu-venije delo, Åetiri godiãça doba. To je skup åetiri koncerta za violinu i orkestar, a svaki opisuje osobenosti jednog od godiãçih doba.

Proleñe je ispuçeno ptiåjim pevaçem, kratkom olujom sa grmàavinom, zaspalim kozarom, uz lajaçe psa, igru pastira i nimfi. U Letu oseñate vrelinu sunca koje peåe, åujete kukavicu i doæivàavate letçu oluju. Jesen zapoåiçe pijanstvom, æetvenom bahanalijom, a zavrãava se divàim lovom uz jeku lovaåkog roga. U Zimi, pregrãtima sneænih, ledenih tonova muzika doåarava vedrinu zimskog dana. Topliji tonovi nagoveãtavaju prisnost doma.

Åetiri godiãça doba je najåeãñe izvoœeno Vivaldijevo delo.

Pored ovog, preporuåujemo i sledeña Vivaldijeva dela:

Uz naziv svakog dela dodat je kataloãki broj RV koji vam pomaæe da u prodavnici sa ploåama lakãe pronaœete odgovarajuñu kompoziciju.

Georg Fridrih HendlDok je Vivaldi u Veneciji komponovao i komponovao, jedan kompozitor se osvrtao po Nemaåkoj i Engleskoj: Georg Fridrih Hendl (1685–1759, slika 2-3). Hendl je takoœe snaæno uticao na daài razvoj muzike.

Najitalijanskiji od nemaåkih EnglezaHendl se rodio u Nemaåkoj, a ãkolovao u Italiji. Time se, naravno, objaãçava oåigledna åiçenica da se on smatra jednim od najveñih engleskih kompozitora. Pokuãajte da ne razmiãàate previãe o tome.

✔ Koncert za gitaru u D-duru, RV 93

✔ Koncert za dve trube u C-duru, RV 537

✔ Sonata za dve violine, RV 60

✔ Gloria (oratorijum za troje solista, hor i orkestar), RV 589

✔ Koncert za dva violonåela u g-molu, RV 531

✔ Koncert za dupli orkestar, RV 585

PRES

LUÃAJTE!




U stvari, u svemu ovome ima logike. Hendl je bio sin nemaåkog berbe-rina-hirurga (nije baã neko kome biste poverili da vam secka stomak). Dok je çegov otac provodio dane na seciraçu, mladi Georg Fridrih je svi-rao orguàe. Sa osamnaest godina napustio je dom da bi otiãao u veliki grad – Hamburg, gde se zaposlio kao kompozitor i izvoœaå.

Hendl je znao da ñe italijanska opera imati veliku buduñnost u Evropi. I tako je, sa 22 godine, otiãao u Italiju da bi nauåio da komponuje u itali-janskom stilu. Tamo upoznaje velike kompozitore – ukàuåujuñi i Antonija Vivaldija, åije je koncerte imitirao. Posle povratka u Nemaåku, Hendl ponovo napuãta domovinu i seli se u London.

U Engleskoj je Hendl komponovao 35 opera, od kojih su neke bile remek--dela. Meœutim, ukus publike se meçao. Hendl se priklonio. Poåeo je da komponuje oratorijume – dela za solo pevaåe, hor i orkestar, napisane na biblijske motive.

Njegov najåuveniji oratorijum je Mesija, prvi put izveden 1742. Kaæu da je Mesija postao toliko popularan da je gospodi preporuåivano da pred-stavama prisustvuju bez maåeva, a damama da dolaze bez krinolina, da bi bilo viãe mesta za publiku.

I pored velikog muziåkog talenta, Hendl je åesto bio meta raznih neslanih ãala. Na primer, bilo je poznato da Hendl nije mogao da podnese zvuk ãti-movaça instrumenata. Kad god je dirigovao, nareœivao je da svi instru-menti budu naãtimovani pre nego ãto on doœe. Jedne veåeri u dvoranu se uãuçao ãaàivdæija koji je pre poåetka koncerta raãtimovao sve instru-mente. Kada je Hendl poåeo da diriguje, publika je åula uæasnu kako-foniju kakvu samo moæe da proizvede 50 nenaãtimovanih instrumenata. Hendl je podivàao. Zgrabio je ogromni kontrabas i bacio ga, a zatim je podigao timpan i svom snagom ga zavitlao na prvog violinistu. Pri tome mu je odletela perika, a publiku je uhvatio nekontrolisani smeh dok je Hendl jurio sa scene.

Slika 2-3:Georg Fridrih

Hendl,kompozitor

Mesije, kao imnogih drugih

velikihoratorijuma.




Sluãaçe Hendlove muzikeNeke od Hendlovih kompozicija predstavàaju najboàe primere baroknog stila. Odiãu sveæinom, duhovitoãñu, åesto su igraåkog karaktera i nabi-jene emocijama.

Zapaçujuña je brzina kojom je Hendl komponovao. Svoj åuveni oratori-jum Mesija – åije izvoœeçe traje duæe od dva sata i izvodi se svakog Boæiña i Uskrsa u svim veñim gradovima sveta – komponovao je za samo tri nedeàe.

Od ostalih dela preporuåujemo:

Johan Sebastijan Bah Bah (1685–1750) spada u najveñe i najuticajnije kompozitore svih vre-mena.

Bah je dobio svoj prvi “pravi” posao kada mu je bilo 23 godine. Zaposlio se kao dvorski muziåar u Vajmaru, u Nemaåkoj. Tamo je napisao neko-liko åuvenih kompozicija za orguàe, od kojih se veñina izvodi i danas.

✔ Mesija, oratorijum za sola, hor i orkestar

✔ Konåerto groso, opus 3, br. 1–6

✔ Konåerto groso, opus 6, br. 1–12

✔ Muzika na vodi, Svite br. 1, 2 i 3 (Napisana je i posveñena plovid-bama kraàa Dæordæa po Temzi.)

✔ Kraàevski vatromet

Kraàevska katastrofaGodine 1749. Hendl je komponovao Muzikuza kraàevski vatromet povodom obeleæa-vaça potpisivaça ugovora sa Austrijom.Prvo izvoœeçe je jedna od najveñih kata-strofa u sveukupnoj istoriji muzike.

Zbog specijalne prilike, kraà je angaæovaoarhitektu da sagradi ogromne kulise za kon-cert. Kulminacija je trebalo da budespektakularni vatromet. Arhitekta se istakaosagradivãi graœevinu duæine 150 i visine 30metara, krunisanu ogromnim suncem na 60metara visokom stubu. Sve je izgledalo kaodanaãça scena za mjuzikl Endrua LojdaVebera.

Na sveåani dan, Hendl je liåno dirigovaoorkestrom. Sve se sjajno odvijalo do polo-vine predstave. Onda je poåeo vatromet.

Hendl je verovatno bio dovoàno iritiran timeãto su se åule eksplozije vatrometa tokom iz-voœeça. Meœutim, da bi bilo joã gore, va-tromet je padao na novu graœevinu, koja jereagovala na jedini moguñi naåin – tako ãtose zapalila. Ljudi su se uspaniåili, beæeñi ispasavajuñi æivot, dok je Hendl uporno nas-tavàao da diriguje.

Hendl je bio besan. S obzirom na çegovkarakter, moæemo samo da pretpostavimokakav privatni vatromet je priredio kraàu sle-deñeg dana.

PRES

LUÃAJTE!

NACD-u




Åiçenica da ova dela opstaju znaåajna je iz dva razloga. Prvo, kompo-zicije onog vremena nisu stvarane da bi trajale. Kompozitor je pisao komad za posebnu priliku, ne oåekujuñi ponovàena izvoœeça. Neke od Bahovih besmrtnih sonata jedva su spaãene za potomstvo.

Suprotno tradiciji potceçivaça umetnika i çegovog dela, Bah je bio ceçen tokom celog æivota, ali, viãe kao orguàaã nego kao kompozitor.

Majstor na orguàamaBah je bio jedan od najveñih orguàaãa svih vremena. Ne samo da je imao brze i gipke prste, veñ je bio i vrhunski pedalista. (Pogledati u poglavàu 6 opis pedala orguàa kojima se sviraju najdubài tonovi.) Ljudi su dolazili izdaleka da bi åuli i videli Baha, virtuoza åije noge lete po pedalima orguàa.

Bah je bio i veliki majstor improvizacije. Mogao je da uzme bilo koju melodiju i da svira novu kompoziciju zasnovanu na çoj, bez pripreme, baã kako to danas åine dæez muziåari. Poãto niko nije zapisivao te improvizacije, nikada neñemo saznati kako su zvuåale.

Plodan na viãe naåinaBah je jedan od najplodnijih kompozitora svih vremena. Æenio se dvaput i imao dvadesetoro dece. Neki od çih su i sami postali kompozitori: Vil-helm Frideman Bah, Karl Filip Emanuel Bah i Johan Kristijan Bah, da pomenemo samo najslavnije. Tokom Bahovog æivota çegova deca su mu pomagala tako ãto su prepisivala çegove kompozicije.

Sa 38 godina Bah je dobio posledçi posao – posao kantora u crkvi Sv. Tome u Lajpcigu u Nemaåkoj. Na ovom poslu Bah je bio neverovatno

ZAZA

BAVE

Slika 2-4:Johan

Sebastijan Bah,majstor naorguàama.




plodan. Napisao je po jedno ogromno horsko delo – kantatu – za svaku nedeàu i svaki praznik u godini po hriãñanskom kalendaru. Ukupno je napisao 215 kantata.

Bahova muzika je u osnovi kontrapunktska: dve, tri, åetiri ili viãe melo-dijskih linija koje se sviraju ili pevaju istovremeno, stvarajuñi zanimàive harmonije. Usavrãio je umetnost fuge – neverovatno kompleksne kompo-zicije koja se obiåno komponuje za åetiri glasa. Sve melodije su sliåne, svaka sledeña nastupa tek poãto je prethodna veñ poåela. (Setite se pesmice Frère Jacques, gde pevaåi jedan za drugim, u odreœenom tre-nutku poåiçu da pevaju svoju deonicu.) U svojim fugama Bah je upo-trebio izuzetno sloæene melodije koje se na ovaj naåin povezuju i åine celinu. Bahove fuge su sjajni primeri muziåkih struktura. Od bilo koje muziåke teme Bah je mogao na licu mesta da komponuje fugu.

Sluãaçe Bahove muzikePored numere 2 na CD-u uz ovu kçigu, posluãajte i sledeñe Bahova dela:

Primedba: Slova BWV odnose se na kataloãke brojeve koji vam mogu pomoñi u pronalaæeçu æeàenog dela.

Klasiåni stilDela Johana Sebastijana Baha predstavàaju vrhunac baroknog stila u muzici, i barok se zavrãio otprilike sa çom. Barok je muziåki stil koji prethodi novom periodu u razvoju muzike poznatom pod nazivom klasiåni stil.

Æurimo da istaknemo razliku izmeœu klasiånog stila ili perioda i termina klasiåna muzika. Termin klasiåna muzika koristimo za svu muziku o kojoj se govori u ovoj kçizi. Meœutim, klasiåni period (od sredine 18. veka i kroz rani 19. vek) samo je jedna od muziåkih epoha klasiåne muzike. Kada se kaæe muzika klasiånog perioda podrazumeva se odreœeni stil.

Klasiåni stil bio je, na neki naåin, reakcija na ekscese baroka. Dok je muzika baroka bila bujna, ekstravagantna i puna emocija, muzika klasiånog stila bila je oskudnija, viãe rezervisana i kontrolisana.

✔ Brandenburãki koncerti, br. 1–6, BWV 1046–1051

✔ Magnificat, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar, BWV 243

✔ Pasija po sv. Mateji, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar, BWV 244

✔ Koncert za violinu, obou i orkestar u c-molu, BWV 1060

✔ Orkestarska svita br. 3 u D-duru, BWV 1068

✔ Koncert za åembalo (ili klavir) u d-molu, BWV 1052

ZA

VIRTUOZE

PRES

LUÃAJTE!

ZA

VIRTUOZE




Tokom klasiånog perioda tri posebna muziåka oblika zauzimala su glavne pozicije: sonata, simfonija i gudaåki kvartet. Za temeànije upoznavaçe svakog od ovih oblika pogledajte poglavàe 3.

Tri najveña kompozitora klasiånog perioda bila su tri majstora ovih formi: Hajdn, Mocart i Betoven. Ova tri genija meœusobno su se pozna-vali – sva trojica su provela veñi deo æivota u Beåu, koji je tada bio muziåki centar.

Jozef HajdnJozef Hajdn (1732–1809) bio je ne samo jedan od velikih kompozitora veñ i jedan od najveselijih i najprijatnijih àudi svog vremena. Njegova muzika to i pokazuje.

Hajdn je odrastao u delu ruralne Austrije u blizini Beåa. Kao deåak sluãao je narodnu muziku i doãao do åvrstog zakàuåka da u muzici mora da se uæiva. Imao je prelep glas i sa osam godina bio je izabran da poœe u Beå i postane ålan hora katedrale Svetog Stefana.

U Beåu se Hajdn upoznao sa muziåkim remek-delima tog doba i odluåio je da postane kompozitor (pogledajte istaknuti odeàak “Sopran Hajdn”).

Kao ãto je bio sluåaj sa tolikim kompozitorima pre çega, Hajdnov glavni izvor prihoda bio je posao dvorskog muziåara. Najduæe je bio zaposlen na dvoru kneza Esterhazija.

Æivot na dvoru EsterhazijevihZvaniåni opis posla koji je Hajdn radio bio je “sluga” – meœutim, tretirali su ga kao da je kraà. Imao je sopstvenu poslugu i visoku dvorsku platu. Dane je provodio komponujuñi muziku i izvodeñi je za kneza, a ponekad zajedno s çim, jer je i sam knez bio muziåki obdaren.

DAH

PROÃLOSTI

Slika 2-5:Jozef Hajdn,

stari veseàak.




Ovaj posao Hajdnu je davao savrãenu moguñnost da eksperimentiãe sa raznim muziåkim formama (poglavàe 3). Tokom 30 godina boravka kod Esterhazija, Hajdn je standardizovao strukture simfonije i gudaåkog kvarteta. Zbog toga je poznat kao otac simfonije i prozvan Papa (Tata).

Hajdn je kao kompozitor i muziåki izvoœaå æiveo kod kneza Esterhazija sve do kneæeve smrti. Poãto je Esterhazi umro, Hajdn se vratio u Beå koji mu je ostao baza do kraja çegovog æivota.

Udubàivaçe u HajdnaSimfonija Iznenaœeça (br. 94) je delo koje ne treba da propustite. To je jedno od Hajdnovih najboàih dela i predstavàa savrãen primer Hajdno-vog stila. Priåa se, u vezi s ovim delom, da je Hajdn primetio kako je çegova publika sklona da, sluãajuñi muziku u veåerçim satima, obiåno posle veåere, lagano zapada u dremeæ. Za osvetu, Hajdn je u ovom delu zavrãni stav komponovao za neobiåno lagano i tiho izvoœeçe da bi u momentu kada uvek isti sluãaoci po obiåaju zadremaju – zagluãujuñi tresak orkestra probudio usnulu publiku.

Kako je Hajdn stario, ukàuåivao je u svoja dela sve viãe seàaåkih narod-nih melodija koje je sluãao u mladosti. Savrãen primer ovoga je posledçi stav çegove posledçe simfonije, br. 104 (Londonska simfonija).

Ako vas ova vrste muzike privlaåi, evo nekoliko savrãenih orkestarskih dela Jozefa Hajdna:

✔ Koncert za trubu i orkestar u Es-duru, Hob. VIIe: 1

✔ Koncert za violinu i orkestar u G-duru, Hob. VIIa: 4

✔ Koncert za violonåelo i orkestar u C-duru, Hob. VIIb: 5

✔ Misa za lorda Nelzona (Lord Nelson Mass) za solo glas, hor i orke-star, Hob. XXII: 11

✔ Simfonija br. 48 u C-duru (Maria Theresia)

✔ Simfonija br. 94 u G-duru (Simfonija iznenaœeça)

✔ Simfonija br. 104 u D-duru (Londonska)

Sopran HajdnJoã kao deåak, Jozef Hajdn je bio ceçendeåji sopran u katedrali Svetog Stefana uBeåu. Kako je rastao, çegov uåiteà mu jeobjasnio da postoji moguñnost da zadræi svojprelepi visoki glas zauvek, ukoliko bi se pod-

vrgao “maloj inetrvenciji” (kastraciji, prim.prev.). Hajdn je veñ pristao kada je za to, nasreñu, saznao çegov otac i spreåio Hajdno-vog profesora da ostvari svoju nameru.

ZA

ZABAVE

PRES

LUÃAJTE!




Uzgred, “Hob.” se odnosi na brojeve iz Hobokenovog kataloga, koji mogu da vam pomognu da pronaœete CD koji traæite.

Volfgang Amadeus MocartVeñ smo ranije pomenuli da Baha smatramo jednim od najveñih kompozi-tora svih vremena. Meœutim, mnogi ovu laskavu titulu dodeàuju Mocartu (1756–1791, slika 2-6). Veñ na samom poåetku svog æivota Mocart je vla-dao muzikom s prirodnom lakoñom koja je oduãevàavala àude.

Volfgangov otac, Leopold, bio je ceçeni kompozitor i muziåki teoretiåar. Meœutim, on je ærtvovao svoju uspeãnu karijeru da bi se posvetio talentu svog sina vunderkinda. Mladog Volfganga je, dok je rastao u Salcburgu u Austriji, poduåavao klaviru, violini i teoriji muzike.

Uz oåevu negu, Mocart je u åetvrtoj godini komponovao klavirske kon-certe. Nedugo zatim napisao je i svoju prvu simfoniju. Operu Bastijen i Bastijena napisao je kada mu je bilo 11 godina.

Mocart se pridruæuje cirkusuLeopold je prepoznavao genija kada bi ga sreo. Mladog Volfganga i çegovu stariju sestru Nanerl proveo je kroz celu Evropu. Gde god bi poãli, Leopold je hvalio svog sina kao åudo od deteta. Jedan od çegovih plakata u Engleskoj glasio je: “Svim àubiteàima nauke: najveñe åudo od deteta kojim Evropa ili åak i àudska priroda mogu da se podiåe, jeste, bez sumçe, mali nemaåki deåak Volfgang Mocart.”

Slika 2-6:S leve strane,

VolfgangAmadeus

Mocart, åudood deteta.

Desno, Mocartu kasnijimgodinama.

ZA

ZABAVE




Mocart je joã kao dete svirao vrlo teãke komade. Pratila ga je sestra Nanerl koja je oduãevàavala publiku svojim sviraçem na åembalu. Pored toga, priåa se da je Mocart kao dete, radi atrakcije, svirao pokrivenih ruku.

Nevoàe sa sluæbomSa 13 godina, Volfgang je dobio posao na dvoru salcburãkog nadbiskupa, gde je radio sledeñih 12 godina. Meœutim, çegova stalna putovaça dovela su ga u sukob s nadbiskupom. Konaåno, nadbiskup je otpustio Mocarta.

Mocart se preselio u Beå u potrazi za sreñom. Znao je da je Beå glavni centar muziåkog dogaœaça u kome je veñ nastupao kao deåak. Meœutim, Mocart nije viãe bio åudo od deteta, u najmaçu ruku, viãe nije bio dete. Imao je velike probleme s traæeçem posla. Uticaj muziåkog establiã-menta na dvoru je oslabio, nije viãe bilo na raspolagaçu ni onoliko dvor-skih porudæbina muzike kao nekad. U to vreme Mocart sreñe Jozefa Hajdna.

Hajdnu se odmah svideo çegov mlaœi kolega i tako je postavàen temeà doæivotnom prijateàstvu. Poãto je Mocart posvetio starom majstoru grupu gudaåkih kvarteta, Hajdn je napomenuo Mocartovom ocu Leo-poldu: “Pred Bogom vam govorim, i to kao poãten åovek, da je vaã sin najveñi kompozitor koji je ikada æiveo”.

Papa Leopold, sigurni smo u to, nije zamerio Hajdnu zbog ove pohvale.

Zaraœivaçe za æivotBez stalnog zaposleça, Mocart se u Beåu izdræavao pisaçem opera, koje su bile kod publike toliko popularne kao danas filmovi. (Viãe podataka o Mocartovoj operskoj karijeri potraæite u kçizi Opera za neupuñene.)

Kao ãto prikazuje film Amadeus, Mocart je izazivao veliku zavist svojih rivala. Komponovao je sa velikom lakoñom i vedrinom. Åini se kao da su potpuno gotove kompozicije izlazile iz çegove glave.

Tokom ovog vremena, Mocart se zaàubio u àupku mladu Alojziju Veber, koju je sreo pet godina ranije tokom jednog od svojih putovaça. Poãto ga je odbila, Mocart je usmerio svoju naklonost ka Alojzijinoj sestri Konstanci, kojom se i oæenio. U åast venåaça komponovao je svoju veliku Misu u c-molu.

Alojzija nije bila jedina koja je propustila da visoko oceni Mocarta. Videla je u çemu samo joã jednog u nizu mladih kompozitora koji piãu prigodna muziåka dela nameçena kuñnim zabavama.




Stvari su se poboàãale kada je Mocart posetio Prag. Grad je bio u zanosu zbog çegove opere Figarova æenidba. Godinu dana posle ovog velikog uspeha, 1787, dobio je porudæbinu, da napiãe operu u slavu venåaça careve roœake. Za ovu prigodnu muziku izabrao je kao motiv priåu o Don Huanu.

Operu je nazvao Don Giovanni i postigao potpuni uspeh.

Kompozitor neverovatne brzinePriåe o Mocartovoj brzini komponovaça postale su legendarne. Kada mu je na ulici priãao prosjak, na primer, shvativãi da nije poneo novåanik – izvukao je list papira, nacrtao na çemu notne linije i za nekoliko minuta napisao menuet i trio. Prosjaku je dao novu kompoziciju i poslao ga muziåkom izdavaåu, koji je kompoziciju odmah kupio.

Ova brzina komponovaça u skladu je sa Mocartovom prirodom. On bi, na primer, usred razgovora iznenada prsnuo u smeh, skoåio nekoliko puta i seo za klavir.

Oproãtaj od HajdnaU meœuvremenu je Mocart nastavio da odræava kontakte sa svojim pri-jateàem i mentorom Jozefom Hajdnom. Godine 1790. kada je pedeset-osmogodiãçi Hajdn veñ bio “starac”, a Mocartu bilo tek 34, çih dvojica su provela zajedno ceo dan. Posle veåere, kada je doãlo vreme da se rastanu, Mocart je rekao Hajdnu: “Opraãtamo se verovatno posledçi put u ovom æivotu.”

Bio je u pravu. Nije proãla ni godina dana, Mocart je umro.

Godinama posle çegove smrti, u 35. godini, kruæile su glasine (inaåe podræane u filmu Amadeus) da je Mocarta otrovao Antonio Salijeri. Meœutim, najverovatnije je da je Mocart umro od iscrpàenosti.

Mocartova posledça kompozicija bio je Rekvijem (Requiem), koji je naruåio nepoznati åovek. Moæda se señate scene iz filma Amadeus, gde Salijeri, monstruozno maskiran, prikazan kao otelotvoreçe nepoznatog stranca, teroriãe Mocarta dovodeñi ga do delirijuma i, konaåno, smrti. Ta scena je potpuna izmiãàotina. U stvarnosti, taj stranac bio je verovatno neki plemiñ niæeg ranga koji je nameravao da prikaæe naruåeno delo kao sopstveno.

Meœutim, od poåetka je Mocart bio ubeœen da ovaj Rekvijem (opelo) piãe povodom sopstvene smrti. Grozniåavo je æurio da bi dovrãio kompoziciju, ãto je samo pogorãavalo çegovu bolest. Uspeo je da zavrãi samo nekoliko stavova i koncept za ostale. Delo je zavrãio, posle Mocartove smrti, Franc Zismair, çegov uåenik. To je ona verzija Rekvijema koju moæete da åujete u najveñem broju izvoœeça.

ZA

ZABAVE




Posle Mocartove smrti, muziåki svet nije viãe nikad video takvog genija, sa takvom radoãñu stvaraça, lakoñom komponovaça i boæanskom nadahnutoãñu.

Sluãaçe Mocartove muzikeNijedna kompozicija koju je Mocart napisao nije loãa. Bilo koja ploåa koju uzmete sa police prepune Mocartovih ploåa predstavàa remek-delo.

Preporuåujemo za sluãaçe, izmeœu ostalih:

Ako vas Mocart opåini, sluãajte i sledeñe kompozicije za klavir:

Takoœe, posluãajte ove àupke serenade za male ansamble:

Napomena: Kod svih ovih naslova slovo K se odnosi na kataloãki broj koji vam moæe pomoñi da naœete CD koji æelite.

Ludvig van Betoven, åovek koji je sve promenioÅak ni Mocart nije uticao na tok klasiåne muzike u tolikoj meri kao Ludvig van Betoven (1770–1827, slika 2-7). Roœen u Bonu u Nemaåkoj, Betoven je bio sin dvorskog muziåara Johana van Betovena. Kao i Mocartov otac, Johan je pokuãao da od svog sina napravi åuvenog vunderkinda. Meœutim, Johan je to åinio okrutnije, tukao je sina kada god bi mu se åinilo da se vunderkind presporo razvija. Uprkos ovom grubom postupku, Ludvig je postao izvrstan pijanista.

✔ Koncert za klarinet i orkestar u A-duru K. 622

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 22 u Es-duru, K 482 (Finale, posledçi stav ovog koncerta moæete da åujete kao 3. numeru na CD-u priloæenom uz ovu kçigu.)

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 24 u c-molu, K. 491

✔ Koncert za violinu br. 5 u A-duru (Turski), K. 219

✔ Simfonija konåertante (koncert za violinu i violu) u Es-duru, K. 364

✔ Simfonija br. 38 u D-duru (Praãka), K. 504

✔ Rekvijem (dovrãio Franc Zismair), K. 626

✔ Sonata za klavir u G-duru, K. 283

✔ Sonata za klavir u F-duru, K. 332

✔ Serenada u G-duru za gudaåe (ili Mala noñna muzika – Eine kleine Nachtmusik), K. 525

✔ Serenada br. 6 u D-duru (ili Noñna serenada – Serenata notturna), K. 239

PRES

LUÃAJTE!

NACD-u

PRES

LUÃAJTE!




Sa 22 godine Betoven se preselio u Beå, centar muziåkih zbivaça. Tamo je komponovao muziku po narudæbini, za specijalne i javne prilike, pri åemu je zaraœivao viãe nego ãto je Mocartu ikada poãlo za rukom.

I Betoven i çegova muzika bili su vatreni, impulsivni i nagli. Publika je uæivala da ga gleda i sluãa kako svira svoje strasne klavirske kompozicije.

Hajdn uåi BetovenaBetovenov glavni razlog za dolazak u Beå bilo je studiraçe kompozicije kod Jozefa Hajdna. (Posle smrti kneza Esterhazija, Hajdn se vratio u Beå.) Ovaj odnos uåiteàa i studenta nije bio niãta maçe buran od drugih Betovenovih odnosa sa àudima. Hajdn je ipak podnosio svog novog uåenika iz poãtovaça prema çegovom åudesnom talentu.

Baã kao i Mocart pre çega, Betoven je nauåio da komponuje simfoniju i gudaåki kvartet. Hajdnov uticaj na prve dve Betovenove simfonije pot-puno je oåigledan. Po obliku, strukturi i duæini one su skoro identiåne tadaãçim Hajdnovim simfonijama.

U 31. godini Betoven poåiçe da gubi sluh. Gluvoña koja se pribliæavala duboko je uznemirila Betovena.

Jednog dana Betoven se ãetao ãumom sa svojim uåenikom Ferdinandom Risom, koji ga je upozorio na divnu svirku pastirove frule u blizini. Betoven nije åuo niãta – i to ga je silno pogodilo. Kasnije je pisao o svojim patçama u patetiånom i hrabrom dokumentu, koji je danas poznat muziåarima kao Hajligenãtadski testament (Heiligenstadt Testament):

O, àudi, koji mislite ili tvrdite da sam zao ili mizantrop, koliko me samo povreœujete. Vi ne znate skriveni razlog.… Ima veñ ãest godina kako me je pogodila straãna bolest… Oh, kako bih mogao da priznam slabost jednog åula koje bi trebalo kod mene da bude savrãenije

Slika 2-7:Ludvig van

Betoven koji jesve promenio.

DAH

PROÃLOSTI




nego kod ostalih, åula koje je nekada bilo savrãeno? Ja to ne mogu; oprostite mi kada vidite da se povlaåim onda kada bih rado razgo-varao sa vama… Moram da æivim sam, kao prognanik…

Betovenove kompozicije iz ovog perioda nagoveãtavaju çegovu sudbinu – ili taånije, çegovu bitku s vlastitom sudbinom. Izraæavajuñi bol, u svom muziåkom delu Betoven je preveo muziku iz klasiånog stila u period romantizma, u kome najvaæniji muziåki element postaje izraæavaçe oseñaça.

Herojska simfonijaAko je ijedan muziåki komad napravio revoluciju u istoriji muzike, onda je to bila Betovenova Simfonija br. 3, poznata pod imenom Eroica (herojska). Ovim delom Betoven je prestao da bude puki sledbenik Hajdna i Mocarta, pronaãao je sopstveni muziåki izraz.

Veñ od samog poåetka, Betoven je ovu simfoniju zamislio kao delo u velikom stilu, s namerom da evocira æivot i smrt heroja. Prvobitno je heroj trebalo da bude Napoleon Bonaparta. To se, meœutim, promenilo 1804. godine, ãto svedoåi pisaçe Betovenovog prijateàa Ferdinanda Risa:

Betoven se u to vreme divio Bonaparti. Video sam primerak parti-ture koji je leæao na çegovom stolu, sa reåju “Bonaparta” napisa-nom na samom vrhu naslovne strane, dok je na dnu bilo napisano “Luigi van Beethoven” i ni reå viãe…

Ja sam bio prvi koji mu je doneo vest da se Bonaparta proglasio za cara, imperatora. On je pao u vatru i zavapio: “Da li je onda i on samo jedno obiåno, àudsko, biñe? Da li ñe i on, kao i svi diktatori pre çega, pogaziti sva àudska prava samo da bi zadovoàio svoju taãtinu?” Betoven je zgrabio naslovnu stranu, pocepao je i bacio na pod. Naslovna strana je kasnije ponovo napisana i tek tada je sim-fonija dobila naslov Sinfonia eroica (Herojska simfonija).

Klatno klasiåne muzikeVerovatno ste zapazili jednu karakteristiånupojavu u vezi sa tzv. muziåkim ukusom. Pos-matrano kroz vreme, odnosno kroz razliåitestilske periode, promene muziåkog ukusabile su uvek reakcija na prethodni muziåkistil. Barok sa svojim kitçastim improvizaci-jama diktirao je muziåki ukus koji je bioreakcija na hladnu duhovnost sredçeve-

kovne renesansne muzike. Isto tako, klasiåniperiod koji je usledio posle baroka, diktiraoje muziåki stil koji odbacuje svako razuzdanoizraæavaçe emocija. A period romantizmaizlio je svoju divàu snagu oslobaœajuñi sesvih stega. Za ovo posledçe, zasluæan jeBetoven.




Delo je skoro dvaput duæe od bilo koje ranije napisane simfonije. Naro-åito je neobiåan drugi, lagani stav – setni posmrtni marã koji donosi tre-nutke velike æalosti i strasne eksplozije bola.

Betoven je napisao ukupno devet simfonija. One su predstavàale izazov, proãirujuñi sve prethodne simfonijske oblike. Sa svakim novim delom pokuãao je da postigne da çegova muzika åini viãe, iskaæe viãe, da se drsko uputi tamo kuda se nijedna muzika pre toge nije uputila.

Prelazimo na PetuNaravno, najåuvenija Betovenova simfonija je Peta. To je ona koja poåiçe u strogom tonalitetu c-mola, fragmentom, motivom od åetiri tona koji svi poznajemo – “Ta-ta-ta-TAAAAAAAAAAAAAAA!”

Posle åetiri stava Herkulovskih napora, simfonija se pribliæava zakàuåku – ali umesto da se zavrãi u c-molu (tonalitetu u kojem je delo poåelo), Betoven zavrãava razdraganim, trijumfalnim, neobuzdanim tonalitetom C-dura.

Muziåkom terminologijom reåeno, razlika izmeœu molskog i durskog akorda leæi samo u jednom tonu (poglavàe 11). Meœutim, ako Betove-novu Petu simfoniju posmatramo kroz çeno emocionalno znaåeçe, razlika je ogromna. Ako preœete iz mola u dur, oseñate kao da je oluja proãla, da su se oblaci rasprãili, da je sunce granulo i da ponovo sija.

Posluãajte prvi stav 4. numere na CD-u uz ovu kçigu – i istovremeno åitajte poglavàe 5. Da biste u potpunosti shvatili uznemirujuñe muziåko putovaçe Betovenove Pete simfonije, treba da sluãate celo delo.

Od skice ka konaånoj simfonijiZa razliku od Mocarta, Betoven nije komponovao s lakoñom; u stvari, on bi se nedeàama i mesecima rvao sa delom koje je nastajalo u çegovoj beleænici, a i daàe ne bi bio zadovoàan.

“Oda radosti” je duga, predivna poema Fridriha Ãilera. Joã od svoje 23. godine Betoven je æeleo da napiãe muziku na ovaj tekst. Konaåno je za çu naãao pogodno mesto – tek posle 20 godina – taåno na kraju Devete simfonije.

Sve do tog trenutka, simfonija je bila iskàuåivo instrumentalna kompozi-cija koju izvodi orkestar. U svojoj Devetoj simfoniji, po prvi put, Betoven je uveo åetiri solo pevaåa i ogroman hor da bi pevali Ãilerove stihove. Za tadaãçe muziåke kritiåare, dodavaçe pevaåa u simfoniju bio je åin izdaje. Burne rasprave u muziåkim krugovima trajale su decenijama.

PRES

LUÃAJTE!

NACD-u




Na sreñu, publika nije previãe marila za muziåke krugove; prvo izvoœeçe bilo je veliki uspeh. Kada je doãao kraj, publika se podigla na noge, slaveñi Betovena gromkim ovacijama. Meœutim, u to vreme Betoven je veñ bio potpuno gluv. Sedeo je na pozornici gledajuñi prema orkestru, nesvestan reakcije publike. U åuvenom åinu iskazivaça paæçe, jedan od pevaåa neæno je okrenuo Betovena da bi mu pokazao oduãevàenu publiku.

U trenutku kada je umirao, Betoven je bio heroj. Njegovoj sahrani je prisustvovalo 30 000 oæaloãñenih àudi. Jedan od nosaåa kovåega bio je Franc Ãubert, sledeñi muziåar o kome ñe biti govora u ovoj kçizi.

Sluãaçe BetovenaUkoliko biste æeleli da åujete joã Betovenove muzike (a stvarno bi tre-balo), neka to budu orkestarska remek-dela:

Dok se joã bavimo ovom temom, pomenuñemo i Betovenove sonate za klavir. Tri najåuvenije nalaze se na priloæenom CD-u:

Zatim, tu su çegova kamerna dela (odnosno kompozicije za male ansam-ble muziåara). Neke od naãih najomiàenijih jesu:

Ãubert i çegov likBetoven je imao 20 godina kada se rodio Franc Ãubert (slika 2-8). Dovitàivo primetivãi da su se svi veliki kompozitori klasiånog perioda vremenom selili u Beå, Ãubert je odluåio da uãtedi novac za putovaçe do Beåa i da se tamo rodi.

Kao i Mocart, Ãubert je bio vrlo plodan kompozitor. Poãto bi zavrãio jednu kompoziciju, odmah bi zapoåeo novu. Sve çegove kompozicije su melodiåne – åak i simfonije.

✔ Simfonije – sve, ukupno devet, predivne su

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 4 u G-duru, opus 58

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 5 u Es-duru, opus 73

✔ Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 61

✔ Sonata za klavir br. 14 u cis-molu, opus 27, br. 2 (Meseåeva)

✔ Sonata za klavir br. 8 u c-molu, opus 13 (Pathétique)

✔ Sonata za klavir br. 23 u f-molu, opus 57 (Appassionata)

✔ Sonata za violinu i klavir br. 9 u A-duru opus 47 (Krojcerova)

✔ Trio u B duru za klarinet (ili violinu), violonåelo i klavir, opus 11

✔ Gudaåki kvarteti opus 59, br. 1–3 (kvarteti Razumovsky)

ZA

ZABAVE

PRES

LUÃAJTE!




Ãubertove veåeriÃubert je bio dobar pijanista, ali nije bio virtuoz kao Mocart ili Betoven. Sviraçem nije uspevao da zaradi dovoàno novca. Meœutim, çegov klavir je zgodno posluæio za mnoge vesele veåeri s çegovim muziåkim prija-teàima, koje su postale poznate pod imenom Ãubertijade. Sakupili bi se, igrali ãarade i plesali uz muziku koju je Ãubert komponovao te iste veåeri.

Njegova priroda, kao i ãaàive zabave koje je prireœivao, uåinili su da postane izvanredno popularan meœu svojim prijateàima i pored åiçe-nice da nije bio zgodan. Njegovi prijateài su ga zvali “Peåurka”.

Kada je ostao bez posla, çegov krug prijateàa se suzio. Beå se joã odu-ãevàavao Hajdnom, Betoven mu je davao svoj peåat, dok je Ãubertu preostalo da se bori s teãkoñama u simfonijskim orkestrima. Mladi kompozitor Œoakino Rosini postizao je velike uspehe svojim operama (kao ãto su Seviàski berberin – pogledajte Operu za neupuñene), tako da Ãubert nije imao izgleda ni na ovom podruåju.

Nedovrãeno!Pa ipak, Ãubertove simfonije postiæu uspeh. Najpoznatija od svih je çegova simfonija br. 8, poznata kao Nedovrãena simfonija. Nije poznato zaãto je ostala nedovrãena. Ne zna se taåno zaãto su napisana samo dva stava umesto uobiåajena åetiri. Postoji nekoliko tumaåeça. Po jednom od çih, treñi stav je izgubàen.

Postojali su åak i pokuãaji rekonstrukcije III i IV stava simfonije. Meœutim, ovi pokuãaji nisu bili uspeãni.

Slika 2-8:Franc Ãubert(1797–1828),

jedan odnajplodnijih

kompozitorasolo pesama uistoriji muzike.

ZA

ZABAVE

PRES

LUÃAJTE!




Posle Nedovrãene simfonije, Ãubert je napisao Simfoniju br. 9. Njen nadi-mak je Velika (Die Grosse) – iz izvesnih razloga: ona je najduæa od svih çegovih simfonija.

Majstor solo pesmeMeœutim, koliko god bile dobre çegove simfonije, Ãubert je bio najboài u pisaçu malih muziåkih komada – na primer malih klavirskih kompozi-cija pod nazivom Emprompti (Impromptu) (ãto znaåi: improvizovano, izvedeno bez pripreme) ili Moment Musical (muziåki trenutak).

Meœutim, najveñi je bio u komponovaçu solo pesama. Napisao ih je viãe od 600 i nazvao Lieder.

Ãubert je pisao svoje solo pesme za jedan glas prañen klavirom. U stvari, moæda je reå prañen neprikladna, poãto u ovim pesmama klavir ima jed-nako vaænu ulogu kao glas. Kada pevaå peva o devojci pored çene preslice, klavir svira, uz stalno ponavàaçe, motiv preslice, sugeriãuñi istovremeno obrtaçe kola preslice, kao i uzbuœeçe mlade devojke iza-zvano romantiånim saçareçem. Kada glas peva o åoveku i çegovom detetu dok galopiraju na koçu, pratça muziåki oslikava koça u galopu. Kada glas peva o pastrmki koja pliva rekom, klavir je istovremeno i reka – i pastrmka.

Klavir za dvojeÃubert je napisao i brojne klavirske duete – komade za dva izvoœaåa. (Tehniåki precizno reåeno, Ãubert je ove komade napisao za åetiri ruke.)

Ãubertova sklonost ka duetu verovatno je poticala i od çegove druæeàu-bivosti. Dueti su obiåno izvoœeni na zabavama, veåerçim sedeàkama.

Godinu dana posle Betovenove smrti, Ãubert je umro od tifusa. Umro je vrlo siromaãan i vrlo mlad – bila mu je tek 31 godina.

Ãubert u prodavnici ploåaPreporuåujemo sledeña orkestarska dela:

(Slovo D, kod ovih kompozicija, odnosi se na kataloãke brojeve koji vam mogu pomoñi da u prodavnici pronaœete muziåko delo.)

Od maçih sastava:

✔ Simfonije br. 4, 5, 8 i 9

✔ Misu (za solo pevaåe, hor i orkestar) br. 5 u As-duru, D. 678

✔ Gudaåki kvartet u d-molu (Smrt i devojka), D. 810

✔ Pastir na steni, ciklus solo pesama za sopran, klarinet i klavir

✔ Die Schöne Müllerin (Lepa mlinarica), ciklus pesama za glas i klavir

PRES

LUÃAJTE!

PRES

LUÃAJTE!




Feliks MendelsonU meœuvremenu, u Nemaåkoj se rodio joã jedan genije, koji je kompono-vao divnu muziku i umro mlad – Feliks Mendelson (1809–1847, slika 2-9).

Feliks je bio privilegovano dete. Otac mu je bio bankar, a deda (Mozes Mendelson) filozof. Poãto su roditeài otkrili Feliksove ogromne prirodne sposobnosti, pomogli su mu da poåne da razvija talenat za muziku. Sliåno kao Mocart, rano je zapoåeo sa komponovaçem, meœutim, Men-delsonova muzika iz ranog perioda zvuåala je joã prirodnije – naroåito Oktet za gudaåe (komponovao ga je u 16. godini) i Uvertira za Ãekspirov komad San letçe noñi (komponovao u 17. godini).

Otprilike 17 godina kasnije, Mendelson komponuje scensku muziku za isti Ãekspirov komad. Meœu ovim novim fragmentima nalazi se i najåu-veniji komad koji je Mendelson napisao – svadbeni marã “Sada moæete da poàubite nevestu”. Ovaj mali komad postao je toliko popularan da su ga mnogi smatrali narodnim muziåkim delom.

Kao i Mocart, Mendelson je muziku zapisivao iz glave, bez i najmaçe potrebe za poåetnom skicom. Ponekad je to bilo usred razgovora, ãto je izazivalo åuœeçe i divàeçe çegovih savremenika.

Klavir koji nije hteo da utihneMendelson je bio jedan od retkih kompozitora koji su za æivota postigli slavu i obogatili se. Njegov Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, na primer, bio je takav hit, da je, u jednom trenutku, bio najviãe izvoœeni koncert za klavir koji je ikada napisan. Kompozitor Hektor Berlioz pre-priåavao je anegdotu o klaviru na Pariskom konzervatorijumu. Taj speci-jalni klavir bio je toliko naviknut na sviraçe Mendelsonovog koncerta, da je nastavàao da svira tu muziku åak i kada niko nije dodirivao çegove

Slika 2-9:Feliks

Mendelson,åovek koji je

ponovo otkrioBaha.

ZA

ZABAVE




dirke! Lokalni ãtimer je pokuãavao sve ãto je u çegovoj moñi da zaustavi sviraçe klavira – prskao ga je svetom vodicom, izbacivao klavir kroz pro-zor, seckao dirke sekirom. Meœutim, klavir i daàe nije prestajao. Najzad je stvar shvatio ozbiàno. Preostale komade klavira bacio je u vatru – i koncert je najzad utihnuo.

Mendelson ponovo otkriva BahaMada Jevrejin poreklom, Mendelson je bio krãten kao protestant i napisao je mnoga dela na religiozne teme.

Mendelson je dirigovao orkestrom u Lajpcigu u Nemaåkoj, gde je Bah, jedan vek pre toga, napisao svoja remek-dela. Mendelson je, u stvari, odi-grao glavnu ulogu u popularizovaçu Bahove muzike. Pomenuli smo da je Bah bio åuven kao orguàaã, viãe nego kao kompozitor. Mnoge od çegovih kompozicija trunule su posle çegove smrti u ostavama (ili su bile baåene).

Feliks Mendelson je pronaãao i izveo Bahovu monumentalnu Pasiju po sv. Mateji, prvi put posle Bahove smrti. Od tog trenutka, Bah je postao poãtovan, ceçen i voàen u celom svetu.

Mendelson je pokuãavao da nastavi tradiciju Baha i Hendla komponujuñi oratorijume, kakvi su Ilija (Elijah) i Himna pohvalnica. Meœutim, Men-delsonove simfonije joã su åuvenije od çegovih oratorijuma. Åetvrta simfonija, Italijanska, zaista je sjajna. U çoj je Mendelson uhvatio pro-zraånu, prazniånu atmosferu koju je doæiveo na odmoru u Italiji.

Zvuci MendelsonaSluãajte sledeña predivna dela Feliksa Mendelsona:

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, opus 25

✔ Koncert za violinu i orkestar u e-molu, opus 64

✔ Uvertira i scenska muzika za San letçe noñi

Dirigent bez premcaKada je doãlo vreme da diriguje prvo iz-voœeçe Pasije po sv. Mateji, Feliks Mendel-son je doãao do dirigentskog podijuma iotvorio na stalku za note ogromnu kçigupartiture. Pojavio se samo joã jedan maliproblem. Dok se publika smeãtala na svojamesta, Feliks je otkrio da ima pogreãnu par-tituru (note)! Kçiga je izgledala isto kaoprava Bahova kompozicija – jednako debe-

la, iste koæne korice – meœutim, bila je topotpuno druga kompozicija, drugog kompo-zitora. Bez obzira na to, Mendelson je podi-gao dirigentsku palicu i poåeo da dirigujeBahovo delo, okreñuñi note pogreãne parti-ture s vremena na vreme, kako ne bi uzbuniomuziåare. Uspeo je da diriguje celu BahovuPasiju (koja traje viãe od dva sata) poseñaçu, bez primetnih greãaka.

PRES

LUÃAJTE!




Dodajte tome i onaj fini oktet koji je napisao kada mu je bilo samo 16 godina: oktet za gudaåe u Es-duru, opus 24.

Beznadeæni romantiåariU vreme kada je Mendelson umro, u muzici je veñ bilo na putu novo doba. Epoha klasike, sa intelektualnom muzikom koja je zvuåala racionalno, polako se povlaåila pred dobom romantizma. Romantizam je trebalo da donese nov umetniåki stil – izraæene oseñajnosti sa elementima igre.

Karl Marija fon VeberKao i svi drugi kompozitori romantiåari koji sebe poãtuju, Karl Marija fon Veber (slika 2-10) komponovao je muziku koja je zvuåala vrlo roman-tiåno. Veber je svojim stvaralaãtvom i liånim oseñajem æivota doprineo da klasiåna muzika postane æivotni stil.

Veber (1786–1826) je bio prvi dirigent koji je postavio standardan raspo-red muziåara u orkestru koji se i danas koristi. Prvi je dræao odvojene probe (“probe po grupama”) za svaku grupu instrumenata orkestra. Prvi je svaki koncert dirigovao koristeñi dirigentsku palicu (baton), stojeñi na podijumu (umesto da diriguje stojeñi pored klavira i udarajuñi palicom o pod). Pored toga, bio je jedan od najboàih pijanista na svetu.

✔ Uvertira Fingalova peñina

✔ Ilija (Elijah), oratorijum za solo pevaåe, hor i orkestar

✔ Simfonija br. 4 u A-duru (Italijanska), opus 90

Slika 2-10:Karl Marijafon Veber,

jedan od prvihkompozitora

romantiåara iveliki inovator.




Veber je poznat i kao tvorac nemaåke romantiåne opere. Æivot je okonåao u stilu junaka u kçiæevnim delima romantiåara – umro je od tuberkuloze.

Iako znaåajan kao kompozitor opera, Veber je pisao i instrumentalnu muziku, ukàuåujuñi koncerte za klavir, klarinet, hornu i fagot. Napisao je i dve simfonije.

Veber je bio i majstor raspoloæeça. Stvorio je mnoge efekte atmosfere, ukàuåujuñi oseñaj drhtaça, treãeça, neobiåni i natprirodni oseñaj tokom vrhunske zavrãne scene u operi Åarobni strelac (Der Freischütz). Sve to deluje zastraãujuñe ãto zapravo i jeste jedno od obeleæja gotike. Uostalom, to je isto doba u kome je Meri Ãeli napisala Frankenãtajna.

Veber je dao nov stil i identitet muzici romantizma. Uåinivãi to, uticao je na sve kompozitore koji su stvarali posle çega.

Preporuåujemo vam da sluãate:

Hektor BerliozVeñina velikih imena iz istorije muzike jesu stvaraoci koji su meçali muziåka pravila. Hektor Berlioz (1803–1869, slika 2-11), jedan je od çih.

Berlioz je, na neki naåin, veñi inovator od Betovena. Ako sluãate, na primer, prvo Betovenovu simfoniju, a zatim Berliozovu Fantastiånu sim-foniju (Symphonie fantastique) – koja je komponovana samo tri godine

✔ Uvertiru za operu Åarobni strelac

✔ Uvertiru za operu Euryanthe

✔ Koncert za klarinet i orkestar br. 2 u Es-duru, opus 74

PRES

LUÃAJTE!

Slika 2-11:Hektor Berlioz:

romantiåar,vizionar,

kompozitorskigenije,

zaneseçak.




posle Betovenove smrti – primetiñete veliku razliku izmeœu ova dva stvaraoca. Veñ od prvog tona, pomisliñete da Berliozova muzika dolazi s druge planete.

Berlioz je roœen u Francuskoj, u okolini Grenobla. Njegov otac, lekar, ohrabrivao ga je da nastavi çegovim stopama. Kada je stigao u Pariz na studije medicine, Berlioz je postao najåuveniji u dugom nizu nesuœenih doktora koji su napustili medicinsku nauku za àubav muzike. Ãta je uti-calo na promenu çegove namere? Moæda neizreciva privlaånost muzike. Ili, odbojnost koju je oseñao prema medicini. On je ovako pisao o tome:

Kada sam kroåio u tu zastraãujuñu zgradu s àudskim ostacima, video ona straãna lica i glave preseåenog vrata, onaj krvavi bazen, i osetio uæasan zadah, zahvatio me je takav oseñaj uæasa, da sam skoåio kroz prozor i odjurio kuñi kao da me sama Smrt i sva çena zla prate u stopu.

Stvaraçe nove vrste muzikeBerlioz je pohaœao Pariski konzervatorijum da bi studirao kod Luiœija Kerubinija, åuvenog i strogog italijanskog uåiteàa. Naæalost, Berlioz je mrzeo sve na åemu je Kerubini insistirao – ukàuåujuñi çegovo ropsko pokoravaçe muziåkim pravilima na raåun zanimàivih ideja. Buntovnik Berlioz je æeleo da stvori novu vrstu muzike.

Tokom svoje karijere istraæio je sve aspekte muzike i çenog izvoœeça – pravila harmonije, strukture simfonija, naåin pisaça melodija, broj muziåara u orkestru.

Berlioz oblaåi haàinuSa 27 godina Berlioz je osvojio ceçenu Rimsku nagradu (Prix de Rome), stipendiju za kompozitore koja dobitniku omoguñava da provede åetiri godine u Rimu sa svim plañenim troãkovima. U stvari, on tamo nije pre-viãe komponovao – bio je zaokupàen istraæivaçem samog grada – ali je dobio inspiraciju za svoja kasnija dela, ukàuåujuñi uvertiru Rimski karneval, jedno od danas najpopularnijih çegovih dela.

Moguñi drugi razlog zbog kojeg Hektor nije napredovao jeste zaàubàe-nost u Kamilu, mladu Pariæanku, koju je ostavio. Kada je, posle åetiri meseca provedena u Rimu, åuo da ona ima novog mladiña, dobio je napad àubomore. U nameri da ubije novog momka, kupio je piãtoà, preo-bukao se u æenu i seo u voz za Pariz. Meœutim, u vreme kada je voz stigao u Œenovu u Italiji, Hektor je reãio da bi ubistvo momka bilo previãe melo-dramatiåno i umesto toga odluåio je da izvrãi samoubistvo.

Njegov pokuãaj samoubistva na sreñu nije uspeo. Posle ovog dogaœaja napisao je Fantastiånu simfoniju, jedno od çegovih danas najpopu-larnijih dela.




Fantastiåna priåaJedne noñi Berlioz je gledao predstavu Romeo i Julija na engleskom jeziku. Od trenutka kada je glumica koja je igrala Juliju izaãla na scenu, Berlioz se u çu ludo zaàubio.

Irska glumica, Harijet Smitson nije govorila ni reå francuski. Slao joj je pisma, poklone i àubavne poruke. Putovao je za çom u nadi da ñe je sresti. Konaåno je uspeo – samo da je preplaãi.

Njegova opsesija Harijetom navela ga je da napiãe åudnu simfoniju sa pet stavova nazvanu Fantastiåna simfonija. Zasnovana je na priåi koju je sam izmislio, o mladom umetniku, ludo zaàubàenom u æenu koja mu ne uzvraña àubav. Berlioz je odabrao muziåku temu, nazvao je “fiks ideja” (idée fixe) i napisao melodiju. Ova specijalna melodija uporno se vraña u svakom stavu simfonije.

Fantastiåna simfonija je bila toliko razliåita od bilo åega ãto je postojalo pre çe, da je Berlioz morao da dirigentu piãe beleãke: “Ovo nije greãka u pisaçu. Ovo stvarno treba da zvuåi tako. Molim da ne ‚popravàate‘ note.”

Za Berlioza je, meœutim, Fantastiåna simfonija bila uspeh iz sasvim dru-gih razloga. Ona je delovala. Harijet Smitson se pojavila na premijernom izvoœeçu i bila je oduãevàena. Posle koncerta saåekala je Berlioza. Venåali su se ubrzo posle toga.

Harijet nije nauåila francuski. Berlioz nikad nije nauåio engleski. Razveli su se posle nekoliko godina.

Berlioz na diskuSluãajte sledeñe Berliozove kompozicije:

Frederik ÃopenU vreme dok je Hektor Berlioz æiveo i radio u Parizu, joã jedan veliki kompozitor postajao je slavan – Frederik Ãopen (1810–1849). Ãopen je izveo revoluciju u svetu muzike. Promenio je ustaàene ideje o tome ãta je na klaviru moguñe, izvodàivo (intimno, briàantno, raspevano, spektar tonskih boja). Roœen u Poàskoj, neænog izgleda i zdravàa (slika 2-12), Ãopen je veñ svojom pojavom predstavàao oliåeçe romantizma – kao stvaralaãtva i kao pogleda na svet.

✔ Fantastiåna simfonija

✔ Uvertira Rimski karneval

✔ Uvertira Korzikanac (Corsair)

✔ Rekvijem (Requiem) (ogromno, zadivàujuñe delo za hor i orkestar sa åetvorostrukim sastavom limenih duvaåa!)

ZA

ZABAVE

PRES

LUÃAJTE!




Deåaãtvo u PoàskojKao i mnogi drugi kompozitori iz ovog poglavàa, Frederik Ãopen je bio åudo od deteta. Veñ sa sedam godina objavio je u Poàskoj svoju prvu kompoziciju. Samo godinu dana kasnije debitovao je kao koncertni pija-nista. Njegovo detiçstvo je bilo puno zvukova poàskih narodnih igara. Poloneza i mazurka postale su zauvek sastavni deo çegovog muziåkog stvaralaãtva.

Ãopen je komponovao za klavirom, a voleo je da improvizuje dok je izvo-dio svoja dela. U stvari, to je za çega znaåilo neku vrstu zamrzavaça muzike.

Poãto je doãao u Pariz u 21. godini, çegova virtuoznost je izazivala sen-zaciju. Niko pre toga nije ranije åuo takvu muziku. Naæalost, poãto je bio vrlo krhkog zdravàa nije mogao åesto da nastupa na koncertima. Kompo-novao je i davao privatne åasove muzike.

Neæno telo, snaæna delaPo bronzanom odlivku Ãopenove ãake moæemo da pretpostavimo koliko su bili tanani, neæni ali i neprikosnoveni prsti ovog velikog kompozitora.

Ako mislite da nikada niste åuli Ãopena, varate se. Åuveni posmrtni marã originalno je deo klavirske sonate. Ako se setite hita Barija Maniloua “Could It Be Magic”, i ako izdvojite Barijev glas, ono ãto preostaje je klavirska deonica koja je Ãopenov preludijum opus 28, br. 20 u c-molu.

Ãopenova muzika je åitava bujica tonova, brzih kao vihor, koji lete s dna na vrh klavijature i natrag. I uvek je topla, romantiåna i neæna.

Slika 2-12:Frederik Ãopen

je napraviorevoluciju na

klaviru.




U ãoping po ÃopenaPreporuåujemo:

Robert ÃumanHendl, Betoven i Berlioz spadaju u ekscentriåne kompozitore. Sada im se pridruæuje joã jedan.

Robert Ãuman (1810–1856, slika 2-13) jedan je od najistaknutijih nemaåkih kompozitora romantizma iako to nije svima bilo jasno u to vreme. Njegov æivot obeleæen je periodima velikih i dramatiånih dogaœaja.

✔ 24 Preludijuma, opus 28

✔ Balada br. 4 u f-molu, opus 52

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 1 u e-molu, opus 11

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu, opus 21

Fred i ÆoræÃopen je u Parizu upoznao Æoræ Sand –kçiæevnicu åije je pravo ime Amandina-Au-rora-Lusila Dipen.

Ljubav izmeœu Æoræ Sandove i Ãopena spa-da, na svoj naåin, u obeleæja romantiåarskeepohe. Æoræ Sand se oblaåila kao muãkarac,nosila frak i puãila cigare. Jednom prilikom

rekla je Ãopenu: “Da sam talentovana kao ti,komponovala bih muziåki komad inspirisanpsom.”

Ãopen je otiãao pravo za klavir i posluãnokomponovao svoj valcer u Des-duru, poznat,naravno, kao Valcer malog psa.

PRES

LUÃAJTE!

Slika 2-13:Robert Ãuman,

jedan odnajistaknutijih

nemaåkihkompozitoraromantizma.




Joã jedno åudo od deteta!Ãuman je veñ kao dete pokazivao neverovatan talenat za klavir. Meœutim, çegova majka je æelela da on postane pravnik. Bez mnogo voàe, Robert je otiãao na pravni fakultet Lajpciãkog univerziteta. Ubrzo sreñe Feliksa Mendelsona, koji je takoœe boravio u Lajpcigu i oni postaju prijateài. Posle krañeg vremena zajedno napuãtaju studije prava.

Robert je poåeo sa aktivnim studiraçem klavira kod åuvenog uåiteàa Fridrika Vika – i odmah se zaàubio u uåiteàevu ñerku Klaru.

Beznadeæno traæeñi KlaruKlara je i sama bila muziåko åudo od deteta. Veñ sa 9 godina prokrstarila je Nemaåkom kao klavirski virtuoz, a sada, sa 16, imala je uspeãnu kari-jeru. Njen otac nije bio oduãevàen Ãumanovom prosidbom.

I pored toga, Klara i Robert Ãuman su se venåali.

Za Ãumana su godine koje su sledile bile najsretnije u çegovom æivotu. Meœutim, profesionalno, kao pijanista, nije mogao da nastavi karijeru zbog oboàeça prsta na levoj ruci.

Poãto je çegova karijera pijaniste propala, Ãuman usmerava paæçu na komponovaçe. Piãe kompozicije za solo klavir, koncertna dela za klavir i orkestar, i simfonije.

Istinski romantiåarU pravoj romantiåarskoj tradiciji, Ãumanova muzika izraæava emocije. Ne pokoravajuñi se principu razuma, Ãuman u svom stvaralaãtvu doæivàava neku vrstu dvojstva. Ãuman sam govori o tome da u çemu postoje dve osobe i åak im daje imena: Florestan je æivahan, otvoren, a Euzebius je introvertan.

Ãumanovo dvojstvo liånosti prerasta kasnije u bolest. U 44. godini poku-ãava da se ubije. Sreñom, samoubistvo nije uspelo, ali posledçe dve godine æivota provodi u azilu.

Sluãaçe ÃumanaÃumanova najboàa dela su çegovi ciklusi (grupe) kompozicija za solo klavir:

✔ Karneval

✔ Fantastiåni komadi (Fantasiestücke)

✔ Krajzlerijana (Kreisleriana)

✔ Deåje scene (Kinderszenen)

ZA

ZABAVE

PRES

LUÃAJTE!




Od koncertnih i simfonijskih dela najpoznatija su:

Johanes BramsSliåno kao Mocart i Betoven, Johanes Brams (1833–1897, slika 2-14), bio je muziåko åudo od deteta. Roœen je u Nemaåkoj, u muziåkoj porodici. Nje-gov otac je bio kontrabasista i vaspitavao je Bramsa u muziåkom duhu.

Za razliku od svojih muziåkih prethodnika koji su dobijali sluæbe u kate-dralama i na dvorovima, Brams je svirao klavir u hamburãkim kråmama i bordelima. Svirajuñi na ovim mestima, Brams je stekao svojevrsno muziåko iskustvo.

Sreñna sluåajnostSa 20 godina upoznao je Roberta Ãumana. Posle susreta sa Bramsovom muzikom, Ãuman je u muziåkom åasopisu napisao: “Kape dole, gospodo, evo genija!”

Ãuman nije bio jedini koji se zainteresovao za mladog Bramsa. U to vreme razvija se prijateàstvo izmeœu Bramsa i Ãumanove æene Klare koje traje i posle Ãumanove smrti.

Veliki saveziNemaåki slavni pijanista i dirigent Hans fon Bilov skovao je izraz “tri B: Bah, Betoven i Brams.” Ova åast sigurno je neverovatno laskala Bramsu, ali ga je i optereñivala oseñaçem odgovornosti. Brams se seli u Beå gde u to vreme æive veliki muziåki majstori.

✔ Simfonija br. 2 u C-duru, opus 61

✔ Simfonija br. 3 u Es-duru (Rajnska), opus 97

✔ Koncert za klavir i orkestar u a-molu, opus 54

Slika 2-14:Johanes

Brams, jedanod najveñih

kompozitoraklasiånemuzike.




Bramsovo stvaralaãtvo donosi toplu i bogatu romantiåarsku izraæajnost oblicima i strukturama barokne i klasiåne muzike. Meœutim, bio je jedan od najsamokritiånijih kompozitora u istoriji. Desetine, åak stotine svojih kompozicija, odbacivao je pre nego ãto bi ih izveo prvi put. Verovatno zbog toga prvu simfoniju nije objavio pre svoje 43. godine. Nasuprot çemu, Mocart je sa toliko godina veñ bio mrtav, a ostavio je za sobom 41 simfoniju.

Ono ãto nam se danas åini iznenaœujuñim, jeste åiçenica da je Bramsovu muziku, tako bujne harmonije i àupku po stilu, tadaãça publika smatrala akademskom, monotonom, grubom, a ponekad åak i disonantnom. (Sluãajte petu numeru na CD-u uz kçigu i prosudite sami.)

Smatramo da razlog za ovakav stav leæi u åiçenici da Brams nije bio kompozitor u åijoj je muzici melodija izrazita. Sliåno kao Betoven, åesto je radio sa malim muziåkim idejama zvanim motivi – na primer, potezi od samo dva ili tri tona – i razraœivao ih na domiãàat naåin, istraæujuñi sve moguñnosti varijacija. Ove Bramsove kompozicije bile su muziåki neo-biåno efektne ali nisu imale razvijenu melodiju. “Odrekao bih se svega ãto sam ikada komponovao da sam ja mogao da napiãem valcer Na lepom plavom Dunavu!”

Sluãajte neka od ovih Bramsovih dela:

Paganini i ListAko bi bilo moguñe govoriti o preteåama danaãçih rok zvezda onda su to svakako Nikolo Paganini i Franc List (slika 2-15).

Nikolo Paganini je u svoje vreme (1782–1840) smatran za najneverovat-nijeg virtuoza na violini svih vremena. Imao je savrãenu tehniku, leteñe prste, gudalo ispod koga su vrcale varnice kao i strastan, emotivan stil sviraça, koji je dovodio publiku do ekstaze.

Paganini je potpuno promenio naåin sviraça violine. Njegovi koncertni nastupi bili su ne samo virtuozna muziåka izvoœeça veñ i velika izvo-œaåka atrakcija. Priåa se da je Paganini imao obiåaj da pre koncerta

✔ Sve åetiri çegove simfonije – ali prvo sluãajte br. 2!

✔ Varijacije na temu Jozefa Hajdna

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 2 u B-duru, opus 83

✔ Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 77

✔ Nemaåki rekvijem (Ein Deutsches Requiem) za solo pevaåe, hor i orkestar

✔ Sonata za violinu i klavir br. 1 u G-duru, opus 78

✔ Intermeco za klavir, opus 118

NACD-u

PRES

LUÃAJTE!

DAH

PROÃLOSTI

ZA

ZABAVE




duboko zareæe tri æice na violini. Tokom izvoœeça ove æice bi pukle, a to ga je prisiàavalo da okonåa sviraçe na samo jednoj, preostaloj æici.

Ponekad bi traæio da se svetla priguãe dok bi improvizovao komad koji je izazivao strah ili zanos kod publike. Paganinijeva violinska izvoœeça predstavàaju i za danaãçi muziåki ukus neverovatne egzibicije.

Da bi prikazao svoju zapaçujuñu virtuoznost, Paganini je napisao ãest violinskih koncerata. Preporuåujemo br. 1 i br. 2 koji se u danaãçe vreme najåeãñe izvode.

List sledi Paganinijev uzorAko je Paganini bio majstor na violini, beåki œak Franc List bio je jednako uspeãan majstor na klaviru. Putujuñi po celoj Evropi, List je nastupao u prepunim koncertnim dvoranama. Kao i Paganini, List (1811–1886) je svoje nastupe pretvarao u velike predstave. Dramatiånim gestom skidao bi, neposredno pre izvoœeça, luksuzne bele rukavice, insistirao na rezer-vnom klaviru koji je morao da stoji na samoj pozornici i demonstrirao svoje muziåko pamñeçe tako ãto bi dramatiåno bacio note preko ramena pre poåetka izvoœeça.

Paganini je svojim sviraçem åinio da dame padaju u ekstazu, ali List je iãao korak daàe – on bi sam padao u ekstazu, na kraju posebno emo-tivnog, sugestivnog komada. Naravno, oboæavaoce je to dovodilo do transa. Kaæu da su ga toliko åesto molili za uvojak kose da je na kraju, da ne bi razoåarao svoje oboæavaoce, poklaçao uvojke krzna svoga psa.

List je komponovao veliki broj komada za solo klavir – neãto od toga ubraja se u najteæu muziku koja je ikada komponovana. Meœu çegove virtuoznije kompozicije spadaju Maœarske rapsodije za klavir i Sonata u b-molu.

Slika 2-15:Nikolo Paganini

(levo) i FrancList, prve

“superzvezde”klasiånemuzike.

PRES

LUÃAJTE!




Sa 37 godina List je ãokirao svet okonåavaçem svoje karijere koncertnog pijaniste. Prihvatio je sluæbu na dvoru u Vajmaru u Nemaåkoj, i tamo radio kao muziåki direktor. Dirigovao je opere i simfonijske koncerte i komponovao niz simfonijskih poema, dve simfonije i dva klavirska kon-certa. Preporuåujemo çegov Koncert za klavir i orkestar br. 1 – çegovo åuveno orkestarsko remek-delo.

Sedamnaest godina kasnije, List je joã jednom ãokirao svet kada je otiãao u Rim i postao sveãtenik. List je preteåa velikih muziåkih zvezda naãeg vremena, od Keta Stivensa do Litl Riåarda, u napuãtaçu svojih oboæava-laca radi posveñivaça religiji.

Rihard VagnerList je voleo da svoj muziåki stil, pun neobiånih harmonija i struktura, naziva “muzikom buduñnosti”. Meœutim, glavni nosilac “muzike buduñ-nosti” bio je Rihard Vagner (1813–1883). Vagner je postao Listov prijateà. Oæenio se Listovom ñerkom Kozimom.

Operski åovekVagner je bio operski åovek. Nastojao je da stvori novu umetniåku formu, muziåku dramu koja treba da udruæi åuvene nemaåke narodne bajke sa velikim pozoriãnim spektaklom. Viãe podataka o Vagnerovom operskom radu i æivotu moæete da naœete u kçizi Opera za neupuñene. Uskoro ñete shvatiti zaãto je o ovom åoveku bilo napisano viãe biografija nego o bilo kome. Pratio ga je glas da je arogantan, nepoãten, licemeran i àubomoran.

PRES

LUÃAJTE!

Slika 2-16:Rihard Vagner,

åija su delavrhunac

nemaåkeromantike u

muzici.




Za Vagnera bi moglo da se kaæe da je bio preteåa pokreta Muzika Buduñ-nosti. U to vreme, kompozitori su se svrstavali u jedan od dva filozofska tabora: one koji su inspiraciju traæili u buduñnosti (kakvi su bili Vagner, List i Berlioz) i one koji su je traæili u proãlosti (kao Brams, koji je bio, kao ãto se moæda señate, konzervativan u komponovaçu). U stvari, Brams i Vagner su bili ærtve suparniãtva podræavanog od strane çihovih oboæa-valaca. U privatnom æivotu Brams je stvarno bio privræen Vagneru. Meœu-tim, u javnosti je iãao na ruku medijskim preterivaçima. Kada je jednom prilikom åuo vest da je umro jedan ålan Vagnerovog orkestra, sarkastiåno je prokomentarisao: “Prva ærtva”.

Vagner je u svojim operama razvio postupak da svakom od glavnih likova dodeli muziåku temu. Svaka mala melodija, nazvana lajtmotiv (nem. Leitmotif) pojavàuje se i nestaje uz svoj lik. Ovakav koncept, na koji je uticala i Berliozova idée fix, kasnije je veoma åesto koriãñen, na primer kod Riharda Ãtrausa (predstaviñemo ga u sledeñem odeàku).

Vagnerove opere imaju velike uvertire – ponekad poznate pod nazivom prelidi – koje mogu da budu izvoœene i kao samostalni orkestarski komadi.

Sluãaçe VagneraEvo, po naãem skromnom miãàeçu, najboàih Vagnerovih uvertira:

Pored navedenih dela, trebalo bi da sluãate i Jahaçe Valkira iz opere Valkire (Die Walküre). (Muzika koja je poznata iz filma Apokalipsa danas).

Ãtraus i MalerAko zamislite Vagnera kao stenu koja je ispuãtena u jezero, onda su çegovi talasi dotakli skoro svakoga ko se kasnije pojavio na muziåkoj sceni – naroåito çegova dva najdoslednija uåenika, Riharda Ãtrausa (1864–1949) i Gustava Malera (1860–1911).

Rihard Ãtraus: tonsko slikaçeRoœen u Nemaåkoj, Rihard Ãtraus priliåno rano dobija muziåko obrazo-vaçe od svog oca, horniste. Tu je tajna çegovih kompozicija u kojima dominira horna. Njegova dva koncerta za hornu nezaobilazna su u sva-kom repertoaru za ovaj instrument, a neki neverovatno teãki i herojski solo delovi za hornu iz çegovih orkestarskih kompozicija, zasluæna su ãto je Rihard Ãtraus postao najomiàeniji kompozitor hornista celog sveta.

✔ Uvertira za operu Tanhojzer (Tanhaüser)

✔ Uvertira za operu Rienci (Rienzi)

✔ Uvertira za operu Majstori pevaåi (Die Meistersinger)

✔ Prelid i Ljubavna smrt (poznata i kao Liebestod) iz opere Tristan i Izolda

PRES

LUÃAJTE!




Ãtraus je åvrsto verovao da, posle Vagnera, nije viãe moguñe praviti muziku na stari, uobiåajeni naåin. “Od sada,” pisao je “neñe viãe biti bes-ciànog pravàeça fraza… i viãe neñe biti simfonija”.

Ãtraus je buduñnost video u programskoj muzici – muzici koja donosi priåu, koja govori o neåemu. Ove kompozicije nazivao je simfonijskim poemama. (O simfonijskim poemama moæete åitati u poglavàu 3.) Ãtraus je bio najveñi zastupnik simfonijske poeme. Meœu çegovim najboàim poemama jesu Don Huan (Don Juan), Don Kihot (Don Quixote), Æivot heroja (Ein Heldenleben), Tako je govorio Zaratustra (Also sprach Zarathustra) i Smrt i preobraæeçe (Tod und Verklärung).

Sigurno ste veñ åuli muziku Riharda Ãtrausa. Sreñe se u mnogim filmo-vima. Na samom poåetku filma 2001: Odiseja u svemiru åujete tri duga tona trube na koje se nadovezuje snaæni tresak (“TA-Taaaaaa”) celog orkestra i pulsiraçe timpana. To je odlomak iz Ãtrausove simfonijske poeme Tako je govorio Zaratustra.

Verne çegovoj filozofiji, sve Ãtrausove simfonijske poeme sadræe priåu. U Don Huanu moæete åuti kako najveñi àubavnik na svetu osvaja. U Smrti i preobraæeçu moæete da åujete kako slabo, aritmiåno srce starca popu-ãta na samrti. U Don Kihotu åujete kako zbuçeni junak napada “armiju” ovaca koje bleje, navaàuje na vetreçaåe ili pada s koça. Rihard Ãtraus se jednom hvalio prijateàu uz veåeru: “Ja bilo ãta mogu da prevedem u tonove. Svojom muzikom mogu da opiãem kako zvuåi podizaçe kaãike i viàuãke s jedne strane taçira i spuãtaçe na drugu stranu.”

Rihard Ãtraus dosta duguje Vagneru. Na primer, vezuje lajtmotiv za lik. Takoœe, veoma åesto koristi varàive kadence, koje deluju kao neãto ãto se kreñe ka “sreñnom” zavrãetku, ali se to ne dogodi.

Slika 2-17:Rihard Ãtraus(levo) i Gustav

Maler, dvanajodanijasledbenika

RihardaVagnera.

PRES

LUÃAJTE!




Ãtraus je takoœe bio i istaknuti dirigent, ãto moæda objaãçava åiçenicu da je bio jedan od retkih kompozitora koji su joã tokom æivota postali åuveni i bogati. Iako je bio muziåki genije, to ne dolazi do izraæaja u çego-vom dirigovaçu. Dirigovao je sedeñi, trezveno, bezizraæajno, çegov se ãtapiñ bez entuzijazma kretao kroz vazduh.

Hronoloãki Ãtraus je bio kompozitor 20. veka; muziåki, on pripada eri romantizma. Iako je nastavio da eksperimentiãe s novim idejama, u svo-joj muzici se nikada u potpunosti nije odrekao tonalnosti (zasnivajuñi je veñinom na tradicionalnoj harmoniji). Tokom godina çegovo kompono-vaçe dobija sve viãe tradicionalno obeleæje. Kao mladiñ napisao je sim-fonijsku poemu pod nazivom Smrt i preobraæeçe, a 60 godina kasnije, na samrti taj majstor muziåkih slika rekao je: “Smrt je baã onakva kako sam je opisao”.

Ãtraus na snimcimaOd osam simfonijskih poema Riharda Ãtrausa, najpre sluãajte sledeñe:

Da biste upoznali jednostavnijeg, konzervativnijeg Ãtrausa, ne propustite da sasluãate sledeñe kompozicije:

I na kraju, æelimo da vam preporuåimo jedan od naãih najomiàenijih izbora svih vremena: Åetiri posledçe pesme (za solo sopran i orkestar).

Gustav Maler, neurotikJedan od Vagnerovih odanih pristalica bio je Gustav Maler (1860–1911).

Roœen u Bohemiji (sada je deo Åeãke Republike), sin jevrejskog proizvo-œaåa alkoholnih piña, Maler je rano stekao iskustvo patçe. “I ãta bi ti, maliãa æeleo da postaneã kad porasteã?” upitao ga je àubazni prolaznik. “Muåenik”, odgovorio je.

Æeàa mu se ostvarila. Njegovim æivotom je dominirala tragedija. Malerova kñi umrla je od ãarlaha. (Maler je zbog çene smrti imao oseñaçe krivice; neposredno pre toga komponovao je ciklus pesama pod nazivom Pesme mrtvoj deci. Sam Maler imao je slabo srce, zbog åega je bio opsednut

✔ Veseli nestaãluci Tila Ojlenãpigela (Till Eulenspiegels lustige Streiche)

✔ Don Huan (Don Juan)

✔ Smrt i preobraæeçe (Tod und Verklärung)

✔ Svita za duvaåke instrumente u B-duru, opus 4

✔ Svita za komediju Graœanin plemiñ (Le Bourgeois Gentilhomme) (muzika komponovana za Molijerovu komediju)

✔ Koncert za hornu i orkestar br. 2 u Es-duru

PRES

LUÃAJTE!

ZA

ZABAVE




smrñu. Maler se oduvek oseñao otuœeno. “Trostruki sam beskuñnik – bez domovine: kao Åeh, roœen u Austriji, kao Austrijanac meœu Nemcima i kao Jevrejin u celom svetu”.

Njegovo vaspitaçe bilo je puno uznemirujuñih trenutaka. Malerov otac, grub åovek, redovno je zlostavàao svoju porodicu, naroåito çegovu majku. Posle jedne posebno grube epizode zlostavàaça, mladi Maler je pobegao od kuñe, nesposoban da to daàe podnosi. U trenutku kada je izaãao na ulicu, vergl je svirao popularnu beåku zdravicu. (Kasnije, na seansama psihoterapije kod Zigmunda Frojda, Maler se setio ove epi-zode.)

U Malerovoj muzici, baã kao i u ovom dogaœaju iz çegove rane mladosti, dominiraju suprotna raspoloæeça i suprotne muziåke intencije.

Malerova muzika zaista je puna kontrasta: brzo smeçivaçe glasnog i tihog ili visokih i dubokih tonova. Instrumenti koji “piãte” na granici svojih moguñnosti i trenuci neopisive lepote, bes i patça, napuãtenost, beznaœe i trijumf. Neke od çegovih simfonija zavrãavaju se sveåanim erupcijama trijumfa, meœu çima je i Simfonija br. 2 (Simfonija uskrsnuña) i Simfonija br. 8 (Simfonija hiàada), na åijoj je premijeri uåestvovalo 1379 muziåara – orkestarskih muziåara, solista i pevaåa u jednom ogromnom horu.

U meœuvremenu, Maler postaje veoma traæen operski dirigent, tako da u jednom trenutku diriguje istovremeno u Beåkoj dræavnoj operi i u Met-ropoliten operi u Njujorku.

Njegova bezrezervna posveñenost muzici dovela ga je do velike iscrpàe-nosti, ali je çemu kao dirigentu donela svetsku slavu i uspeh. S druge strane, çegove kompozicije nisu nailazile na dobar prijem. Bili su potrebni drugi dirigenti, kao ãto je Leonard Bernstajn, jedan od Male-rovih najveñih poãtovalaca, da çegovo delo uznesu do svetske slave.

Malerova muzika sledi Vagnerovo shvataçe tonaliteta. Skoro svako muziåko delo pre pojave Vagnera komponovao je u jasno odreœenom tonalitetu. Malerova muzika sadræi duge odseke koji izgledaju kao da nisu stvarani ni u jednom tonalitetu.

Iskustvo sa MaleromMaler je napisao devet simfonija i niz mraånih ciklusa solo pesama na nemaåke tekstove. Da biste stekli uvid u Malerovo stvaralaãtvo, sluãajte sledeña dela:

✔ Simfonija br. 4 u G-duru

✔ Simfonija br. 1 u D-duru (Titan)

✔ Simfonija br 2. u c-molu (Uskrsnuñe)

PRES

LUÃAJTE!

PRES

LUÃAJTE!




Nacionalne ãkole u klasiånoj muziciPedesetih godina 19. veka veliki kompozitori Nemaåke i Austrije glavni su nosioci pravca kojim se kretala klasiåna muzika. Kao ãto smo veñ rekli, kompozitori iz cele Evrope odlazili su u gradove kao ãto su Beå, Lajpcig i Vajmar da bi uåili od velikih majstora.

Druga polovina 19. veka je jedan od najzanimàivijih perioda muziåke istorije. Kompozitori, osloboœeni mnogih muziåkih konvencija i predra-suda, poåiçu da stvaraju muziku sa izraæenim nacionalnim obeleæjem.

Sve do ovog perioda, narodna muzika nema pristup u svet klasiåne muzike. Sada, prvi put, muzika postaje simbol nacionalnog ponosa.

Bedæih SmetanaBedæih Smetana jedan je od prvih nacionalnih kompozitora. Dok su kompozitori kao Brams joã uvek istraæivali moguñnosti starih german-skih formi, kompozitor, dirigent i pijanista Bedæih Smetana (1824–1884, slika 2-18) stvara potpuno razliåitu vrstu muzike – muziku koja nosi obeleæja çegove zemàe.

✔ Simfonija br. 5 u cis-molu

✔ Rikertove pesme (Rückert Lieder) (solo pesme bazirane na tek-stovima pesnika Rikerta)

✔ Simfonija br. 8 u Es-duru (Simfonija hiàada)

Slika 2-18:Bedæih

Smetana, jedanod prvih

nacionalnihkompozitora.




U Smetanino vreme, Åeãka je bila u sastavu Austrougarske carevine. Smetana, uznemiren saznaçem da mora da æivi pod stranom dominaci-jom, pridruæio se grupi buntovnika koji su pokuãali da osnuju nezavisnu åeãku dræavu. Poãto je çihov pokuãaj propao, on privremeno napuãta Prag i odlazi u Ãvedsku.

Reka koja teåe...Jedna od Smetaninih najprivlaåniji

Documents

Poglavlje 2 Istorija muzike na ãezdesetak strana · 2003. 12. 15. · Prve pesme su bile paganske. Ljudi, puni strahopoãtovaça prema prirodi i straha od svog okruæeça pevaju