PLANIRANJE KAPACITETA - Terminiranje proizvodnje

  • View
    82

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

PLANIRANJE KAPACITETA - Terminiranje proizvodnje. Odluke u procesu terminiranja su usmerene na raspoređivanje kapaciteta ili resursa na poslove, operacije ili radne zadatke u određenom vremenskom periodu. - PowerPoint PPT Presentation

Text of PLANIRANJE KAPACITETA - Terminiranje proizvodnje

  • PLANIRANJE KAPACITETA - Terminiranje proizvodnjeOdluke u procesu terminiranja su usmerene na rasporeivanje kapaciteta ili resursa na poslove, operacije ili radne zadatke u odreenom vremenskom periodu. Terminski plan definie ta treba izraditi, kada, ko i sa kojom opremom u kratkim vremenskim periodima (mesec, nedelja, dan, smena, sat).Proces terminiranje tei da uskladi nekoliko ciljeva: visoku efikasnost procesa rada, niske zalihe i zadovoljenje zahteva potroaa (rokovi, kvalitet, cena...) uz visoku iskorienost tehnolokih sistema. Sutina procesa terminiranja je jednaka za sve tipove tokova materijala u proizvodnim sistemima, ali postoje razlike u postupcima primene procesa terminiranja, koji zavise od tipa toka odnosno projektovanih proizvodnih struktura sistema.

  • 1. Terminiranje procesa rada u neprekidnim tokovima linijski procesi

  • 1. Terminiranje procesa rada u neprekidnim tokovima linijski procesi

    U uslovima kada su u proizvodnim radnim jedinicama uspostavljeni neprekidni tokovi materijala, problem terminiranja je u velikoj meri reen oblikovanim tokovima - proizvodnim linijama (linije montae, linije u prehrambenoj industriji, proizvodnji pia, lekova...). Problem terminiranja se pojavljuje u datom tipu proizvodnje kada se na proizvodnim linijama izrauju razliiti proizvodi. Promena vrste proizvoda zahteva promene na tehnolokim sistemima, promene alata, ureaja za punjenje ili modifikovanje radnih jedinica. Razliita vremena izrade, pripremno-zavrna vremena, veliina serije postavljaju problem utvrivanja optimalnog redosleda ulaza proizvoda (radnih naloga) u proces rada.

  • U reavanju problema terminiranja proizvodnje sa neprekidnim tokovima materijala uzima se pretpostavka da se proizvodi izrauju za zalihe tako da se razmatraju veliine: postojei nivo zaliha i nivo potranje u narednom vremenskom periodu. Ako su zalihe posmatranog proizvoda na niskom nivou u odnosu na potranju u narednom vremenskom periodu onda dati proizvod ima prioritet ulaska u proces rada. Prethodno pravilo omoguava postavljanje modela:model terminiranja na osnovu vremena potpunog smanjenja zaliha proizvoda (nula zaliha). Model se zasniva na jednaini:

  • Pravilo terminiranja. Prvi ulazi u proces proizvod (radni naloga) koji ima najniu vrednost ri, to znai da e proizvod kome se najbre smanjuje zaliha biti prvi u redosledu lansiranja radnih naloga. Postupak prorauna ri se ponavlja i odreuje se sledei radni nalog (proizvod) u redosledu. Postupak se ponavlja za celokupnu strukturu operativnog plana dok se ne postavi konani terminiski plan proizvodnje.Primer:Na automatizovanoj liniji se proizvodi est razliitih proizvoda za popunjavanje zaliha. Podaci o karakteristikama proizvoda su dati u tabeli 1.

  • Redosled : BEFDCA

  • ABCDEF

  • Nakon zavretka terminiranja analizira se nivo zaliha da bi se utvrdilo njihovo kretanje i stanje (brzo se poveavaju ili je nivo zaliha suvie nizak). Prethodni primer pokazuje da se zalihe tokom vremenskog perioda terminiranja smanjuju od vrednosti 10.175 do 9.100 komada.

    Model terminiranja na osnovu smanjenja zaliha je jednostavna heuristika metoda koja ne uzima u obzir trokove dranja zaliha, trokove nedostatka zaliha i neusklaenost potranje.

  • 2. Planiranje kapaciteta terminiranje prekidnih procesaTerminiranje proizvodnih tokova prekidnog tipa je znatno sloenije od terminiranja kontinualnih proizvodnih procesa. Serija proizvoda u prekidnom procesu se kree sa estim zastojima, tok je nepravilan, a nastaje zbog prostornog razmetaja tehnolokih sistema, najee grupisanih po vrsti obrade.Rezultat je pojava redova ekanja na tehnolokim sistemima koji poveavaju zalihe predmeta rada i utiu na poveanje sloenosti procesa terminiranja. Analizirajui prekidne procese moe se zakljuiti da serije proizvoda utroe najvie vremena ekajui na procese obrade kako je prikazano na slici 1.

  • Slika 1.

  • Postupci terminiranja proizvodnje u uslovima prekidnih procesa se mogu podeliti na: kontrola ulaza-izlaza na tehnolokim sistema optereenje kapaciteta radnih mesta odreivanje redosleda radnih naloga utvrivanje prioriteta ulaza u proces rad

  • 2.1 Kontrola ulaza-izlaza na tehnolokim sistemaOsnovna uloga kontrole ulaza-izlaza tehnolokih sistema je upravljanje meusobnim odnosom izmeu ulaza i izlaza u/iz tehnolokog sistema.Ulazi predstavljaju potrebnu koliinu rada koja dolazi na tehnoloki sistem i moe biti izraena vremenom (sati,minuti), koliinom ili novanim jedinicama.Izlazi su koliina izvrenog posla po tehnolokom sistemu i zavise od efektivnog kapaciteta i planiranog optereenja tehnolokog sistema.

  • Odnosi izmeu ulaza, izlaza, kapaciteta i optereenja slini su sistemu prikazanom na slici 2. Slika 2.Ulaz predstavlja koliinu vode koja utie u bazen i kontrolie se ulaznim ventilom. Nivo vode u bazenu predstavlja optereenje i odgovara zalihama u toku procesa proizvodnje ili nedovrenim porudbinama. Izlaz je koliina vode koja istee i bazena. Kapacitet predstavlja koliinu mogueg protoka vode kroz izlaznu cev. Jednostavnim poveanjem ulaza otvaranjem ventila ne moe se postii vei protok kroz bazen, to se esto pokuava u realnim proizvodnim procesima. Kada se postigne pun kapacitet jedini nain poveanja izlaza je poveanje protoka na izlazu.

  • Manje vrednosti ulaza imaju za posledicu nizak nivo iskorienosti tehnolokih sistema i uesnika i visoke trokove po jedinici proizvoda. Posledice povienih vrednosti ulaza su poveanje vrednosti zaliha u procesu (povieni uloeni kapital) poveanje ciklusa isporuke, jer se poveavaju vremena u redovima ekanja, a ukupni efekti procesa se smanjuju. Imajui dato u vidu esto je smanjenje ulaza, odlaganje ili odbijanje odreenih porudbina znatno korisnije reenje nego uzaludno pokuavati proizvesti to vee koliine proizvoda. U pokuaju poveanja izlaza, bez poveanja kapaciteta, primenjuje se intenziviranje reima rada tehnolokih sistema i postupci ubrzanja proizvodnog procesa.

  • Rezultati razmatranja kontrole ulaza-izlaza se mogu prikazati kako je dato na slici 3.Sa prethodne slike se moe zakljuiti da poveanje zaliha u procesu proizvodnje moe poveati izlaze do odreene take, nakon ega poveanje zaliha utie na smanjenje izlaza. Istovremeno se moe zakljuiti da e poveanje zaliha u procesu poveati proseno trajanje ciklusa proizvodnje.

  • Na osnovu prethodnih razmatranja se moe zakljuiti da presudni uticaj na upravljanje proizvodnim procesom, iskorienost kapaciteta i zaliha ima kontrola ulaza. U industrijskom preduzeu se kontrola ulaza izvodi postupkom lansiranja radnih naloga. Ako je preduzee u stabilnom stanju, lansiraju se radni nalozi u obimu u kome gotovi proizvodi izlaze iz proizvodnje. Radni nalozi se ne lansiraju zato to raspolaemo odreenim koliinama materijala ili su odreeni izvrioci neoptereeni.

  • 2.2 Optereenje (loading) radnih mesta radnim nalozimaOdreivanje optereenja kapaciteta radnih mesta je vrsta terminiranja koja se koristi za utvrivanje optereenja radnih mesta u vremenu. U postupku se koriste ukupni sati ili broj radnih naloga da bi se utvrdilo koje porudbine mogu biti isporuene i koji su kapaciteti preoptereeni. Ne postavlja se detaljan terminski plan operacija. Da bi se utvrdio tok izvoenja postupaka rada koristi se proseno vreme ekanja operacija radnih naloga. Ovo je u suprotnosti sa detaljnim terminiranjem u kome se u obzir uzimaju poremeaji kod izvravanja operacija i gde se precizno izraunava vreme provedeno u svakom redu ekanja.

  • Optereenje kapaciteta radnih mesta se moe izvoditi na dva naina:Poetak optereenja kapaciteta je trenutak posmatranja i u odnosu na njega se postavljaju radni nalozi za naredne vremenske periode unapred. Vreme izvoenja operacija na svakom tehnolokom sistemu se akumulira, pri emu se raspoloivi kapacitet uzima kao neogranien ili ogranien. U datom sluaju se mogu dobiti termini zavretaka koji su dui od postavljenih rokova isporuka. Cilj optereenja kapaciteta metodom unapred je da se dobiju priblini zahtevani rokovi zavretaka radnih naloga i da se u sluaju kada je kapacitet neogranien odredi potreban kapacitet u svakom vremenskom intervalu. a) Optereenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unapred

  • b) Optereenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unazadKao polazni termini utvrivanja optereenja kapaciteta se uzimaju zahtevani rokovi zavretaka radnih naloga. Postupak optereenja kapaciteta vremenima trajanja operacija se vri na vremenskoj skali unazad, od termina zavretaka, za svako radno mesto. Cilj optereenja kapaciteta metodom unazad je da se proraunaju potrebni kapaciteti svakog radnog mesta i to u svakom vremenskom periodu (dan, sat, minut). Rezultati postupaka mogu dovesti do potrebe promene rasporeda operacija po radnim mestima ili potrebu uvoenja dodatnih tehnolokih sistema. Osnovno za datu metodu je da su uvek tano postavljeni rokovi zavretaka radnih naloga.

  • Na sledeem primeru su data objanjenja primene metoda unazad i unapred u optereivanju radnih mesta radnim nalozima.U radnoj jedinici na tri radna mesta sa po jednim tehnolokim sistemom (RM1, RM2, RM3) se izrauje pet radnih naloga (R1, R2, R3, R4, R5), koje treba vremenski raspodeliti na odgovarajua radna mesta. Vremena potrebna za izradu datih radnih naloga na svakom radnom mestu su data u tabeli T2.

  • Pretpostavimo da su raspoloiva vremena rada tehnolokih sistema jedina ograniavajua veliina. Kao to je navedeno u prethodnom, vei deo vremena radni nalozi e provesti u transportu i ekanju na izvrenje operacija obrade. Pretpostavimo da je proseno vreme transporta i ekanja 8 sati po svakom radnom mestu. Radni nalozi (predmeti rada) se naizmenino nalaze u stanju ekanja i stanju obrade na tehnolokim sistemima. Za proraun optereenja se usvaja efektivni radni dan u trajanju od 8 sati. Metoda optereenja unapredPrvi korak je izrada vreme

Recommended

View more >