1/21

PLANza unapreenje ekolokog stanjaPalikog jezera i njegove okoline

Subotica, jul 2014.god.

2/21

SadrajI Uvod .................................................................................................................................................. 3

II Stanje ivotnih zajednica jezera Pali i njegovog slivnog podruja................................................. 5

III Mere za sanaciju i unapreenje stanja ivotnih zajednica jezera Pali ........................................... 61. Spreavanje daljeg zagaivanja jezera Pali ............................................................................ .. 7

1.1. Poveanje efikasnosti i stabilizacija rada ureaja za preiavanje otpadnih voda(UPOV)................................................................................................................................ ...... 71.2. Reavanje problema otpadnih voda na podruju naselja Pali .................................... ...... 91.3. Izmetanje mesta za odlaganje digestovanog mulja iz gradskog postrojenja zapreiavanje otpadnih voda (UPOV) ................................................................................. ...... 91.4. Zatvaranje odlagalita otpada Aleksandrovaka bara i sanacija prostora izmeuodlagalita i jezera Pali, sa ciljem spreavanja zagaenja procednim vodama ................. .... 101.5. Formiranje zatitnih pojaseva radi smanjenja difuznog uliva nutrijenata i tetnih materijaod poljoprivrednih aktivnosti u jezero................................................................................. .... 111.5.1. Formiranje priobalnog multifunkcionalnog zatitnog pojasa oko jezera radi smanjenjadifuznog zagaenja putem vode .......................................................................................... .... 111.5.2. Formiranje zatitnih pojaseva visokog zelenila oko jezera radi smanjenja difuznogzagaenja eolskom erozijom ............................................................................................... .... 121.6. Evidencija i sanacija drugih izvora zagaivanja u zatitnoj zoni zatienog podruja Parkprirode Pali ..................................................................................................................... .... 12

2. Unapreenje sistema upravljanja jezerom Pali i njegovom okolinom ................................... 142.1. Funkcionalna rejonizacija jezera Pali i izrada programa odravanja vodene vegetacije uskladu sa potrebama korisnika resursa ................................................................................ .... 142.2. Unapreenje tehnike osposobljenosti upravljaa za upravljanje zatienim dobrom. .... 152.3. Formiranje i primena sistema upravljanja vodnim reimom u skladu sa zatitom ireimom korienja resursa ................................................................................................. .... 15

3. Reavanje posledica dosadanjih negativnih uticaja na jezero Pali ....................................... 163.1. Revitalizacija ivotnih zajednica jezera Pali .............................................................. .... 163.2. Sanacija i remedijacija nagomilanog sedimenta........................................................... .... 17

4. Praenje stanja kvaliteta vode i ivotnih zajednica jezera Pali .............................................. 174.1. Poboljanje monitoringa parametara kvaliteta vode i sedimenta ................................. .... 174.2. Uspostavljanje sistema monitoringa stanja akvatinih i semiakvatinih ivotnih zajednica 18

IV Informativne i obrazovne aktivnosti ............................................................................................. 19

V Zakljuci......................................................................................................................................... 21

3/21

I Uvod

Jezero Pali predstavlja znaajan resurs za razvoj lokalne zajednice u Subotici. Viedecenijskiuticaj brojnih nepovoljnih faktora (odsustvo odgovarajueg upravljanja, ulivanje nedovoljnopreienih ili nepreienih otpadnih voda, poljoprivredne aktivnosti i dr.) doveo je dodevastacije vode jezera i ivotnih zajednica vezanih za nju. Kao rezultat toga trenutno smo usituaciji da su mogunosti za iskoriavanje ovog resursa znatno limitirane a u nekimsegmentima i u potpunosti onemoguene.Potreba za unapreenjem biolokih, hemijskih, vizuelnih i drugih karakteristika vodenihekosistema (pa time i jezera Pali) kao i unapreenje njihovog odrivog korienja, jasno suistaknuti u nizu stratekih dokumenata koje je Srbija donela u proteklom periodu. Daistaknemo samo neke: Nacionalna strategija odrivog razvoja Srbije (Sl. glasnik RS, 57/08),Nacionalni program zatite ivotne sredine (Sl. glasnik, 12/10), Strategija biolokeraznovrsnosti Republike Srbije za period 2011-2018., Nacionalna strategija odrivogkorienja prirodnih resusrsa i dobara (Sl. glasnik RS, 33/12), Strategija razvoja turizmaRepublike Srbije, Strategija vodosnabdevanja i zatite voda u APV itd. Srbija je, takoe,potpisnik Evropske konvencije o predelu (Zakon o potvrivanju Evropske konvencije opredelu, Sl. glasnik RS meunarodni ugovori 47/11)Podruje Palikog jezera je zatieno od strane Grada Subotice kao zatieno podruje odlokalnog znaaja III kategorije, pod nazivom Park prirode Pali (Odluka o proglaenjuzatienog podruja Park prirode Pali, Slubeni list Grada Subotice br. 15/13 i 17/13-ispr.).Da bi se problem loeg stanja kvaliteta vode i ivotnih zajednica vezanih za vodu Palikogjezera poeo reavati, na inicijativu grada Subotice 2009. godine je imenovana radna grupaiji je zadatak bio da obezbedi uslove za pripremu projekta ekoloke sanacije i remedijacijejezera Pali.U skladu sa zahtevanim projektnim zadatkom Institut Jaroslav erni iz Beograda je izradiostudiju Analiza izvodljivosti ienja i remedijacije mulja iz jezera Pali i Luda ( u daljemtekstu: Studija izvodljivosti) gde su na bazi prikupljenih podataka i preispitane tehnikedokumentacije predloene tri varijante reenja uklanjanja mulja iz jezera Palia. Radna grupaimenovana Reenjem Gradonaelnika II-021-22/2009, zakljukom je usvojila Varijantu 1 kojaje bila najjeftinija i koja podrazumeva internu alokaciju mulja unutar vodnog tela korienjemhidraulikih pumpi. Na osnovu ovog reenja je izraena Studija opravdanosti sa idejnimprojektom ienja i remedijacije mulja iz jezera Pali kao i Studija o proceni uticaja naivotnu sredinu ienja i remedijacije mulja u jezeru Pali ( u daljem tekstu: Studija uticajana ivotnu sredinu) Znaajan segment studije je predlog konstrukcije mokrih polja (wetland)u drugom sektoru koja bi trebala da obezbede dodatno preiavanje otpadnih voda izgradskog postrojenja za preiavanje otpadnih voda (u daljem tekstu UPOV).Gradska uprava Subotice imenovala je tehniku komisiju za ocenu studije koja je dalapozitivno miljenje na studiju ali je i ukazala na nedostatke koje mogu biti veliki rizik zaivotnu sredinu. Studija procene uticaja je bila i na javnom uvidu i tom prilikom je pristigaoodreeni broj primedbi i sugestija. Nakon toga uraen je i Glavni Projekat izgradnje kaseteza odlaganje i remedijaciju mulja iz Jezera Pali, a marta meseca 2013. godine Sluba zagraevinarstvo izdala je Reenje broj IV-04-I-351-19/2013 investitoru DOO Park Pali

4/21

kojim je odobreno izvoenje radova na katastarskim parcelama 2530/1, 2511 i 2523/1 koPali.Izraiva je u studiji uticaja na ivotnu sredinu konstatovao: Pre nego se pristupi ienju iremedijaciji mulja iz jezera Pali potrebno je sve postojee izvore zagaenja jezera (otpadnevode naselja Pali, kanali ije se vode bez tretmana izlivaju u jezero, takasti izvorizagaenja i dr.) sanitarno i tehniki na odgovarajui nain zbrinuti, to predstavlja obavezulokalne samouprave. (Studija opravdanosti sa idejnim projektom ienja i remedijacijemulja iz jezera Pali, str. 95) i posebno naglaavaju ...Iz svega prethodno reenog, jasno jeda nema smisla pristupiti aktivnostima na ienju i remedijaciji mulja iz jezera Pali sve dokUPOV ne pro funkcionie u projektovanom reimu i dok se svi takasti izvori zagaenja neprikupe, ne preiste na odgovarajui nain, i odvedu do krajnjeg recipijent, to su aktivnostiiz domena obaveza lokalne samouprave.; str. 84).

Zato se, nakon izrade pomenute Studije, u lokalnoj samoupravi i nadlenim preduzeimaradom neformalnih radnih tela sastavljenih od lokalnih strunjaka iz razliitih oblasti,pristupilo sveobuhvatnom sagledavanju mera koje je potrebno realizovati radi poboljanjastanja Palikog jezera. Pritom su izraene razliite verzije radnih dokumenata u kojima suformulisane pojedine neophodne mere i u kojima se ukazuje da vaenje sedimenta iz jezera nebi reilo kljune probleme vezane za kvalitet vode.U januaru 2014. godine Gradonaelnik Subotice je, reenjem br. II-021-6/2014., imenovaoRadnu grupu za razmatranje varijantnih reenja za unapreenje ekolokog statusa Palikogjezera i sanaciju odlagalita Aleksandrovaka bara.Radna grupa je razmotrila svu dostupnu dokumentaciju i radne verzije dokumenata koji sebave poboljanjem stanja Palikog jezera i na osnovu toga formulisala Platformu zapoboljanje ekolokog statusa Palikog jezera i njegove okoline.Nakon javnog uvida i javne rasprave, uvaavanjem primedbi strune javnosti, terminekoloki status u naslovu zamenjena je terminom ekoloko stanje, kako bi se izbeglezabune vezane za znaenje termina ekoloki status u smislu propisa o vodama.

Cilj Platforme bio je da se sagleda stanje jezera Pali, predloe mere za poboljanje stanjaPalikog jezera i njegove okoline, kao i da se definiu aktivnosti ija e koordinisanarealizacija dovesti do eljenih rezultata.

5/21

II Stanje ivotnih zajednica jezera Pali i njegovog slivnog podruja

Paliko jezero je najvee u nizu plitkih jezera koja su nastala na granici Subotiko-horgokepeare i bakog lesnog platoa. Nekadanja lekovitost vode i mulja alkalnog stepskog jezerapodstakla je izgradnju kupalita i parka u 19. veku. Otpadne vode iz grada Subotice koje su sedecenijama nepreiene ili nedovoljno preiene ulivale u jezero Pali, dovele su dodrastinih promena ekosistema. Danas je voda jezera Pali hipereutrofnog karaktera.Eutrofizacija predstavlja odgovor ekosistema na dotok hranljivih materija (trophos= hrana),pre svega soli azota i fosfora. Porast sadraja hranljivih soli (nutrijenata) u vodi izazivapreterani rast pojedinih autotrofnih vrsta (cijanobakterija, algi i viih biljaka). Eutrofizacija jenaroito problem za priobalne i unutranje vode, gde moe doi do ogromnog porastafitoplanktona (algi), to dovodi do smanjenja prozirnosti vode, degradacije ekosistema,smanjenja koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi tokom nonih asova i uginua riba.Pored toga, neke vrste cijanobakterija (modrozelenih algi) lue toksine koji mogu da buduopasni po ivotinje i ljude, dok neke vrste, vezujui atmosferski azot, dodatno obogaujuvodu nutrijentima.Jezerom Pali se planski upravlja u cilju obezbeivanja uslova za obavljanje funkcije prijemavoda iz gradskog preitaa i ouvanja banjskog turizma. Usled uticaja koncentrisanih idifuznih izvora zagaujuih materija to je dodatni izvor soli fosfora i azota, iz godine ugodinu evidentan je nezadovoljavajui kvalitet vode Palikog jezera i ivotnih zajednica kojasu vezana za nju. Izvori hranljivih soli su uglavnom otpadne vode i poljoprivredne aktivnosti.Detaljan prikaz ivog sveta i njegovog stanja je studiji Park prirode Pali - Predlog zastavljanje pod zatitu kao zatieno prodruje III kategorije (Pokrajinski zavod za zatituprirode, 2011 (studija dostupna na sajtu www.pzzp.rs).

6/21

III Mere za sanaciju i unapreenje stanja ivotnih zajednica jezera Pali

Preduslov za unapreenje stanja jezera je znaajno smanjenje uliva hranljivih materija (soliazota i fosfora) u jezero i u tom smislu spreavanje daljeg zagaenja jezera predstavljaprioritet u odnosu na sve ostale mere.Izvori nutrijenata su uglavnom otpadne vode i poljoprivredna aktivnosti u slivnom podrujuPalia.Kako bi se obezbedili uslovi da se ovaj znaajan resurs moe koristiti u turistike, sportske,rekreativne i naune svrhe, neophodno je srovoenje kompleksnih mera, u kojima morauestvovati ira zajednica.U prethodnom periodu je preovladavalo miljenje da je uklanjanje sedimenta (izmuljivanje)jedini put ka ozdravljenju jezera, kao i da bi se uklanjanjem sedimenta reili svi problemi sakvalitetom vode.Meutim, zbog injenice da je nagomilani sediment samo jedan od faktora koji utiu nakvalitet vode, kao i da sediment nastaje kao posledica drugih aktivnosti koje utiu na kvalitetvode, neophodno je da se reavanju problema pristupi na sveouhvatan nain.Aktivnosti moraju biti usmerene u sledeim pravcima:

1. Spreavanje daljeg zagaivanja jezera Pali,2. Unapreenje sistema upravljanja jezerom Pali i njegovom okolinom,3. Reavanje posledica dosadanjih negativnih uticaja na jezero Pali i4. Praenje stanja kvaliteta vode i ivotnih zajednica jezera Pali

Svaki od ovih pravaca podrazumeva niz znaajnih mera, koje je neophodno paralelnosprovoditi i iji redosled iznoenja u ovoj Platformi nije u nunoj korelaciji sa prioritetimanjihovog sprovoenja.

7/21

1. SPREAVANJE DALJEG ZAGAIVANJA JEZERA PALI

Pre pristupanja bilo kojoj aktivnosti sanacije ili revitalizacije Palikog jezera, neophodno jeukloniti najznaajnije izvore optereivanja i degradacije ekosistema i dotok nutrijenata izagaujuih materija svesti na minimum.Pokazalo se da je, uprkos injenici da je negativan uticaj dosadanjeg glavnog zagaivaa jezeraPali (preista otpadnih voda grada Subotica) znaajno smanjen, iz perspektive recipijenta, jezeraPali, problem ipak nije reen na zadovoljavajui nain. Gradski ureaj za preiavanje otpadnihbez obzira to radi prema projektovanim parametrima (fosfor, HPK, BPK, suspendovanematerije),zbog stanja u jezeru Pali jo uvek je znaajan izvor hranljivih materija (jedinjenjafosfora i azota). Takoe, neophodno je uloiti znaajne napore da se i drugi izvori koji optereujujezero saniraju. Bilo koja aktivnost usmerena ka sanaciji ili revitalizaciji Palikog jezera jebesmislena ukoliko nisu uklonjeni svi znaajniji izvori optereivanja i degradacije ekosistema.

1.1. Poveanje efikasnosti i stabilizacija rada ureaja za preiavanje otpadnihvoda (UPOV)

Opis problema: Preiene vode grada Subotice, koje se u jezero Pali ulivaju nakontretmana na UPOV predstavljaju osnovni izvor snabdevanja jezera vodom. Jezero imazapreminu od 10 miliona m3 a iz UPOV se u njega uliva 10 do 13 miliona m3 godinje. Ovajureaj je projektovan po EU standardima (1 mg/l fosfora, 10 mg/l azot, 30 mg/l suspendovanematerije, 20 mg/l BPK5, 125 mg/l HPK - Direktiva o vodama 2000/60/EC i Direktiva opreiavanju urbanih otpadnih voda 91/271/EEC) i radi u svom projektovanom reimu.Napred definisane maksimalne dozvoljene koncentracije se odnose na osetljive oblasti.Meutim, poznato je da su kod slinih osetljivih vodoprijemnika zahtevane i stroijevrednosti izlaznih parametara efluenta. Za stroije granine vrednosti parametara moguposluiti i primeri smernica za Bodensko Jezero (Bodensee-Richtlinien) (0,3 mg/l fosfora, 15mg/l BPK5, 60 mg/l HPK) ili Strategija vodosnabdevanja i zatite vode u AP Vojvodini. UHolandskim preporukama za vrednosti maksimalno toleriueg rizika za kvalitet efluenta sepreporuuje 0,15 mg/l fosfora i 2,2 mg/l azota (izvor: Jaroslav erni - Studija opravdanosti saidejnim projektom ienja i remedijacije mulja iz Jezera Pali str. 95). Prilikomprilagoavanja specifinostima recipijenta, potrebno je uzeti u obzir da se radi o plitkompanonskom jezeru stepskog i slatinskog karaktera.Iskustva iz prethodnog perioda pokazuju da je znaajan faktor koji utie na performansepreistaa velika koliina vode optereene zagaujuim materijama koja (periodino) ukratkom vremenskom periodu dospeva iz kanalizacione mree grada na preista. Porekloovih otpadnih voda je teko utvrditi, zbog konstrukcije kolektorske mree i nepotovanjapropisa od strane pojedinih korisnika javne kanalizacije (nepristupani ahtovi, nerazdvojenetehnoloke vode od sanitarnih i sl). Ovi akcidenti mogu prouzrokovati ozbiljno ometanjepreiavanja, pa ak i prestanak rada preistaa.

Aktivnosti: Potrebno je razmotriti mere poboljavanja efikasnosti i stabilnosti rada gradskogUPOV-a i utvrditi granine vrednosti koje izlazna voda treba da zadovolji. Preista moe bezvelikih investicija ispuniti stroije granine vrednosti kvaliteta vode, pod uslovom da sekontrolom korisnika javne kanalizacije i merama uvoenja obaveznog predtretmana obezbedi daulazna voda ne premauje projektovane vrednosti. Da bi se zahtevana vrednost od 0,3 mg/l

8/21

ukupnog fosfora u preienoj vodi zadovoljila iskljuivo korienjem biolokog tretmana,preporuiju se sledei koraci:1. Obezbeivanje striktne primene propisa kojima se regulie isputanje otpadnih voda u

sistem javne kanalizacije, pre svega po pitanju Zakona o vodama, Zakona o integrisanomspreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine i Uredbe o graninim vrednostimaemisije zagaujuih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (merenje koliine ikvaliteta isputenih voda u javnu kanalizaciju, potovanje obaveze predtretmana voda dopostizanja propisanih vrednosti i dr.). Nepostojanje mehanizama za adekvatnu primenu ovihpropisa (usled njihove meusobne neusaglaenosti i nejasno definisanih nadlenostirazliitih nivoa vlasti) povlai za sobom nekotrolisano isputanje otpadne vode u javnukanalizaciju. Usled opasnosti od buduih akcidenata treba izraditi katastar zagaivaa isprovoditi otrije kontrole potencijalnih zagaivaa. Potrebno je uspostavljanje mehanizmaza sprovoenje kaznenih odredbi za prekoraenje maksimalno dozvoljenih vrednosti. Jedanod preduslova za ovaj korak je i revizija postojee gradske Odluke o javnoj kanalizaciji.

2. Nabavka i ugradnja peraa peska sand washer. Na ulazu u UPOV je instaliran standardanpeskolov ija je osnovna funkcija uklanjanje peska iz otpadne vode. Meutim, pri manjimprotocima, u suvom vremenskom periodu, peskolov izdvaja i odreenu koliinu organskematerije. Ova organska materija je neophodan za odvijanje efikasnog biolokopreiavanja. Ugradnjom peraa peska, organska materija bi se vraala u procespreiavanja, ime se dobija na efikasnosti denitrifikacije, odnosno dolo bi do smanjivanjaukupnog azota u vodi koja se isputa u jezero Pali.

3. Unapreenje odravanja sistema UPOV. Kontinualno obezbeivanje propisanog kvalitetavode u mnogome zavisi i od funkcionalnosti ugraene hidromainske opreme, mernihregulacionih ureaja i upravljakog sistema. Odravanje ovih elemenata u kontinualnofunkcionalnom stanju je direktno povezano sa tzv. hladnom rezervnom - opremom koji sedri u magacinu. Prema iskustvu slinih UPOV, vrednost hladne rezerve treba da iznosi oko1 % u odnosu na ukupnu vrednost investicije. Na predmetnom postrojenju, od poetkapokretanja ureaja, ova vrednost iznosi svega 0,2 %.

4. Obezbeivanje frekventne regulacije na pumpama za recirkulaciju mulja. Uvoenjemfrekventne regulacije na predmetnim pumpama obezbedilo bi se da broj mikroorganizamakoji uestvuju u preiavanju uvek bude na optimalnom nivou. Oekivani rezultat ovogpoboljanja je stabilniji kvalitet preienih otpadnih voda.

5. Ugradnja miksera u stari aeracioni bazen. Pri dananjem kapacitetu iskorienosti UPOVefekti aeracije u starom aeracionom bazenu su neznatni. Radi poboljanja efekata potrebnisu mikseri da bi protok tretirane vode bio optimalan.

6. Uvoenje novih tehnolokih procesa na liniji vode. Nakon realizacije ostalih mera nasmanjenju dotoka nutrijenata u jezero, potrebno je razmotriti mogunost (i ekonomskuodrivost) uvoenja novih tehnologija na liniji vode, sa ciljem prilagoavanja spefinostimarecipijenta (plitko jezero Panonskog regiona sa stepsko-slatinskim karakteristikama). Usvetskim razmerama i u vanrednim okolnostima se sve ee koristi i membranska filtracija.U obzir dolaze i sve ostale savremene metode za zadovoljavanje specijalnih zahteva jezera.

9/21

1.2. Reavanje problema otpadnih voda na podruju naselja Pali

Opis problema: Naselje Pali ima oko 7700 stanovnika, nalazi se na obali jezera i njegovakanalizaciona mrea je samo delimino izgraena (1015 domainstava i 50 privrednihobjekata su prikljueni na mreu, a veliki broj nije). Veina neprikljuenih domainstavakoristi (propustljive) septike jame, a neki objekti imaju ak direktan ili indirektan (npr. prekoTapinog kanala) uliv u jezero. Propustljive septike jame imaju veliki negativan uticaj napodzemnu vodu, a tim putem i na jezero Pali.Postojei kanalizacioni sistem naselja Pali samo sakuplja otpadnu vodu, ali mrea nijeukljuena u UPOV i netretirana otpadna voda se kanalom Pali-Luda uliva u JezeroLuda. Predvieno sistemsko reenje za ove vode je njihovo sprovoenje do gradskog UPOV-a, to, zbog razlike u nadmorskoj visini, u jednom delu podrazumeva transport potisnimvodom.Aktivnosti: Zavretak kanalizacione mree oko jezera Pali i njegovo povezivanje sagradskim preistaem to podrazumeva:1. Povezivanje Palike kanalizacije sa gradskim mreom i odvoenje svih otpadnih voda naUPOV. Gradska mrea je izgraena samo do objekta Metroa. Povezivanje kanalizacijenaselja Pali e obezbediti i dodatno koliine vode koje bi poboljale iskorienje kapacitetaUPOV.2. Zavretak kanalizacione mree velikih zagaivaa (Vikend naselje, Zooloki vrt, Kanjikiput, Ulice Solunska, Lovranska, Ritska, Torielija, Veliki park, zapadna obala IV sektora iokolni salai kraj jezera).3. Utvrivanje mehanizama kojima e se obezbediti obavezno prikljuenje svih objekata(javnih preduzea, kua, hotela, salaa i drugih objekata u slivu jezera) na kanalizacionisistem, ukljuujui i sistem stimulacija i subvencija.Potrebno je da razvoj kanalizacione mree i aktivnosti na izgradnji potisnog voda tekukoordinisano, kako bi se izbeglo masovnije prikljuenje na novoizgraenu kanalizacionumreu pre putanja u rad potisnog voda, jer bi to dovelo do dodatnog zagaivanja Ludakogjezera.Ovakav nain zbrinjavanja otpadnih voda (predvien postojeom planskom dokumentacijom iprojektnom dokumentacijom na osnovu koje je uraena rekonstrukcija UPOV-a) predstavljaprivremeno reenje izabrano iz ekonomskih razloga.Iz aspekta zatite prirodnih resursa, uspostavljanja vodnog reima i ouvanja kvaliteta vodeLudakog jezera, dugoroni nain tretmana otpadnih voda bi trebalo da se zasniva naposebnom preiavanju otpadnih voda jezera Pali (ime bi se obezbedile vee koliine vodeza Ludako jezero, usled manjeg isparavanja, kao i bolji kvalitet od onog koji dospeva iz IVsektora).

1.3. Izmetanje mesta za odlaganje digestovanog mulja iz gradskog postrojenja zapreiavanje otpadnih voda (UPOV)

Opis problema: Zbog nepostojanja odgovarajue lokacije za odlaganje digestovanog mulja izUPOV-a, on se jednim delom odlae u blizini obale Palikog jezera, odakle se nutrijentispiraju i vraaju u jezero Pali. Izvreno je ispitivanje digestovanog mulja i njegova

10/21

kategorizacija. On spada u kategoriju neopasnog otpada i godinje se proizvodi oko 3000 tdigestovanog mulja.Aktivnosti: Nalaenje odgovarajueg i ekonomski odrivog reenja zbrinjavanjadigestovanog mulja sa UPOV-a, ime e se smanjiti negativni uticaji na ivotnu sredinu.Dugorona dispozicija vikova digestovanog i dehidrisanog mulja je aktualni projekat uokviru EBRD kredita Grada Subotica odnosno JKP Vodovod i kanalizacija Subotica.Projekat je podeljen na dve faze. Prva faza obuhvata izradu studije za upravljanje nastalimvikovima muljeva kako na liniji tretmana otpadnih voda tako i na liniji tretmanakondicioniranja pijae vode na Vodozahvatu I. U drugoj fazi predmetnog projekta predvienaje izrada idejnog odnosno glavnog projekta za odabrano reenje daljeg odlaganja i/ili tretmanavikova mulja nastalih na UPOV naselja Subotica.Jedno od moguih reenja je odlaganje mulja uz fitoremedijaciju (npr. metodom primenezasada hibridnih topola, ija primena u Vojvodini se ispituje od strane Instituta za nizijskoumarstvo).Do nalaenja dugoronog reenja, potrebno je obezbediti novu lokaciju za privremenoodlaganje i obustaviti odlaganje na postojeoj lokaciji koja se nalazi uz samu obalu jezera.

1.4. Zatvaranje odlagalita otpada Aleksandrovaka bara i sanacija prostoraizmeu odlagalita i jezera Pali, sa ciljem spreavanja zagaenja procednimvodama

Opis problema: Prostor izmeu Aleksandrovake bare i Palikog jezera je u prolosti, zavreme veeg vodostaja bio u potpunosti ispunjen vodom, inei tako jedinstvenu celinu saPalikim jezerom.Povlaenjem jednog dela vode i isuivanjem prostora uz prugu,Aleksandrovaka bara je odvojena od Palia, a izmeu se nalazila zamovarena zona. U ovojzoni krajem sedamdesetih godina 20. veka, poinje odlaganje gradskog otpada i lokacija se, utu svrhu, koristi sve do danas. Odlagalite se prostire od ostataka Aleksandrovake bare dopruge Budimpeta-Beograd, dok su na lokaciji istono od pruge, prema Senanskom putu,formirane lagune i muljne kasete, stalno koriene za odlaganje otpadnih muljeva iz industrijei sa ureaja za preiavanje otpadnih voda. Pored toga, sredinom pomenute lokacije protieglavni kolektor (otvoreni kanal) kojim se gradske otpadne vode odvode do UPOV-a. Depresijau kojoj se deponija nalazi, stoga, ima ulogu retenzije vikova voda koje stiu iz gradskekanalizacije prilikom vee koliine padavina, to poveava koncentraciju zagaujuih materijau vodama koje dospevaju na gradski preista.

injenica da su odlagalite otpada, kao i pomenute lagune i muljne kasete, locirani unekadanjem koritu Palikog jezera, ukazuje na nesumnjive hidroloke veze izmeupomenutih uzvodnih lokacija i Palikog jezera. Iako ne postoje konkretni podaci o vrsti ikoliini polutanata koji ovim putem dospevaju u jezero, moe se oekivati da polutanti inutrijenti isprani sa kontaminiranog podruja procednim vodama, jednim delom dospevaju ujezero preko podzemnih voda, a jednim delom do ureaja za preiavanje drenaom prekootvorenog kanala.

Vano je napomenuti da su i pre kao i tokom korienja ovog prostora za odlaganje otpadaraeni projekti radi ureivanja prostora, ali nisu realizovani. Nakon donoenja propisa iStrategije upravljanja otpadom na teritoriji Republike Srbije, a u funkciji opredeljenja u

11/21

pogledu daljih mera za postupanje sa otpadom i deponijama kao znaajnim zagaivaimaivotne sredine, bilo je potrebno definisati tzv nulta postojea stanja. Za utvrivanje stepenazagaenosti i predloga mera za zaustavljanje, smanjenje i eliminisanje daljih zagaivanjaivotne sredine u skladu sa vaeim propisima 2003. godine je izraen Glavni graevinskiprojekat: Fazna sanacija, zatvaranje i rekultivacija gradske deponije u Subotici, preduzeeVodotehnika Beograd, koji je odobren Reenjem Ministarstva nauke i zatite ivotne sredinebr. 19-00-264/05-1 od 13.06.2006. godine.

Projektom su bile predviene i odabrane mere sanacije postojeeg odlagalita otpada sapripremom podloge koja je trebala omoguiti formiranje nove deponije iznad postojee uzmaksimalno iskorienje prostora i zadovoljenje kriterijuma sanitarnog odlaganja kojepodrazumeva utvren sistem popunjavanja prostora otpadom, neutralisanje migracije ispreavanje daljeg zagaivanja neposrednog okruenja i jezera Pali procednim vodama.Do zastoja u realizaciji fazne sanacije i zatvaranja je, izmeu ostalog, dolo i zbog probijanjarokova za izgradnju regionalne deponije, zbog ega je nastavljeno odlaganje otpada napredmetnoj lokaciji. Kako realizacija planiranih mera nije sprovedena, a doneti propisizahtevaju intervencije u pogledu zatite stanovnitva i okolnih objekata od uzronikazagaivanja (gasova iz smetlita, neprijatnih mirisa otpada, nekontrolisanog proceivanja vodakroz deponiju i uticaja na okolinu preko kontakta sa ivotinjama i ljudima), potrebno jepripremiti dokumentaciju za novi projekat sanacije i zatvaranja odlagalita kroz potovanjekvaliteta zahtevanih standarda i propisa u oblasti ivotne sredine. Preduslov planiranjadinamike aktivnosti na zatvaranju i sanaciji je da budu poznati rokovi kada e regionalnadeponija biti putena u rad.

Aktivnosti: Sanacija prostora izmeu Aleksandrovake bare i jezera Pali na nain koji biomoguio obezbeivanje zatite ivotne sredine kao celine, a naroito da se dospevanjepolutanata sa tela odlagalita otpada u ivotnu sredinu svede na najmanju moguu meru, uzprimenu odgovarajue prekrivke, drenae podzemnih voda i odgovarajuih merafitoremedijacije. Kako to podrazumeva zatvaranje otvorenog kanala i spreavanjekomunikacije gradskih otpadnih voda sa telom deponije, potrebno da se odgovarajuimdimenzionisanjem kolektorske mree i obezbeivanjem odgovarajue retenzije za viak voda,rei problem poveanog hidraulikog optereenja u vreme poveanih padavina, koji bi mogaoda se javi kao posledica zacevljenja otvorenog kanala i sanacije odlagalita otpada.

1.5. Formiranje zatitnih pojaseva radi smanjenja difuznog uliva nutrijenata i tetnihmaterija od poljoprivrednih aktivnosti u jezero.

1.5.1. Formiranje priobalnog multifunkcionalnog zatitnog pojasa oko jezera radi smanjenjadifuznog zagaenja putem vode

Opis problema: Nepostojanje kontinuiranog zatitnog pojasa oko Palikog jezera, osim toumanjuje njegovu turistiku atraktivnost, nepovoljno utie i na kvalitet vode jezera.Poljoprivredne aktivnosti neposredno uz obalu (na nekim mestima na rastojanju manjem odjednog metra), ukljuujui i uzoravanje njiva, kao i nedostatak trske, izazivaju eroziju obale ispiranje nutrijenata u jezero.

12/21

To dodatno optereuje vodu i ubrzava eutrofizaciju i popunjavanje jezera sa sedimentom.Formiranje zatitnog pojasa je bilo razmatrano tokom sanacije sedamdesetih godinadvadesetog veka, ali to tada nije realizovano. Neophodnost formiranja zatitnog pojasa jenaglaena i u Studiji zatite strunoj osnovi za reviziju zatite izraenu od stranePokrajnskog zavoda za zatitu prirode. U novom aktu o zatiti donetom nakon izvrenerevizije zatite (Odluka o proglaenju zatienog podruja Park prirode Pali, Sl. list GradaSubotice br. 15/13 i 17/13-ispr.), formiranje multifunkcionalnog priobalnog tampon-pojasa uzatitnoj zoni, u skladu sa interesima ouvanja biodiverziteta podruja i poboljanja kvalitetavode jezera, navedeno je kao jedan od ciljeva proglaenja zatienog podruja. Po preporuciPokrajinskog zavoda za zatitu prirode, prosena irina pojasa bi trebalo da bude minimalnooko 20 m, to predstavlja oko 15 ha poljoprivrednog zemljita.Aktivnosti: Neophodno je uspostaviti zeleni zatitni pojas sastavljen od autohtonihdrvenastih, bunastih i travnatnih vrsta biljaka du cele obale jezera (optimalne irine oko 20m), u kome ne bi bilo primene ubriva i hemijskih sredstava, i u kome bi se formirala stazakoja bi, osim u turistike svrhe (za kretanje peaka, biciklista i drugih aktivnosti), sluila i zaprolaz uvarske slube i interventnih vozila.Jedan od prvih koraka u uspostavljanju zatitnog pojasa je izrada plana detaljne regulacijeobalnog pojasa Palikog i Krvavog jezera, kao i reavanje pravno-imovinskih odnosa naparcelama na kojima je potrebno uspostaviti zatitni pojas.

1.5.2. Formiranje zatitnih pojaseva visokog zelenila oko jezera radi smanjenja difuznogzagaenja eolskom erozijom

Opis problema: Nedostatak poljozatitnih pojaseva, nepovoljna struktura zemljita i primenaneadekvatnih agrotehnikih mera ine na region jednim od najvie ugroenih erozijom odstrane vetrova (eolska erozija). Deo sedimenta jezera je unoen vetrovima, o emu svedoi iveliki procenat neorganske materije i granulometrijska analiza sedimenta. Vetrovi, koji sunajjai u periodu kada je povrina oranica svee obraeni ili su usevi veoma mali, unoseorganske materije i hemikalije sa obraenih povrina, poveavajui intenzitet difuznogzagaenja jezera. Suavanje poljskih puteva tokom prethodnih komasacija onemoguujepodizanje poljozatitnih pojaseva uz njih.Aktivnosti: Neophodno je uspostaviti mreu pojaseva (irine oko 10 m) viespratnog zelenila,sa primenom odgovarajuih autohtonih i alohtonih vrsta u iroj okolini jezera. Preduslov jeizdvajanje javnih povrina za formiranje mree vetrozatitnih pojaseva planskim dokumentima.Ovi pojasevi bi doprineli zatiti poljoprivrednog zemljita, poboljavali bi ivotne uslove zalovnu divlja, a delom bi postali zeleni koridori za turistike i rekreativne staze.

1.6. Evidencija i sanacija drugih izvora zagaivanja u zatitnoj zoni zatienogpodruja Park prirode Pali

Opis problema: Neadektvano reeno odvoenje otpadnih voda na lokacijama u blizini jezera(nepostojanje kanalizacione mree, propustljive septike jame i direktno ulivanje otpadnihvoda u jezero bez preiavanja), kao i poljoprivredne aktivnosti u neposrednoj blizini jezera,dodatno pogoravaju kvalitet vode. Odsustvo podataka o uticaju ovih zagaivaaonemoguava planiranje i formiranje prioriteta.Aktivnosti: Izrada evidencije zagaivaa u okolini Palikog jezera koji imaju potencijalninegativan uticaj na kvalitet vode. Ovi podaci e se prikupiti u granicama zatitne zone

13/21

zatienog podruja Park prirode Pali sa ciljem utvrivanja znaaja takastog i difuznogzagaenja.Za objekte za koje prikljuenje na javnu kanalizaciju nije finansijski opravdano, razmotritiprimenu autonomnih sistema individualnih ureaja za bioloko preiavanje ilivodonepropusnih septikih jama. Potrebno je pronai sistemska reenja kojima e se regulisatii kontrolisati postupak pranjenja septikih jama, kako bi se spreilo da njihov sadrajnepropisnim pranjenjem dospeva u povrinske vode i ivotnu sredinu i osiguralo da on budetretiran na centralnom ureaju za preiavanje.Osim informisanja korisnika objekata o ovakvim mogunostima, kao i o obavezamapredvienim zakonom kojim se regulie isputanje otpadnih voda, potrebno je iznaimehanizme stimulacije za reavanje problema otpadnih voda u zoni uticaja na Paliko jezero(npr. kroz povoljno kreditiranje, sistem naplate koji e stimulisati prikljuenje na javnukanalizaciju i sl.).Kako bi se spreili negativni uticaji poljoprivrednih aktivnosti, nakon popisa poljoprivrednikaije su povrine u zatienom podruju, organizovati njihovu obuku o mogunostima prelaskana organsku poljoprivredu (posebno onih u neposrednoj blizini Palikog jezera), uzinformisanje o dobroj proizvoakoj praksi, kako bi se povrine obraivale u skladu sareimima zatite.

14/21

2. UNAPREENJE SISTEMA UPRAVLJANJA JEZEROM PALI I NJEGOVOM OKOLINOM

Sanacija izvora zagaivanja i rekonstrukcija ivotnih zajednica jezera Pali je uslov da seono stavi na noge. Meutim, uslov da se ono dugorono uspeno koristi za turistike,rekreativne, sportske i naune svrhe je njegovo redovno odravanje. Za uspenu revitalizacijujezera neophodno je redovno uklanjanje vikova biomase koja e se stvarati u okviruplaniranih mokrih polja (wetland) kao i u IV sektoru. Ukoliko se ove aktivnosti izostave ili nebudu striktno sprovoenje sa sigurnou se moe oekivati dalja degradacija ivotnihzajednica, osiromaenje bioloke raznovrsnosti i umanjenje upotrebljivosti resursa.

2.1. Funkcionalna rejonizacija jezera Pali i izrada programa odravanja vodenevegetacije u skladu sa potrebama korisnika resursa

Opis problema: Jezero Pali je osnovni resurs za obavljanje razliitih aktivnosti i kaopotencijalni i realni korisnici se prepoznaju u oblasti turizma, sporta, rekreacije, nauke izatite prirode. Svi ovi korisnici imaju neke zajednike ali i svoje specifine zahteve okonaina korienja resursa koji uslovljava i nain njegovog odravanja. Ovo se pre svegaodnosi na prisustvo i koliinu makrovegetacije u vodi i na njegovim obalama. Iako jevegetacija za neke korisnike jezera smetnja, ona je esencijalna za odravanje stabilnostiekosistema i obezbeivanje prozirne vode u jezeru. Za obezbeivanje stabilnosti ekosistemaneophodno je prisustvo makrovegetacije (trska i submerzna vegetacija) na bar 40% obale ivodene povrine. Svedoci smo efekata preteranog unitavanja vodene vegetacije: mutna vodasa masovnim prenamnoavanjem algi i akcidentnim pomorima riba.Aktivnosti: Potrebno je postii koncenzus izmeu svih legitimnih korisnika resursa idefinisati prostorni (mapa povrine, vodenog stuba i dna jezera) i vremenski okvir korienjajezera, koji e predstavljati osnovu za izradu plana odravanja delova jezera koji odgovarajuzahtevima korisnika, a istovremeno ne ugroavaju stabilnost ekosistema i koji su u skladu saodlukom o zatiti Palikog jezera.Potrebno je izraditi Plan ureenja jezera i okoline, koji e objediniti formiranje i ureivanjeobale, pozicioniranje i ureivanje zatitnog pojasa kao jedinstvene funkcionalne prostorneceline, u skladu sa Zakonom o potrvivanju Evropske konvencije o predelu ( Sl. glasnik RS meunarodni ugovori 47/11)Radi izrade programa odrivog upravljanja vodenom vegetacijom, potrebno je uraditi detaljnokartiranje makrovegetacije Palikog jezera, odrediti kvalitativni i kvantitativni sastav vodenihbiljaka,kao i ispitati sadraj azota, fosfora i organske materije u dominantnim biljnim vrstama,najmanje tri puta u toku vegetacionog perioda. Kako je koliina nutrijenata u makrovegetaciji(posebno trsci) podlona sezonskim oscilacijama i umnogome zavisi od lokalnih ekolokihkarakteristika vodenih tela, raspolaganjem ovim informacijama se znatno moe unapreditiefikasnost eliminacije nutrijenata iz jezera.Predviene aktivnosti treba ugraditi u Plan upravljanja PP Pali i Godinje programesprovoenja upravljanja.

15/21

2.2. Unapreenje tehnike osposobljenosti upravljaa za upravljanje zatienimdobrom

Opis problema: Trska je biljka koja za svoj rast i razvoj koristi nutrijente iz dna i jezerske vode.Seenjem trske i njenim odnoenjem, mi dobijamo efekat direktnog iznoenja nutrijenata izvode. Usvajanje nutrijenata vre i biljke koje rastu potopljene u vodi (submerzna vegetacija -Potamogeton sp., Ceratophyllum sp., Myriophyllum sp.). Iako preterani razvoj vegetacije napojedinim mestima moe da ometa sportsko-rekreativne i druge turistike aktivnosti, vie biljkekoje ive u vodi su veoma bitne za procese odravanja kvaliteta vode. Zbog toga je neophodno dase seenje trske i vaenje submerzne vegetacije sprovodi kontrolisano na unapred odreenimlokacijama u unapred odreenim vremenskim razdobljama.

Aktivnosti: Sve aktivnosti i mere koje se sprovode na odravanju jezera i povrina oko jezeratrebaju se usaglasiti, strukturirati i ugraditi u dugoroni plan i godinje programe upravljanjazatienim podrujem (koje donosi upravlja JP Pali Luda), kako bi se osiguralo njihovoredovno i kvalitetno sprovoenje.Upravljau, grad Subotica kao osniva, treba da obezbedi finansijska sredstva kako zainvesticije planirane ovom Platformom tako i za aktivnosti efikasnog obavljnja mera brige iodravanja resursa. Neefikasan rad upravljaa ima negativne posledice na kvalitet resursa(jezera Pali i njegove okoline) zbog kojih trpe svi ostali sektori koji koriste resurs: turizam,sport, ribolov itd...

1. Nabavka vodenog kombajna Uklanjanje vikova biomase se i do sada vrilo ali samosporadino i neorganizovano. Ono mora da se sprovodi redovno po unapreddefinisanom planu, bez obzira na vremenske prilike i uslove. Zato je potrebnoobezbediti namensko vozilo koje moe da radi i sa obale i iz vode (amfibija) i koji moeda poslui i za seu trske i za vaenje podvodne vegetacije.

2. Nabavka transportnog vozila Oekivane koliine izvaene vegetacije mogu bitiznaajne i kao takve koristan resurs za kompostiranje. Prodajom tog komposta bi sedelimino nadoknadili trokovi odravanja. Zato sva izvaena vegetacija treba da seodnese za dalji tretman i magacioniranje na jednom mestu.

3. Tehniko i kadrovsko jaanje upravljaa rezultat rada Upravljaa zatienim dobrompark prirode Pali ima direktne (i pozitivne i negativne) konsekvence na sve korisnikejezera. Da bi mogli ovaj posao da obavljaju odgovorno i efikasno oni moraju imatiodgovarajui broj kvalifikovanih ljudi i odgovarajuu opremu.

2.3. Formiranje i primena sistema upravljanja vodnim reimom u skladu sa zatitomi reimom korienja resursa

Opis problema: Vodostaj jezera, kao i dinamika nivoa vodostaja, utiu na kretanjepodzemnih voda, izloenost priobalnog dela atmosferskim uticajima i aeraciji, kao i naformiranje stanita u priobalnom delu. Zbog znaajnih uticaja vodostaja i nivoa podzemnihvoda na vlana stanita okoline i dendrofloru Velikog parka i Zoo vrta, upravljanje vodnimreimom mora biti usklaeno sa stepenima zatite i potrebama poboljanja kvaliteta voda kaoi sa funkcionalnim odravanjem ustava i brana izmeu sektora jezera.

16/21

Aktivnosti: Izrada novog Pravilnika o radu ustava u sistemu Pali-Luda a u skladu sapredlogom Pokrajinskog zavoda za zatitu prirode iz decembra 2010. i obezbeivanjerealizacije mera iz Pravilnika

3. REAVANJE POSLEDICA DOSADANJIH NEGATIVNIH UTICAJA NA JEZERO PALILoe stanje ivotnih zajednica jezera Pali i njegove okoline rezultat su viedecenijskogpogrenog odnosa i odsustva planskog upravljanja ovim resursom. Posledice su danasevidentne i potrebno je uloiti dodatne napore da se ove posledice saniraju i ekosistem jezerarestaurira sa ivotnim zajednicama i vrstama koje su u skladu sa trenutnom hemizmom vode iplanova korienja prostora.

3.1. Revitalizacija ivotnih zajednica jezera Pali

Praksa ukazuje da su najatraktivnija jezera ona jezera koja imaju providnu vodu i u ijojokolini obitava bogat ivi svet. Iako je providnost vode plitkih jezera Panonskog regionamanja od jednog metra, u nezagaenim vodama ne dolazi do prenamnoavanja algi. Takvajezera su stabilizovani ekosistemi koja imaju usklaene lance ishrane jer poseduju raznovrsnastanita koja obezbeuju uslove za opstanak razliitim vrstama biljaka i ivotinja. Analizaivog sveta i ekolokih osobina jezera i njegove okoline prezentovana u studiji zatitePokrajinskog Zavoda za zatitu prirode ukazala je da je karakter Palikog jezera trajnopromenjen, to sugerie da je restauracija na neko prethodno, stanje slanog jezera, nemogua ida aktivnosti na revitalizaciji ivotnih zajednica moraju biti usmereni ka obezbeivanjuuslova za formiranje zajednica koje su primerena trenutnom stanju kroz kontrolisano ispontano naseljavanja akvatinih i semiakvatinih vrsta biljaka i ivotinja.3.1.1. Revitalizacija akvatinih zajednica jezera PaliOpis problema: Hiperprodukcija fitoplanktona (mikroalgi i cijanobakterija) predstavljanajvei problem Palikog jezera, a naroito IV sektora. Zooplankton Palikog jezera, koji bitrebao da kontrolie brojnost fitoplanktona, je i po sastavu vrsta i po brojnostima prilinosiromaan. Poremeeni lanci ishrane i nepovoljan sastav riba, sainjen od alohtonih vrsta,meu kojima dominira srebrni kara (Carassius gibelio), hrane se zooplanktonom imakrovegetacijom, i time eliminiu glavne konzumente i konkurente fitoplanktona, koji takonekontrolisano buja. Struni tim prirodno-matematikog fakulteta univerziteta u Novom Sadu departman za biologiju i ekologiju je u avgustu 2013. godine procenio biomasu i prirastribljeg fonda u IV sektoru jezera Pali. Rezultat je da 96% biomase u IV sektoru pripada vrstisrebrni kara.Biomanipulativne mere kojima bi se smanjila koliina fitoplanktona bi znatno doprinelekvalitetu vode i turistikoj atraktivnosti jezera. Pored smanjenja koliine nutrijenata (soliazota i fosfora), koliina fitoplanktona se moe smanjiti pospeivanjem razvoja viih vodenihbiljaka (koje su konkurent fitoplanktonu, jer koriste iste nutrijente) i zooplanktona (koji sehrani fitoplanktonom i tako direktno regulie njegovu brojnost). Zooplankton je u stanju daisfiltrira velike koliine vode, hranei se fitoplanktonom, ime se poveava prozirnost vode imogunost razvoja viih vodenih biljaka.Aktivnosti: Razmotriti mere smanjenja ekolokih pritisaka na zooplankton i makrovegetaciju,to podrazumeva i ispitivanje mogunosti sanacionog izlova alohtonih vrsta riba inaseljavanje vrsta koja su primerana ovakvom tipu jezera, (ukljuujui i grabljive vrste), imee se smanjiti pritisak na zooplankton i dodatno optereivanje vode nutrijentima.3.1.2. Revitalizacija semiakvatinih i terestrinih zajednica u obalnom pojasu jezera Pali

17/21

Opis problema: Obala Palikog jezera je u vrlo loem stanju. Pored opravdanog odsustvaobalske vegetacije u turistikom delu, znaajni delovi plavne zone i obale neposredno uz vodusu potpuno ili s vrlo siromanom vegetacijom.Aktivnosti: Izbor optimalnih vrsta biljaka (pre svega zeljastih) i pospeivanje njihovogopstanka u obalskoj (plavnoj) zoni direktnim saenjem ili nekim drugim metodama. Ovaaktivnost je prostorno i funkcionalno vezana za program formiranja zatitnog pojasa okojezera.

3.2. Sanacija i remedijacija nagomilanog sedimenta

Opis problema: U Palikom jezeru je tokom proteklih decenija dolo do nagomilavanjaznatne koliine sedimenta, koji svojim prisustvom umanjuje njegovu vrednost u pogledukorienja u turistiko-rekreativne svrhe.Na osnovu literaturnih podataka i iskustava sa remedijacijom vodnih tela u proteklimdecenijama u drugim zemljama, moe se zakljuiti da je vaenje sedimenta skupa sanacionamera sa neizvesnim ishodom u smislu uticaja na kvalitet vode. Stoga se vaenje sedimentaprimenjuje onda kada je to neophodno radi produbljavanja vodenog basena, kao i kada je topotrebno zbog korienja prostora.Dislokacijom sedimenta iz IV sektora postiglo bi se produbljivanje vodnog tela, poveanjeestetske vrednosti u pogledu korienja u turistiko-rekreativne svrhe, kao i eliminacijajednog dela nutrijenata.

Aktivnosti:Pronai optimalno i odrivo reenje dislokacije i remedijacije sedimenta. Kako interakcijavoda sediment na Palikom jezeru nije ispitivana, pre poetka aktivnosti na dislokacijisedimenta, potrebno je ispitati hemijski sastav sedimenta na vertiklanom profilu i utvrditikakve su mogue interakcije izmeu pojedinih slojeva s vodom, kako bi se procenilipotencijalni uticaji dubljih slojeva sedimenta u sluaju dislokacije.

4. PRAENJE STANJA KVALITETA VODE I IVOTNIH ZAJEDNICA JEZERA PALIBlagovremeno uoavanje promena u ekosistemu za koja se zna da dugorono mogu dovestido degradacije ekosistema je osnova za efikasno reavanja problema. U tom smislu jeredovno sagledavanje stanje izabranih parametara (monitoring) znaajan segment odravanja.Pored uobiajenog monitoringa fiziko-hemijskih i biolokih parametara kvaliteta vode,neophodno je i uspostavljenje sistema praenja stanja populacija pojedinih ciljnih vrsta itipova stanita.

4.1. Poboljanje monitoringa parametara kvaliteta vode i sedimenta

Opis problema: Grad Subotica finansira redovan monitoring fiziko-hemijskih,mikrobiolokih i hidrobiolokih parametre vode Palikog jezera, koji pokriva ogranien brojlokacija prema unapred definisanoj dinamici. Ovaj monitoring ne predvia vanredne analize,kao ni analize posebnih parametara u zavisnosti od trenutnih aktivnosti na poboljanjukvaliteta vode.Aktivnosti: U cilju praenja efikasnosti preduzetih mera na poboljanju kvaliteta vodePalikog jezera, potrebno je predvideti mogunost poveanja uestalosti ispitivanja, veimbroju lokacija kao i uvoenje novih parametara specifinih pokazatelja pojedinih procesa.

18/21

4.2. Uspostavljanje sistema monitoringa stanja akvatinih i semiakvatinih ivotnihzajednica

Opis problema: Aktivnosti vezane za upravljanje zatienim i ribarskim podrujem, naosnovu zakona kojima se regulie ova oblast, detaljnije se razrauju u posebnim planovima iprogramima koje donosi upravlja (JP Pali-Luda). Kako bi aktivnosti na poboljanjukvaliteta vode jezera Pali tekle koordinisano, potrebno je uskladiti prioritetne aktivnosti napraenju i odravanju sa ostalim merama na poboljanju kvaliteta vode Palikog jezera.Aktivnosti: Definisanje ciljnih vrsta i stanita i praenje njihovog stanja i uzimanje u obzirprethodno iznetih mera prilikom izrade novih ili revizije postojeih planova i programaupravljanja.

19/21

IV Informativne i obrazovne aktivnostiProgram i proces postepenog smanjenja zagaenja jezera Pali, kao i proces zatite i

postavljanje temelja za odrivi razvoj, zahteva uese najire javnosti. Ovakvim pristupom se neumanjuje odgovornost nadlenih institucija i upravljakih struktura grada, vec se blie definiuzadaci, odgovorosti i neposredno uese, kako ire javnosi, tako i nadlenih institucija.

Kako su preiene otpadne vode glavni izvor snabdevanja jezera vodom, injenica je da svistanovnici Subotice doprinose u veoj ili manjoj meri zagaenju jezera. Stanovanje i privredneaktivnosti u blizini jezera takoe znaajno doprinose njegovom direktnom zagaenju. Zatouspenost realizacije predloenih mera u velikoj meri zavisi od ukljuivanja celokupne zajednice uproces sprovoenja mera iz Platforme. Takoe, vrlo je bitno da donosioci odluka, rukovodiocijavnih predzuea, privredni subjekti i svi korisnici prostora budu pravilno informisani o nainufinkcionisanja ekosistema Palikog jezera, kao i merama ouvanja i unapreenja njegovog stanja.

Stoga je potrebno sistematski sprovoditi informativne i obrazovene aktivnosti sa ciljem:- Bolje informisanosti graanstva o procesima vezanim za zagaivanje i zatitu jezera

i njegove okoline- Bolje informisanosti o pojedinanim dunostima i pravima, kao i nainu da se to

realizuje- Bolje informisanosti o naporima nadlenih organa i institucija na polju zatite jezera- Omoguavanja uea javnosti u donoenju odluka

Tokom proteklih decenija, javnost je o Palikom jezeru esto dobijala informacije koje nisustruno osnovane ili su se bazirale na zastarelim i prevazienim saznanjima. Na internet stranicama,blogovima i razliitim portalima na kojima se moe javno izneti miljenje bez strune provereinformacija, zastupljena su miljenja korisnika prostora koja se zasnivaju na pogreniminformacijama (traci ubrzavaju stvaranje mulja, visok vodostaj je najbolji za ivi svet jer senjime poveava ivotni prostor, tolstolobik preiava vodu / treba pustiti ribu da pojede alge,izmuljivanjem bi se reili svi problemi, itd.).

Kako bi se izbeglo dezinformisanje i irenje zabluda, informativne i obrazovne aktivnostimoraju biti u skladu sa najnovijim dostupnim naunim i strunim saznanjima. U nastavku su dateprioritetne smernice, po tematskim oblastima:

- Istorijat, sadanje stanje budunost Palikog jezera (Pali kao prirodno slanojezero, uticaji otpadnih voda u 19. i 20. veku, sanacija 70-ih godina, izgradnja irekonstrukcija ureaja za preiavanje otpadnih voda, fiziko-hemijski i biolokiparametri kvaliteta vode, pojam i uzroci eutrofizacije, naini zatite jezera)- Prirodne i stvorene vrednosti Palikog jezera (zatieno podruje, meunarodniznaaj, ekoloke mree, ekoloki koridori, strogo zatiene i zatiene vrste,hortikulturalne vrednosti i dendroflora, kulturne vrednosti, ekosistemske usluge)- Smanjenje zagaujuih materija u otpadnim vodama iz domainstava(upotreba deterdenata bez fosfata, izbegavanje bacanja u kanalizaciju materija kojese mogu tretirati kao komunalni otpad, spreavanje bacanja opasnog otpada ukanalizaciju)- Odvoenje i preiavanje otpadnih voda (tetnost direktnog uputanjanepreienih otpadnih voda, upoznavanje sa postupcima preiavanja otpadnihvoda, vanost predtretmana tehnolokih otpadnih voda, vanost razdvajanjatehnolokih, sanitarnih i atmosferskih otpadnih voda, tetni uticaji nepropisnih

20/21

septikih jama, vodonepropusne septike jame i individualni ureaji zapreiavanje, vanost prikljuenja na javnu kanalizaciju tamo gde ona postoji)- Formiranje zatitnih pojaseva (vanost i uloga formiranja priobalnogmultifunkcionalnog pojasa oko jezera, vanost spreavanja uzoravanja do sameobale, vanost obustavljanja ili smanjenja upotrebe ubriva u blizini jezera /do 50mod obale/, mogunosti obavljanja organske poljoprivrede i poljoprivrednih delatnostikoji su u skladu sa merama zatite prirode, vanost formiranja zatitnih pojasevavisokog zelenila na udaljenostima veim od 50m od jezera sa ciljem smanjenjaeolskih nanosa i eolske erozije)- Sistem upravljanja vodnim reimom u skladu sa potrebama ouvanjakvaliteta vode i zatite prirodnih vrednosti (vanost upravljanja reimima izaspekta kvaliteta vode, vanost potrebe postojanja godinjih oscilacija od min 0,4m,uticaj vodostaja na vegetaciju Velikog parka, preduslovi za razvoj traka)- Revitalizacija ivotnih zajednica jezera Pali (vanost vodene vegetacije uusvajanju nutrijenata, stabilizaciji ekosistema i spreavanju prenamnoavanja algi,vanost eliminacije alohtonih invazivnih vrsta iz ribljeg fonda, vanost odrivogupravljanja ribljim fondom)- Integralno upravljanje prostorom jezera Pali (ovaj prostor ine povrine odreeneraznim dokumentima ili namenama zatieno podruje prirode ParkprirodePali; Banja Pali; zatieno kulturno-istorijsko jezgro Palia; turistikadestinacija Pali; naselje Pali, poljoprivredno zemljite; vodoprivredno zemljitekao deo podsistema Tisa-Pali.- pa je vanost razumevanja ovemultifunkcionalnosti velika a naroito potrebe usklaivanja korienja prostora usvim navedenim funkcijama)

Bolje poznavanje navedenih procesa i funkcija, dugorono e doprineti odrivom upravljanjuPalikim jezerom i njegovom okolinom i omoguiti uee ire zajednice u ostvarenju zajednikihciljeva.

Budui da se radi o razliitim ciljnim grupama, potrebno je da se informativno-obrazovne aktivnostisprovode na razliitim nivoima i to: direktnim kontaktom sa ciljnim grupama, putem Interneta,putem elektornskih i tampanih medija, putem redovnih nastavnih i vanastavnih aktivnosti uobrazovnim ustanovama, organizacijom posebnih manifestacija, predavanja, prezentacija, seminara,radionica, okruglih stolova, tribina, kampova i dr. U realizaciji ovih aktivnosti se oekuje aktivnouee civilnog sektora.

21/21

V Zakljuci

Problem degradiranih ivotnih zajednica jezera Pali je toliko sloen da jednostrana akcija narelokaciji sedimenta ne bi dovela do popravljanja kvaliteta vode jezera i ne bi unapredila njegovuupotrebljivost u turistike, rekreativne, sportske i svrhe zatite prirode.

Iako je fokus Platfome bio Paliko jezero, zbog geografske bliskosti i tesnih hidrolokih veza,vodilo se rauna i o budunosti Ludakog jezera, to treba da bude opredeljenje i u daljem tokustratekog planiranja.

Zadatak revitalizacije jezera ne moe da se zasniva na podrci samo jedne oblasti. Pored zatiteivotne sredine podrka aktivnostima na revitalizaciji jezera treba da potie iz oblasti poljoprivrede,vodoprivrede, turizma i drugih oblasti koja se pojavljuju kao korisnici resursa.

Ova Platforma problem degradacije i mogunosti revitalizacije Palikog jezera analizira samo unajirem kontekstu, bez detaljnije ulaska u rokove i metodologiju implementacije.

Mere predviene ovom platformom realizovae se na osnovu planske i programske dokumentacije,uzimajui u obzir zakonske nadlenosti nosilaca pojedinih aktivnosti, a u skladu sa Planomupravljanja zatienim podrujem Park prirode Pali koji, na osnovu Zakona o zatiti prirode,donosi upravlja zatienog podruja.