Osnove ekoloskog inzenjerstva

KRETANJE MATERIJE I ENERGIJE

U EKOSISTEMU

LANAC ISHRANE

LANAC ISHRANE - PRODUCENTI

LANAC ISHRANE - KONZUMENTI

LANAC ISHRANE - REDUCENTI

LANAC ISHRANE U EKOSISTEMU

KRUŽENJE MATERIJE U EKOSISTEMU

KRUŽENJE UGLJENIKA

KRUŽENJE KISEONIKA

KRUŽENJE AZOTA

Ciklus kruženja azota

KRUŽENJE FOSFORA

Ciklus kruženja fosfora

PROTOK ENERGIJE KROZ EKOSISTEM


Eksergija (npr. sunčeva energija)Anegrija (npr. toplota)






ZAŠTITA PRIRODE

BIODIVERZITET

Srbija zauzima samo 2,1% evropskog kontinenta, a na njenom se prostoru nalazi:

• 39 % vaskularne flore Evrope • 51 % faune riba Evrope• 49 % faune gmizavaca i vodozemaca Evrope• 74 % faune ptica Evrope• 67 % faune sisara Evrope

BIODIVERZITET• Kvantitativni pokazatelji specijskog diverziteta Srbije

(Stevanović, V. et Vasić, V., 1995): • 625 vrsta makromiceta• 232 vrste lišajeva (Lichenes)• 1400 vrsta slatkovodnih algi(Srbija i Crna Gora)• 400 vrsta mahovina (Bryophyta)• 3662 vrste vaskularne flore (Pterydophyta, Pinophyta, Magnoliophyta)• 236 vrsta ameba s ljušturom (Rhizopoda) (Srbija i Crna Gora)• 327 vrsta rotatoria (Rotatoria) (Srbija i Crna Gora)• 105 vrsta valjkastih crva (Nematodes) (Srbija i Crna Gora)• 77 vrsta prstenastih glista (Oligochaeta) (Srbija i Crna Gora)• 79 vrsta kišnih glista (Lumbricina) (Srbija i Crna Gora)• 400 vrsta puževa (Gastropoda) (Srbija i Crna Gora)• 91 vrsta nižih račića (Cladocera) (Srbija i Crna Gora)• 72 vrste račića (Copepoda) (Srbija i Crna Gora)• 18 vrsta Anostraca, Notostraca i Conchostraca• 33 vrste Amphipoda • 66 vrsta kosaca (Opiliones) (Srbija i Crna Gora)• 200 vrsta pseudoskorpija (Pseudoscorpiones)• 1237 vrsta grinja (Acri) (Srbija i Crna Gora)• 35000 vrsta entomofaune (Insecta)• 127 vrsta riba (Osteichthyes) i 5 vrsta kolousta (Cephalaspidomorpha) • 132 vrste vodozemaca (Amphibia) i gmizavaca (Reptilia)• 382 vrste ptica (Aves)• 94 vrste sisara (Mammalia)

Do sada je u Srbiji zvanično registrovano oko 44200 taksona.

BIODIVERZITET• Kvalitativni pokazatelji flore i faune, broj vrsta od međunarodnog značaja

(Stevanović, V. et Vasić, V., 1995):• 73 vrste makromiceta• 8 vrsta lišajeva (Lichenes)• 13 vrsta slatkovodnih algi• 3 vrste mahovina (Bryophyta)• 243 vrste vaskularne flore (59 lokalnih endemita, 287 endemita)• 11 vrsta ameba s ljušturom (Rhizopoda)• 4 vrste Rotatoria (Rotatoria)• 5 vrsta valjkastih crva (Nematodes) • 77 vrsta prstenastih glista (Oligochaeta) • 12 vrsta kišnih glista (Lumbricina) • 77 vrsta puževa (Gastropoda)• 6 vrsta nižih račića (Cladocera) • 8 vrsta Anostraca, Notostraca i Conchostraca • 12 vrsta Amphipoda• 9 vrsta kosaca (Opiliones) • 35 vrsta pseudoskorpija (Pseudoscorpiones)• 280 vrsta grinja (Acri) • 198 vrsta entomofaune (Insecta) • 19 vrsta riba (Osteichthyes) i kolousta (Cephalaspidomorpha)• 31 vrsta vodozemaca (Amphibia) i gmizavaca (Reptilia)• 350 vrsta ptica (Aves)• 3 vrste sisara (Mammalia)

• Od ukupnog broja taksona, 1600 ima status međunarodno značajnih. • Takson - uslovni termin koji obično označava vrstu ili niže taksonomske nivoe, uključujući i

oblike koji još nisu formalno opisani.

BIODIVERZITET

Osnovni uzroci osiromašenja biodiverziteta u Srbiji• Potpuno uništavanje prirodnih staništa (širenjepoljiprivrednih površina, intenzivna ispaša, paljenjeprimarne vegetacije, totalne seče šuma, pošumljavanje, veštačke akumulacije, hidromelioracioni radovi, urbanizacija, izgradnja infrastrukture…)• Fragmentacija prirodnih ekosistema• Prekomerna eksploatacija vrsta (branje, seča, lov, ribolov)• Introdukcija alohtonih vrsta, pojava invanzivnih vrsta• Posredno ili neposredno zagađenje vode, vazduha i zemljišta

Posledice na biodiverzitetU Srbiji je ugroženo:oko 200 vrsta vaskularne flore (oko 5 %)oko 700 životinjskih vrsta (blizu 2% )

BIODIVERZITET

• • Vrste koje su u Srbiji nestale poslednjih 10 godina (Stevanović, V., ed., 2000):Alge: Thorea ramosissima, Chara rohlenae

• Globalno iščezle vaskularne biljne vrste: Althaea kragujevecensis, Althea vranjensis, Scabiosa achaeta, Trapa annosa

• Vaskularne biljne vrste iščezle u Srbiji: Aconitum toxicum, Alyssum linifolium, Caldesia parnassiifolia, Cirsium boujartii, Convolvulus betonicifolius, Crocus banaticus, Diphasiastrum complanatum, Dracocephalum ruyschiana, Hymenolobus procumbens, Iris aphylla, Juncus capitatus, Juniperus foetidissima, Legousai falcata, Linum nodiflorum, Lycopodium annotinum, Ophrys lutea, Orchis spitzelii, Poleomonium caeruleum, Salvia nutans, Silene echinata, Silene skorpilii, Tulipa hungarica, Utricularia intermedia

• Pretpostavlja se da su iščezle u Srbiji: Achillea ptarmica, Aconitum anthora, Aldrovanda vesiculosa, Astragalus varius, Cardamine trifolia, Chorispora tenella, Consolida uechtritziana, Crepis pannonica, Cyperus rotundus, Dryopteris cristata, Eryngium planum, Erysimum marcschallianum, Genista nissana, Lathyrus pancicii, Ophrys holoserica, Oreopteris limbosperma, Phlomis pungens, Pilularia globulifera, Sesili hippomarathrum subsp. hippomarathrum, Stachys serbica, Veronica bachofenii, Waldsteinia trifolia

• Ptice: Aegyoius monachus, Gypsaetus barbatus, Oxyura leucocephala, Tetraxtetrax, Grus grus, Pelecanus onocrotalus

• Sisari: Mustela lutreola

ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA

1. ZAŠTIĆENA PODRUČJA

2. ZAŠTIĆENE VRSTE

ZAŠTIĆENA PODRUČJA

• STROGI REZERVAT PRIRODE• SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE• NACIONALNI PARK• ZAŠTIĆENO STANIŠTE• PREDEO IZUZETNIH ODLIKA• PARK PRIRODE• PARK-ŠUMA• SPOMENIK PARKOVNE ARHITEKTURE

Strogi rezervat prirode

Specijalni rezervat prirode

Nacionalni park

Spomenik prirodeZaštićeno stanište

Predeo izuzetnih odlika

Park prirode

Park šumaSpomenik parkovne arhitekture

Kategorije

I Kategorija

II i III Kategorija

Režimi zaštite

PARK PRIRODE SIĆEVAČKA KLISURA

Površina: 7,746 ha

II kategorija zaštite

Režim zaštite:

II stepen zaštite (1,191 ha)

III stepen zaštite (6,555 ha)

Upravljač: JP Srbijašume

PARK PRIRODE SIĆEVAČKA KLISURA

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODEJELAŠNIČKA KLISURA

Površina: 116 ha

I kategorija zaštite

Režim zaštite:

II stepen zaštite (116 ha)

Upravljač: JP Srbijašume

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE

JELAŠNIČKA KLISURA

BIODIVERZITETSIĆEVAČKE I JELAŠNIČKE KLISURE

Edraianthus serbicus Petrovic Ramonda nathaliae Pancic & Petrovic

BIODIVERZITETSIĆEVAČKE I JELAŠNIČKE KLISURE

Otus scops (Ćuk) Alcedo atthis (Vodomar)

GEODIVERZITET SIĆEVAČKE I JELAŠNIČKE KLISURE

Kanjon Studene Kanjon Nišave

POTKAPINEIZLETIŠTE U JELAŠNIČKOJ KLISURI

POTKAPINEIZLETIŠTE U JELAŠNIČKOJ KLISURI

ANTROPOGENI UTICAJI UJELAŠNIČKOJ KLISURI




PREDEO IZUZETNIH ODLIKAVLASINA

Površina: 12,741 ha

I kategorija zaštite

Režim zaštite:

I stepen zaštite(10 ha)

II stepen zaštite (4,354 ha)

III stepen zaštite (8,377 ha)

Upravljač: JP Direkcija za gradjevinsko zemljište opštine Surdulica

Nominacija za novo ramsarsko područje u Srbiji

PREDEO IZUZETNIH

ODLIKAVLASINA

• Конвенција о заштити мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица“, познатија као Рамсарскаконвенција, усвојена је 2. фебруара 1971. године у граду Рамсару(Иран). Овом међународном конвенцијом успостављен је основ заакцију, у националним и међународним оквирима, по питању заштитеи мудрог управљања влажним подручјима и њиховим ресурсима. Данас Рамсарска конвенција има 154 уговорних страна, међу којима јеи наша земља, а на рамсарској листи влажних подручја одмеђународног значаја налази се 1636 таквих станишта, која сепростиру на 145.7 милиона хектара.Заштита влажних подручја одизузетне је важности не само за очување станишта водених птица ибиолошке разноврсности, већ и као резервоара воде, улоге коју имајуу обнављању подземних вода, ублажавању последица климатскихпојава, рекреативних и културних вредности, едукације.

• Србија сада има шест рамсарских подручја

Номинација за новo рамсарскo подручја

PREDEO IZUZETNIH ODLIKAVLASINA

Posle usvajanja posebnog akta o zastiti Vlasinskog jezera, gdese, popred ostalog, ukazuje na zabranu upotrebe motornih čamaca natecna goriva, a eksploatacija treseta i unistavanje plovecih ostrvastrogo zabranjuje, Eko baza "JUG" dobila je informaciju da se sa time nastavlja i da se uveliko nasipa put prema jednom nasukanom ostrvuna potesu Djumruk i paljene stale

U proteklim godinama Tresetara u sastavu HK "Simpo" iz Vranja, rasadnik"Srbijasume" iz Vlasotinca, Pokret gorana iz Nisa, Cvecara iz Vranjacke banje i brojni privatnici zauvek su unistili preko sedamdeset hektara plovecih ostrva, jedinstvene turisticke atrakcije.

Obavesteni su nadlezni iz Surdulice i Zavod za zastitu prirode Srbije, pa seocekuje da ce novi ili stari terminatori biti pozvani na odgovornost.

EKO BAZA "JUG" Miroslav Kraincanic

Documents

Osnove ekoloskog inzenjerstva