pitanja-fiskalna ekonomija

8/19/2019 pitanja-fiskalna ekonomija

1/12

1. KEYNESIJANIZAM, MONETARIZAM I STRUKTURALIZAM

Spektar keynesijanske doktrine je širok, dosta izdiferenciran i više rasprostranjen uekonomskoj teoriji i praksi. Werner Ehrlicher je pokušao da keynesijanski sistem okarakteriše učetiri fundamentalne teze:

1. vrednost novca je determinisana,. nominalna novčana masa je u ve!oj meri odre"ena endo#eno ne#o e#zo#eno $pri čemu je sna%devanje privrede novcem vrio elastično,

&. tra'nja privredno# sektora je tendencijski nesta%ilna i(. nivo proizvodnje i zaposlenosti determinisani su makroekonomski.

)a razliku od monetaraca, koji u promenama novčane mase vide najva'niju determinantu promena nominalno# dohotka, u keynesijanskoj doktrini se ne mo'e na!i ni jedna dominiraju!amakroekonomska veličina za odre"ivanje opšte# nivoa cena.*ljučna razlika izme"u monetarista i keynesijanaca postoji, ipak, u tome što monetaristi tvrdeda je opšti nivo cena makroekonomski odre"ena veličina, dok keynesijanci smatraju da seukupni nivo cena izvodi iz pojedinačnih cena, koje su determinisane visinom nadnica,

pove!anjem do%iti, visinom poreza, napretkom u proizvodnji i cenama uvoznih do%ara.+onetaristi interpretiraju sta%ilnost tra'nje novca kao sta%ilnu funkciju o#raničeno# %rojavarija%ila koje to ilustruju-, dok se keynesijanci, usled verovanja u nesta%ilnost tra'nje novca,orijentišu na kole%anja %rzine opticaja novca koja su primetna u konjunkturnim trendovima.+onetaristi veruju u sta%ilnost privatno# sektora i, sto#a, smatraju da su autonomna kole%anjatra'nje privredno# sektora relativno mala i zanemarijiva te da su samokontrolni mehanizmi privrede sposo%ni za apsor%ovanje poreme!aja. Suprotno od monetarista, keynesijanci tvrde da je tra'nja privredno# sektora podlo'na kole%anjima, usled tendenci jske nesta%ilnosti mar#inalneefikasnosti kapitala, a da se impulsi preko multiplikatora i akceleratora pojačavaju i preko pretpostavljene elastičnosti novčane mase odr'avaju. načelu strukturalisti se sla'u sa monetaristima da inflacija potkopava temelje efikasno# pri/

vre"ivanja, o%ara privredni rast, sputava mikroekonomsku fleksi%itnost, de#radira ekonomskiracionalnu alokaciju resursa, dero#ira privrednu raspodelu dohotka, akcelerira anticipirani rast potrošnje, nadnica i socijalnih transfera i uvodi čitavu seriju ne#ativnih implikacija u začara nomkru#u nesta%ilnosti i ri#idnosti. 0o, strukturalisti upozoravaju monetariste da je shvatanjeinflacije isključivo kao monetarno# fenomena jednostrano, da inflacija ima du%lje korene i %rojne uzroke, da politika re#ulisanja tra'nje koncentrisane na kontroli monetarnih a#re#atarestriktivnom monetarnom politikom nije potvr"ena plodotvornom, da %rojna o#raničenjaosla%ljuju i neutrališu efikasnost monetarne politike. o svom %azičnom konceptu sta%ilizacije,strukturalisti se suprostavljaju primeni ortodoksnih mera devalvacije i preoštrih monetarnih ifiskalnih ste#a, s o%zirom da se time ne doprinosi o%aranju inflacije i uspostavljanju eksterneravnote'e. Strukturalisti, smatraju da se na taj način samo produ%ljuje recesija, po#oršava

'ivotni standard i sapinje ekonomski rast.Strukturalisti kritikuju koncentrisanje ++2 na monetarističku analizu %ilansa pla!anja iinflacije, kontrolu tra'nje i devalvaciju iz razlo#a što preporučene mere minimiziraju efekte politike ponude i prene%re#avaju značaj strukturnih pomeranja u narušenoj ravnote'i i perforiranom rastu.


2/12

2. REPRIVATIZACIJA DRŽAVNOG SEKTORA I DEREGULACIJA

3d početka 45/ih #odina u zemljama 3E67 otvoren je proces dere#ulacije ireprivatizacije s ciljem da se pove!a tr'išna konkurentnost, smanje #u%ici javno# sektora isu%vencije iz dr'avno# %ud'eta, pove!a ponuda ro%a i uslu#a na tr'ištu i renta%ilnostdenacionlitzovanih preduze!a, redukuje dr'avni monopol u ključnim sektorima privrede i

smanji ulo#a dr'avno# intervencionizma. Samim tim, potezi javne vlasti %ili su sljede!i: reduci/rati prezaposlenost u javnim preduze!ima, limitirati širenje javno# sektora u odnosu na privatansektor, ukloniti pro%lem prezadu'enosti dr'avnih preduze!a, prestrukturirati proizvodne pro/#rame sklerotičnih monopolskih firmi, izvršiti reevaluaciju tarife javnih uslu#a, izlo'iti javnisektor tr'išnoj konkurenciji.

rivatizacija je ponovo ušla u modu iz ideoloških motiva. sled to#a je reprivatizacija, udanašnje vreme, poprimila me"unarodnu dimenziju. 8irom planete- dr'ave ve! prodaju aktivu javno# sektora privatnicima. 0a taj način, otvoren je svetski proces umiranja- dr'avno#sektora iz %rojnih razlo#a: 91 nepopravljiva sklonost javno# sektora ka stalnim #u%icima umno#ome je uvukla %rojne industrijski razvijene zemlje u fiskalne poteško!e; 9 #u%itaškikarakter dr'avno# sektora zemalja u razvoju sa stalnim su%vencijama fiskalno# sektora #urnuo

je %ud'ete u stanje finansijsko# kolapsa; 9& kvalitet uslu#a javno# sektora nikada nijekorespondirao pove!anju cene niti cena pove!anju su%vencija; 9( permanentno upumpavanjenovca u javni sektor nikada potrošačima nije donosilo ve!e koristi iako su u sve ve!em o%imu pla!ali poreze i 9


3/12

koriš!enje #ra"evinsko# zemljišta; za ure"ivanje #ra"evinsko# zemljišta; za zaštitu iunapre"ivanje 'ivotne sredine; prihodi od koncesione naknade za o%avljanje komunalnihdelatnosti i prihodi od dru#ih koncesionih poslova, koje jedinica lokalne samouprave zaključi uskladu sa zakonom; novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisaneaktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

prihodi od davanja u zakup, odnosno na koriš!enje nepokretnosti u dr'avnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njeno# %ud'eta; prihodi od kamata na sredstva %ud'etajedinice lokalne samouprave; prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave; prihodi po osnovu samodoprinosa; dru#i prihodi utvr"eni zakonom.

Stope izvornih prihoda, kao i način i merila za odre"ivanje visine lokalnih taksi i naknadautvr"uje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom.Skupština jedinice lokalne samouprave mo'e uvoditi lokalne administrativne takse za spise iradnje u upravnim stvarima, kao i za dru#e spise i radnje koje or#ani jedinice lokalnesamouprave izdaju, odnosno o%avljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadle'nosti. Supština jedinice lokalne samouprave mo'e uvoditi lokalne komunalne takse za koriš!enje prava, predmeta i uslu#a.

@ktom skupštine jedinice lokalne samouprave uvodi se %oravišna taksa, a odluku ouvo"enju samodoprinosa #ra"ani donose refe/rendumom. Samodoprinos se mo'e izraziti unovcu, ro%i, radu, prevozničkim i dru#im uslu#ama, zavisno od potre%a i mo#u!nosti #ra"ana.)a #ra"ane samodoprinos se utvr"uje prema vrednosti imovine, odnosno prihoda od te imovine.Stopa samodoprinosaje proporcionalna i odre"uje se odlukom. Aako"e, jedinica lokalnesamouprave mo'e da primi donaciju od fizičko# ili pravno# lica na osnovu u#ovora

Bodišnji iznos ukupno# nenamensko# transfera, koji se raspodeljuje jedinicama lokalnesamouprave, iznosi 1,CD ostvareno# %ruto doma!e# proizvoda prema poslednjem o%javljenom podatku repu%ličko# or#ana nadle'no# za poslove statistike.

4. JAVNI RASHODI I MONETARNOKREDITNI TOKOVI

)adu'ivanje %ud'eta kod emisiono# instituta za pokri!e deficita dovodi do inicijalno# porasta ponude novca centralne %anke, koji procesom multiplikacije povlači sekundarno pove/!anje ponude novca od strane poslovnih %anaka. du'em roku, monetarno alimentiranje %ud'etsko# de%alalnsa efektuira se na sektorski raspored novčane mase i autonomne tokoveformiranja monetarne %aze sa pariranjem efikasnosti i fleksi%iliteta instrumentarija monetarnere#ulacije. 0apajanje deficita novim novcem, po pravilu, pro%ija pro#ramirani rast monetarnemase iznad optimalno# nivoa potre%no# za realizaciju društveno# proizvoda, odnosno potre%udruštvene reprodukcije, anticipativno apsor%uje primarnu emisiju na uštr% potre%a reprodukcije,redukuje selektivno kreditiranje, reverificira dr'avnu koncepciju emisije novca, centralizujemonetarni disponi%ilitet i instituiše oštriji re'im kontrole kreditnih plasmana poslovnih %anaka propisivanjem relativno visoke stope o%avezne rezerve.

raspravi o deficitarnom ili suficitarnom finansiranju nisu respektovane promene ustrukturi potra'ivanja, koje su neiz%e'ni nusproizvod neuravnote'eno# %ud'eta. )apadanje udeficit implicira emitovanje potra'ivanja u kvantitetu jednakom višku rashoda nad prihodima. 0ova potra'ivanja su o%lika ili emisije novca ili javno# du#a. 3%ratno, višak poništava potra'ivanja %ilo zadu'ivanjem poreskih prihoda %ilo otplatom javno# du#a. 0ovčani opticajse, dakle, pove!ava ili smanjuje. Struktura potra'ivanje se modifikuje sa od#ovaraju!imefektima, na imovinu, likvidnost, investicije i potrošnju. koliko izdavanje o%veznica podi'enivo kamatne stope, odla#anje potrošnje postaje renta%ilnije. 2ondovi se okre!u na na%avku


4/12

o%veznica umesto da odlaze u potrošnju, pri cemu se odlo'ena potrošnja smatra dizulitetnom. =ukoliko je sklonost poreskih o%veznika štednji ve!a od sklonosti primalaca kamata, pove!ava se potre%na stopa deficita. @li, ako se troškovi kamata finansiraju iz poreza, #u%itak mo'e %itikompenziran pove!anjem poreskih o%aveza na strani fiskalnih nosilaca o%aveza, izuzev ako setroškovi kamata pokrivaju zajmom. @ko deo dohotka od kamata odlazi u potrošnju, rastud nivo

dohotka od kupona pove!ava potrošnju na odre"enom nivou zara"eno# dohotka i zaposlenosti. =ukoliko investicije ostaju fiksne, nivo pla!anja kamata u ravnote'i posredstvom deficitarno#finansiranja posti'e se odr'avanjem 'eljeno# nivoa dohotka. )aključak se fundira na pretpostavci da fiskalni o%veznici koji finansiraju %udu!e troškove kamata ne kapitaliziraju ovuo%avezu. rema tome, nivo du#a u ravnote'i mo'e %iti viši ili ni'i u zavisnosti od efekta potrošnje distri%ucionih promena sadr'anih u kru#u porez/kamata.

!. UPRAVLJANJE SOCIJALNIM TRO"KOVIMA

Sta%ilizacioni pro#rami ne trpe previše pohvala sa stanovišta socijalne reoperacije. Svi

makrosta%ilizacioni pro#rami odnosili su se na monetarnu i fiskalnu politiku, kao prve rundesta%ilizacionih zahteva. reporučenim potezima tre%alo je skresati %ud'etske deficite, uve!ati poreske prihode i inflaciju staviti pod kontrolu. @presijacija valute vezivanjem za dolar tre%alo je da otvori dru#u tranšu strukturnih pro#rama. 3ni su, pak, sa svoje strane povlačili tr#ovinskuli%eralizaciju, dere#ulaciju i privatizaciju. pro#ramima, proces socijalno# prila#o"avanja praktično ni#de nije ni otpočeo. =nače, sam proces nije ni usmeravan niti koordiniran. 3tuda i potiču oz%iljna upozorenja, jer je socijalna cena troškova ve! sprovedeno# i predstoje!e# procesa prila#odavanja iznenaduju!e visoka. Socijalno prila#odavanje posmatra se, kao stavka,koja podle'e procesu rekonsideracije, tek kada se svi prethodni potezi povuku. Smatralo se da!e se socijalno prila#o"avanje o%aviti u hodu, uz poresku i investicionu politiku, koje tre%a da povuku lokomotivuF razvoja. @li, to je %ila po#rešna ekonomska kalkulacija, koja operaciju

posleF %aca u vodu. pozorenje na neophodnost hitno# #radenja socijalnih institucija, socijalneinfrastrukture i socijalnih pro#rama sti'e, me"utim, dosta kasno 9pošto povratak kapitala nezao%ilazi siromašne.

0arasli troškovi socijalne politike postaju sve više va'an indikator socijalnih tenzija, kojioptere!uje pro#ram prila#odavanja. oreska politika, se i dalje vrti u ekvili%rijumu smanjenja javnih troškova 9in#erencija dr'ave i pove!anja poreskih prihoda 9in#erencija vlade. 0eravnomeran raspored troškova reforme je oči#ledan, takav raspored, po pravilu o%ara na ple!a demokratski uspostavljen društveni konsenzus izme"u radnika, poslodavaca i sindikata, %ez o%zira na sna#u pakta solidarnosti. Socijalni ispit u pro#ramima prila#odavanja mo'e se polo'iti u zavisnosti od uspeha podizanja siromašnihF i od ulaska kapitala. Ao su ključne polu#e za socijalnu perspektivu, kojoj se sada pridodaje i još jedan va'an faktor reformske

rizičnosti / vreme.rimjer do%ro dizajnirano# društva jeste 8vedski model do%ro dizajnirano# društva kojedo%ro ekonomski funkcioniše i društvo u kome se udo%no socijalno 'ivi. 3n zapravo reflektuje,simultanu koe#zistenciju socijalne tr'išne privrede i izdašno# javno# sektora, sa stanovištaekonomske koordinacije i socijalne harmonije. +e"utim, #eneralni trendovi dere#ulacije,li%eralizacije i #lo%alizacije izmislili su novo prila#o"avanje u skladu sa principima EvropskeEkonomske nije. >edefinisanje švedsko# modela implicira jačanje ekonomske funkcijedruštva %ez zapostavljanja socijalne funkcije. 0ovodizajnirani švedski model instituiše


5/12

racionalnu tr'išnu alokaciju resursa, efikasno privre"ivanje i ofanzivnu konkurentnost %ezdero#iranja socijalno# %la#ostanja. 7osti#nuti stepen socijalno# %la#ostanja, u tom kontekstu,ne %i involvirao porast socijalnih kotizacija, pošto %i ekonomska efikasnost %lokiralaF predimenzionirani rast socijalnih troškova.

#. NEPOSREDNI VERSUS POSREDNI FISKALITETI

osmatraju!i porez na dohodak %ez iluzije novca i poreza na promet, pomo!u +us#ra/veove matematičke aparature,1 dolazimo do kvantifikacije sta%ilizacionih finalnih efekata.

domenu poreza na dohodak %ez iluzije novca ne dolazi do promene potre%no# fisalno# perioda. Gudu!i da porez na dohodak u uslovima inflacije tra'nje ne dovodi do porasta nivoacena, to ovaj fiskalitet %ez iluzije novca ima identične efekte kao da postoji iluzija novca.+e"utim, u domenu poreza na potrošnju nemamo identične efekte.

strukturi nacionalno# dohotka sa aspekta potrošnje:

Ho I 6 J i J B

pKrez na promet dovodi do paralelno# podizanja funkcije otrošnje:691Jtc / a91Jtc J cHo

Supstitucijom 6 iz ove jednačine u jednačini Ho do%ija se:

znatno viši nivo potre%no# prihoda od poreza na promet. *ompariranjem ove jednačine i jed/načine ravnote'nih prihoda od poreza na dohodak uz iluziju novca dolazimo do sfede!e jedna/čine:

Svode!i ovu jednakost na relaciju:

91/c.9l J B/Ho J a ⋚ 3

dolazimo do viška potre%no# prihoda od poreza na potrošnju nad potre%nim prihodom od po/reza na dohodak, koji direktno varira sa =, B i a, i, o%rnuto, sa c. 0a taj način smo došli do va/lorizacije restriktivno# dejstva poreza na promet od poreza na dohodak. *ontaktivni efekat po/srednih fiskaliteta, dakle, jači je u procesu storniranja inflatomo# jaza od isto# efekta direktnihfiskaliteta.

kompoziciju deflaciono# impacta direktnih vis/a/vis indirektnih fiskaliteta ShaL

je pošao od slede!e# sistema jednačina;

1


6/12

odre"uju!i na taj način veličinu nacionalno# dohotka pune zaposlenosti 9H t:

i poreski dohodak 9tyH t: M #de su: ty N stopa poreza na dohodak, % N sklonost potrošnji, a N parametar, ? N autonomne in/vesticije = OB N javna autonomna potrošnja. 0o, ako je ts stopa poreza na potrošnju u uslovimamonetarne iluzije, lična potrošnja do%ija slede!i izraz:

6 I aJ%HN6ts

0acionalni dohodak onda postaje: 3datle je ,

što je različito od jednačine lične potrošnje u odsustvu monetarne iluzije: 6 I aJ%H, odnosno 6I a J ats J %H N 6ts.

0a osnovu slede!e# sistema jednačina:

ShaL opredeljuje jednačinu poreza na potrošnju:

= ako je a I 5 izraz se reducira na 3duzimanjem jednačine ty Hf od6ts do%ija se:

odakle je:

.

Sre"ivanjem dolazimo do slede!ih jednakosti:


7/12

kojima se kvantitativno potvr"uje superiornost posrednih fiskaliteta u odnosu na neposrednefiskalitete u procesu sta%ilizacije ekonomskih tokova društvene reprodukctje.

=. G. Parisen je, poput +us#ravea i ShaLa, prezentuju!i jednačinu efekata diskrecionihmera %ud'etske politike:

9#de su: cdti N diskrecione varijacije prihoda indirektnih poreza, ydtd N diskrecione varijacije prihoda od direktnih poreza, d#dJdl N rast javnih rashoda za na%avke do%ara po konstantnimcenama, ti N stopa indirektnih poreza, Q N mar#inalna sklonost uvozu, a N prosečna sklonost

potrošnji i N mar#inalna sklonost potrošnji pokazao da diskrecione varijacije prihoda od indi/rektnih poreza imaju jači efekat od istih varijacija direktnih poreza, pod uslovom da je a infe/riornije od jedinice. 0o, u slučaju kada je aI1, učinci diskrecionih varijacija indirektnih fiska/liteta su identični, što je 6ary GroLn utvrdio još 1R


8/12

savremenoj teoriji i praksi o%veznici poreza na promet mo#u %iti %erzanskimešetari 9%rokeri, kupci vrednosnih papira i prodavci vrednosnih papira.

%.SVETSKI DUG& TEORIJSKI PRISTUPI finansijskoj teoriji iskristalisali su se slede!i tipični 9pet teorijski pristupi du#u sa sta/

novišta stepena zadu'enosti 9'()*++-)l+, /0+-)l+ + ))(+ (+'0 i sa stanovišta prirode zadu'enosti 95)(+'+6+ + '(0'0()l+'+6+ (+'0.

o '()*++-)l-5 /+)+7-5 (+'00 osnovna opravdanost spoljno# du#a jeopredeljena time što spoljna sredstva kompenziraju nedostaju!i kvantum doma!e# kapitala, štostrana sredstva proporcionalno rastu sa rastom doma!e proizvodnje i izvoza i što zadu'enostteče paralelno uz privredni rast. 3snovni princip sastoji se u tome što spoljna sredstva valjainvestirati, pošto renta%ilnost tre%a da opravda zadu'ivanje. 3vaj mikroekonomski principsimultano reflektuje da zemlja du'nik svoj spoljni du# tre%a da otplati primanjima od izvoza,koji determinišu servisiranja du#a, te da uravnote'i investicije i potrošnju, uključuju!i iuravnote'enost u spoljnim pla!anjima. Aradicionalni pristup u osnovi implicira intervenciju++2 u slučaju krize pla!anja tzv. planom sta%ilizacije, koji uključuje korektivne mere iuskla"ivanja ekonomskih varija%ila i uskla"ivanje makroekonomskih ciljeva rasta i zahteva uvezi sa spoljnim pla!anjem.

F0+-)l+ (+'0 du#u polazi od makroekonomske analize rasta i tzv. teorije rasko/raka izme"u potre%nih i raspolo'ivih sredstava i implicira razliku izme"u količine potre%nihsredstava i o%ez%e"enih sredstava u procesu rasta, koincidenciju ciklusa du#a i stope rasta ispontanu ravnote'u tra'eno# i ponu"eno# kapitala.

8))(+ (+'0 du#u polazi od koncentrisanja odo%ravanja kredita na relativno malozemalja N du'nika i %anaka N zajmodavalaca, razrade pravila oprezno# upravljanja zajmovnimfinansiranjem, postavljanja plafona na kredite diversifikacije portfelja i raspodele rizika, te ran/#iranja zemalja na osnovu sposo%nosti za o%ez%e"enje finansijske slu'%e u devizama 9tj. pro/cena rizika sa stanovišta solventnosti zemalja N du'nika. >izik se procenjuje počevši odmo#u!nosti nepla!anja o%aveza na ime slu'%e du#a, preko repro#ramiranja du#a, do od%ijanjaizvršavanja o%aveza po du#u.

S'(0'0()l+'+6+ (+'0 du#u polazi od činjenice da je nivo nedovoljne razvijenostirezultat razvoja industrijskih zemalja i podvr#avanja drastičnim pro#ramima sta%ilizacije.Spoljna prezadu'enost te'i da zemljama Are!e# sveta oduzme kontrolu nad sopstvenim razvo/ jem i da nametne tzv. zavisni razvoj-. >e#ulativna funkcija me"unarodnih finansijskih insti /tucija ve! odra'ava ekonomsku nadmo! razvijenih zemalja. 0aime, monetaristički pristup ++2neravnote'i u spoljnim pla!anjima ne uzima u o%zir strukturne pro%leme zemalja/du'nika, pro#rami uskla"ivanja ne rešavaju pro%lem du%okih korena neravnote'e i oštre restrikcije produkuju ekonomske i socijalne posledice.

M)(+'+6+ (+'0 sa stanovišta finansijsko# kapitala, pri analizi zadu'enosti, polaziod sistema eksploatacije na %azi internacionalizacije finansijsko# kapitala. @kumulacija ikoncentracija kapitala stimuliše izvoz kapitala prema zonama van centara, #de je viša stopa profita. Aransfuzija kapitala od razvijenih centara ka nerazvijenoj periferiji pra!ena jetransferom %o#atstva, procesom su%ordinacije i finansijskom zavisnoš!u.


9/12

FPod krize me"unarodno# du#a odvijao se, postepeno, po slede!im etapama: 91 skok kamatnih stopa na svetskoj skali pove!ao je ukupan iznos du#a, 9 rezerve 9primarna likvid/nost prestale su da rastu i počele da opadaju, 9& neravnote'a izme"u ulaza i izlaza, tj. netoodliv kapitala mo'e se još finansirati pri%e#avanjem novim kreditima 9sekundarna likvidnost,9( kratkoročni krediti za spasavanje pove!avaju teret du#a, 9


10/12

ekonomskoj praksi značaj javno# sektora ostaje i dalje dominantan, ako se posmatra prekoučeš!a osnovnih a#re#ata ovo# sektora u društvenom proizvodu. 7rastično smanjenje dr'avno#aparata i javnih rashoda, privatizacija javno# sektora, li%eralizacija tr'išta i tr#ovine idere#ulacije ekonomsko# 'ivota su novi ciljevi makroekonomske politike, uz puno uva'avanje privatno# sektora.

lo#a dr'ave sla%i, a to je osnovni cilj privatizacije, dere#ulacije i li%eralizacije. lo#a privatne inicijative ima rastu!i trend, a ulo#a dr'ave sla%i u ekonoskom 'ivotu, industriji i %iznisu. )%o# to#a se pristupilo poreskim reformama u E. Uoreske promene koje suinstitucionalno sprovedene, u#lavnom su tan#irale direktne poreze 9poreze na do%it korporacija i porez na dohodak fizičkih lica putem su'avanja lepeze fiskalnih podsticaja, uklanjanje poreskiholakšica 9i privile#ija proširenja poreskih osnovica i pove!anja poreskih stopa. 2iskalne promene %ile su rukovo"ene principom poreske neutralnosti u cilju nereme!enja tr'išne alokacijeresursa i tr'išne konkurencije. raktično su podr'avane strukturne promene i malo# %iznisa,ostvarivanja socijalnih ciljeva, podsticanje štednje i podsticanje ekološke strane proizvodnje i potrošnje.

>eformu poresko# sistema, nije mo#u!e sprovesti %ez dodatno# reduciranja javne

potrošnje i prestruktuiranja sveukupno# javno# sektora, utvr"ivanje prioriteta u zadovoljenju javnih potre%a, uvo"enja kofinansiranja i privatizacije odre"enih javnih slu'%i i koriš!enjealternativnih metoda ponude javnih do%ara u procesu savremene privatizacije. roevedene poreske reforme daju očekivane ekonomske i socijalne rezultate. oreske promene su tan#iraledirektne poreze ukidanjem fiskalnih olakšica, pr oširenje poreskih osnovica, pove!anja por eskihstopa i ukidanja lepeze fiskalnih podsticaja.

oreska reforma ima u principu unapred postavljena dva osnovna cilja: podsticanje i pravednu raspodelu stvoreno# %o#atstva. *ao takva, ona tre%a, prvo, da doprinese deetatizaciji u privrednim aktivnostima, podsticanju rasta kapitala i akumulacije, stimulisanju inovacija ismanjenju ukupno# poresko# optere!enja, i duru#o, da preuredi, na naj%olji način, datu strukturuukupno# poresko# sistema imaju!i u vidu značaj i ulo#u direktnih i indirektnih poreza uukupnom oporezivanju.

suštini preduzete fiskalne akcije unutar E tan#irale su uklanjanje fiskalnih %arijera,harmonizovanje poreskih struktura i unificiranje fiskalnih parametara na principima tzv.fiskalno# #raduelizma. Parmonizaciju poreskih prava dr'ava članica Evropske nije o%avljajunjeni or#ani, na osnovu procedura komunitarno# prava i to na nadnacionalnom nivou. lo#adr'ava članica je odlučuju!a kod implementacije i promene pozitivnih propisa, koji nala'uharmonizaciju nacionalnih zakonodavstava.roces harmonizacije i uslovljavanje poreskih sistema u razvijenim dr'avama je dosta uspešno proveden, to se pose%no odnosi na direktne poreze 9%ez socijalno# osi#uranja, i indirektne poreze i pose%no na porez na dodatnu vrednost 9AT@. orez na dodatnu vrednost postao je uosnovi zajednički fiskalitet na o%ele'jima Uevropsko# porezaU i jez#ro jedinstvene fiskalne politike E. nificirana stopa AT@ zajedno sa akcizama modifikovala %i strukturu potrošnje iiznudila promene navika potrošača. Pamronizacija poreske strukture ide veoma polako izslede!ih razlo#a: *oncepti fiskalne politike su različiti me"u zemljama, oreske strukture surazličite u pojedinim zemljama, Sta%ilizacioni i razvojni ciljevi fiskalnih politika su neuskla"eni

1:.OPERATIVNA PORESKA POLITIKA EVROPSKE UNIJE


11/12

ok viru sprovo"enja pro#rama fiskalnih reformi osnovna tendencija u protekle dve decenije uve!ini zemalja %ila je prihvatanje i uvo"enje poreza na dodatu vrednost. >azlozi za pokretanjefiskalnih reformi su %rojni i nisu %ili isključivo usmereni na pove!anje poreskih prihoda.+e"unarodne institucije su tako"e podsticale pokretanje fiskalnih reformi, po#otovo ++2 iSvetska %anka. )emlje članice 3E67 su u okviru fiskalne reforme u proteklom periodu snizile

visinu stopa i proširile poresku osnovicu u sistemu oporezivanja dohotka. >ezultat sprovedenihreformi %ile su promene u poreskoj strukturi nastale usled pre%acivanja poresko# optere!enja sadohotka na potrošnju.

0edavne poreske reforme su pomirile dva cilja koja se nadme!u u poreskom sistemu:sni'enje stopa poreza na dohodak i o%ez%e"enje neophodno# nivoa poreskih prihoda zafinansiranje javne potrošnje. 8to se tiče poreza na dodatu vrednost, opšta karakteristika je da susve zemlje članice E, izuzev Brčke, pove!avale visinu opšte stope, počevši od #odine uvo"enjaovo# poraza do danas. >azlozi su, od zemlje do zemlje, različiti, a najčeš!i je %io pove!anjeo%ima javne potrošnje i %ud'etskih sredstava za pokri!e rashoda javno# penzijsko# osi#uranja.3pšte smernice poreske politike koje se tiču osnovno# pravca u po#ledu strukture poreza tre%alo %i da %udu: postizanje ve!e neutralnosti poreza na način da pojedini privredni sektori, vrste

svojine ili vrste poreskih o%veznika nemaju povoljniji tretman; postizanje ve!e pravičnosti usmislu u%la'avanja re#resivno# delovanja poreza na dodatu vrednost pomo!u selektivnih porezau sistemu indirektno# oporezivanja; o%ez%e"enje sta%ilnih poreskih prihoda; o%ez%e"enjecenovne sta%ilnosti pri primeni poreza na dodatu vrednost na način kojim se ne podr'avainflacija; i postizanje administrativne jednostavnosti, što povlači sa so%om i minimiziranjetroškova, kako za poresku administraciju, tako i za poreske o%veznike.

raksa u primeni poreza na dodatu vrednost u vezi sa od#ovaraju!im %rojem stopau#lavnom upu!uje na slede!e zaključke:

1. sa administrativno/tehničko# aspekta daleko jednostavnije je primenjivati porez samanjim %rojem stopa;

porez na dodatu vrednost sa velikim %rojem stopa je nedovoljan i neadekvatan instrumentza u%la'avanje socijalnih razlika, jer se istovremeno štiti potrošnja i siromašnih i %o#atih.

3d perioda uvo"enja poreza na dodatu vrednost do 55C. #odine, visina opšte stope ovo# poreza se u svim zemljama članicama pove!ala. >azlozi su, od zemlje do zemlje, različiti, anajčeš!i je pove!anje o%ima javne potrošnje i pove!anje %ud'etskih sredstava za pokri!e rashoda javno# penzijsko# osi#uranja

savremenim fiskalnim sistemima sve više se na#lašava postizanje alokativneneutralnosti fiskalne politike. Ao znači nastojanje da se iz%e#ne diferenciran tretman pojedinih privrednih sektora ili intersektorske selektivnosti da %i se uva'ili uspostavljeni odnosi krozracionalno funkcionisanje tr'išno# mehanizma.

@kcize kao vrsta selektivnih poreza na potrošnju proizvoda se pojavljuju sa potre%omve!e# oporezivanja odre"enih ili specifičnih proizvoda. )ato je ve!ina zemalja pri ure"enjustrukture poreza na dodatu vrednost eliminisala višu stopu pre%acivanjem više# oporezivanja pojedinih proizvoda na akcize. Ao su najčeš!e monopolski proizvodi / nafta i naftni derivati,duvan i duvanske prera"evine, alkohol i alkoholna pi!a.

@kcize kao indirektan porez se razlikuju od poreza na dodatu vrednost po o%uhvatu,strukturi i tehnici o%računa i naplate. 3%uhvat akciza je daleko manji, u pitanju su samoodre"ene #rupe proizvoda i to puštanje ovih proizvoda u potrošnju na proizvo"ačko/uvoznomnivou. =stovremeno, promet tih proizvoda je i predmet oporezivanja poreza na dodatu vrednost. po#ledu tehnike o%računa i naplate poreske o%aveze, za razliku od poreza na dodatu vrednost,


12/12

akcize se o%računavaju prema te'ini, količini ili dru#im kvantitativnim merama i$ili u procentuod vrednosti proizvoda. +ehanizam naplate akciza je odvojen od poreza na dodatu vrednost, akontrola o%računa i naplate podrazumeva i fizičko/računovodstvenu kontrolu.

@kcize su u kom%inaciji sa porezom na dodatu vrednost vrlo va'an izvor poreskih prihoda u mno#im zemljama. 3sim alokativno/redistri%utivne funkcije, kao dodatak porezu na

dodatu vrednost, akcize imaju va'an prihodni značaj.ored te dopune poreza na dodatu vrednost sa akcizama kao vrstom indirektnih poreza,u%la'avanje ne#ativnih redistri%utivnih efekata ovo# poreza se mo'e vršiti unutar fiskalno#sistema pomo!u pro#resivno# oporezivanja dohotka #ra"ana, kao i putem socijalnih %ud'etskihtransfera doma!instvima sa niskim dohocima.

krajnjoj instanci mo'e se zaključiti da se samo primenom poreza na dodatu vrednost %ez dru#ih tr'išnih poreskih o%lika i njihove me"uso%ne povezanosti teško mo'e očekivati postizanje od#ovaraju!ih efekata i, s tim u vezi, celishodan fiskalni doprinos u ostvarivanjumakro i mikroekonomskih ciljeva.

Documents

pitanja-fiskalna ekonomija