VII Fiskalna Politika

Fiskalna Fiskalna politikpolitikaa

Cilj ove glave je da saznate sledeCilj ove glave je da saznate sledećće:e:1.1. Šta je to fiskalna politikaŠta je to fiskalna politika2.2. Šta je to budŠta je to budžžetet3.3. Kako se sprovodi fiskalna Kako se sprovodi fiskalna

konsolidacijakonsolidacija4.4. Koje su funkcije fiskalne politikeKoje su funkcije fiskalne politike5.5. Kako fiskalna politika utiKako fiskalna politika utičče na e na

ekonomijuekonomiju

Pojam fiskalne politikePojam fiskalne politike Fiskalna politika predstavlja deo ekonomske Fiskalna politika predstavlja deo ekonomske

politike koja preko upravljanja javnim prihodima politike koja preko upravljanja javnim prihodima i javnim rashodima tei javnim rashodima težži ostvarenju odredjenih i ostvarenju odredjenih

ciljevaciljeva..

Fiskalna politika moFiskalna politika možže uticati:e uticati:o na nivo proizvodnje, na nivo proizvodnje, o zaposlenosti, zaposlenosti, o cena, cena, o platni bilans, platni bilans, o preraspodelu dohotka i bogatstva, preraspodelu dohotka i bogatstva, o promenu strukture proizvodnjepromenu strukture proizvodnjeo iizlazak iz recesije i dr.zlazak iz recesije i dr.

Pojam fiskalne politikePojam fiskalne politike

• Stalna tendencija rasta javne Stalna tendencija rasta javne potropotrošnješnje

• Ratovi utiRatovi utičču na rast javne potrošnjeu na rast javne potrošnje• Javna potrošnja se ne vraJavna potrošnja se ne vraćća na a na

prethodni nivoprethodni nivo• Fiskalna politika ima dve strane: Fiskalna politika ima dve strane:

javne prihode i javne rashodejavne prihode i javne rashode

Javni prihoJavni prihodi di

NajznaNajznaččajnija stavka javnih prihoda su ajnija stavka javnih prihoda su poreziporezi..

NajznaNajznaččajniji porezi:ajniji porezi: porez na dodatnu vrednost,porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak, porez na dohodak, porez na imovinu, porez na imovinu, porez na dobit, porez na dobit, porez na kapitalnu dobit, porez na kapitalnu dobit, porez na upotrebu dobara, porez na upotrebu dobara, porez na nasledje i poklon i drporez na nasledje i poklon i dr..

Javni prihoJavni prihodidi

• TakseTakse• AkcizeAkcize• CarineCarine• DoprinosiDoprinosi• KazneKazne• Prodaja imovineProdaja imovine• DonacijaDonacija• Koncesione naknadeKoncesione naknade• Javni zajmovi i kreditiJavni zajmovi i krediti

Javni rashodiJavni rashodi

Javni rashodi predstavljaju upotrebu Javni rashodi predstavljaju upotrebu javnih prihodajavnih prihoda..

Iz javnih rashoda se mora obezbediti Iz javnih rashoda se mora obezbediti normalno funkcionisanje drnormalno funkcionisanje držžaveave..

Javnim rashodima se obezbedjuju Javnim rashodima se obezbedjuju brojne funkcije drbrojne funkcije držžave.ave.

Javni prihodi Javni prihodi Javni rashodiJavni rashodi

PoreziPoreziTakse Takse AkcizeAkcizeCarineCarineDoprinosiDoprinosiKazneKaznePrihodi od prodaje i Prihodi od prodaje i upotrebe drupotrebe držžavne avne imovineimovinePrivatizacijaPrivatizacijaDonacijeDonacijeJavni zajmoviJavni zajmoviKoncesijeKoncesijeii dr. dr.

Rashodi za drRashodi za držžavnu avnu upravuupravuUnutrašnja i spoljna Unutrašnja i spoljna bezbednostbezbednostSudstvo i tuSudstvo i tužžilaštvoilaštvoObrazovanjeObrazovanjeZdravstvoZdravstvoKulturaKulturaNaukaNaukaSportSportEkonomske Ekonomske intervencijeintervencijeInvesticijeInvesticijeEkologijaEkologijaSocijalna politikaSocijalna politikaii dr. dr.

Ciljevi fiskalne politikeCiljevi fiskalne politike

Fiskalna politika ima tri najvaFiskalna politika ima tri najvažžnije nije funkcije:funkcije: Alokativnu,Alokativnu, Redistributivnu i Redistributivnu i Stabilizacionu.Stabilizacionu.


ZZbog trbog tržžišnih anomalija ili zbog nekih išnih anomalija ili zbog nekih drugih razloga, trdrugih razloga, tržžište ne obezbedjuje ište ne obezbedjuje uvek optimalnu alokaciju resursauvek optimalnu alokaciju resursa..

S toga preko fiskalne politike S toga preko fiskalne politike se mose možžee utiuticaticati na poboljšanje tr na poboljšanje tržžišne išne alokacijealokacije resursa resursa..

PPreko promene poreskih stopa drreko promene poreskih stopa držžava ava momožže uticati na ubrzavanje ili e uticati na ubrzavanje ili usporavanje razvoja odredjenih granausporavanje razvoja odredjenih grana..


Redistributivnom funkcijomRedistributivnom funkcijom dr držžava utiava utičče na e na korekciju primarne raspodelekorekciju primarne raspodele..

Ova funkcija je dOva funkcija je dirirektno povezana sa socijalno ektno povezana sa socijalno funkcijom drfunkcijom držžaveave..

• Razlike u visini primanja se mogu smanjiti Razlike u visini primanja se mogu smanjiti primenom progresivnih poreskih stopa, primenom progresivnih poreskih stopa, poreskim oslobodjenporeskim oslobodjenjjima i olakšicama, ima i olakšicama, diferenciranim oporezivanjem pojedinih diferenciranim oporezivanjem pojedinih delova dohotka, kroz različite oblike delova dohotka, kroz različite oblike socijalne pomosocijalne pomoćći i dr. i i dr.

• Na zastupljenost redistributivne funkcije Na zastupljenost redistributivne funkcije dominanto utidominanto utičče politie političčko opredeljenje ko opredeljenje zemlje.zemlje.


Stabilizaciona funkcijaStabilizaciona funkcija podrazumeva da podrazumeva da drdržžava interveniše kada se pojavi neka ava interveniše kada se pojavi neka krizna situacija ili preti opasnost od krizna situacija ili preti opasnost od pojave krizne situacijepojave krizne situacije..

Fiskalna poltika se ne koristi samo da bi se Fiskalna poltika se ne koristi samo da bi se lakše prevazilakše prevaziššla recesija, vela recesija, većć i da bi se i da bi se “usporila” prebrza ekspanzija, odnosno da “usporila” prebrza ekspanzija, odnosno da bi se sprebi se spreččilo “pregrejavanje” trailo “pregrejavanje” tražžnjenje

BudBudžžetet

BudBudžžet se najjednostavnije moet se najjednostavnije možže definisati kao e definisati kao godišnji plan javnih prihoda i javnih rashodagodišnji plan javnih prihoda i javnih rashoda..

Izvor uticaja na politiIzvor uticaja na političčke i socijalne odnose u ke i socijalne odnose u

društvu.društvu.

Ukoliko su javni prihodi jednaki javnim Ukoliko su javni prihodi jednaki javnim rashodima budrashodima budžžet je uravnoteet je uravnotežženen..

Ukoliko su javni rashodi veUkoliko su javni rashodi većći od javnih prihoda i od javnih prihoda postoji budpostoji budžžetski deficit, a ukoliko su javni etski deficit, a ukoliko su javni prihodi veprihodi većći od javnih rashoda postoji i od javnih rashoda postoji budbudžžetski suficitetski suficit..

0

Kada realni BDP rastedeficit opada

BDP

Budzetskideficit/suficit

Kada realni BDP opadadeficit raste

Deficit

Suficit

A B C

RazliRazliččite definicije ite definicije budbudžžetaeta

• Centralni budCentralni budžžetet• Konsolidovani budKonsolidovani budžžetet• Kvazi-fiskalni budKvazi-fiskalni budžžetieti• Primarni budPrimarni budžžetet

Usvajanje budUsvajanje budžžetaeta

Po pravilu budPo pravilu budžžet krajem tekuet krajem tekućće godine za e godine za narednu godinu predlanarednu godinu predlažže nacionalnom e nacionalnom parlamentu na usvajanje: predsednik, vlada parlamentu na usvajanje: predsednik, vlada ili ministar finansijaili ministar finansija..

NajNajččešešćće se donosi u formi zakona po posebnoj e se donosi u formi zakona po posebnoj proceduriproceduri..

U velikom broju zemalja ukoliko se ne usvoji U velikom broju zemalja ukoliko se ne usvoji budbudžžet dolazi do “pada” vladeet dolazi do “pada” vlade..

Usvojeni budUsvojeni budžžet predstavlja u osnovi predloget predstavlja u osnovi predlog – – rebalans.rebalans.

BudBudžžetet

UravnoteUravnotežžen buden budžžet moet možže produbiti e produbiti ciklicikliččne fluktuacije.ne fluktuacije.

AAnticiklinticikliččna fiskalna politika na fiskalna politika podrazumeva povepodrazumeva poveććanje javne anje javne potrošnje u periodu recesije, potrošnje u periodu recesije, aa snisnižženje u periodu ekspanzijeenje u periodu ekspanzije..

Deficit iz perioda recesije treba da Deficit iz perioda recesije treba da bude pokriven suficitom u periodu bude pokriven suficitom u periodu

ekspanzije.ekspanzije.

NaNaččini pokriini pokrićća deficitaa deficita

• Ne postoji idealan oblik pokriNe postoji idealan oblik pokriććaa• Emisija obveznica – efekat Emisija obveznica – efekat

istiskivanjaistiskivanja• Kredit centralne bankeKredit centralne banke• DonacijeDonacije• ZaduZadužživanje u inostranstvuivanje u inostranstvu• Prodaja imovineProdaja imovine• Odlaganje izvršavanja obavezaOdlaganje izvršavanja obaveza

Efekti fiskalne politikeEfekti fiskalne politike

• Diskreciona politika versus ugradjeni Diskreciona politika versus ugradjeni stabilizatoristabilizatori

• Koordinacija sa monetarnom politikomKoordinacija sa monetarnom politikom• Subvencionisanje odredjenih delatnostiSubvencionisanje odredjenih delatnosti• Uticaj na likvidnostUticaj na likvidnost• Socijalni poloSocijalni položžajaj

Fiskalna politika protiv Fiskalna politika protiv recesijerecesije

45

P+I

(P+I)’

A

B

BDP

P+I

Z

Z

Deflacionijaz

Fiskalna politika protiv Fiskalna politika protiv recesijerecesije

• SniSnižžavanje porezaavanje poreza• Javni radoviJavni radovi• PovePoveććanje javne potrošnje anje javne potrošnje

PovePoveććanje nivoa agregatne traanje nivoa agregatne tražžnje nje PovePoveććanje nivoa cena i nivoa BDPanje nivoa cena i nivoa BDP

• Poreske olakšice, sniPoreske olakšice, snižženje javnih enje javnih rashoda, snirashoda, snižženje poreza enje poreza Rast Rast agregatne ponudeagregatne ponude

Fiskalna politika protiv Fiskalna politika protiv inflacijeinflacije

45P+I

BDP

P+I

Z

Z

A

B

Inflacionijaz

(P+I)’

Fiskalna politika protiv Fiskalna politika protiv inflacijeinflacije

Rast agregatne traRast agregatne tražžnje preko nivoa nje preko nivoa pune zaposlenosti vodi inflaciji.pune zaposlenosti vodi inflaciji.

SniSnižženje javnih rashoda ili poveenje javnih rashoda ili poveććanje anje poreza poreza Sni Snižženje nivoa agregatne enje nivoa agregatne tratražžnje nje Sni Snižženje nivoa inflacije.enje nivoa inflacije.

Uticaj fiskalne politike na Uticaj fiskalne politike na deficit tekudeficit tekuććeg raeg raččuna platnog una platnog

bilansabilansa I + G + X = S + T + MI + G + X = S + T + MG – T = (S – I) + (M – X)G – T = (S – I) + (M – X)

Ako je S = I, a G Ako je S = I, a G >> T, tada je M T, tada je M >> X X

MoMožže voditi i snie voditi i snižženju investicija, ukoliko enju investicija, ukoliko deo štednje ide na pokrideo štednje ide na pokrićće bude budžžetskog etskog deficita.deficita.

Spoljnotrgovinske restrikcije u takvim Spoljnotrgovinske restrikcije u takvim uslovima su kontraproduktivne.uslovima su kontraproduktivne.

BudBudžžetski deficit i fiskalna etski deficit i fiskalna konsolidacijakonsolidacija

• Tokom devetnaestog i poTokom devetnaestog i poččetkom dvadesetog etkom dvadesetog veka, veveka, veććina zemalja je imala ili male ina zemalja je imala ili male budbudžžetske deficite ili male suficite.etske deficite ili male suficite.

• Situacija se drastiSituacija se drastiččno promenila tokom I no promenila tokom I svetskog rata, pa nakon II sv. rata.svetskog rata, pa nakon II sv. rata.

• Šezdesetih ponovo je prisutna fiskalna Šezdesetih ponovo je prisutna fiskalna ekspanzija.ekspanzija.

• Potreba za fiskalnom konsolidacijom se Potreba za fiskalnom konsolidacijom se javlja kada fiskalna politika ugrojavlja kada fiskalna politika ugrožžava ava makroekonomsku stabilnost ili rast ili kada makroekonomsku stabilnost ili rast ili kada javni dug ili deficit postanu dugorojavni dug ili deficit postanu dugoroččno no neodrneodržživi.ivi.


• Sve zemljesu podloSve zemljesu podložžne su razline su različčitim itim šokovima.šokovima.

• Zemlje koje imaju finansijske rezerve iz Zemlje koje imaju finansijske rezerve iz perioda ekspanzije perioda ekspanzije ćće lakše prevazie lakše prevazićći ove i ove probleme.probleme.

• Danas problem nije što drDanas problem nije što držžava povremeno ava povremeno kreira budkreira budžžetski deficit tokom recesije, veetski deficit tokom recesije, većć je problem što su budje problem što su budžžetski deficit postali etski deficit postali redovna pojava veredovna pojava veććine razvijenih zemalja.ine razvijenih zemalja.

• CikliCikliččni deficitni deficit


• CikliCikliččni deficit se moni deficit se možže dobiti kao e dobiti kao razlika tekurazlika tekuććeg deficita i strukturnog eg deficita i strukturnog deficita.deficita.

• Strane strukturni budStrane strukturni budžžetski deficit je etski deficit je onaj nivo budonaj nivo budžžetskog deficita koji se etskog deficita koji se javlja na nivou pune zaposlenosti, javlja na nivou pune zaposlenosti, odnosno na nivou potencijalnog BDP.odnosno na nivou potencijalnog BDP.

Strukturni deficitStrukturni deficitPotencijalni BDP

Tekuci BDP je manji od potencijalnog

0

Strukturnideficit

Tekucideficit

Tekuci BDP jednakpotencijalnom BDP

BDP

Budzetskideficit


• U uslovima kontinuiranog rasta budU uslovima kontinuiranog rasta budžžetskog etskog deficita finansijska trdeficita finansijska tržžišta postaju zabrinuta i išta postaju zabrinuta i zahtevaju sve više kamatne stopezahtevaju sve više kamatne stope

• Na taj naNa taj naččin finansiranje budin finansiranje budžžetskog deficita etskog deficita postaje sve skuplje, raste udeo javnog duga postaje sve skuplje, raste udeo javnog duga u BDP, što mou BDP, što možže dovesti dre dovesti držžavu u situaciju avu u situaciju da više nije u stanju otplada više nije u stanju otplaććivati dug. ivati dug.

• Moratorijum na otplatu duga?Moratorijum na otplatu duga?• Finansijska trFinansijska tržžišta dugo vremena išta dugo vremena ćće odbijati e odbijati

mogumoguććnost zadunost zadužženja drenja držžave i vlada ave i vlada ćće e izgubiti kredibilitet.izgubiti kredibilitet.


Javni dug/BDP u % Deficit/BDP u %

Zemlja 1981. 1995. 2000. 2006. 2006.

SAD 25,8 49,2 34,7 59,6 -2,6

EU 24,0 53,5 47,7 n.a. -1,8

Italija 56,4 108,7 98,7 106,8 -4,4

Francuska 21,6 55,0 56,6 64,7 -2,6

Nemačka 34,9 55,1 58,7 66,8 -1,7


Zašto je budZašto je budžžetski deficit nepoetski deficit nepožželjan:eljan: DrDržžava svoju potrošnju treba da prilagodi svojim ava svoju potrošnju treba da prilagodi svojim

prihodima,prihodima, Deficit znaDeficit značči zadui zadužživanje drivanje držžave, a ono znaave, a ono značči prenošenje i prenošenje

tereta potrošnje od sadašnjih ka budutereta potrošnje od sadašnjih ka buduććim generacijama,im generacijama, Deficit znaDeficit značči višak domai višak domaćće trae tražžnje što predstavlja nje što predstavlja

inflatorni pritisak,inflatorni pritisak, Deficit Deficit ččesto vodi dodatnoj emisiji novca, što takodje esto vodi dodatnoj emisiji novca, što takodje

dovodi do inflacije,dovodi do inflacije, PokriPokrićće deficita preko emisije obveznica vodi rastu e deficita preko emisije obveznica vodi rastu

kamatnih stopa, koje mogu znakamatnih stopa, koje mogu značčajno usporiti ekonomski ajno usporiti ekonomski rast, narorast, naroččito u kombinaciji sa rastom inflacije.ito u kombinaciji sa rastom inflacije.


• Upravljanje oUpravljanje oččekivanjima je veoma vaekivanjima je veoma važžno – no – ukoliko vlada uspe da ubedi javnost o ukoliko vlada uspe da ubedi javnost o uspešnoj fiskalnoj politici, onda uspešnoj fiskalnoj politici, onda ćće biti lakše e biti lakše odrodržžavanje javnog duga i finansiranje avanje javnog duga i finansiranje deficita.deficita.

• Eliminisanje budEliminisanje budžžetskog deficita je moguetskog deficita je mogućće e preko snipreko snižženja javnih rashoda, poveenja javnih rashoda, poveććanja anja javnih prihoda, njihovom kombinacijom ili javnih prihoda, njihovom kombinacijom ili preko strukturnih mera koje preko rasta preko strukturnih mera koje preko rasta BDP-a utiBDP-a utičču na poveu na poveććanje poreske osnovice.anje poreske osnovice.


PovePoveććanje poreza se anje poreza se ččesto smatra esto smatra nepopularnom merom, ali je nepopularnom merom, ali je ččesto esto nunužžno.no.

SniSnižženje javnih rashoda nije enje javnih rashoda nije jednostavno:jednostavno: opasnost od recesije, zakonom opasnost od recesije, zakonom

garantovane obaveze, snigarantovane obaveze, snižženje enje zaposlenosti,zaposlenosti,

ali i niali i nižže kamatne stope, nie kamatne stope, nižžu inflaciju i u inflaciju i poboljšana opoboljšana oččekivanjaekivanja


Konsolidacija deficita mora biti prilagodjena Konsolidacija deficita mora biti prilagodjena specifispecifiččnostima zemlje, ali to ne znanostima zemlje, ali to ne značči da ona nema i da ona nema neke osnovne zajedničke principe.neke osnovne zajedničke principe.

OOdgovor na pitanjdgovor na pitanjee da li je odredjena vladina aktivnost da li je odredjena vladina aktivnost neophodna, da li nju moneophodna, da li nju možže obezbediti privatni sektor.e obezbediti privatni sektor.

SSninižženje javnih rashodaenje javnih rashoda:: eliminisanje neproduktivnih i manje znaeliminisanje neproduktivnih i manje značčajnih ajnih

usluga,usluga, prilagodjavanje cena trprilagodjavanje cena tržžišnim, išnim, privatizacijprivatizacijaa javnog sektora, javnog sektora, poboljšanje menadpoboljšanje menadžžerskih performansi, erskih performansi, povepoveććanje efikasnosti i efektivnosti javnog sektora,anje efikasnosti i efektivnosti javnog sektora, snisnižženje broja zaposlenih u javnom sektoru i dr.enje broja zaposlenih u javnom sektoru i dr.


• Reforma penzionih sistema – Reforma penzionih sistema – produprodužžavanje radnog vekaavanje radnog veka

• Participacija u zdravstvuParticipacija u zdravstvu• OgraniOgraniččavanje rasta zarada – gubitak avanje rasta zarada – gubitak

kvalifikovane radne snagekvalifikovane radne snage• Reforma javnih preduzeReforma javnih preduzeććaa• Kapitalne investicije je najlakše Kapitalne investicije je najlakše

“srezati”“srezati”• Smanjenje socijalnih izdatakaSmanjenje socijalnih izdataka


PovePoveććavanje javnih prihoda:avanje javnih prihoda:• Poboljšanje poreske administracijePoboljšanje poreske administracije• Eliminisanje korupcijeEliminisanje korupcije• Smanjenje poreske evazijeSmanjenje poreske evazije• Jedinstveni porezi i eliminisanje izuzeJedinstveni porezi i eliminisanje izuzeććaa• Koncentracija svih javnih prihoda na Koncentracija svih javnih prihoda na

raraččunu trezoraunu trezora


Zemlje koje su sprovele uspešnu Zemlje koje su sprovele uspešnu konsolidaciju registrovale su rast konsolidaciju registrovale su rast zaposlenosti, BDP i kamatnih stopa.zaposlenosti, BDP i kamatnih stopa.

Empirijski faktori uspešne fiskalne Empirijski faktori uspešne fiskalne konsolidacije:konsolidacije:• Viši stepen fiskalne kontrakcijeViši stepen fiskalne kontrakcije• U sklopu širih reformskih procesaU sklopu širih reformskih procesa• Glavni pravac sniGlavni pravac snižženje javnih rashodaenje javnih rashoda• U periodu recesije je teško sprovesti U periodu recesije je teško sprovesti

fiskalnu konsolidacijufiskalnu konsolidaciju

OdrOdržživi razvoj i fiskalna ivi razvoj i fiskalna politikapolitika

Cilj ekonomske politike svake zemlje je Cilj ekonomske politike svake zemlje je postizanje odrpostizanje održživog razvoja.ivog razvoja.

OdrOdržživi razvoj se bazira na tri dimenzije: ivi razvoj se bazira na tri dimenzije: ekonomski razvoj, socijalni razvoj i zaštita ekonomski razvoj, socijalni razvoj i zaštita okruokružženja.enja.

Fiskalna politika svojim merama i Fiskalna politika svojim merama i instrumentima utiinstrumentima utičče na sve tri komponente e na sve tri komponente odrodržživog razvoja – ekonomsku, socijalnu i ivog razvoja – ekonomsku, socijalnu i ekološku.ekološku.

Uticaj fiskalne politike na Uticaj fiskalne politike na ekonomski rastekonomski rast

• U zemljama sa visokim deficitom i javnim dugom, U zemljama sa visokim deficitom i javnim dugom, smanjenje budsmanjenje budžžetske neravnoteetske neravnotežže utie utičče na ubrzani e na ubrzani ekonomski rastekonomski rast

• NiNižži deficit utii deficit utičče i na povee i na poveććanje raspoloanje raspoložživih ivih sredstava za investicijesredstava za investicije

• NiNižži deficit smanjuje verovatnoi deficit smanjuje verovatnoćću pojave u pojave ekonomske krizeekonomske krize

• Izdaci na infrastrukturu i ljudski kapital Izdaci na infrastrukturu i ljudski kapital ubrzavaju razvojubrzavaju razvoj

• Obrazovana i zdrava populacija (poveObrazovana i zdrava populacija (poveććanje anje ooččekivanog trajanja ekivanog trajanja žživota za 10% poveivota za 10% poveććava BDP ava BDP za 0,4 p.p. godišnje)za 0,4 p.p. godišnje)

• PovePoveććani izdaci na sudski sistem i vladavinu pravaani izdaci na sudski sistem i vladavinu prava

Uticaj fiskalne politike na Uticaj fiskalne politike na socijalni razvojsocijalni razvoj

• Porezi na razliPorezi na različčite oblike potrošnje (na primer, ite oblike potrošnje (na primer, oslobadjanje od oporezivanja nekih osnovih oslobadjanje od oporezivanja nekih osnovih proizvoda)proizvoda)

• Na ovaj naNa ovaj naččin se poboljšava i poloin se poboljšava i položžaj bogatijih aj bogatijih slojevaslojeva

• Bolja solucija da se i ovi proizvodi oporezuju, a Bolja solucija da se i ovi proizvodi oporezuju, a da se sredstva prikupljena na ovaj nada se sredstva prikupljena na ovaj naččin iskoriste in iskoriste za finansiranje socijalnih programa za za finansiranje socijalnih programa za najsiromašnije najsiromašnije

• Pravilna fiskalna politika treba da obezbedi da Pravilna fiskalna politika treba da obezbedi da socijalne subvencije usocijalne subvencije užživaju samo oni kojima su ivaju samo oni kojima su one zaista potrebneone zaista potrebne

• Javni radovi, besplatno školovanje, zdravstvena Javni radovi, besplatno školovanje, zdravstvena zaštita, direktna finansijska pomozaštita, direktna finansijska pomoćć i dr. i dr.

Uticaj fiskalne politike na Uticaj fiskalne politike na prirodno okruprirodno okružženjeenje

• ZnaZnaččajan deo dohotka baziran na ekspolataciji ajan deo dohotka baziran na ekspolataciji prirodnih resursa moprirodnih resursa možže znae značčajno degradirati ajno degradirati prirodni ambijentprirodni ambijent

• Šta kada se rudna bogatstva iscrpe?Šta kada se rudna bogatstva iscrpe?• Cena upotrebe prirodnih resursa treba da Cena upotrebe prirodnih resursa treba da

reflektuje pune socijalne troškovereflektuje pune socijalne troškove • Koncesije na upotrebu javnih dobara Koncesije na upotrebu javnih dobara • SpreSpreččiti prekomernu eksploataciju prirodnih iti prekomernu eksploataciju prirodnih

resursaresursa• Oporezivanje zagadjivaOporezivanje zagadjivaččaa• Energetska efikasnostEnergetska efikasnost• Poresko oslobadjanje zaštitnih sredstava u Poresko oslobadjanje zaštitnih sredstava u

poljoprivredi je dovelo do zagadjenjapoljoprivredi je dovelo do zagadjenja

Uticaj fiskalne politike na Uticaj fiskalne politike na ravnomerni regionalni razvojravnomerni regionalni razvoj

Glavni gradovi, industrijski centri, primorski delovi Glavni gradovi, industrijski centri, primorski delovi se mnogo brse mnogo bržže razvijaju od ostatka zemljee razvijaju od ostatka zemlje

Ove tokove Ove tokove ččesto prate i velike migracije esto prate i velike migracije stanovništvastanovništva

Rezultat: poveRezultat: poveććavanje socijalnih razlika, opadanje avanje socijalnih razlika, opadanje nivoa aktivnosti u nekim tradicionalnim nivoa aktivnosti u nekim tradicionalnim delatnostima (poljoprivreda) preveliki pritisak na delatnostima (poljoprivreda) preveliki pritisak na infrastrukturu u velikim gradovima i dr.infrastrukturu u velikim gradovima i dr.

Poreske olakšice za investiranje u manje razvijene Poreske olakšice za investiranje u manje razvijene delove zemlje, poboljšanje kvaliteta delove zemlje, poboljšanje kvaliteta žživota ivota (izgradnja infrastrukturnih objekata, bolnica, i sl.), (izgradnja infrastrukturnih objekata, bolnica, i sl.), direktnim drdirektnim držžavnim investicijama, razliavnim investicijama, različčitim itim oblicima socijalne pomooblicima socijalne pomoćći i dr.i i dr.

Documents

VII Fiskalna Politika