PETROGRAFIJA KONTAKTNO METAMORFNIH STENA.22836.pdf

8/15/2019 PETROGRAFIJA KONTAKTNO METAMORFNIH STENA.22836.pdf

1/26

PETROGRAFSKE KARAKTERISTIKE

KONTAKTNO METAMORFNIH STENA

prof. dr. Nada Vaskoviã


2/26

KONTAKTNI METAMORFIZAM

TIPSKI KONTAKTNI

METAMORFIZAMPIROMETAMORFIZAM

Izohemijski Alohemijski

Termokontaktni Kontaktno metasomatski

injekcioni


3/26

Karakteristika intruzije

! Velièina i oblik

! Dubina

! Položaja intruzije u odnosu

na okolne stene

! Temperature magme

! Sastava magme! Kolièine lakoisparljivih

sastojaka

Velièina i oblik kontaktnog oreola zavisi od:

Karakteristika protolita

! Sastav i vrsta stene

! Stepen zagrejanosti

! Propusnosti


4/26


5/26


6/26

TERMOKONTAKTNI METAMORFIZAM

VRSTE STENE

! Kontaktni uticaj je uslovljen samo predajom toplote okolnim

stenama

! Nalazimo ga uz baziène intruzije (visoko T, siromašne

vodom) i na kontaktima glinovitih sedimenata sa svim

vrstama magmi

! Pri termokotaktnom metamorfizmu stvara se pojas

ozmenjenih stena u kojim se zapažaju pojave prekristalizacije

i promena sklopa, ali bez promene hemizma stene – izohemijski metamorfizam

! Najrazvijenije oreole nalazimo na kontaktu kisele magme i

glinaca


7/26

ZONE U TERMOKONTAKTNOM OREOLU:Neposredno uz kontakt razvija se injekciona zona!

ubrizgavanje ostatka magmatskog rastopa u pukotine

Zona kornita (hornfelsa) - KORNITI

Stene sitnozrne granobastiène ili/i porfiroblastiène

strukture sa elementima nematoblastiène ili

lepidoblastiène

Zona bobièavih škriljaca – BOBIÈAVI ŠKRILJCI

Stene porfiroblastiène strukture sa elementima

lepidoblastiène

Zona slabo izmenjenih i nemetamorfisanih stena –

zona filita


8/26

PIROKSENSKI KORNITI - nastaju transformacijom glinovito-

laporovitih sedimenata i neèistih kreènjaka u zoni neposrednog

kontakta" visoko temperaturne asocijacije minerala

! Struktura: granoblastièna, nematoblastièna i

porfiroblastièna

! Tekstura: homogena ili trakasta

! Mineralni sastav: piroksen, granat, plagioklas, kvarc

AMFIBOLSKI KORNITI – razvijaju se dalje od kontakta, posle

piroksenskih kornita.

! Struktura: nematoblastièna

! Tekstura: masivna ili/trakasta

! Mineralni sastav: amfiboli, kvarc, epidot i dr.


9/26

GRANATSKI KORNIT

Granat + biotit + kvarc


10/26

Piroksenski hornfels


11/26

BOBIÈAVI ŠKRILJCI – razvijaju se neposredno na kontaktu saintruzijom ili posle zone kornita

! Nastaju transformacijom glinovitih sedimenata

! Struktura: lepidoblastièna i porfiroblastièna

! Tekstura: škriljava ili/i bobièava! Mineralni sastav: liskuni (muskovit, biotit), kvarc i

porfiroblasti kordijerita, andaluzita ili/i granata

MERMERI – mogu da nastanu i termometamorfizmom èistih

kreènjaka


12/26


13/26


14/26

KORDIJERITSKI KORNIT - HORNFELS


15/26


16/26

SKARN

! Tekstura: masivna, trakasta

! Struktura: granoblastièna (srednjo- do krupnozrna) ili/i porfiroblastièna

! U zavisnosti od karaktera i velièine intruzije u kontaktnim oreolima sa

karbonatnim stenama razlikujemo tri zone:

Zona neposrednog kontaktna:

Sastav: pirokseni, plagioklas (anortit-bitovniz-labrador), granat,vezuvijan, volastonit, kvarc, magnetit, kalcit

Zona srednjeg kontakta:

Amfiboli !piroksen, granat, volastonit, plagioklas (andezin, oligoklas),

epidot, !biotit, kalcit, kvarc, sfen, Fe-sulfidi, magnetit

Zona spoljašnjeg kontakta:

Amfibol (aktinolit/tremolit), epidot, kvarc, kalcit, Fe-sulfidi, prenit,

hlorit, magnetit


17/26

SKARNOVI su nosioci orudnjenja

U unutrašnjoj zoni kontaktna, neposredno uz intruziju,

mogu se formirati znaèajna ležišta magnetita

Kopaonik: Suva ruda i Suvo rudište

Rudna glava – Istoèna Srbija

Skarnovi mogu da budu i nosioci sulfidnih ruda Cu, Pb-Zn,

retkih metala


18/26

SKARN


19/26

AUTOMETAMORFIZAM

!Podrazumevamo promene u stenama nastale pod uticajemsopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O, CO2 i dr.) pri kraju

procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle

njega

SERPENTINIZACIJA i SERPENTINITI!U peridotiskoj magmi koja kristališe na visokimT olivin ne

reaguje sa vodom. Ako vodi u toku hlaðenja nije omoguãen

odlazak iz magmatskog sistema na temperaturama od oko

400 oC nastupaju uslovi u kojima olivin više nije stabilan i on

se tranformiše u mineral SERPENTIN

!Na ovaj naèin formiraju se stene koje nazivamo

SERPENTINITIMA


20/26


21/26

SERPENTINITI

Javljaju se u vidu prostranih masa, debelih ploèa ili zonarasplinutih granica u slabije ili jaèe serpentinisanim

peridotitima

Boja: zelena, tamnozelena

Tekstura: masivna, ali može biti i škriljava

Stene su èesto jako ispucalle i ispresecane žicama i

žilicama hrizotil azbesta, nekad i opala

Mineralni sastav: mineral serpentin (mrežasto rasporeðen),

hlorit, talk, hromit, magnetit, sekundarni: hrizotil-azbest,magnezit, Fe-oksidi

Mogu biti nosioci ležišta hromita, magnezita i azbesta

Koristi se i kao dekorativni kamen


22/26

SERPENTINIT


23/26

SERPENTINIT IBARSKA DOLINA


24/26

TALK


25/26

TEST I KOLOKVIJUM IZ METAMORFNIH STENA

10 APRIL OD 13 , 14, 15 i 16 ÈASOVA

PO GRUPAMA na PMF-u sobe 735 i 736

TEST = 30 min

KOLOKVIJUM = 15 min


26/26

Popravni rokovi za sva tri testa i kolokvijuma:

17 i 24 april od 13, 14, 15, 16èasova po grupama

Prijavljivanje za polaganje odreðenih testova i

kolokvijuma u popravnim rokovima je obavezno:

od 11 - 15 aprila za prvi rok

od 18 - 21 aprila za drugi rok

List za prijavljivanje sa naznakom šta želite dapolažete (oznaèite sa znakom +) nalazi se okaèen na

ulazu u vežbaonicu – soba 735 na PMF-u

Documents

PETROGRAFIJA KONTAKTNO METAMORFNIH STENA.22836.pdf