Embed Size (px)
Citation preview
Cene poljoprivrednih proizvoda u 2020. Pšenica, kukuruz, soja, svinje, goveda, borovnica, malina, šljiva, paprika, krompir
Izradio:
Januar 2020.
str. 2/92
Odricanje od odgovornosti:
Prognozu cena i cenovnih kretanja uradio je SEEDEV tokom januara 2020. Za izradu su korišćeni brojni
svetski izveštaji, berzanski izveštaji, urađena je analiza trendova, mereni su uticaji na cene, procenjivani
rizici, obavljani brojni intervjui sa učesnicima u tržišnom lancu, da bi se, koristeći logičke zaključke uradila
prognoza očekivanja kretanja cene u 2020. i očekivanja njene veličine. Sigurno je da cene neće biti
apsolutno onakve kako su predviđene jer nije moguće predvideti ponašanje svakog od učenika u tržišnom
lancu i nemaju svi logičan pristup formiranju cena. Takođe cene variraju u zavisnosti od tržišta, kvaliteta,
vremena i mesta prodaje pa i od sposobnosti prodavca i kupca.
Cene iz ovog dokumenta ne odražavaju stav xxxx -koji je naručio i finansirao izradu ove analize.
Svaka poslovna i druga odluka koja bude doneta na osnovu ovog dokumenta je isključivo odgovornost
onoga koji je donosi.
Sadržaj:
Pšenica .................................................................................................................................................................3
Kukuruz .............................................................................................................................................................. 12
Soja ..................................................................................................................................................................... 21
Suncokret ........................................................................................................................................................... 32
Goveda i goveđe meso ...................................................................................................................................... 33
Svinje i svinjsko meso ....................................................................................................................................... 44
Krompir ............................................................................................................................................................. 56
Paprika .............................................................................................................................................................. 64
Malina ................................................................................................................................................................ 70
Borovnica ........................................................................................................................................................... 81
Šljiva .................................................................................................................................................................. 88
str. 3/92
Pšenica Pšenica je kultura koju gaje gotovo sve zemlje, ali samo za manji broj zemalja se može reći da su uspešne u njenoj proizvodnji. Razvijene zemlje imaju male varijacije u prinosima, dok kod ostalih zemalja varijacije su često značajne. Bilansi zavise prvenstveno od velikih proizvođača, ali zbog specifičnosti proizvodnje gde mnogo malih proizvođača učestvuje u ukupnoj proizvodnji, konačni bilansi zavise i od njih. Ovakvo stanje otežava sakupljanje podataka i procene bilansa. Dodatno, pšenica je berzanska roba sa relativno niskom proizvodnom cenom, a visokim udelom transportnog troška u finalnoj ceni.
Šta karakteriše cenu pšenice u Srbiji u prethodnom periodu?
Mogu se izdvojiti dva perioda kada posmatramo cenu pšenice. Period uzburkanog tržišta koji nastaje kao
posledica dva osnovna pokretača: (1) dugoročnog smanjenog interesa za gajenjem pšenice usled niske
profitabilnosti i (2) jedne ili nekoliko vezanih loših godina za proizvodnju. Ovo je uvek praćeno berzanskim
mešetarenjem, pa su pikovi cena još izraženiji nego što bi ekonomski trebalo da budu. Ovako uzburkano
tržište se vraća u normalu (snižavanja cena) kao posledica: povećanja proizvodnje usled poticaja povećane
proifitabilnosti zbog visoke cene i smanjenja potrošnje isto kao posledica visoke cene. Ciklusi su dugi iako
postoje mišljenja da će se ubrzavati usled globalizacije tržišta i povećanog broja informacija o tržištima.
Cene u Srbiji gotovo u potpunosti prate svetske i najsličnije su cenama na čikaškoj berzi. Odstupanja
postoje ali su ona mala. Međutim, karakteristično je da su ona bila značajnija tokom prve polovine 2019.
godine kada je zbog dobre potražnje i izvoza pšenice iz Srbije ona bila viša nego na CBOT, da bi se u drugoj
polovini godine to promenilo.
Uporedna cena pšenice na Produktnoj berzi i CBOT u USD/toni
Izvor: Produktna berza Novi Sad
Poslednjih pet godina prosečna cena pšenice je bila 152 EUR po toni krećući se u intervalu od 119 do 203
EUR. Ono što je karakterisalo cenu u Srbiji u ovom relativno stabilnom periodu je konstantna promena
cene, tako da je cena posle nekoliko meseci rasta opadala, pa opet ponovo rasla. Ove kratke varijacije
nisu pratile redovan unutar-godišnji trend nego su oslikavale lokalnu ponudu i tražnju i očekivanja cene.
Posebno je značajno povećanje cena do žetve 2019. godine koje je bilo više lokalnog karaktera ali je i u
svetu 2018. bila godina sa većom potrošnjom nego proizvodnjom i manjim zalihama nego prethodne 2018
godine. Za 2019. godinu je karakterističan ogroman pad u toku žetve kad se cena sa početkom žetve u
-200.00
-100.00
0.00
100.00
200.00
300.00
400.00
500.00
03
/01
/20
11
25
/03
/20
11
22
/06
/20
11
13
/09
/20
11
05
/12
/20
11
05
/03
/20
12
31
/05
/20
12
28
/08
/20
12
13
/12
/20
12
21
/03
/20
13
01
/07
/20
13
09
/10
/20
13
15
/01
/20
14
09
/04
/20
14
09
/07
/20
14
09
/10
/20
14
08
/01
/20
15
07
/04
/20
15
09
/07
/20
15
01
/10
/20
15
30
/12
/20
15
31
/03
/20
16
29
/06
/20
16
22
/09
/20
16
19
/12
/20
16
22
/03
/20
17
19
/06
/20
17
08
/09
/20
17
01
/12
/20
17
01
/03
/20
18
28
/05
/20
18
21
/08
/20
18
13
/11
/20
18
07
/02
/20
19
08
/05
/20
19
30
/07
/20
19
21
/10
/20
19
Produktna - Čikago Produktna berza Čikago pšenica $/t
str. 4/92
nedelju dana snizila za preko 20%. Posle ovog pada cene pšenice u svetu, Evropi i Srbiji su se nalazile u
uzlaznoj putanji.
Cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu u EUR po toni
Izvor: Produktna berza
Varijacije cena pšenice u toku godine postoje i znaju da budu vrlo izražene. U vremenu visokih cena jedna
od osnovnih karakteristika cene pšenice u toku jedne godine je gotovo pravilna varijacija koja je otpočnjala
konstantnim rastom posle žetve (uz pravilo da je januar „mrtav“ mesec sa padom cena) do meseca aprila,
kada počinje pad cena. Pad cena je prouzrokovan saznanjem o novoj žetvi ili plasiranjem signala (tržišnih i
netržišnih) sa ciljem da se tržište spremi za što nižu otkupnu cenu u žetvi. U ovakvim godinama u prvom
delu godine janjun su vrlo izraženi pikovi visokih cena. U godinama sa stabilnim tržištem postoji pravilo
konstantnog povećanja cene posle žetve, ali ono nije toliko izraženo, značajno su manje varijacije ali su
lokalni uticaji (izvoznik ugovorio značajnu količinu, nemogućnost izvoza zbog slabe prohodnosti reka i sl.)
veći, pa imamo variranja na nedeljnom nivou.
Unutar godišnje varijacije u Srbiji (cena u dolarima)
Izvor: Produktna berza
195.35
119.32
203.39
146.26
164.59
0
50
100
150
200
250
300
350
03
/01
/20
07
11
/05
/20
07
07
/09
/20
07
11
/01
/20
08
15
/05
/20
08
10
/09
/20
08
13
/01
/20
09
15
/05
/20
09
10
/09
/20
09
08
/01
/20
10
12
/05
/20
10
07
/09
/20
10
03
/01
/20
11
05
/05
/20
11
31
/08
/20
11
27
/12
/20
11
07
/05
/20
12
07
/09
/20
12
05
/02
/20
13
27
/06
/20
13
14
/11
/20
13
25
/03
/20
14
30
/07
/20
14
08
/12
/20
14
17
/04
/20
15
20
/08
/20
15
23
/12
/20
15
06
/05
/20
16
05
/09
/20
16
12
/01
/20
17
18
/05
/20
17
13
/09
/20
17
12
/01
/20
18
18
/05
/20
18
17
/09
/20
18
17
/01
/20
19
22
/05
/20
19
17
/09
/20
19
100
150
200
250
300
350
400
450
500
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
2007 2008 2009 2010 2011
2012 2013 2014 2015 2016
2017 2018 2019 Average 2015-2019
str. 5/92
Šta utiče na cenu pšenice u Srbiji i kakva su očekivanja u narednom
periodu?
Sigurno da najveći uticaj ima svetska cena ali i drugi faktori. To su, pre svega, trgovina, domaća
proizvodnja, kao i netržišni faktori koji znaju da budu vrlo karakteristični u slučaju pšenice.
TRENDOVI I CENA U SVETU
Praćenjem i procenom svetskih bilansa se bave američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA), Organizacija
Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) koristeći razrađene (i stalno korigovane) metodologije
koje koriste različite baze podataka, satelitske slike, mrežu ključnih informatora, kao i druge alatke koje im
koriste da što preciznije predvide svetsku proizvodnju, potrošnju i zalihe za najvažnije proizvode. U svakom
momentu u nekom delu sveta se žanje pšenica, zato ovaj posao nije lak i mora se obavljati kontinuirano.
Uticaj svetske proizvodnje na cenu pšenice u svetu i kod nas je najveći od svih faktora. Ipak i on nije linearan,
niti ga uvek u potpunosti prati nego je potrebno posmatrati regionalnu specifičnost, stanje zaliha i duži
vremenski period. Takođe treba imati na umu da je potreban stalni rast da bi se obezbedila prehrambena
sigurnost i stabilno niske cene pošto potrošnja konstantno raste.
U svetu se ne predviđaju veliki potresi na tržištu pšenice. Očekivanja su da će proizvodnja da prati rast
potrošnje i da će svetski pravci trgovine nastaviti da se kreću kao i do sada. Upravo zato se ne očekuju
velike cenovne promene.
Dugoročne procene cene proizvodnje, potrošnje, zaliha i trgovine
Izvor: FAO, OECD
Procene su da je cena još uvek na visokom nivou i da će trebati da se smanjuje (zasnovano na baseline
modelu procene cena) u narednih nekoliko godina, da bi onda nastavila rast. Ista predviđanja daje i EU
market outlook.
Dugoročna procena cene pšenice u svetu Dugoročna procena cene pšenice u EU
0
50
100
150
200
250
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
20
01
20
02
20
03
20
04
20
05
20
06
20
07
20
08
20
09
20
10
20
11
20
12
20
13
20
14
20
15
20
16
20
17
20
18
20
19
20
20
20
21
20
22
20
23
20
24
20
25
20
26
20
27
20
28
Mili
on
a to
na
Trgovina Proizvodnja Potrošnja Prelazne zalihe
str. 6/92
Izvor: FAO, OECD Izvor: EU marekt outlook
Kratkoročna svetska očekivanja su najjasnije data u izveštaju USDA iz decembra 2019. godine koji ukazuju
da se posle loše žetve 2o18. godine, kada je potrošnja bila viša od proizvodnje i kada su visoke zalihe
sprečile značajnije povećanje cena, došlo do stabilizacije proizvodnje u 2019. godini. Ipak cena još uvek
raste do nivelisanja ponude i tražnje. Svi najveći proizvođači – EU, Rusija, SAD, Kanada i Ukrajna imaju
porast proizvodnje, dok Australija, Kazakhstan i Argentina beleže pad.
Iako je tek januar 2020. godine i rano je procenjivati rod u Evropi, već se zna da je u pitanju godina bez
padavina i snega pogotovo u Ukrajini. Postoji veliki deficit vlage i prisustvo suše u području Ukrajine, delu
Rumunije i Turske.
Procena svetskih bilansa pšenice od strane USDA Žuti stubići su svetske zalihe, dok zelene pokazuju koliko od njih čine zalihe u SAD. Plava linija je svetska potrošnja dok je crvena svetska proizvodnja.
Izvor: EU market situation koji korisniti podatke USDA
0.00
50.00
100.00
150.00
200.00
250.00
300.00
350.00
400.00
19
90
19
93
19
96
19
99
20
02
20
05
20
08
20
11
20
14
20
17
20
20
20
23
20
26
0
50
100
150
200
250
300
str. 7/92
TRENDOVI U EU
EU je najveći proizvođač pšenice u svetu sa oko 20% ukupne svetske proizvodnje. Ta proizvodnja je
konkurentna i dobrim delom izvozno orijentisana. Samim tim proizvodnja i cena u EU utiče i na cenu u Srbiji.
Dugoročni očekivani trendovi u EU predviđaju stabilnu potrošnju i blagi rast proizvodnje koji će rezultirati
i blagim rastom izvoza.
Kratkoročno, 2019. godine proizvodnja je bila dobra, sa rastom od 12% u odnosu na prošlu godinu ali još
uvek nije na nivou rekordne proizvodnje iz 2015.
EU trendovi u proizvodnji, potrošnji, i trgovini i projekcija od 2020.
Izvor: EU monitor
Trenutna cena u EU beleži trend rasta, baš kao i u slučaju Srbije, podstaknuta uvoznom cenom od 230-250
USD po toni.
ODNOS SA DRUGIM KULTURAMA
Postoji korelacija između cena i trenda cena pšenice i drugih kultura (kukuruz, soja, suncokret). Takođe je
dokazana korelacija između cene poljoprivrednih roba i ostalih berzanskih proizvoda, naročito nafte. Ona
je izražena na svetskom tržištu, a još više na domaćem, usled vrlo izražene dominacije dve kulture u setvi
(tzv. balkansko dvopolje kukuruza i pšenice). Njena manifestacija se ogleda u odluci proizvođača da
povećaju/smanje površine pod jednom na račun druge proizvodnje, što dovodi do manje zasejanih površina
i manje proizvodnje, pa u krajnjoj meri i na cenu. Ipak, ovaj uticaj nije veliki jer dolazi do sve veće
diverzifikacije proizvodnje (povećane površine pod sojom, komercijalnim povrćem i voćem, uljanom
repicom i sl). Takođe, odluka o setvi pšenice ne zavisi isključivo od očekivane profitabilnosti, pošto je ona
u Srbiji gotovo jedina ozima kultura, pa je važna za plodored.
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
40.0
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
100.0
120.0
140.0
160.0
180.0
Uvoz Izvoz Proizvodnja Potrošnja
str. 8/92
Cene pšenice, kukuruza i soje i njihov odnos
TRGOVINA PŠENICOM
Srbija ima carinsko opterećenje na uvoz pšenice, iako se izuzetno retko ispune tržišni uslovi da se pšenica
uveze (da je svetska cena transportnih troškova dovoljno niska, da postoji uvoznik, logistika i slično). Izvoz
je diverzifikovan na tri osnovna tržišta CEFTA, EU i luku Konstancu. Ne postoji korelacija između cene i
izvoza na način da veći izvoz utiče na domaću cenu, pošto je ona definisana prvenstveno izvoznom cenom.
Postojanje značajne konkurencije na nivou izvoznika omogućava da su marže male, izuzimajući pojedine
periode (u vremenu uzburkanog tržišta) kada dolazi do dodatne zarade. Povećana domaća proizvodnja
malo utiče na promenu cene, a znatno više na povećanje izvoza.
Izvoz se povećava kada je cena niža i ima opadajući trend pa samim tim u osnovi utiče i na njeno
povećanje, kao što se to desilo u drugoj polovini 2019.
Cene i mesečni izvoz pšenice
Izvor: COMTRADE, ITC, Produktna berza
0.00
100.00
200.00
300.00
400.00
500.00
600.00
700.00
Kukuruz u €/t Pšenica u €/t Soja u €/t
0
50
100
150
200
250
300
0
50
100
150
200
250
300
350
400
450
500
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
Jan
Maj
Sep
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
Hilj
ada
ton
a
Izvozna količina Produktna berza Izvozna cena
str. 9/92
DOMAĆA PRIOZVODNJA
U osnovi domaća proizvodnja utiče na bilanse, izvoz ali ne toliko i na cenu. Ipak njena veličina definiše
zadovoljstvo i profite proizvođača. Proizvodnja pšenice se ustalila na površinama iznad 600 hiljada hektara,
ovolike zasejane površine možemo očekivati i u proizvodnoj 2019/2020. Sušna zima bez snega ne pogoduje
zasejanoj pšenici, ali je rano da se prognoziraju ozbiljniji gubici zbog toga.
Proizvodnja i površine pšenice u Srbiji Izvoz pšenice po destinacijama
Izvor: RSZ Izvor: COMTRADE
Još od 2014. godine svetska proizvodnja je vrlo stabilna i njen rast/pad se kreće u nekoliko procenata, što
u osnovi utiče na stabilne cene u svetu. To nije bio slučaj u Srbiji gde su razlike u proizvodnji među godiama
značajne, ali one nisu uticale na kretanje cena.
Promena proizvodnje u svetu i Srbiji, cene u svetu i Srbiji i svetske zalihe
500
520
540
560
580
600
620
640
660
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
3,000
3,500
2005 20072009 2011 2013 2015 2017
Hilj
ade
he
ktar
a
Hilj
ade
to
na
Proizvodnja Površina
0
50
100
150
200
250
300
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Mili
on
a d
ola
ra
Rumunija Italija BiH Severna Makedonija Albanija
12%
-1%
-20%
25%
-8%
12%
-11%
2%
19%
-21%
29%
13%
-1%-6%
9%
-4%
6%2%
0%
0% 1% 3%
0
50
100
150
200
250
-60%
-40%
-20%
0%
20%
40%
60%
80%
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Mili
on
i to
na
Srbija Svet Produktna berza Mineapolis Ending stocks
str. 10/92
NETRŽIŠNI UTICAJI
Ukupna vrednost proizvodnje pšenice iznosi od 300 do 500 miliona EUR, što stvara dovoljno interesa da se
ulaže u netržišne uticaje koristeći razna sredstva – medije, profesore, lobiste. Neki od najčešćih uticaja jesu:
Dogovaranje i mešetarenje: Nije retka pojava da se pokuša uticaj na cene na način da se dogovori otkupna
cene među glavnim otkupljivačima, naročito u toku žetve. Takođe, često se, kada ima malo prometa na
produktnoj berzi, realizuju male količine pod neekonomskim cenama (većim ili manjim) da bi se postavila
referentna cena. Za ovo mešetarenje je potreban dogovor između kupca i prodavca.
Slanje pogrešnih informacija: Kolika je površina zasejano pod pšenicom, kako je pšenica prezimila, kako se
razvija, koliki se prinosi očekuju i druge informacije u određenoj meri utiču na očekivanja, pa samim tim i na
cene. Zato interesne grupe šalju informacije usmerene ka ostvarivanje svog interesa.
Lobiranje: Dobijanjem određenih privilegija od strane državnih organa može se značajno uticati na cenu i
vršiti preraspodela dohotka od jednih učesnika u tržišnom lancu ka drugim. Često se ulažu značajna
novčana sredstva u medijsku pripremu za lobiranje, kao i politički pritisci.
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama:
• Rod u svetu 2019/2020. će biti u granicama promene poslednjih 5 godina (+/- 2-3%)
• Proizvodnja u Srbiji neće biti ekstremno loša da bi mogla da ugrozi prehrambenu sigurnost i izvoz
u CEFTA zemlje.
• U drugom kvartalu će se ukinuti carine od 100% na srpske proizvode za uvoz na Kosovo
Procena cene pšenice je da će prosečna cena biti oko 160 EUR po toni sa unutar godišnjim varijacijama
gde će se najveće vrednosti dostizati pred žetvu a najaniža u vreme žetve. Očekivanja su i da će cena u
proleće prvo početi da se snižava kao i da će u jesen imati rast.
Procena cene pšenice
0.00
50.00
100.00
150.00
200.00
250.00
300.00
350.00
08
/09
/20
08
17/1
2/20
08
06
/04
/20
09
20/0
7/20
09
28/1
0/2
00
90
9/0
2/20
1026
/05/
2010
03/
09
/20
1014
/12/
2010
24/0
3/20
110
8/0
7/20
1118
/10
/20
1130
/01/
2012
21/0
5/20
120
5/0
9/2
012
15/0
1/20
1316
/05/
2013
18/0
9/2
013
13/0
1/20
1430
/04
/20
1418
/08
/20
140
4/1
2/20
1425
/03/
2015
15/0
7/20
1527
/10
/20
1518
/02/
2016
07/
06
/20
1619
/09
/20
1610
/01/
2017
26/0
4/2
017
08
/08
/20
1717
/11/
2017
05/
03/
2018
19/0
6/2
018
01/
10/2
018
15/0
1/20
1930
/04
/20
1912
/08
/20
1920
/11/
2019
FEB
20
20JU
N 2
020
SE
P 2
020
Pšenica u €/t Procena
str. 11/92
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene?
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Ekstremni vremenski uslovi u nekom delu sveta
Srednja / velik Svako značajno smanjenje prinosa i proizvodnje utiče na narušavanje bilansa i povećanje cene
Ekstremno loša proizvodna godina u Srbiji
Realna, s obzirom na loš početak proizvodne godine
Cena će početi da raste i biće prvo malo veća, pa usled špekulacija značajno veća od svetske
str. 12/92
Kukuruz U poslednjih 15 godina Srbija je značajno uvećala proizvodnju kukuruza, prateći trend rasta u CIS zemljama.
Rast proizvodnje bio je najveći odmah posle 2010. godine kada je došlo do naglog rasta cene kukuruza.
Tako je 2015. Srbija bila na 11. mestu među svetskim izvoznicima, da bi 2018. pala na 16. mesto. Ovome je
pored povećanja površina zasejanih pod kukuruzom doprinela i profesionalizacija proizvođača i same
proizvodnje koje su pospešene visokom cenom kukuruza i mogućnošću ostvarenja veće zarade. Kukuruz
je berzanska roba koju Srbija izvozi preko luke Konstanca u ceo svet i od koje u velikoj meri zavisi ukupna
stvorena vrednost poljoprivrede Srbije. Zato je važno pratiti cenovne i ostale trendove.
Šta karakteriše cenu kukuruza u Srbiji u prethodnom periodu?
Svetska kriza cena poljoprivrednih proizvoda suštinski je započela sa kukuruzom. Spojila se velika potražnja
za ovim proizvodom, usled visokih cena nafte koje su kreirale potražnju za etanolom, sa nekoliko
uzastopnih lošijih proizvodnih godina. Kao i kod pšenice i tržište kukuruza se može podeliti na dva perioda:
period sa većim oscilacijama – uzburkano tržište i period sa manjim oscilacijama. U slučaju kukuruza period
uzburkanog tržišta traje duže nego u slučaju pšenice.
Cene kukuruza u Srbiji u osnovi prate trendove svetskih cena, pogotovo u poslednjih desetak godina od
kada Srbija ostvaruje povećan izvoz. Veličina je pod uticajem brojnih drugih faktora pa postoje odstupanja
u pojedinim periodima.
Uporedna cena kukuruza na Produktnoj berzi i CBOT u USD/toni
Izvor: Produktna berza Novi Sad
Prosečna cena kukuruza tokom 2019. godine bila je 128 EUR po toni, poslednjih pet godina 134 EUR po toni
a od smirivanja cena 2013. pa do danas 138 EUR po toni. Stabilizacija cena na nižim nivoima je već dugoročni
trend. Isto tako su i varijacije sve manje, one su se u šestogodišnjem periodu kretale od 113 do najviše 158
EUR po toni.
-100.00
-50.00
0.00
50.00
100.00
150.00
200.00
250.00
300.00
350.00
03
/01
/20
11
25
/03
/20
11
22
/06
/20
11
13
/09
/20
11
05
/12
/20
11
05
/03
/20
12
31
/05
/20
12
28
/08
/20
12
13
/12
/20
12
21
/03
/20
13
01
/07
/20
13
09
/10
/20
13
15
/01
/20
14
09
/04
/20
14
09
/07
/20
14
09
/10
/20
14
08
/01
/20
15
07
/04
/20
15
09
/07
/20
15
01
/10
/20
15
30
/12
/20
15
31
/03
/20
16
29
/06
/20
16
22
/09
/20
16
19
/12
/20
16
22
/03
/20
17
19
/06
/20
17
08
/09
/20
17
01
/12
/20
17
01
/03
/20
18
28
/05
/20
18
21
/08
/20
18
13
/11
/20
18
07
/02
/20
19
08
/05
/20
19
30
/07
/20
19
21
/10
/20
19
Produktna - Čikago Produktna berza Čikago kukuruz $/t
str. 13/92
Cena kukuruza na produktnoj berzi u Novom Sadu u Eurima po toni
Izvor: Produktna berza
Unutar godišnje varijacije cene kod kukuruza nisu bile nikada izražene kao kod pšenice, ali one postoje i
primetno je da u najvećem broju godina cena raste tokom prolećnog perioda, dostižući svoje najviše nivoe
tokom meseca jula, posle kojeg počinje snižavanja cene (osim 2011. i 2012. kada je usled ekstremno visokih
cena i uzburkanog tržišta vladala drugačija pravila). Ovo je posebno bilo karakteristično u doba visokih
cena. Sada je ovaj trend primetan ali nije izražen jer su unutar godišnje varijacije značajno manje.
Unutargodišnje varijacije u Srbiji (cena u dolarima)
Izvor: Produktna berza
0
50
100
150
200
2500
3/0
1/2
00
70
9/0
5/2
00
70
3/0
9/2
00
72
6/1
2/2
00
70
5/0
5/2
00
82
7/0
8/2
00
81
9/1
2/2
00
82
4/0
4/2
00
91
9/0
8/2
00
91
1/1
2/2
00
91
3/0
4/2
01
00
6/0
8/2
01
03
0/1
1/2
01
02
4/0
3/2
01
12
2/0
7/2
01
11
5/1
1/2
01
11
6/0
3/2
01
21
7/0
7/2
01
20
6/1
2/2
01
21
8/0
4/2
01
31
6/0
9/2
01
32
3/0
1/2
01
42
7/0
5/2
01
42
9/0
9/2
01
40
3/0
2/2
01
50
9/0
6/2
01
50
6/1
0/2
01
51
0/0
2/2
01
61
5/0
6/2
01
61
3/1
0/2
01
61
7/0
2/2
01
71
9/0
6/2
01
71
2/1
0/2
01
70
7/0
2/2
01
81
1/0
6/2
01
80
5/1
0/2
01
80
4/0
2/2
01
90
5/0
6/2
01
92
7/0
9/2
01
9
100
150
200
250
300
350
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
2007 2008 2009 2010 2011
2012 2013 2014 2015 2016
2017 2018 2019 Average 2015-2019
str. 14/92
Šta utiče na cenu kukuruza u Srbiji i kakva su očekivanja u narednom
periodu?
TRENDOVI I CENA U SVETU
Cena kukuruza je određena cenom na svetskom tržištu, koja je prvenstveno određena proizvodnjom u
Južnoj i Severnoj Americi, kao i potražnjom industrije hrane i energetike. CIS zemlje i Evropa moraju da se
prilagode cenama koje su determinisane na američkim kontinentima uz svoje specifičnosti trgovanja na
Crnom moru.
Bilansi u svetu su u ravnoteži već duži niz godina ali se zalihe smanjuju još od 2016. godine kada su dostigle
svoj istorijski maksimum. Takođe, potrošnja prevazilazi proizvodnju na račun smanjenja zaliha već treću
godinu za redom.
Dugoročna očekivanja na osnovu baseline metode je da će svi parameti bilansa osim zaliha (koje će se
smanjivati) rasti i da će cena da prati taj rast.
Dugoročne procene cene proizvodnje, potrošnje, zaliha i trgovine
Izvor: FAO, OECD
Trgovina u svetu konstantno raste i podspešuje potražnju, što u osnovu utiče cene za koje se predviđa da
će na svetskom nivou da rastu. Taj rast će biti sporiji u zemljama EU.
Dugoročna procena cene kukuruza u svetu Dugoročna procena cene kukuruza u EU
Izvor: FAO, OECD Izvor: EU market outlook
0
50
100
150
200
250
0
200
400
600
800
1,000
1,200
1,400
20
00
20
01
20
02
20
03
20
04
20
05
20
06
20
07
20
08
20
09
20
10
20
11
20
12
20
13
20
14
20
15
20
16
20
17
20
18
20
19
20
20
20
21
20
22
20
23
20
24
20
25
20
26
20
27
20
28
Mili
on
a to
na
Trgovina Proizvodnja Potrošnja Prelazne zalihe
0
50
100
150
200
250
300
350
199
0
199
3
199
6
199
9
200
2
200
5
200
8
2011
2014
2017
2020
2023
2026
0
50
100
150
200
250
200
5
200
7
200
9
2011
2013
2015
2017
2019
2021
2023
2025
str. 15/92
Kratkoročno, svetska očekivanja su najjasnije data u izveštaju USDA iz decembra 2019. godine. U ovom
izvešatju se ukazuje da se, posle dužeg perioda rasta zaliha i proizvodnje koja je veća od potrošnje, očekuje
smanjenje zaliha u 2020. godini, kao i proizvodnja manja od potrošnje. Predviđanja su da će proizvodnja
biti na petogodišnjem minimumu.
SAD, koji je najveći svetski proizvođač kukuruza sa preko 31% svetske proizvodnje, već četvrtu godinu za
redom ima trend smanjenja proizvodnje, koji je u 2019. godini za 5% manji nego u 2018., što je za skoro 20
miliona tona manje. Rusija i Južnoafrička republika rastu sa stopama od preko 20%. Izraženo u tonama taj
rast u 2019. u odnosu na 2018. godinu iznosi oko 3 miliona tona u svakoj od zemalja. Sve ovo smanjenje još
uvek ne utiče značajno na cenu jer su zalihe bile izuzetno visoke, ali se isto tako i one smanjuju. Šta više,
procena je da se 66% svih zaliha nalaze u Kini što je vrlo neravnomerna raspodela koja će da utiče na cenu.
Na crnomorskom tržištu, Ukrajina koja je najveći proizvođač sa 35 miliona tona kukuruza, procenjuje se da
ima oko 1% manju proizvodnju u odnosu na 2018. godinu, dok Rusija ima povećanje od oko 3 miliona tona.
Proecena svetskih bilansa kukuruza od strane USDA Žuti stubići su svetske zalihe, dok zelene pokazuju koliko od njih čine zalihe u SAD. Plava linija je svetska potrošnja dok je crvena svetska proizvodnja.
Izvor: EU market situation koji korisniti podatke USDA
TRENDOVI U EU
EU sa proizvodnjom od 64 miliona tona ne utiče na svetske tokove ni svetsku cenu. S druge strane EU kao
veliki uvoznik kukuruza utiče svojom potražnjom na cenu u svetu. Kratkoročna procena je da će se ta
tražnje povećati kao posledica povećanog tova svinja da bi se zadovoljio izvoz u Kinu.
Dugoročno se procenjuje da će se uvoz stabilizovati na sadašnjem nivou uz blago povećanje. Slično je sa
potražnjom i proizvodnjom, što je sve u trendu smanjenje stočarske proizvodnje u EU.
str. 16/92
EU trendovi u proizvodnji, potrošnji, i trgovini i projekcija od 2020.
Izvor: EU monitor
Trenutna uvozna cena kukuruza u EU beleži rast
TRGOVINA SRBIJE
Srbija je za manje od 10 godina, od regionalnog, postala svetski izvoznik kukuruza, pa je 2015.godine izvezla
dva miliona tona kukuruza čime je zauzela 11. mesto među svetskim izvoznicima. Naročito je zabeležen
snažan rast u periodu visokih cena, da bi se izvoz usporavao poslednjih godina, kao posledica smanjivanja
cena, ali i količina. Srbija kukuruz najviše izvozi preko luke Konstanca, otuda se Rumunija pojavljuje kao
najveći neto uvoznik našeg kukuruza. U proseku Srbija izveze 29,9 miliona USD mesečno. Rekord je
zabeležen marta 2012. godine kada je izveženo kukuruza u vrednosti od 86 miliona USD. Uglavnom se
najviše izvozi odmah posle žetve.
Samim tim uticaj izvoza je značajan na cenu. Da nema izvoza cena ne bi pratila svetsku cenu i domaće tržište
bi mnogo više definisalo cenu kukuruza u Srbiji.
Kad god počne značajan izvoz kukuruza i kada se poveća tražnja od strane lokalnih i međunarodnih
trgovaca dolazi do rasta cene i smanjivanja cenovne konkurentnosti koja dovodi do značajnog smanjivanja
izvoza.
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
100.0
Uvoz Izvoz Proizvodnja Potrošnja
str. 17/92
Cene i mesečna trgovina kukuruzom
Izvor: COMTRADE, ITC, Produktna berza
U poslednjih nekoliko decenija došlo je do povećanja broja izvoznika, tako da ih je 2017. godine bilo čak 267.
Ipak, u poslednje dve godine došlo je do konsolidacije tržišta, pa se u 2019. godini broj smanjio na 195 s tim
da najveći deo trgovine obavi pet kompanija. Sigurno da i ovakva konkurencija utiče da u doba velike
potražnje cene idu na gore.
Cena kukuruza u Srbiji je zaštićena visokom tarifom (24% za EU, ali 0% za CEFTA, BY, KZ i RU, za sve ostale
zemlje ona je 30%) što onemogućava uvoz i trgovnu u tom smeru.
DOMAĆA PRIOZVODNJA
Za kukuruz kao proizvodnu opciju najviše se odlučuju mali proizvođači. Ulaganja nisu velika, cena usluge je
niska (veliki broj dostupnih mašina u svakom selu), troškovi skladištenja i prirodnog sušenja su mali, trošak
se može kompenzovati u radnu snagu (okopavanje, branje, krunjenje i prirodno sušenje) i na kraju može
se prodati tokom cele godine. Sve ovo utiče da mali proizvođači pronalaze svoje konkurentske prednosti
u odnosu na velike proizvođače koji kukuruz krune, suše, skladište i gledaju da prodaju što pre. Upravo
zato je kukuruz dobra opcija za postojeću strukturu proizvođača u Srbiji, ali sa promenom strukture
smanjivaće se i površine pod kukuruzom. U osnovi se to već dešava - površine se smanjuju na račun gajenja
soje i suncokreta.
0
50
100
150
200
250
300
350
400
450
500
0
50
100
150
200
250
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Sep
Feb
Jul
Dec
Maj
Okt
Mar
Avg Jan
Jun
No
v
Ap
r
Sep
Feb
Jul
Dec
Maj
Okt
Mar
Avg Jan
Jun
No
v
Ap
r
Sep
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
Hilj
ada
ton
a
$/K
g
Izvozna količina Produktna berza Uvozna cena
str. 18/92
Proizvodnja i površine kukuruza u Srbiji Proizvodnja i trend rasta u odnosu na svet
Izvor: RSZ Izvor: COMTRADE
U osnovi, domaća proizvodnja ima uticaj na cenu iako je osnovni parametar definisanja cene svetska cena.
Međutim, u godinama loše proizvodnje, koje se često dešavaju jer kukuruz ima velike oscilacije u
proizvodnji, cena prati trendove i pravce u svetu ali je veličina kod nas veća pošto postoji veliki pritisak na
izvoznike da ispoštuju izvozni ugovori.
Ipak promena nivoa proizvodnje u svetu se sve više povećava, što uz smanjenja zaliha najavljuje
turbulentnije novo razdoblje.
Promena proizvodnje u svetu i Srbiji, cene u svetu i Srbiji i svetske zalihe
800
850
900
950
1000
1050
1100
0
1,000
2,000
3,000
4,000
5,000
6,000
7,000
8,000
9,000
Hilj
ade
hek
tara
Hilj
ade
ton
a
Proizvodnja Površina
0
100
200
300
400
500
600
20
07
20
08
20
09
20
10
20
11
20
12
20
13
20
14
20
15
20
16
20
17
20
18
Mili
on
a d
ola
ra
Rumunija BiH Italija Albanija Austrija
58%
4%
13%
-10%
-45%
66%
36%
-31%
35%
-46%
73%
5%
-1%
4% 4%
-2%
16%
2% 1%5% 3%
-5%
0
50
100
150
200
250
-60%
-40%
-20%
0%
20%
40%
60%
80%
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Mili
on
i to
na
Proizvodnja Srbije Proizvodnja: svet Produktna berza Čikago Zalihe
str. 19/92
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama
• Rod u svetu 2019/2020. će biti na nivou od +/- 3% u odnosu na prethodnu
• Prinosi u Srbiji neće biti izuzetno loši
Cena kukuruza tokom 2019. godine bi trebala da bude veća od prosečnih cena prethodnih godina pošto
je potrošnja u svetu veća od proizvodnje tokom 2019. godine (prodajne 2020) i zato što se zalihe smanjuju.
Prosečno bi cena bila oko 140 EUR po toni krećući se u intervalu od +/-15 EUR. Nekoliko meseci pred žetvu
kad stignu novi izveštaji o svetkim bilansima za 2020. godinu cena će da počne da zauzima pravac u
zavisnosti od izveštaja o proizvodnji.
Procena cene kukuruza
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene?
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Ekstremni vremenski uslovi u nekom delu sveta koji smanjuju proizvodnju i podižu očekivanja visoke cene
Srednja / velik Svako značajno smanjenje prinosa i proizvodnje utiče na narušavanje bilansa i povećanje cene
Ekstremno loša proizvodna godina u Srbiji
Mala do srednja/srednja
Cena će početi da raste i biće prvo malo veća, pa usled špekulacija značajno veća od svetske
EU ne ispunjava očekivanja izvoza u Kinu
Srednji do veliki / srednji
EU će smanjiti ugovorene poslove pa samim tim će imati manje potrebe za sojom i sojinom sačmom
Da li je realističan scenario da Srbija prestane da izvozi kukuruz Dunavom zato što bi veliki proizvođači i
izvoznici iz CIS zemlja (Rusija, Ukrajina) zajedno sa Rumunijom u potpunosti popunili kapacitete u Konstanci
0.00
50.00
100.00
150.00
200.00
250.00
08
/09
/20
08
29
/12
/20
08
30
/04
/20
09
21
/08
/20
09
11
/12
/20
09
09
/04
/20
10
02
/08
/20
10
22
/11
/20
10
14
/03
/20
11
08
/07
/20
11
28
/10
/20
11
27
/02
/20
12
22
/06
/20
12
08
/11
/20
12
20
/03
/20
13
08
/08
/20
13
10
/12
/20
13
15
/04
/20
14
18
/08
/20
14
16
/12
/20
14
21
/04
/20
15
18
/08
/20
15
14
/12
/20
15
15
/04
/20
16
12
/08
/20
16
09
/12
/20
16
12
/04
/20
17
08
/08
/20
17
29
/11
/20
17
27
/03
/20
18
25
/07
/20
18
15
/11
/20
18
13
/03
/20
19
09
/07
/20
19
29
/10
/20
19
FEB
20
20
JUN
20
20
OK
T 2
02
0
Kukuruz u €/t Procena
str. 20/92
i time zatvorili prostor za kukuruz iz Srbije, što bi dovelo do značajnijih promena cena, koje bi pale i ispod
cene koštanja?
I pored značajnog trenutnog i očekivanog rasta, šanse CIS zemalja da se tako nešto desi su male, pre svega
jer Srbija ima dobre prinose i dobru cenovno prihvatljivu izvoznu logistiku koja omogućava zaradu i po
nižim cenama. Ipak, izvoz će postajati sve teži usled veće konkurencije. Upravo ova situacija dovodi do
smanjenog izvoza kukuruza poslednjih godina pri nižim cenama jer se, po pravilu, čeka bolja cena na
osnovu iskustava iz perioda visokih cena 2008-2013, ali se ona najčešće ne dočeka.
str. 21/92
Soja Formiranje cene soje u Srbiji se razlikuje od formiranja cene kukuruza ili pšenice. Iako su i kod soje presudni
svetski trendovi, razlika je što na cenu soje utiče mnogo više unutrašnjih faktora, koji ne postoje kod drugih
kultura, kao što su: netržišne zabrane uvoza, da li je soja obeležena kao NON-GMO ili ne, način upravljanja
i donetih poslovnih odluka najvećeg otkupljivača.
Šta karketeriše cenu soje u Srbiji u prethodnom periodu?
Cena soje u Srbiji se razlikuje od svetske cene i cena u drugim zemljama jer: (1) Srbija je zatvoreno tržište
za GMO soju i sojinu sačmu, (2) Srbija je jedina zemlja (pored Ukrajine) u Evropi koja je samodovoljna u
proizvodnji soje, (3) Srbija ima značajan izvoz soje i proizvoda od soje. Ipak u poslednjih godinu i po dana
primetno je da se cena izjednačava sa svetskom cenom.
Uporedna cena soje na Produktnoj berzi i CBOT u USD/toni
Izvor: Produktna berza Novi Sad
Cena soje poslednjih deset godina je samo odražavala promene u proizvodnji, potražnji za sojom i trgovini
u svetu. Te promene su bile tolike da se čak mogu nazvati i fenomenom. Toliki rast je bio prouzrokovan
raznim faktorima, od kojih su najznačajniji: povećana tražnja naročito u regionu Azije; nove tehnologije i
izgradnja infrastrukture koje su spustile cene koštanja, povećale dostupnost i prinose; povećani
prerađivačkih kapaciteta u Kini; povećana tražnja za biodizelom; depresijacija dolara. Zbog svega ovoga
cena je dostizala izuzetno visoke nivoe u periodu svetske ekonomske krize. Međutim, za razliku od drugih
kultura njena cena se zadržala na višem nivou. Dodatno je imala još jedan izuzetno visoki pik tokom 2017.
godine. Razlozi su što se nisu otklonili pokretači za te visoke cene, tj. pre svega u Kini i EU je nastavljana da
raste potražnja koja nije mogla da bude u potpunosti zadovoljena. Ipak do snižavanja cene dolazi posle leta
2017. kada se ona konstantno smanjuje pošto su podsticaji visokih cena podstakli proizvodnju i u
područjima gde se soja nije toliko gajila, a i kod tradicionalno velikih i konkurentnih proizvođača u Severnoj,
Južnoj i Centralnoj Americi.
Posle leta 2019. godine cena uzima novi pravac i počinje da raste.
-100
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
26
/07
/20
12
19
/10
/20
12
28
/12
/20
12
18
/03
/20
13
05
/06
/20
13
26
/08
/20
13
30
/10
/20
13
15
/01
/20
14
20
/03
/20
14
29
/05
/20
14
05
/08
/20
14
15
/10
/20
14
19
/12
/20
14
03
/03
/20
15
11
/05
/20
15
17
/07
/20
15
18
/09
/20
15
25
/11
/20
15
05
/02
/20
16
13
/04
/20
16
22
/06
/20
16
25
/08
/20
16
01
/11
/20
16
12
/01
/20
17
20
/03
/20
17
26
.05
.20
17
.2
8.0
7.2
01
7.
02
.10
.20
17
.0
4.1
2.2
01
7.
07
.02
.20
18
.1
7.0
4.2
01
8.
21
.06
.20
18
.2
7.0
8.2
01
8.
29
.10
.20
18
.0
3.0
1.2
01
9.
11
.03
.20
19
.1
7.0
5.2
01
9.
19
.07
.20
19
.2
0.0
9.2
01
9.
22
.11
.20
19
.
Razlika Profuktna berza Čikago
str. 22/92
Cena soje na produktnoj berzi u Novom Sadu u EUR po toni
Izvor: Produktna berza
Unutar godišnje varijacije kod soje su izuzetno male. Primetan je pad cene posle žetve i rast u periodu od
početka godine pa do mesec dana pred žetvu. Unutar godišnje varijacije su veće u godinama sa visokim
cenama i tržišnim poremećajima.
Unutargodišnje varijacije u Srbiji u USD / toni
Izvor: Produktna berza
0.00
100.00
200.00
300.00
400.00
500.00
600.00
700.00
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
2009 2010 2011 2012 2013 2014
2015 2016 2017 2018 Average
str. 23/92
Šta utiče na cenu soje u Srbiji i kakva su očekivanja u narednom
periodu?
Na cenu soje utiču brojni faktori često i oni koji obično ne utiču u toj meri na druge useve. Takođe uticaj
različitih faktora se menja. Trenutno se pojačava uticaj svetskih trendova i cena u svetu u odnosu na
unutrašnje faktore.
TRENDOVI I CENA U SVETU
Svetska potražnja presudno utiče na cenu soje u svetu a samim tim u velikoj meri i u Srbiji.
Cena u svetu oslikava potražnju i mogućnost da se ta potražnja zadovolji proizvodnjom. Zato da bi se
razumela cena soje prvo treba pogledati koliki je bio rast potražnje trgovine u proteklom periodu i koliko
se smanjivao udeo prelaznih zaliha u svetskim bilansima. Ukupna svetska potrošnja je rasla sa godišnjom
stopom od 4.8% za poslednjih deset godina. Rast zaliha nije pratio ovakav tempo rasta potrošnje i
proizvodnje, nego su se zalihe smanjivale za prosečno 2.8% u poslednjih deset godina.
Dugoročne procene proizvodnje, potrošnje, zaliha i trgovine sojom u svetu
Izvor: FAO, OECD
Znajući da postoji i dalje potražnja i da mnoge zemlje nisu uspele da uspešno proizvode soju očekivanja
svih relevantnih institucija su da će cena soje dugoročno imati uzlazni trend.
0
20,000
40,000
60,000
80,000
100,000
120,000
140,000
160,000
180,000
0
50,000
100,000
150,000
200,000
250,000
300,000
350,000
400,000
450,000
19901992199419961998200020022004200620082010201220142016201820202022202420262028
Prelazne zalihe Trgovina Proizvodnja Potrošnja
str. 24/92
Dugoročna procena cene soje u svetu Dugoročna procena cene soje u EU
Izvor: FAO, OECD Izvor: EU market outlook
Kratkoročno, svetska očekivanja su najjasnije data u izveštaju USDA iz decembra 2019. godine. Ona ukazuje
da se posle dužeg perioda rasta zaliha i proizvodnje koja je veća od potrošnje očekuje da se u 2020. godinu
uđe sa manjim zalihamai sa manjom proizvodnjom od potrošnje. Očekuje se proizvodnja od 337 miliona
tona koja će biti na petogodišnjem minimumu.
Procena svetskih bilansa soje od strane USDA Žuti stubići su svetske zalihe, dok zelene pokazuju koliko od njih čine zalihe u SAD. Plava linija je svetska potrošnja dok je crvena svetska proizvodnja.
Izvor: EU oilseed market situation koji korisniti podatke USDA
0.00
100.00
200.00
300.00
400.00
500.00
600.001
99
0
19
93
19
96
19
99
20
02
20
05
20
08
20
11
20
14
20
17
20
20
20
23
20
26
0
100
200
300
400
500
600
20
05
20
07
20
09
20
11
20
13
20
15
20
17
20
19
20
21
20
23
20
25
20
27
20
29
str. 25/92
TRENDOVI U EU
Iako značajno raste proizvodnja u Evropi (procentualno najviše od svih kontinenata u poslednjoj deceniji)
udeo evropske soje u ukupnoj svetskoj proizvodnji je svega 2%. Samim tim ona ne može svojom
proizvodnjom da utiče na svetsku cenu, a ni na cenu u Srbiji. Ipak EU kao jedan od najvećih uvoznika soje i
sojine sačme u velikoj meri definiše potražnju i samim tim i cenu. Dodatno, ona je najveći kupac NON GMO
soje koja se isključivo proizvodi u Srbiji.
Površine pod sojom u zemljama jugoistočne Evrope
Izvor: FAO
Uvoz u EU će nastaviti da raste da bi zadovoljio rastuću potrošnju. Proizvodnja će isto da raste, ali će njen
doprinos ukupnim bilansima nastaviti da bude na malom nivou.
EU trendovi u proizvodnji, potrošnji, i trgovini i projekcija od 2020. u milionima tona
Izvor: EU monitor
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Tho
usa
nd
hec
tars
Austria Czech Republic Slovakia Germany
Switzerland Italy Poland Republic of Moldova
Romania Bulgaria Serbia Bosnia and Herzegovina
Croatia Slovenia Hungary Ukraine
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
Uvoz Izvoz Proizvodnja Potrošnja
str. 26/92
Trenutna cena u EU beleži trend rasta, baš kao i u slučaju Srbije, varirajući u vrednostima od oko 350 USD
po toni. Najniže vrednosti u proseku dobija se za soju proizvedenu u Ukrajini. Prosečno u petogodišnjem
periodu za 4 USD po toni. Očekivanja su da će značajno jačanje Ukrajinske grivne (UAH) koje se dešava u
proteklih devet meseci (u martu 2019. jedan EUR se menjao za 31 UAH a u Januaru 2020. 26 UAH) smanjiti
konkurentnost ukrajinskih proizvođača soje i izvoznika.
Cena uvozne soje u EU periodu jan 2014. – dec 2019.
Izvor: International Grains Council, preuzeto sa EU price monitring
KURS I POLITIČKE ODLUKE
Na cenu soje kao berzanske robe s kojom se trguje u velikim količinama između Evrope i ostatka sveta utiču
značajno odnosi između kursa USD i EUR.
Zbog velike količine para koje su u opticaju u trgovini sojom i sojinim prerađevinama ovaj sektor se ponekad
koristi u političkim obračunima među državama. Tako je trgovinski rat između SAD i Kine doveo do
promena trgovinskih pravaca na način da je Kina uvele visoke carine na uvoz soje iz SAD kao kompenzaciju
za istu meru u drugim sektorima koje uvela SAD prema Kini. Ovo je dovelo do pada cene soje u SAD koji je
rezultirao povećanjem udela uvoza američke soje u EU, kao i promene uvoznih destinacija iz Kine.
Kompromis je pronađen i situacija se stabilizuje.
200
250
300
350
400
450
500
550
600
650
2/5/2014 2/5/2015 2/5/2016 2/5/2017 2/5/2018 2/5/2019
Soyabeans - Argentina, Up River Soyabeans - Brazil, Paranagua Soyabeans - US Gulf
Soyabeans - Ukraine Prosečno
str. 27/92
Trgovina sojom između Kine i SAD u periodu pre i posle trgovinskog rata
Izvor: USDA
TRGOVINA SRBIJE SOJOM I SOJINOM SAČMOM
Uticaj uvoza i izvoza soje i sojinih proizvoda na cenu je značajan pošto povećava, odnosno smanjuje ponudu
na domaćem tržištu što dovodi do snižavanja/povećavanja cene.
Soja proizvedena u Srbiji u najvećoj meri se utroši u Srbiji. Ona se najvećim delom integriše u lokalne tržišne
lance animalnih proizvoda. Procena je da dve trećine soje proizvedene u Srbiji doprinosi proizvodnji mesa,
jaja i mleka. Oko jedne trećine završi u izvozu bilo kao sojino zrno, sojina sačma, ulje ili posle dodavanja
vrednosti putem prerade u visoko vredne proizvode za ljudsku ili stočnu ishranu i druge namene.
Izvoz soje iz Srbije je stabilan i iznosi oko 80 miliona USD godišnje. Sojino ulje je vodeći izvozni proizvod sa
oko 40% udela. Glavna tržišta za sojino ulje su Slovenija, Bugarska i Nemačka. Srbija izvozi na 12 tržišta,
uglavnom na prostoru Evrope. Pored ulja izvozi se i sojino zrno. Njegov udeo u izvozu varira od 20 do 40%
u zavisnosti od godine. Sojino zrno se najviše izvozi u Rumuniju i Nemačku koja su tranzitna tržišta odakle
se preko Konstance i Hamburga zrno plasira na udaljena tržišta. Srbija je 2018. godine izvezla sojinog zrna
u SAD u vrednosti od 8 miliona USD.
Kineski uvoz soje iz SAD Uvoz Kine iz ostalih zemlja Ukupna obećana trgovina Kineska obaveza
str. 28/92
Cene i trgovina sojom
Izvor: COMTRADE, ITC, Produktna berza
Od sojinih proizvoda Srbija najviše uvozi sojinu sačmu. Ipak u poslednjih pet godina Srbija ostvaruje izrazito
pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Vrednost izvoza je 2016. godine bila ekstremnih 140 miliona USD, dok se
vrednost uvoza kreće od 10 do najviše 50 miliona USD, kolika je bila 2015. godine. Tokom 2018. uveženo je
sojine sačme u vrednosti od 26.7 miliona USD. Uvozna cena sojine sačme je veća nego izvozna u najvećem
broju meseci.
Cene i trgovina sojinom sačmom
Izvor: COMTRADE, ITC, Produktna berza
0
5
10
15
20
25
30
35
40
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900O
ct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
Hilj
ada
ton
a
$/T
on
i
Izvezena kolicina Srbija Uvezena kolicina Srbija Produktna berza Novi Sad
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
Feb
Jun
Oct
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
$/T
on
i
Izvezena kolicina Srbija Uvezena kolicina Srbija Produktna berza Novi Sad Izvozna cena Srbija Uvozna cena Srbija
str. 29/92
DOMAĆA PRIOZVODNJA
U osnovi domaća proizvodnja ima veliki uticaj na cenu. Površine zasejane sojom konstanto rastu, dok
prinos varira u zavisnosti od vremenskih uslova. Po pravilu dobra proizvodna godina povećava površine
naredne godine i obratno. Zato i ukupna porizvodnja varira iz godine u godinu.
Kada je proizvodnja velika da može da zadovolji sve domaće i izvozne potrebe tada ne postoji veliki pritisak
na otkup kod izvoznika pa je uticaj unutrašnjih faktora na cenu veći. Suprotno, kada je prinos mali, postoji
potreba da se zadovolji proizvodnja i izvozni ugovori pa se mora platiti cena za NON GMO soju proizvedenu
u Srbiji koja je po pravilu veća od uvozne.
Proizvodnja i površine soje u Srbiji Proizvodnja i trend rasta u odnosu na svet
sIzvor: RSZ Izvor: COMTRADE
OBELEŽAVANJE
EU svoje potrebe za sojom zadovoljava prvenstveno uvozom. Ova soja se uglavnom koristi za ishranu stoke
i bez nje Evropa ne bi bila u stanju da održi trenutni nivo stočarske proizvodnje. Oko 15% uvezene soje u EU
je NON GMO, koja se najvećim delom doprema iz Južne Amerike. Potražnja za održivo proizvedenom
sojom (RTRS, Pro Tera i Donau Soja) raste, upravljana s jedne strane brigom potrošača prema korišćenju
GMO proizvoda, a s druge kreirana politikom održivosti koja podržava proizvodnju GMO FREE soje u
Evropi, a gde su pokretači pre svega veliki trgovinski lanci širom Evrope.
Kolika je razlika u ceni između GMO i NON GMO soje zavisi od trenutne situacije i potražnje na tržištu.
Nekada je ona samo nekoliko procenata skuplja nekad i nekoliko desetina. Ne postoje baze podataka koje
prate ove promene na sistematičan način.
AGRARNA POLITIKA I OTVARANJE TRŽIŠTA
U slučaju soje najaveći uticaj od mera agrarne poitike ima subvencionisnje ove proizvodnje od strane EU.
Budžetom EU za period 2013-2020 uvedena su dobrovoljna plaćanja vezana za proizvodnju i na taj način je
dozvoljeno subvencionisanje određenih useva koje odabere zemlja članica u cilju podsticanja proizvodnje
osetljivih sektora i proizvoda. Ovu šansu je iskoristilo 16 zemalja (Bugarska, Češka, Grčka, Španija, Finska,
0
50
100
150
200
250
0
100
200
300
400
500
600
700
20
13
20
14
20
15
20
16
20
17
20
18
Hilj
ade
ha
Hilj
ade
ton
a
Proizvodnja Površina
450.6 thsd. t
39.5 thsd. t
85.8 thsd. t
98.1 thsd. t
151.8 thsd. t 254.8 thsd. t
164.6 thsd. t
2.5 mill. t
-0.2%
0.0%
0.2%
0.4%
0.6%
0.8%
1.0%
-10% -5% 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%
Ud
eo u
Sve
tu
Prosecan rast u odnosu na svet
Serbia NMS EU15 CEFTA Turkey France Croatia Russian Federation
str. 30/92
Francuska, Hrvatska, Mađarska, Italija, Irska, Litvanija, Latvija, Luksemburg, Poljska, Rumunija, Slovenija) 1
za subvencionisanje proteinskih kultura, uključujući soju. Ukupno, ovo čini 10% ukupnog budžeta za
dobrovoljno vezane subvencije u bužetu EU. Dodatno, 15 zemalja se odlučilo da u okviru ekoloških plaćanja
koriste mogućnost podsticanja useva azotofiksatora, među koje spada i soja. Na ovaj način se utiče na
cenu, pošto plaćanja koja se dobijaju bilo kao regularna direktna plaćanja po hektaru ili proizvodno vezana
iznose od 100-420 EUR po hektaru. i sigurno da utiču na cenovnu konkurentnost tih prozvođača pa samim
tim i cenu.
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama
• Rod u sveti 2019/2020 će biti na petogodišnjem minimumu
• Kina će nastaviti da „pauzira“ sa proizvodnjom svinja zbog ASF
• Carinski rat između Kine i SAD koji ograničava promet sojom neće biti aktiviran
• Kao posledica dobre proizvodne 2019. godine rasta cena tokom 2019. i očekuje se rast cena u
2020.
• Srbija će imati površine pod sojom barem na nivou prethodne godine
• ASF u Srbiji će ostati u granicama kontrole i neće značajnije uticati na bilanse stočne hrane
• Srbija neće tokom 2020. ukidati mere zabrana uvoza GMO soje
• EU će imati pojačanu potrošnju soje kao posledica zadovoljavanja potreba za svinjskim mesom u
Kini
Procena godišnje cene soje kretaće se od oko 320 do 340 EUR. Imaće blagi trend rasta do dobijanja
preciznih podataka o zasejanosti i očekivanih vremenskih prilika u svetu i kod nas, kada će se formirati
naredne procena za drugu polovinu 2020. godine. Ipak, sva su očekivanja da će prosečna cena biti blago
veća nego cona tokom 2019. godine.
Procena cene soje
1 European Commision: Direct payments post 2014, State of play on 07.05.2015.
0.00
100.00
200.00
300.00
400.00
500.00
600.00
700.00
08
/09
/20
08
29
/12
/20
08
30
/04
/20
09
21
/08
/20
09
11
/12
/20
09
09
/04
/20
10
02
/08
/20
10
22
/11
/20
10
14
/03
/20
11
08
/07
/20
11
28
/10
/20
11
27
/02
/20
12
22
/06
/20
12
08
/11
/20
12
20
/03
/20
13
08
/08
/20
13
10
/12
/20
13
15
/04
/20
14
18
/08
/20
14
16
/12
/20
14
21
/04
/20
15
18
/08
/20
15
14
/12
/20
15
15
/04
/20
16
12
/08
/20
16
09
/12
/20
16
12
/04
/20
17
08
/08
/20
17
29
/11
/20
17
27
/03
/20
18
25
/07
/20
18
15
/11
/20
18
13
/03
/20
19
09
/07
/20
19
29
/10
/20
19
FEB
20
20
JUN
20
20
OK
T 2
02
0
str. 31/92
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene?
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Ekstremni vremenski uslovi u nekom delu sveta
Srednja / velik Svako značajno smanjenje prinosa i proizvodnje utiče na narušavanje bilansa i povećanje cene
Trgovinski ratovi gde soja služi kao sredstvo ucene
Mali / Srednji Svaki trgovinski rat ima najveći uticaj na zemlje učesnice u njemu. Ipak indirektno je uticaj značajan i na ostale
Logično i tržišno ponašanje najvećih učesnika na tržištu koji maju toliki udeo da mogu da utiču na njega
Srednji / Srednji do mali
Svaki veliki otkupljivač ima želju da što manje plati soju, ipak tržište, želja za dobrim odnosom sa partnerima i logika budućeg poslovanja kaže da treba da se uspostave fer odnosi duž tržišnog lanca. Ponekad otkupljivači procene da je takva godina da iz ličnih ili poslovnih razloga (popravljanja bilansa, investicionih potreba ili nekih drugih) treba narušiti dobre odnose. U tom slučaju proizvođač dobija nižu cenu
EU ne ispunjava očekivanja izvoza u Kinu
Srednji do veliki / srednji
EU će smanjiti ugovorene poslove pa samim tim će imati manje potrebe za sojom i sojinom sačmom
str. 32/92
Suncokret Srbija se nalazi u vrhu svetskih proizvođača suncokreta. Ona je 15. zemlja u svetu po proizvodnji, a 9. u
Evropi. Najveći proizvođači su Rusija i Ukrajina. Značajnu proizvodnju imaju Rumunija, Bugarska i Mađarska.
Proizvodnja u Rumuniji i Bugarskoj je 4 puta veća nego u Srbiji, a u Ukrajini čak 20 puta veća. Pored značajne
proizvodnje sa učešćem od 1% u svetskoj proizvodnji Srbija i dalje beleži rast i to po stopi od 5% što je slično
kao u Ukrajini i Bugarskoj, ali značajno manje nego u Rumuniji koja beleži rast po stopi od 12%.
Suncokret je drugačiji od ostalih ratarskih kultura, pošto postoji isključivo otkupna cena. Otkupna cena
najviše zavisi od dogovora nekoliko osnovnih otkupljivača. Otkupljivači jesu pod pritiskom spoljnih cena i
mogućnosti za izvoz suncokreta koji diktiraju trgovci ali osnova njihove odluke je očekivana žetva u CEE
zemljama I, u određenoj meri, kolike su zalihe ulja. Zato je prognoza suncokreta pre nego što budu poznate
zasejane površine u Srbiji i u CEE zemljama vrlo teška, jer za razliku od ostalih zrnastih kultura kod
suncokreta ne postoje zalihe, trgovina tokom godine, trendovi cena i sl. Do otkupne cene se dolazi
intervjuima kojima se mere osnovni faktori koji utiču na cenu suncokreta u Srbiji:
• Kolike će biti zasejane površine u 2020 i kakva će biti porizvodnja (proizvodnja u Srbiji raste, u
poslednjih 6 godina sa 500 hiljada t porasla je na više od 700 hiljada tona u 2018. godini, dok su
površine pod suncokretom porasle za 50 hiljada hektara, očekuje se usporavanje tog rasta)
• Kakav će biti prinos (U odnosu na evropske zemlje koje su značajni proizvođači suncokreta Srbija
beleži znatno veći prinos. Dok se prinos u Rumuniji, Bugarskoj i Ukrajini kreće oko 2 t/ha, u Srbiji se
kreće između 2,5 i 3 t/ha i generalno je stabilan)
• Kakava su očekivanja ostvarivanja kvote za izvoz u Tursku kako od strane Srbije a još više BiH
• Koliki će biti izvoz (Suncokret je, sa izvozom od oko 180 miliona dolara posle kukuruza,
najizvoženija ratarska kultura. Ipak ovaj izvoz je osetljiv jer se gotovo 50% izveze u BiH odakle se
izvozi na tržište Turske. Očekivanja su da će izvozkako suncokreta, sirovog i rafinisanog ulja biti
stabilan)
• Da li će biti dovoljno konkurencije medju otkupljivačima i trgovcima suncokretom
Trenutna procena koja je dobijena na osnovu intervjua je da će se otkupna cena suncokreta biti oko 35
dinara.
str. 33/92
Goveda i goveđe meso U analizi cena je obrađena cena živih goveda i polutki u Srbiji i data je procena cena za kratkoročni period
od šest meseci do godinu dana. Prikazana su i dugoročna očekivanja trendova u svetu, uticaji i načini
formiranja cena, kao i rizici koji utiču na sektor i ostvarivanje cena.
Šta karakteriše cenu goveda u Srbiji u prethodnom periodu?
Osnovna karakteristika cene govedine u Srbiji je njena stabilna cena u dužem periodu, pogotovo u
poređenju sa ostalim kulturama, naročito sa cenama svinja i svinjskog mesa. Tako od početka 2011. do
januara 2020. cena goveđih polutki se nalazi u rasponu od najniže 308 EUR (APR 2017) do najviše 347 EUR
(JUL 2019.). Prosečno je iznosila 330 EUR. Cena žive vage goveda u istom periodu varira od 1.8 do 2.03 EUR
po kilogramu.
Oscilacije postoje ali su one kratkog opsega i intenziteta izazvane pre svega lokalnom potražnjom.
Kretanje cene goveđih polutki na odabranim tržištima za period januar 2007. - decembar 2019.
Izvor: STIPS, TISUP, EU monitor
Poremećaji su retki. Poslednji je bio tokom svetske ekonomske krize (praćena velikim padom potrošnje) i
krize cena hrane (praćena enormno visokim cenama žitarica, uljarica i stočne hrane).
Cena govedine u Srbiji je niža nego u EU ili Hrvatskoj. Ipak, iako je cenovno konkurentna, Srbija ne izvozi u
EU jer ne ispunjava veterinarske uslove za izvoz osim u slučaju baby beef.
Poremećaj na tržištu koji se reflektovao na cenu žive vage nastaje sa najavom da bi Srbija mogla da dobije
kvote za izvoz u Tursku na šta su reagovali proizvođači povećavajući broj goveda u tovu. Usled sporosti u
ostvarivanju ovih najava ponuda je bila značajno veća od potražnje koja je dovela do pada cena, ali ne samo
to nego i teškoća da se roba proda.
Intervencija države sa otkupom goveđeg mesa i zamenom za kukuruz je usporila ove trendove ali ne i
eliminisala, pa je cena i dalje na niskom nivou.
0
50
100
150
200
250
300
350
400
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Se
p
Feb
Jul
De
c
May
Oct
Mar
Au
g
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Se
p
Feb
Jul
De
c
May
Oct
Mar
Au
g
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Se
p
Feb
Jul
De
c2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
EU
R/1
00
KG
SRB CRO EU
str. 34/92
Dodatno, carine od 100% koje je uvelo Kosovo prema Srbiji i BiH su onemogućile da se određene količine,
pre svega živih životinja, plasiraju na to tržište što je dodatno povećalo ponudu u Srbiji.
Prosečne cene junadi na stočnim pijacama sa najučestalijom ponudom
Izvor: STIPS
Kod goveda ne postoje značajne unutar - godišnje varijacije koje bi se mogle podvesti pod pravilo, koje su
izražene kod drugih kultura, pogotovo svinja, ali postoje određene zakonitosti.
Ciklus rasta ili opadanja cena, uz manje varijacije, obično traje više od dve godine, pre svega kao posledica
dugog perioda tova.
Unutar godišnje varijacije
Ne postoje jasne unutargodišnje varijacije. U posmatranom petnaestogodišnjem periodu približno isti broj puta cena je rasla ili padala i ne može se zaključiti (za razliku od gotovo svih drugih proizvoda) da postoje neka pravila koja bi uticala da mesec, godišnje doba ili doba godine utiče na cenu.
Izvor: STIPS
1
1.2
1.4
1.6
1.8
2
2.2
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
EUR
/KG
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
Svestkaekonomska kriza i kriza cena hrane
1
1.2
1.4
1.6
1.8
2
2.2
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
str. 35/92
Šta utiče na cenu goveda u Srbiji i kakva su očekivanja u narednom
periodu?
Na cenu goveda utiče kompleksan niz faktora. Njihov uticaj je različit, veći ili manji i nije konstantan. Pojedini
faktori značajnije utiču na cenu u određenom periodu.
TRENDOVI U SVETU
Cena u Srbiji generalno prati svetske i evropske trendove. Ukoliko se u EU i svetu cena smanjuje i kod nas
dolazi do smanjenja cena i obrnuto. Međutim, visina cena se razlikuje. Svetski trendovi imaju uticaj na cenu
govedine u Srbiji ali on nije veliki, pre svega zbog malog obima trgovine i postojanja carinske zaštite.
Neki od osnovnih trenutnih i očekivanih trendova u svetu jesu:
• Svetska proizvodnja mesa je povećana za oko 1% tokom 2018. godine i to najviše govedine, dok je
ovčije meso stagniralo. Najveće povećanje je u Australiji, EU, Rusiji i SAD a najveće smanjenje u Kini
i Brazilu (dva najveća proizvođača mesa u svetu), što utiče na usporavanje i skromni rast
proizvodnje u svetu.
• Kratkoročno, cena goveda i goveđeg mesa će se smanjiti. Postoji značajna ponuda govedine a
očekuje se kasnije smanjenje ponude i blago povećanje cena.
• Još od 2014. godine izvozne cene goveđih polutki su na stabilnom nivou sa blagim padom i ne
očekuju se promene u tom smislu.
Uporedni prikaz izvoznih cena goveđih polutki najvećih svetskih izvoznika i domamaće cene
Izvor: COMTARDE
Na globalnom tržištu goveda i goveđeg mesa nema velikih promena, niti se one očekuju. Predviđa se
nastavak rasta potražnje, proizvodnje i ukupne trgovine, dok će prelazne zalihe da ostaju na konstantnom,
dovoljnom nivou. Upravo zato se ne očekuju ni veće promene cene.
0
1
2
3
4
5
6
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
EUR
/Kg
Argentina Brazil SAD Srbija
str. 36/92
Dugoročne procene cene proizodnje, potražnje, trgovine i zaliha goveđeg mesa u svetu
Izvor: FAO, OECD
TRENDOVI U EU
Trendovi u EU utiču na Srbiju ali više indirektno (preko definisanja svetskih, turskih i drugih cena) nego
direktno (usled male međusobne trgovine i carinske zaštite) i ne postoji jasna korelacija. Ipak je važno
pratiti trendove i očekivanja u EU, od koji su najvažniji:
• Potrošnja crvenog mesa u EU opada;
• Očekivanje nastavka trenda smanjenja proizvodnje i potrošnje;
• Porast uvoza osnovnih kategorija goveđeg mesa ;
• Porast izvoza iz EU, prvenstveno više kvalitetnih kategorija;
• Izjednačavanje sa svetskom cenama;
• Lagan rast cene.
EU trendovi u proizvodnji, potrošnji, i trgovini i projekcija od 2020.
0
2,000
4,000
6,000
8,000
10,000
12,000
14,000
16,000
0
10,000
20,000
30,000
40,000
50,000
60,000
70,000
80,000
90,000
20
00
20
01
20
02
20
03
20
04
20
05
20
06
20
07
20
08
20
09
20
10
20
11
20
12
20
13
20
14
20
15
20
16
20
17
20
18
20
19
20
20
20
21
20
22
20
23
20
24
20
25
20
26
20
27
20
28
Prelazne zalihe Trgovina Potrošnja Proizvodnja
0
100
200
300
400
500
600
6,500
7,000
7,500
8,000
8,500
9,000
Uvoz mesa Izvoz mesa Proizvodnja Potrošnja
str. 37/92
EU u 2020. godini u odnosu na 2019. očekuje smanjenje proizvodnje za 0.7%, (pojačavanje trenda
smanjenja proizvodnje iz 2019. od 0.5%), kao ismanjenje potrošnje za 0.8%, (nastavak trenda iz 2019. kada
je smanjenje iznosilo 0.9%). Takođe, očekuje se povećanje izvoza u 2020. u odnosu na 2019. za +5.0% i
uvoza za +2.0%.
Sve to ukazuje na pad cene, čiji će oporavak početi tek od 2022.
EU i Brazil cena goveđeg mesa Per capita potrošnja goveđeg mesa u EU (kg r.w.e.)*
Izvor: EU Market Outlook
TRENDOVI U CEFTA
Trendovi u CEFTA zemljama imaju uticaja na cenu u Srbiji. Pre svega kao jedino tržište za govedinu iz Srbije.
Dodatno BiH ima preferencijalne izvozne ugovore sa Turskom koji utiču na povećanje tražnje a još više
očekivanja. Zato je ovo tržište važno za formiranje cene u Srbiji.
Mesečni izvoz govedine iz BiH u Tursku
BiH ima kvotu za izvoz govedine od 9 hiljada tona za Tursku. Međutim izvoz je vrlo nestabilan, ukida se, obnavlja se i ne može se sa sigurnošču predvideti.
Izvor: ITC
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
3,000
3,500
4,000
4,500
20
05
20
07
20
09
20
11
20
13
20
15
20
17
20
19
20
21
20
23
20
25
20
27
20
29
EU market price in EUR/t
World market price in EUR/t(Brazil)
0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
12.0
14.0
0
2
4
6
8
10
12
14
16
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
2000
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
2014 2015 2016 2017 2018 2019
Mili
on
a d
ola
ra
Hilj
ada
ton
a
str. 38/92
BiH ima kvote za izvoz govedine u Tursku još od 2014. godine. Slično kao u slučaju Srbije one su
nestabilne, često se ukidaju i uvode ponovo, što otežava trgovinu i planiranje. Ipak BiH je ostvarila
značajne izvoze (AUG, 2015, skoro 10 miliona USD / JAN 2018, preko 12 miliona USD / APR 2018. preko 10
miliona USD). Ovi periodi su praćeni povećanom potražnjom za govedinom u regionu, pa samim tim i u
Srbiji, što utiče na cenu.
Uvoz govedine u BiH i prosečna uvozna cena
Cena govedine i goveđeg mesa u BiH
prati cenu u Srbiji, odakle dolazi najveće
količine goveda. Te količine rastu i
direktno su proporcionalne
ispunjavanju izvozne kvote za Tursku.
Očekivanja su da će BiH da nastavi da ispunjava kvotu za Tursku i da će u značajnoj meri ona biti zasnovana
na srpskoj govedini. Srbija je mali izvoznik mesa u BiH (manje od 1% ukupnog uvoza), međutim Srbija ima
značajan izvoz goveda i taj izvoz varira od 15 do preko 30 miliona USD. Stoga, veličina tog izvoza utiče na
cenu govedine u Srbiji.
Uvoz goveda u BiH Uvoz goveđeg mesa u BiH
Izvor: COMTRADE
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
4000
4500
0
2
4
6
8
10
12
14
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Se
p
Feb
Jul
De
c
May
Oct
Mar
Au
g
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Se
p
Feb
Jul
De
c
May
Oct
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 20182019
Imp
ort
UV
in U
SD
/t
Imp
ort
val
ue
in m
illio
n U
SD
-
10
20
30
40
50
60
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Mili
on
a d
ola
ra
Serbia Romania Poland Czechia
Croatia Germany Others
-
20
40
60
80
100
120
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Mili
on
a d
ola
ra
Netherlands Italy PolandAustria Germany BelgiumCroatia Serbia Others
str. 39/92
str. 40/92
TRGOVINA GOVEĐIM MESOM U SRBIJI
Trgovina ima veliki uticaj na cenu. Pogotovo trgovina na tržištima na kojima se može ostvariti bolja cena
nego na domaćem tržištu, kao što je to u slučaju turskog tržišta. Pokazalo se da i očekivanje trgovine
(dobijanje kvote) ima uticaj na cenu. Isto tako nemogućnost trgovine sa Kosovom utiče na cenu.
Srbija je sve do sredine 2018. godine imala izuzetno mali uvoz i izvoz govedine i goveđeg mesa (oko 2%
ukupne potrošnje). Ovo se promenilo na način da je povećan i izvoz i uvoz, pogotovo u periodu mogućnosti
izvoza za Tursku. Isto tako primećuje se pozitivna korelacija sa ostvarivanjem kvote koju ima BiH. Sve to
zajedno sa očekivanjima nesmetanog izvoza u Tursku utiče i na formiranje cene u Srbiji.
Mesečna cena goveđih polutki i trgovina govedinom i goveđim mesom
Izvor: STIPS, ITC
DOMAĆA PRIOZVODNJA
Proizvodnja u Srbiji utiče na cenu. Baš kao i cena govedine i proizvodnju je karakterisala stabilnost u dužem
periodu. Proizvodnja je pratila potrošnju i tržišne signale pa su bilansi bili vrlo ujednačeni pošto se radilo sa
poznatim tržištima, kupcima, potražnjom i sl. Sve se ovo promenilo sa dobijanjem kvote za izvoz u Tursku,
pogotovo u periodu kada se ona ne ostvaruje.
Očekivano je da će doći do smanjenja proizvodnje posle razočaranja usled neispunjenih očekivanja visoke
cene. To smanjenje proizvodnje će uticati na povećanje cene ali tek u dužem vremenskom periodu jer je
bilans još uvek na strani veće ponude nego potražnje.
0
200
400
600
800
1000
1200
0
50
100
150
200
250
300
350
400
450
I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
To
ne
Eur/100Kg
SRB Mesečni uvoz SRB Mesečni izvoz (mirror) EU SRB
str. 41/92
Bilans proizvodnje, potrošnje i trgovine govedima u Srbiji
Izvor: MPŠV
AGRARNA POLITIKA I OTVARANJE TRŽIŠTA
Uticaj agrarne politike je značajan i to na nekoliko nivoa, a koji se mogu podeliti na: dugoročne (otvaranje
tržišta kroz ispunjavanje uslova za dobijanje dozvola za izvoz, izgradnja sistema, podsticanje udruživanja,
sklapanja dugogodišnjih ugovora između klaničara i proizvođača, investiciona podrška, izgradnja agencije
za interventni otkup, favorizovanje stočara u odnosu na druge proizvođače) i kratkoročne (interventni
otkup robnih rezervi, uvođenje i ukidanje carinskih i van carinskih barijera, davanje subvencija i drugih
privilegija proizvođačima). Za projekcije cena koje daje ovaj izveštaj najveći značaj imaju kratkoročne mere.
Među njima su najvažnije:
• Podizanje očekivanja od izvoza u Tursku, Egipat, Kinu;
• Intervencije države sa zamenom govedine za kukuruz, kojim se delimično ublažilo
nezadovoljstvo;
• Davanje stočarima prava prečeg zakupa državnog zemljišta povećava interes za gajenjem
goveda;
• Subvencije koje se povećavaju (podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i krave dojilje na
40.000 RSD/grlu.) i kreiraju dodatni interes za gajenjem goveda.
CENA INPUTA
Tele je najznačajniji input za proizvodnju goveda i goveđeg mesa. Ostali inputi, kao što je stočna hrana i
lekovi su na stabilnom nivou i nema očekivanja da će se značajnije menjati.
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8000
9000
10000
0
20000
40000
60000
80000
100000
120000
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019procena
Uvoz Izvoz Neto proizvodnja Domaća potrošnja Bruto proizvodnja
str. 42/92
Kretanje cene teladi i junadi za period 2007-19.
Cena teladi u Srbiji je povećana kao posledica velike potražnje zbog najave izvoza u Tursku (kao i Liban, Egipat, Kinu). Ovo povećanje utiče na smanjene profita i samim tim manji interes da se započne novi turnus.
Izvor: STIPS
MESTO PRODAJE
Mesto prodaje značajno utiče na cenu. Po pravilu u periodima povećane traženje i smanjene ponude
mesta sa velikom ponudom imaju više cene od ostalih mesta prodaje dok u slučaju prevelike ponude one
imaju niže cene.
Prosečne godišnje cene na različitim stočnim pijacama u Srbiji
Najniža cena žive vage goveda u posmatranom periodu od petnaest godina je ostvarena u Čačku, dok se najviša postizala u Novom Sadu, koga prate Obrenovac, Požarevac i Vranje. Pretpostavka je da će se ovaj trend nastaviti. Telad je najskuplja u Kraljevu.
Izvor: STIPS
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama:
• Subvencije za proizvodnju goveđeg mesa se neće menjati i ubrzaće se njihova isplata
• Izvoz u Kinu, Liban, Egipat se neće ostvariti
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
EU
R/K
g
Telad Junad
355
278308 308
349 339322
274
314
182207 204 200 195 210
175199
157
0
50
100
150
200
250
300
350
400
Telad Junad
str. 43/92
• Kvota za izvoz u Tursku će ostati na postojećem nivou i u potpunosti ispuniti. Neće biti kašnjenja
sa dobijanjem dozvola i započinjanjem izvoza, niti će biti vancarinskih prekida. Isto ovo važi i za
Bosnu i Hercegovinu.
• Srbija će nastaviti da smanjuje svoju potrošnju kao posledica smanjenja broja stanovništva, koje
neće biti veće od porasta kupovne moći.
• Proizvođači koji su u prethodnom ciklusu imali smanjene profite kao posledice visoke cene teladi,
niže otkupne cene i teškoće da prodaju robu će smanjiti proizvodnju u narednom ciklusu
• Tarife za izvoz na Kosovo će biti ukinute pri kraju prvog i početkom drugog kvartala 2020. godine.
• Biće dovoljno konkurencije među otkupljivačima i izvoznicima u Tursku tako da benefit više cene
prodaje na turskom tržištu će osetiti i proizvođači a ne samo izvoznici
Procena godišnje cene žive vage goveda (kao prosek svih najvažnijih otkupnih mesta u Srbiji) kretaće se
od 1.86 do 1.95 EUR i prosečno će iznositi 1.9 EUR.
Procena cene žive vage goveda – kao porsek najvažnijih mesta prodaje
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene?
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Ukidanje mogućnosti kvote za Tursku kako za Srbiju tako i BiH
Mala do srednja / Srednji do mali
Cene će se smanjiti za nekoliko procentnih poena
Neukidanje tarifa za izvoz na Kosovo *
Srednji / Srednji Cene neće rasti predviđenim intenzitetom naročito u područjima u kojima ovaj izvoz gravitira
Proizvođači se ne ponašaju logično i ne smanjuju naredni turnus jer očekuju da će cene biti velike
Srednji / Srednji do veliki
Cene će ostati na postojećem nivou jel izvozna količina neće biti dovoljna da nadomesti povećanje proizvodnje
Monopolizovano tržište izvoza u Tursku koje ne preliva profit i proizvođačima, tj. drži otkupne cene niske
Srednji do veliki / srednji
Niža od predviđene
0
0.5
1
1.5
2
2.5
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 Prosek
EUR
/KG
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
str. 44/92
Svinje i svinjsko meso Cena svinja i svinjskog mesa u Srbiji, pa dobrim delom i Evropi i svetu jako varira i postoje teškoće u njenom
prognoziranju, naročito u poslednje dve godine kada pojava Afričke kuge svinja (AFS – African Swine Fever)
iz osnova u nekoliko nedelja menja celokupne bilanse država, regiona pa i celih kontinenata.
U analizi cena obrađena je cena žive vage svinje, kao i cena svinjskih polutki i data je prognoza kretanja
cena za kratkoročni period. Da bi se uradila prognoza urađena je detaljna analiza proizvodnje, trgovine i
cena svih kategorija svinjskog mesa u Srbiji, regionu, Evropi i svetu. Poseban akcenat je stavljan na AFS,
rizike i verovatnoću pojeve u Srbiji i njen uticaj. Prognozirana cena obuhvata najverovatnije događanje
vezano za širenje AFS u Srbiji i Evropi.
Šta karakteriše cenu svinja u Srbiji u prethodnom periodu?
Osnovne karakteristike cene svinja koje važe za sve periode i za sve zemlje, pa samim tim i Srbiju:
• Cene jako variraju;
• Cene menjaju trend (pravac) nekada čak i u godini dana;
• Ne postoji „svetska cena” nego ona varira (u visini a ponekad i trendu) između zemalja usled
postojanja značajnih carinskih i vancarinskih barijera kao i povlašćenih zemalja
Cene svinja i svinjskog mesa u Srbiji su definisane raznim uticajima koji dovode do toga da cena raste ili
pada i bude viša ili niža od one u regionu ili EU. U tome možemo izdvojiti razne periode kreirane pod
različitim uticajima. U tabeli su prikazani najznačajniji periodi (faze), gde je poseban fokus dat na cenama
poslednjih nekoliko godina.
Kretanje svinjskih polutki na odabranim tržištima za period januar 2005 - decembar 2019
Izvor: EU monitor, TISUP, STIPS Cene polutki su preračunate prema formuli konverzije žive vage u polutke a cene žive vage su prosečne cene iz sledećih mesta: Obrenovac, Čačak, Sremska Mitrovica, Sombor i Subotica
90
110
130
150
170
190
210
230
250
270
I
VI
XI
IV IX II
VII
XII V X III
VIII
I
VI
XI
IV IX II
VII
XII V X III
VIII
I
VI
XI
IV IX II
VII
XII V X III
VIII
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
EURO/100KG EU HRV SRB
str. 45/92
Najznačajnije faze, uticaji i rezultat na cene svinja u Srbiji u poslednjih petnaest godina Uticaj Rezultat na cene
I faza ZATVORENO TRŽIŠTE
• Velika carinska zaštita koja sprečava uvoz
• Nemogućnost izvoza
• Značajno CEFTA tržište pošto još uvek zemlje okruženja nisu liberalizovane prema EU
• Velike oscilacije u proizvodnji (kad je niska cena mali i srednji proizvođači izlaze iz proizvodnje, kad je visoka cena oni povećavaju proizvodnju, što dovodi do velikih oscilacija u ponudi i tražnji na zatvorenom tržištu i samim tim i u ceni)
• Još uvek značajan otkup od strane domaćih prerađivača koji plasiraju robu na domaćem (koje raste zbog kupovne moći) i CEFTA tržištu (koje još nije imalo značajna ulaganja)
• Velike oscilacije u ceni
• Praćenje trendova EU cene ali veliko razmimoilaženje u veličini
• Dugogodišnji (četvorogodišnji svinjski ciklus ima uticaj na cenu)
• Cena u Srbiji je u ¾ perioda viš nego u EU
• Rekordno niske i rekordno visoke cene
II faza OTVARANJE I POVEĆANJE UVOZA
• Spuštanje carine (iako ne u potpunosti za većinu kategorija životinja i mesa) doprinosi da se povećava uvoz iz EU zemalja
• Pada proizvodnja jer se gubi efekat veće cene nego u EU i cene su generalno na niskom nivou
• Prerađivači su u velikoj meri smanjili otkup jer im se smanjuje tržište CEFTE posle njihovog otvaranja prema EU
• Očekivanja proizvođača su loša jer vide da uvoz konstantno raste
• Smanjuje se proizvodna
• Uvođenje subvencija
• Cena se izjednačava sa prosečnom cenom u EU
• Cene su generalno na niskom nivou
• Srbija počinje da prati pravila EU (izražene unutargodišnje varijacije cena oko Nove godine)
• Oscilacije postoje i u dve i po godine se tri puta menja pravac cena
III faza NEDOSTATAK ROBE
• Januar 2018. prvo ozbiljno razmimoilaženje cene u odnosu na EU ne smo u veličini nego i u pravcu (loša procena domaćih otkupljivača)
• Porast potražnje usled povratka na tržište CEFTE kako sa prerađevinama tako i polutkama (pošto je bliže i jeftinije)
• Nastavak rasta uvoza pošto su cene u EU niže
• Nedostatak domaće proizvodnje koja drži visko cene
• Cene blago više nego prosečne u EU
• Cene na nivou zemalja velikih izvoznika iz EU
IV AFS I TRŽIŠNI POREMEĆAJI
• ASF u Kini i nekim EU zemljama i regionima koji izaziva potpunu promenu traženje i pravaca trgovine
• Smanjenje uvoza iz EU
• Pojava ASF u Srbiji i stavljanje na zvaničnu listu zemalja sa AFS
• Povećanje tražnje za domaćom svinjom kako u Srbiji tako i regionu
• Zabrana izvoza i ukidanje zabrana izvoza svinjskog mesa u zemlje okruženja
• Visoke cena svinjetine u EU kao posledica ogromne izvozne tražnje i Srbija koja prati pravac ali ne i nivo
• Cena koja je niža nego u EU
• Cena koja raste
Cena u Srbiji je podložna unutar godišnjim varijacijama, gde postoje pravila koja oslikavaju naše
tradicionalne navike ali i prate EU trendove, pogotovo u poslednje vreme. Koliko je poslednja godina
specifična pokazuje činjenica da u 2019. godini čak i u EU nije došlo do standardnog unutar godišnjeg trenda
značajnog pada cene u prva dva meseca posle Nove godine, koji se desi u 9 od 10 godina.
str. 46/92
Unutargodišnje varijacije u Srbiji
Srbija ima izražene unutar godišnje varijacije (ali ne toliko pravilne i izražene kao u EU). Najveća razlika između EU je visoka januarska cena i kašnjenje snižavanja cene pred Novu godinu (ono ranije kreće u EU).
Izvor: STIPS
Unutargodišnje varijacije u EU
EU ima vrlo jasne unutar godišnje varijacije cena, gde one po pravilu svoje najveće vrednosti beleže u nekom od letnjih meseci a onda počinje smanjivanje da bi najniže vrednosti bile oko Nove godine.
Izvor: EU monitor, TISUP
Šta utiče na cenu svinja u Srbiji i kakva su očekivanja u narednom
periodu?
Na cenu svinja utiče kompleksan niz faktora, pri čemu je njihov uticaj veći ili manji i nije konstantan nego
se u određenom periodu neki pojačavaju.
TRENDOVI I CENE U SVETU
Ne postoji jedna svetska cena svinja i svinjskog mesa koja bi bila referentna i uticala na većinu tržišta, kao
što je to slučaj kod berzanskih roba (šećera, pšenice, kukuruza, nafte). Cena svinjskog mesa u Srbiji i
mnogim drugim zemljama je više podložna lokalnim uticajima, ciklusima proizvodnje svinjskog mesa,
lokalnim karakterom tržišta, carinama, načinima trgovine. Ipak počevši od 2015. godine i ukidanja carina
1.35
1.4
1.45
1.5
1.55
1.6
1.65
1.7
1.75
1.8
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
1.7
1.8
1.9
2
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
2005 2006 2007 2008 2009 20102011 2012 2013 2014 2015 2016
2017 2018 2019 Prosek
str. 47/92
prisutna je sve veća korelacija cena, ne samo u trendu nego i u veličini, sa cenama u EU koje su po pravilu
više od svetskih cena.
Izvozne cene polutki najvećih svetskih proizvođača i Srbije
SAD je najveći svetski izvoznik mesa. Brazil je u prvih 5 izvoznika. Kretanje cena ove dve zemlje nema veliku cenovnu korelaciju. Ipak, postoji korelacija u tome da se u najvećoj meri prate trendovi pada i rasta, uz nemale varjacije.
Izvor: COMTRADE, STIPS
Cena u Srbiji generalno prati svetske i evropske trendove cena, prateći pravac i u velikoj meri visinu,
pogotovo u odnosu na EU.
Cene žive vage svinja u EUR kod velikih svetskih proizvođača u poslednje dve godine
EU cena, pogotovo posle povećanog izvoza u Kinu je veća od cene u Brazilu, USA i ostalim izvoznicima za više od 30% dok je u prethodnom periodu to bilo oko 15%.
Izvor: EU monitor
Pojava ASF u svetu i naročito Kini je iz osnova izmenila potražnju i pravce trgovine i samim tim je uticala na
svetske bilanse. Međutim, ta promena nije takva da bi se oni ozbiljnije narušili. Procene su da će proizvodnja
i potrošnja nastaviti svoj trend rasta sa nešto nižim stopama nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu
i da će se cena stabilizovati.
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Se
p
Feb
Jul
De
c
May
Oct
Mar
Au
g
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Se
p
Feb
Jul
De
c
May
Oct
Ap
r
Se
p
Feb
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Izvozna cena iz SAD Izvozna cena iz Brazila Domaća cena
str. 48/92
Dugoročne procene cene proizvodnje, potrošnje, zaliha i trgovine u hiljadama tona
Izvor: FAO, OECD
TRENDOVI U EU
Trendovi u EU jako utiču na cenu u Srbiji. Zato je važno pratiti dugoročne, srednjoročne i kratkoročne
trendove u EU, od koji su najvažniji:
• Ukupna potrošnja svinjskog mesa u EU će ostati na istom nivou i pored pada potrošnje per capita
jer će se povećavati prerada i stanovništvo;
• Proizvodnja će ostati na istom nivou;
• Izvoz će nastaviti trend rasta i u 2020. godini (u periodu Jan-Nov 2019., izvoz EU u Kinu porastao
za 73% u odnosu na prošlu godinu, a ukupno u 2019. je porastao za 19% u odnosu na prošlu
godinu). Očekivanja su da će količine biti veće nego u 2019, što nagoveštava visoke cene;
• Cene su na najvišem nivou još od 2013. prelazeći i letnji pik 2017. godine. Osnovni pokretač je rast
izvoza;
• Tokom 2019 čak u EU nije postojao pad cena tokom perioda januar februar koji se dešava 9 od 10
godina.
EU trendovi u proizvodnji, potrošnji, i trgovini i projekcija od 2020 u hiljadama tona
Izvor: EU monitor
0
2,000
4,000
6,000
8,000
10,000
12,000
0
20,000
40,000
60,000
80,000
100,000
120,000
140,000
200
0
200
1
200
2
200
3
200
4
200
5
200
6
200
7
200
8
200
9
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
2024
2025
2026
2027
2028
Trg
ovi
na
i zal
ihe
u h
iljad
ama
ton
a
Pro
izvo
dn
ja i
po
tro
šnja
u h
iljad
ama
ton
a
Prelazne zalihe Trgovina Potrošnja Proizvodnja
05001,0001,5002,0002,5003,0003,5004,0004,5005,000
0
5,000
10,000
15,000
20,000
25,000
30,000
200
5
200
6
200
7
200
8
200
9
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
2024
2025
2026
2027
2028
2029
2030
Uvo
z i i
zvo
z
Pro
izvo
dn
ja i
po
tro
šnja
Axis Title
Imports (meat) Exports (meat) Net Production Consumption
str. 49/92
Trenutna cena u EU beleži svoje najveće vrednosti još od svetske ekonomske krize i visokih cena žitarica i
uljarica. Ovo je istorijsko brz rast cene, kako zbog niskih vrednosti sa kojih se krenulo, tako i zbog visokih
vrednosti koje su postigli. Osnovni razlog takvog rasta je povećana izvozna tražnja, prvenstveno u Kinu.
Mesečna cena svinjskih polutki u EU
Izvor: EU monitor, TISUP
Ova povećana tražnja uslovljava intenzivno povećanje proizvodnje, za koje ipak treba vremena. Dobar
indikator očekivane povećane proizvodnje jeste povećanje cene prasadi sa 49 EUR/grlu iz 32 nedelje 2019.
na 64 EUR/glavi na kraju godine.
Potrošnja po glavi stanovnika u EU se konstantno smanjuje i očekivanja su da će se taj trend nastaviti i u
narednom periodu.
Izvoz svinjskog mesa iz EU (1 000 t c.w.e.) Per capita potrošnja svinjskog mesa u EU (kg r.w.e.)*
Izvor: EU Market Outlook
90
110
130
150
170
190
210
IV
IX
IIV IX II
VII
XII V X III
VII
I IV
IX
IIV IX II
VII
XII V X III
VII
I IV
IX
IIV IX II
VII
XII V X III
VII
I
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
Euro/100kg
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
3,000
3,500
20
05
20
06
20
07
20
08
20
09
20
10
20
11
20
12
20
13
20
14
20
15
20
16
20
17
20
18
20
19
28.0
29.0
30.0
31.0
32.0
33.0
34.0
35.0
20
05
20
07
20
09
20
11
20
13
20
15
20
17
20
19
20
21
20
23
20
25
20
27
20
29
str. 50/92
TRENDOVI U CEFTA
Srbija, kao najveći proizvođač svinja i svinjskog mesa u regionu, diktira trendove i cene u regionu.Indirektan
uticaj postoji pre svega kroz mogućnost plasmana svinja, polutki, mesa i mesnih prerađevina na tržište Crne
Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije. Ukoliko je on veći (kao posledica da je cena
svinja u Srbiji niža nego u EU) onda se stvara povećana potražnja, koja po pravilu povećava cene u Srbiji.
DUGOGODIŠNJI CIKLUSI
Kod cena svinjskog mesa se uočava cikličnost u kretanju cena, tzv. svinjski ciklus. U dužoj vremenskoj seriji
potrebno je oko 4 godine da cena od najviše ili najniže vrednosti dođe opet na maksimalnu ili minimalnu
vrednost. Obično, koliko traje period porasta, toliko traje i period pada. Na manjim tržištima, kao što je
srpsko, ciklusi su izraženiji, a na većim, kao što je EU, oni su prisutni ali su manje izraženi. Osnovni razlog za
ciklično kretanje cena jeste činjenica da tov svinja traje od 4 do 5-6 meseci, što je relativno kratak proizvodni
ciklus koji dozvoljava proizvođačima da brzo ulaze i izlaze iz proizvodnje i prilagođavaju je tržišnim i
cenovnim očekivanjima: tako da u periodima visoke cene broj proizvođača i obim proizvodnje kod
pojedinih proizvođača ubrzano raste što stvara tržišne viškove i izaziva pad cene. Po istom obrascu, kada
cena pada proizvođači brzo izlaze iz proizvodnje ili smanjuju obim proizvodnje i stvaraju manjak ponude,
što će izazvati rast cene. Situaciji da ovi ciklusi budu izraženi najviše pomaže činjenica da je proizvodnja u
prethodnom periodu bila zaštićena visokim uvoznim carinama na svinjsko meso (30%) koje su poslednjih
godina značajno smanjene (12%), pa je tržište u određenoj meri manje zavisno od domaće proizvodnje ali i
dalje ima snažan uticaj na cenu.
Poslednjih godina, (faza 2, 3 i 4) ciklusi imaju manji uticaj.
UVOZ MESA
Uticaj uvoza na domaću cenu je značajan. On niveliše cenu na nivou EU+carina. Dodatno, uvoz mesa i
mesnih prerađevina smanjuje domaću potražnju i time indirektno utiče na otkupnu cenu.
Uvoz svinja i svinjskog mesa i cena u Srbiji i EU
Izvor: COMTRADE, ITC, STIPS, TISUP, EU Monitor
Postoji jasna korelacija između veličine uvoza i nivoa cena u EU i Srbije na način da kada je cena u EU niža
povećava se uvoz. Ipak čak i u periodima kada je cena svinja u Srbiji niža uvoz mesa ne prestaje, što jasno
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
3,000
3,500
4,000
4,500
90
110
130
150
170
190
210
230
250
270
I
VI
XI
IV IX II
VII
XII V X III
VIII I
VI
XI
IV IX II
VII
XII V X III
VIII I
VI
XI
IV IX II
VII
XII V X III
VIII
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
TON
E
EURO/100KG
SRB mesečni uvoz polutki SRB mesečni uvoz, ostalo EU SRB
str. 51/92
ukazuje da uvoz nije definisan isključivo razlikom u ceni nego i kvalitetom, i potrebom za određenim
kategorijama mesa.
IZVOZ MESA
Ukoliko postoji specifična situacija da Srbija može da izvozi meso, kao što je to bio slučaj 2014.godine i
delimično 2015. sa izvozom u Rusiju, onda izvoz ima značajan uticaj na cenu. Ukoliko nema takvih vanrednih
situacija, činjenica da Srbija ne može da izvozi u EU, da je u dobroj meri izgubila CEFTA tržište (pošto su sve
CEFTA zemlje liberalizovale tržite prema EU) ukazuje da je uticaj izvoza na cenu mali u normalnim ali ne i u
vanrednim stanjima.
Izvoz pre svega utiče na povećanu tražnju za mesom, koji na stabilnom tržištu može da poveća cenu ili je
drži na nivou iznad EU. Očekuje se povećanje izvoza kao posledica izjednačavanja (ili čak niže) domaće i
cene u EU, što čini atraktivnim naš izvoz u regionu. Takođe će se sporadično povećavati upiti za izvozom u
Rusku federaciju potencijalno i Kinu. Ove količine mogu da budu takve da naprave dovoljnu tražnju koja će
dizati cenu.
Srbija neće dobiti izvozne dozvole za izvoz u EU. Ipak, povećan izvoz u regionu kao posledica ujednačavanja
cena sa cenama u EU kao i mogućnost sporadičnog izvoza u Rusiju povećava tražnju ali ne dovoljno da bi
značajnije uticao na cenu.
Uporedno kretanje domaće i izvoznih cena polutki u odnosu na rast izvezeni količina različitih kategorija svinjskog mesa
Izvor: COMTRADE, ITC, STIPS, TISUP, EU Monitor
Potencijalni izvoz u Kinu može da napravi veliku promenu i da takav izvoz podigne i ovako visoku cenu.
Kina trenutno ima potrebe za uvozom svinjskog mesa i pronalazi načine da ga zadovolji ali po visokim
cenama. U tom smislu postoji kratkoročna logika otvaranja drugih tržišta, kao što je srpsko. Ipak
dugoročno niti Srbija ima količine zakinesko tržište, niti cenovno konkurentnu logistiku, niti cenu koja bi
mogla da omogući izvoz.
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
To
ne
EU
R/k
g
Količine, sveze polutke Količine, zamrznute polutke Količine, ostalo meso
Domaća cena Izvozna cena svežih polutki Izvozna cena zamrznutih polutki
str. 52/92
Ukupan izvoz prerađevina iz Srbije
Izvoz prerađevina iz Srbije raste, pre svega kao posledica povratka na tržište CEFTE, ali i postupnog osvajanja ruskog tržišta. Ovo utiče indirektno na cenu jer povećava domaću potražnju za mesom. Velika cikličnost je posledica zadovoljenja turističke sezone.
DOMAĆA PRIOZVODNJA
U osnovi domaća proizvodnja ima veliki uticaj na cenu. Međutim cena ima još veći uticaj na proizvodnju.
Proizvođači lako ulaze iizlaze, povećavaju ili smanjuju proizvodnju u zavisnosti od trenutne (svi) i očekivane
(poneki) cene.
Postoji nesumnjiv dugogodišnji trend smanjenja proizvodnje i broja proizvođača. Ipak u narednih 6 meseci
postoji interes i profit u proizvodnji tovljenika koji će povećati proizvodnju i u krajnjoj instanci uticati na
smanjivanje cene.
Bilans živih životinja u Srbiji
Izvor: MPŠV
AGRARNA POLITIKA I OTVARANJE TRŽIŠTA
Uticaj agrarne politike je značajan i to na nekoliko nivo koji se mogu podeliti na: dugoročne (izgradnja
sistema, podsticanje udruživanja, sklapanja dugogodišnjih ugovora između klaničara i proizvođača,
investiciona podrška, eliminacija svinjske kuge, favorizovanje stočara u odnosu na druge proizvođače) i
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
2016 2017 2018 2019
To
ns
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8000
9000
10000
0
20000
40000
60000
80000
100000
120000
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019procena
Uvoz Izvoz Neto proizvodnja Domaća potrošnja Bruto proizvodnja
str. 53/92
kratkoročne (interventni otkup robnih rezervi, davanje subvencija i drugih privilegija proizvođačima svinja).
Za projekcije cena koje daje ovaj izveštaj najveći značaj imaju kratkoročne mere. Među njima su najvažnije:
• Intervencije države sa otkupom po višim i prodajom po nižim cenama od tržišnih. Ova mera se ne
očekuje u narednom periodu;
• Otvaranjem tržišta, prvenstveno Kine koja može da utiče značajno na bilanse pa samim tim i cenu;
• Primetan povećan interes za gajenje svinja kod proizvođača zainteresovanih da dobiju pravo
prečeg zakupa zemljišta. Ovo je uslovilo da se neki proizvođači koji ne bi ulazili u proizvodnju
odlučuju za nju i time povećavaju ponudu i smanjuju cenu;
• Subvencije koje se povećavaju i kreiraju dodatni interes za gajenje svinja.
CENA INPUTA
Cene inputa utiču, pre svega, na očekivane profite proizvođača, pa samim tim i interes za proizvodnjom.
Cena stočne hrane je na konstantnom srednje niskom nivou već duži niza godina i očekuje se da će tako i
ostati, pa samim tim neće presudno uticati na cenu svinja i svinjskog mesa.
Cena prasića je povećana pre svega u EU tokom druge polovine 2019. godine. Srbija je pratila taj trend
porasta ali ne i u visini cene. Tako je kreirana jedinstvena situacija da je cena prasadi iz uvoza značajno veća
nego cena domaćih prasića. Ova činjenica vodi ka očekivanju nastavka trenda povećanja cena prasadi na
domaćem tržištu.
Uporedna mesečna cena prasića i tovljenika na stočnim pijacama, cene i količine uvoza prasića u Srbiju
Izvor: COMTARDE, ITC, STIPS
MESTO PRODAJE
Postoje i to ne male varijacije u cenama u Srbiji sa različitih tržišta. U proseku su one, za posmatrani period
od 12 godina 26,2 dinara po kg, s tim što se razlike povećavaju poslednjih godina pa su u periodu 2005-2010
bile 21,3 dinara, dok su u periodu 2012-2016 razlike 33,7 dinara po kg, između minimalnih i maksimalnih cena.
Takođe uočava se da je cena u proizvodno značajnim regionima niža nego u drugim područjima kada je
cena niska (velika ponuda na malom prostoru) i da je ona viša kada je cena u visokom piku (velika potražnja
na malom prostoru).
0
100
200
300
400
500
600
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
Jan
May
Se
p
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
To
ne
EU
R/K
g
Kolicina uvezenih prasica Domaca cena prasica Domaca cena tovljenika Uvozna cena prasica
str. 54/92
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama:
• Proizvodnja će se povećati kao posledica povećanih cena i očekivanja;
• Ostvariće se procena USDA da će Kina nastaviti rast uvoza i da će on dostići 3.5 miliona tona u
2020.godini (tokom 2019. bio je 2,6 miliona tona);
• Ostvariće se pretpostavka nastavka rasta izvoza EU u Kinu;
• Izvoz Srbije u Kinu se neće desiti u 2020. godini, a i ukoliko se desi on će biti mali pošto će niže
cene koje se mogu ostvariti na domaćem tržištu u odnosu na EU neće moći da kompenzuju više
transportne troškove i male ugovore u odnosu na EU dobavljače;
• Cena prasića u EU će ostati na visokom nivou od preko 55 EUR po grlu u prvoj polovini 2020.
godine;
• Cena stočne hrane je na konstantnom srednje niskom nivou već duži niza godina i očekuje se da
će tako i ostati;
• ASF će ostati u granicama kontrole i Srbija neće imati velike direktne gubitke kao posledica
velikog broja žarišta;
• Srbija neće uvoditi potpune mere zabrane uvoza svinja i svinjskog mesa iz EU;
• Nastaviće se trend širenja ASF po Evropi i novi regioni će biti obuhvaćeni zabranom uvoz u Srbiju.
Procena godišnje cene žive vage svinja (kao prosek svih najvažnijih otkupnih mesta u Srbiji) kretaće se od 139 do 145 EUR i prosečno će iznositi 142 EUR. Imaće trend rasta u prvoj polovini godine. Povećavaće se proizvodnja zbog dobre cene (ali ne preterano zbog skupih prasadi) koja će dovesti do veće ponude nego tražnje (ali ne značajno da će biti velik pad cene). Cena u EU će biti viša nego u Srbiji ali su očekivanja da će i u EU cena u poslednjem kvartalu stagnirati a onda se očekuje pad kao posledica stabilizacije svetskog i EU tržišta.
Procena cene žive vage svinja EUR/100kg
0
50
100
150
200
250
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Sep
Feb
Jul
Dec
May Oct
Mar
Au
g
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Sep
Feb
Jul
Dec
May Oct
Mar
Au
g
Jan
Jun
No
v
Ap
r
Sep
Feb
Jul
Dec
May Oct
Mar
Au
g
Jan
Jun
No
v
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
str. 55/92
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene?
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Značajna pojava ASF koja zahteva uništavanje proizvodnje
Srednja / velik
Smanjena proizvodnja bilo direktno zbog uništenih životinja ili indirektno zbog povećanog straha proizvođača koji će smanjivati ili prestajati sa proizvodnjom će uticati na povećanje cene koja će biti veća od EU pa će se vrlo brzo iznivelisati sa njom.
Širenje ASF u Evropi brže nego što se očekuje. Nemačka, Danska i druge zemlje dobijaju zabranu izvoza
Srednji / velik Cena je u EU biti još viša, standardni kanali uvoza će morati da se menjaju i cena u Srbiji bi trebala da poraste kao posledica povećane tražnje.
Izvoz u Kinu Mali / Srednji Povećana tražnja a naročito očekivanja povećaće prvo cenu, zatim proizvodnju.
Proizvođači žele da koriste priliku i povećavaju značajno proizvodnju
Srednji / Srednji do veliki
Cene će padati jer je tržište Srbije malo.
EU ne ispunjava očekivanja izvoza u Kinu
Srednji do veliki / srednji
EU ima velike količine mesa koja će spustiti cenu i povećati izvoz u Srbiju što će uticati na značajan pad cena.
str. 56/92
Krompir U analizi cena posmatrana je cena merkantilnog krompira u Srbiji i u izvozu. Prikazani su dominantni uticaji
na cenu, trendovi u proizvodnji i trgovini u regionu, svetu i odabranim zemljama. Data je prognoza
očekivanog raspona cena u okviru kojih će se cene kretati, faktori koji utiču na formiranje i rizici da se
ostvarena prognoza ne ostvari.
Šta karakteriše cenu krompira u Srbiji u prethodnom periodu?
Tržište krompira se karakteriše velikim oscilacijama između godina, a i na mesečnom nivou unutar godine.
Srbija je veliki proizvođač i potrošač krompira, cena je pod uticajem mnogo faktora među kojima su sledeći
najvažniji:
• Domaća proizvodnja visoki troškovi proizvodnje i česte oscilacije cene na tržištu uzrokuju izlazak
velikog broja proizvođača iz proizvodnje, naročito malih i srednjih
• Nedostatak adekvatnih skladišnih kapaciteta u Srbiji razlog je za prepoznatljiv godišnji trend
kretanja cene koja je po pravilu viša u prvoj polovini godine (postoje izuzeci 1 od 7 godina)
• Sve stroži zahtevi tržišta (super i hipermarketa) po pitanju kalibra, pakovanja…
• Uticaj mesta prodaje zelena pijaca, kvantaš, maloprodajni lanci
Godina 2012. sa istorijskom sušom je bila prelomna za mnoge proizvođače, kada je većina odustala od
proizvodnje, a preostali proizvođači su se profesionalno posvetili proizvodnji. Tokom .2014. su ukinute
uvozne carine čime se cena donekle stabilizovala narednih godina. Ipak investicije u skladišne kapacitete
su izostale pa su oscilacije tokom godine nastavljene ali sa donekle smanjenom amplitudom variranja nego
pre ukidanja carina. Kao specifična godina izdvaja se 2018. jer je izvozna cena bila izuzetno visoka (na
albanskom tržištu) i velike količine su izvezene zbog čega se pojavio manjak na tržištu početkom 2019.
(pored manjka zbog neadekvatnog čuvanja) koji je dodatno uticao na rast cena.
Просечна месечна цена кромпира на кванташкој пијаци у Београду
Izvor: STIPS; ITC Trade Map
Kod mesečnih cena krompira posmatrano po sezoni može se zaključiti da cena krompira ne prati jasan
obrazac svake godine već postoje izuzeci. Teško-kvarljivo povrće se može čuvati, ne prodaje se odmah
posle berbe pa se ne može govoriti o preciznom obrascu kao kod lako-kvarljivog povrća.
Cene krompira – sezonska godina Bazni indeks kretanja cena tokom godine (jul=0)
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
EU
R/k
g
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
str. 57/92
Izvor: ITC Trade Map Izvor: ITC Trade Map
Ipak, jasno je da se čuvanje krompira u adekvatnim skladištima isplati u 6 od 7 godina, cena je uvek viša
posle 6-8 meseci čuvanja. Kod odluke proizvođača da li da čuvaju krompir ili da ga prodaju najnepovoljnija
je opcija kada se krompir čuva 2-3 meseca i onda se prodaje jer je cena približno ista kao posle berbe, a
dodat je trošak čuvanja.
Šta utiče na cenu krompira u Srbiji i kakva su očekivanja u narednom
periodu?
Srbija je neto uvoznik krompira, trgovinski bilans je bio pozitivan kada su pored regiona veće količine
izvežene na tržište Rusije. Dominanatna izvozna tržišta su u regionu, prvenstveno Albanija gde se izveze
preko polovine ukupnog izvoza krompira.
DOMAĆA PROIZVODNJA
Srbija proizvodi blizu 500 hiljada tona krompira, trendovi u proizvodnji su negativni i proizvodnja u dužoj vremenskoj seriji u proseku opada godišnjom stopom od 6%. 2018. je proizvedeno skoro upola manje krompira nego 2006 godine. Proizvodnja krompira u Srbiji gotovo u velikoj meri zadovoljava domaću potrošnju, proizvodni ciklus traje 2-5,5 meseci u zavisnosti da se radi o proizvodnji mladog ili starog krompira. Sadnja se obično obavlja krajem marta i u aprilu pa trgovina starim krompirom počinje u septembru i proizvodnja u jednoj godini utiče na cenu naredne godine. Jedan od razloga za povećanje cena krompira duž posmatranog perioda je smanjenje obima proizvodnje. Uticaj proizvodnje na cenu je veoma značajan.
Konzumni krompir se proizvodi na čitavoj teritoriji Srbije, ipak proizvodnja je posebno koncentrisana u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa udelom u površinama od 47% (Moravički, Raški, Zlatiborski i Kolubarski okrug) i učešću u proizvodnji od 49%. U regionu Vojvodine (podregioni Mačva, Srem i Bačka) proizvedeno je 20% krompira od ukupne proiuzvodnje, a Region Južne (Pčinjski i Jablanički okruzi) i Istočne Srbije je učestvovao sa 28% u proizvodnji i 33% u površinama.
Vojvodina i pored napuštanja proizvodnje od strane određenog broja velikih proizvođača je preuzela primat u proizvodnji u odnosu na druge regione. Jedan od važnih preduslova za to je korišćenje moderne mehanizacija za obradu zemljišta i žetvu, sistemi za navodnjavanje, korišćenje bankova u proizvodnji. Najviši prinosi se postižu u Vojvodini i oni uznose 60-70 t/ha, dok se u ostatku srbije postiže 20-25 t/ha.
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
Jul Aug Sep Oct Nov Dec Jan Feb Mar Apr May Jun
EU
R/K
g
2005-2006 2006-2007 2007-2008
2008-2009 2009-2010 2010-2011
2011-2012 2012-2013 2013-2014
2014-2015 2015-2016 2016-2017
2017-2018 2018-2019 2019-2020
0
1
2
3
4
5
6
Jul Aug Sep Oct Nov Dec Jan Feb Mar Apr May Jun
EU
R/k
g
2005-2006 2006-2007 2007-2008 2008-2009
2009-2010 2010-2011 2011-2012 2012-2013
2013-2014 2014-2015 2015-2016 2016-2017
2017-2018 2018-2019 2019-2020
str. 58/92
Jedan od problema u proizvodnji je mali procenat korišćenja kvalitetnog, sertifikovanog semena za postizanje visokih prinosa. U 2018. uvezeno je 5.000 tona sertifikovanog semena, domaća proizvodnja je zasnovana na oko 350 ha odakle se proizvede oko 5.500 tona semenskog krompira. Korišćenje semenskog materijala iz ova dva izvora obezbeđuje visoke prinose i veću rentabilnost proizvodnje. Ipak samo oko 20-30% površina je zasejano sertifikovanim semenom.
Uporedni prikaz cena, proizvodnje i potrošnje za period 2006-2018
Izvor: STIPS, RZS, UN Comtrade
MESTA PRODAJE
Kvantaška pijaca je mesto gde se definiše cena krompira. Razlika u ceni između kvantaške i zelene pijace je
jasno vidljiva i ima trend rasta, na početku posmatranog perioda je bila 8-10 dinara, dok je na kraju 20-22
dinara na godišnjem nivou. Ta razlika će nastaviti da raste jer kvantaške pijace sve više gube ulogu na tržištu
voća i povrća zbog spore modernizacije, rasta cene pijačarine, loših uslova rada. Naročito se promet na
kvantaškim pijacama smanji u godinama s malom proizvodnjom,jer se tada mnogo više trguje direktno.
Prosečna cena na zelenoj pijaci (prosek gradova Beograd, Čačak, Novi Sad, Kraljevo, Niš, Subotica) je na 12-
to godišnjem proseku veća za 62% od cene na kvantaškoj pijaci u Beogradu.
Takođe, činjenica je da kvantaška pijaca sve više gubi na značaju jer količine koje se tu prodaju svake godine
su u opadanju. Veletrgovci su investirali u sopstvene hladnjače i u velikoj meri preuzeli trgovinu.
Beogradska kvantaška pijaca sve više gubi na značaju, još uvek je to mesto gde se formira cena ali
očekivanja su da će za nekoliko godina i tu ulogu izgubiti. Sve više dominantna mesta prodaje teško-
kvarljivog povrća postaju maloprodajni lanci.
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.35
0.4
0.45
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Hilj
ade
to
na
EU
R/K
g
Proizvodnja (t) Potrosnja (t) Cena kvantas
str. 59/92
Cena krompira na zelenim i kvantaškim pijacama za period 2005-2019
Izvor: STIPS
Regionalne razlike na kvantaškim pijacama su minimalne, dok se na zelenim pijacama najveća cena postiže
na beogradskim pijacama, a najniža u Subotici, Novom sadu i Nišu. Veliki proizvođački centri imaju manju
razliku u ceni između kvantaške i zelene pijace jer je veći udeo proizvođača na zelenim pijacama, dok je u
velikim gradovima veći udeo trgovaca na zelenim pijacama koji se snabdevaju na kvantaškim pijacama pa
je i razlika veća.
Cena krompira na odabranim kvantaškim i zelenim pijacama za period januar 2004.-decembar 2019.
Izvor: STIPS
TRGOVINA U REGIONU
Izvoz je najvećim delom koncentrisan na regionalna tržišta, čak 76% izvoza. U poslednjih 6 godina dominantna izvozna tržišta su Albanija (51%), Crna Gora (10%), BiH (8%) i Severna Makedonija (7%).Vodeći uvoznik krompira u Srbiju je Holandija i Francuska gledano i kod merkantilnog i semenskog krompira.
0
10
20
30
40
50
60
70
80
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
RS
D/K
g
zelena kvantaš Linear (zelena) Linear (kvantaš)
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
1.2
1.4
1.6
EU
R/K
g
Stari Mladi
str. 60/92
Trgovinski bilans krompira Извозне дестинације кромпира из Србије
Izvor: UN Comtrade
Tržište krompira je veoma nestabilno i haotično, izvoz i uvoz se u pojedinim mesecima dešava istovremeno.
Sa jedne strane cena na domaćem tržištu je visoka i krompir iz uvoza može da se plasira uz zaradu na
domaćem tržištu, a sa druge strane u rano proleće počinje uvoz ranog paradajza iz Albanije pa u povratnoj
kamionskoj turi iz Srbije se šalje krompir (i luk) na tržište Albanije gde se takođe postižu visoke cene.
MEĐUNARODNA TRGOVINA
Krompir ne spada u berzanske robe i ne može se govoriti o jedinstvenoj svetskoj ceni. Takođe postoje
različite kvalitetne kategorije, kao i različito vreme prodaje krompira koje utiču na cenu. Ipak trendovi u
određenim regionima i u određenim godinama se poklapaju što je posledica sličnih klimatskih uticaja na
proizvodnju i mogućnosti trgovine. Što je tržište veće i otvorenije to su pikovi cena manje izraženi. Cena
krompira u Srbiji prati određeni trend Evropskih zemalja generalno gledano ali o nekom jačem uticaju na
kretanje cene ne može se govoriti. Ipak primetno je da je cena u Srbiji na nešto višem nivou nego je to slučaj
u većini evropskih zemalja.
Izvozna cena odabranih tržista i domaća cena na kvantašu
Izvor: STIPS, ITC TradeMap
-10
-5
0
5
10
15
Ми
лио
ни
до
лар
а
Извоз Увоз Биланс
0%
20%
40%
60%
80%
100%
Албанија РусијаЦрна Гора БиХСеверна Македонија Остало
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
2014 2015 2016 2017 2018 2019
US
D/K
g
Srbija Nemacka Holandija Domaca cena (Kvantas)
str. 61/92
TRGOVINA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU
Velike oscilacije cena na tržištu su veliki problem za proizvođače srednje veličine poseda, njihova osetljivost je naročito izražena jer od zarade u tekućoj godini u mnogome zavisi zasnivanje proizvodnje za sledeću godinu. Pored toga sve važniji kanal prodaje poslednjih godina u Srbiji su postali supermarketi, koji imaju stroge ugovore, zahtevaju kontinuitet u isporuci i kvalitetu kao i učešće proizvođača u čestim akcijama kada su određeni artikli na popustima (smanjenje prodajne cene se direktno odražava na smanjenje cene u nabavci). Ove uslove srednji proizvođače gotovo po pravilu ne mogu da ispune pa im kao jedini kanal prodaje ostaje zelena ili kvantaška pijaca. Zbog svega ovoga oni se odlučuju za smanjenje proizvodnje krompira, ulazak u druge proizvodnje zarad smanjenja rizika.
Početak 2019. najbolje pokazuje haotičnu situaciju na tržištu krompira: cena na domaćem tržištu (kvantašu) je viša od izvozne cene, u isto vreme izvoz raste, a raste i uvoz. Uvoz se dešava u sve većoj meri od strane maloprodajnih lanaca koji uvoze krompir (često sa definisanim kalibrom, upakovan i sl. ) koji je jeftiniji od domaćeg, a izvozi se uglavnom u region odmah posle berbe.
Cene i trgovina krompirom po mesecima
Izvor: ITC TradeMap, STIPS
UTICAJ UVOZA
Prosečan uvoz Srbije za period 2008-18 iznosi oko 14 hiljada tona što čini manje od 5% ukupne potrošnje
krompira. Ukudanje carina 2014. nije imalo značajniji uticaj na uvoz krompira, uvoz je bio viši od proseka
2013., 2014., 2015. i 2018. godine kao posledica ili lošijih proizvodnih godina ili većeg izvoza na regionalna
tržišta. Ipak uvoz sa udelom u potrošnji ispod 5% nema značajnog uticaja na cenu.
0
1
2
3
4
5
6
7
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
2014 2015 2016 2017 2018 2019
Hilj
ade
to
na
$/kg
Izvozne kolicine Uvežene količine Kvantaš Izvozna cena Uvozna cena
str. 62/92
Struktura uvoza krompira u Srbiju
Izvor:UN Comtrade
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama
• Tržište krompira se odlikuje velikim oscilacijama i nestabilnostima
• Proizvodnja ima negativne trendove koji će se nastaviti
• Visoka cena proizvodnje i velike neizvesnosti oko kretanja cene motiviše sve više proizvođača na
prelazak u druge proizvodnje
• Nedostatak skladišnih kapaciteta je već godinama jedan od dominantnih problema
• Vodeće zemlje proizvođači EU su zemlje koje imaju najviše skladišnog kapaciteta i one uglavnom
najveći profit ostvaruju na kraju perioda čuvanja sa očuvanim visokim kvalitetom (primer
Holandija)
• Pritisak maloprodajnih lanaca za poštovanje strogih uslova i obavezno uključivanje u „akcije“
dovodi do nestanka srednjih proizvođača, a i veliki sve više napuštaju ovu proizvodnju
Ne može se prognozirati jedinstvena cena krompira, jer varijacije postoje u zavisnosti od mesta prodaje.
Procena godišnje prosečne cene krompira na domaćem tržištu za narednih godinu dana (februar 2020.-
februar 2021.) iznosi 52 RSD po kilogramu, odnosno 0.44 EUR. Cena će se kretati, u zavisnosti od doba
godine od 47 RSD u sezoni do 58 RSD van sezone.
Procena cene krompira – kao prosek najvažnijih mesta prodaje
Izvor: ITC TradeMap, obrada SEEDEV
0
5
10
15
20
25
30K
olič
ina
(kg
)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
Ko
ličin
a (k
g)
Vre
dn
ost
($)
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Mili
on
i
konzumni mladi za proizvodnju skroba
0
10
20
30
40
50
60
70
80
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
2014 2015 2016 2017 2018 2019
str. 63/92
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Vremenske nepogode suša, grad, poplave
Mala do srednja / veliki Cene će se povećati zbog smanjenja ponude
Rast proizvodnje u konkurentskim zemljama u regionu
Mala / srednji Smanjenje izvoza i povećanje ponude na domaćem tržištu može izazvati pad cene
Visoka proizvodnja u EU Srednja / Visok Ponuda velikih proizvođača će biti povećana na sva izvozna tržišta što će dovesti do pada cene
Rast izvoza Holandije na dominantna izvozna tržišta Srbije
Srednja / Mali do srednji
Smanjen izvoz Srbije bi prouzrokovao povećanje ponude na domaćem tržištu i pad cene
str. 64/92
Paprika U analizi cena posmatrane su cene sveže paprike (babure i crvene paprike) u Srbiji i u izvozu. Prikazani su
dominantni uticaji na cenu, trendovi u proizvodnji i trgovini u regionu, svetu i odabranim zemljama. Data
je prognoza očekivanog raspona cena u okviru kojih će se cene kretati, faktori koji utiču na formiranje i
rizici da se ostvarena prognoza ne ostvari.
Šta karakteriše cenu paprike u Srbiji u prethodnom periodu?
Paprika kao i većina voća i povrća nema jedinstvenu cenu, kao žitarice na primer, već se cena značajno
razlikuje u zavisnosti od doba godine, mesta prodaje, vrste paprike i mnogih drugih faktora. Osnovne
karakteristike cene paprike su:
• godišnji obrazac kretanja cene, kao i ostalog lako-kvarljivog povrća, sa vrlo malim oscilacijama u
toku sezone i nešto većim van sezone
• velika razlika u ceni u zavisnosti od mesta prodaje –zelena pijaca, izvoz, kvantaška pijaca.
Kretanje cene paprike na različitim mestima prodaje za period Januar 2014 - Januar 2020
Izvor: STIPS; ITC Trade Map
Proizvodnja paprike u Srbije se može podeliti po nekoliko osnova: po vrsti paprike (babura, šilja, ljuta), po
intenzivnosti proizvodnje (da li se koriste hibridi ili domaće sorte), po načinu proizvodnje (na otvorenom,
u tunelima, u plastenicima, staklenicima), po nameni (za industriju, ua izvoz, za preradu). Veliki broj malih i
srednjih proizvođača doprinosi stabilnosti sektora paprike. Proizvodnja iako je u opadanju poslednje
godine trendovi, gledano u dužoj vremenskoj seriji, su pozitivni sa godišnjom stopom rasta od 5 % (ako
gledamo prosek 10 godina) ili 10% (ako posmatramo 5 godina).
Paprika je povrće sa najvećim izvozom, trend rasta izvoza značajno ubrzava poslednjih godina (trend rasta
za period 2008-2018 je 5%, a za period 2013-2018 čak 23%). Ukupan izvoz paprike godinama prevazilazi 20
miliona USD. Poslednjih godina rastući trend ima zamrznuta paprika (vrednost izvoza 2018. 10.2 miliona
dolara), izvoz sveže ima stalan rast do 2017. od kada opada (izvoz 2018. 6.4 miliona USD), dok izvoz
mlevene i tucane paprike konstantno opada u poslednjih 5 godina (izvoz 2018. 4.7 miliona USD).
0
50
100
150
200
250
300
350
400
450
500
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Cena Babure na kvantaškoj pijaci Cena Babure na zelenoj pijaci Cena Šilje na kvantaskoj pijaci
Cena Šilje na zelenoj pijaci Izvozna cena
str. 65/92
Izvoz sveže, zamrznute i mlevene paprike Unutar-godišnji trendovi cena
Izvor: UN Comtrade Izvor: ITC Trade Map
Unutar-godišnji trend kretanja cena kod paprike ima jasno prepoznatljiv obrazac, cena je uvek najviša u
prvoj polovini godini kada se zahtevi tržišta zadovoljavaju pre svega iz uvoza (Turska, Španija, Grčka,
Italija), krajem aprila i u maju počinje da dominira uvoz iz okolnih zemalja (Albanija i Severna Makedonija)
kada cena počinje da opada. Krajem maja i početkom juna na tržištu se pojavljuje domaća paprika (iz
tunela, plastenika i staklenika), cena je na najnižem nivou u sezoni, a u oktobru počinje trend rasta.
Šta utiče na cenu paprike u Srbiji i kakva su očekivanja u narednom
periodu?
Srbija je neto izvoznik paprike, najveći uticaj na cenu ima kretanje proizvodnje, odnosno vremenski uslovi
i kvalitet proizvodnje. jer dominira proizvodnja na otvorenom.
DOMAĆA PROIZVODNJA
Po obimu proizvodnje dominira Centralna i Južna Srbij, dok po prinosima, kvalitetu i klasifikaciji po kvalitetu prednjači Vojvodina. Proizvodnja u Vojvodini se odlikuje korišćenjem visokorodnih hibrida, upotrebom kvalitetnih đubriva u kombinaciji sa mikroelementima, intenzivnim navodnjavanjem. plodovi su ujednačenog visokog kvaliteta i najvećim delom su namenjeni izvozu i prodaji u svežem stanju. Dobri proizvođači postižu prinose od 50-70 t/ha na otvorenom polju i visoku profitabilnost. U Centralnoj i Južnoj Srbiji se u velikoj meri koriste domaće nisko-prinosne sorte ili sopstveno seme, prinosi su značajno manji 20-30 t/ha sa visokim varijacijama u pogledu kvaliteta, paprika se pretežno koristi za preradu (ajvar, pečena, kisela). U Centralnoj Srbiji proizvodnja u zatvorenom prostoru, plastenicima i tunelima, raste poslednjih nekoliko godina sa prinosima od 150-200 t/ha.
Proizvodnja ima najznačajniji uticaj na kretanje cene, poslednje nekoliko godina cena je bila visoka jer su
proizvodne godine bile povoljne za papriku. Naredne sezone (2020.) se očekuje ulazak velikog broja novih
proizvođača vođeni rastom tražnje i relativno visokim cenama. Ukoliko uslovi budu nepovoljni za
proizvodnju cena će biti visoka jer će veliki broj novih i malih proizvođača izgubiti trku zbog lošije
tehnologije proizvodnje, a profesionalni proizvođači će dobiti visoku cenu. Ukoliko uslovi budu povoljni
cena će biti niža, ne mnogo jer će izvoz rasti.
Uporedni prikaz izvozne, prosečne cene na domaćem tržištu i kretanja proizvodnje
0
2
4
6
8
10
12
2013 2014 2015 2016 2017 2018
Ми
лио
ни
до
лар
а
Sveža Mlevena I tucana Zamrznuta
0
100
200
300
400
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
2014 2015 2016
2017 2018 2018
str. 66/92
Izvor: RZS, UN Comtrade, STIPS
PROIZVODNJA U REGIONU
U proizvodnji paprike regiona dominantni proizvođači su bili Rumunija, Mađarska, Severna Makedonija i
Srbija. Proizvodnja paprike na otvorenom zahteva određeni broj sunčanih dana tokom godine i
odgovarajuće klimatske uslove za postizanje visokih prinosa i rentabilne proizvodnje. Proizvodnja na
otvorenom polju severnije od Mađarske nije isplativa. Ipak, veliki evropski proizvođači (Belgija, Holandija,
Španija i na otvorenom) imaju visoko-intenzivnu proizvodnju u zaštićenom prostoru i ponudu tokom cele
godine.
Proizvodnja odabranih zemalja u region
U proizvodnji regiona dominiraju četiri zemlje - Rumunija, Mađarska, Severna Makedonija i Srbija. Najveći rast proizvodnje u posmatranom period ima Srbija sa prosečnom stopom rasta od 19%, sledi Mađarska sa 6%, Rumunija sa 2.5% i Severna Makedonija sa 1%.
Izvor: FAO
TRGOVINA U REGIONU
0
20
40
60
80
100
120
140
160
0
50
100
150
200
250
2014 2015 2016 2017 2018
Hilj
ade
to
na
Proizvodnja Prosečna cena paprike na domaćem tržištu Izbvozna cena
0
50
100
150
200
250
2012 2013 2014 2015 2016 2017
Hilj
ade
to
na
Severna Makedonija Srbija
Madjarska Rumunija
str. 67/92
Prosečan izvoz Srbije u posmatranom period iznosi 6.8 miliona USD, godišnji trend rasta izvoza je 14%,
Severna Makedonija izvozi 12.5 miliona USD i raste stopom od 1.4%, a Mađarska ima prosečan izvoz od 28.8
miliona USD i ima negativnu stopu rasta od -3%. Srbija poslednjih godina preuzima tržište regiona od
Severne Makedonije i pozicionira se kao važan akter na tržištu, diversifikuje izvoz i tako ga dodatno
stabilizuje. Mađarska se sve više okreće EU tržištu, a Severna Makedonija gubi trku sa Srbijom u regionu.
Top 10 izvoznih destinacija za svežu papriku za period 2013-2018 za: Srbiju, Mađarsku i Severnu Makedoniju
Izvor: UN Comtrade
U ovoj analizi se radi prognoza cene sveže paprike ali je važno napomenuti da Srbija ima veoma značajan
izvoz zamrznute i mlevene paprike. Pri tom zamrznuta paprika se uglavnom plasira u zemlje regiona,
Nemačku i Austriju, izvoz mlevene paprike je značajno diverzifikovan i izvozi se u preko 20 zemalja ali već
godinama beleži negativan rast.
Izvoz mlevene, sveže i zamrznute paprike iz Srbije
Izvor: ITC TradeMap
Paprika se najviše uvozi van sezone i to u prvom tromesečju godine dominantno iz Turske, Grčke, Španije
i Italije, a u pred-sezoni iz Severne Makedonije i Albanije. Uvoz ima uticaja formiranje cene van sezone
kada domaće paprike gotovo da nema. Uticaj uvoza na formiranje cene domaće paprike gotovo da ne
00.511.5
- 2,000 4,000
B&H
Croatia
Slovenia
Montenegro
Czechia
Hungary
Russian…
Germany
Macedonia
Romania
$/kg
Tons
00.511.52
- 5,000 10,000
Germany
Czechia
Austria
Slovakia
Switzerland
Slovenia
Romania
Denmark
Poland
Italy
$/kg
Tons
Količina izvoza Izvozna cena
00.511.5
- 3,000 6,000 9,000
Bulgaria
B&H
Croatia
Serbia
Greece
Slovenia
Czechia
Slovakia
Russian…
Belarus
$/kg
Tons
0
2
4
6
8
10
12
2013 2014 2015 2016 2017 2018
Ми
лио
ни
до
лар
а
Sveža Mlevena Zamrznuta
str. 68/92
postoji izuzev u manjoj meri na početku sezone kada oni koji ranije izađu na tržište uspeju da plasiraju po
višoj ceni dok se ne poveća ponuda.
Cene paprike i količina uvoza paprike po mesecima
Izvor: STIPS, ITC TradeMap
TRGOVINA PAPRIKOM U SRBIJI
Domaća paprika se na tržištu pojavljuje najranije u maju mesecu, cena je poslednjih godina najviša
početkom sezone na zelenoj pijaci, a krajem sezone u izvozu. Dominantan kanal prodaje je izvoz i
kvantaška pijaca.
Cena crvene paprike na kvantaškoj i zelenoj pijaci
Cena babure paprike na kvantaškoj i zelenoj pijaci
Izvor: STIPS
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
0
50
100
150
200
250
300
350
400
450
500
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Se
p
No
v
Jan
2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Uvo
z u
to
nam
a
RS
SD
/kg
Uvoz Cena Babure na kvantaškoj pijaci Cena Babure na zelenoj pijaci
Cena Šilje na kvantaskoj pijaci Cena Šilje na zelenoj pijaci
050
100150200250300350400
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Cena Šilje na zelenoj pijaci Cena Šilje na kvantaškoj pijaci
0
100
200
300
400
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
Mar
May Ju
l
Sep
No
v
Jan
2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Cena babure na kvantaškoj pijaci Cena babure na zelenoj pijaci
str. 69/92
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Procena cene je zasnovana na sledećim pretpostavkama
• Može se očekivati rast proizvodnje koji je vođen visokim cenama nekoliko prethodnih godina
• Rastom ponude može doći do manjeg pada cene na domaćem tržištu, sa druge strane taj uticaj
neće biti presudan jer će rast ponude prouzrokovati rast izvoza
• Srbija sve više zauzima prostor na regionalnom tržištu koji nastaje padom izvoza Severne
Makedonije, Albanija se bori za isti prostor sa Srbijom
• Prednost na izvoznim tržištima je visoka konkurentnost kvalitetom
• Rast izvoza zamrznute paprike će se nastaviti, važna izvozna tržišta su Slovenija, BiH, Austrija,
Nemačka
• Rast tražnje na domaćem tržištu vođen rastom potrošnje prerađevina, pre svega ajvara će se
nastaviti. Očekuje se dalji rast broja malih i srednjih preradnih kapaciteta. Plasman prerađevina je
pre svega na domaće tržište i region
Kod paprike se ne može pričati o jedinstvenoj ceni na tržištu ali za potrebe ove prognoze napravljena je
prosečna cena za koju je prognozirano kretanje cene. Cena u velikoj meri zavisi od mesta prodaje (na
zelenoj pijaci, na kvantašu, od kuće, iz njive…), vrsti paprike (babura, šilja, ajvaruša), nameni paprike (za
svežu potrošnju, preradu, zamrzavanje, industriju…).
Procena godišnje prosečne cene paprike na domaćem tržištu za narednih godinu dana (februar 2020.-
februar 202.1) iznosi 213 RSD po kilogramu, odnosno 1.8 EUR. Cena će se kretati, u zavisnosti od doba
godine od 90 RSD u sezoni do 320 RSD van sezone.
Procena cene paprike – kao prosek najvažnijih mesta prodaje
Izvor: ITC TradeMap, obrada SEEDEV
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Vremenske nepogode –suša, grad, poplave
Mala do srednja / veliki Cene će se povećati zbog smanjenja ponude
Rast proizvodnje u konkurentskim zemljama u regionu
Mala / srednji Smanjenje izvoza i povećanje ponude na domaćem tržištu može izazvati pad cene
0
50
100
150
200
250
300
350
400
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Prosečna cena paprike na domaćem tržištu Procena kretanja cene paprike
str. 70/92
Malina Malina je najkonkurentniji proizvod poljoprivrede u Srbiji zbog njene konkurentnosti na tržištu zamrzute
maline. Među zemljama proizvođačima maline koje su analizirane, Španija je konkurentniji proizvođač
maline jer je ova zemlja veliki izvoznik sveže maline sa prosečno 329 miliona USD izvoza godišnje u periodu
2014. – 2020. Konkurentnost maline u Srbiji zasniva se na modelu proizvodnje baziranom na porodičnom
poljoprivrednom gazdinstvu, konkurenciji kako među proizvođačima tako i među prerađivačima i
izvoznicima, te dugogodišnjim naporima kompanija koje prerađuju, zamrzavaju malinu i izvoze na EU 15
tržište da održe svoju konkurentnost i unaprede odnose sa kupcima.
Indeks konkurentnosti odabranih zemalja proizvođača maline
Izvor: COMTRADE, ITC, FAO, РЗС, analiza SEEDEV
Šta karakteriše cenu maline u Srbiji u prethodnom periodu?
Malina proizvedena u Srbiji je usmerena na tržište prerađenog (zamrznutog) proizvoda, a poslednjih
godina specijalizovali su se i proizvođači koji proizvode za sveže tržište. Otkupna cena maline se formira
prema tržištu zamrznutog proizvoda. Otkupna cena prikazana u ovoj analizi je prosečna otkupna cena
prema podacima RZS. Međutim, u Srbiji otkupna cena se razlikuje jer se kod otkupljivača razlikuje i formira
na osnovu sorte, kvaliteta, vremena branja, tržišta na koje plasira i očekivanih ili zaključenih ugovora sa
kupcima.
Otkupna cena maline je prikazana na grafikonu i u poređenju sa cenom otkupa maline u Poljskoj kao jedinog
relevantnog konkurenta na ovom tržištu u EU15. Godine sa visokom otkupnom cenom (cena iznad 1.5 EUR)
su bile u 2013., 2015. i 2016. Cena otkupa u 2016. je bila posledica loše procene tražnje a posledice loše
procene su se prelile na otkupnu cenu u 2017. i 2018. kad je kompenzovan gubitak iz 2016.
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
1
Špan
ija
Srb
ija BiH
Po
ljska
Nem
ačka
Ho
lan
dija
Bu
gars
ka
Vel
ika
Bri
tan
ijaFr
ancu
ska
Ukr
ajin
a
Bel
gija
Ru
sija
Po
rtu
gal
Ital
ijaA
ust
rija
Mađ
arsk
a
Litv
anija
Aze
rbe
jdža
nIr
ska
Šved
ska
Fin
ska
Mo
ldav
ija
Hrv
atsk
a
Esto
nija
Crn
a G
ora
Češ
kaLu
kse
mb
urg
Leto
nija
Mak
edo
nija
Dan
ska
Ru
mu
nija
Kir
gist
anSl
ova
čka
Kip
ar
Slo
ven
ijaG
rčka
Bel
oru
sija
Alb
anija
Mal
ta
Uzb
ekis
tan
Jerm
enija
Gru
zija
Kaz
ahst
anTa
dži
kist
an
Turk
me
nis
tan
CEFTA CIS NZČ EU15
str. 71/92
Prosečna otkupna cena maline u Srbiji u poređenju sa otkupnom cenom u Poljskoj u EUR
Izvor: RZS, IAFE
Prosečna otkupna cena se u 2017. i 2018. u odnosu na prosečnu izvoznu cenu, vratila na nivo 2011. (period
pre povećane tražnje). U periodu 2012. – 2016. tj. u periodu povećane tražnje i cena, udeo otkupne cene u
prosečnoj izvoznoj ceni je bio od 50 – 70%. 2019. je pod pritiskom manjeg roda ali dobrog kvaliteta, te
kampanje u vreme berbe otkupna cena se vratila na nivo 2012. - 2016. godine. Naravno, treba stalno imati
u vidu da je prosečna izvozna cena samo orijentacioni prosek vrlo kompleksnog miksa cena različitih
proizvoda.
Udeo prosečne otkupne cene u prosečnoj jedničnoj izvoznoj ceni – poređenje Srbije i Poljske
Izvor: UN Comtrade, RZS, IAFE
Šta utiče na cenu maline i kakva su očekivanja u narednom periodu?
Otkupna cena maline zavisi od
1) globalne tražnje zamrznute maline , prvenstveno tražnje na trzištu EU15 kao najvećeg uvoznika i
tržišta na koje se izvozi iz Srbije
0.8
1
1.11
1.6
2
1.29
1.6
1.58
1.0
8
0.8
1
1.4
4
0.6
3
0.6
9
0.8
9
1.14 1.
21
1.4
1
1.0
3
0.6
1
1.4
1
2 0 1 1 2 0 1 2 2 0 1 3 2 0 1 4 2 0 1 5 2 0 1 6 2 0 1 7 2 0 1 8 2 0 1 9
Srbija Poljska
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
Srbija Poljska
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
Izvozna cena Otkupna cena
str. 72/92
2) Strukture i konačnog tržišta i mesta prodaje kompanija iz Srbije – i to u odnosu na kvalitet i frakciju
zamrznutog proizvoda i u odnosu na kupca da li je to maloprodaja, veleprodaja sa pakovanjem ili
prodaja za industriju
Cena delimično zavisi od
1) Proizvodnje u Srbiji i proizvodnje u Poljskoj
2) Pritiska MPŠV, proizvođača i medija na otkupljivače/prerađivače
Otkupna cena ne zavisi
1) od kretanja cene i ponude u Čileu i Meksiku
2) od troškova proizvodnje i očekivanog profita
TRAŽNJA ZA PROIZVODIMA ZAMRZNUTE MALINE U EU15
Količine globalno prodate zamrznute maline imaju blagi trend rasta, ali vrednost izvoza, posle pada u
decembru 2015. stagnira u periodu 2016. – 2019. i nema naznaka na povratak rasta kao u periodu 2012. –
2015. godina. Struktura potrošača zamrznute maline, osim maloprodaje, je prikazana na slici i ukazuje na
diverzifikovane kupce u industriji koji malinu, kad joj raste cena, mogu zameniti sa drugim voćem – najčešće
jagodom. Drugi razlog pada i stagnacije tražnje zamrznute maline je činjenica da je sveža malina postala
dostupna tokom cele godine jer su globalne kompanije organizovale tržišni lanac na različitim meridijanima
i u stanju su da obezbede snabdevanje 12 meseci. Količine sveže maline koje se izvoze su stabilne, ali
vrednost je povećana impresivno upravo zbog rasta kontinuiranog snabdevanja, povećanog kvaliteta i
monopolizacije tržišta.
Trend globalnog izvoza zamrznute maline
Izvor: UN Comtrade
0
200
400
600
800
1,000
1,200
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
Mili
on
i
Količina (kg) Vrednost ($)
str. 73/92
Trend globalnog izvoza sveže maline
Izvor: UN Comtrade
Zemlje EU 15 su 2018. godine su maline u vrednosti od 1.8 milijardi USD. Uvoz zamrznute maline je u periodu
od 2013 - 2017 prelazio 700 miliona USD godišnje od 2016. pada i u 2018. je bio 583 miliona USD. Vrednost
uvoza sveže maline je sa 472 miliona USD u 2013. porastao do 1.23 milijarde USD u 2018.
Trend izvoza, uvoza, i jedinične uvozne i izvozne cene zamrznute maline u EU15
Trend izvoza, uvoza, i jedinične uvozne i izvozne cene sveže maline u EU15
Izvor: UN Comtrade
Prosečna izvozna cena zamrznute maline iz Srbije u periodu 2017 – jul 2019. godine odražava pad tražnje
maline od decembra 2015. godine. Od jula 2019. godine prosečna izvozna cena ima trend rasta. Prosečna
cena u 2019. godine je bila 1.8 evra/kg a dostigla je do kraja godine 2 evra/kg. Na osnovu dostupnih
podataka u januaru 2020., evidentno je da globalna tražnja stagnira a prosečna izvozna cena zamrznute
maline iz Srbije posledica dobrog kvaliteta roda 2019. godine rast cene je posledica povećanja količine
skupljih frakcija u izvozu an osnovu ugovora sa retailom koji su zaključeni naporom određenog broja
izvoznika.
Kretanje izvozne cene maline Srbije, Poljske i BiH za period januar 2010 - decembar 2019
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
3,000
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Mili
on
i
Količina (kg) Vrednost ($)
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
0
100
200
300
400
500
600
700
800
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Ce
na
Mili
on
i US
D
EU15 izvozna cena EU15 uvozna cena
EU15 vrednost izvoza EU15 vrednost uvoza
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
2011 2012 201320142015201620172018P
rice
Val
ue
Mili
on
i US
D
EU15 izvozna cena EU15 uvozna cena
EU15 vrednost izvoza EU15 vrednost uvoza
str. 74/92
Izvor: UN Comtrade
Kretanje izvozne cene maline na odabranim tržištima za period januar 2017 - decembar 2019
Izvor: UN Comtrade
Oporavak prosečne izvozne cene primetan je na različitim izvoznim destinacijama, uključujući Nemačku
kao jednog od najvećih uvoznika.
Prosečna mesečna izvozna cena zamrznute maline iz Srbije na nekoliko izvoznih destinacija u 2019. godini
Prosečna mesečna uvozna cena zamrznute maline na tržištu Nemačke (top 5 uvoznih destinacija) u 2019. godini
0.00
0.50
1.00
1.50
2.00
2.50
3.00
3.50Ja
n
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
Poljska Srbija
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
Jan
Feb
Mar
Ap
r
Maj
Jun
Jul
Avg
Se
p
Oct
No
v
De
c
Jan
Feb
Mar
Ap
r
Maj
Jun
Jul
Avg
Se
p
Oct
No
v
De
c
Jan
Feb
Mar
Ap
r
Maj
Jun
Jul
Avg
Se
p
Oct
No
v
De
c2017 2018 2019
Poljska Srbija
str. 75/92
Izvor: ITC Trade
IZVOZ MALINE IZ SRBIJE
Sektor proizvodnje maline temelji se na izvozu. Zamrznuta malina je važan izvozni proizvod s prosečnom
vrednošću izvoza u periodu 2014. – 2018. od 279 miliona USD. Izvoz zamrznute maline 2014. je bio 282
miliona USD, 2015. je prešao 300 miliona USD dok u periodu 2016. – 2018. padom cene pada i ukupna
vrednost izvoza na oko 250 milion USD. Oko 80 % izvoza je usmereno na tržište EU.
Veličina, udeo i trend izvoza zamrznute maline za odabrane zemlje i regione (prosek) u odnosu na prosečan svetski rast u period 2014. – 2018.
Izvor: UN Comtrade
0.00
0.50
1.00
1.50
2.00
2.50
Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov
2019
Nemačka Francuska Poljska
GB Belgija
0.00
0.50
1.00
1.50
2.00
2.50
Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec
2019
Srbija Poljska Holandija
Ukrajina BiH
279.2 mill. $
BiH, 33.2 mill. $
Kosovo, 2.5 mill. $
CEFTA, 50.2 mill. $
NZČ, 20.1 mill. $EU15, 13.4 mill. $
187.4 mill. $
Španija, 19.0 mill. $
Holandija, 45.0 mill. $
Čile, 170.4 mill. $
Makedonija, 781.5 thsd. $
-5%
0%
5%
10%
15%
20%
25%
30%
35%
-40% -20% 0% 20% 40% 60% 80% 100%
Pro
seča
n u
de
o u
sve
tsko
m iz
vozu
Prosečan rast u odnosu na svet
Srbija BiH Kosovo CEFTA NZČ EU15 Poljska Španija Holandija Čile Makedonija
str. 76/92
STRUKTURA PRODAJE RAZLIČITIH PROIZVODA ZAMRZNUTE MALINE OD STRANE
KOMPANIJA IZ SRBIJE
Zamrznuta malina nije jedan jedinstveni proizvod, već su to različite frakcije koje se razlikuju po kvalitetu i
po ceni. Vrednost proizvoda definisana je njegovim kvalitetom. Trenutno nije moguće pratiti izvoz različitih
proizvoda zamrznute maline. Kao informaciju predstavljamo podatke proseka iz perioda pre 2011. iz
perioda kad je Uprava carina vodila evidenciju o različim zamrznutim izvoznim proizvodima maline. Kako
je očigledno da se tražnja vratila na nivo pre 2012., ova analiza može da bude indikativna. Struktura zavisi i
od kvaliteta plodova u određenoj godini.
Jedinična vrednost izvoza Struktura izvoza
izvor: Uprava Carina Srbije Od 2011. godine carina Srbije je prestala pratiti podatke cenama pojedinačnih frakcija maline nego se samo prati ukupni izvoz maline.
Cena različitih proizvoda od maline 2018. (studija slučaja) u RSD
Kako nije moguće analizirati ukupnu strukturu izvoznog zamrznutog proizvoda maline je predstavljen primer jednog slučaja prosečne vece različitih proizvoda zamrznute maline koji se plasiraju na tržište.
Vrednost proizvoda zavisi segmenta tržišta na koje se plasira ali zavisi i od kanala prodaje -ko je kupac u
EU, da li kompanija koja direktno snabdeva maloprodaju ili eventualno postoji direktni ugovor sa
maloprodajom, da li je proizvod namenjen maloprodaji ili industriji i naravno kojoj industriji. Zbog svega
toga, nema argumenata da otkupna cena maline bude jednaka za sve proizvođače/otkupljivače.
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
1 9 9 6 1 9 9 9 2 0 0 2 2 0 0 5 2 0 0 8 2 0 0 9 2 0 1 0 2 0 1 1
Griz Bruh, Blok, Original
Rolend Fresh
11.14.5 17.0 7.9 3.0 6.8
35.746.6
107.6 115.9 95.2 101.4
25.0
16.9
53.8 49.0 43.5 50.6
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2002 2005 2008 2009 2010 2011
Fresh Rolend Griz Bruh Blok Original
0
50
100
150
200
250
300
350
400
450
500
Malinaoriginal
Malinablok
Malina pire Malina griz Malinarolend
Malinakutijica500g
RS
D/k
g
str. 77/92
Uobičajeni trgovinski kanali zamrznutog voća u EU
Izvor: CBI
Upotreba zamrznutog voća od strane industrije za preradu voća u Evropskoj uniji
Izvor: CBI
U strukturi cene zamrznutog voća u ceni proizvoda koji se proda u maloprodaji cena koja je plaćena
proizvođaču čini 5 – 20%. Dakle malina koju proda proizvođač u Srbiji nije gotov proizvod nego deo
proizvoda, sirovina, jedan deo vrednosti konačnog proizvoda.
Prilikom prodaje na tržištu svežeg voća, takođe sam vrednost plod je samo deo cene u maloprodaji.
Operacija Vrsta cene Udeo u ceni maloprodaje
Proizvodnja Otkupna cena, cena plaćena proizvođaču
5 – 20%
Rukovanje prerada i prodaja proizvoda u rinfuzi
FOB ili FCA cena 20- 30%
Zamrznuto jagodasto voće
Koncentrati 60%
Industrija sokova
Topla prerada
Kaše i prerađevine za industriju 30%
Industrija proizvodnje
sokova
Mlekare
Pekarska industrija
Preparati 10 %
Aditivi za hranu
Kozmetička industrija
str. 78/92
Transport CIF Cena 35 – 50 %
↓ Uvoz, rukovanje i prerada Veleprodajna cena (PDV uključen)
60%
Pakovanje za maloprodaju, rukovanje i prodaja Maloprodajna cena (za prosečno pakovanje od 250 grama)
100%
Struktura cene sveže I zamrznute maline
Izvor: CBI
UTICAJ PRODAJE MALINE PROIZVEDENE U ČILEU NA CENU MALINE U SRBIJI
Proizvodnja maline u Čileu namenjena je tržištu SAD, Kanade, Australije. Samo 20% izvoza ili stiže na tržište
EU i nema uticaj na trendove na ovom tržištu. Srbija i Čile imaju različita tržišta te proizvodnja i cene u Čileu
nemaju uticaj na cenu maline u Srbiji.
str. 79/92
Struktura izvoza zamrznute maline iz Čilea
Izvor UN Comtrade
Cena maline se formira pre cene u Poljskoj zbog sezone sazrevanja maline i cena u Poljskoj nema uticaj na
cenu maline. Na uticaj cene u Srbiji ima procena veličine i kvaliteta roda u Poljskoj.
UTICAJ PROIZVODNJE MALINE U SRBIJI NA CENU
Proizvodnja maline u Srbiji raste prateći rast površina. Pokretač rasta su očekivanja prihoda u ruralnim
područjima, diverzifikacija proizvodnje na malim gazdinstvima kako bi se smanjio rizik postojeće
proizvodnje, povećanje površina kod proizvođača koji su dugo u sektoru, širenje područja gajenja maline u
regione gde se nije gajila itd. Rast proizvodnje utiče na cenu većom ponudom, a pridošlice u sektor svakako
s novim količinama stvaraju konkurenciju uspostavljenim odnosima tradicionalnih proizvođača sa
otkupljivačima.
U okviru ponude u Srbiji mora se uključiti i uvoz iz Bosne i Hercegovine. Uvoz iz BiH se povećao od 2013. sa
1982 tone na 8.852 tona u 2018. Srbija i BiH čine jednu proizvođačku zonu i prodaja maline je usmerena na
kompanije u Srbiji koje su u većem broju slučajeva suvlasnici ili partneri kompanijama u BiH.
Trend rasta površina i proizvodnje maline u Srbiji
Trend uvoza zamrznute maline iz BiH
Izvor: RZS
0
20000
40000
60000
80000
100000
120000
140000
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Površine Proizvodnja
1,982
3,037
3,976 4,046
9,3058,852
-
1,000
2,000
3,000
4,000
5,000
6,000
7,000
8,000
9,000
10,000
2013 2014 2015 2016 2017 2018
To
ne
str. 80/92
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Na cenu maline u 2020. najveći uticaj će imati
• Procena prerađivača/ izvoznika na osnovu trenda sopstvene izvozne cene, broja zaključenih
ugovora sa kupcima u EU, trenda tražnje na globalnom tržištu, procene kvaliteta proizvodnje 2020.
i drugo. Prosečna izvozna cena zamrznute maline iz Srbije u 2019. godini je bila 1.8 evra i to do juna
1.5 evro/kg sa trendom rasta do 2.0 evra/kg. Prosečna cena izvoza se razlikuje u zavisnosti od
strukture proizvoda koji se izvozi kao i od krajnjeg tržišta i kupca.
• Cena u 2019. je bila posledica smanjenog roda i dobrog kvaliteta, različitih metoda pritiska MPŠV
na otkupljivače, pritiska proizvođača i javnosti. Na osnovu udela prosečne cene otkupa u prosečnoj
ceni izvoza izvoza u 2019., veliki su izgledi da će deo otkupljiivača i sektora prerade biti na gubitku
i izvesno je da će se ponoviti scenario iz prethodnih godina kad nisu imali prostora da plate cenu
koju su platili prethodne godina (u ovom slučaju 2019.).
Ukoliko uvažimo analizu da je u prethodnom periodu prosečna otkupna cena je bila i do 70% prosečne
izvozne cene, procena na osnovu tržišnih kretanja u januaru 2020. je da će prosečna otkupna cena maline
biti u okviru od 1.20 do 1.40 evra/kg tj 140 do 165 RSD/kg (za proizvodnju na nivou 100.000 tona). Može se
očekivati, ukoliko kvalitet plodova bude na nivou 2019. godine, da će određeni kupci koji imaju ugovore sa
proizvođačima i sa kupcima biti spremni da plate i do 180 RSD/kg za najbolji kvalitet.
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene?
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Proizvodnja na nivou proizvodnje 2019.
Mala do srednja / Srednji do mali
Cena će biti veća od prognozirane zbog pokušaja da se zadrže dobri proizvođači
Bankrot većeg broja kompanija prerađivača
Veliki / Srednji Smanjena konkurencija u otkupu
Pritisak MPŠV i politike preko inspekcija i finansijskih kontrola
Veliki / Veliki Cene će ostati na nivou 2019. ali dovešće do još većih problema kod prerađivača i potencijalnog smanjenja konkurencije u otkupu
Smanjen otkup i cene u Poljskoj Srednji do veliki / srednji
Veća od predviđene
Nalaz norovirusa kao posledica nehigijene ili nalaz rezidua pesticida koji kompromituje proizvodnju u Srbiji
Mali / Veliki Pad cene i usporeni izvoz kao posledica kontrola i dokazivanja ispravnosti
Ograničenje od strane uvoznika koji se odnosi na dodatne kriterijume koji proizvod treba da ispuni
Mali / Srednji Cena niža od prognozirane
str. 81/92
Borovnica Rast proizvodnje borovnice u Srbiji je potaknut globalnim rastom tražnje i cenama koje su stabilno visoke.
U Srbiji je podignuto preko hiljadu hektara intenzivnih zasada visokožbunaste borovnice savremenih sorti
u gustom sklopu sadnje sa protivgranim mrežana (zasenom), sistemima za navodnjavanje uz uvođenje
standarda kvaliteta. U 2018. (procena RZS) u Srbiji je bilo 1.539 hektara zasada borovnice sa proizvodnjom
od 5.109 tona.
Tražnja borovnice inicirala je rast proizvodnje u velikom broju zemalja te je konkurencija na međunarodnom tržištu veoma velika. U okviru analiziranih zemalja najkonkuretniji proizvođačje Španija koja je uz Čile glavni snabdevač EU 15 tržišta, dok je Srbija daleko od najkonkurentnijih zemalja. Proizvodnja je porasla i u drugim evropskim zemljama, pogotovo kod velikih proizvođača kao što je Poljska.
Indeks konkurentnosti borovnice u poređenju sa odabranim zemljama
Извор: COMTRADE, ITC, FAO, РЗС, обрада SEEDEV
Šta karakteriše cenu borovnice u Srbiji u prethodnom periodu?
Cenu borovnice karakteriše dva perioda i to jedan do 2016. dok nisu počeli da donose rod intenzivni zasadi
visikožbunaste borovnice te je na izvoz bila usmerena šumska borovnica i to na tržište industrijske
borovnice, i period od 2016. kad se izvozna cena borovnice za sveže tržište raste i izjednačava sa cenom na
domaćem tržištu sveže borovnice na kvantašu i na zelenoj pijaci u Srbiji (grafikon 1).
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
1
Špan
ija
Nem
ačka
Po
ljska
Ho
lan
dija
Fran
cusk
a
Ital
ija
Ukr
ajin
a
Po
rtu
gal
Ru
mu
nija
Leto
nija
Šved
ska
Litv
anija
Ru
sija
Dan
ska
Bu
gars
ka
Bel
gija
Vel
ika
Bri
tan
ija
Irsk
a
Au
stri
ja
Hrv
atsk
a
Slo
vačk
a
Srb
ija
Fin
ska
Uzb
ekis
tan
Luks
em
bu
rg
Slo
ven
ija
Mađ
arsk
a
Češ
ka
Grč
ka
Bel
oru
sija
Aze
rbe
jdža
n
Gru
zija
Crn
a G
ora
Mak
edo
nija
Mal
ta
Alb
anija
Esto
nija BiH
Jerm
enija
Kip
ar
Mo
ldav
ija
Kaz
ahst
an
Turk
me
nis
tan
Tad
žiki
stan
Kir
gist
an
CEFTA CIS NZČ EU15
str. 82/92
Mesečna cena borovnice u Srbiji – poređenje cene na kvantašu, zelenoj pijaci i izvozne cene u period 2010. – 2019.
Izvor ITC TradeMap, STIPS
Cena borovnice u protekle tri godine je formirana prema izvoznoj ceni sveže borovnice koja je relativno
stabilna. Prosečna izvozna cena je 2017. bila 7 USD/kg i ima blagi trend pada na 6.3 dolara u 2019. Na
grafikonu 3 je uočljivo da je ova cena na nivou prosečne cene borovnice u Holandiju i viša od prosečne
uvozne cene u Rusku Federaciju.
Prosečna jedinična vrednost izvoza iz Srbije
Izvor UN Comtrade
Međutim, mesečni izvoz borovnice ukazuje da izvozna cena varira od potencijala i konkurencije tržišta i u
ograničenom periodu izvoza iz Srbije i kao takva se onda reflektuje i na cenu koja se plaća proizvođačima.
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
Jan
Ap
r
Jul
Oct
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
US
D/k
g
Green market price Wholesale price Export price
0.00
1.00
2.00
3.00
4.00
5.00
6.00
7.00
8.00
2017 2018 2019
$/kg
Izvoz Srbije Ruski uvoz iz Srbije Holandski uvoz iz Srbije Ukupan ruski uvoz Ukupan holandski uvoz
str. 83/92
Mesečni izvoz borovnice iz Srbije po vrednosti i prosečnoj ceni
Izvor ITC TradeMap
Cena među učesnicima tržišnog lanca (proizvođač, kompanija agregator izvoznik) se formira na osnovu
dogovora ili ugovora između njih. Cena je varirala i u odnosu na kanal prodaje da li izvozi strani uvoznik ili
direktno izvozi srpska kompanija. Za sad ne postoji konsenzus ili „jedinstvena“ otkupna cena.
Šta utiče na cenu borovnice i kakva su očekivanja u narednom periodu?
Otkupna cena borovnice zavisi od tražnje na tržištu uvoznika iz Srbije EU15 i na tržištu Ruske Federacije,
kao i konkurencije ponude na tim tržištima, kvantitet, kvalitet, kontinuitet izvoza i Srbije kao i stepen
diverzifikacije tržišta.
TRAŽNJA ZA BOROVNICOM
Borovnica je voće sa najvećim, i to neprestanim rastom trgovine (tražnje) u poslednjih 10 godina. Od
2006., sa 500 miliona USD globalni izvoz je narastao ma 3.5 milijarde USD.
Trend globalnog izvoza sveže borovnice
Izvor UN Comtrade
0123456789
10
Jan
Feb
Mar
Ap
r
May
Jun
Jul
Au
g
Se
p
Oct
No
v
De
c
Jan
Feb
Mar
Ap
r
May
Jun
Jul
Au
g
Se
p
Oct
No
v
De
c
Jan
Feb
Mar
Ap
r
May
Jun
Jul
Au
g
Se
p
Oct
2010 2011 2012
USD
/kg
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
3,000
3,500
4,000
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Mili
on
i
Količina (kg) Vrednost ($)
str. 84/92
Kretanje izvoza i prosečne svetske izvozne cene u period 2011. – 2018.
Prosečna globalna izvozna cena je od 2014. preko 7.5 USD sa padom u 2017. na ispod 7 USD/kg i rasta u 2018. na 8 USD.
Uvoz u EU15 se povećao za milijardu USD od 2011. do 2018. Uvozna cena u poslednje 3 godine je bila
između 7 i 8 USD. Uvoz u NZČ je povećan sa 32 na 112 miliona USD od 2011. do 2018. sa nižim cenama nego
u EU 15. Izvozna cena iz NZČ je u u 2017. i 2018. bila oko 6 USD/kg.
Trgovina borovnicom u EU15
Trgovina borovnicom u NZČ
Izvor UN Comtrade
Tri najveća uvoznika u EU15 su Nemačka, Holandija i Velika Britanija i to su jedine tri zemlje koje uvoze
borovnicu u većoj vrednosti od 150 miliona USD. Holandija je i veliki izvoznik borovnice, odmah posle
Španije. Poljska je treći veliki izvoznik iz EU.
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
3,000
3,500
4,000
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
$/kg
Mili
on
i $
Vrednost Cena
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Ce
na
Mili
on
i
EU15 izvozna cena EU15 uvozna cena
EU15 vrednost izvoza EU15 vrednost uvoza
0
1
2
3
4
5
6
7
0
20
40
60
80
100
120
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Ce
na
Mili
on
i
NZČ uvozna cena NZČ izvozna cena
NZČ vrednost uvoza NZČ vrednost izvoza
str. 85/92
Prosečan trgovinski bilans zemalja EU u periodi 2014. – 2018.
Izvor UN Comtrade
Španija i Čile su apsolutno najveći snabdevači tržišta Evropske unije i to tržišta tri najveća uvoznika –
Holandije, Nemačke i Velike Britanije
Grafikon 1. Top 10 uvoznika borovnice u Holandiju (količina I jedinična vrednost uvoza) u period 2014. – 2018.
Grafikon 2 Top 10 uvoznika borovnice u Nemačku (količina I jedinična vrednost uvoza) u period 2014. – 2018.
Izvor UN Comtrade
-300
-200
-100
0
100
200
300
400
Bu
gar
ska
Kip
ar
Če
ška
Est
on
ija
Mađ
arsk
a
Leto
nija
Litv
anija
Mal
ta
Po
ljska
Ru
mu
nija
Slo
vačk
a
Slo
ven
ija
Au
stri
ja
Be
lgija
Dan
ska
Fin
ska
Fran
cusk
a
Ne
mač
ka
Grč
ka
Irsk
a
Ital
ija
Luks
em
bu
rg
Ho
lan
dija
Po
rtu
gal
Šp
anija
Šve
dsk
a
Ve
lika
Bri
tan
ija
NZČ EU15
Mili
on
i
Izvoz Uvoz Bilans
0 $/t2,000 $/t4,000 $/t6,000 $/t8,000 $/t10,000 $/t12,000 $/t
0 4 8
Čile
Španija
Peru
Belgija
Poljska
Argentina
Južna Afrika
Nemačka
Maroko
Portugal
Hiljade tona
Količina Cena0 $/t2,000 $/t4,000 $/t6,000 $/t8,000 $/t10,000 $/t12,000 $/t
0 5 10 15
Spain
Chile
Poland
Peru
Netherlands
Morocco
Argentina
Romania
Portugal
France
Hiljade tona
str. 86/92
Top 10 uvoznika borovnice u Rusku Federaciju (količina I jedinična vrednost uvoza) u period 2014. – 2018.
Top 10 uvoznika borovnice u Veliku Britaniju (količina I jedinična vrednost uvoza) u period 2014. – 2018.
IZVOZ BOROVNICE IZ SRBIJE
U 2017. izvoz iz Srbije je bio 600 tona sveže borovnice, 2018. – 800 tona a 2019. godine 1.800 tona. U
2018. izvozne destinacije su bile Holandija u Ruska federacija, a 2019. tržište se diverzifikovalo na nekoliko
na nekoliko EU zemalja.
Izvoz sveže borovnice iz Srbije (vrednost)
Izvoz sveže borovnice iz Srbije (količina)
Izvor UN Comtrade
CENA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU
Cena borovnice na domaćem tržištu je u rasponu od 600 – 700 RSD na kvantašu a na zelenoj pijaci je preko
800 dinara. Supermarketi su takođe važna mesta prodaje borovnice i cene se formiraju zavisno od ponude
i sezone a snabdevači su domaće ili globalne kompanije.
02468
0 200 400 600 800 1,000
Belarus
Morocco
Peru
Chile
Serbia
Spain
Georgia
Argentina
Poland
Mexico
$/kg
TonsQuantity exported0 $/t2,000 $/t4,000 $/t6,000 $/t8,000 $/t10,000 $/t12,000 $/t
0 4 8
Čile
Španija
Poljska
Peru
Južna Afrika
Argentina
Nemačka
Holandija
Maroko
SAD
Hiljade tona
0
2
4
6
8
10
12
14
2017 2018 2019
Ми
лио
на
до
лар
а Остали
Исланд
Аустрија
Црна Гора
Велика Британија
Француска
Норвешка
Немачка
Словенија
Русија
Холандија 0
0.5
1
1.5
2
2.5
2017 2018 2019
Хи
љад
а то
на Остали
Исланд
Швајцарска
Норвешка
Француска
Аустрија
Велика Британија
Немачка
Словенија
Русија
Холандија
str. 87/92
Prosečna mesečna cena na kvantašu i zelenoj pijaci u Srbiji (višegodišnji prosek 2010.- 2019.)
Prosečnja godišnja cena borovnice na kvantašu i zelenoj pijaci u Srbiji
Izvor STIPS
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Nema signala promene tj. smanjenja tražnje borovnice na globalnom ili EU15 tržištu. Na osnovu trenutne
tražnje cena će ostati na nivou cena iz perioda 2017. – 2019. godine.
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene?
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Proizvodnja u Srbiji znatno veća od proizvodnje u 2019.
Srednja / Srednji Cena će biti niža od prognozirane zbog povečane ponude i konkurencije
Rast i unapređenje proizvodnje u Poljskoj i drugim evropskim zemljama
Srednja/Mali Ukoliko se diverzifikuje proizvodnja na ranije sorte imaće uticaj na cenu iz Srbije
Klimatski uticaj (zimski ili prolećni mrazevi) ili pojava nove štetočine ili bolesti
Mali/ Srednji Rast cene zbog smanjene ponude
Nalaz agenasa kao posledica nehigijene ili ostatka pesticida koji može da kompromituje proizvodnju Srbiji
Mali / Veliki Veliki pad cene i usporeni izvoz kao posledica kontrola i dokazivanja ispravnosti
Ograničenje od strane uvoznika koji se odnosi na dodatne kriterijume koji proizvod treba da ispuni
Mali / srednji Cena niža od prognozirane
0
500
1000
1500
2000
2500
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
kvantaš zelena
0
200
400
600
800
1000
1200
kvantaš zelena
str. 88/92
Šljiva Srbija je najkonkurentnija zemlja u konkurenciji zemalja koje proizvode P.domestica2. Način proizvodnje i sortiment nije prilagođen stonoj nego industrijskoj upotrebi. Osnovni trendovi u vrednosnom lancu su sledeći:
• Poljoprivrednici su prihvatili šljivu kao poljoprivrednu kulturu, intenzivirali proizvodnju i počeli da primenjuju nove tehnlogije (veća gustina sadnje u zasadima, rezidba, đubrenje i zaštita šljive od bolesti i štetnika)
• Koncentracija intenzivne proizvodnja u nekoliko mikro regiona u centralnoj Srbiji (Blace i Prokuplje, Osečina, Kosjerić, Čačak, Topola)
• Stagnacija prozvodnje i izvoza suve i sveže šljive
• Dobar trend izvoza zamrznute šljive u EU, prvenstveno Nemačku
• Poveznost otkupnih i prerađivačkih kapaciteta za šljivu sa otkupom i preradom drugih vrsta voća
Indeks konkurentnosto šljive - Srbija u poređenju sa odabranim zemljama
Izvor COMTRADE, ITC, FAO, РСЗ, analiza SEEDEV
2 U modernoj komercijalnoj proizvodnji šljive dominiraju dve vrste – heksaploidna evropska šljiva Prunus domestica L I diploidna japanska šljiva P. salicina Lindl. Evropske I japanske šljive se razlikuju u pogledu upotrebe plodova, porekla, adaptacije I regiona gajenja. Evropske šljive se gaje u hladnijim područjima a japanske u toplijim.. Kad se analiziraju podaci sa međunarodnih statističkih baza mora se uzeti u obzir da one objedinjuju obe vrste ali da je u strukturi dominantna japanska šljiva sa preko 70%.
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
Ital
ija
Fran
cusk
a
Špan
ija
Srb
ija BiH
Mo
ldav
ija
Uzb
ekis
tan
Nem
ačka
Po
ljska
Ru
mu
nija
Grč
ka
Mađ
arsk
a
Ru
sija
Po
rtu
gal
Ukr
ajin
a
Aze
rbe
jdža
n
Ho
lan
dija
Bu
gars
ka
Mak
edo
nija
Vel
ika
Bri
tan
ija
Bel
oru
sija
Jerm
enija
Hrv
atsk
a
Alb
anija
Tad
žiki
stan
Kir
gist
an
Au
stri
ja
Litv
anija
Dan
ska
Češ
ka
Kip
ar
Bel
gija
Turk
me
nis
tan
Slo
ven
ija
Gru
zija
Leto
nija
Slo
vačk
a
Esto
nija
Luks
em
bu
rg
Šved
ska
Kaz
ahst
an
Crn
a G
ora
Irsk
a
Fin
ska
Mal
taCEFTA CIS NZČ EU15
str. 89/92
Tržišni lanac šljive u Srbiji
Šta karakteriše cenu šljive u Srbiji u prethodnom periodu?
Prosečna otkupna cenašljive u Srbiji se kreće oko 0.5 USD i ima blagi trend rasta u poslednjih 5 godina. Ova
cena predstavlja samo indikativnu cenu jer je ona prosek cene proizvoda namenjenih na 3 različita tržišta i
to tržišta sveže, zamrznute ili suve šljive, različitih sorti i različitog kvaliteta.
Otkupna cena šljive u Srbiji u periodu 2008 – 2018 (RSD) 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
13.37 12.96 17.44 31.87 48.68 30.63 42.58 55.5 46.51 60.97 57.54
Izvor RZS
Na grafikonu je prikazan je trend prosečnih izvoznih cena na različita tržišta šljive u poređenju sa
prosečnom otkupnom cenom. Prosečna izvozna cena suve šljive se kreće oko 2.5 USD i relativno je stabilna
od 2014. sa jednom promenom u 2016. Cena zamrznute šljive prati trend izvoza ovog proizvoda i ima rast
od 2012. a u 2018. je dostigla 1.5 USD. Izvoz sveže šljive čije je primarno tržište bila Ruska Federacija je u
konstantnom padu i izvozna cena prati ovaj trend.
Jedinična godišnja cena izvoza u poređenju sa otkupnom cenom šljive iz Srbije
Izvor UN Comtrade
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
US
D/T
on
i
Sveza sljiva Zamrznuta saljiva Suva sljiva Otkupna cena sljive
str. 90/92
Šta utiče na cenu šljive i kakva su očekivanja u narednom periodu?
Najveći deo (procena je 85%) šljive proizvedene u Srbiji završi prerađen u rakiju. Cena plodova u prodaji
zavisi trenutno od tražnje i plasmana zamrznute šljive. Sveža šljiva je izgubila tržište Rusije i neizvestan je
rast izvoza na ovo tržište. Takođe, izvoz suve šljive ima negativan trend i nije izvesno da će povećan izvoz
ovog proizvoda uticati na cenu u Srbiji.
IZVOZ ŠLJIVE IZ SRBIJE
Izvoz zamrznute šljive ima stabilan rast dok izvoz sveže i suve šljive imaju negativan trend.
Izvoz svežih šljiva, koji je usmeren uglavnom na rusko tržište se posljednjih godina kontinuirano smanjuje
(30 miliona USD u 2013. na 7 miliona USD u 2018.). Srpski proizvođači i izvoznici nisu uspeli na tržištu EU,
uprkos potražnji na tržištu, plasiraju svežu šljivu jer nisu mogli da obezbede adekvatan kvalitet po
konkurentnoj ceni. Izvoz suve šljive je u velikom padu je od 2014. kad je dostigao 19 miliona USD, a zatim
stagnira na 10 miliona USD, a 2018. je bio 6,8 miliona USD.
Izvoz zamrznute šljive kontinuirano raste od 2006. i premašio je 50 miliona USD u 2018. Zamrznuta šljiva se
izvozi u Njemačku, koja je veliki uvoznik zamrznutih šljiva. Međutim, udeo srpskog uvoza šljive u Nemačku
(sveže, smrznute i suve) je i dalje vrlo mali. Na nemačkom tržištu vladaju velika konkurencija i visoki
standardi kvaliteta. Izvoz u ovu zemlju prilika je za Srbiju, posebno zamrznute šljive, jer potražnja za
zamrznutim voćem raste i u EU i širom sveta.
Grafikon 3 Производња шљиве у Србији 2013 - 2018
Grafikon 4 Извоз шљиве из Србије (смрзнута, свежа и сува) у периоду 2006 – 2018
Извор:РЗС
PROIZVODNJA ŠLJIVE
Šljiva se u Srbiji gaji na preko 70.000 ha (72 224 ha u 2018.) što čini 38% od ukupnih površina voćnjaka i to je čini najzastupljenijom voćnom vrstom u Srbiji. 2018. proizvedeno je 430 199 tona šljive. Međutim, proizvodnja šljive još uvek ima karakteristike ekstenzivne proizvodnje jer je karakteriše alternativna rodnost – što znači da se rodne godine smenjuju sa nerodnim. Očigledno da šljiva kojaide u otkup dolazi iz od već specijalizovanih proizvođača i intenzivnije stabilnije proizvodnje jer alternativna rodnost nema veliki uticaj na prosečnu otkupnu cenu.
KONKURENCIJA ZEMALJA KOJE PROIZVODE P. domestica
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
0
100
200
300
400
500
600
700
2013 2014 2015 2016 2017 2018
Hilj
ada
ha
Hilj
ada
ton
a
Proizvodnja Površina
0
10
20
30
40
50
60
20
06
20
07
20
08
20
09
20
10
20
11
20
12
20
13
20
14
20
15
20
16
20
17
20
18
Mili
on
ad
ola
ra
Smrznuta Sveža Suva
str. 91/92
Na svežem tržištu šljive pobedile su japanske šljive i one su konkurentan proizvod na EU i drugim tržištima.
Sveža P.domestica trenutno nije popularan ni tražen proizvod ali usled male konkurencije u oplemenjivanju
i proizvodnji ona predstavlja potencijal Srbije ukoliko promeni paradigma ovog voća. Na tržištu sveže P.
domestica očigleno je Moldavija zemlja koja je iskoristila priliku tržišta Ruske Federacije i povećala izvoz na
ovo tržište na 30 miliona USD. Zemlje koje su bile značajni proizvođači plave šljive kao što su Mađarska,
Rumunije i Češka ulaskom u EU smanjuju interes i borbu na tržištu šljive u konkurenciji sa japanskom šljivom
ali i konkurenciji profitabilnijih voćnih kultura svih grupa pa i koštičavog voća kao trešnja.
Izvoz sveže šljive iz Rumunije
Izvoz sveže šljive iz Moldavije
Izvor. UN Comtrade
Izvoz sveže šljive iz Mađarske
Izvoz sveže šljive iz Češke
Izvor. UN Comtrade
Kakva je procena cene u narednom periodu?
Trenutno, nema indikacija da će se tražnja za šljivom vrste P. domestica povećati, pogotovo na tržištu sveže
šljive na kojoj prevladava vrsta P. insitita zahvaljujući vrlo konkuretnim sortama koje se stvaraju u privatnim
kompanijama u okviru privatnih oplemenjivačkih programa i postaju konkurentska prednost na tržištu.
Supermarketi tj. prodaja voća u supermarketima u najvećoj meri je doprinela ovoj diverzifikaciji i stalnim
promenama sorti koje odgovaraju na zahteve i navike potrošača. S druge strane izvestan je dobar trend
tražnje zamrznute šljive. Očekivanja su da će prosečna otkupna cena šljive ostati na nivou od 0.5 do 0.6
USD. Naravno treba imati u vidu da je proizvod pod imenom šljiva kao proizvod ne postoji. Svaka ponuda
šljive na tržištu razlikuje se kao što je pomenuto u zavisnosti dali se radi o svežem voću ili prerađenom.
Nadalje, cena zavisi ii od vremena ponude, sorte, kvaliteta, kanala prodaje itd.
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
0
1
2
3
4
5
6
200
8
200
9
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
Ce
na
$/T
on
i
Vre
dn
ost
u m
ilio
nim
a d
ola
ra/k
olic
ine
u h
iljad
ama
ton
a
Vrednosti Kolicine Cena
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
0
10
20
30
40
50
60
70
20
08
20
09
20
10
20
11
20
12
20
13
20
14
20
15
20
16
20
17
20
18
$/T
on
i
Vre
dn
ost
u m
ilio
nim
a d
ola
ra/k
olic
ine
u0
00
to
na
Vrednosti Kolicine Cena
0
200
400
600
800
1000
0
5
10
15
20
25
30
200
8
200
9
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
$/T
on
i
Vre
dn
ost
u m
ilio
nim
a d
ola
ra/k
olic
ine
u 0
00
ton
a
Vrednosti Kolicine Cena
0
200
400
600
800
1000
1200
0
200
400
600
800
1,000
200
8
200
9
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
$/T
on
i
Vre
dn
ost
u h
iljad
ama
do
lara
/ko
licin
e u
to
na
Vrednosti Kolicine Cena
str. 92/92
Rizici za ostvarivanje prognozirane cene?
Rizik Verovatnoća / Uticaj Posledice na cenu
Proizvodnja u Srbiji znatno veća od proizvodnje u 2019.
Srednja / Srednji do mali
Cena će biti niža od prognozirane zbog povećane ponude i konkurencije
Pronalaženje novih tržišta za svežu ili suvu šljivu ili povratak na tržište RF ili EU
Mali/Srednji Signal novog tržišta bi inicirao diferencijaciju cene i cena plodova visokog kvaliteta bi se povećala
Klimatski uticaj (zimski ili prolećni mrazevi) ili pojava nove štetočine ili bolesti
Mali/ Srednji Rast cene zbog smanjene ponude
Nalaz agenasa koji ugrožavaju higijensku bezbednost proizvoda ili ostatka pesticida koji može da kompromituje proizvodnju Srbiji
Mali / Veliki Veliki pad cene i usporeni izvoz kao posledica kontrola i dokazivanja ispravnosti
Ograničenje od strane uvoznika koji se odnosi na dodatne kriterijume koji proizvod treba da ispuni za pristup određenom tržištu
Mali / srednji Cena niža od prognozirane
