Tehnologija kukuruz

Tehnologija proizvodnje kukuruza

www.kws.rs

Sadraj:

Uvod ......................................................................Izbor parcele ..........................................................Zemljite .................................................................Plodored i plodosmena ..........................................Obrada zemljita ....................................................Obrada strnita ......................................................(praenje, ugarenje, ljutenje) ..................................Osnovna obrada ....................................................Dopunska obrada zemljita ....................................Znaaj hemijske analize zemljita ............................ubrenje ................................................................Zelenito ubrenje ..................................................Priprema zemljita za setvu ....................................Setva kukuruza ......................................................Nega useva ............................................................Zatita useva od korova ........................................Zatita useva od ....................................................tetoina i bolesti ...................................................Navodnjavanje ........................................................Berba kukuruza ......................................................Silaa .....................................................................

Tehnologija proizvodnje kukuruza44

UvodKukuruz je jedan od najvanijih poljoprivrednih useva

irom sveta. Koristi se za ishranu ljudi, kao komponenta u proizvodnji stone hrane, u industriji, farmaciji, kozmetikoj industriji, medicini, proizvodnji alkoholnih i bezalkoholnih pia, tekstilnoj industriji. Vie od 2000 razliitih proizvoda za isrovinsku osnovu imaju kukuruz. U poslednje vreme kukuruz se sve vie proizvodi kao sirovina energetici. Ovo je rezultiralo time da su krajem XX i poetkom XXI veka trita energetika i industrija hrane prvi put postale konkurenti oko sirovina. Ovo je od velikog znaaja zbog niza konsekvenci koje e se odraziti na proizvodnju kukuruza kako u svetu tako i kod nas. Cena kukuruza kao jedne od sirovina od kojih se dobijaju takozvana biogoriva (bioetanol) poela je da varira usled pojave novih, znaajnih igraa na tritu, Rusije, Ukrajine i Kine Postala je podlona veim promenama nego to je to bilo do sada. Sve ovo ukazuje na potrebu stabilizacije proizvodnje odnosno do optimizacije svih procesa koji se vre u ovoj proizvodnji. Zakljuak je da se samo primenom optimalne agrotehnike moe doi do visokih, ekonomski opravdanih prinosa.

Nivo agrotehnike u proizvodnji kukuruza u Srbiji uglavnom se moe opisati kao veoma nizak, skroman. Obrada zemljita je uglavnom loa i neadekvatna, to je posledica kako zastarele mehanizacije ali isto tako i loe informisanosti i neupuenosti onih koji zemlju obrauju. to se tie primene mineralnih ubriva, zatite useva, primene drugih mera nege useva i pored toga to se proizvoaima na raspolaganju nalaze najsavremenija sredstva, njihova primena jo uvek nije dovoljno rairena, jo uvek se luta u reenjima, esto se primenjuje neproveren ili nedovoljno kvalitetan repromaterijal.

Tehnologija proizvodnje kukuruza 5

To za posledicu ima nisku efikasnost i nemogunosti pokrivanja trokova proizvodnje a samim tim mali ili nikakav profit. Proizvoaima se pored savremenih sredstava za negu useva na raspolaganju nalazi i iroka ponuda savremenih selekcija hibrida kukuruza. Ovi hibridi kukuruza selekcionisani su sa potencijalom da daju izuzetno visoke prinose. Naravno, potrebno je naglasiti da ovi hibridi kukruza zahtevaju i primenu odreenih agrotehnikih mera, ija je svrha da omogue uslove za postizanje dobrog roda koji e pored toga to e opravdati njihovu primenu, doneti i ono to je namena svake proizvodnje. Profit.

U Srbiji se kukuruz tradicionalno gaji na oko 1,0 do 1,3 miliona hektara. Prosean prinos kukruuza u Srbiji je na nivou 5.5 - 6 t/ha. Ovaj podatak govori o tome koliko prostora ima za unapreenje proizvodnje, jer podizanje nacionalnog proseka samo za jednu tonu za posledicu ima uveanje ukupnog bilansa za preko milion tona ove sve traenije sirovine.

KWS AGROSERVIS


Izbor parcele

U cilju postizanja visokih prinosa kukruza kukuruz treba gajiti na povrinama koje su na prvom mestu pogodna za ovu vrstu proizvodnje. Uslovi koje odreena parcela treba da ispuni, da bi se za nju moglu rei da je za ovu namenu pogodna, podrazumevaju da na prvom mestu nije podlona erozivnim procesima kao i da nije zabarena, odnosno da nije u pitanju zemljite koje e biti plavljeno u fazama osetljivim za razvoj kukruza. Parcele treba da budu ravne, dobro isplanirane i, ukoliko je ikako mogue, uvedene u neki oblik sistema za navodnjavanje.

Pored navedenih, jedna od bitnih kakakteristika svake parcele koja presudno utie na proizvodnju na njima je zemljite. Zemljite je stanite za biljku koje je izvor potrebnih hraniva i materija za razvoj i ono ima odluujui uticaj i ulogu na uslove u kojima se ostvaruje proizvodnja kukuruza, a samim tim i na visinu prinosa. Kukuruz je usev koji visinom prinosa u velikoj meri reaguje na zemljine uslove. Ipak, kukuruz i u znatno loijim zemljinim uslovima daje prinos koji opravdava njegovu proizvodnju. Obino se na dobrim parcelama sa dobrim zemljitima gaje neke druge kulture, a ne kukuruz. Ipak sve ee to nije sluaj.


Zemljite

Kukuruzu za proizvodnju odgovaraju zemljita koja su rastresita, dobro propusna ali i zemljita koja imaju povoljan vodno-vazduni kapacitet. Od izuzetne vanosti za uspenu proizvodnju kukuruza je i sadraj lako pristupanih hranljivih materija u zemljitu, kako makro tako i mikroelemenata. Upoteno se moe izvesti zakljuak da za proizvodnju kukruza najvie pogoduju ernozemi i gajnjae kao i svi podtipovi ovih zemljita.

Zemljita tekog mehanikog sastava, zaslanjena, zakieljena i zemljita ugroena podzemnim i plavnim vodama ne pogoduju proizvodnji kukuruza ali se u naoj zemlji proizvodnja ove vane ratarske kulture esto obavlja i na ovakvim zemljitima uz postizanje skromnijih prinosa. Ulaganja u proizvodnju na ovakvim zemljitima esto su visoka, trokovi obrade, ubrenja i zatite od korova mogu biti i dvostruko vei nego na zemljitima koja su pogodna za ovu proizvodnju. Ipak primenom integralnih mera unapreenja proizvodnih sposobnosti zemljita i mera melioracija zemljita, osobine ovakvih zemljita se mogu dovesti na nivo na kome se mogu opravdati ulaganja u proizvodnju.


Osnova svake planske proizviodnje kukuruza i drugih useva mora biti to detaljnija analiza zemljita. Samo na taj nain mogu se sagledati nedostaci i u zemljite uneti materije potrebne za postizanje optimalnih uslova za proizvodnju.Jo jedna stvar. Zemljite je neobnovljivi resurs koji smo od naih predaka nasledili sa zadatkom da ga naim naslednicima u to boljem stanju predamo. Mora se voditi rauna o tome da je jednom uniteno zemljite uglavnom zauvek uniteno. Stoga, oni proizvoai koji nesavesnom primenom nekih mera unitavaju zemljite sebi treba da postave pitanje, koje e i kakvo zemljite oni svojim naslednicima predati.


Plodored i plodosmena

U poljoprivredi Srbije navike proizvoaa jo uvek u velikoj meri odreuju uspenost proizvodnje. Nain obrade zemljita, upotreba ubriva, nain setve i nega useva razlikuju se od kraja do kraja i vrlo esto usled propusta pojedinih agrotehnikih operacija dovode do znaajnog umanjenja prinosa. Ono to je posebno primetno je da se u Srbiji veoma esto ne potuje plodored kao osnovna mera zatite useva.

Kukuruz se u Srbiji proizvodi od dugogodinjih monokultura pa do proizvodnje u sistemu viepoljnih plodoreda. Ipak najee se proizvodi u dvopoljnom plodoredu sa penicom ili nekom drugom strninom.

Iako je kukuruz tolerantan na gajenje u monokulturi, posebno na zemljitima sa visokim proizvodnim potencijalom, potrebno je napomenuti da ovakav nain proizvodnje nosi i velike rizike i tekoe. Na prvom mestu to se ogleda u oteanom suzbijanju jednogodinjih i viegodinjih korova, uzronika bolesti kao i tetoina. Jedan od velikih rizika proizvodnje kukuruza u


monokulturi su tete koje nanosi kukuruzna zlatica ili Diabrotica spp. Ovaj insekt tetu nanosi kako u stadijumu larve, kada se nakon piljenja ubui u stablo, to rezultira poleganjem useva, tako i u stadijumu zrele jedinke, imaga, kada tetu nanosi presecanjem svile kukuruza, ime utie na nepravilnu oplodnju ili ak i njen izostanak, a time i na smanjenje prinosa. Merena brojnost ovih insekata u pojedinim regionima nae zemlje je alarmantna i ukoliko se tokom sezone ostvare povoljni uslovi za njihov razvoj, potencijalne tete bi bile veoma velike. Vano je napomenuti da se kukuruzna zlatica bez razlike javlja u svim krajevima Srbije. Zbog svega navedenog se i preporuuje proizvodnja kukuruza u plodoredu. Plodored je jedna od najefikasnijih mera zatite od napada kukuruzne zlatice.

Posebnu panju treba posvetiti izboru preduseva. Optimalno je da se setva kukuruza planiran nakon nekog od viegodinjih useva poput deteline, lucerke, pasulja, graka. Pored toga dobro se pokazala i kombinacija sa ozimim itima, penicom i jemom, kao i krompirom i drugim usevima.


Ukoliko je kao predusev bila posejana neka leguminoza poput razliitih mahunarki ili soje, koliina azotnih ubriva se moe smanjiti, ali se ipak preporuuje uzorkovanje i provera sadraja azota na osnovu neke od standardnih metoda.

Brojna istraivanja i ogledi potvruju da se u uslovim proizvodnje u plodoredu ostvaruju vei prinosi pa je pored predhodno navedenih i to jedan od razloga za primenu plodoreda kao osnovne agrotehnike mere.

Tab. 1. Uticaj sistema obrade zemljita i plodoreda na prosean prinos kukuruza (ARC West Lafayette, 1980-1994)

Vano je istai i da proizvodnja kukuruza u monokuluturi ima efekte i na razvoj specifinih grupa mikroorganizama te usporavanja procesa humifikacije i dehumifikacije u zemljitu. Proizvodnjom kukuruza u plodoredu omoguava se raznovrsnost mikrobiolokih procesa u zemljitu. Na mikrobioloku aktivnost u zemljitu pod kukuruzom veliki uticaj ima i predusev i treba istai da se najvei prinosi ostvaruju pri gajenju kukuruza kome je predusev bila soja. Prosean prinos kukuruza u veoma estom dvopoljnom plodoredu proseno je vii za oko 10 do 12% u odnosu na proizvodnju kukuruza u monokulturi,

Sistem biljne proizvodnje

Sistem obradePrinos kukuruza (t/ha) 1975-1994

Monokultura

Jesenje oranje na 20 cm 10,70

Obrada izelom na 20 cm 10,40

Bez obrade 9,20

Dvopoljni plodored (kukuruz-soja)

Jesenje oranje na 20 cm 11,20

Obrada izelom na 20 cm 11,20

Bez obrade 10,90


posebno na zemljitima slabijih proizvodnih sposobnosti. Predusev kukuruza treba da u neku ruku oisti parcele od korova, da ne istroi hraniva i vode, te da ne degradira fizike osobine zemljita.

Stoga se slobodno moe rei da su nepovoljni predusevi za proizvodnju kukuruza usevi kao to su eerna repa, suncokret, sirak i proso i dati preporuku da se kukuruz seje nakon lucerke ili soje i penice. Ovakvim plodoredom obezbedie se dobri preduslovi za proizvodnju kukuruza, a samim tim i visoki prinosi.


OBRADA ZEMLJITA

OBRADA STRNITA (praenje, ugarenje, ljutenje)

Posle etve odnosno berbe ratarskih useva, do setve sledee kulture zemljite je slobodno, i to je vreme koje treba iskoristiti za preduzimanje odreenih zahvata u cilju obrade zemljita i njegove pripreme za naredni usev.

Najei predusev za prolene kulture su ozime strnine, te je vreme kada se poinje sa ovom operacijom upravo leto, neposredno nakon etve. Posle zaoravanja strnjita moe da se obavi letnje oranje, a zatim i jesenje oranje. Zaoravanje strnita je prva operacija u pripremi oranice za naredni usev i od njenog pravilnog izvoenja zavise i ostale agrotehnike mere.


Ouvanje zemljine vlage, provociranje nicanja i zatim suzbijanje korovske flore i poboljanja vodno vazdunih osobina zemljita kao i pospeivanje mineralizacije etvenih ostataka neki su od povoljnih procesa koji se podstiu ovom operacijom. Najei je sluaj je da zemljite u vreme etve dosta sabijeno i suvo u orninom sloju, dok u dubljim zonama ima neto vie vlage. Poto je za veinu reona u naoj zemlji karakteristina vea koliina padavina u junu mesecu u odnosu na jul i avgust, zaoravanjem strnjita postojea vlaga se konzervira do momenta dubokog oranja koje se obavlja u jesen. Ovo je vrlo vano za pravilno izvrenje ove operacije. Zaoravanjem strnjita presecaju se kapilarne pore u zemljitu kojima se voda iz dubljih slojeva penje ka povrini. Vlaga koja se na taj nain zadrava u zemljitu utie na klijanje i nicanje korovskih biljaka, a pogoduje i aktivnosti mikroorganizama i zemljine faune koja u tim uslovima bre razlau organske ostatke.

Vegetativni izdanci viegodinjih korova se podsecaju i delimino zaoravaju, a delom ostaju na povrini gde izumiru usled suenja. Korovi koji niknu posle obrade strnjita se narednim oranjem unitavaju te se na ovaj nain smanjuje zakorovljenost parcele.


Znaaj zaoravanja strnjita je posebno u unoenju organske materije u zemljite. Pod uticajem mikroorganizama organska materija se razlae i taj proces tee u dva pravca: jedan deo etvenih ostataka se razlae do vode, ugljen-dioksida, amonijaka i mineralnih materija koje e biti na raspolaganju za ishranu sledeeg useva; drugi deo etvenih ostataka se transformie u humus koji je znaajna komponenta povoljnih fizikih, hemijskih i vodno-vazdunih svojstava zemljita. Zbog gore navedenih razloga treba izbegavati paljenje strnjita.

Paljenjem strnita vri postepena degradacija zemljita. Poznato je da se sa jednog hektara paljenjem etvenih ostataka ispari od 60 do 120 kg azota, i izgori preko 3 tone humusa. Pored toga paljenjem strnita unitava se i zemljina fauna o ijem znaaju za proizvodnu sposobnost zemljita nije potrebno govoriti. Sve to su razlozi zbog kojih je i zakonodavac propisao izuzetno visoke kazne za ovu nedozvoljenu radnju. Ipak i pored zabrane u Srbiji se godinnje paljenje zetvenih ostataka obavi na vie od 30.000 ha. I time u nepovrat baci oko 3000 tona azota to je ekvivalent oko 20.000 t popularne tri petnestice. I pored toga nedostatak hraniva u zemljitu ne moe se nadoknatiti samo zaoravanjem etvenih ostataka. Mikroorganizmi koji vre razlaganje slame, vezuju azot iz okoline. Zato je potrebna upotreba mineralnog ubriva, u cilju spreavanja smanjenja prinosa, do kojeg bi dolo zbog vezivanja azota. Jednoj toni slame potrebno je dodati od 3 do 5 kg azota. Vreme ubrenja azotnim ubrivom treba podesiti prema zemljitu i vremenskim prilikama. Na zemljitima, gde ne postoji opasnost od ispiranja azota, najispravnija je zajednika primena dodatnog azotnog ubriva i slame. Ako je zemljite rastresito i ako su zimske padavine obimne, pre setve prolenih kultura opravdana je primena mineralnog ubriva. Gubitak azota moe se izbei


i pravilnim izborom azotnog ubriva. ubriva sa azotom u lako pristupanom obliku mogu se koristiti na podrujima gde su gubici azota u toku zime minimalni. Azot nije neophodno dodavati u formi mineralnog ubriva. ubrenje slamom se moe kombinovati sa tenim stajnjakom. Lako pristupana jedinjenja azota iz tenog stajnjaka potpomau razlaganje slame. Sve to vai za ubrenje slamom, odnosi se i na ubrenje kukuruzovinom. Poto je zaoravanje uglavnom u kasnijem periodu (kad je zbog smrznutog zemljita rad mikroorganizama ogranien), ponovo se istie neophodnost usitnjavanja kukuruzovine.

Prinos slame i kukuruzovine se na gazdinstvima obino ne registruje. Obino se rauna da je njihov prinos identian prinosu zrna. Na osnovu ove injenice, utvrujemo potrebnu koliinu dodatnog azota. Na osnovu iskustava, kod proizvodnje kukuruzovine u monokulturi, zbog kasne etve, nedovoljno usitnjene stabljike se ne razlau do naredne setve, ak i u sluaju ispravnog zaoravanja. Prva teta se javlja prilikom sledee setve, kad seme dospeva u neujednaenu dubinu, a i razmak semena u redu biva razliit. Sa pedolokog stanovita, redovno zaoravanje ostatka slame i kukuruzovine je dozvoljeno samo na zemljitu rastresite strukture. Na vezanim zemljitima (na kojima su mogui dobri prinosi kukuruza), nije opravdano zaoravanje ostatka kukuruzovine, jer su mikrobioloki procesi razgradnje veoma spori, i mogu da traju nekoliko godina.

Tab. 2. - Sadraj mineralnih materija u etvenim ostacima kukuruza i penice (Kastori, 1995)

Biljna vrsta Masa (t/ha)

Makroelementi (kg/ha)

Mikroelementi (g/ha)

N P K Ca Mg S Fe Mn Zn Cu B Mo

Kukuruz 9 80 18 72 36 18 9 360 270 180 36 38 2

Penica 6 24 3 42 12 6 6 420 240 60 30 24 2


Vano je izvriti zaoravanje strnjita na vreme, a to znai neposredno nakon etve strnina. Kanjenjem od 10 dana sa izvoenjem ove operacije iz zemljita se moe izgubiti isparavanjem i do 20 mm vlage. Manjak vlage na neobraenom strnjitu dovodi do smanjenja kvaliteta rada orua pri kasnijoj obradi (poveavaju se vuni otpori zbog poveane zbijenosti zemljita). Prema raznim rezultatima dobijenim u istraivanjima, sa jednim danom odlaganja vuni otor se poveava za 14%, a nakon 6 dana zakanjenja za 23%. Takoe, kada se pristupi jesenjem oranju na zemljitu gde nije izvreno zaoravanje strnjita, vuni otpor se poveava do 40%. Na ovaj nain se poveava i potrebna snaga traktora za oranje, a time i utroak goriva. Na neobraenom strnjitu se bolje razmnoavaju korovi, preivljavaju biljne bolesti i tetoine i smanjuje se kvalitet setvenog ili dubokog oranja u jesen.

Za obradu strnjita potrebno je imati i odgovarajua orua, a sve u cilju kvalitetnog i ekonominog izvoenja operacije. Pored plugova za ovu operaciju koriste se i tanjirae i kultivatori. Kultivatori su najmanje pogodni za obradu strnjita jer samo rastresaju zemljite, koje nakon toga ostaje neravno ime se samo podstie isparavanje vlage iz zemljita. Tanjirae su pogodnije za izvoenje ove operacije ali i one nisu dovoljno kvalitetno orue u smislu ouvanja vlage u zemljitu. Da bi se kvalitetno izvrilo zaoravanje strnjita u naim uslovima je potrebna dubina rada od 12 do 15 cm. Nakon ove operacije poeljno je izvriti tretman sa nekim od totalnih herbicida iz grupe glifosata u cilju suzbijanja viegodinjih uskolisnih i irokolisnih korova, ije je nicanje isprovocirano ovom operacijom. Koliina primene i utroak vode zavise od proizvoda koji se upotrebljava i pre upotrebe obavezno je proitati uputstvo za upotrebu i tamo navedene bezbedonosne mere.


OSNOVNA OBRADA

Pravilo je da se, osim na lakim peskovitim zemljitima i vrlo nagnutim terenima gde postoji opasnost od erozije, oranje vri na jesen jer se na taj nain ostvaruju veoma vani uslovi za normalan rast i razvoj kukuruza. Naroito je vano da se oranje izvodi pravovremeno i kvalitetno jer to u znaajnoj meri utie na kvalitet dopunskih mera obrade.Najpovoljniji momenat obrade je kada je zemljite umereno vlano (6065% poljskog vodnog kapaciteta). Taj trenutak se odreuje tako to se proba da li se zemljite lepi za plug. Kod jesenjeg oranja za kukuruz osnovna obrada se moe obaviti i kod vlanosti od 7075 % poljskog vodnog kapaciteta, jer e se pod uticajem zimskih mrazeva slepljena i sjajna plastica raspasti do kraja zime. Sve osim toga je manje povoljno ili nepovoljno i u tim uslovima moe izazvati kontra efekte na proizvodnu sposobnost i strukturu zemljita. Pravilnom osnovnom obradom obezbeuju se uslovi za povoljnu strukturu zemljita, dobru pripremu setve a time i pravilno i ujednaeno nicanje useva. Osnovna obrada zemljita je polazna osnova uspene proizvodnje i neophodno joj je posvetiti puno panje.

Uticaj strukture zemljita na rast i razvoj biljke


Osnovna obrada za kukuruz vri se na dubini od 25 do 30 cm brzinom oranja od oko 7 km/h. Brzina manja od 4 km/h ne osigurava dovoljan kvalitet obrade kao ni produktivnost rada.Naalost, veliki broj naih poljoprivrednih proizvoaa jo uvek sprovodi oranje na prolee, neposredno pre setve i time se gube sve prednosti jesenjeg oranja.Vreme izvoenja operacije osnovne obrade je od velikog znaaja. Najbolji rezultati postiu se ako se vri rano jesenje oranje a razlike u prinosima mogu se kretati ak i oko 10%.

Tab. 3. - Uticaj vremena i dubine obrade zemljita na prinos kukuruza u agroekolokim uslovima istone Srbije (Zajear) (Kovaevi, 2003)

Vreme obrade zemljita

Dubina oranja (cm)

Prinos zrna (t/ha)

Rano jesenje oranje 20 6,30

30 6,10

40 6,20

Kasno jesenje oranje

20 6,00

30 5,90

40 5,70

Prolena obrada 20 5,70

30 5,40

40 5,60


STANJE ZEMLJITA ZA OBRADU

Zemljina masa koja sadri estice koloidnih dimenzija kada se izlae suenju jako ovrava, a kada se usled velike vlage raspline i preobrati u blato gubi svoju vezanost. Zato pri oranju suvie suvog zemljita plug otkida vee komade. Prekomerno vlano zemljite plug svojom daskom sabija - stinjava, tj. zbliava mu estice, to pri naknadnom suenju prouzrokuje jako slepljivanje i veliku zbijenost zemljita. Za dobro oranje je neophodno da zemljite ne bude ni suvie suvo ni suvie vlano, ve da je ornica u umereno vlanom stanju.

Stanje u kojem je izvesno zemljite najpogodnije za oranje naziva se fizika zrelost zemljita, i ona se odreuje stepenom vlanosti. Vlanost zemljita u stanju fizike zrelosti iznosi od 40 do 60% poljskog vodnog kapaciteta.

U praksi se najvie grei u pogledu izbora momenta za oranje. To se ne deava zbog tekoa u odreivanju pogodnog stepena vlanosti, ve zbog potcenjivanja njenog znaaja.

Praktine metode za ocenu stepena vlanosti zemljita i njegove fizike zrelosti za obraivanje sastoje se preteno u posmatranju rada orua za obradu. Ako se za plugom die praina to je znak da je zemljite suvlje nego to je dozvoljeno za pravilno obraivanje. Ako se zemlja lepi za delove orua (raonik, dasku, koleke itd.), to je znak suvie velike vlanosti. Meutim, u praksi je ei sluaj da se pravilo o vlanosti zemljita prekri u sluaju kada je ono vie vlano nego to treba.

U poljskim uslovima, na samoj njivi, optimalno stanje vlanosti zemljita za obradu moe se odrediti na vie naina. Jedan od naina je da se u aku uzme komad zemljita i blago stisne; ako se grumen zemljita rasipa kada se aka


otvori znak je da u njoj nema dovoljno vlage i da nije pogodna za obradu. Ako se nakon otvaranja ake formira slepljen grumen, to je znak da je zemljite prezasieno vodom. Kada zemljite nije slepljeno, putamo ga da padne sa jednog metra visine. Ako se grumen raspadne znak je povoljne vlanosti zemljita za obradu. Ukoliko i dalje ostane slepljen vlanost je velika.

Drugi nain odreivanja optimalne vlanosti je da se uzme komad zemljita i protrlja izmeu dlanova. U sluaju da se zemljite ne formira u obliku gliste, ono nema dovoljno vlage za obradu. Kada se formira glista od komada zemljita i kada se od nje prave figure koje ne pucaju zemljite je prezasieno sa vodom, a u sluaju kada zemljite puca znai da je pogodne vlanosti za kvalitetnu obradu.


DOPUNSKA OBRADA ZEMLJITA

Na kraju zime, a kada to dozvole uslovi na parceli, potrebno je uraditi zatvaranje zimske brazde. Zatvaranje se moe uraditi npr. tanjiraom. Ovom merom se spreava gubitak vlage iz zemljita i ovu vlagu biljka koristi u letnjim mesecima kada se javlja deficit vlage. Takoe se stvaraju uslovi za kvalitetnu predsetvenu pripremu zemljita.

Na vrlo tekim zemljitima ovu meru treba izvesti u jesen.

ZNAAJ HEMIJSKE ANALIZE ZEMLJITA

ubriva su veoma efikasno sredstvo za poveanje prinosa i kukuruz veoma povoljno reaguje na njihovu primenu. Meutim, treba imati u vidu da ubriva imaju i znatan udeo u trokovima biljne proizvodnje i da oni iznose izmeu 20 i 35% njene cene kotanja. Ta injenica danas pred svakog proizvoaa postavlja zadatak da se ubriva koriste, na prvom mestu, racionalno. To se postie pravilnim odreivanjem doza, vrste, naina i vremena primene ubriva.


Da bi se mogla izvriti pravilna preporuka za racionalnu primenu ubriva, neophodno je raspolagati sa podacima o hemijskom sastavu zemljita i biljaka na svakoj parceli na gazdinstvu.

Na osnovu hemijskog sastava zemljita i planirane setve ocenjuje se nivo obezbeenosti ispitivanog zemljita u hranljivim elementima i daje preporuka za ubrenje kao i plan ubrenja. Ne troe hraniva iz zemljita svi usevi podjednako, tako da je pored sadraja hraniva u zemljitu potrebno znati i potrebe useva. Pravilno ubrenje podrazumeva unos upravo razlike izmeu potreba i zateene koliine pojedinih hraniva u zemljitu, odnosno sposobnosti zemljita da snabdeva biljke dovoljnom koliinom hraniva.

Znaaj pravilnog uzimanja uzoraka zemljita za analizu je u tome to od toga kako je uzet uzorak (pravilno ili nepravilno), zavise i rezultati analize, te prema tome i ispravnost zakljuaka i mera koje se predlau.

Postoji vie sistema uzimanja uzoraka i oni se u veoj ili manjoj meri razlikuju meu sobom, ali svim ovim sistemima zajedniki su izvesni principi koji se moraju potovati.

ematski prikaz rasporeda buotina pri uzimanju srednjeg uzorka


Uzimanje uzoraka zemljita jedna je od najznaajnijih mera u pravilnoj primeni ubriva u sistemu kontrole plodnosti zemljita i upotrebe ubriva. Uzorci zemljita mogu biti pojedinani, ako se uzimaju sa jednog mesta na parceli i proseni, koji se sastoje od vie pojedinanih uzoraka (od 20 do 25). Uvek je bolje uzimati prosene uzorke. Jedan prosean uzorak uzima se sa povrine od 3 do 5 ha, to zavisi od ujednaenosti parcele.

UBRENJE

Prilikom osnovne obrade zemljita potrebno je izvriti i osnovno ubrenje. Najbolje, najtanije i najekonominije ubrenje vri se uz prethodno obavljenu analizu zemljita.

Da bi kukuruz ostvario prinos od 10 t/ha zrna potrebno je da na raspolaganju ima: AZOT(N) 120-200kg/ha FOSFOR(P2O5)80-120kg/ha KALIJUM(K2O) 80-180kg/ha

Ova hraniva se mogu nalaziti u zemljitu, a nedostatak se moe nadoknaditi ubrenjem mineralnim ubrivima. Ponovo napominjemo da se u zemljite unosi samo razlika od raspolozivih koliina do onih koliina koje su potrebne za ostvarivanje prinosa i da je ovo posebno vano zbog visine ulaganja u mineralna ubriva koje predstavlja veliku investiciju zbog ega ih je potrebno racionalno koristiti.

Da li e se uneti vee ili manje koliine zavisi od brojnih faktora a posebno od tipa zemljita.


Tab. 3. - Simptomi nedostatka i vika biljnih hraniva u zemljitu

Element Prisustvo Vizuelni simptomi

Azot Nedostatak Svetlo zelena do uta boja listova, posebno starijih; rast biljaka je smanjen; smanjena sinteza hlorofila; skraena vegetacija; prinos umanjen

Viak Tamno zeleni listovi, biljke su suvie bujne; zrenje je produeno; belanevine se nagomilavaju, a nedostaju ugljeni hidrati, te se pogorava kvalitet proizvoda

Fosfor Nedostatak Listovi mogu imati ljubiastu boju

Viak Moe izazvati nedostatak mikroelemenata, naroito Fe i Zn

Kalijum Nedostatak Stariji listovi ute po obodu i sue se; nepravilan razvoj plodova

Viak Moe izazvati nedostatak magnezijuma a nekad i kalcijuma

Kalcijum Nedostatak Nekroza rubnog dela liske (mlado vrno lie); javlja se uglavnom usled prisustva veih koliina Mg, K i NH4+ jona u zemljitu

Viak Moe izazvati nedostatak magnezijuma i kalijuma

Magnezijum Nedostatak Stariji listovi ute izmeu lisnih nerava, zatim zahvata mlae listove to dalje vodi do pojave hloroze (crven-kasta i mrka boja); slab razvoj i kvalitet plodova

Viak Visoku koncentraciju ovog elementa biljke toleriu; moe doi do smanjenog porasta biljaka usled antagonizma sa kalcijumom

Sumpor Nedostatak Poetno utilo mladih listova koje se proiruje na celu biljku; stablo je krae i tanje a biljke su nie

Viak Moe izazvati prerano opadanje listova

Gvoe Nedostatak Jasne ute i bele povrine izmeu nerava mladih listova koje izazivaju izumiranje tkiva na tim mestima

Viak Listovi postaju tamni do plavozeleni, postepeno dolazi do nekroze rubnog dela liske; broj cvetnih pupoljaka je reduciran


Tab. 3. - Simptomi nedostatka i vika biljnih hraniva u zemljitu (nastavak)

U uslovima navodnjavanja treba koliinu azota poveati na oko 200 kg/ha, ne samo zato to se uz navodnjavanje postiu vei prinosi i to se usled toga vie iscrpljuje zemljite ve i zato to su vrlo esto i vei gubici azota ispiranjem u dublje slojeve.

Ako se kukuruz gaji u plodoredu posle lucerke, deteline, soje ili neke druge leguminoze, onda se moe smanjiti koliina azota jer ovi usevi obogauju zemljite pomenutim hranljivim elementom.

Mangan Nedostatak utilo ili arenilo izmeu nerava mladih listova

Viak Stariji listovi imaju povrine mrke boje koje su okruene hlorotinim zonama, vremenom se javlja nekroza i na kraju odumiranje listova

Cink Nedostatak Mladi listovi imaju utu boju izmeu nerava; redu-kovana veliina listova; slabije zametanje cvetova; povremeno opadanje listova i plodova

Viak Moe izazvati nedostatak Fe kod nekih biljaka; obra-zovanje sitnih listova na kojima se javljaju crvenkasto-mrke pege

Bor Nedostatak Deformacije listova sa prisutnim hlorotinim povrinama; izduivanje internodija je smanjeno; stablo i listovi su deblji

Viak Vrhovi listova postaju uti i nekrotini

Bakar Nedostatak Manifestuje se na najmlaim fizioloki najaktivnijim listovima; razvoj generativnih organa je umanjen

Viak Listovi dobijaju crvenkasto-mrku boju koja se iri od ivice prema sredini i osnovi liske; koren je mrke boje, kratak i zadebljao


Posebnu panju treba obratiti na vreme unoenja pojedinih vrsta ubriva u zemljite, odnosno o vremenu potrebnom da se aktivne materije ubriva u zemljitu prevedu u biljkama pristupane oblike.

Tab. 4. - Uticaj primene stajnjaka, mineralnih ubriva i zaoravanja etvenih ostataka na prinos kukuruza od 1976 do 1980 godine (Molnar i Stevanovi, 1983.)

Oranjem bi trebalo zaoravati ubriva sa povienim sadrajem fosfora P2O5 i kalijuma K2O, dve treine tih elemenata kroz ubriva npr: 10:20:30, 8:16:24 i sl. i jedan deo azota N kroz ureu (1/3).

Predsetveno bi trebalo ubriti ubrivima sa izbalansiranim sadrajem hranljivih materija npr. 15:15:15, preostalu treinu fosfora i kalijuma i ostatak azota kroz ureu ili KAN.

Varijanta ubrenjaPrinos

kukuruza (t/ha)

Kontrola bez ubrenja 7,0

100 kg/ha N + 90 kg/ha P2O5 + 60 kg/ha K2O 10,0

100 kg/ha N + 90 kg/ha P2O5 + 60 kg/ha K2O + zaoravanje etvenih ostataka 10,9

130 kg/ha N + 120 kg/ha P2O5 + 80 kg/ha K2O 10,3

130 kg/ha N + 120 kg/ha P2O5 + 80 kg/ha K2O + zaoravanje etvenih ostataka 11,0

100 kg/ha N + 90 kg/ha P2O5 + 60 kg/ha K2O + 40 t/ha stajnjaka 10,7


Prihrana se obavlja KAN-om u ranim fazama rasta kukuruza, a moe i zajedno sa meurednom kultivacijom.Upotreba stajnjaka u ubrenju kukuruza kao izvora mineralnim materija ima ogranien znaaj. Ipak stajnjak moe biti znaajan izvor mikrobioloke aktivnosti i ugljen dioksida. Stajnjak moe biti i znaajan izvor niza mikroelemenata. Pored toga nije zanemarljiv ni uticaj stajnjaka na popravljanje mehanikih osobina zemljita.

Sadraj razliitih hraniva u zemljitu razliito se moe manifestovati na usevu. Simptomi su razliiti i od velike je vanosti da se prepoznaju u cilju pravilne reakcije. Savremena folijarna ubriva u velikoj meri mogu da nadoknade manjak pojedinih akro i mikroelemenata u u pravom smislu mogu da spasu rod.


Potrebno je jo jednom naglasiti da se pri odreivanju koliine i vrste mineralnih ubriva polazi se od:

visine planiranog (oekivanog) prinosa kukuruza, obezbeenosti zemljita pojedinim hranivima, prethodnog ubrenja, vrste preduseva, plodoreda, meteorolokih uslova, fizikih osobinina zemljita (pre svega od

mehanikog sastava zemljita), koliina hraniva u ubrivu i koeficijenta iskorienja pojedinih hraniva od

strane kukuruza.

Postoji vie metoda za normiranje mineralnih ubriva, ali je teko pronai metode koje su istovremeno jedinstvene i koje uzimaju u obzir sve navedene inioce.

Potrebno je naglasiti da se hraniva iz zemljita se iznose na razliite naine:

prinosima useva, u ovom sluaju kukuruza (nadzemne mase i zrna),

ispiranjem u dublje slojeve zemljita, erozijom zemljita (vetrom i vodom), prelaskom biljnih hraniva u oblike koji su biljkama

nepristupani i gubici azota dentrifikacijom i isparavanjem.

Istovremeno sa ovim procesima u zemljitu se odigravaju i razliiti kojima se u zemljite unose ili aktiviraju nova hraniva:

aktiviranjem iz organskog ili mineralnog dela zemljita,

ascedentnim kretanjem vode iz dubljih u plie slojeve zemljiita,


plavljenjem, padavinama i erozijom azotofiksacijom i ubrenjem.

Pored mineralnih ubriva ubrenje se moe izvriti i sa stajnjakom koji ima blagotvorno dejstvo na proizvodne sposobrnosti zemljita. Potrebno je naglasiti da i teni i vrsti stajnjak u svom sastavu sadre velike koliine hraniva te da je ubrenje stajnjakom iz tih razloga potrebno izvoditi paljivo, vodei rauna de se ne ugrozi ivotna sredina. Naime u 1 m3 tenog stajnjaka moe se nalaziti od 3 do 6 kg istog azota. Samo primena sazrelog stajnjaka, na pravi nain doziranog i rasturenog rezultira poveanjem prinosa. Nepravilna primena moe dovesti do zakieljavanja zemljita i degradacije njegovih osobina.

Koliina stajnjaka u ubrenju kukuruza zavisi od: osobina zemljita, vrste preduseva, intenziteta iskoriavanja zemljita, sistema ubrenja i kvaliteta stajnjaka.Meutim, iskorienost ovih hraniva nije potpuna. To

znai da je koeficijent iskorienosti za azot 25 %, fosfor od 30 do 40 %, a za kalijum od 60 d0 70 %.

Tab. 5. Koliina stajnjaka u ubrenju kukuruza (iskustvene norme)

Tretman ubrenja

Koliina stajnjaka

(t/ha)

Koliina unetih istih hraniva (kg)

N P2O5 K2O

Slab 10-20 50-100 25-50 60-120

Srednji 20-30 100-150 50-75 120-180

Jak 30-40 150-200 75-100 180-240

Vrlo jak 40-50 200-250 100-125 240-300


ZELENITO UBRENJE

Agrotehnika mera zeleninog ubrenja jedna je od mera koja je nepravedno zapostavljena i zaboravljena. Zelenino ubrenje je zaoravanje nadzemne mase biljaka posebno odabranih za ovu namenu. Osnovna karakteristika ovih biljaka je zemljite obogate velikom koliinom organske materije a sve radi poboljanja fizikih, biolokih i hemijskih osobina zemljita. Napominjemo da se zaoravanje samoniklih biljaka nikako ne moe podvesti pod zelenino ubrenje. Usevi pogodni za ovu namenu su oni koji u kratkom vremenskom periodu formiraju veliku biljnu masu, i da zahvaljujui razvijenom i dubokom korenovom sistemu usvajaju hraniva iz dubljih slojeva zemljita i na taj nain ih


premetaju u oranini horizont zemljita. Za ovu namenu najpovoljnije su leguminozne biljke koje mogu i da fiksiraju atmosferski azoti da na taj nain obogauju zemljite azotom. Za ovu namenu pogodne su detelina i lupina, stoni graak ili stona repa, grahorice, ali i neleguminozne biljke kao to su: uljana repica, suncokret, neke strnine poput rai, jema, slaica, facelija ili ljuljevi.

Ako se uzme u obzir da se merom sideracije odnosno zeleninog ubrenja u zemljite moe uneti oko 100 kg istog azota, jasno je da se na ovaj nain moe supstituisati znaajna koliina potrebnih mineralnih ubriva.

Ipak mera zeleninog ubrenja nije dovoljna kao mera koja e u potpunosti obezbediti potrebna hraniva za vegetaciju useva i visok prinos. Ovu meru je potrebno kombinovati sa mineralnim ubrivima ime se moe postii optimalni hranivni reim.


PRIPREMA ZEMLJITA ZA SETVU

Osnovne radnje u obezbeivanju optimalnih uslova za pravilnu setvu je pravilna obrada zemljita kao i dobra predsetvena priprema. Osnovni zadaci pripreme zemljita za setvu su: da sauva vlagu iz jesenje-zimskog perioda da dovede povrinski sloj zemljita u takvo stanje da

se semenu omogui neposredni kontakt sa vlanim zemljitem

da rastrese i omeka zemljite odnosno pobolja vazduni, vodni i toplotni reim zemljita i indirekto da stimulie mikrobioloku aktivnost i oslobaanje biljnih hraniva

da se inkorporira mineralno ubrivo da se omogui efikasna primena i delovanje herbicida da se unite iznikli korovi da se poravna zemljite i pripremi za kvalitetnu setvu.

Ukoliko je osnovna obrada zemljita odnosno oranje obavljeno krajem leta ili poetkom jeseni onda predsetvena priprema treba da pone krajem jeseni (novembar - decembar) i to kao takozvana gruba priprema. Zadatak grube pripreme zemljita je da zatvori neravnine koje su stvorene tokom osnovne duboke obrade (razori, grebeni, brazde) kao i da uniti korov koji se do tada razvio. U prolee kada se povrina zemljita prosui pristupa se finoj povrinskoj predsetvenoj pripremi, koja pored zatvaranja brazdi ima za cilj da uniti korovske vrste, kao i da povrinski sloj usitni i omogui najbolje uslove za setvu i nicanje. Za obavljanje predsetvene pripreme zemljita treba odabrati maine sa najmanjim brojem prohoda koje e pored obavljenog posla najmanje gaziti i sabijati zemljite uz najvei mogui radni uinak.


Ukoliko se osnovna obrada iz opravdanih razloga vri u prolee trebalo bi joj pristupiti ranije im se zemljite prosui i ako se vri plugom trebalo bi je obaviti na manju dubinu u agregatu sa mainama za predsetvenu pripremu ili predsetvenu pripremu vriti odmah iza oranja mainama koje ovu operaciju izvode u jednom prohodu.

Predsetvenu pripremu treba izvriti 7-10 dana pre poetka setve. To treba obaviti u jednom prohodu kako bi gaenje zemljita bilo to manje i u to kraem roku jer to smanjuje gubitak vlage iz zemljita usled isparavanja.

Dobro fiziko stanje povrinskog sloja zemljita je vrlo bitno i ne treba dozvoliti da bude oteeno ili upropaeno suvinim radovima koji ostavljaju povrinu suvie usitnjenu i bestrukturnu ili sabijenu kao posledicu gaenja tekim mainama. tete izazvane sabijanjem zemljita utoliko su vee ukoliko je zemljite loijih fizikih osobina i ukoliko je sadraj vlage vei. Jake kie takoe mogu naneti tete povrinskom sloju posebno na zemljitima finije strukture, s niskim sadrajem organskih materija koja nemaju dobru mrviastu strukturu. Povrinski sloj treba da omogui dobre uslove semenu da klija a potom mladoj biljci kao i korenovom sistemu da se nesmetano razvija.

Do sada je napravljen veliki broj razliitih kombinovanih maina koje u jednom prohodu obrauju zemljite za kukuruz i omoguavaju bolje korienje snage traktora kao i vei uinak.

Najpogodnije je za pripremu zemljita za setvu koristiti kombinovane maine tzv. setvospremae.


SETVA KUKURUZA

Nakon kvalitetno obavljene predsetvene pripreme zemljita moe se pristupiti izvoenju setve. Setva kukuruza je veoma znaajna operacija kojoj treba posvetiti puno panje. Pre svega treba izabrati odgovarajui hibrid za odreeno proizvodno podruje, odrediti eljenu gustinu useva u zavisnosti od primenjenih agrotehnikih mera i agroekolokih uslova gajenja kao i odrediti vreme i dubinu setve jer su sva ova pitanja veoma vana da bi se ostvarili visoki prinosi.

Samo seme hibrida kukuruza koje e biti posejano mora da ispuni odreene uslove kvaliteta predviene zakonom.

Minimalna klijavost 90%istoa 99%Vlanost manja od 15%Nezaraenost

Dorada semena kukuruza obavlja se u savremenim doradnim centrima gde se predhodnim analizama i tokom samog procesa dorade obezbeuje da seme koje doe do proizvoaa ima zahtevane osobine. U samim doradnim centrima pored separacije i kalibracije obavlja se i primarna zatita odnosno tretman semena zatitnim sredstvima. Standardno svo seme se tretira fungicidima, a po potrebi


i elji proizvoaa seme moe biti tretirano i insekticidima, ubrivima i drugim sredstvima. Tretirano seme se pakuje u dakove u kojima se nalazi po 25000 semena to predstavlja jednu setvenu jedincu. U svakoj vrei se nalazi seme iste kalibrae i time se, naravno u smislu podeavanja sejalica, znaajno die kvalitet setve.

Setvu kukuruza bi trebalo otpoeti kada se zemljite na dubini setvenog sloja zagreje na oko 10-12C to uz povoljnu vlanost zemljita omoguava nicanje za 10-tak dana. U veem delu naeg proizvodnog podruja optimalnim rokom za setvu se smatra period izmeu 10 i 25. aprila. Pokazalo se da je u pojedinim rejonima setva kukuruza mogua i u prvoj dekadi aprila to omoguava da se postignu visoki prinosi, uz raniju berbu sa manjim procentom vlage a i da se obrada i priprema zemljita za penicu obavi blagovremeno. Ali ranija setva nosi i odreene rizike jer postoji opasnost od kasnih prolenih mrazeva.


U normalnim uslovima vlanosti povrinskog sloja zemljita dubina setve kukuruza treba da iznosi 5-7 cm i ne treba ga sejati duboko pogotovu na tekim i hladnim zemljitima dok na lakim zemljitima moe da iznosi 6 - 8 cm. Zemljite koje ini posteljicu semena mora da bude pripremljeno tako da bude sitnozrnaste ili prakaste strukture. Prisustvo krupnijih zemljinih agregata je nepoeljno jer moe uzrokovati neujednaeno nicanje. Neujednaeno nicanje kukuruza za posledicu ima probleme u primeni mera nege useva.

Na lakim zemljitima u uslovima izrazito sunog prolea (kada je povrinski sloj zemljita isuen do 8cm) moe se izvriti ulaganje semena i neto dublje (da seme doe u dodir sa vlanim zemljitem), ime se omoguava njegovo blagovremeno i neto ravnomernije klijanje a samim tim i nicanje.


Preporuuje se da se setva izvodi pneumatskim sejalicama koje obezbeuju visoku uniformnost setve i postizanje projektovane, traene gustine setve a sve u skladu sa osobinama kako hibrida koji se seje tako i zemljita na kome se setva izvodi. Seme se seje pravolinijski tako da se formiraju pravilni redovi. Samo izvoenjem setve na ujednaenu dubinu sa pravilnim rastojanjem u redu moe se postii ujednaen usev na kom se moe izvriti optimalna nega.

Visoki prinosi kukuruza se mogu ostvariti samo uz postizanje optimalne gustine odnosno optimalnog broja biljaka po jedinici povrine. Na proizvodno pogodnijim zemljitima i u uslovima intenzivne agrotehnike moemo gajiti vei broj biljaka odnosno treba planirati veu gustinu useva, a samim tim i vei prinos. Jednom reju, ono to nosi prinos je broj biljaka po hektaru, oa mogunost postizanja velikog proja biljaka po hektaru je u direktnoj zavisnosti od stepena primenjenih agrotehnikih biljaka.

Oblik vegetacionog prostora nema znaajnijeg uticaja na prinos i kod nas meuredni razmak iznosi 70 cm dok razmak u redu zavisi od samog hibrida i preporuene gustine kao i od kvaliteta semena.

Svako smanjenje broja biljaka od optimalnog dovodi do smanjenja prinosa jer je gustina useva jedan od osnovnih preduslova za postizanje visokih i stabilnih prinosa.


Preporuka za setvu KWS hibrida

Rastojanje u redu (cm)

Broj biljaka

35 40.816

34 42.017

33 43.290

32 44.643

31 46.083

30 47.619

29 49.261

28 51.020

27 52.910

26 54.945

25 57.143

24 59.524

23 62.112

Luce, Mikado 22 64.935

21 68.027

20 71.429

Kermess, Kitty, Grecale, Klimt 19 75.188

3381 18 79.365

17 84.034

16 89.286

15 95.238

Tab. 4. Rastojanje zrna u redu pri setvi i gustina setve (hilja biljaka po ha)


Uticaj proizoaa i genetike na prinos

Odreivanje koliine semena za setvu jedinice povrine je od velikog znaaja za visinu i kvalitet prinosa kukuruza. Odgovarajua koliina semena omoguava postizanje planirane gustine useva kukuruza (broj biljaka po jedinici povrine). Koliina semena za setvu zavisi od nekoliko inilaca: hibrida (FAO grupa zrenja), klimatskih faktora, osobina zemljita, kvaliteta semena, cilja proizvodnje, naina setve, nivoa agrotehnike i sistem ubrenja.

Hibrid u zavisnosti od hibrida odnosno FAO grupe zrenja primenjuje se i razliita koliina semena za setvu (pogledati tabelu).Klima u uslovima suve (aridne) klime treba primeniti manje setvene norme, jer je potrebno ostvariti manji broj biljaka u odnosu na vlaniju (humidnu) klimu. Meutim, ako se u uslovima aridne klime vri navodnjavanje, onda je potrebno ostvariti veu gustinu po jedinici povrine, odnosno utroiti vie semena za setvu. Poveanjem nadmorske visine za svakih 100 m pogoravaju se toplotni uslovi, pa je potrebno neto uveati setvenu normu.Zemljite ukoliko je zemljite povoljnih fizikih i hemijskih osobina, odnosno ima dobru proizvodnu sposobnost poeljno

PRINOS

Masa 1000 zrna

Broj redova na klipu Broj zrna u redu

...

Broj biljaka po ha

FARMER KWS GENETIKA


je poveati setvenu normu, jer je takvo zemljite u stanju da sve biljke obezbedi sa dovoljno hrane i vode.Cilj proizvodnje vea gustina biljaka je potrebna ukoliko se kukuruz gaji za silau i ako se kukuruz skida u zrnu.Nain setve setvom mehanikom sejalicom utroi se vie semena u odnosu na pneumatsku, koja je daleko preciznija sejalica. Agrotehnike mere kvalitetnija obrada zemljita, intenzivno ubrenje, efikasna zatita useva, navodnjavanje omoguavaju povoljnije useve za gajenje biljaka te i poveanjeu setvenu normu. Gustina useva, odnosno broj biljaka po hektaru moe uticati i na toplotni reim zemljita. Na osnovu istraivanja u reonu Severne Bake moe se zakljuiti da je temperatura zemljita u povrinskom sloju u direktnoj zavisnosti od gustine biljnog pokrivaa i od pravca setve ratarskih kultura. Kod kukuruza, na primer, temperatura zemljita je nia to je gui sklop biljaka. Na ovaj nain se smanjuje isparavanje vode sa povine zemljita (evaporacija). Tri krive na dijagramu prikazuju razliite sklopove biljaka i to: 70 x 25 cm, 70 x 30 cm i 70 x 35 cm.


NEGA USEVA

Posle pravilno obavljene setve pred nama e biti period u kome emo morati maksimalnu panju da posvetimo nezi useva. Nega i zatita useva podrazumeva niz agrotehniih operacija u cilju zatite useva, ako i postIzanje i odravanje optimalnih uslova za razvoj i postizanje visokih prinosa.

Neke od mera su zatita useva od korova i tetoina, i navodnjavanje, dve mere kojima emo u ovom biltenu posvetiti prostor.

ZATITA USEVA OD KOROVA

Suzbijanje korova je jedan od vanijih uslova za postizanje visokih i stabilnih prinosa kukuruza. Uspena borba protiv korova posebno se odnosi na mere koje se sprovode u ranim fazama ravoja useva, u fazama kada je usev naj osetljiviji na konkurenciju korovske flore. Za uspeno izvoenje ove mere pre svega je potrebno izvriti analizu korovske flore na parcelama na kojima se setva izvodi, a pored toga od velike vanosti je i praenje nicanja i porasta korova i useva. Od izuzuzetne vanosti je planiranje i ciljano izvoenje tretmana herbicidima, jer nisu sva sredstva podjednako efikasna na sve korovske vrste u razliitim fazama razvoja. Samo dobrim pozavanjem brojnosti i vrsta korova, kao i pravilnim odreivanjem faze u kojoj se nalaze korovi i usev moe se odrediti optimalni herbicid ili kombinacija herbicida koja e biti uspena u suzbijanju korova.

Inkorporacija je operacija pri kojoj se odreeni herbicidi unose i meaju sa povrinskim slojem zemljita. Prednosti inkorporacije su u tome to se jer se herbicidi unose u zonu klijanja semena korova, aktiviraju se zemljinom vlagom,


tako da uticaj padavina nije presudan. Za inkorporaciju se koriste orua koja dobro meaju zemljite na eljenu dubinu (freza, rotirajue drljae, tanjiraa, kombinovana orua-setvospremai). Drljae sa fiksiranim zupcima se ne preporuuju jer slabo meaju zemljite. Najbolji efekti se postiu istovremenim tretiranjem, odnosno kada su na traktoru sa prednje strane montirane prskalice, a iza njega prikljuna orua za inkorporaciju. Potrebna radna dubina ovih orua je od 3 do 5 cm vea od preporuene dubine inkorporacije. Takoe, inkorporaciju treba obaviti kada je zemljite dovoljno suvo, odnosno optimalne vlanosti da bi se omoguilo dobro meanje I spreilo isparavanje.

Primena herbicida posle setve, a pre nicanja biljaka (preemergence) predstavlja najire korien metod suzbijanja korova na oranicama. Neke herbicide je potrebno primeniti odmah posle setve, a kod nekih je mogue odloiti primenu sve do nicanja. Efikasnost primene herbicida posle setve a pre nicanja esto zavisi od pripremljenosti povrinskoj sloja zemljita, tehnike primene i u najveoj meri od meteorolokih uslova (padavina, temperature i vetra).

Primena herbicida posle nicanja useva (post-emergence) se obavlja kada je kukuruz u odreenoj fazi razvoja, jer su tada i korovi razvili nadzemne organe, odnosno imaju dovoljno razvijene listove da budu zahvaeni herbicidima. Ovaj tretman se moe jko nazvati i ciljano suzbijanje korova. Izbor herbicida koji se primenjuje je uslovljen korovima koji su iznikli i njihovim razvojnim stadijumom. Herbicide treba primenjivati u ranijim fazama razvia korova kada su su oni najosetljiviji na delovanje aktivne materije herbicida. Isto tako, herbicide treba primenjivati shodno naznakama proizvoaa i ispotovati odredbe o razvojnoj fazi kukuruza do koje se moe primenjivati. Savrmena sredstva omoguavaju ovakav tretman i do fazu razvoja od osam (8) listova kukuruza.


Naj evidentniji problem nepravilne primen hemijskih sredstava je primena horminskih preparata iz grupe 2,4D ili slinih, kao i preparata na bazi dikambe koji ako se primene u usevu koji je prerasao graninu fazu primene, mogu dovesti do odreenih degenerativnih promena na usevu koje mogu rezultovati ak i poleganjem useva u kasnijim fazama ili u nekim sluajevima i izostankom klipa.

Slika. Efekti delovanja 2,4D preparata primenjenog nakon faze otimalne primene na usev kukuruza

Od velike vanosti je i zaptitia od uskolisnih korova, a posebno od divljeg sirka iz rizoma i semena koji se slobodno moe nazvoti korovom loe agrotehnike. Danas su na tritu prisutna brojna sredstva iz grupe sulfonilurea koji uspeno


suzbijaju ovaj tvrdokorni korov koji je veliki konkurent kukuruzu za vodu i za hraniva. Ova sredstva se uspeno kombinuju sa preparatima za suzbijanje itrokolisnih korova, te se sa sigurnou moe rei da se pravilnim pristupom u dijagnostici i izborom sredstvaili kombinacije sredstava moe postii odlian efekat u zatiti useva kukuruza od korova.

Na stepen efikasnosti primene herbicida u kukuruzu poseban uticaj imaju klimatski faktori i zemljite. Svetlost moe uticati na bre razlaganje herbicida. Toplota utie na intenzitet biohemijskih i fiziolokih procesa u biljkama, a time i


na intenzitet delovanja herbicida u elijama, kako u korovskim, tako i u biljkama kukuruza. Za uspenu primenu zemljinih herbicida neophodna je i odgovarajua vlanost zemljita. Ukoliko povrinski sloj zemljita nije dovoljno vlaan potrebno je saekati kiu da bi se herbicidi aktivirali. Ukoliko kia izostane efekat herbicida u suvom zemljitu bie viestruko umanjen ili ga uopte nee biti. Meutim, potrebno je pored ovakvih predznanja poznavati i svaki preparat pojedinano, jer se oni mogu razlikovati po mehanizmu delovanja. Uticaj vetra na primenu herbicida je veliki jer moe doi do njihove neravnomerne primene po povrini uz mogunost oteenja susednih useva. Najmirnije vreme bez vazdunih strujanja je obino u ranih jutarnjim ili kasnim veernjim satima.

Fizike, hemisjke, vodne, vazdune i toplotne osobine zemljita vrlo je znaajna za primenu herbicida. Meutim, moe se rei da sadraj i sastav humusa i koloidni kompleks u zemljitu imaju najvei znaaj za primenu herbicida, jer utiu na njihovu aktivnost. Zemljita sa veim sadrajem humusa i tea zemljita sa veim sadrajem koloida smanjuju herbicidno delovanje.

Herbicidi se najee primenjuju traktorskim prskalicama. Pre upotrebe prskalicu je potrebno obavezno kalibrisati, tj. podesiti na eljenu koliinu tenosti koju treba da raspe po jedinici povrine. To se radi na sledei nain: napuni se rezervoar istom vodom do prve jasno obeleene granice npr. 100 l. Nakon toga se pod odreenim pritiskom (1-3 bara) i brzinom traktora ne veom od 6 km/ha prskalica pusti u rad i njome pree put od 100 m. Oprskana povrina dobija se iz duine preenog puta (100 m) i irine radnog zahvata (npr. 8 m), to daje vrednost od 800 m2. Dosipanjem utroene vode do koliine od koje smo poeli prskanje dobie se koliina utroene vode za oprskanu povrinu (iznosila je za na primer 35 l). To znai da, ako je za oprskanu povrinu od 800 m2


utroeno 35 l vode, onda e za povrinu od 1 ha (10.000 m2) koliina vode biti 437,5 l (350.000:800=437,5).

Korovska zajednica kukuruza u Srbiji je veoma brojna i broji preko 150 vrsta. Prema rasprostranjenosti i zastupljenosti u kukuruzu se nalaze: Amaranthus retroflexus (tir), Chenopodium album (pepeljuga), Cirsium arvense (palamida), Convolvulus arvensis (poponac), Cynodon dactylon (zubaa), Sorghum halepense (divlji sirak), Rubus caesius (kupina obina), Panicum crus galli (proso korovsko), Setaria glauca (muhar sivi), Setaria viridis (muhar zeleni), Sorghum halepense (divlji sitrak), Digitaria sanquinalis (svraica), Solanum nigrum (pomonica obina), Polygonym aviculare (dvornik ptiiji), Hibiscus trionum (lubeniarka).

Primena herbicida istog, ili slinog spektra dejstva na korove i viegodinja monokultura kukuruza su razlozi zbog kojih je dolo do promena u zajednici korovskih vrsta useva kukuruza. Dolazi do smanjenja broja dikotiledonih vrsta i irenja jednogodinjih i viegodinjih monokotiledonih vrsta iz familije Poaceae.


I jo jedna primedba autora ovog teksta koju bi svi oni koji ovaj prirunik itaju trebalo da najozbiljnije prihvate kao savet. Pre primene bilo kog sredstva PROITATI UPUTSTVO ZA PRIMENU, tamo navedene preporuke za primenu, doze i nain primene, kao i mere zatite pri radu i manipulaciji sredstvima za zatitu.


ZATITA USEVA OD TETOINA I BOLESTI

Brojne su i tetoine koje napadaju usev kukuruza, od onih koje ga napadaju odmah posle setve, pre nicanja, kao to su ptice, glodari pa do insekata koji pored direktne tete moguda budu vektori zaraza pojedinim bolestima.

Jedna od mera zatite useva od tetoina i bolesti je svakako i tretman semena u procesu dorade, prilikom koje se na seme nanose kako fungicidi i insekticidi tako i repelenti, sredstva koja imaju funkciju odbijanje ptica i drugih tetoina. Seme tretirano u procesu dorade na deklaraciji ima naznaku o vrsti sredstva i koliini primene sredstva.

Svima je poznato da tetoine i bolesti mogu da prouzrokuju velike gubitke prinosa. U naem podruju postoji preko 400 vrsta insekata koji se hrane kukuruzom a brojne su i bolesti koje ga napadaju. Meu najvanijim tetonama su: kukuruzna zlatica dijabrotika, iari, podgrizajue sovice, larve gudelja, rovci, kukuruzni plamenac i kukuruzna pipa.

Kukuruzna pipa Kukuruzna zlatica


tetni insekti se delimino mogu suzbiti tretmanom semena tokom dorade a zatita se moe izvriti i nekim sisteminim insekticidima u toku poetnih faza razvoja kukuruza. Ogranienje u primeni insekticida je sam razvojni stadijum kukuruza odnosno mogunost ulaska traktora sa prskalicom u usev, osim u sluajevima kada je na raspolaganju traktor sa visokim klirensom.

Od bolesti su znaajne mehurasta gar, pegavost lia kao i razne fuzarioze odnosno trulei klipa. Veina ovih bolesti se javlja samo u godinama u kojima se ostvare povoljni uslovi za njihov razvoj.

Jo jedna od bolesti koja poslednjih godina dobija sve vie na znaaju je i crvenilo kukuruza. Used slabog poznavanja etiologije ove bolesti simptomatika je pripisivana raznim pojavama. Iako je prisutnost ove bolesti poznata ve vie od pedeset godina tek su istraivanja obavljena poslednjih godina objasnila biologiju ove bolesti koja uzima maha posebno u regionima Banata i Stiga. Naime radi se o bolesti Stolbor phitophlasma.

Larva kukuruzne zlatice, guiji vrat - poleganje kuuruza


Ova fitoplazmoza za posledicu ima ne samo crvenilo listova ve i nepovratne promene na klipu ili izostanak roda. Prenosilac ove bolesti je insekt iz grupe cikada (Reptalus panzeri). Trenutno je bolest prisutna u 14 okruga u Srbiji i to samo na loklaitetima gde je projna populacija vektora ove bolesti - Reptalus panzeri.

Vektor bolesti je imago ovog insekta, a ne larve koje ne prenose ovu bolest. Zaraza se ostvaruje krajem juna i poetkom jula kada se ovi insekti roje. Samim tim i zatita od ove bolesti se zasniva na suzbijanju vektora ove bolesti.


NAVODNJAVANJE

Usev kukuruza je jedan od onih koji daje najveu vegetativnu masu, pa je razumljivo zato i trai velike koliine hraniva i vode. U ranim fazama razvia, vodni deficit se manifestuje neujednaenim nicanjem i napredovanjem mladih biljaka, odnosno usporenim porastom. Vano je istai da najkritiniji period, poinje 14 do 21 dan pre metlienja. Kukuruz o ovom periodu mora da dobije dovoljnu koliinu vode. U suprotnom prinos e biti znatno redukovan. Ovaj period traje sve do poetka mlene zrelosti kukuruza. Primetno je da zbog globalnog otopljavanja i promena klime u naem proizvodnom podruju su sve ee sune godine sa manjim ili veim deficitom padavina potrebnih za nesmetan rast i razvoj biljaka. Stoga je i mera navodnjavanja zemljita dobila na znaaju i primetno je da se poslednjih godina na proizvodnim poljima pojavljuje sve vie maina pomou kojih se navaodnjava iz postojee knalske mree i reka.


Prvi znaci deficita vode u zemljitu je izgled, boja lista koji se uvija (boja je esto svetlo zelena), metlica se prevremeno pojavljuje, svila kasni ili se u nekim sluajevima u uslovima dugotrajnog vodog deficita uopte i ne pojavljuje. Na kraju dolazi do svenua lia. U toku toplih letnjih dana, obino u popodnevnim asovima, esta je pojava prevremenog uvenua. Ovo je posledica toga to korienov sistem biljaka nije u stanju da nadoknadi vodu koja se gubi isparavanjem preko lisne povrine i zemljita. Biljka prvo reaguje smanjenjem povrine listova odnosno uvijanjem lia. Kad se temperatura vazduha tokom noi spusti, kada poraste vazduna vlanost ili, a u zemljitu ima dovoljno vlage, kukuruz moe brzo da povrati dobar izgled bez posledica po prinos. Prvi simptomi potencijalnog smanjenja prinosa su sparueno i uto lie, koje poinje da se sui. Vano je istai da ovo ne treba da pude i signal za poetak navodnjavanja, jer tada je ve kasno. Pravi trenutak navodnjavanja se odreuje na osnovu stanja vodnovaznunih parametara u zemljitu.


U toku vegetacije potreba kukuruza za vodom iznosi od 450 do 600 mm u naim uslovima. Koliina vode za navodnjavanje se moe definisati kao razlika izmeu potreba useva i koliine vode koju je usev dobio putem atmosferskih padavina. Viegodinja istraivanja i analize, kao i praenje fiziologije useva daje nam prosene vrednosti mesenih koliina vode potrebne za pravilan rast useva. U mesecu aprilu usevu treba oko 40 mm, maju 90 mm, jun 90 do 95 mm, jul 130 mm, avgust 75 mm, septembar 30 mm (1 mm = 1 l/m2). Razliku izmeu ovih koliina i koliine efektivnih padavina treba nadoknaditi navodnjavanjem.

Trenutak izvoanja navodnjavanja u velikoj meri zavisi od stanja vlanosti zemljita kao i od tipa zemljita. Kod srednje tekih zemljita (ilovastih) sa navodnjavanjem treba poeti kada je vlanost 16-18 masenih %, kod lakih (peskovitih) 13 do 15% i tekih (teko ilovasta ili glinovita zemljita) 18-20%. Norma zalivanja - koliina vode koja se na polje dovede u jednom turnusu, zavisi od karakteristika zemljita i njegove vlanosti. Ovo je od velike vanosti jer


prevelike i neadekvatne norme navodnjavanja mogu dovesti do erozije zemljita i degradacije njegovih proizvodnjih osobina. Kod zemljita srednjeg mehanikog sastava (ernozem, aluvijalna zemljita) zalivna norma ne bi trebala da prelazi 60 mm (6 l/m2), a kod ostalih one su manje i trebalo bi da se krei u rasponu od 20 do 40 mm (2 do 4 l/m2). Takoe je potrebno voditi rauna o intenzitetu navodnjavanja odnonso o vremenskom periodu u kome e predviena norma biti plasirana na zemljite. Preveliki intenziteti takoe mogu dovesti do erozije zemljita.

Sve ovo deluje jako komplikovano i zamreno, pa se postavlja pitanje kako sve ovo izvesti. Pored savetodavnih slubi u poljoprivrednim stanicama, i sami proizvoai opreme za navodnjavanje esto daju osnovne preporuke za upotrebu njihovih maina, pa se ponovo pozivamo na ono to smo govorili kod primene herbicida: PRE PRIMENE PROITATI UPUTSTVO ZA UPOTREBU.

I jo jedna opaska autora ovih redova. Proizvoai bi stalno trebalo da imaju u vidu da je koliina poljoprivrednog zemljita ograniena a da je brojnost stanovnitva sve vea te da su potrebe za hranom i energentima sve vee. Stoga jedini nain za postizanje optimalnog nivoda proizvodnje je primena svih agrotehnikih mera, meu kojima je i navodnjavanje. Poveanje prinosa i njihva stabilnost u uslovima navodnjavanje u svakom sluaju opravdava ulaganje u sisteme i opremu za navodnjavanje, pa se dilema oko primene ove mere i ne postavlja.


BERBA KUKURUZA

Odreivanje vremena je od najvee vanosti za uspeno obavljanje ove operacije koja predstavlja krunu proizvodne sezone. Berba kukuruza moe da se obavlja na dva naina. Beraima i kombajniranjem u zrnu. Pri berbi kukuruza u klipu za uvanje u koevima berba se vri u potpunoj zrelosti odnosno onda kada je vlanost zrna ispod 25% a za branje u zrnu ispod 20%. Poetak branja narvno razlikje se kod hibrida razliitih FAO grupa. Berba kukuruza poinje prvo u ranim grupama zrenja ka kasnijim. Razlika moe da bude i preko 20 dana. Da bi bilo dovoljno vremena za obavljanje berbe, pogotovo na velikim povrinama plan setve treba da sadri hibride razliitih grupa zrenja.Nakon berbe kukruuz u klipu se uva u koevima, ardacima gde se vlanost zrna jo smanjuje. Kada vlanost zrna padne


na 14 do 15% zrno se moe mleti za dalju upotrebu.Prilikom berbe kombajniranjem, zrno kukuruza se skladiti u silosima ili horizontalnim podnim skladinim prostorima. Uslov za to je da zrno bude odreene vlanosti, pa se ono u suarama sui do vlage od 14 do 15%.


SILAA

Uspostavljanjem trinih principa u poljoprivredi do velikih promena dolo je i u stoarskoj prozivodnji. Veliki broj proizvoaa se opredelio za to da postanu robni proizvoai i da znaajno poveaju broj grla krupne stoke u uzgoju. Sa poveanjem broja grla, nametnu se i problem proizvodnje kabaste stone hrane, kaju ini osnovu ishrane stoke. U proizvodnji kabaste stone hrane od velike vanosti je i proizvodnja silae kukuruza. I pored toga to je uvreeno miljenje da je proizvodnja silae jednostavno i da u njenoj oraganizaciji nema mnogo izbora, u poslednje vreme jedna stvar se pokazala od kljune vanosti za njenu uspenu proizvodnju, a to je izbor hibrida koji e se proizvoditi.

Naime, hibrid koji e biti proizveden sa ciljem spravlja silae mora imati odreene osobine koje ga kvalifikuju za ovu namenu. Pored velike bio mase koja se u neku ruku


podrazumeva, hibrid treba da obezbedi to vei sadraj proteina poto je silaa kukuruza siromaan ovim materijama. Poeljno je i da hibrid ima odreen odnos klipa i zelenog dela biljke, kao i da se lako gazi, odnosno skladiti i silo treneve.


Poslednje tri sezone pokazale su da se na tritu hibrida pojavio jedan hibrid koji se svojim osobinama upravo preporuuje za proizvodnju silae. To je hibrid Mikado. Predstavnik pete grupe zrenja, stabla visokog ponekad i preko etiri metra, dugakog klipa, kvalitetnog zrna, ovaj hibrid ima sve predhodno nabrojane osobine. Pored toga ima jednu od osobina koja je karakteristika svih KWS hibrida kukuruza. To je super stej grin osobina koja mu omoguava da mu listovi ostanu zeleni ak i u stresnim uslovima naglih visokih temperatura i sunih perioda u toku sezone. Ovo se pokazalo od velike vanosti jer omoguava proizvoaima koji u proizvodnji silae kombinuju proizvodnju hibrida iz pete i este grupe zrenja da proces siliranja obave u neto duem vremenskom periodu, i time dobiju na kvalitetu pripremljene silae. Pozitvna iskustva sa hibridom Mikado su brojna kao i zadovoljni proizvoai. Njihove storije i setva ovog hibrida iz godine u godinu su najbolja preporuka za ovaj hibrid.

Idealan hibrid za silau mora dostii od 30 do 35% suve materije pre nastupa prvih jesenjih mrazeva. Optimalna gustina hibrida namenjenih za siliranje se kree od 5 do 10 % vie od one za zrno. Pravovremena berba ovih hibrida je kada su uee zrna u silanoj masi i sadraj eera optimalni, svarljivost najbolja. Preranom berbom dobijamo manje zrna a time i gubitak hranljivih materija i energije. Ukoliko doe do kasne berbe tada je prenizak sadraj vode u masi i time je oteano sabijanje silane mase. Visina otkosa treba da bude oko 25 cm. Ukoliko je visina otkosa iznad 40 cm svarljivost raste za 1,5 do 2% ali prinos opada za oko 5%. Ukoliko je visina otkosa nia od 15 cmpoveava se rizik od tetnih varenja, jer padavine mogu naneti zemljite na stabljiku i na taj nain se u silau mogu uneti uzronici kvarenja. Takoe, potrebno je voditi rauna o duini seke koja treba da iznosi od 9 do 12 mm. Ukoliko je duina seke preko 12 mm onda je slabije sabijanje silae, a ako je prekratka mehanizacija se ne iskoriava optimalno.

KWS Seme Yu d.o.o.Antifaistike borbe 25/18, 11070 Novi BeogradTel: 011 301 69 65, 301 69 66Fax: 011 311 08 80www.kws.rs

Documents

Tehnologija kukuruz