Paragraf Poresko-računovodstveni instruktor • br. 44 • jun ... · PDF file2 Poresko-računovodstveni instruktor • jun 2012. • Br. 44 I Aktuelni statistički podaci i informacije

Para

graf

Por

esko

-rač

unov

odst

veni

ins

truk

tor

• b

r. 4

4 •

jun

2012

.

Izdavači:Paragraf Co d.o.o.Takovska 4211000 Beograd, tel: 011/3290-498Paragraf Lex d.o.o.21000 Novi SadJovana Boškovića 5 tel: 021/456-880

Generalni direktor:Bratislav Milovanović

Glavni i odgovorni urednik: Olivera Došlić

Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju: dr Marina Protić

Saradnik u Redakciji: Nikola Jerinić

Redakcija:Mara CvetkovićDušan PavlovićMarica Didić

Sekretar redakcije:Lidija Bogojević

Autor časopisa:Ljiljana Pjevač Pejović

Tehnički urednik:Ivan Fišer

Dizajn:Olgica Fišer

Štampa:Beograf, Nova Pazova

Copyright © Ljiljana Pjevač Pejović

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336.2+657

PORESKO-računovodstveni instruktor : časopis za poreze, računovodstvo, zarade i radno pravo / glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić. - [Štampano izd.]. - God. 1, br. 1/7 (2010)- . - Beograd (Takovska 42) : Paragrag Co ; Novi Sad (Jovana Boškovića 5): Paragraf Lex, 2010- (Nova Pazova : Beograf). - 28 cm

Drugo izdanje na drugom medijumu: Poresko-računovodstveni instruktor (CD-ROM) =ISSN 2217-3293ISSN 2217-3803 = Poresko-računovodstveni instruktor (Štampano izd.)COBISS.SR-ID 179253260

Impressum

Zainteresovani ste za reklamiranje u časopisu

Poresko-računovodstveni instruktor?

Više informacija na: 011/3292-067, 2750-024; [email protected]

ili www.paragraf.rs

ISSN 2217-3803

Broj izašao iz štampe:8.6.2012. godine

www.paragraf.rs

Poresko-računovodstveni instruktor • jun 2012. • Br. 44 1

Služba komercijale (za sva pitanja vezana za pretplatu, obnovu pretplate i sl.)Beograd - 011/275-2171, 011/275-0296 • Novi sad - 021/457-421, 021/557-505 • Niš - 018/511-839, 018/528-808

Služba pretplate (za sve informacije u vezi sa plaćanjem pretplate)011/2750-024, 011/2750-035

POTREBNI SU VAM PROPISI? SVI PROPISI NA JEDNOM MESTU ZA SAMO 6.000 DINARA - kompletno zakonodavstvo, preko 50.000 svih vrsta propisa, nevažeći i važeći propisi, sve na jednom mestu za samo 6.000 dinara (+8%PDV).

AKTUELNI STATISTIČKI PODACINa adresi www.paragraf.rs možete pratiti aktuelne statističke podatke iz oblasti zarada, osnovica doprinosa, kamata, in-deksa potrošačkih cena i ostalog.

KONTAKT SA REDAKCIJOMPitanja možete postaviti urednicima u redakciji:• pozivanjem broja telefona 011/ 3292 – 249 u periodu od 9 – 12 h ili• slanjem pitanja na e-mail adresu: [email protected] i to iz sledećih oblasti: - Porez na dodatu vrednost; - Porezi na imovinu (porez na prenos apsolutnih prava, porez na poklon); - Porez na dobit pravnih lica; - Izbegavanje dvostrukog oporezivanja; -Poreskipostupak; -Računovodstvoirevizijaprivrednihdruštava(mala,srednjaivelikapreduzeća); -Poreznadohodak; -Obračunzarada,naknadaidrugihličnihprimanja.

Odgovore na pitanja iz ostalih oblasti, mogu dobiti samo pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, slanjem pitanja na adresu: [email protected] DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTU

Na www.paragraf.rs možete svakodnevno pratiti najnovije poslovne i pravno-ekonomske vesti, kao i druge informacije od značaja za poslovanje. Umesto Vas, na jednom mestu, pratimo preko stotinu različitih veb sajtova, dnevne novine, vesti sa Tanjuga i druge izvore. Izdvajamo najinteresantnije i najaktuelnije informacije i na taj način štedimo Vaše vreme.

i INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKEKALENDAR SAVETOVANJA U ORGANIZACIJI KOMPANIJE PARAGRAF U 2012. GODINI

DATUM I MESTO REDAKCIJA ČASOPISA TEMA PREDAVAČI

Svakog mesecaRedakcije svih časopisa

(u zavisnosti od aktuelnosti tema)

Savetovanje na temu najaktuelnijih propisa donetih ili izmenjenih u mesecu

Urednicičasopisa,saradnici-predavači,kaoieminentnistručnjaciizdatihoblasti

15. jun - Beograd

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI

INSTRUKTORINSTRUKTOR ZA

FINANSIJSKO TRŽIŠTE

“PRAKTIČNA PRIMENA PROPISA KOJI SE ODNOSE NA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA I FINANSIRANJE TERORIZMA” –

JEDNODNEVNO SAVETOVANJE

• MILUNKA MILANOVIĆ, načelnikOdeljenjazainspekcijskinadzor,Upravazasprečavanjepranjanovca;

• JELENA PANTELIĆ, šefOdsekazaanalitiku,Upravazasprečavanjepranjanovca.

22. jun - Beograd BUDŽETSKI INSTRUKTOR

“UVOĐENJE U PRAKTIČNU PRIMENU KAPITACIJE (NOVI NAČIN OBRAČUNA PLATA

PO UČINKU) ZAPOSLENIH U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

- PRIMENA OD 1. JULA 2012. GODINE” - JEDNODNEVNO SAVETOVANJE

• VESNA TRAJKOVIĆ, zamenik direktora sektora za DZO i unapređenjefinansiranjazdravstvenihuslugaikontrolukvaliteta;

• IVANA ATANACKOVIĆ, načelnikodeljenjazakapitaciju;• MILA PEJČIĆ JOVANOVIĆ, pomoćnikglavnogiodgovornogurednikačasopisaBudžetskiinstruktor.

25. jun - Beograd PRAVNI INSTRUKTOR“ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU –

SPORNA PITANJA U PRIMENI”JEDNODNEVNO SAVETOVANJE

• JASMINA STAMENKOVIĆ, sudija Privrednog apelacionog suda;• IVANA PAVLOVIĆ, sudija Privrednog apelacionog suda;• MIRJANA DIMITRIJEVIĆ, sudijaOsnovnogsudauBeogradu;• ZORAN ROGIĆ, sudijaOsnovnogsudauBeogradu;• PROF. DR NEBOJŠA ŠARKIĆ, redovniprofesorpravnogfakulteta“Union”.

23-26. septembar 2012.

PalićBUDŽETSKI INSTRUKTOR

“PRAKTIČNA PRIMENA OPŠTIH I FINANSIJSKIH PROPISA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I JAVNIH

PREDUZEĆA” - VIŠEDNEVNO SAVETOVANJE

• ZORAN KILIBARDA, glavniiodgovorniurednikzačasopisBudžetskiinstruktor;

• MILA PEJČIĆ-JOVANOVIĆ, pomoćnikglavnogiodgovornogurednikai

• saradnici-predavačiizrelevantnihorganaiorganizacijaRSilokalnihvlasti.

26-29. septembar 2012.

Palić

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI

INSTRUKTOR

“NOVINE I PRIMENA AKTUELNIH PORESKIH I RAČUNOVODSTVENO-FINANSIJSKIH PROPISA

KOD PRIVREDNIH DRUŠTAVA” - VIŠEDNEVNO SAVETOVANJE

• OLIVERA DOŠLIĆ, glavniiodgovorniurednikzačasopisPoresko-računovodstveniinstruktor;

• MARINA PROTIĆ, odgovorniurednikzaračunovodstvoirevizijuprivrednih i ostalih subjekata i

• saradniciizrelevantnihdržavnihinstitucijaiekspertizaspecijalizovaneoblastiuodnosunaaktuelneteme.

decembar 2012. godine Kompanija Paragraf Godišnji kongres Kompanije Paragraf Predstavnicizakonodavstvausaradnjisaredakcijamastručnih

časopisaKompanijeParagrafNAPOMENA: Savetovanja na teme “PRAKTIČNA PRIMENA PROPISA KOJI SE ODNOSE NA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA I FINANSIRANJE TERORIZMA”,

“UVOĐENJE U PRAKTIČNU PRIMENU KAPITACIJE” i “ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU - SPORNA PITANJA U PRIMENI” su besplatna. Molimo Vas da se, zbog ograničenog broja mesta, što ranije prijavite za učešće putem sajta www.paragraf.rs ili na brojeve telefona: 011/2750-296, 3292-067, 2750-024.

2 Poresko-računovodstveni instruktor • jun 2012. • Br. 44

I Aktuelni statistički podaci i informacijeII Kalendar poreskih i računovodstvenih

obavezaIII Porez na dodatu vrednost

III-1 Primena propisa pri obračunu i plaćanju

III-2 Poreska oslobođenja i olakšiceIII-3 Specifičnosti određenih

delatnostiIII-4 Instruktivni saveti

IV Porez na dobitIV-1 Primena propisaIV-2 Utvrđivanje obaveze za porez na

dobit pravnih licaIV-3 Utvrđivanje obaveze poreza na

dobit poslovnih jedinicaIV-4 Poreski podsticaji i olakšiceIV-5 Instruktivni saveti

V Izbegavanje dvostrukog oporezivanjaVI Radni odnosi, zarade, naknade, dodaci,

druga primanja i doprinosiVI-1 Porez na dohodakVI-2 Doprinosi za obavezno socijalno

osiguranjeVI-3 Obračuni, knjiženja i obrasciVI-4 Radni odnosiVI-5 Penzijsko-invalidsko i zdravstveno

osiguranje i drugi oblici zaštiteVII Poreski postupak i poreska

administracija

VII-1 Prava i obaveze poreskih obveznika

VII-2 Identifikacija i registracijaVII-3 Poreske prijaveVII-4 Utvrđivanje činjenica i

utvrđivanje porezaVII-5 Reprogram i otpis poreskog dugaVII-6 Prinudna naplata porezaVII-7 Nadzor i kontrolaVII-8 Poreska krivična dela i poreski

prekršajiVII-9 Pravni lekovi u poreskom

postupkuVII-10

Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje

VII-11

Upravni postupak, obligacije i privredna društva

VIII Ostali poreziVIII-1 Porezi na imovinu (imovina,

nasleđe i poklon, apsolutna prava)VIII-2 Porezi na upotrebu, držanje i

nošenje dobaraVIII-3 Porez na premije neživotnih

osiguranjaVIII-4 Instruktivni saveti

IX AkcizeIX-1 Obveznici i stope akcizeIX-2 Obračun i naplata akcizeIX-3 Oslobođenja i olakšice kod

plaćanja akcize

IX-4 Povraćaj i refakcija akcizeIX-5 Duvan

X Fiskalne kaseXI Igre na srećuXII Popis i amortizacija

XII-1 Popis imovine i obavezaXII-2 Računovodstvena i poreska

amortizacijaXIII Računovodstvo, izveštavanje i revizija

XIII-1 Računovodstvo privrednih društava, zadruga i drugih pravnih lica

XIII-2 Izveštavanje privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika koja primenjuju MRS i MSFI

XIII-3 Izveštavanje malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MRS i MSFI

XIII-4 Interna i eksterna revizijaXIV Specifičnosti računovodstva i

izveštavanja pojedinih delatnostiXIV-1 Finansijske institucijeXIV-2 Društva za osiguranjeXIV-3 Fondovi i društva za upravljanje

fondovimaXV Službena mišljenjaXVI Sudska praksaXVII Strana sudska praksaXVIII Modeli

Redovne rubrike u časopisu Poresko-računovodstveni instruktor

PRETPLATOM NA ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:


• KOMENTARINOVODONETIHPROPISAIZMEĐUDVABROJA

PROPISANIUSLOVIIKRITERIJUMIUGOVARANJAREVIZIJEFINANSIJSKIHIZVEŠTAJAJAVNIHDRUŠTAVA..............................7

Usvojenikriterijumizarevizijufinansijskihizveštajajavnihdruštava................................................... 8

Uslovi(kriterijumi)kojemoradaispunjavarevizorjavnihdruštava...................................................... 8

StavljanjeiisključenjesaListerevizorajavnihdruštava................................................................. 9

Uslovizaobavljanjekonsultantskihuslugaodstranerevizorajavnogdruštva...................................... 9

Minimalansadržajizveštajaorevizijifinansijskihizveštajajavnihdruštava................................ 9

OdloženaprimenaPravilnikaod2013.godine................. 9

IZMENJENPRAVILNIKOLISTIOSTALIHDERIVATANAFTEKOJISEDOBIJAJUODFRAKCIJANAFTEKOJEIMAJURASPONDESTILACIJEDO380°C"Sl.glasnikRS",br.53/2012.................................... 10

I-II AKTUELNISTATISTIČKIPODACIIINFORMACIJEiKALENDARPORESKIHIRAČUNOVODSTVENIHOBAVEZA

Aktuelnistatističkipodaciikalendarobavezanalazesenakrajučasopisa.

III POREZNADODATUVREDNOST

PORESKITRETMANPROMETAUSLUGAPREVOZAPUTNIKAUGRADSKOMSAOBRAĆAJUUOKVIRUINTEGRISANOGTARIFNOGSISTEMASAOBRAĆAJA..................... 12

1.Prevozputnikaugradskomsaobraćajukaokomunalnausluga.................................................... 12

2.Integrisanitarifnisistemsaobraćajakaovidorganizacijejavnogsaobraćajanateritorijigradailiopštine.............................................................. 13

3.PoreskitretmanprometauslugaprevozaputnikauokviruITS-a................................................... 13

4.Poreskitretmanprometauslugaorganizacije,kontroleirealizacijeITS-a.............................................. 14

5.IzdavanjeračunazaprometuslugaprevozauokviruITS,odnosnozaprometuslugaorganizacije,kontroleirealizacijeITS............................ 14

Sadržaj PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR 44 • JUN 2012.


6.Pravonaodbitakprethodnogporezapoosnovupružanjauslugaprevozaiuslugaorganizacije,kontroleirealizacijeITS................................................. 17

IV POREZNADOBIT

PORESKO-PRAVNISTATUSUDRUŽENJA........... 18

Pojamudruženja............................................................. 18Osnivanjeudruženjainjegovaakta................................ 19Poslovneknjigeifinansijskiizveštajiudruženja.............. 21Obavljanjeprivredneilidrugeaktivnostradisticanjadobiti.......................................................... 21

VI RADNIODNOSI,ZARADE,NAKNADE,DODACI,DRUGAPRIMANJAIDOPRINOSI

GODIŠNJIODMORU2012.GODINI-PRAVNIOSNOVKORIŠĆENJAIPRIMEROBRAČUNANAKNADEZARADE......................... 24

Pungodišnjiodmor........................................................ 24Srazmernigodišnjiodmor............................................... 24Računanjeradnihdanaugodišnjiodmor....................... 25Korišćenjegodišnjegodmoraudvadela......................... 25Rasporedkorišćenjagodišnjegodmora........................... 26Osnovicazaobračunnaknadezaradezavremekorišćenjagodišnjegodmora................................ 26Mogućnostkorišćenjagodišnjegodmoraizprethodne(2011.)godineutekućoj(2012.)godini......................... 30Naknadaštetezbogneiskorišćenoggodišnjegodmora.... 30

Visina naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora ........... 31

Pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u slučaju prestanka radnog odnosa ............................ 31

Doprinosi osnivača (penzionera) društva s ograničenom odgovornošću koji nije u radnom odnosu i nije registrovan za zastupanje i predstavljanje ......................................................... 32

Poreski tretman isplaćene naknade stalnom sudskom veštaku .......................................... 32

Garantovana zarada za 1996. i 1997. godinu .......... 33

VII PORESKIPOSTUPAKIADMINISTRACIJA,OSTALIPOREZI

USLUGEKOJEPRUŽAKONTAKTCENTARPORESKEUPRAVE.............. 34

NAČINPODNOŠENJAPORESKEPRIJAVEELEKTRONSKIMPUTEM...................... 36

PRINUDNANAPLATANAOSNOVUMENICAIOVLAŠĆENJAPOSLE1.JUNA2012.GODINE............................. 37

Postupakregistracijemenicaiovlašćenja........................ 37

Datumregistrovanjamenicaiovlašćenjaiprinudnanaplata.......................................................... 38

Usklađivanje privrednog društva nad kojim se sprovodi postupak stečaja a koje je podnelo plan reorganizacije ................................................... 39

Porez na prenos apsolutnih prava u slučaju davanja nepokretnosti pod hipoteku od strane dužnika poveriocu ..................................................... 40

Obaveza plaćanja poreza na poklon na novac koji prima udruženje građana za humanitarne namene ................................................ 40

Davanje nagrade posebnoj grupi kupaca prodajni podsticaj ili nagradna igra u smislu igara na sreću ................................................. 42

XIIIRAČUNOVODSTVO,IZVEŠTAVANJEIREVIZIJA

EVIDENTIRANJETROŠKOVAPOOSNOVUKAMATA........................................... 43

Knjiženjetroškovakamata.............................................. 43

Kapitalizacijatroškovapozajmljivanja............................ 46

RAČUNOVODSTVENIIPORESKIASPEKTTRANZITNOGROBNOGPROMETA...................48

PostupaktranzitarobeuskladusaCarinskimzakonom......................................................... 48


Poslovireeksportakaooblikatranzitnogrobnogprometa.............................................................. 48Dokumentakojapraterobuutranzitu........................... 49Računovodstvenoevidentiranjerobeutranzitu.............. 49Računovodstvenoevidentiranjereeksporta..................... 50Poreskiaspekttranzitnogrobnogprometa...................... 51

ZAKONOTRŽIŠTUKAPITALA............................ 52

Računovodstveno evidentiranje direktnih investicija u inostranstvu u vidu kupovine akcija ..... 53

Računovodstveno evidentiranje prodaje građevinskog objekta namenjenog prodaji ................. 54

Računovodstveno evidentiranje robe u carinskom skladištu ................................................ 56

Knjiženje unosa imovine vlasnika u preduzetničku radnju ............................................. 58

Knjiženje dugoročno uloženih sredstava dve preduzetničke radnje u zajedničko osnovno sredstvo ........................................................ 59

RAČUNOVOĐEKAOOBVEZNICIPOZAKONUOSPREČAVANJUPRANJANOVCAIFINANSIRANJATERORIZMA............... 60

Izradaproceneianalizerizika.......................................... 60Radnjeimerepoznavanjaipraćenjastranke................... 63Izradalisteindikatora...................................................... 63Poverljivostrazmenepodataka......................................... 65

AKTUELNAPITANJAIODGOVORISASEMINARAODRŽANOG18.5.UBEOGRADUI21.5.2012.GODINEUNOVOMSADU-RAČUNOVOĐEKAOOBVEZNICIPRIMENEPROPISAOSPREČAVANJUPRANJANOVCA...........................66

INSPEKCIJSKINADZOROBVEZNIKAVANFINANSIJSKOGSEKTORAUSMISLUPREDUZIMANJAMERARADISPREČAVANJAPRANJANOVCA................................. 66RIZIKODPRANJANOVCAIOF-ŠORZONE............. 66ROKZAPOLAGANJEISPITAZADOBIJANJELICENCEZAOVLAŠĆENOLICEZARAČUNOVOĐE.............................................. 66

ODGOVORNOSTRAČUNOVOĐEUSLUČAJUKADANADZORNIORGANOTKRIJEPRANJENOVCANJEGOVOGKLIJENTA,PRESAMOGRAČUNOVOĐE.............................................................. 67

MOGUĆNOSTORGANIZOVANJAOBUKEODSTRANEUPRAVEZASPREČAVANJEPRANJANOVCAZAPOLAGANJESTRUČNOGISPITA............ 67

OBAVEZAKNJIGOVODSTVENIHAGENCIJADAIMAJUOVLAŠĆENOLICEZASPREČAVANJEPRANJANOVCASALICENCOM.................................. 67

OBAVEZAUTVRĐIVANJAPOSTUPKADALIJEKLIJENTSTRANIFUNKCIONER....................... 67

PRIPRAVNIKKAOLICESALICENCOMZAOBAVLJANJEPOSLOVASPREČAVANJAPRANJANOVCA............................................................ 68

EDUKACIJARAČUNOVOĐAODSTANEUPRAVEZASPREČAVANJEPRANJANOVCA............. 68

DATUMPRIJAVEIPOLAGANJAISPITAUBEOGRADUIROKOVIZAPOLAGANJEU2012.GODINI............................................................ 68

BROJZAPOSLENIHIOBAVEZAIMENOVANJAIZAMENIKASALICENCOMZAOBAVLJANJEPOSLOVASPREČAVANJAPRANJANOVCA................ 68

ADVOKATIKAOOBVEZNICIPRIMENEPROPISAOSPREČAVANJUPRANJANOVCA............. 68

OSNIVAČDRUŠTVASOGRANIČENOMODGOVORNOŠĆUKAOOVLAŠĆENOLICEZASPREČAVANJEPRANJANOVCA............................. 69

POLAGANJEISPITAZASTICANJELICENCEZADRUŠTVAZAUPRAVLJANJEDOBROVOLJNIMPENZIJSKIMFONDOVIMA.......... 69

NEPOSTOJANJEOBAVEZESTICANJALICENCEZARAČUNOVOĐEUPRIVREDNOMDRUŠTVU...... 69

ROKZASTICANJELICENCEZAOBAVLJANJEPOSLOVASPREČAVANJAPRANJANOVCAZARAČUNOVOĐE........................................................ 69

XV SLUŽBENAMIŠLJENJA

ODABIRAKTUELNIHSLUŽBENIHMIŠLJENJA........................................ 70

PrimenapropisaoporezunadodatuvrednostkrozmišljenjaMinistarstvafinansija......................... 70


Poreski tretman prometa usluga koji vrši javno preduzeće a za koje naknadu prima od Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja .................70

Poreski tretman i pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom izgradnje poslovnog objekta na zemljištu koje je u vlasništvu osnivača privrednog društva koje gradi objekat .....................................................71

Poreski aspekt inženjerskih usluga.........................................71

Ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza i ostvarivanje prava na povraćaj poreza ..................................72

Poreski tretman uvoza rendgenskih cevi za difraktometar .....73

Opšte pravilo za utvrđivanje osnovice za obračun PDV ........73

Poreski tretman prometa usluga na osnovu ugovora o prenosu koristi i rizika od potraživanja po osnovu kredita .................................................................74

Dokazi za ostvarivanje poreskog oslobođenja za promet dobara sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM ..............................................................74

Postojanje reciprociteta kao uslov za oslobađanje strane ambasade od PDV ......................................................75

Poreski aspekt prenosa prava raspolaganja na objektu sa pripadajućim parking prostorom kao ulog u novoosnovano društvo ..........................................................76

Nastanak poreske obaveze i obaveze izdavanja avansnog računa u slučaju prijema naknade ili dela naknade za budući promet dobara i usluga, plaćanje avansa asignacijom ...............................................................77

Iskazivanje prava na odbitak prethodnog poreza na osnovu ispravljenog računa u slučaju kada je obvezniku PDV od strane poreskog organa ovo pravo osporeno po prvobitnom računu zbog formalih nedostataka ................78

PrimenapropisaoporezunadohodakgrađanakrozmišljenjaMinistarstvafinansija.........................79

Pravo na poresko oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak fizičkog lica koje sredstva od prodaje nepokretnosti uloži u inostranstvo ........................................79

Poreski tretman primanja fizičkog lica koje ne predstavlja ekvivalent za neki njegov rad kod davaoca kod kojeg nije u radnom odnosu ..........................................80Poreski tretman naknade troškova po osnovu službenih putovanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca ........................................................80Poreski tretman zarada zaposlenih osoba sa invaliditetom u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ..............81

XVISUDSKAPRAKSA

ODABIRAKTUELNESUDSKEPRAKSE•Privredniapelacionisud•...................................... 82

UtvrđivanjetržišnevrednostiudelabivšegčlanaDOO............................................................ 82Utvrđivanjetržišnevrednostiakcija................................. 82Ništavostugovoraoopterećenjudelaimovinepreduzećakojeposlujevećinskimdruštvenimkapitalom,zaključenogbezprethodnesaglasnostiagencijezaprivatizaciju................................................... 83Momenatnastupanjapromenauosnovnomkapitalu....................................................... 84

• AKTUELNEVESTI..........................85

• KALENDARPORESKIHIDRUGIHOBAVEZA

KALENDARPORESKIHIDRUGIHOBAVEZAJun/Jul2012.godine...............................................89

• AKTUELNISTATISTIČKIPODACIIINFORMACIJE..............99

KOMENTARI NOVODONETIH PROPISA IZMEĐU DVA BROJA •


Revizija finansijskih izveštaja se obavlja u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. za-

kon - dalje: Zakon), Međunarodnim standardima revizije, Kodeksom Etike za profesionalne računovođe i drugim za-konima koji daju određene specifične zahteve i smernice za reviziju određenih pravnih društava.

Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 43. Zakona o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011) javnodruštvojeizdavalackojiispunjavabarjedanodsledećihuslova:

- uspešno je izvršio javnu ponudu hartija od vrednosti, u skladu sa prospektom čije objavljivanje je odobrila Komi-sija za hartije od vrednosti (dalje: Komisija);

- čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na re-gulisanom tržištu, odnosno na multilateralnoj trgovačkoj platformi (MTP) u Republici Srbiji.

Drugim rečima, javna društva su sva akcionarska druš-tva čijim se akcijama trguje preko Beogradske berze (preko listinga prime ili standard, open market ili MTP Belex).

U skladu sa Zakonom o tržištu kapitala javna društva su dužna da pored predaje godišnjeg finansijskog izveštaja Agenciji za privredne registre, predaju godišnji finansijski izveštaj, izveštaj o reviziji, godišnji izveštaj o poslovanju i druge izveštaje i dokumentaciju Komisiji.

U skladu sa članom 54. Zakona o tržištu kapitala,pravno lice koje obavlja revizijumože obaviti najvišepet uzastopnih revizija godišnjihfinansijskih izveštajakodistogjavnogdruštva, pri čemu u istoj godini ne može obavljati i reviziju finansijskih izveštaja društva i pružati mu konsultantske usluge, niti reviziju može vršiti za poslovnu godinu u kojoj je pružao te usluge.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011/00-170/2012-16 od 7.5.2012. godine:

„... društvo za reviziju koje je do dana početka primene Zakona tri godine obavljalo reviziju finansijskih izveštaja kod istog javnog društva, može obavljati reviziju kod tog društva još naredne dve godine”.

Lice koje obavlja reviziju mora imati najviše profesio-nalno zvanje u oblasti revizije, kao i najmanje tri godine iskustva u obavljanju poslova revizije i mora biti nezavisno od javnog društva u kome obavlja reviziju.

Lice koje obavlja reviziju ne smatra se nezavisnim od javnog društva ako je ono, preduzeće za reviziju u kome je to lice angažovano ili rukovodilac tog preduzeća u tekućoj godini i u dve prethodne poslovne godine, kao i za vreme obavljanja revizije: - blisko povezano s društvom; - poslovni partner tog javnog društva; - ima direktno ili indirektno vlasništvo u društvu; - likvidacioni ili stečajni upravnik društva; - ugovorna strana u ugovornom odnosu s licem koje bi

moglo negativno uticati na njegovu nepristrasnost i nezavisnost.

Revizor nakon obavljene revizije, sačinjava izveštaj idajemišljenjeotomedalisugodišnjifinansijskiizve-štaji javnogdruštvasačinjeniuskladusaMeđunarod-nim standardima finansijskog izveštavanja, odnosnoMeđunarodnim računovodstvenim standardima, zako-nom kojim se uređuju računovodstvo i revizija, kao idaliistinitoiobjektivnoprikazujufinansijskipoložaj,rezultateposlovanja inovčanetokoveza tugodinuposvimmaterijalnoznačajnimpitanjima.

Pored davanja mišljenja na finansijske izveštaje, revizor javnog društva je dužan da dostavi Komisiji, upravnom i

PROPISANI USLOVI I KRITERIJUMI UGOVARANJA REVIZIJE FINANSIJSKIH

IZVEŠTAJA JAVNIH DRUŠTAVADonetPravilnikouslovimazaobavljanjerevizijefinansijskihizveštajajavnihdruštava

kojićeseprimenjivatiprivršenjurevizijepočevod2013.godine

• KOMENTARI NOVODONETIH PROPISA IZMEĐU DVA BROJA


izvršnom odboru mišljenjeoefikasnostifunkcionisanjaunutrašnjerevizije,sistemuupravljanjarizicimaisiste-muunutrašnjih kontrola i da svoje zaključke i nalazeuvrstiuobavezansadržajpismarukovodstvu.

Revizor javnog društva je dužan da obavesti Komisiju, upravni i izvršni odbor društva, i to odmah nakon što za njih sazna, o svakoj činjenici koja predstavlja: - povredu zakona i akata; - materijalno značajnu promenu finansijskog rezultata iska-

zanog u nerevidiranim godišnjim finansijskim izveštajima; - okolnost koja bi mogla dovesti do materijalnog gubitka ili

bi mogla ugroziti kontinuitet poslovanja javnog društva. Kad su nepravilnosti u poslovanju javnog društva utvr-

đene u izveštaju revizora, društvo je dužno da te nepravil-nosti otkloni i da o tome obavesti Komisiju.

Ako Komisija utvrdi da revizija nije obavljena u skladu sa odredbama Zakona, neće prihvatiti izveštaj o toj reviziji i zahtevaće da drugi revizor ponovo obavi reviziju o trošku javnog društva.

Usvojenikriterijumizarevizijufinansijskihizveštajajavnihdruštava

U skladu sa Zakonom o tržištu kapitala, u nadležno-sti Komisije je bilo donošenje podzakonskog akta kojim se bliže utvrđuju kriterijumi koje revizor treba da ispuni radi stavljanja, odnosno brisanja sa liste pravnih lica koja mogu obavljati reviziju javnih društava.

Komisija je 22.5.2012. godine donela podzakonski akt, Pravilnik o uslovima za obavljanje revizije finansijskih izveštaja javnih društava („Sl. glasnik RS”, br. 50/2012 - dalje: Pravilnik) koji je stupio na snagu 26.5.2012. godine.

Pravilnikom se propisuju: • kriterijumi na osnovu kojih Komisija utvrđuje i objavljuje

listu društava za reviziju (dalje: Lista) koja mogu vršiti reviziju finansijskih izveštaja javnih društava;

• konsultantske usluge koje društvo za reviziju i sa njim povezana lica mogu da obavljaju u javnom društvu i sa njim povezanim licima;

• minimalan obim i sadržaj izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja javnog društva.

Uslovi(kriterijumi)kojemoradaispunjavarevizorjavnihdruštava

Opšti kriterijumi koje mora da ispunjava društvo za re-viziju da bi moglo da bude uvršteno na Listu revizora jav-nih društava su sledeći: 1. da društvo posluje u skladu sa Zakonom;

2. da su najmanje dva licencirana ovlašćena revizora zapo-slena u društvu sa punim radnim vremenom i da ta lica imaju najmanje po tri godine radnog iskustva u obavljanju eksterne revizije finansijskih izveštaja; 3. da društvo ima najmanje pet zaposlenih sa punim rad-nim vremenom u organizacionom delu koji se bavi poslo-vima revizije; 4. da Komisija nije u prethodne tri godine:

- odbila da prihvati izveštaj tog društva o reviziji finan-sijskih izveštaja,

- isključila društvo sa Liste revizora javnih društava; 5. da u roku od tri meseca od završetka svake poslovne go-dine društvo objavljuje na svojoj internet stranici najmanje sledeće podatke:

- opis pravne forme i strukture vlasništva društva za reviziju;

- opis upravljačke strukture; - spisak lica povezanih sa društvom za reviziju koja

obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije; - spisak javnih društava i sa njima povezanih lica kod

kojih je društvo vršilo revizije u toku prethodne po-slovne godine;

- spisak javnih društava i sa njima povezanih lica kod kojih su društvo za reviziju i lica povezana sa njim obavljali konsultantske usluge u toku prethodne po-slovne godine;

- informacije o ukupnom prihodu društva za reviziju, a naročito o prihodima od obavljanja revizije finan-sijskih izveštaja i konsultantskih usluga, sa posebno izdvojenim podacima za javna društva i sa njima po-vezanim licima;

- informacije o prihodima koje su lica povezana sa društvom za reviziju ostvarila po osnovu pružanja konsultantskih usluga kod javnih društava kod kojih je društvo za reviziju vršilo reviziju i kod lica koja su povezana sa tim javnim društvima.

Pored toga, društvo za reviziju koje vrši reviziju finan-sijskih izveštaja javnih društava čije su hartije od vrednosti uključene na regulisano tržište je dužno da ispunjava i sle-deće uslove: 1. da društvo ima licencirane ovlašćene revizore zaposlene sa punim radnim vremenom koji imaju najmanje tri godi-ne radnog iskustva u obavljanju eksterne revizije finansij-skih izveštaja i da njihov broj ne bude manji od:

- tri - kada društvo vrši reviziju finansijskih izveštaja za javno društvo čije su hartije od vrednosti uključene na segment regulisanog tržišta koje nije listing, odnosno,

- četiri - kada društvo vrši reviziju finansijskih izveštaja za javno društvo čije su hartije od vrednosti uključene na listing;



2. da društvo ima najmanje deset zaposlenih sa punim rad-nim vremenom u organizacionom delu koji se bavi poslo-vima revizije.

StavljanjeiisključenjesaListerevizorajavnihdruštava

Da bi društvo za reviziju bilo uključeno na Listu, mora podneti Komisiji pismeni zahtev sa odgovarajućom pro-pisanom dokumentacijom kojom dokazuje ispunjenost ulova za obavljanje revizije javnih društava. Takođe, mora dostaviti i dokaz o opisu sistema interne kontrole kvaliteta društva, izjavu ovlašćenog lica o efikasnosti funkcionisanja sistema, izjavu o politici u vezi sa kontinuiranim profesio-nalnim usavršavanjem revizora.

Komisija objavljuje Listu na svojoj internet stranici i istu ažurira odmah po rešavanju svakog pojedinačnog zahteva.

DruštvozarevizijukojesenalazinaListizaključnosa31.martom tekućegodinemožeda vrši revizijufi-nansijskihizveštajajavnihdruštavazatugodinu.

Komisija može isključiti društvo za reviziju sa Liste uko-liko to društvo prestane da ispunjava zakonske kriterijume i ne ispunjava druge obaveze propisane odgovarajućom za-konskom regulativom.

Uslovizaobavljanjekonsultantskihuslugaodstranerevizorajavnogdruštva

Članom 6. Pravilnika, propisano je da društvozare-viziju i sa njim povezana lica nemogu u istoj godiniobavljatirevizijufinansijskihizveštajajavnogdruštvaisa njimpovezanih lica i pružati im konsultantske us-luge,niti todruštvo za revizijumoževršiti reviziju zaposlovnu godinu u kome su društvu pružane konsul-tantskeusluge.

Konsultantske usluge su usluge koje se odnose na usluge: - u vezi pripreme i vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja

finansijskih izveštaja; - procene vrednosti kapitala, imovine i obaveza koje će biti

reflektovane u finansijskim izveštajima, odnosno u kojima postoji očigledan sukob interesa;

- usluge poreskog savetovanja; - koje se odnose na dizajniranje sistema interne revizije i

interne kontrole kao i njihovo sprovođenje; - dizajniranja i primene informacionih sistema u računo-

vodstvenoj oblasti; - aktuarske usluge; - druge usluge koje bi, u konkretnim okolnostima, mogle

da ugroze nezavisnost društva za reviziju, osim u slučaju

da je Komisija za reviziju javnog društva dala saglasnost na obavljanje takvih usluga.

Društvo za reviziju ne može da obavlja reviziju finansij-skih izveštaja javnog društva za poslovnu godinu u kojoj je njegov zaposleni bio privremeno angažovan u tom javnom društvu ili je u javnom društvu privremeno angažovan u vreme obavljanja revizije.

Minimalansadržajizveštajaorevizijifinansijskihizveštajajavnihdruštava

Izveštaj o obavljenoj reviziji finansijskih izveštaja javnog društva treba najmanje da sadrži:

- mišljenje o finansijskim izveštajima u skladu sa članom 54. stav 5. Zakona o tržištu kapitala;

- mišljenje o usklađenosti izveštaja o poslovanju sa finansij-skim izveštajima za istu poslovnu godinu;

- finansijske izveštaje javnog društva koji su bili predmet revizije.

Uz izveštaj o obavljenoj reviziji, revizor javnog društva je dužan da dostavi i:

- pismo o prezentaciji finansijskih izveštaja;

- potvrdu o nezavisnosti društva za reviziju u odnosu na javno društvo u skladu sa Zakonom i Zakonom o tržištu kapitala;

- potvrdu o vrsti i vrednosti konsultantskih usluga koje nisu zabranjene, a koje su društvo za reviziju i sa njim poveza-na lica pružili javnom društvu i licima povezanim sa njim u godini u kojoj je vršena revizija i njihovo procentualno učešće u vrednosti izvršenih revizorskih usluga (posebno za društvo za reviziju i posebno za svako od povezanih lica).

OdloženaprimenaPravilnikaod2013.godine

Prema prelaznim i završnim odredbama Pravilnika, nje-gove odredbe će se primenjivatiprivršenjurevizijefinan-sijskihizveštajajavnihdruštavaza2013.godinuikasni-je.Dakle,revizijufinansijskihizveštajajavnihdruštavaza2012.godinumoćićedaobavljadruštvozarevizijubezobziradaliispunjavausloveizPravilnikailine. •

mr Milica Bjelić

• KOMENTARI NOVODONETIH PROPISA IZMEĐU DVA BROJA


Ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove energetike doneli su Pra-vilnik o izmenama Pravilnika o Listi ostalih

derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C („Sl. glasnik RS”, br. 53/2012- dalje: Pravilnik)od 24. maja 2012. godi-ne. Pravilnik je stupio na snagu narednog dana od da-na objavljivanja u „Sl. glasniku RS”, odnosno 25. maja 2012. godine.

Naime, prema odredbi člana 9. Zakona o akciza-ma („Sl. glasnik RS”, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn. i 43/2012 - odluka), propisano je da se akciza plaća, između ostalog, i na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C. Važeći iznos akcize na navedene de-rivate nafte iznosi 57,07 din/kg. Takođe, istim članom Zakona o akcizama propisano je da ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove energeti-ke objavljuju Listu ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C.

Do sada važećim Pravilnikom o listi ostalih deri-vata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje ima-ju raspon destilacije do 380°C („Sl. glasnik RS”, br.

4/2012), propisana je Lista ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C na koje se akciza plaća, pri čemu je bio propisan izuzetak da se akciza ne plaća na ulja za loženje ekstra lakog (EL) i ulja za loženje ekstra lako evro EL iz Tarifnih oznaka br. 2710 19 43 00 80, 2710 19 46 00 80, 2710 19 47 00 80, 2710 19 48 00 80, 2710 20 11 00 80, 2710 20 15 00 80, 2710 20 17 00 80 i 2710 20 19 00 80.

Zbog primećene pojave zloupotrebe u prometu ulja za loženje ekstra lakog (EL) i ulja za loženje ekstra la-ko evro EL, a u cilju smanjenja pojave sive ekonomije u prometu navedenih ostalih derivata nafte, kao i očuvanja budžetskih prihoda od akcize, Pravilnikom se propisuje da se na ulja za loženje ekstra lakog (EL) i ulja za loženje ekstra lako evro EL, obračunava i plaća akciza.

Prema tome, Pravilnikom se propisuje da se akciza plaća, na ulja za loženje ekstra lakog EL i na ulje za lože-nje ekstra lako evro EL iz iz Tarifnih oznaka br. 2710 19 43 00 80, 2710 19 46 00 80, 2710 19 47 00 80, 2710 19 48 00 80, 2710 20 11 00 80, 2710 20 15 00 80, 2710 20 17 00 80 i 2710 20 19 00 80, i to od 25. maja 2012. godine.

Lista ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C prema Pra-vilniku glasi:

IZMENJEN PRAVILNIK O LISTI OSTALIH DERIVATA NAFTE

KOJI SE DOBIJAJU OD FRAKCIJA NAFTE KOJE IMAJU RASPON DESTILACIJE DO 380°C

"Sl. glasnik RS", br. 53/2012Primenaod25.maja2012.godine



LISTAOSTALIHDERIVATANAFTEKOJISEDOBIJAJUODFRAKCIJA

NAFTEKOJEIMAJURASPONDESTILACIJEDO380°C

Tarifnaoznaka Derivatinafte2710 Ulja dobijena od nafte i ulja dobijena od bitumenoznih minerala, osim sirovih; proizvodi, na

drugom mestu nepomenuti niti obuhvaćeni, koji sadrže po masi 70% ili više ulja od nafte ili ulja dobijenih od bitumenoznih minerala, tako da su ova ulja osnovni sastojci tih proizvoda, i to:

2710 12 11 00 laka ulja i proizvodi, za preradu u specifičnim procesima 2710 12 15 00 laka ulja i proizvodi, za podvrgavanje hemijskoj preradi u procesima, osim onih navedenih u tar.

podbroju 2710 12 11 2710 12 21 00 laka ulja i proizvodi, za ostale svrhe, specijalni benzini, vajt špirit 2710 12 25 00 laka ulja i proizvodi, za ostale svrhe, specijalni benzini, ostalo 2710 12 90 00 laka ulja i proizvodi, za ostale svrhe, ostalo, ostala laka ulja 2710 19 11 00 ostala srednja ulja, za preradu u specifičnim procesima 2710 19 15 00 ostala srednja ulja, za podvrgavanje hemijskoj preradi u procesima, osim onih navedenih u tar.

podbroju 2710 19 11 2710 19 21 00 ostala srednja ulja, za ostale svrhe, kerozin (petrolej), gorivo za mlazne motore 2710 19 25 00 ostala srednja ulja, za ostale svrhe, kerozin (petrolej), ostalo 2710 19 29 00 80 ostala srednja ulja, za ostale svrhe, ostalo, osim mešavina alfa i normalnih olefina, normalnih

parafina (C10-C13) 2710 19 31 00 ostala teška ulja, gasna ulja, za preradu u specifičnim procesima 2710 19 35 00 ostala teška ulja, gasna ulja, za podvrgavanje hemijskoj preradi u procesima, osim onih navedenih

u tar. podbroju 2710 19 31 2710 19 43 00 80 ostala teška ulja, gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora ne preko 0,001% po masi, osim

dizel goriva navedenih u članu 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama 2710 19 46 00 80 ostala teška ulja, gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora preko 0,001% po masi, ali ne

preko 0,002% po masi, osim dizel goriva navedenih u članu 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama 2710 19 47 00 80 ostala teška ulja, gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora preko 0,002% po masi, ali ne

preko 0,1% po masi, osim dizel goriva navedenih u članu 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama 2710 19 48 00 80 ostala teška ulja, gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora preko 0,1% po masi, osim dizel

goriva navedenih u članu 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama, kao i brodskog goriva 2710 19 99 00 01 ostala teška ulja, ulja za podmazivanje, ostala ulja, za ostale svrhe, ostala ulja za podmazivanje i

ostala ulja, vretenski super rafinat i mineralno ulje za tekstilnu industriju 2710 20 11 00 80 gasna ulja, sa sadržajem sumpora ne preko 0,001% po masi, osim dizel goriva navedenih u članu

9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama 2710 20 15 00 80 gasna ulja, sa sadržajem sumpora preko 0,001% po masi, ali ne preko 0,002% po masi, osim dizel

goriva navedenih u članu 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama 2710 20 17 00 80 gasna ulja, sa sadržajem sumpora preko 0,002% po masi, ali ne preko 0,1% po masi, osim dizel

goriva navedenih u članu 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama 2710 20 19 00 80 gasna ulja, sa sadržajem sumpora preko 0, 1% po masi, osim dizel goriva navedenih u članu 9. stav

1. tačka 3) Zakona o akcizama, kao i brodskog goriva 2710 20 90 19 ostala ulja, laka ulja, ostala laka ulja 2710 20 90 99 01 ostala ulja, ostala ulja za podmazivanje, ostala ulja, vretenski super rafinat i mineralno ulje za

tekstilnu industriju

III POREZ NA DODATU VREDNOST


1.Prevozputnikaugradskomsaobraćajukaokomunalnausluga

Prema odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon), predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski ob-veznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i rad-nje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona propisano je, da op-šta stopa za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.

Prema odredbi člana 23. stav 2. tačka 12) Zakona, po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet komunal-nih usluga.

Odredbama člana 12. Pravilnika o utvrđivanju do-bara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV („Sl. glasnik RS”, br. 108/2004, 130/2004 - ispr., 140/2004, 65/2005, 63/2007 i 29/2011 - dalje: Pravilnik) propisano je, da se komunalnim uslugama, u smislu člana 23. stav 2. tačka 12) Zakona, a u skladu sa zakonom kojim se uređuju komunalne delatnosti, smatraju, između ostalog, i usluge prevoza putnika u gradskom saobraćaju.

Prema odredbi člana 3. tačka 5) Zakona o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011), komunalne delatnosti obuhvataju gradski i prigradski prevoz putnika kojim se smatra obavljanje javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji jedinice lokalne samouprave unutar naseljenog mesta ili između dva ili više naseljenih mesta tramvajima, metroom, žičarom, trolejbusima i autobusima i obezbeđiva-nje prijema i otpreme putnika na stanicama i stajalištima, kao i saobraćajnim objektima koji se koriste u tim vrstama prevoza.

Dakle, prevozputnikaugradskomiprigradskomsa-obraćajusmatrasekomunalnomuslugomnačijiprometsePDVobračunava iplaćapoposebnoj stopiPDVod8%.

Prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraća-ju smatra se komunalnom uslugom ako se radi o prevozu putnika: - unutar naseljenog mesta (na području grada i drugog na-

selja) i - između naseljenih mesta na teritoriji grada, odnosno druge

jedinice lokalne samouprave koji se vrši: - tramvajima, - trolejbusima, - autobusima, - metroom ili - žičarom.

Akoseprevozputnikavrši izmeđunaseljenihmestanateritorijirazličitihopština(međumesnisaobraćaj),ovauslugasenesmatrakomunalnomuslugomusmisluZa-konaokomunalnimdelatnostima,niusmisluZakona,pasenaprometoveuslugeobračunavaiplaćaPDVpoopštojstopiPDVod18%.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-791/2006-04 od 20.7.2006. godine:

„...obveznik PDV koji pruža uslugu prevoza putnika iz-među naseljenih mesta dve ili više opština (međumesni prevoz), u konkretnom slučaju na relaciji Užice - Požega, dužan je da na naknadu za pruženu uslugu prevoza obra-čuna i plati PDV po opštoj stopi od 18%.”

Akoseprevozputnikavršinekimdrugimprevoznimsredstvom, a ne tramvajem, trolejbusom, autobusom,metroomiližičarom,naprometoveuslugePDVsepla-ćapoopštojstopiPDVod18%.

PORESKI TRETMAN PROMETA USLUGA PREVOZA PUTNIKA U GRADSKOM

SAOBRAĆAJU U OKVIRU INTEGRISANOG TARIFNOG SISTEMA SAOBRAĆAJA

POREZ NA DODATU VREDNOST III


Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-41/2012-04 od 2.4.2012. godine: „...na promet usluga javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji jedinice lokalne samouprave unutar naseljenog mesta ili između dva ili više naseljenih mesta tramvaji-ma, metroom, žičarom, trolejbusima i autobusima, PDV se obračunava i plaća po posebnoj stopi PDV od 8%. Međutim, na promet usluga prevoza putnika u gradskom saobraćaju elektromotornim vozovima, PDV se obraču-nava po opštoj stopi PDV od 18% i plaća u skladu sa Zakonom, s obzirom da za promet ovih usluga nije pred-viđeno oporezivanje po posebnoj stopi PDV od 8%.”

Takođe, akoseprevozputnikavršinaugovorenimlini-jama, promet ove usluge se oporezuje po opštoj stopiPDVod18%.Ovoizrazlogaštoseprevozomputnikaugradskomsaobraćajusmatrasamoprevozputnikanaregistrovanimlinijamagradskogsaobraćaja.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-2003/2005-04 od 5.8.2005. godine: „...posebna stopa od 8% primenjuje se samo za prevoz putnika na registrovanim linijama za prevoz putnika na području grada i drugog naselja, kao i prevoz između na-seljenih mesta na teritoriji grada, odnosno drugog nase-lja u opštini tramvajima, trolejbusima, autobusima.”

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-2294/2005-04 od 29.9.2005. godine:„...na naknadu za usluge prevoza lica ometenih u razvo-ju prilagođenim vozilima (kombi, minibus i autobus) na ugovorenim linijama od mesta stanovanja do dnevnog boravka i obratno, PDV se obračunava i plaća po stopi od 18%, s obzirom da za promet ove usluge nije propisa-no oporezivanje po posebnoj stopi PDV od 8%.”

Sa stanovišta određivanja usluge prevoza putnika kao komunalne usluge, nije bitno koja kategorija putnika se prevozi, tj. da li su u pitanju npr. lica ometena u razvoju, đaci, radnici i sl. (u Zakonu o komunalnim delatnostima kaže se „prevoz putnika”).

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-126/2009-04 od 29.1.2009. godine: „...ako se promet usluge prevoza đaka vrši na području grada i drugog naselja, kao i između naseljenih mesta na teritoriji grada, odnosno drugog naselja u opštini tram-vajima, trolejbusima ili autobusima, PDV se obračunava i plaća po posebnoj stopi PDV od 8%. U suprotnom, na promet usluge prevoza đaka PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV od 18%.”

2.Integrisanitarifnisistemsaobraćajakaovidorganizacijejavnogsaobraćajanateritorijigradailiopštine

Prevoz putnika u vidu integrisanog tarifnog sistema sao-braćaja (dalje: ITS) organizuje se obično u većim gradovima. Suština ovog sistema (bez obzira na različite modele od gra-da do grada) je ta da svi prevoznici koji su uključeni u ITS, pružaju usluge prevoza pod istim uslovim svim putnicima na registrovanim linijama gradskog i prigradskog saobraćaja. Prava i obaveze svih učesnika u realizaciji ITS-a regulišu se ugovorom između grada, svih prevoznika uključenih u ITS i preduzeća kome je poverena organizacija, kontrola i realizaci-ja ITS-a. Preduzeće kome je poverena organizacija, kontrola i realizacija ITS može biti jedan od prevoznika ili neko treće lice, zavisno od primenjenog modela.

U praktičnoj primeni Zakona postavilo se i pitanjeporeskog tretmanaprometauslugakoji vršeučesnici uokvirurealizacijeITS-a,itokakoprometauslugaprevo-zaputnikatakoiprometauslugaorganizacije,kontroleirealizacijeITS-aiizdavanjalegitimacijaimesečnihpret-platnihkarataputnicima.

3.PoreskitretmanprometauslugaprevozaputnikauokviruITS-a

Kao što je napred navedeno, na promet usluga prevoza putnika u gradskom saobraćaju, pa i na prevoz putnika u okviru ITS-a, PDV se obračunava i plaća po posebnoj stopi PDV od 8%.

U neposrednoj primeni Zakona pojavile su se nedoumi-ce oko određivanja osnovice za obračun PDV kod prometa usluga prevoza putnika u okviru ITS-a. Naime, s obzirom da više prevoznika pruža usluge prevoza putnicima, a da se za promet ovih usluga prodaju objedinjene mesečne markice (od strane jednog od prevoznika ili od strane nekog drugog lica koje je zaduženo za organizaciju, kontrolu i realizaciju ITS-a), postavilo se pitanje koji iznos predstavlja osnovicu za obračun PDV na promet usluga prevoza za svakog od prevoznika.

Odredbom člana 17. stav 1. Zakona propisano je, da poreska osnovica (dalje: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Prema odredbi stava 3. tačka 2) Zakona, osnovica ne sa-drži iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, ako taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu.



U skladu sa navedenim, osnovicuzaobračunPDVnapromet usluga prevoza koji obveznikPDV - prevoznikvrši u okviru ITS-a, čini iznos naknade koju taj obve-znikprimaili trebadaprimiza izvršeniprometuslugaprevoza,uključujućiieventualnesubvencijepovezanesacenomtihusluga,bezPDV,bezobziradaliovunakna-dunaplaćujedirektnoodputnikailiodgrada,odnosnoodstranelicazaduženogzaorganizaciju,kontroluirea-lizacijuITS-a.AkoobveznikPDV-prevozniknaplaćujeinovčanasredstvauimeizaračundrugihprevoznikailigrada,odnosnolicazaduženogzaorganizaciju,kontrolui realizaciju ITS-a, tajnovčani iznos seneuračunavauosnovicuzaobračunPDVzaprometuslugaprevozakojivršitajobveznikPDV.


„...na promet usluga prevoza putnika na području grada i drugog naselja i između naseljenih mesta na teritoriji grada, odnosno drugog naselja u opštini (dalje: gradski prevoz), koji obveznici PDV - prevoznici vrše autobusima u okviru Integrisanog tarifnog sistema javnog gradskog i prigradskog prevoza na teritoriji Grada Niša (dalje: ITS), PDV se obračunava i plaća po posebnoj stopi PDV od 8%. U ovom slučaju, osnovicu za obračunavanje PDV čini ukupan iznos naknade, bez PDV, koji obveznik PDV - prevoznik prima ili treba da primi za promet predmetnih usluga, uključujući iznos subvencije koji je neposredno povezan sa tim prometom.”

4.Poreskitretmanprometauslugaorganizacije,kontroleirealizacijeITS-a

Odmah na početku treba istaći da se promet usluga or-ganizacije, kontrole i realizacije ITS-a vrši gradu, a ne građa-nima (odnosno poslodavcima čiji se zaposleni prevoze), kao što je to slučaj sa prometom usluga prevoza. Organizaciju, kontrolu i realizaciju ITS-a grad obično poverava jednom preduzeću. To može biti jedan od prevoznika koji je uključen u ITS, a može biti i neko drugo preduzeće koje ne vrši usluge prevoza putnika. Ove usluge pre svega obuhvataju izdavanje legitimacija, prodaju objedinjenih mesečnih karata (marki-ca ili elektronskih kartica kao što su bus-plus kartice), zatim raspodelu naplaćenih sredstava prevoznicima po određenom ključu (ili po nalogu grada), kontrolu saobraćaja i dr.

Odmah možemo primetiti da se ne radi o uslugama koje se smatraju komunalnim uslugama, kao i da za promet ovih usluga Zakonom i Pravilnikom nije propisano oporezivanja po posebnoj stopi PDV od 8%. To znači da se naprometusluga organizacije, kontrole i realizacije ITS-a, PDVobračunavaiplaćapoopštojstopiPDVod18%.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-55/2012-04 od 31.1.2012. godine: „Za promet usluge prodaje karata i drugih usluga koji, na osnovu ugovora zaključenog sa Gradskom upravom grada Beograda, Sekretarijatom za saobraćaj, Direkci-jom za javni prevoz, vrši obveznik PDV - „AST”, PDV se obračunava po poreskoj stopi od 18%. Obračunati PDV plaća se u skladu sa Zakonom.”

Osnovicu za obračun PDV na promet usluga organiza-cije, kontrole i realizacije ITS-a čini naknada koju obveznik PDV prima ili treba da primi za predmetni promet, bez PDV. U osnovicu za obračun PDV za promet ovih usluga ne uračunava se iznos koji obveznik PDV naplaćuje u ime i za račun prevoznika ili grada, odnosno nekog trećeg lica. Tako se npr. iznoskojiobveznikPDVostvariprodajommeseč-nihmarkicazaprevozputnikaneuračunavauosnovicuzaprometuslugaorganizacije,kontroleirealizacijeITS-a,sobziromdaobveznikovajiznosnaplaćujeuimeizaračun drugih lica - prevoznika (obično se ovaj iznos po određenom ključu prenosi prevoznicima).

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-555/2010-04 od 20.9.2010. godine: „Na promet usluga organizacije, kontrole i realizacije ITS, koji obveznik PDV - JKP „PS” vrši Gradu Nišu, PDV se obračunava po opštoj stopi PDV od 18% na osnovicu koju čini ukupan iznos naknade, bez PDV, koju JKP „PS” prima ili treba da primi za promet tih usluga, s obzirom da se predmetne usluge ne smatraju komunalnim usluga-ma u smislu člana 23. stav 2. tačka 12) Zakona i člana 12. Pravilnika. Obračunati PDV plaća se u skladu sa Zako-nom. Napominjemo, u osnovicu za obračunavanje PDV za promet usluga organizacije, kontrole i realizacije ITS ne uračunava se iznos novčanih sredstava koji obveznik PDV - JKP „PS” ostvari prodajom mesečnih markica za gradski prevoz, s obzirom da navedeni novčani iznos ne predstavlja naknadu za promet koji vrši ovaj obveznik PDV, već je reč o iznosu koji obveznik PDV - JKP „PS” u ime i za račun Grada Niša naplaćuje od kupaca mesečnih markica i po nalogu Grada Niša prenosi prevoznicima. Po poreskoj stopi od 18% oporezuje se i izdavanje legiti-macija putnicima.”

5.IzdavanjeračunazaprometuslugaprevozauokviruITS,odnosnozaprometuslugaorganizacije,kontroleirealizacijeITS

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona propisano je, da je obveznik dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi



kao račun (dalje: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima.

Obaveza izdavanja računa iz stava 1. ovog člana po-stoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno pla-ćanje), s tim što se u konačnom računu odbijaju avan-sna plaćanja u kojima je sadržan PDV (član 42. stav 2. Zakona).

Prema odredbama stava 3. istog člana Zakona, račun naročito sadrži sledeće podatke: 1) naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa; 2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa; 3) naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa; 4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim

usluga; 5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih

plaćanja; 6) iznos osnovice; 7) poresku stopu koja se primenjuje; 8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu; 9) napomenu o poreskom oslobođenju.

Saglasno odredbi člana 45. Zakona, ministar bliže uređuje u kojim slučajevima nema obaveze izdavanja ra-čuna ili mogu da se izostave pojedini podaci u računu, odnosno da se predvide dodatna pojednostavljenja u vezi sa izdavanjem računa.

Prema odredbi člana 2. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”, br. 105/2004, 140/2004, 67/2005 i 4/2012 - dalje: Pravilnik o računima), obaveza izdavanja računa iz člana 42. Zakona ne odnosi se na obveznike PDV za promet dobara i usluga koji vrše licima koja nisu obveznici PDV, kao i na obveznike PDV koji vrše promet dobara i usluga za koji je Zakonom propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza.

Saglasno odredbi člana 2a Pravilnika o računima, ob-veznik PDV koji po osnovu primljene naknade u celoku-pnom iznosu za određena dobra i usluge preda bonove, kartice i sl, a kojima se plaća vrednost isporučenih dobara i primljenih usluga u momentu prometa, nema obavezu izdavanja računa iz člana 42. stav 1. Zakona.

U slučaju kada obveznik PDV, na osnovu ugovora zaključenog sa Republikom, njenim organima, organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, naplaću-je jedinstvenu naknadu za promet dobara i usluga koji vrše druga lica, račun za promet tih dobara i usluga iz-daje obveznik PDV koji naplaćuje jedinstvenu naknadu,

o čemu dostavlja obaveštenje licima koja vrše taj promet u roku od pet dana po isteku kalendarskog meseca (član 11a stav 1. Pravilnika).

Jedinstvenom naknadom iz stava 1. ovog člana smatra se naknada koja se naplaćuje za promet dobara i usluga koji vrši više lica (član 11a stav 2. Pravilnika).

Odredbom člana 46. stav 1. Zakona propisano je, da je obveznik dužan da, radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV, vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole.

Prema odredbi člana 2. stav 1. Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Sl. gla-snik RS”, br. 107/2004 i 67/2005 - dalje: Pravilnik o evidenciji), obveznik je dužan da, saglasno članu 46. stav 1. Zakona, radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV, vodi evidenciju o prometu dobara i usluga na način ko-ji omogućava kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV u svakom poreskom periodu.

Saglasno navedenom, obveznik PDV je dužan da za promet usluga koji vrši izda račun u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o računima, samo ako promet usluga vrši obvezniku PDV. Za promet usluga koji vrši licima koja nisu obveznici PDV (građanima koji ove usluge koriste u privatnom svojstvu, ali i pravnim licima koja nisu ob-veznici PDV), obveznik PDV ne izdaje račun u smislu člana 42. Zakona.

Važno je istaći da obveznikPDV - prevoznik kojivršiprometuslugaprevozauokviruITS,iakoimaza-ključenugovorsagradomiliopštinom,ovajprometusuštinivršikorisnicimauslugeprevoza,anegraduiliopštini.Ovorazumevanjejevažnozaodređivanjeslu-čajevaukojimazaprometuslugaprevozaputnikaujavnomgradskomsaobraćajupostojiobavezaizdava-njaračunausmislučlana42.Zakona. To je slučaj kada se promet usluga prevoza u okviru ITS-a vrši obvezniku PDV (npr. kada obveznik PDV kupuje markice za prevoz svojih zaposlenih). Kao što je već rečeno, prodaju obje-dinjenih mesečnih karata vrši lice zaduženo za organiza-ciju, kontrolu i realizaciju ITS-a ili jedan od prevoznika, a uslugu prevoza kupcima tih karata vrše svi prevoznici.

Iako lice koje vrši prodaju karata (lice zaduženoza organizaciju, kontrolu i realizaciju ITS-a) ne vršiprometuslugaprevozaputnika,ovo lice, u skladu sa odredbama člana 11a Pravilnika, izdaje račun obve-znikuPDVzaprometuslugaprevozaputnika, sob-zirom da to lice, na osnovu zaključenog ugovora sagradom, naplaćuje jedinstvenu naknadu za prometuslugaprevozakojivršeprevoznici-učesniciITS-aida tu naknadu prenosi gradu koji je, po utvrđenimkriterijumimaraspodeljujeprevoznicima(ili eventual-no direktno prevoznicima po ključu koji odredi grad).



Obveznik PDV koji vrši prodaju karata za javni linijski prevoz putnika, dostavlja prevoznicima - učesnicima ITS-a u roku od pet dana po isteku kalendarskog meseca, obaveštenje o izdatim računima za promet usluga prevoza putnika. S obzirom da se naplata jedinstvene naknade za prevoz putnika vrši u celokupnom iznosu, pre izvršene usluge prevoza, i da se kupljenim kartama za prevoz fak-tički plaća usluga prevoza u momentu prometa, obveznik PDV koji, na osnovu ugovora zaključenog sa gradom, vrši prodaju karata, ne izdaje račun iz člana 42. stav 1. Zakona (konačni račun), već se račun iz člana 11a stav 1. Pravilnika istovremeno smatra i avansnim i konačnim računom. Na osnovu ovako izdatog računa, obveznik PDV - primalac računa može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom.

Račun koji obveznik PDV koji, na osnovu ugovora zaključenog sa gradom, izdaje za promet usluga prevoza u okviru ITS-a, treba da sadrži podatke o nazivu, adresi i PIB-u obveznika - izdavaoca računa, mestu i datumu iz-davanja i rednom broju računa, nazivu, adresi i PIB-u ob-veznika - primaoca računa, osnovu za avansno plaćanje, vrsti i količini prodatih karata, iznosu poreske osnovice, poreskoj stopi koja se primenjuje (8%) i iznosu obraču-natog PDV.

Podatak o iznosu PDV obračunatog i iskazanog u ra-čunu iz člana 11a stav 1. Pravilnika koji obveznik PDV, na osnovu ugovora zaključenog sa gradom, izdaje za pro-met usluga prevoza koji vrše prevoznici - učesnici ITS-a, ne iskazuje se u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV) koju taj obveznik PDV podnosi za poreski period, s obzirom da je reč o PDV koji ne duguje taj obveznik PDV već obveznici PDV - prevoznici.

Evidencija koju je obveznik PDV koji, na osnovu ugovora zaključenog sa gradom, vrši prodaju karata za prevoz putnika u okviru ITS-a, dužan da vodi u skladu sa odredbom člana 46. stav 1. Zakona i odredbama Pravil-nika o evidenciji, za svaki poreski period, mora da sadrži, između ostalog, i podatak o iznosu novčanih sredstava koja ovaj obveznik PDV prenosi gradu (odnosno prevo-znicima koji su uključeni u ITS).


„...imajući u vidu da su organ lokalne samouprave - Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za saobra-ćaj, Direkcija za javni prevoz i obveznik PDV - „AST” zaključili ugovor, prema kojem obveznik PDV - „AST”, između ostalog, vrši prodaju karata za javni linijski pre-voz putnika u Beogradu, naplaćuje jedinstvenu naknadu za promet usluga prevoza koji vrše prevoznici - učesnici

Integrisanog tarifnog sistema, i tu naknadu u potpunosti prenosi Direkciji za javni prevoz, račun za promet usluga prevoza izdaje obveznik PDV - „AST” i o tome dostavlja obaveštenje prevoznicima - učesnicima Integrisanog ta-rifnog sistema. Po tom osnovu, a s obzirom da se naplata jedinstvene naknade za prevoz putnika vrši u celokupnom iznosu, pre izvršene usluge prevoza, i da se kupljenim kartama za prevoz faktički plaća usluga prevoza u mo-mentu prometa, obveznik PDV - „AST” ne izdaje račun iz člana 42. stav 1. Zakona, već se račun iz člana 11a stav 1. Pravilnika istovremeno smatra i avansnim i konačnim računom, na osnovu kojeg obveznik PDV - primalac ra-čuna može da ostvari pravo na odbitak prethodnog po-reza uz ispunjenje ostalih uslova propisanih odredbama člana 28. Zakona. Ovaj račun treba da sadrži podatke o nazivu, adresi i PIB-u obveznika - izdavaoca računa, mestu i datumu izdavanja i rednom broju računa, nazivu, adresi i PIB-u obveznika - primaoca računa, osnovu za avansno plaćanje, vrsti i količini prodatih karata, iznosu poreske osnovice, poreskoj stopi koja se primenjuje (8%) i iznosu obračunatog PDV. U poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV) koju podnosi obveznik PDV - „AST” za poreski period, ne iskazuje se podatak o iznosu PDV obračunatog i iskazanog u računu iz člana 11a stav 1. Pravilnika koji ovaj obveznik PDV izdaje za promet usluga prevoza koji vrše prevoznici - učesnici Integrisanog tarifnog sistema, s obzirom da je reč o PDV koji ne duguje obveznik PDV - „AST”. Pored toga, evidencija koju je obveznik PDV - „AST” dužan da vodi u skladu sa odredbom člana 46. stav 1. Zakona i odredbama Pravilnika o evidenciji, za svaki poreski period, mora da sadrži, između ostalog, i podatak o iznosu novčanih sredstava koja ovaj obveznik PDV prenosi Direkciji za javni prevoz.”

Pored svega navedenog, važno je naglasiti i to da ob-veznik PDV - prevoznik koji učestvuje u ITS-u, gradu (ili licu koje vrši prodaju karata i naplatu naknade za prevoz putnika) ne izdaje račun iz člana 42. Zakona, već sred-stva koja mu pripadaju na ime naknade za izvršene usluge prevoza putnika potražuje nekim drugim dokumentom. Naknada koju grad, odnosno lice koje vrši prodaju karata i naplatu naknade za prevoz putnika, prenosi obvezniku PDV - prevozniku u sebi sadrži PDV („bruto” iznos napla-ćen u ime i za račun prevoznika), a obveznik PDV - pre-voznik primenom preračunate posebne stope PDV izraču-nava osnovicu za obračun PDV i iznos PDV koji duguje po osnovu vršenja usluga prevoza putnika u konkretnom poreskom periodu.

Ako je grad kao primalac usluga organizacije, kontrole i realizacije ITS-a obveznik PDV, u tom slučaju obveznik PDV koji na osnovu ugovora zaključenog sa gradom vrši promet ovih usluga, ima obavezu da za predmetni promet izda račun u smislu člana 42. Zakona.




„Pored toga, ako je Grad Niš obveznik PDV, u tom slučaju za promet usluga organizacije, kontrole i realizacije ITS, koji obveznik PDV - JKP „PS” vrši Gradu Nišu, postoji obaveza izdavanja računa u skladu sa članom 42. Zakona.”

Lice koje na osnovu ugovora zaključenog sa gradom, vr-ši promet usluga prodaje karata za prevoz putnika u okviru ITS-a, prodaju karata može vršiti (i obično vrši) preko mreže distributera sa kojima zaključuje ugovore o distribuciji.

Distributeri, za određenu naknadu (ili proviziju), vrše prodaju karata i markica, ili elektronsku dopunu kartica ko-jima se plaća usluga prevoza u okviru ITS-a. Obveznik PDV - distributer je dužan da obračuna i plati PDV za promet usluge koju vrši licu koje, na osnovu ugovora zaključenog sa gradom, vrši promet usluga prodaje karata za prevoz putnika u okviru ITS-a (na primer kod prodaje bus-plus kartica ob-vezniku PDV - „APS”).

Osnovicu za obračun PDV za promet usluge koju vrši obveznik PDV - distributer, čini iznos naknade koju prima ili treba da primi za predmetni promet, bez PDV. Novčani iznos koji obveznik PDV - distributer ostvari po osnovu pro-daje karata i markica, ili elektronske dopune kartica kojima se plaća usluga prevoza u okviru ITS-a, a koji prenosi licu koje, na osnovu ugovora zaključenog sa gradom, vrši promet usluga organizacije, kontrole i realizacije ITS-a, ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV za promet usluge koju ovaj obveznik PDV vrši tom licu, s obzirom da se, u smislu odred-be člana 17. stav 3. tačka 2) Zakona radi o novčanom iznosu koji obveznik PDV - distributer naplaćuje u ime i za račun drugog lica.

Obveznik PDV - distributer za promet usluge koju vrši izdaje račun u smislu člana 42. Zakona. Međutim, obveznik PDV - distributer ne može da izda račun za promet usluga prevoza koji se vrši u okviru ITS.

6.Pravonaodbitakprethodnogporezapoosnovupružanjauslugaprevozaiuslugaorganizacije,kontroleirealizacijeITS

Saglasno odredbi člana 27. Zakona, prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na od-bitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski de-

ljivih celina u okviru tih objekata (dalje: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih kori-stiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV; 2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobo-

đenje od plaćanja PDV; 3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet posto-

jalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi

člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako po-seduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog člana Zakona propisano je, da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. člana 28. Zakona, obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, ko-

ji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom

ispunjenja uslova iz st. 1-3. ovog člana (stav 4. istog člana Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a uz ispu-njenje svih predviđenih uslova, obvezniciPDV-prevozniciimaju pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovuprometa usluga prevoza, s obzirom da je ovaj prometoporezivPDV (npr. PDV koji im je obračunat za promet goriva za autobuse ili za promet autobusa, trolejbusa i tram-vaja kojima vrše promet usluga prevoza itd.).

Takođe, uz ispunjenje svih predviđenih uslova, obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza i po osnovu prometa usluga organizacije, kontrole i realizacije ITS. Tako npr. ovaj obveznik ima pravo na odbitak PDV koji mu je obračunat za promet obrazaca karata za prevoz putnika ili legitimacija koje izdaje putnicima, s obzirom da ova dobra nabavlja da bi izvršio oporezivi promet usluga.


„...obveznik PDV - JKP „PS”, koji vrši promet usluga or-ganizacije, kontrole i realizacije ITS, ima pravo da PDV koji mu je obračunat od strane prethodnih učesnika u prometu - obveznika PDV za promet obrazaca autobuskih karata, odbije kao prethodni porez, ako poseduje račun koji glasi na ovog obveznika PDV a koji je izdat u skladu sa Zakonom.”

IV POREZ NA DOBIT


Ustavom Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), saglasno najvišim evropskim standardi-ma, sloboda udruživanja svrstana je u korpus ljud-

skih i manjinskih sloboda i prava. Tako je članom 55. Ustava Republike Srbije propisano:

1) da se jemči (garantuje) sloboda političkog, sindikalnog isvakogdrugogudruživanja;

2) da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja u skladu sa zakonom uz upis u registar koji vodi nadležni državni organ;

3) da su zabranjena tajna i paravojna udruženja i 4) da Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je

delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazi-vanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Ustavom garantovana sloboda političkog, sindikalnog

i svakog drugog udruživanja detaljnije je uređena Za-konom o udruženjima („Sl. glasnik RS”, br. 51/2009 i 99/2011 - dr. zakoni - dalje: Zakon).

Zakonom o udruženjima je: a) izvršeno usklađivanje dosadašnjih zakonskih rešenja sa

principima i standardima sadržanim u Evropskoj konven-ciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda;

b) po prvi put, u skladu sa Evropskom konvencijom o pri-znanju statusa pravnog lica međunarodnim nevladinim organizacijama (Strazbur, 24.4.1986. godine), uređen je položaj, status i delovanje stranih udruženja1) u Repu-blici Srbiji (dalje: Srbija);

v) obim i sadržaj normativnih rešenja u Zakonu prilagođen je stvarnosti u ovoj oblasti, imajući u vidu da je u Srbiji stvoren i razvijen neprofitni sektor - tzv. treći sektor ko-

1) Zakonom o udruženjima je stvoren pravni osnov da strano udruženje, uz prethodni upis u Registar stranih udruženja koji vodi Agencija za privredne registre, obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije. I stranim udruženjima zabranje-no je da obavljaju bilo koju delatnost radi ostvarivanja nekog cilja koji je u suprotnosti sa našim pravnim poretkom. Od-lučivanje o zabrani rada stranog udruženja u nadležnosti je Ustavnog suda.

ji počiva na građanskoj inicijativi i zainteresovanosti za određena životna pitanja i njihovo rešavanje. Naime, u Evropskoj uniji neprofitni sektor se često po-

minje kao „treći sektor” u odnosu na javni (državni) i realni (poslovni/privatni) sektor.

Ekspanzija „trećeg sektora” (neprofitnih organizacija) na globalnom nivou, pa i u Srbiji, pa time i njihove snage, opredelila je da se u ovom radu osvrnemo na njihov pore-sko-pravni status s obzirom da prema odredbi člana 37. stav 2. Zakona o udruženjima, udruženje kao dobrovoljna nevla-dina nedobitna (neprofitna) organizacije, može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod uslovima propisanim pomenutim zakonom.

No pre toga, predstavljamo „anatomiju” udruženja i nje-govu „imovinsku kartu” prema propisima Republike Srbije.

Pojamudruženja

Prema članu 2. Zakona,udruženje je dobrovoljna i ne-vladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi ud-ruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvari-vanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.

Dakle, citirana definicija pojma udruženja razlikuje udruženja osnovanih radi ostvarivanja i unapređenja a) za-jedničkog cilja i interesa i udruženja osnovanih radi ostvari-vanja i unapređenja b) opšteg cilja i interesa.

JednaodnajznačajnijihnovinaZakonaje-neobave-znostupisauregistarudruženja.

Samo upisom u registar udruženje stiče status pravnog lica, pa time i mogućnost samostalnog nastupanja u prav-nom prometu. Naudruženjakojanemajustatuspravnoglica,shodnoseprimenjujupravnapravilaograđanskomortakluku,osimakoZakonomnijedrugačijeodređeno.

Gubitak svojstva pravnog lica ne povlači i gubitak prava na delovanje udruženja. U ovom slučaju udruženje može da nastavi da postoji i deluje po pravnim pravilima o građan-skom ortakluku, u smislu odredbe člana 2. stav 3. Zakona.

Na političke stranke, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti,

PORESKO-PRAVNI STATUS UDRUŽENJA

POREZ NA DOBIT IV


sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruže-nja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe Zakona shodno se primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom.

OsnivanjeudruženjainjegovaaktaPrema članu 10. stav 2. Zakona, osnivači udruženja mo-

gu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica, ali i ma-loletno lice sa navršenih 14 godina života pod Zakonom propisanim uslovom.

Prema članu 10. stav 1. Zakona, udruženje mogu osno-vati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osni-vača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.

Prema članu 11. Zakona, udruženje se osniva na osni-vačkoj skupštini: 1) usvajanjem osnivačkog akta; 2) usvajanjem statuta kao osnovnog opšteg akta udruženja i 3) izborom lica ovlašćenog za zastupanje.

Drugi opšti akti, ako ih udruženje donosi, moraju bi-ti u saglasnosti sa statutom. Odredbe drugog opšteg akta udruženja koje su suprotne statutu, ništave su (ne mogu da proizvedu pravno dejstvo).

Osnivački akt sadrži: lična imena, odnosno nazive osnivača i njihova prebivališta, odnosno sedišta; naziv i sedi-šte i adresu udruženja; oblast ostvarivanja ciljeva udruženja; ciljeve radi kojih se osniva; lično ime i prebivalište i adresu lica ovlašćenog za zastupanje udruženja; potpise osnivača i njihove JMBG, odnosno broj putne isprave i državu izda-vanja putne isprave za osnivače koji su strani državljani i datum donošenja osnivačkog akta.

Pravno lice kao osnivač udruženja potpisuje se tako što njegov zastupnik uz naziv pravnog lica dodaje svoj potpis i pečat, matični broj i PIB pravnog lica.

Statutom se, prema članu 12. Zakona, obavezno2) ure-đuje: naziv i sedište udruženja; oblast ostvarivanja ciljeva, ciljevi radi kojih se osniva; unutrašnja organizacija, organi, njihova ovlašćenja, sastav, način izbora i opoziva, trajanje mandata i način odlučivanja; postupak za izmene i dopune statuta i postupak donošenja i izmena drugih opštih akata udruženja, ako ih donosi; zastupanje udruženja; ostvarivanje javnosti rada; uslovi i način učlanjivanja i prestanka član-stva; prava, obaveze i odgovornost članova; način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima, uključujućiiodredbeoprivrednojilidrugojdelatnostikojomsestičedobit, ako je udruženje obavlja; način odlu-čivanja o statusnim promenama i prestanku rada; postupa-

2) Statutom se mogu urediti i druga pitanja od značaja za rad udruženja.

nje sa imovinom udruženja u slučaju prestanka udruženja; postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja; izgled i sadržina pečata; druga pitanja utvrđena zakonom.

Međutim, udruženje koje ima zaposlene u radnom od-nosu, shodno krovnom propisu u oblasti rada - Zakonu o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009), moraimatipravilnikoradu kada ne postoje uslovi da se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca urede kolektivnim ugovorom. U slučaju ispunjenja uslova za za-ključivanje kolektivnog ugovora, njegovim zaključivanjem prestaje važnost pravilnika o radu pošto se ova dva opšta akta međusobno isključuju. Ali nesporno je da udruženje koje ima zaposlene mora da ima akt (pravilnik ili kolektivni ugovor) kojim se uređuju prava i obaveze zaposlenih i poslo-davca iz radnog odnosa.

Prema članu 24. stav 1. Zakona o radu, radni odnos mo-že da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno Pravilnikomo organizacijiisistematizacijiposlova (dalje: pravilnik). Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Obaveza donošenja pravilnika ne odno-si se na poslodavca, pa i udruženje, koji ima pet i manje zaposlenih.

Udruženje je moguće osnovati na neodređeno vreme, a kada je osnivačkim aktom predviđeno, udruženje se može osnivati i na određeno vreme.

Strano udruženje je udruženje sa sedištem u drugoj dr-žavi koje je osnovano po propisima te države radi ostvariva-nja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja, a čije delo-vanje nije usmereno na sticanje dobiti Strano udruženje je i međunarodno udruženje ili druga strana, odnosno međuna-rodna nevladina organizacija čiji članovi su se na dobrovolj-noj osnovi povezali radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja koji nije usmeren na sticanje dobiti.

ČlanudruženjaShodno odredbi člana 10. Zakona, udruženje mogu os-

novati najmanje tri osnivača - fizička ili pravna lica, od kojih najmanje jedan mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.

Osnivači udruženja mogu biti i maloletna lica sa navrše-nih 14 godina života, čime je Zakon usklađen sa članom 15. stav 1. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori”, br. 15/90 i „Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97), kojim je propisano da države priznaju pravo detetu na slobodu udruživanja.

Maloletnik može biti osnivač ili član udruženja samo uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog

IV POREZ NA DOBIT


zakonskog zastupnika, čime se sprečava zloupotreba dece zabranjena Konvencijom UN o pravima deteta.

Propisivanje specifičnih svojstava članova, potrebnih za članstvo u strukovnim i sličnim udruženjima, prepušteno je samoregulativi udruženja, a što se čini statutom udruženja.

RegistarudruženjaRegistarudruženjavodiAgencijazaprivredneregi-

stre (dalje: Agencija) preko Registratora udruženja. Agencija vodi i Registar stranih udruženja preko Registratora stranih udruženja. Pomenuti registri vode se u pisanom obliku i kao jedinstvena centralna elektronska baza podataka. Shodno odredbi člana 4a Zakona o izmenama i dopunama Zako-na o Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS”, br. 99/2011), na bazama podataka registara i evidencija koje vodi, Agencija ima pravo koje pripada proizvođaču baze po-dataka, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima.

U Registar stranih udruženja se upisuju podaci o pred-stavništvu, kancelariji i drugog organizacionog oblika stra-nog ili međunarodnog nevladinog nedobitnog udruženja koje ima sedište na teritoriji Srbije, ako zakonom ili među-narodnim ugovorom nije drugačije utvrđeno.

Organizacioni oblik stranog udruženja (predstavništvo, kancelarija…) može da deluje na teritoriji Srbije posle upisa u Registar stranih udruženja.

Za upis u Registar udruženja, odnosno u Registar stra-nih udruženja podnose se dve prijave za upis sa propisanom dokumentacijom i dokazom o uplati naknade za upis u re-gistar, i to: 1. Prijava za upis domaćeg udruženja u Registar udruženja,

odnosno prijava za upis predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja, koje su propisane Pravilni-kom o sadržini, načinu upisa i vođenja registra udru-ženja („Sl. glasnik RS”, br. 80/2009);

2. Jedinstvenaregistracionaprijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i registracije u jedinstveni registar po-reskih obveznika (ObrazacJRPPS-2), koja je propisana Pravilnikom o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna agencija za privred-ne registre („Sl. glasnik RS”, br. 32/2009, 70/2010 i 6/2012) u kojoj se popunjavaju samo naznačeni delovi, odnosno upisuje se: naziv; kontakt podaci; način na koji će biti izvršeno dostavljanje rešenja/zaključka; potpis za-stupnika pravnog lica odnosno podnosioca prijave. Podnošenjem Jedinstvene registracione prijave na obras-

cu JRPPS-2 uz prijavu za upis u odgovarajući registar, do-maće udruženje, odnosno predstavništvo stranog udruženja dobija poreski identifikacioni broj (PIB) od Poreske uprave koji je generisan u rešenju Agencije o upisu u Registar udru-ženja, odnosno u Registar stranih udruženja.

ImovinaudruženjaNačinsticanjaimovineudruženjapropisanječlanom

36.Zakona.Tako,premapomenutomčlanu,udruženjemožesticatiimovinuodčlanarine,dobrovoljnihpriloga,donacijaipoklona(unovcuilinaturi),finansijskihsub-vencija,ostavina,kamatanauloge,zakupnine,dividendiinadrugi zakonomdozvoljeninačin.Fizička ipravnalicakojadajuprilogeipokloneudruženjimamogubitioslobođenaodgovarajućihporeskihobavezauskladusazakonomkojimseuvodiodgovarajućijavniprihod.

Znači,listapobrojanihnačinasticanjaimovineudru-ženjanijezatvorenasobziromnaodredbudaseimovinastičei„nadrugizakonomdozvoljeninačin”.

Prema tome, udruženje može osnovati društvo sa ograniče-nom odgovornošću ili privredno društvo neke druge dopuštene pravne forme, pod opštim uslovima koji su propisani Zako-nom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011). U pogledu osnivanja i poslovanja privrednih dru-štava koje osniva udruženje nema bilo kakvih specifičnih uslova ili ograničenja u odnosu na privredna društva koja osniva neko drugo pravno lice, odnosno pravno lice koje nije udruženje.

Kako dobit ostvarena poslovanjem privrednog društva ko-je je osnovalo udruženje postaje njegova imovina, raspolaganje tom dobiti dozvoljeno je samo na način na koji se može raspola-gati imovinom udruženja. Prema članu 41. Zakona, imovina udruženja može da se koristi jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva i ne može se deliti njegovim članovima, osni-vačima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposleni-ma ili sa njima povezanim licima. Prema pomenutom članu, ograničenje u vezi sa raspolaganjem imovinom udruženja ne odnose se na davanje prigodnih primerenih nagrada i naknada opravdanih troškova nastalih ostvarivanjem statutarnih ciljeva udruženja (putni troškovi, dnevnice, troškovi prenoćišta i sl.), ugovorene teretne obaveze i isplatu zarada zaposlenih.

Premačlanu38.Zakona,sredstvazapodsticanjepro-gramailinedostajućegdelasredstavazafinansiranjepro-gramakojerealizujuudruženja,akojisuodjavnog(op-šteg)interesaobezbeđujuseubudžetuRepublikeSrbije.

Vlada, odnosno ministarstvo nadležno za oblast u kojoj se ostvaruju osnovni ciljevi udruženja dodeljuje sredstva za finansiranje programa od opšteg interesa na osnovu sprove-denog javnog konkursa i zaključuje ugovore o realizovanju odobrenih programa.

Udruženje je obavezno da dobijena sredstva za finansira-nje programa od opšteg interesa koristi isključivo za realizo-vanje odobrenih programa.

Pod programom od javnog (opšteg) interesa naročito se smatraju programi u oblasti: socijalne zaštite, boračko-inva-lidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, zaštite interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i iz-beglica, podsticanje nataliteta, pomoći starima, zdravstvene zaštite, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava,

POREZ NA DOBIT IV


obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, zaštite životne sredine, održivog razvoja, zaštite životinja, zaštite potrošača, borbe protiv korupcije, kao i humanitarni programi i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe.

Napred rečeno, shodno se primenjuje i na sredstva koja se udruženjima dodeljuju iz budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredba člana 38. Zakona ne odnosi se na udruženja od javnog (opšteg) interesa, nego samo na sredstva za rea-lizovanje programa od javnog interesa. Takvo rešenje daje donosiocu odluke diskreciono pravo prilikom odlučivanja čime se ne otklanja opasnost od pogrešne odluke pri dodeli konkretnih sredstava za realizovanje programa od javnog in-teresa konkretnom udruženju.

Poslovneknjigeifinansijskiizveštajiudruženja

Članom 39. Zakona propisano je da udruženje vodi po-slovne knjige, sačinjava finansijske izveštaje i podleže vršenju revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa propisima o raču-novodstvu i reviziji. Godišnji obračuni i izveštaji o aktiv-nosti udruženja podnose se članovima udruženja na način propisan statutom udruženja.

Dakle, udruženja primenjuju Zakon o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon).

Udruženja vode poslovne knjige primenom istog Kon-tnog okvira i finansijske izveštaje sastavljaju na istim obrasci-ma finansijskih izveštaja kao i preduzeća, zadruge, preduzet-nici i druge dobitne organizacije, a to znači da primenjuju: 1) Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u

Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, dru-ga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011) ili

2) Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imo-vine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih li-ca i preduzetnika („Sl. glasnik RS”, br. 106/2006 i 111/2006 - ispr.), tzv. Pravilnik za mala pravna lica - ako je udruženje razvrstano u malo pravno lice i ako odluči da ne primenjuju MRS/MSFI. Ukoliko je udruženje razvrstano u malo pravno lice, on-

da u skladu sa Zakonom sastavlja samo Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički aneks, a prilikom vrednovanja pozicija u finansijskim izveštajima primenjuje Pravilnik za mala prav-na lica i nema obavezu primene MRS/MSFI. Osim toga, ova udruženja nemaju zakonsku obavezu revizije finansij-skih izveštaja.

Međutim, nevladine organizacije kao udruženja, u skla-du sa ugovorom i sporazumom sa stranim ili domaćim do-natorima i finansijerima određenih projekata vrše reviziju

finansijskih izveštaja radi utvrđivanja (verifikacije) namen-skog trošenja dobijenih sredstava.

Obavljanjeprivredneilidrugeaktivnostradisticanjadobiti

Shodno odredbi člana 37. stav 2. Zakona, udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod sledećim uslovima: 1) da je delatnost kojom se stiče dobit u vezi sa statutarnim

ciljevima udruženja; 2) da je delatnost kojom se stiče dobit predviđena statutom

udruženja; 3) da je delatnost kojom se stiče dobit manjeg obima, odno-

sno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostva-rivanje ciljeva udruženja. Delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom upi-

suje se u Registar privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktiv-nosti koje se obavljaju.

Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti kojom se stiče dobit tek posle upisa delatnosti u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija.

Radi zaštite savesnih trećih lica, poslovi koje udruženje zaključi suprotno propisanim uslovima pravno su valjani, osim ako je treće lice znalo ili je moralo znati za prekoračenje.

S obzirom da se udruženja osnivaju radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i intere-sa, udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, člano-vima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposleni-ma ili sa njima povezanim licima. Pod povezanim licima, u smislu Zakona, smatraju se lica koja su kao takva utvrđena zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Na kraju ukazujemo da je članom 72. Zakona propisan privredni prestup zbog nepoštovanja odredbe člana 37. stav 2. Zakona. Tako, prema pomenutoj odredbi, novčanom ka-znom od 300.000 do 900.000 dinara kazniće se za privred-ni prestup udruženje ako neposredno obavlja privrednu ili drugu delatnost u cilju sticanja dobiti koja nije u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili nije predviđena statutom ili je obavlja iako je nadležni organ utvrdio da ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti. Za ovaj privredni prestup propisana je novčana kazna od 30.000 do 90.000 dinara za odgovorno lice u udruženju.

Oporezivanjedobitiudruženjaostvareneobavljanjemprivredneilidrugedelatnosti

Prema članu 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit prav-nih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002

IV POREZ NA DOBIT


- dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011 - da-lje: Zakon o porezu na dobit), poreski obveznik je, pored privrednih društava i zadruga, idrugopravnolice koje pri-hode ostvaruje pretežno prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.

Pretežno ostvarenim prihodima od prodaje proizvoda na tržištu ili vršenja usluga uz naknadu smatraju se prihodi ostvareni u poreskom periodu u iznosu većem od 80% od ukupno ostvarenih prihoda obveznika, iskazanih u finansij-skim izveštajima. Prema odredbi člana 13. Zakona o izme-nama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 101/2011), koji je stupio na snagu 7.1.2012. godine, odredbe ovog zakona, pa i odredba o pretežno ostva-renim prihodima, primenjuju se na utvrđivanje, obračuna-vanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2012. godinu.

Udruženje, sa aspekta Zakona o porezu na dobit, pred-stavlja nedobitnu organizaciju koja postaje obveznik poreza na dobit pravnih lica ukoliko ostvari prihode prodajom pro-izvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu, pri čemu ima pravo samo na poresko oslobođenje propisano članom 44. Zakona o porezu na dobit.

Udruženje koje obavlja i privrednu ili drugu delatnost i po tom osnovu ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tr-žištu ili vršenjem usluga uz naknadu postaje obveznik pore-za na dobit pravnih lica. U ovom slučaju, poresku osnovicu predstavlja višak prihoda ostvaren prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu nad rashodima (na-stalim u vezi sa ostvarenjem prihoda na tržištu). Udruženje kao neprofitna organizacija je dužno da obezbedi i eviden-tira (iskaže) podatke o nastalim prihodima i rashodima i da u poreskom bilansu posebnoiskaže prihode ostvarene na tržištu i sa njima povezane rashode.

Poreska osnovica se utvrđuje na način propisan Pra-vilnikom o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) - obveznike poreza na do-bit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 19/2005, 15/2006, 20/2008 i 99/2010 - dalje: Pravilnik).

Prema članu 2. Pravilnika, druga pravna lica (nedobitne organizacije) - obveznici poreza na dobit pravnih lica sastav-ljaju poreski bilans, i to: 1) obveznici koji primenjuju kontni plan za budžetski si-

stem - naObrascuPBN - Poreski bilans za drugo pravno lice koje primenjuje kontni plan za budžetski sistem za period od _____ do _____ 201__. godine;

2) obveznici koji primenjuju kontni okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike - na Obrascu PBN 1 - Poreski bilans za drugo pravno lice ko-je primenjuje kontni okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike za period od _____ do _____ 201__. godine. Oporeziva dobit se iskazuje u poreskom bilansu na pro-

pisanom obrascu. Uz poreski bilans i poresku prijavu udru-ženje nadležnom poreskom organu dostavlja i drugu doku-

mentaciju koju nadležni poreski organ zatraži u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr. - dalje: ZPPPA),

Na osnovu podataka iz poreskog bilansa, sastavlja se po-reska prijava na obrascuPDN koji je propisan članom 4. Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 99/2010).

Na osnovu poreske prijave utvrđuje se eventualni iznos konačne obaveze na ime poreza na dobit nevladine organi-zacije tekuće godine i akontacija za narednu godinu.

Obračunavanje i plaćanje poreza na dobit Prema članu 66. Zakona o porezu na dobit, poreski ob-

veznik je dužan da u poreskoj prijavi obračuna porez na do-bit za poreski period za koji se prijava podnosi. Stopa poreza na dobit je proporcionalna i iznosi 10%. Dakle, porez na dobit pravnih lica utvrđuje se po principu samooporeziva-nja, pošto to čini sam poreski obveznik. Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio manje poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, dužan je da razliku uplati najkasnije do podnošenja poreske prijave. Uz poresku prijavu poreski obveznik je dužan da podnese dokaz o uplati napred navedene razlike poreza.

Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio više po-reza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračuna-toj u poreskoj prijavi, više plaćeni porez uračunava se kao akontacija za naredni period ili se obvezniku vraća na njegov zahtev.

Prema odredbi člana 67. Zakona o porezu na dobit, po-reski obveznik tokom godine plaća porez na dobit u vidu mesečnih akontacija do 15. u mesecu za prethodni mesec. Visina mesečne akontacije utvrđuje se na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu, odnosno prethodni poreski period, u kojoj iskazuje i podatke od značaja za utvrđivanje visine akontacije u tekućoj godini.

Plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa poreskom pri-javom vrši se za mesec u kome je prijava podneta, i to počev od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.

Do početka plaćanja mesečne akontacije utvrđuje se na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu, obveznik u tekućoj godini plaća mesečnu akontaciju u visini koja odgo-vara mesečnoj akontaciji iz poslednjeg meseca prethodnog poreskog perioda. Početkom plaćanja mesečne akontacije utvrđuje se akontacija na osnovu poreske prijave za pret-hodnu godinu, visina tih akontacija se koriguje naviše ili naniže, tako da se ukupno plaćene akontacije od početka tekuće godine, odnosno početka poreskog perioda dovedu

POREZ NA DOBIT IV


na iznos kao da je uplata akontacija vršena u visini utvrđenoj na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu.

Na iznos mesečnih akontacija koje nisu plaćene u propi-sanom roku, poreski obveznik dužan je da obračuna i plati kamatu, po kamatnoj stopi propisanoj članom 75. stav 1. ZPPPA.

Akoutekućojgodinidođedoznačajnihpromenauposlovanjuobveznika, promene poreskih instrumenata ili drugih okolnosti kojebitnoutiču na visinu mesečne akon-tacije poreza, poreskiobveznikmože, po podnošenju pore-ske prijave za određeni poreski period do 10. marta tekuće godine za prethodnu godinu, podnetiporeskuprijavusaporeskimbilansom,ukojojćeiskazatipodatkeodzna-čajazaizmenumesečneakontacije i obračunati njenu vi-sinu, najkasnije u roku od 30 dana po isteku perioda za koji se sastavlja poreski bilans.

Poreski obveznik može započeti plaćanje akontacije u skladu sa poreskom prijavom podnetom radi izmene meseč-ne akontacije za mesec u kome je prijava podneta, i to počev od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.

Ako obveznik poreza ne podnese poresku prijavu ili ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadrži netačne podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, Poreska uprava, shodno odredbi člana 69. Zako-na o porezu na dobit, poreskim rešenjem utvrđuje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu, u skladu sa ZPPPA. U ovom slučaju, metod samooporezivanja zamenjuje se oporezivanjem na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa.

Poresko oslobođenje po osnovu poreza na dobit Članom 44. Zakona o porezu na dobit propisano je po-

resko oslobođenje za nedobitne organizacije u koje spadaju i udruženja.

Prema pomenutom članu, oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica nedobitna organizacija, pa i udruže-nje, koje u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje ostvari višak prihoda nad rashodima do 400.000 dinara, pod sledećim uslovima: 1) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje tako ostvareni

višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zapo-slenima ili sa njima povezanim licima;

2) da lična primanja koja nedobitna organizacija isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima ne prelazi iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je nedobitna organizacija razvrstana;

3) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u ko-rist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica. Povezanim licima se smatraju lica iz člana 59. Zakona o porezu na dobit.

Pravo na oslobođenje nema nedobitna organizacija koja ostvari višak prihoda nad rashodima veći od 400.000 di-nara, kao ni nedobitna organizacija koja ima monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje suzbijanje monopolskog ili dominantnog položaja.

Udruženje obveznik poreza na dobit pravnih lica nema pravo na ostale poreske podsticaje iz Zakona o porezu na dobit (poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sred-stva, poreski kredit po osnovu zapošljavanja novih radnika na neodređeno vreme…)

Poreskitretmanprimanjakojaostvarujučlanovizaposleniuudruženju

Dobit koju udruženje ostvari obavljanjem privredne ili druge delatnosti, postaje deo imovine udruženja, a imovina udruženja se, shodno odredbi člana 41. Zakona, može da koristi jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva i ne može se deliti njegovim članovima, osnivačima, članovi-ma organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

Članovima udruženja koji rade u udruženju i obavljaju registrovanu delatnost udruženja, da bi se mogla isplatiti na-knada za taj rad, moraju biti zaposleni i da imaju zaključen ugovor o radu sa udruženjem kao poslodavcem.

U slučaju kada su članovi udruženja zasnovali radni od-nos u udruženju radi obavljanja poslova u vezi sa njegovom registrovanom delatnošću i po tom osnovu ostvaruju zaradu i druga primanja, na ista se obračunava i plaća porez i pripa-dajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa propisima kojima je uređeno oporezivanje dohotka gra-đana i nadležnom poreskom organu podnose poreske prija-ve na propisanim obrascima.

Ukazujemo da udruženje ne može da zaključi ugovor o delu sa članom udruženja radi obavljanja poslova iz okvira registrovane delatnosti udruženja, s obzirom da članom 199. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) nije dozvoljeno zaključivanje ovog ugovora radi obavljanja poslova iz okvira delatnosti poslodavca (u ovom slučaju udruženja).

Članovima udruženja bi se mogle isplaćivati dnevni-ce ako udruženje u skladu sa svojim statutom odluči da određene članove pošalje na službeni put radi obavljanja poslova koji su u vezi sa statutarnim ciljevima udruže-nja ukoliko su ispunjeni ostali uslovi za sticanje prava na dnevnice za službeno putovanje. Osim toga, moguće je članovima udruženja isplatiti naknadu opravdanih troško-va nastalih ostvarivanjem statutarnih ciljeva udruženja ili dodeliti primerene nagrade zbog doprinosa ostvarivanju ciljeva udruženja u skladu sa odlukom donetom na osno-vu statuta udruženja. •

Aleksandar Mitrović

VI RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI


Pravozaposlenoguprivredinagodišnjiodmor,kori-šćenje godišnjeg odmora, kao i druga prava i obaveze zaposlenog i poslodavca u vezi sa godišnjim odmorom,

uređenisusledećimpropisima: - Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005

i 54/2009 - dalje: Zakon), -Posebnimkolektivnimugovoromzaodređenudelatnost,odnosnooblast,i

-Kolektivnimugovoromkodposlodavca.Navedenim propisima zagarantovano je pravo zaposlenog

na godišnji odmor za svaku kalendarsku godinu, a poslodavac je obavezan da mu omogući korišćenje godišnjeg odmora.

Osnovni uslov za sticanje prava na godišnji odmor je rad-no-pravni status zaposlenog, odnosno da je zaposleni u rad-nom odnosu i da ima najmanje šest meseci neprekidnog rada u kalendarskoj godini za pun godišnji odmor (član 68. stav 2. Zakona), odnosno najmanje mesec dana rada za srazmerni godišnji odmor (član 72. Zakona).

Prema odredbi člana 68. stav 4. Zakona, zaposleni ne mo-že da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.

Osnovno pravilo je da zaposleni godišnji odmor koristi u tekućoj godini za tu kalendarsku godinu. Međutim, Za-konom je data mogućnost de se deogodišnjegodmoraiztekućegodine, au izuzetnim slučajevima i ceogodišnjiodmor,možekoristiti iunarednojkalendarskojgodini,najkasnijedokrajajunameseca.

Prema članu 69. stav 1, usvakojkalendarskojgodinizaposleniimapravonagodišnjiodmorutrajanju utvrđe-nom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje20rad-nihdana.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećavapoosnovukriteriju-mautvrđenihZakonomikolektivnimugovorom,odno-snougovoromoradu, i to: - doprinosa na radu, - uslova rada, - radnog iskustva, - stručne spreme zaposlenog i

- drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

PungodišnjiodmorPrema odredbama člana 68. stav 2. Zakona, zaposleni

kojiprviputzasnivaradniodnos ili imaprekidradnogodnosadužiod30radnihdana,stičepravodakoristipungodišnjiodmorposlešestmesecineprekidnograda.

Na pun godišnji odmor stiče pravo i zaposlenikoji jezasnovaoradniodnosnaodređenovreme, posle šest meseci rada ili ako nema prekid rada duži od 30 radnih dana između dva zaposlenja.

Takođe, pravo na pun godišnji odmor ima i zaposlenikojiutokugodineodlaziupenziju,kaoizaposleniko-meutokugodineprestajeradniodnospodrugomosno-vu (tehnološki višak, sporazumni prestanak radnog odnosa i drugo), a ima najmanje šest meseci neprekidnog rada.

Neprekidnimradom smatra se vreme: - provedeno na bolovanju zbog bolesti, povrede na radu i slič-

no (do 30 dana i preko 30 dana), - porodiljsko odsustvo, - odsustvo zbog nege i posebne nege deteta, - plaćeno odsustvo, - kontinuirani rad sa prekidima rada kraćim od 30 radnih

dana, - rad kod dva poslodavca, ako pri prelasku kod drugog poslo-

davca nije došlo do prekida rada dužeg od 30 radnih dana. Pod prekidomrada smatra se:

- vreme provedeno na neplaćenom odsustvu, - mirovanje radnog odnosa, u smislu člana 79. Zakona, - prekid rada duži od 30 radnih dana.

SrazmernigodišnjiodmorPrema članu 72. Zakona, zaposleniimapravonasraz-

mernigodišnjiodmorutrajanjuodjednedvanaestinezamesecdanaradaukalendarskojgodini, i to:

GODIŠNJI ODMOR U 2012. GODINI - PRAVNI OSNOV KORIŠĆENJA I PRIMER

OBRAČUNA NAKNADE ZARADE

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI


• ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao rad-ni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;

• ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji od-mor zbog prekida radnog odnosa dužeg od 30 radnih dana.Pravonasrazmernigodišnjiodmorimajuizaposleni

kojisuzasnovaliradniodnosnaodređenovreme.Zapo-sleni koji rade na određeno vreme imaju sva prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada kao i zaposleni koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme.

Zaposleni koji radi na određeno vreme godišnji odmor može da koristi: - u toku trajanja radnog odnosa na određeno vreme, - neposredno pre isteka roka za koji je zasnovao radni odnos,

i - po isteku roka na koji je zasnovao radni odnos.

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora srazmerno vreme-nu provedenom na radu ima zaposleni u slučaju kada: - zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, a

nema šest meseci neprekidnog rada u kalendarskoj godini za koju koristi godišnji odmor;

- zasnuje radni odnos na određeno vreme u tekućoj kalendar-skoj godini i nastavlja sa radom, još jedno određeno vreme, u narednoj godini (ukupno manje od šest meseci), koristi godišnji odmor za svaku kalendarsku godinu srazmerno vremenu provedenom na radu u svakoj godini;

- je zaposleni u toku kalendarske godine jedan period proveo na neplaćenom odsustvu ili mirovanju radnog odnosa;

- je imao prekid radnog odnosa u toku godine duži od 30 radnih dana, a do isteka godine nema šest meseci nepre-kidnog rada i

- ako zaposleni nema najmanje šest meseci neprekidnog rada, po drugim sličnim osnovima. Utvrđivanjesrazmernogdelagodišnjegodmoravršise

uzavisnostiodbrojameseciprovedenihnaraduukalen-darskojgodini,auodnosunadanegodišnjegodmoranakojebizaposleniimaopravoakobikoristiopungodišnjiodmor, u skladu sa kriterijumima utvrđenim Zakonom i ko-lektivnim ugovorom.

Primer utvrđivanja dužine godišnjeg odmora sraz-merno vremenu provedenom na radu za zaposlenog koji nema šest meseci neprekidnog rada:

• zaposleni je u kalendarskoj godini proveo četiri meseca na radu;

• dužina godišnjeg odmora na koji bi zaposleni imao pravo, u skladu sa kriterijumima utvrđenim Zakonom i kolektivnim ugovorom, ako bi u kalendarskoj godini radio duže od šest meseci, iznosi 24 radna dana;

• godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na radu iznosi osam dana (24 dana godišnjeg odmora / 12 meseci x 4 meseca rada).

Računanjeradnihdanaugodišnjiodmor

Odredbom člana 70. Zakona utvrđeno je da se: • priutvrđivanjudužinegodišnjegodmoraradnanede-lja računakaopet radnihdana. Ovo zakonsko pravo važi za sve poslodavce bez obzira na to da li je, prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca, radna nedelja utvrđena kao petodnevna ili kao šestodnevna radna ne-delja, kao i to koji su dani utvrđeni kao dani nedeljnog odmora;

• praznicikojisuuskladusazakonomutvrđenikaone-radnidani,neuračunavajuudanegodišnjegodmora. To znači ako u toku korišćenja godišnjeg odmora padne državni praznik koji je po zakonu neradan dan, taj dan se ne računa u godišnji odmor, odnosno za toliko dana koli-ko traju praznici produžava se trajanje godišnjeg odmora;

• odsustvosaradauznaknaduzaradeneračunaudanegodišnjeg odmora. Ovde se podrazumeva plaćeno od-sustvo u smislu člana 77. Zakona, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta (čl. 94. i 97. Zakona). Ako za vreme trajanja godišnjeg odmora nastupi neki od navedenih slučajeva odsustvo-vanja, godišnji odmor se prekida za vreme trajanja tog odsustva i može se nastaviti po njegovom isteku, ako su ispunjeni drugi zakonski uslovi;

• privremenasprečenostzaraduskladusapropisimaozdravstvenomosiguranju(bolovanje) takođe ne uraču-nava u dane godišnjeg odmora, što znači ako se zaposleni u toku trajanja odmora razboli i otvori bolovanje, za vre-me trajanja bolovanja ne teče mu godišnji odmor već se prekida. Po završetku bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora, a o korišćenju bolo-vanja podnosi odgovarajuće opravdanje lekara (doznaku). Započeti,aneiskorišćenigodišnjiodmorzatekuću

kalendarskugodinuzbogbolovanja,zaposlenimožedakoristido30.junanarednegodineitoiako,zbognastu-panjabolovanja,uprvomdelunijeiskoristionajmanjetri radnenedelje.Ako zaposlenine zaključibolovanjedo30.junanarednegodine,posleovogrokanemapra-vodakoristizapočetigodišnjiodmor.

Korišćenjegodišnjegodmoraudvadela

Prema članu 73. Zakona, godišnjiodmormožedasekoristiudvadela,stimštoprvideogodišnjegodmorautrajanjuodnajmanjetriradnenedeljezaposlenitrebadaiskoristiutokukalendarskegodine,adrugideogo-dišnjegodmoramožedakoristinajkasnijedo30.junanarednegodine.

Godišnji odmor u delovima može da koristi i zaposleni koji je stekao pravo na srazmerni godišnji odmor u kalen-



darskoj godini, pod uslovom da srazmerni godišnji odmor traje duže od tri radne nedelje koje mora da koristi u prvom delu u kalendarskoj godini za koju se koristi odmor.

Ukoliko zaposleni iskoristi prvi deo godišnjeg od-mora u kalendarskoj godini, a drugi deo ne iskoristidokrajajunanarednegodine,gubipravonakorišćenjedrugogdelagodišnjegodmora.

Akozaposlenineiskoristiprvideogodišnjegodmo-rautrajanjuodtriradnenedeljeutokukalendarskego-dine,gubipravonakorišćenjeceloggodišnjegodmora,anesamoudelovima.

Takođe, zaposleninemožedaseodrekneprvogdelagodišnjegodmorakakobidrugideokoristiodo30.ju-nanarednegodine.

Zaposleni nemože u celosti da prenese korišćenjegodišnjegodmoraunarednugodinu,izuzevako:

- zaposleni koji započne da koristi godišnji odmor krajem tekuće godine, nema mogućnosti da koristi godišnji od-mor u delovima, jer nije u toku kalendarske godine isko-ristio najmanje tri radne nedelje. Ovaj zaposleni godišnji odmor može da nastavi da koristi bez prekida u narednoj godini, u suprotnom gubi pravo da koristi preostali deo;

- zaposleni koji je prekinuo korišćenje godišnjeg odmora zbog bolovanja, iako nije u prvom delu iskoristio tri radne nedelje, ima pravo da, deo neiskorišćenog godišnjeg od-mora, iskoristi do kraja juna naredne godine.

Rasporedkorišćenjagodišnjegodmora

O vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučujeposlodavac,uzavisnostiodpotrebeposla,auzprethod-nukonsultacijuzaposlenog (član 75. Zakona). To znači da poslodavac treba da sagleda potrebe i želje zaposlenih o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, i ukoliko postoji mogućnost da udovolji zahtevima zaposlenih, a ako takva mogućnost ne postoji, konačnu odluku donosi poslodavac.

Zakonska obaveza je da se okorišćenjugodišnjegod-moradonosirešenjeidasezaposlenomdostavinajka-snije15danapredatumaodređenogzapočetakkorišće-njagodišnjegodmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposle-nom rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.

Poslodavac može da izmeni vreme korišćenja godiš-njeg odmora ako za to postoji potreba posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Osnovicazaobračunnaknadezaradezavremekorišćenjagodišnjegodmora

Prema članu 114. Zakona, zavremeodsustvovanjasarada zbog korišćenja godišnjeg odmora zaposleni imapravonanaknaduzarade,odnosnoplateuvisinipro-sečnezaradeuprethodnatrimeseca,uskladusaopštimaktomiugovoromoradu.

U zaraduna osnovukoje se obračunava prosek zaprethodnatrimesecaulazesvaprimanjakoja u smislu člana 105. stav 3. Zakona činezaradu, i to: - isplaćenazarada, odnosno plata za efektivne sate rada u

prethodna tri meseca, deo zarade po osnovu radnog učin-ka (stimulacija i destimulacija);

- uvećanjezarada, odnosno plata isplaćenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, „minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca i

- drugaprimanjakojaimajukarakterzarade, a koja su u prethodna tri meseca isplaćena (topli obrok, regres, te-renski dodatak, dodatak za odvojen život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).Zautvrđivanjeprosečnezaradeuprethodnatrime-

secauzimajusesamoradnisatikojejezaposleniefektiv-noproveonaraduutatrimeseca.

Isplaćene naknade zarada u prethodna tri meseca(za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i drugo), kaonisatiodsustvovanjazakojejeisplaćenanaknadaneulazeuzbirzaradekojačiniosnovzautvr-đivanjevisinenaknadezarade.

Pošto se u osnov za utvrđivanje naknade zarade uzimaju sva primanja koja je zaposleni ostvario za vreme provedeno na radu u prethodna tri meseca, neophodno je utvrditi i ukupno ostvarene efektivne sate rada u prethodna tri mese-ca (redovne, prekovremene, noćne, sate rada na dan prazni-ka), kako bi se iz praktičnih razloga radi lakšeg obračuna, utvrdila prosečna zarada u prethodna tri meseca po radnom satu.

Primer utvrđivanja osnovice za obračun naknade za-rade za vreme korišćenja godišnjeg odmora:

Osnovicu za obračun naknade zarade za vreme kori-šćenja godišnjeg odmora čini prosečna zarada zaposlenog ostvarena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome se koristi godišnji odmor.

Zaposleni iz ovog primera koristi godišnji odmor za 2012. godinu u trajanju od 20 radnih dana neprekidno, i to 10 radnih dana koristi u julu (od 18. do 31. jula 2012. godine), i 10 radnih dana u avgustu (od 1. do 14. avgusta 2012. godine).



U ovom slučaju osnovicu za naknadu zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora predstavlja prosečna zarada ostvarena za april, maj i juni 2012. godine. Pod prosečnom zaradom se podrazumeva isplaćena, odnosno ostvarena zarada za vreme provedeno na radu (efektivni sati rada za prethodna tri meseca i ukupna zarada za te sate).

Primer obračuna je u sledećim tabelama, i to: - u prve tri tabele (tabele 1. do 3.) je prikazana zarada za tri

meseca (po mesecima) koja prethode korišćenju godišnjeg odmora na osnovu kojih se utvrđuje osnovica za naknadu zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora (po članu 114. Zakona), gde se vidi da zaposleni u tri prethodna meseca nije sve vreme bio na radu već je po nekom osno-vu bio odsutan i primao naknadu zarade koja se ne uzima

u osnov za naknadu zarade za godišnji odmor koji zapo-sleni u ovom slučaju koristi za 2012. godinu u julu i avgu-stu 2012. godine (obračun prikazan u tabeli 5.);

- u tabeli 4. prikazan je način utvrđivanja osnovice - isplaće-ne prosečne zarade iz prethodna tri meseca (po času) koja služi za obračun naknade zarade za godišnji odmor koji zaposleni koristi u julu i avgustu 2012. godine i

- u tabelama 5. i 6. izvršen je obračun zarade i naknade zarade za godišnji odmor za mesece u kojima zaposleni koristi godišnji odmor za 2012. godinu (10 dana godiš-njeg odmora u julu i 10 dana u avgustu), gde je naknada zarade za godišnji odmor obračunata na osnovu prosečne zarade (po radnom času) utvrđene na osnovu prosečne za-rade iz prethodna tri meseca.

- Tabela 1 -

Zaradazaapril2012.godineR.br. OPIS Časovi

1. Mogući broj časova rada u aprilu 168 2. Časovi provedeni na radu 152 3. Godišnji odmor iz prethodne godine 16

Obračun zarade Iznos 4. Osnovna zarada 40.000,00 5. Osnovna zarada po radnom času (r. br. 4. / r. br. 1.) 238,10 6. Osnovna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 5. x r. br. 2.) 36.190,48 7. Uvećanje zarade po osnovu "minulog rada" 1.000,00 8. Topli obrok 3.000,00 9. Regres za godišnji odmor 2.000,00 10. Ukupnazaradazavremeprovedenonaradu (r. br. 6. do r. br. 9.) 42.190,48

11. Naknada zarade za vreme godišnjeg odmora (2 dana iz prethodne godine) korišćen u ovom mesecu 2.000,00

12. Ukupna zarada i naknada zarade (r. br. 10. + r. br. 11.) 44.190,48

- Tabela 2 -

Zaradazamaj2012.godineR.br. OPIS Časovi

1. Mogući broj časova rada 184 2. Časovi provedeni na radu 112 3. Bolovanje 72

Obračun zarade Iznos 4. Osnovna zarada 40.000,00 5. Osnovna zarada po radnom času (r. br. 4. / r. br. 1.) 217,39 6. Osnovna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 5. x r. br. 2.) 24.347,83 7. Radni učinak 1.600,00



Zaradazamaj2012.godineR.br. OPIS Časovi

8. Uvećanje zarade po osnovu "minulog rada" 1.000,00 9. Topli obrok 1.500,00

10. Regres za godišnji odmor 2.000,00 11. Ukupnazaradazavremeprovedenonaradu (r. br. 6. do r. br. 10.) 30.447,83

12. Naknada zarade za bolovanje (vrednost zarade po času na bazi tri meseca koja prethode x 65% x r. br. 3.) 9.173,00

13. Ukupna zarada i naknada zarade (r. br. 11. do r. br. 12.) 39.620,83

- Tabela 3 -

Zaradazajun2012.godineR.br. OPIS Časovi

1. Mogući broj časova rada 168 2. Časovi provedeni na radu 168 3. Prekovremeni rad 8 4. Ukupan broj časova rada 176

Obračun zarade Iznos 5. Osnovna zarada 40.000,00 6. Osnovna zarada po radnom času (r. br. 5. / r. br. 1.) 238,10 7. Osnovna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 6. x r. br. 4.) 40.000,00 8. Radni učinak 4.000,00 9. Uvećanje zarade po osnovu "minulog rada" 1.000,00

10. Topli obrok 3.000,00 11. Regres za godišnji odmor 2.000,00 12. Uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada (r. br. 3. x r. br. 6. x 26%) 495,24 13. Ukupnazaradazavremeprovedenonaradu (r. br. 7. do r. br. 12.) 50.495,24

- Tabela 4 -

Utvrđivanjeosnovice(naosnovuprethodnatrimeseca)zaobračunnaknadezaradezagodišnjiodmorkojizaposlenikoristiujuluiavgustu2012.godine

R.br. OPIS Iznos

1. Ostvarena zarada za efektivno vreme provedeno na radu za april 2012. godine (tabela 1, r. br. 10.) 42.190,48 2. Ostvarena zarada za efektivno vreme provedeno na radu za maj 2012. godine (tabela 2, r. br. 11.) 30.447,83 3. Ostvarena zarada za efektivno vreme provedeno na radu za jun 2012. godine (tabela 3, r. br. 13.) 50.495,24

4. Ukupnazaradazavremeprovedenonaraduzaapril,majijun2012.godine (r. br. 1. do r. br. 3) 123.133,55

5. Efektivni časovi provedeni na radu za april 2012. godine (tabela 1, r. br. 2.) 152 6. Efektivni časovi provedeni na radu za maj 2012. godine (tabela 2, r. br. 2.) 152 7. Efektivni časovi provedeni na radu za jun 2012. godine (tabela 3, r. br. 4.) 176 8. Ukupanbrojefektivnihčasovaradazaapril,majijun2012.godine (r. br. 5 do r. br. 7.) 480

9. Prosečnazaradazaefektivnovremeprovedenonaraduporadnomčasuzaapril,majijun2012.godine (r. br. 4. / r. br. 8.) 256,53



- Tabela 5 - Obračunzaradeinaknadezaradezajul2012.godine

R.br. OPIS Časovi1. Mogući fond časova rada u julu 2012. godine 176 2. Časovi provedeni na radu 96 3. Godišnji odmor za 2012. godinu (10 dan) 80

Obračun zarade Iznos 4. Osnovna zarada 40.000,00 5. Osnovna zarada po radnom času (r. br. 4. / r. br. 1.) 227,27 6. Osnovna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 5. x r. br. 2.) 21.818,18 7. Radni učinak 3.000,00 8. Topli obrok 2.000,00 9. Uvećanje zarade po osnovu "minulog rada" 700,00 10. Regres za godišnji odmor 2.000,00 11. Ukupnazaradazavremeprovedenonaradu(r. br. 6. do r. br. 10.) 29.518,18

Obračun naknade zarade 12. Prosečna zarada u prethodna tri meseca po času (tabela 4, r. br. 9.) 256,53 13. Naknadazaradezagodišnjiodmor (r. br. 12. x r. br. 3.) 20.522,40

Zarada i naknada zarade 14. Ukupnazaradainaknadazarade (r. br. 11. + r. br. 13.) 50.040,5815. Osnovica za porez na zarade (r. br. 14. - 7.822,00 dinara) 42.218,58 16. Porez na zarade (r. br. 15. x 12%) 5.066,23 17. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog (r. br. 14. x 17,9%) 8.957,26 18. Netozaisplatu (r. br. 14. - r. br. 16. - r. br. 17.) 36.017,0919. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca (r. br. 14. x 17,9%) 8.957,26

- Tabela 6 - Obračunzaradeinaknadezaradezaavgust2012.godine

R.br. OPIS Časovi1. Mogući fond časova rada u avgustu 2012. god. 184 2. Časovi provedeni na radu 104 3. Godišnji odmor za 2011. godinu (10 dana) 80

Obračun zarade Iznos 4. Osnovna zarada 40.000,00 5. Osnovna zarada po radnom času (r. br. 4. / r. br. 1.) 217,39 6. Osnovna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 5. x r. br. 2.) 22.608,70 7. Radni učinak 1.800,00 8. Topli obrok 1.300,00 9. Uvećanje zarade po osnovu "minulog rada" 400,00 10. Regres za godišnji odmor 2.000,00 11. Ukupnazaradazavremeprovedenonaradu (r. br. 6. do r. br. 10.) 28.108,70

Obračun naknade zarade 12. Prosečna zarada u prethodna tri meseca po času (tabela 4, r. br. 9.) 256,53 13. Naknadazaradezagodišnjiodmor (r. br. 12. x r. br. 3.) 20.522,40

Zarada i naknada zarade 14. Ukupnazaradainaknadazarade (r. br. 11. + r. br. 13.) 48.631,1015. Osnovica za porez na zarade (r. br. 14. - 7.822,00 dinara) 40.809,10 16. Porez na zarade (r. br. 15. x 12%) 4.897,10 17. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (r. br. 14. x 17,9%) 8.704,97 18. Netozaisplatu (r. br. 14. - r. br. 16. - r. br. 17.) 35.029,0319. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca (r. br. 14. x 17,9%) 8.704,97



Mogućnostkorišćenjagodišnjegodmoraizprethodne(2011.)godineutekućoj(2012.)godini

Zaposleni koji nije iskoristio godišnji odmor za2011.godinu,tosvojepravomožedaiskoristidokrajajuna2012.godine,podsledećimuslovima:• da je u prethodnoj godini iskoristio prvi deo godišnjeg

odmora u trajanju od najmanje tri radne nedelje; • da je korišćenje godišnjeg odmora u prethodnoj godini

prekinuo zbog bolesti koja traje do kraja kalendarske go-dine, zbog čega nije bio u mogućnosti da koristi prvi deo godišnjeg odmora u propisanom trajanju od tri nedelje - smatra se da uslov o korišćenju prvog dela godišnjeg odmora nije ispunio zbog više sile i

• zaposleni koji je stekao pravo na korišćenje godišnjeg odmora, a nije u celosti ili delimično iskoristio godišnji odmor u tekućoj kalendarskoj godini zbog odsustva sa rada radi porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi ne-ge deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Zaposleni gubi pravo na korišćenje godišnjeg

odmora iz 2011. godine u 2012. godini u sledećimslučajevima:• ako preostali godišnji odmor za 2011. godinu zaposleni

ne iskoristi do kraja juna 2012. godine; • ako se zaposleni vrati sa porodiljskog odsustva ili odsu-

stva sa rada radi nege i posebne nege deteta, posle 30. juna 2012. godine;

• ako je zaposleni započeo korišćenje godišnjeg odmora krajem 2011. godine, a zbog isteka godine nije iskoristio u 2011. godini najmanje tri radne nedelje (nije stekao uslov za korišćenje godišnjeg odmora u dva dela), a 31. decembra 2011. godine, odnosno 1. januara 2012. go-dine, je prekinuo korišćenje godišnjeg odmora i radio je jedno vreme u januaru (nije nastavio da koristi u konti-nuitetu ceo godišnji odmor), gubi pravo da koristi pre-ostali deo godišnjeg odmora za 2011. godinu u 2012. godini.

Nema zakonskih smetnji da neiskorišćeni godišnji od-mor iz prethodne godine zaposleni koristi do kraja juna tekuće godine i da odmah od 1. jula nastavi da koristi godišnji odmor za tekuću godinu, ukoliko to omogućava proces rada kod poslodavca i ako se poslodavac saglasio.

Naknadaštetezbogneiskorišćenoggodišnjegodmora

Poslodavac je dužan, da u zakonskom roku obezbedi zaposlenom korišćenje godišnjeg odmora, imajući u vidu

odredbu člana 68. stav 4. Zakona, da se zaposlenom ne može uskratiti pravo na godišnji odmor, niti se zaposleni može odreći tog prava.

Ukoliko poslodavac ne omogući zaposlenom da za tekuću kalendarsku godinu koristi godišnji odmor, du-žan je da mu nadoknadi štetu za neiskorišćeni godišnji odmor.

Članom 76. Zakona, utvrđeno je da ako krivicomposlodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, imapravo na naknadu štete u visini prosečne zarade uprethodna trimeseca,utvrđeneopštimaktomiugo-voromoradu.

U slučaju kada poslodavac omogući zaposlenom korišćenje godišnjeg odmora, a on to pravo ne iskoristi svojom voljom, odnosno zbog odsustvovanja po nekom drugom osnovu, na primer zbog dužeg bolovanja, poslo-davac nije dužan da mu nadoknadi štetu zbog neiskori-šćenog godišnjeg odmora.

Radi ostvarivanja prava na nadoknadu štete za nei-skorišćeni godišnji odmor, zaposleni je dužan da dokaže da mu je utvrđeno pravo na godišnji odmor i da mu je rešenjem određeno vreme korišćenja odmora, a da godiš-nji odmor nije koristio zbog krivice poslodavca. Takođe treba da se dokaže da je poslodavac sprečio zaposlenog da u utvrđeno vreme koristi godišnji odmor, a da mu nije omogućio korišćenje odmora u drugom periodu u okviru zakonom utvrđenog roka.

Po utvrđivanju navedenih činjenica, zaposleni treba da podnese zahtev za nadoknadu štete. Ukoliko zahtev zaposlenog za nadoknadu štete bude odbijen, zaposleni, radi ostvarivanja svojih prava, može da se obrati nadlež-nom sudu i inspekciji rada.

Ukoliko sevrši isplatanaknade štete zaneiskori-šćenigodišnjiodmor,naisplaćenunaknaduseplaćajusledećeobaveze:-akosenaknadašteteisplaćujezaposlenomkojiida-ljeradikodposlodavcaplaćajuseporezidoprinosikaonazarade,odnosno12%poreza,17,9%dopri-nosanateretzaposlenogi17,9%doprinosanateretposlodavcai

-ako senaknada štete isplaćuje licukoje višenije uradnomodnosukodistogposlodavca,plaćasesamoporeznadrugaprimanjashodnočlanu85.Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn.),odnosno20%porezapoumanjenju20%normiranihtroškova (koeficijent za preračun na bruto je 1,190476). •



PITANJE I ODGOVOR

VisinanaknadetroškovazaishranuutokuradairegresazakorišćenjegodišnjegodmoraPitanje:

• Dalijezakonompropisaniznosanaknadezatopliobrokiregresilidruštvomožesamodaodredivisinuprilikomsklapanjaugovoraoradu?

Odgovor:U članu 118. stav 1. tačka 5) i 6) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009), utvrđeno je da zaposleni

ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to pored ostalog: za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Navedenom odredbom Zakona o radu propisano je samo pravo zaposlenog na naknadu za topli obrok i regres, dok pitanje iznosa po osnovu tog prava zakon ne propisuje niti ograničava na određeni minimum ili maksimum, već upućuje poslodavca da utvrdi svojim opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu sa svakim zaposlenim. Znači da nema smetnji da poslodavac prema svojim finansijskim mogućnostima utvrdi visinu naknade za topli obrok i regres, s tim što to treba urediti određenim aktom ili ugovorom o radu na jedinstven način za sve zaposlene.

Napominjemo, da neki posebni (granski) kolektivni ugovori, koji obavezuju poslodavce iz te delatnosti, utvrđuju minimum prava zaposlenih na naknadu za ishranu i regres za godišnji odmor, tako da poslodavci koje obavezuje poseban kolektivni ugo-vor imaju obavezu da zaposlenima isplaćuju naknadu za topli obrok i regres najmanje u visini utvrđenoj posebnim kolektivnim ugovorom. U ovom slučaju poslodavci mogu to pravo da utvrde svojim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu u visini koja je utvrđena posebnim kolektivnim ugovorom ili u većem iznosu, odnosno mogu za isplatu naknade za topli obrok i regres zaposlenima neposredno da primenjuju poseban kolektivni ugovor bez posebnog uređivanja svojim opštim aktom. •

PITANJE I ODGOVOR

PravonaregreszakorišćenjegodišnjegodmorauslučajuprestankaradnogodnosaPitanje:

• Dalizaposlenikomejeprestaoradniodnosutekućojgodini,aiskoristiojeceogodišnjiodmor,imapravonaisplaturegresa?

Odgovor:Pravo na regres za godišnji odmor zaposlenog utvrđeno je Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i

54/2009) u članu 118. i to tako da zaposleni ima pravo na regres u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, gde se pod op-štim aktom podrazumeva kolektivni ugovor ili pravilnik o radu. Ukoliko društvo nema kolektivni ugovor, pravo na regres, kao i druga prava zaposlenih iz radnog odnosa, utvrđuju se Pravilnikom o radu, koji po zakonu predstavlja opšti akt. Pravilnik o radu je jednostrani akat koji po skraćenoj proceduri donosi organ upravljanja društvom. Navedenim pravilnikom može da se utvrdi visina regresa u iznosu koji prema finansijskoj situaciji društvo može da isplati, s obzirom na to da zakon ne propisuje niti minimum niti maksimum ovog prava. Takođe, Pravilnikom o radu može da se utvrdi visina regresa u mesečnom iznosu (ne u jednom godišnjem iznosu koji će da se isplaćuje na 12 mesečnih rata, već izričito na mesečnom nivou), s tim da tom odredbom treba da se precizira da će mesečni iznos regresa da se isplaćuje zaposlenom samo za mesece dok je u radnom odnosu. Jedino na ovaj način, zaposleni kome prestane radni odnos neće imati pravo na razliku regresa za mesece u toku godine za koje nije bio u radnom odnosu, iako je za tu godinu iskoristio godišnji odmor.

Međutim, opšti akt (Pravilnik o radu), kojim bi se utvrdila visina regresa, može da se primenjuje počev od datuma donoše-nja tog akta, što znači da ne može da se primenjuje retroaktivno i na zaposlene kojima je radni odnos prestao pre donošenja tog akta.

Po pitanju zaposlenog kome je radni odnos prestao, a koji je za 2012. godinu iskoristio godišnji odmor, smatramo da ima pravo na regres za godišnji odmor u punom iznosu koji se svim zaposlenima isplaćuje za 2012. godinu, osim ako aktom društva nije drugačije utvrđeno. •



PITANJE I ODGOVOR

Doprinosiosnivača(penzionera)društvasograničenomodgovornošćukojinijeuradnomodnosuinijeregistrovanzazastupanjeipredstavljanjePitanje:

• Dalipenzionisanolice,osnivačdruštvasograničenomodgovornošćukojinijezaposlenudruštvuinemapravopotpisa,odnosnonijezakonskizastupnikregistrovanuAgencijizaprivredneregistre, imaobavezuplaćanjadoprinosazapenzijskoiinvalidskoosiguranjenaostvarenudobit?

Odgovor:Prema odredbama člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003,

64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010 - dalje: Zakon), osiguranici samostalnih delatnosti su lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač, odnosno član. Radom u smislu ove odredbe zakona se smatra predstavljanje i zastupanje privrednog društva od strane osnivača, odnosno člana na osnovu upisa u registar nadležnog organa, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

Obveznici doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, u smislu člana 7. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011 i 7/2012 - usklađeni din. izn.), su osiguranici u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.

Polazeći od navedenog, kada je u pitanju penzioner koji je osnivač privrednog društva, a koji kod Agencije za privredne registre nije registrovan da zastupa i predstavlja privredno društvo čiji je osnivač, niti da obavlja poslove poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja, znači da u tom privrednom društvu ne radi i da nema svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti, u smislu odredbe člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona, pri čemu se podrazumeva da u privrednom društvu postoji drugo lice (u radnom odnosu ili po ugovoru o pravima i obavezama direktora) koje je kod Agencije za privredne registre registrovano da obavlja navedene poslove predstavljanja, zastupanja i poslovođenja privrednim društvom. Pod navedenim uslovima osnivač privrednog društva - penzioner (takođe se pod istim uslovima odnosi i na drugo lice koje je osnivač a nije penzioner), nema obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno doprinosa za obavezno socijal-no osiguranje, po osnovu ostvarene dobiti.

U vezi sa ovim pitanjem postoji i zvanično Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike - Sektor za penzijsko-invalidski sistem br. 414-00-00006/2008-04 od 15.5.2008. godine i Mišljenje Ministarstva finansija, br. 414-00-31/2008-04 od 7.7.2008. godine. •

PITANJE I ODGOVOR

PoreskitretmanisplaćenenaknadestalnomsudskomveštakuPitanje:

• Kojiobrascisepodnoseprilikomisplatenaknadestalnomsudskomveštakuidaliseplaćajuporezidoprinosinatunaknadu?

Odgovor:Sudski veštaci mogu imati registrovanu samostalnu delatnost za obavljanje poslova veštačenja, u kom slučaju na ostvarene

prihode po osnovu te delatnosti plaćaju obaveze kao preduzetnici po rešenju poreskog organa. Međutim, ako se radi o sudskom veštaku koji je fizičko lice, kome se isplaćuje naknada za rad po osnovu veštačenja, ko se smatra obveznikom plaćanja poreza i doprinosa na isplaćenu naknadu za rad zavisi od toga na čiji teret se isplaćuje naknada, da li na teret fizičkog lica ili na teret pravnog subjekta.

Ako je isplatilac naknade, u konkretnom slučaju po osnovu veštačenja, pravno lice (sud), taj prihod podleže obavezi plaća-nja poreza po Zakonu o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn.), na prihode koji po svojoj suštini čine dohodak fizičkog lica, u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 9) - na primanja sudskih veštaka, sudija



porotnika i sudskih tumača. Obveznik plaćanja poreza na ove prihode je isplatilac te naknade, u ovom slučaju sud. Takođe, isplatilac naknade je obavezan po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011 i 7/2012 - usklađeni din. izn.) da na ove prihode plati i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, a ako lice - veštak nije osigurano po drugom osnovu i doprinos za zdravstveno osiguranje.

Ako sudski veštak, kao fizičko lice, ostvaruje pravo na naknadu za svoj rad od fizičkog lica ili od pravnog lica koje po za-konu nema obavezu plaćanja poreza i doprinosa po odbitku, to fizičko lice koje je ostvarilo naknadu za svoj rad dužno je da na iznos ostvarenog prihoda samo obračuna i plati porez i pripadajuće doprinose po odbitku, i da Poreskoj upravi prijavi uplatu na Obrascu PP OPO, uz dostavljanje dokaza o izvršenoj uplati, u roku od 30 dana od ostvarenog prihoda. •

PITANJE I ODGOVOR

Garantovanazaradaza1996.i1997.godinuPitanje:

• Kolikojeiznosilagarantovanazaradapomesecimaza1996.i1997.godinu?

Odgovor:Visina garantovane neto zarade po mesecima za 1996. i 1997. godinu iznosila je:

Mesec Godina Iznos - neto Sl. glasnik RS januar 1996 130 7/96 februar 1996 130 7/96 mart 1996 140 21/96 april 1996 160 27/96 maj 1996 160 33/96 jun 1996 160 33/96 jul 1996 160 33/96

avgust 1996 160 33/96 septembar 1996 160 46/96 oktobar 1996 180 46/96

novembar 1996 180 46/96 decembar 1996 180 46/96

Mesec Godina Iznos - neto Sl. glasnik RS januar 1997 200 3/97 februar 1997 200 3/97 mart 1997 200 3/97 april 1997 200 17/97 maj 1997 200 17/97 jun 1997 200 17/97 jul 1997 200 28/97

avgust 1997 200 28/97 septembar 1997 200 28/97 oktobar 1997 200 46/97

novembar 1997 200 46/97 decembar 1997 200 46/97

VII PORESKI POSTUPAK I ADMINISTRACIJA, OSTALI POREZI


Tendencija osavremenjivanja poslovanja kreće se u pravcu jačanja uloge poreske administracije kao klijentski orijentisane, sa preciznim, blagovreme-

nim i efikasnim pružanjem usluga poreskim obveznicima u pogledu ostvarivanja njihovih prava i obaveza. Cilj jenapuštanjerepresivne,arazvijanjepreventivnefunk-cije poreskih organa. Poreska uprava Srbije je vođena stavom „orijentisanost prema obvezniku”, a u cilju una-pređivanja usluga koje pruža, osnovala izuzetno moderan Kontakt centar. Na ovaj način Poreska uprava želi da po-boljša kvalitet usluga koje pruža obveznicima u pogledu dostupnosti i tačnosti informacija, doslednosti i jednoo-braznosti odgovora koje daje.

Od 19.4.2010. godine, kada je Kontakt centar počeo sa radom, pozivom na br. 0700-700-007 sa fiksnog,odnosno011/33-10-111 samobilnog telefona, možese dobiti besplatna informacija o primeni poreskihpropisa,poreskompostupkuiuopštenačinunakojiseizmirujuporeskeobaveze. Efikasno i pravovremeno pružena pomoć poreskim obveznicima od strane zapo-slenih u Kontakt centru, uz pomoć savremenih kanala komunikacije, olakšava razumevanje i izmirivanje pore-skih obaveza u najkraćem vremenskom roku i istovreme-no doprinosi sticanju poverenja u rad poreskog organa. Usluge koje pruža Kontakt centar olakšavaju građanima da ostvare svoja prava i ispune svoje obaveze, a način pružanja usluga prilagođen je potrebama i pojedinca i kompanija.

U Kontakt centru obavljaju se poslovi stručnog, bla-govremenog i tačnog informisanja klijenata po pitanjima primene poreskih propisa, rada poreske administracije, kao i usluge informisanja o mogućnostima, pravima i obavezama poreskih obveznika. Savremeno opremljen Kontakt centar omogućava komunikaciju sa klijentima putem posebno umreženih telefona, tako da uistovreme28klijenatamožebitiusluženo, kao i putem elektron-ske pošte.

Pristupom internet stranici www.poreskauprava.gov.rs moguće je doći do svih poreskih propisa, poreskih obrazaca, različitih korisničkih uputstava, mnogobroj-nih mišljenja Ministarstva finansija, poreskog kalendara i mnogih drugih korisnih informacija.

Na portalu Kontakt centra, u delu „Pitanja i odgovo-ri” objavljen je deo baze znanja - odgovori na često po-stavljana pitanja. Baza znanja omogućava obveznicima, kao i svim zainteresovanim stranama, da dobiju odgovor na pitanje bez direktnog kontakta sa operaterom Kontakt centra. Ovaj deo portala će se konstantno unapređivati u odnosu na zahteve obveznika, situacije i pitanja koja se najčešće postavljaju Kontakt centru.

Stručnost zaposlenih u Kontakt centru omogućava klijentima da dobiju traženu informaciju odmah, u toku razgovora, a kod izuzetno složenih pitanja, u toku dana, pozivanjem klijenta na kontakt telefon. Kada je reč o pi-tanjima postavljenim putem elektronske pošte, period u toku kojeg Kontakt centar dostavlja odgovor je dva dana. Ovakav način rada je, od aprila meseca 2010. godine do sada, pružio pomoć hiljadama klijenata, a da pri tom nisu morali da idu u filijalu ili da se obraćaju pismenim putem Poreskoj upravi, što predstavlja višestruku korist i uštedu, kako Poreskoj upravi, tako i klijentima koji se svakodnev-no obraćaju Kontakt centru.

Poreska uprava teži klijentski orijentisanom poslova-nju, efikasnom izvršavanju svojih obaveza, transparen-tnosti u radu i, u skladu sa modernizacijom državne ad-ministracije, zalaže se za uvođenje e-uprave u Republici Srbiji. PosaoPoreskeupravenijesamokontrolaina-plataporeza,većisaradnjasaprivrednicimaipruža-njestručnepomoćiuposlovanju. Stav Poreske uprave je da poreski obveznik mora imati pravu informaciju u pravo vreme, zasnovanu na kvalitetnoj komunikaciji iz-među Poreske uprave i poreskih obveznika.

Kako bi se učinio dostupnim kvalitetan upit stanja na poreskim računima putem elektronskog servisa zainte-

USLUGE KOJE PRUŽA KONTAKT CENTAR PORESKE UPRAVE

PORESKI POSTUPAK I ADMINISTRACIJA, OSTALI POREZI VII


resovanim poreskim obveznicima, intezivno se radilo na analitičkoj konsolidaciji podataka.

Od15.3.2012.godine, Poreska uprava uvela je novi servis poreskim obveznicima. PozivomKontaktcen-tra, poreski obveznik imamogućnost da podnesezahtev za dobijanje informacija o stanju na svomporeskomračunu.

Dabiporeskiobveznicikoristilinoviservis,potreb-nojeprethodnodaizvršeregistraciju, slanjem popu-njenog obrasca sa svojom adresom elektronske pošte i brojevima kontakt telefona na adresu Poreske uprave: Poštanski fah 107, 11050 Beograd 22. Registracioni obrazac se može preuzeti na internet por-talu Poreske uprave: www.poreskauprava.gov.rs (Pru-žanje pojedinačnih informacija o stanju na poreskim računima preko kontakt centra). Nakon podnošenja zahteva za stanje na svom pore-skom računu u kontaktu sa operaterima Kontakt cen-tra, poreski obveznici u roku od 24 časa, na svoju re-gistrovanu adresu elektronske pošte dobijaju stanje na svojim poreskim računima, uključujući sve promene u zahtevanom vremenskom periodu (analitička kartica za vremenski period).

Do sada je jedini način za dobijanje ovakvih infor-macija bio odlazak poreskog obveznika u filijalu Poreske uprave, pa ovako pružena usluga svakako omogućava uštedu u vremenu i manje troškove, kako za obveznike, tako i za Poresku upravu. Novi servis, samo je jedna od usluga kojom Kontakt centar ulazi u tzv. drugu fazu svog rada i razvoja.

U skladu sa modernim tehnologijama i tendencijom Poreske uprave da elektronsku komunikaciju sa poreskim obveznicima podigne na jedan viši nivo, ovaj servis razvija-će se i dalje do dostizanja svoje pune funkcionalnosti. Na-ime, poreskimobveznicimabićeomogućenodaprekoInternet portala Poreske uprave, elektronskim putempodnesuzahtevzaupitstanjanasvomporeskomraču-nu. Preduslov za korišćenje ovog elektronskog servisa biće registracija za elektronsko poslovanje sa Poreskom upra-vom i posedovanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata.

U želji da poboljša kvalitet usluga u pogledu nivoa dostupnosti informacija, PoreskaupravauvelajenovoradnovremeKontaktcentra.

Od9.4.2012.godineKontaktcentarjenaraspola-ganju poreskim obveznicima svakog radnog danaod9do20časova. Uvođenjem celodnevnog radnog vremena, svim zainteresovanim stranama omogućeno je da brzo i lako, u svakom trenutku, stupe u kontakt sa Poreskom upravom.

Konstantno povećanje zahteva od strane poreskih obveznika, u smislu profesionalne usluge podrazumeva dobro organizovane i funkcionalne kanale komunikacije unutar Poreske uprave. Stoga je predviđeno da u dogled-noj budućnosti Kontakt centar bude na usluzi ne samo poreskim obveznicima, već i zaposlenima unutar same Poreske uprave. Na ovaj način će, u slučaju eventualnih nedoumica i poteškoća koje se mogu javiti u toku rada, zaposleni podršku moći da potraže pozivanjem „svog” Kontakt centra. Mogućnost dobijanja odgovarajućih smernica je bitna da bi se izbegla nesigurnost i unapredila saradnja među zaposlenima, a sve u cilju brže i efikasnije razmene informacija. Dobra interna komunikacija dovo-di do pozitivnog odnosa zaposlenih unutar Poreske upra-ve, te samim tim i do boljeg rada i veće produktivnosti.

Utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na imovinu vrše poreske administracije lokalnih samouprava, u okvi-ru odeljenja na području svih opština. Kako je poreznaimovinuvannadležnostiPoreskeuprave,Kontaktcentar trenutno ne daje informacije u vezi sa ovimjavnimprihodom. Međutim, očekuje se da će Kontakt centar Poreske uprave biti u mogućnosti da pruža i infor-macije koje se tiču poreza na imovinu, onda kada sistem lokalnih poreskih administracija bude objedinjen.

Nema sumnje da kvalitetno pružena usluga poreskom obvezniku utiče na poštovanje propisa, broj nenamernih grešaka, kao i na visinu administrativnih troškova. Dugo-ročno gledano, usluge koje pruža Kontakt centar će imati za rezultat viši nivo dobrovoljnog izmirivanja poreskih obaveza. •

dr Dejan Vidojević



Kao što je i ranije komentarisano u stručnim komen-tarima, od 17. marta 2012. godine za podnošenje poreskih prijava elektronskim putem koriste se

instrukcije koje su propisane Pravilnikom o načinu pod-nošenja poreske prijave elektronskim putem („Sl. gla-snik RS”, br. 18/2012 - dalje: Pravilnik), koji je donet na osnovu člana 38. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr.).

Pravilnik bliže uređuje:• način podnošenja poreske prijave elektronskim putem;• pojam i sadržaj poreske prijave u elektronskom obliku;• pojam i sadržaj potvrde o prijemu poreske prijave u elek-

tronskom obliku; • učesnike u podnošenju poreske prijave elektronskim

putem; • sadržaj elektronske poruke; • postupak registracije poreskog obveznika; • postupak podnošenja poreske prijave;• sadržaj poreske kartice.

Pravilnikom se definišu dve grupe poreskih obveznika:1) velikiporeskiobveznici (koji pripadaju Centru za veli-ke poreske obveznike);• imajuzakonskuobavezudaupotpunostielektronskikomunicirajusaPoreskomupravom;

2) obveznici poreza na dodatu vrednost - pravna lica, pre-duzetnici i fizička lica; i obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana - fizička

lica;• Pravilnikom se ovim obveznicima omogućava da poresku

prijavu poreza na dodatu vrednost i poresku prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana podno-se elektronskim putem.

Pravilnikom se nije menjao način podnošenja prijava i registracija za kategoriju velikog poreskog obveznika. Je-

dina izmena odnosi se na Obrazac PPL - Prijava za re-gistraciju pravnog lica za podnošenje poreske prijaveelektronskim putem, koji su, radi podnošenja poreskih prijava elektronskim putem, veliki poreski obveznici sada u obavezi da dostave Poreskoj upravi, a koji je, u odnosu na prethodni pravilnik, izmenjen.

Poreska uprava, po prijemu registracione prijave, ve-likom poreskom obvezniku izdaje potvrdu o izvršenoj re-gistraciji, u kojoj mu dodeljuje korisničko ime, lozinku i korisničko uputstvo za podnošenje poreskih prijava elek-tronskim putem.

U postupku podnošenja poreskih prijava elektronskim putem, veliki poreski obveznik identifikuje se putem kori-sničkog imena i lozinke.

Pravilnikom su uređeni uslovi koje poreski obveznici moraju ispuniti, ukoliko se opredele da elektronski posluju sa Poreskom upravom:• Poreski obveznik, osim obveznika koji je svrstan u velike

poreske obveznike u skladu sa zakonom, podnosi Pore-skoj upravi registracionu prijavu na obrascu PEP - Prija-vazaregistracijuzapodnošenjeporeskeprijaveelek-tronskimputem. Ova prijava podnosi se u štampanom ili elektronskom obliku.

• Poreska uprava, po prijemu registracione prijave, pore-skom obvezniku izdaje potvrdu o izvršenoj registraciji na Obrascu PREP - Potvrdaoizvršenojregistracijizapod-nošenjeporeskeprijaveelektronskimputem.

• Nakon izdavanja potvrde o izvršenoj registraciji, a na osnovu podataka iz registracione prijave, Poreska uprava izdaje poreskom obvezniku Poreskukarticu - na Obras-cu PEK, koja sadrži kvalifikovani elektronski sertifikat i PIB poreskog obveznika.

U postupku podnošenja poreskih prijava elektronskim putem, poreski obveznik se identifikuje putem poreske kar-tice. Kada se budu ispunili potrebni tehnički uslovi Pore-ska uprava će svim registrovanim poreskim obveznicima za elektronsko poslovanje dodeliti poresku karticu.

NAČIN PODNOŠENJA PORESKE PRIJAVE ELEKTRONSKIM PUTEM



Kada poreski obveznik dobije potvrdu o prijemu pore-ske prijave, smatra se da je poreska prijava podneta.

Svi pomenuti obrasci odštampani su uz Pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Napomena:

Sve dok se ne ispune uslovi za izdavanje poreske kartice poreskom obvezniku, poreski obveznik mora ispuniti još jedan uslov za elektronsko poslovanje sa Poreskom upra-

vom, a to je posedovanje kvalifikovanog elektronskog serti-fikata, koji izdaju ovlašćena sertifikaciona tela.

Ovlašćena sertifikaciona tela za izdavanje ovog sertifika-ta u Republici Srbiji su: - Privredna komora Srbije, - Pošta Srbije, - MUP Republike Srbije i - HALCOM. •

dr Dejan Vidojević

Formiranje jedinstvenog Registra menica i ovlašćenja je pre svega uzrokovano velikim brojem blokiranih dužnika po osnovu menica i ovlašćenja što je izazi-

valo lančanu nelikvidnost u privredi. Poverioci nisu nikako mogli da saznaju da li su njihovi dužnici već izdavali menice i ovlašćenja i u kom broju, odnosno budući poverioci nisu bili u mogućnosti da imaju uvid u njihovu potencijalnu zaduženost (banke kao kreditori imaju uvid u kreditnu za-duženost klijenata, ali ne i u potencijalnu zaduženost po osnovu menica ili/i ovlašćenja za koje dužnici nisu imali obavezu nikakvog evidentiranja). To je bio osnovni razlog formiranja Registra menica i ovlašćenja: povećavanje li-kvidnosti privrede formiranjem veće finansijske discipline i samim tim jačanje uloge menice kao sredstva naplate po-traživanja u platnom prometu zemlje.

Registar menica i ovlašćenja vodi Narodna banka Srbije u skladu sa Odlukom o bližim uslovima, sadržini i na-činu vođenja Registra menica i ovlašćenja („Sl. glasnik RS”, br. 56/2011, stupila na snagu 1.2.2012. godine - da-lje: Odluka).

OdeljenjePrinudnenaplateNarodnebankeSrbijejeizdaloobaveštenje

kojim je definisano da sve menice i ovlašćenja podirektnim zaduženjima (ugovorna ovlašćenja) izda-ti od pravnih lica i preduzetnika koje su u posedupoverilaca do 1.6.2012. godine, a dospevaju za na-platuposle1.6.2012.godine,registrujepoverilacilidužnikpodnošenjemobrasca„Zahtevzaregistraciju/brisanjemenica”uslučajumenica,tj.na„Zahtevuzaregistraciju/brisanjeovlašćenja”,svojojbanci.„Zahtev za registraciju/brisanje menica” i „Zahtev za re-gistraciju/brisanje ovlašćenja” su sastavni deo Odluke i postavljeni su na Vebsajtu Narodne banke Srbije kao va-lidni obrasci koji se mogu koristiti za registrovanje istih kod poslovnih banaka.

Postupakregistracijemenicaiovlašćenja

Registrujuseiblankoipopunjenemenice na istom obrascu „Zahtev za registraciju/brisanje menica”. Zahtev za

PRINUDNA NAPLATA NA OSNOVU MENICA I OVLAŠĆENJA

POSLE 1. JUNA 2012. GODINEUkolikosumeniceiovlašćenjaizdatipre1.6.2012.godineadospevajunakon1.6.2012.godine,nećesemoćiaktiviratiputemprinudnenaplate

ukolikonisuevidentiraniprekoposlovnebankeuRegistru



registraciju menica i/ili ovlašćenja se podnosi banci nepo-sredno, u dva primerka, koji moraju biti propisno popu-njeni, pečatirani i potpisani od strane ovlašćenog lica firme. Jedan primerak ostaje poslovnoj banci, a drugi koji banka overava, zadržava podnosilac zahteva i služi kao potvrda podnosiocu kada je predao zahtev za registraciju menica/ ovlašćenja.

Zahtevisemogupodnetiielektronski,nanačinkojidogovoreposlovnabanka ipodnosilac zahteva. U oba slučaja, bilo neposrednom predajom zahteva ili dostav-ljanjem istog elektronskim putem, za tačnost podataka u Registru menica i ovlašćenja, odgovara podnosilac zahteva, pravno lice odnosno fizičko lice koje obavlja delatnost. Po Odluci, za registraciju menica je poslovnoj banci dovolj-no podneti samo obrazac „Zahtev za registraciju/brisanje menica”, a ne i fizički same menice, mada neke poslovne banke po svojoj poslovnoj proceduri zadržavaju pravo da traže menice, koje se registruju, na uvid.

Po prijemu zahteva za registracijumenica/ovlašće-nja,poslovnabankaelektronskidostavljapodatkeNa-rodnojbanciSrbijeradiunošenjaujedinstveniRegistarmenica i ovlašćenja koji predstavlja javnu knjigu, patepodatkepotomNarodnabankaSrbijeobjavljujenasvojojInternetstranici. Objavljivanje podataka od strane Narodne banke Srbije je narednog dana od dana prijema tih podataka od poslovne banke. Samo ovako evidentira-ne menice biće validan dokument za prinudnu naplatu od dužnika.

Datumregistrovanjamenicaiovlašćenjaiprinudnanaplata

Kaodatum registrovanjamenica/ovlašćenja smatrasedatumkadasunaInternetstraniciNarodnebankeSr-bijeobjavljenipodaciizpodnetogZahtevazaregistraci-ju, a ne datum kada je podnosilac dostavio svojoj poslovnoj banci Zahtev za registraciju menica/ovlašćenja.

Meniceiovlašćenjakojisuizdati1.6.2012.godineikasnije,registrujeisključivodužnikprekosvojebanke.

Ukolikosumeniceiovlašćenjaizdatipre1.6.2012.godine a dospevaju nakon 1.6.2012. godine, neće semoći aktivirati putem prinudne naplate ukoliko nisuevidentirani preko poslovne banke u Registru shodno članu 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011). Sa-mo menice i ovlašćenja registrovane na navedeni način u Registar, postaju validan dokument za prinudnu naplatu i imaju treći red prioriteta po članu 47. Zakona o platnom prometu („Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. gla-snik RS”, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon i 31/2011) nakon neplaćenih poreza i carina (prvi red pri-

oriteta) i izvršnih sudskih rešenja koja predstavljaju drugi red prioriteta. Od ovog pravila se izuzimaju samo menice izdate do 31.5.2004. godine (menice na starim blanketi-ma koje nemaju serijski broj pa samim tim ne mogu da se registruju) i ovlašćenja izdata pre 1.4.2010. godine koja se ne evidentiraju u Registru menica i ovlašćenja, a mogu se izvršavati kroz prinudnu naplatu.

Važnojedapoveriocikojivećposedujumeniceobaveznoproveredatumnjihovogdospećakaoidaubudućeodsvojihdužnikatražepored

meniceiovlašćenjaipotvrduodposlovnebankekojapredstavljadokazdajemenicaiovlašćenje

registrovanokodNarodnebankeSrbijeMeđutim, potvrda poslovne banke nije neophodna s obzirom da je Registar menica i ovlašćenja javna knji-ga i dostupna svima na Vebsajtu Narodne banke Srbije gde zainteresovana lica mogu da pretraže da li su menice registrovane. Pretraga menica se nalazi u okviru Prinud-ne naplate podsekcija: Pretraga registra menica i ovla-šćenja”. Pretraga menica se možete vršiti po osnovu više kriterijuma: matičnom broju dužnika, poreskom broju dužnika, serijskom broju menice ili datumu registracije. Pretraga se vrši isključivo po dužniku a ne po podacima poverioca tj. nigde se u Registru menica i ovlašćenja ne vidi u čijem posedu su menice dužnika koje su izdate i zavedene u Registar menica i ovlašćenja.

Navedenoneznačidaukolikonisuregistrovaneme-nicekojeseaktiviraju,poverilacgubipravakojaproisti-čuizmenicekaohartijeodvrednostitj.gubitakpravananaplatupotraživanja.Međutim,topravosenemožedirektnoostvaritikrozprinudnunaplatuNarodneban-keSrbijetj.direktnimblokiranjemračunadužnikavećse takvaneregistrovanamenicanaplaćujeputemsuda.Suddonosi rešenje o izvršenju a takvo sudsko rešenjeimadrugiredprioritetauprinudnojnaplati.

Iako se preko sudske odluke dobija drugi red prioriteta a preko prinudne naplate treći red prioriteta, obično kada se blokira dužnik dolazi do serijske blokade jer svi koji po-seduju dužnikove menice teže da ga što pre blokiraju pa i tih par dana koji se izgube oko dobijanja sudskog rešenja mogu da puno znače i budu presudni. To serijsko, tzv. ve-zno blokiranje je fenomen koji je karakterističan za našu privredu poslednjih godina kako je kriza počela i zato je uvek savet da poverilac ima više opcija - da insistira da me-nice koje preuzima od svojih dužnika budu adekvatno regi-strovane u Registar menica i ovlašćenja, jer samo kao takve se mogu aktivirati kroz prinudnu naplatu. •

Ivana Bučkić



PITANJE I ODGOVOR

UsklađivanjeprivrednogdruštvanadkojimsesprovodipostupakstečajaakojejepodneloplanreorganizacijePitanje:

• Daliprivrednodruštvokojejeupostupkustečaja,akojejepodneloplanreorganizacije,imaobavezupoštova-njapropisanihrokovazausklađivanjesaZakonomoprivrednimdruštvima?

Odgovor:Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011 - dalje: Zakon) ne sadrži eksplicitne norme za ovu situ-

aciju, ali se rešenje može izvući tumačenjem važećih propisa. Ono što je sigurno, jeste da akcionarsko društvo u stečaju nema obavezu usklađivanja sa Zakonom. Stečajni postupak je name-

njen gašenju društva. U tom postupku ne funkcionišu organi društva. Prava članova su suspendovana i pretvorena u obligaciona potraživanja poslednjeg reda. Društvo u stečaju ima specijalan status koji mu ne omogućava obavljanje privredne delatnosti, kao ni ispunjavanje obligacionopravnih obaveza. Čak i da želi ono ne može da sprovede postupak usklađivanja sa Zakonom.

Prema društvu u stečaju ne može biti pokrenut ni postupak likvidacije, bez obzira o kojoj je vrsti likvidacije reč. Privredno druš-tvo se ne može nalaziti i u postupku stečaja i u postupku likvidacije istovremeno, jer svaki od ovih postupaka isključuje onaj drugi za vreme dok se vodi.

Pitanje usklađivanja sa Zakonom će se otvoriti samo ako plan reorganizacije bude prihvaćen. Ako se to ne desi, akcionarsko društvo u stečaju neće ni imati obavezu usklađivanja sa Zakonom, već će prestati u postupku stečaja.

Ako plan reorganizacije bude prihvaćen, prema članu 167. stav 4. Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon), donošenjem rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka. To još uvek ne znači da je stečajni postupak obustavljen, ali se privrednom društvu u stečaju vraćaju sva svojstva koje je društvo imalo pre otvaranja stečajnog postupka. Prema članu 166. stav 2. Zakona o stečaju, stečajni postupak se obustavlja tek po pravno-snažnosti rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije. Do obustavljanja stečajnog postupka, prema navedenim odredba-ma, privredno društvo se još uvek nalazi u postupku stečaja, iako mu je vraćen status privrednog društva koji je ono imalo pre toga.

Imajući u vidu navedene odredbe, akcionarsko društvo će moći da otpočne usklađivanje sa Zakonom tek po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije. Čak i ako se desi da ovo rešenje bude doneto posle isteka roka za usklađivanje sa Zakonom, prema društvu ne može biti otvoren postupak prinudne likvidacije, sve dok se ono nalazi u stečaju, a ono se i posle ovog momenta nalazi u stečaju, sve dok sud ne donese odluku o obustavljanju stečajnog postupka, po pravnosnažnosti rešenja o potvr-đivanju usvajanja plana reorganizacije.

Izvesno je i da se akcionarskom društvu mora omogućiti da izvrši usklađivanje sa Zakonom i posle isteka roka za usklađivanje (30.6.2012. godine), ako ono nije bilo u mogućnosti da to učini do isteka roka zbog toga što se nalazilo u stečaju.

Ono što može biti otvoreno kao pitanje jeste samo to - koliko vremena će imati ovakvo društvo za usklađivanje? Ovde su moguća dva stava, pošto eksplicitne norme nema.

Prvi stav bio bi da društvo mora imati isto onoliko vremena koliko su imala i druga društva, računajući od početka primene Zakona, odnosno šest meseci od dana od kada je ono moglo da započne postupak usklađivanja, što ovde znači od dana donošenja rešenja stečajnog suda o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije. Stav je zasnovan na principu jednake primene zakona, od-nosno ravnopravnosti subjekata pred zakonom.

Drugo rešenje može biti da je to samo onaj period vremena od donošenja rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije do pravnosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka. Stav je zasnovan na principu jezičkog tumačenja propisa i primene normi onako kako one glase, bez upuštanja u preispitivanje normi, odnosno da li bi one trebalo da glase tako kako glase i da li ih treba primeniti onako kako se to može zaključiti primenom jezičkih pravila tumačenja.

Prvo tumačenje je više u duhu propisa, ali je naša sudska i druga praksa nekada sklona i tumačenjima koja su zasnovana samo na primeni jezičkih pravila tumačenja, bez upuštanja u efekte takvog tumačenja. Zbog toga se savetuje društvu u stečaju da što pre započne postupak usklađivanja sa Zakonom, čim se za to steknu uslovi (donošenje rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije) i da ga okonča što je moguće pre, po mogućstvu pre pravnosnažnosti rešenja o obustavljanju postupka stečaja. Sve dok postupak stečaja ne bude obustavljen, društvo je „zaštićeno” od mogućnosti pokretanja postupka likvidacije jer se ova dva postupka ne mogu voditi istovremeno, čak ni ako je reč o postupku prinudne likvidacije. Ako bi to uspelo, društvo bi iz postupka stečaja izašlo usklađeno sa Zakonom, tako da niko ne bi mogao pokrene postupak prinudne likvidacije. Ako to, ipak, ne uspe do dana obustavljanja stečajnog postupka, ne ostaje mu ništa drugo do da se poziva na princip jednakosti pred zakonom i da mu mora biti ostavljen istovetan naknadni rok (rok od šest meseci) za usklađivanje, računajući od dana od koga je društvo faktički i pravno moglo da započne postupak usklađivanja sa Zakonom, a to je dan donošenja rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije. •

prof. dr Zlatko Stefanović



PITANJE I ODGOVOR

PoreznaprenosapsolutnihpravauslučajudavanjanepokretnostipodhipotekuodstranedužnikapoveriocuPitanje:

• PrivrednomdruštvuXdugujesenovčaniiznosodstranefizičkoglicaA.DugjenastaonakonraskidaUgovorapokojemjeizvršenoavansnoplaćanje.PomenutofizičkoliceAnemasredstavadavratiprimljeniavansidugupristupadrugofizičkoliceBkojedajesvojunepokretnostpodhipotekuukoristprivrednogdruštvauslučajudainakonistekajošjednogrokaobavezenebuduizvršenepremaprivrednomdruštvu.Dalisedvaputaobračuna-vaiplaćaporeznaprenosapsolutnihpravaodnosnodaliseprometomsmatragarancijakojupružafizičkoliceBzanovčaniiznosuovomslučaju,ilisetosmatrajednimprometomitosamoondakadasepravnoliceuknjižikaonovivlasniknepokretnosti?

Odgovor:Prema odredbi člana 23. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, „Sl. list SRJ”, br.

42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011 - dalje: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a stav 1. Zakona).

Prema odredbi člana 9. stav 1. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS”, br. 115/2005), ugovor o hipoteci je ugovor između vla-snika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom.

Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku (član 24. stav 1. Zakona o hipoteci).

Prema tome, konstituisanjem hipoteke na nepokretnosti ne dolazi do prenosa prava svojine na njoj, već do uspostavljanja tereta na njoj (kao sredstva obezbeđenja da će dug poveriocu biti plaćen), pri čemu dotadašnji vlasnik i dalje ostaje nepro-menjen. Stoga konstituisanjem hipoteke na nepokretnosti ne dolazi do oporezivog prenosa porezom na prenos apsolutnih prava tj. porez na prenos apsolutnih prava se ne plaća. U tom slučaju se ne podnosi ni poreska prijava PPI-4.

Ukoliko ne dođe do isplate duga obezbeđenog hipotekom zbog čega se realizuje hipoteka tj. u korist poverioca se izvrši prenos prava svojine na konkretnoj nepokretnosti radi namirenja njegovog potraživanja, porez na prenos apsolutnih prava se plaća, osim u slučaju ako se na taj prenos plaća porez na dodatu vrednost (tj. ako konkretna nepokretnost, u skladu sa propi-sima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost ima karakter novoizgrađene nepokretnosti i ako se vrši njen prvi prenos od strane lica koje je obveznik poreza na dodatu vrednost). U tom slučaju dotadašnji vlasnik nepokretnosti, kao poreski obveznik, ima zakonsku obavezu da podnese poresku prijavu PPI-4, sa dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze. •

PITANJE I ODGOVOR

ObavezaplaćanjaporezanapoklonnanovackojiprimaudruženjegrađanazahumanitarnenamenePitanje:

• UdruženjegrađanajesaOsnovnimjavnimtužilaštvompotpisaloprotokolnaosnovukogajeupostupkuodla-ganjakrivičnoggonjenja,osumnjičeniuobavezidauplatiodređeniiznosnaračunudruženja.Savnovackojiseuplatinaračun,udruženjeseobavezalodanamenskikoristiusvrhuostvarivanjaciljevazakojejeosnovano(humanitarnenamene)idanakrajusvakegodineobaveštavaTužilaštvoovisiniprimljenihiutrošenihsredsta-va.Kakavjeporeskiaspekttakvihprimanja,uzimajućiuobzirdaseradiovećemprilivusredstavanaračunUdruženja?

Odgovor:Prema odredbi člana 14. st. 2, 5. i 8. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, „Sl. list SRJ”, br.

42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011 - dalje: Zakon), porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac,



štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu - osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini, na upotrebljavanom plovilu, odnosno na upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.

Poklonom, u smislu Zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od po-stojanja ugovora o poklonu.

Od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzimaju se novac, prava, odnosno stvari iz člana 14. stav 2. Zakona, koje naslednik nasledi, odnosno poklonoprimac primi na poklon, od istog lica, za vrednost nasleđa, odnosno poklona, do 30.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini po svakom od tih osnova.

Prema odredbi člana 15. st. 1. i 2. Zakona, obveznik poreza na nasleđe i poklon je rezident i nerezident Republike Srbije koji nasledi ili na poklon primi pravo iz člana 14. stav 1. Zakona na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Sr-bije. Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 2. Zakona je rezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije, ili u inostranstvu.

Udruženje, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabra-njeni Ustavom ili zakonom (član 2. stav 1. Zakona o udruženjima „Sl. glasnik RS”, br. 51/2009 i 99/2011 - dr. zakoni). Prema članu 26. stav 1. tog zakona, registar udruženja (dalje: Registar) vodi Agencija za privredne registre (dalje: Agen-cija), kao povereni posao.

Prema tome, novac, stvari i prava iz člana 14. stav 2. Zakona koji udruženje kao poklonoprimac, primi od istog lica, za vrednost do 30.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini, izuzeti su od oporezivanja porezom na poklon. S tim u vezi, na poklon novca, stvari i prava iz člana 14. stav 2. Zakona (npr. novac, štedni ulog...) koji udruženje primi od jednog lica (odjednom ili u više obročnih davanja), čija ukupna vrednost u jednoj kalendarskoj godini ne prelazi 30.000 dinara, pore-ska prijava se ne podnosi i porez na poklon se ne plaća.

Ukoliko udruženje kao poklonoprimac, primi na poklon, novac, stvari i/ili prava iz člana 14. stav 2. Zakona od jednog lica (odjednom ili u više obročnih davanja), čija ukupna vrednost u jednoj kalendarskoj godini prelazi 30.000 dinara, za ostvarenu vrednost poklona preko 30.000 dinara porez na poklon se plaća - ako se na taj poklon ne plaća porez na dodatu vrednost, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.

Prema odredbi člana 21. stav 1. tačka 5a) Zakona, porez na nasleđe i poklon ne plaća: - zadužbina, odnosno udruženje, osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuje zadužbine,

registrovano u skladu sa zakonom - na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina, odnosno udruženje osnovano.

Prema odredbi člana 3. stav 1. Zakona o zadužbinama i fondacijama („Sl. glasnik RS”, br. 88/2010 i 99/2011 - dr. zakon), ostvarivanjem opštekorisnog cilja, smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja, promovisanje i popularizaciju nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta, una-pređivanje položaja osoba sa invaliditetom, brigu o deci i mladima, pomoć starima, zaštitu životne sredine, borbu protiv korupcije, zaštitu potrošača, zaštitu životinja, humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju op-štekorisne ciljeve odnosno interese.

Dakle, primenom člana 21. stav 1. tačka 5a) Zakona, na poklon novca, stvari i prava iz člana 14. Zakona koja primi udruženje, to udruženje ima pravo na poresko oslobođenje ako su ispunjeni kumulativni uslovi, i to: - da je udruženje - poklonoprimac, registrovano u skladu sa zakonom kod Agencije; - da je udruženje - poklonoprimac, osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuje zadužbine,

što podrazumeva aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravno-pravnost polova, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja, promovisanje i popularizaciju nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta, unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, brigu o deci i mladima, pomoć starima, zaštitu životne sredine, borbu protiv korupcije, zaštitu potrošača, zaštitu životinja, humanitarne i druge aktivnosti kojima se ostvaruju opštekorisni ciljevi odnosno interesi;

- da novac, stvari i prava iz člana 14. Zakona koja na poklon primi služe isključivo za namene za koje je to udruženje osnovano.

Porez na poklon utvrđuje se rešenjem poreskog organa, što znači da se i pravo na poresko oslobođenje (kada su za to ispunjeni propisani uslovi) ostvaruje rešenjem poreskog organa.

U svakom konkretnom slučaju, nadležni poreski organ na osnovu pruženih dokaza ceni činjenično stanje od uticaja na postojanje poreske obaveze na poklon, odnosno na ostvarivanje prava na poresko oslobođenje. •



PITANJE I ODGOVOR

DavanjenagradeposebnojgrupikupacaprodajnipodsticajilinagradnaigrausmisluigaranasrećuPitanje:

• Dalijezadavanjenagradebesplatnogletovanjaposebnojgrupiposetilacabioskopa-studentima(premapret-hodnoutvrđenimpravilima),prikazivačfilmovaobavezandaodMinistarstvafinansija-Upravezaigrenasrećutražiprethodnusaglasnost?

Odgovor:U odgovoru na ovo pitanje potrebno je razgraničiti da li se nameravana aktivnost prikazivača filmova smatra nagradnom

igrom u robi i uslugama ili prodajnim podsticajem za prodaju usluga koje u okviru svoje delatnosti obavlja. Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 53/2010) u članu 44. daje mogućnost trgovcu da robu/usluge može da nudi sa naro-

čitim prodajnim podsticajima u koje pored ostalog spadaju i obećanje nagrade ili prateći pokloni, odnosno druge pogodnosti u skladu sa ovim zakonom.

Zakon o trgovini propisuje i uslove za davanje prodajnih podsticaja kao što su: ograničenost trajanja akcije, količina po-klona, posebni uslovi za ostvarivanje prava i dr., ali ne reguliše način izbora dobitnika tih prodajnih podsticaja u bilo kom obli-ku da se daju. Postavlja se pitanje, da li pokloni pripadaju svima studentima koji su makar i jednom bili u bioskopu (sa svakim ulaskom u bioskop dobijaju poklon) ili onima koji u toku meseca kupe najviše karata. S obzirom da su nagrade ograničene, ipak se mora pristupiti izvlačenju dobitnika, a to je dodirna tačka sa Zakonom o igrama na sreću - neizvesnost ko će dobiti nagradu.

Sa druge strane Zakon o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011), u članu 16. definiše nagradne igre u robi i uslu-gama koje u reklamne i druge svrhe priređuje pravno lice ili preduzetnik i u kojima se učesnicima pruža mogućnost da ostvare nagradu u robi i uslugama koja (nagrada) unapred mora biti određena.

U konkretnom slučaju svim studentima - kupcima bioskopskih karata daje se mogućnost da učestvuju u nagradnoj igri. Ako se prikazivač filmova odluči za davanje prodajnih podsticaja na osnovu Zakona o trgovini, u tom slučaju mora da

donese potrebne odluke i da celu akciju organizuje striktno u skladu sa ovim zakonom. Međutim, drugo je pitanje da li će in-spekcijski organi da prihvate da je to u skladu sa ovim zakonom, odnosno niko ne može da tvrdi da je to ispravno, s obzirom na nedorečenost Zakona o trgovini o ovom pitanju i motivisanost države da naplati naknadu za priređivanje igre.

Sa druge strane Zakon o igrama na sreću na potpun način reguliše priređivanje nagradne igre u robi i uslugama, pa se nameravana aktivnost prikazivača filmova po svim elementima uklapa u odredbe ovog zakona. A posebno što je regulisan način izvlačenja nagrada, odnosno određivanja dobitnika.

Zato je najbezbolnije i najkonfornije, ali ujedno i najskuplje rešenje, da se ovo nagrađivanje studenata posetilaca bioskopa organizuje kao nagradna igra u robi i uslugama po odredbama Zakona o igrama na sreću. Na ovaj način sigurno se izbegavaju neprijatnosti sa inspekcijskim organima i plaćanje eventualne kazne za prekršaj. •

Milija Tanasković

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XIII


Za evidentiranje troškova kamata merodavan je Međunarodni računovodstveni standard 23 - Troškovi pozajmljivanja („Sl. glasnik RS”, br.

77/2010 - dalje: MRS 23). Saglasno odredbama MRS 23, troškovi pozajmljiva-

nja se dele u dve kategorije i to: - troškovi koji su direktno pripisivi sticanju, izgradnji ili

proizvodnji sredstava koje se kvalifikuje i oni čine deo nabavne vrednosti/cene koštanja tog sredstva (kapitali-zacija troškova) i

- drugi troškovi pozajmljivanja koji se priznaju kao ras-hod poslovanja.

Troškovi pozajmljivanja su kamata i drugi troškovi koje pravno lice ima u vezi sa pozajmljivanjem sredstava.

Drugi troškovi pozajmljivanja mogu obuhvatiti fi-nansijska opterećenja u vezi sa finansijskim lizingom priznatim u skladu sa Međunarodnim računovodstve-nim standardom - MRS 17 Lizing („Sl. glasnik RS”, br. 77/2010 - dalje: MRS 17) i kursne razlike nastale po osnovu pozajmljivanja u stranoj valuti, u iznosu do kog se smatraju korigovanjem troškova kamata. Kamata po osnovu finansijskog lizinga ima karakter drugih troškova pozajmljivanja i ona se ne može kapitalizovati, o čemu će biti reči u narednom delu komentara.

Prema MRS 23, kamata se priznaje kao rashod peri-oda kada nastane, bez obzira na to kako se pozajmljena sredstva koriste i knjiži se i prikazuju u bilansu uspeha, osim kamate koja se kapitalizuje i iskazuje kao nabavna vrednost sticanja sredstava.

Knjiženjetroškovakamata

Prilikom utvrđivanja rezultata poslovanja, pravna lica na kraju godine treba da utvrde obavezu za kamatu po svim osnovama.

Prema odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna druš-tva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011 - dalje: Pravilnik), otvoreni su posebni računi na kojima se iskazuju troškovi po osnovu kamata.

Kamata koja se priznaje kao rashod poslovanja iskazu-je se u bilansu uspeha na računu 562 - Rashodi kamata, a ako je reč o povezanim pravnim licima, na računima 560 ili 561.

Kamata koja se kapitalizuje, odnosno koja se nepo-sredno pripisuje ceni koštanja izgradnje ili izrade sredsta-va, evidentira se preko računa 027, 015, 142 i sl.

Na računu 562 - Rashodi kamata knjiže se rashodi za kamate po osnovu:

- kratkoročnih i dugoročnih kredita;

- zatezne kamate;

- kamate po hartijama od vrednosti i izdatim menicama;

- kamate po finansijskom lizingu i

- kamate po ostalim finansijskim obavezama.

Na dan bilansiranja sva pravna lica koja imaju obave-ze po kreditima treba da utvrde:

- deo kamata koje se odnose na tekuću godinu i koje su dospele za plaćanje;

- deo kamata koje se odnose na tekuću godinu, a koje još nisu dospele i koje će biti plaćene u narednoj godini;

- ugovorene kamate koje nisu dospele;

- zatezne kamate za neplaćene obaveze, obračunate do dana bilansiranja.

EVIDENTIRANJE TROŠKOVA PO OSNOVU KAMATAPrimenaMRS23-Troškovipozajmljivanja

XIII RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA


Primer obračuna i evidentiranja kamate za kratkoročni kredit: 1) Pravno lice je 1.7.2011. godine uzelo kratkoročni kredit u iznosu od 1.000.000 dinara sa kamatom na godišnjem nivou od

10% koja dospeva za plaćanje prilikom vraćanja kredita. Kredit dospeva za vraćanje 1.7.2012. godine. Ukupno obračuna-ta kamata iznosi 100.000 dinara (1.000.000 x 10% = 100.000). Od tog iznosa na 2011. godinu odnosi se 50.000 dinara.

2) 1.7.2012. godine kredit je vraćen u celosti, zajedno sa ukupno obračunatom kamatom.

Knjiženjeu2011.godini:

R.br.

KontoOPIS

Iznosduguje potražuje duguje potražuje

1 2 3 4 5 61) 241 Tekući računi 1.000.000

422 Kratkoročni krediti u zemlji 1.000.000 za primljen kratkoročni kredit - po izvodu banke 2) 562 Rashodi kamata 50.000

422 Kratkoročni krediti u zemlji 50.000 za obračunatu kamatu po kratkoročnom kreditu.


R.br.

KontoOPIS


1 2 3 4 5 61) 562 Rashodi kamata 50.000

422 Kratkoročni krediti u zemlji 50.000 za obračunatu kamatu za 2012. godinu 2) 422 Kratkoročni krediti u zemlji 1.100.000

241 Tekući računi 1.100.000 za vraćen kredit i plaćenu kamatu - po izvodu banke

S obzirom na to da se u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 39 Finansijski instrumen-ti: priznavanje i odmeravanje („Sl. glasnik RS”, br. 77/2010), krediti iskazuju po amortizovanoj vrednosti, nedospela obračunata kamata za period od 1.7. do 31.12.2011. godine, odnosno na dan bilansiranja, iskazuje se na računu na kojem se vodi kredit (422).

Primer obračuna i evidentiranja kamate za dugoročni kredit:1) Pravno lice je uzelo dugoročni kredit u 2011. godini, na rok otplate od 5 godina u iznosu od 10.000.000 dinara, sa ka-

matnom stopom od 9% na godišnjem nivou. Godišnja kamata iznosi 900.000 dinara (10.000.000 x 9%). Kamata i deo glavnice plaća se po isteku godine. Za tekuću godinu obaveza za deo kredita i pripadajuću kamatu iznosi 2.900.000 dinara (deo kredita u iznosu od 2.000.000 dinara + kamata u iznosu od 900.000 dinara).


R.br.

KontoOPIS


1 2 3 4 5 61) 241 Tekući računi 10.000.000

414 Dugoročni krediti u zemlji 10.000.000 za primljeni dugoročni kredit - po izvodu banke 1a) 562 Rashodi kamata 900.000

460 Obaveze po osnovu kamata i rashoda finansiranja 900.000 za kamatu obračunatu za tekuću godinu




R.br.

Konto OPIS Iznosduguje potražuje duguje potražuje

1 2 3 4 5 61) 414 Dugoročni krediti u zemlji 2.000.000

460 Obaveze po osnovu kamata i rashoda finansiranja 900.000 241 Tekući računi 2.900.000

za uplatu dela glavnice i pripadajuće kamate za 2011. godinu - po izvodu banke

Primer obračuna i evidentiranja zatezne kamate po osnovu dužničko-poverilačkih odnosa

1) Pravno lice „A” je svom dobavljaču „B” platilo fakturu sa zakašnjenjem od 30 dana. Prema Zakonu o obligacionim od-nosima, u slučaju docnje dužnika u plaćanju, poverilac ima pravo na zateznu kamatu. U skladu sa navedenim zakonom, pravno lice „A” je ukalkulisalo i platilo zateznu kamatu u iznosu od 4.426 dinara.

R.br.


1 2 3 4 5 61) 562 Rashodi kamata 4.426

460 Obaveze po osnovu kamata i rashoda finansiranja 4.426 za obračunatu zateznu kamatu 1a) 460 Obaveze po osnovu kamata i rashoda finansiranja 4.426

241 Tekući računi 4.426 za plaćenu zateznu kamatu - po izvodu banke

Primer obračuna i evidentiranja kamate po finansijskom lizingu

1) Pravno lice je 1.6. tekuće godine primilo u finansijski lizing autobus čija je prodajna vrednost 10.000.000 dinara, koji postaje vlasnik autobusa otplatom poslednje lizing rate. Lizing se daje na period od 5 godina, sa kamatom od 2.100.000 dinara koja uvećava prodajnu vrednost autobusa. Uku-

pna vrednost finansijskog lizinga iznosi 12.100.000. Anuiteti su godišnji i iznose 2.420.000 dinara.PDV se obračunava po stopi od 18% na ukupan iznos naknade, zajedno sa kamatom, (10.000.000 + 2.100.000 =

12.100.000 x 18%), što iznosi 2.178.000 dinara, i plaća se odmah. 2) Pravno lice je do kraja tekuće godine uplatilo anuitete za period jun-novembar tekuće godine u iznosu od 1.210.000, od

čega na kamatu se odnosi 210.000 dinara, a u januaru naredne godine dospeva anuitet za decembar tekuće godine, tako da je pravno lice u obavezi da ukalkuliše kamatu za decembar tekuće godine u iznosu od 35.000 dinara.

R.br.


1 2 3 4 5 61) 023 Postrojenja i oprema 10.000.000

270 PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 2.178.000

419 Ostale dugoročne obaveze 12.178.000 za sredstva preuzeta u lizing 1a) 419 Ostale dugoročne obaveze 2.178.000

241 Tekući računi 2.178.000 za plaćeni PDV za preuzeti finansijski lizing - po izvodu banke 2) 419 Ostale dugoročne obaveze 1.000.000

562 Rashodi kamata 210.000 241 Tekući računi 1.210.000

za uplatu anuiteta za period jun-novembar



R.br.


1 2 3 4 5 62a) 562 Rashodi kamata 35.000

460 Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 35.000 za obračunatu kamatu po finansijskom lizingu za decembar tekuće godine

Iz navedenog primera može se videti da primalac lizin-ga evidentira vrednost opreme na računima stalne imovine. U vrednost opreme ne ulazi kamata. Kamata ne može da se kapitalizuje i ona se raspoređuje na periode u toku trajanja finansijskog lizinga.

KapitalizacijatroškovapozajmljivanjaKrajem marta 2007. godine, Odbor za Međunarodne ra-

čunovodstvene standarde usvojio je izmene MRS 23, a suština izmena je u tome da je od2009.godineobaveznaprimenadozvoljenog alternativnogpostupkakod računovodstve-nogiskazivanjatroškovapozajmljivanjaprilikomsticanjakvalifikovanogsredstva. Ovaj postupak je i do sada bio u primeni kao dopušten alternativni postupak, tako da su neka pravna lica usvojila ovu računovodstvenu politiku i kao takvu je primenjivala, s tim što su bila u obavezi da u finansijskim izveštajima obelodanjuju takvu računovodstvenu politiku. Izmena se sastoji u ukidanju osnovnog postupka računovod-stvenog prikazivanja troškova pozajmljivanja kod kvalifikova-nih sredstava, a upućuje na obaveznu primenu alternativnog postupka računovodstvenog prikazivanja troškova pozajmlji-vanja. To praktično znači da se troškovipozajmljivanjako-jineposrednomoguda sevežuza sticanje, izgradnju iliizradukvalifikovanogsredstvaod2009.godine,obaveznopripisuju(kapitalizuju)nabavnojvrednosti/cenikoštanjatogsredstva.

Kvalifikovano sredstvo vezuje se za: - zalihe za koje je potreban značajan vremenski period da bi se

pripremile za prodaju; - proizvodni pogoni; - postrojenja za proizvodnju energije; - investicione nekretnine.

Druga investiranja i one zalihe koje se proizvode u rela-tivno kratkom vremenskom periodu i stavljaju u upotrebu, odnosno prodaju, nisu sredstva koja se kvalifikuju. Sredstva koja su spremna za planiranu upotrebu ili prodaju u momen-tu sticanja, takođe nisu sredstva koja se kvalifikuju.

Troškovi pozajmljivanja koji se mogu kapitalizovati su oni troškovi pozajmljivanja koji bi bili izbegnuti da nije bio uči-njen izdatak za sredstvo koje se kvalifikuje.

Kadapravnolicepozajmljujenovčanasredstvaname-njenazasticanjekvalifikovanogsredstva,troškovipozaj-mljivanjakoji sedirektnoodnosena tosredstvokojesekvalifikujesemoguodmahidentifikovatiikaotakvaka-

pitalizovati. Međutim, kada se finansijske aktivnosti vezane za pozajmljivanje sredstava odvijaju centralizovano ili kada se deo tih sredstava privremeno pozajmljuje drugim pravnim li-cima pa se po tom osnovu ostvaruju prihodi, nastaju teškoće u utvrđivanju iznosa troškova pozajmljivanja koji se može vezati za kvalifikovano sredstvo. U tim slučajevima neophodna je primena procene iznosa troškova pozajmljivanja koji se mogu kapitalizovati.

Na primer, ako se pozajmljena sredstva za kvalifikovano sredstvo, pre angažovanja za te namene, plasiraju kao po-zajmica drugom pravnom licu i ostvare određeni prihodi, troškovi pozajmljivanja sredstava se moraju pre direktnog pripisivanja ceni koštanja kvalifikovanog sredstva umanjiti za ostvarene prihode po osnovu privremenog investiranja pozaj-mljenih sredstava.

Finansijski aranžmani za sredstvo koje se kvalifikuje mo-gu imati za rezultat sticanje pozajmljenih sredstava i po tom osnovu nastajanje troškova pozajmljivanja, pre nego što se ta sredstva upotrebe za izdatke za sredstvo koje se kvalifikuje. U takvim okolnostima novčana sredstva se često privreme-no investiraju do njihovog trošenja za kvalifikovano sredstvo. Pri određivanju iznosa pozajmljivanja koji se mogu kapita-lizovati u toku perioda, svaki zarađeni prihod od investira-nja tih novčanih sredstava se oduzima od nastalih troškova pozajmljivanja.

Kapitalizacijatroškovapozajmljivanja,počinjekada:a)nastanuizdacizasredstvo;b)nastanutroškovipozajmljivanja;c)kadasuutokuaktivnostikojesuneophodnedabisesredstvopripremilozanjegovuupotrebuiliprodaju.Izdaci u vezi sa sredstvom koje se kvalifikuje uključuju sa-

mo izdatke koji su imali za rezultat novčane isplate, transfere drugih sredstava ili preuzimanje obaveze na koje se zaraču-nava kamata. Izdaci se umanjuju za svako primanje državnih davanja u vezi sa tim sredstvom, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći („Sl. glasnik RS”, br. 77/2010).

Troškovi pozajmljivanja vezani za aktivnosti koje su neop-hodne da bi se sredstvo pripremilo za njegovu planiranu upo-trebu ili prodaju, obuhvataju više od fizičke izgradnje objekta. To se naročito odnosi na pripremu građevinskog zemljišta, kao i na tehnički i administrativni rad za sticanje dozvole za započinjanje izgradnje. Ipak takve aktivnosti isključuju drža-



nje sredstava kada se ne vrše nikakve aktivnosti kojim se me-nja stanje sredstava.

Kapitalizacija troškova pozajmljivanja prestaje kadasuzavršenesveaktivnostineophodnedasekvalifikovanosredstvostaviuupotrebuiliproda.

Neko sredstvo je obično spremno za upotrebu ili prodaju kada je fizička izgradnja tog sredstva završena, čak i ukoliko

uobičajeni administrativni rad možda još uvek traje. Kada se izgradnja kvalifikovanog sredstva završava po

delovima, a svaki deo je moguće koristiti dok se izgradnja nastavlja na ostalim delovima, kapitalizacija troškova pozaj-mljivanja prestaje kada su u suštini završene sve aktivnosti neophodne za pripremu tog dela radi njegove upotrebe ili prodaje.

Primer knjiženja kapitalizacije troškova pozajmljivanja za kvalifikovano sredstvo1) Pravno lice gradi proizvodni pogon i prema preračunu izgradnja objekta trajaće oko dve godine.

Troškovi dobijanja građevinske dozvole 20.000 dinara. Dobijen je dugoročni kredit (na dve godine) u vrednosti od 1.000.000 dinara sa kamatnom stopom od 10% na godiš-

njem nivou. Kamata se obračunava i plaća na kraju kalendarske godine. 2) U prvoj godini korišćena kredita, sredstva od kredita u iznosu od 300.000 dinara su angažovana u vidu kratkoročne po-

zajmice na deset meseci pravnom licu u okviru iste kompanije, sa kamatnom stopom od 10% na godišnjem nivou. 3) Na kraju godine banka je ispostavila obračun kamate za kredit u iznosu od 100.000 dinara. Vraćena je data pozajmica od

300.000 dinara sa kamatom u iznosu od 16.600 dinara. Izvršeno je umanjenje troškova pozajmljivanja za iznos naplaćene kamate na kratkoročnu pozajmicu u iznosu od 16.600.

4) Izvođač radova je ispostavio prvu privremenu građevinsku situaciju u iznosu od 80.000 dinara, i PDV u iznosu od 14.400 dinara.

R.br.


1 2 3 4 5 61) 241 Tekući računi 1.000.000

414 Dugoročni krediti u zemlji 1.000.000 za uplaćeni dugoročni kredit - po izvodu banke 1a) 027 Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva u pripremi 20.000

433 Dobavljači u zemlji 20.000 za dobijenu dozvolu za izgradnju 2) 223 Kratkoročni krediti u zemlji 300.000

241 Tekući računi 300.000 za datu pozajmicu pravnom licu u okviru kompanije - po izvodu banke 3) 027 Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva u pripremi 100.000

460 Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 100.000 za troškove pozajmica - kapitalizacija troškova kvalifikovanog sredstva 3a) 241 Tekući račun 316.600

223 Kratkoročni krediti u zemlji 300.000 662 Prihodi od kamata 16.600

za vraćenu datu pozajmicu - po izvodu banke 3b) 027 Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva u pripremi (16.600)

562 Rashodi kamata 16.600 za storniranje troškova pozajmljivanja za iznos prihoda od kamata na datu pozajmicu od sredstava dobijenih iz kredita za izgradnju kvalifikovanog sredstva - proizvodni pogon 4) 027 Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva u pripremi 80.000

270 PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 14.400 433 Dobavljači u zemlji 94.400

knjiženje prve privremene situacije

Radmila Lazić



Spoljnotrgovinski promet robom pored izvoza i uvo-za roba obuhvata i tranzit robe. Trgovinautranzituili tranzitrobesemožedefinisatikaokupovina

robekojase,ponalogukupca,neposrednoisporučujebezprethodnogskladištenja.

U skladu sa članom 17. Zakona o spoljnotrgovin-skom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 36/2011 - dr. zakon i 88/2011 - dalje: Zakon), tranzit robe je kretanje robe između dva mesta u Republici Sr-biji, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.

U skladu sa članom 21. stav 1. Zakona, na zahtev podnosioca, izdaje se dozvola za tranzit pojedine robe, a bliži uslovi za izdavanje, korišćenje i ukidanje dozvola za izvoz, uvoz, odnosno tranzit robe, kao i bliži uslovi za raspodelu kvota su uređeni Uredbom o bližim uslovima za izdavanje, korišćenje i ukidanje dozvola za izvoz, uvoz, odnosno tranzit robe i raspodelu kvota („Sl. gla-snik RS”, br. 47/2010).

Tranzitni posao podrazumeva da domaćelicezaklju-čujedvaugovoraokupoprodaji: jedan, u kome se do-maće lice javlja kao kupac robe i drugi u kome se domaće lice javlja kao prodavac te iste robe.

PostupaktranzitarobeuskladusaCarinskimzakonom

Carinski postupak tranzita robe je jedan od od poseb-nih carinskih postupaka regulisan Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010), odredbama čl. od 118. do 127. Prema Carinskom zakonu postupak tranzita ima dva oblika: spoljni tranzit i unutrašnji tranzit.

Postupak spoljnjeg tranzita, prema odredbi člana 118. Carinskog zakona, definiše se kao kretanje robeizmeđu dvamesta unutar carinskog područjaRepu-blikeSrbije i to:• strane robe, bez naplate uvoznih dažbina i primena me-

ra trgovinske politike,

• domaće i strane robe, kada je to neophodno radi pravil-ne primene odredbe koja se odnosi na povraćaj, odno-sno otpust carinskog duga.Postupakspoljnjegtranzitazavršavasedopremom

robeipredajomtranzitnogdokumentacarinskomor-ganuodnosnoodredišnojcarinarnici.

Postupakunutrašnjegtranzita, prema odredbi člana 125. Carinskog zakona, jekretanjedomaćerobeodjed-nogdodrugogmestaunutarcarinskogpodručjaRe-publikeSrbijebezpromenenjenogcarinskogstatusapriprolazukrozteritorijutrećezemlje, pod uslovima propisanim Uredbom o carinski dozvoljenom postupa-nju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010). Kretanje robe iz stava 1. ovog člana može biti:1) u okviru postupka tranzita, pod uslovom da je takva

mogućnost predviđena međunarodnim sporazumom;2) na osnovu TIR karneta (u skladu sa TIR Konvencijom);3) na osnovu ATA karneta koji se koristi kao tranzitni

dokument;4) na osnovu dokumenta propisanog međunarodnim

sporazumima prihvaćenim od strane Republike Srbije;5) u okviru poštanskog saobraćaja.

Poslovireeksportakaooblikatranzitnogrobnogprometa

U tranzitne poslove spadaju i poslovi reeksporta koji su definisani članom 39. Zakona, kojim je propisano da, domaće licerobukupljenuudrugojdržavi ilicarin-skojteritorijinemorada:•uveze ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno

isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju, ili •staviuslobodanpromet, ako se ta roba nakon spro-

vedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije.

Članom 11. stav 1. Uredbe o bližim uslovima i na-činu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i

RAČUNOVODSTVENI I PORESKI ASPEKT TRANZITNOG ROBNOG PROMETA



nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012) propisano je da su rezidenti i nereziden-tiobaveznidavodeevidencijuuknjizikontrolnikaosvakomzaključenomspoljnotrgovinskomposlu,kaoirealizacijupotomposlu.

Svaki zaključeni spoljnotrgovinski posao prodaje robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporuču-je u inostranstvo, odnosno posao reeksporta, morabitievidentirannapropisannačinkrozknjigukontrolni-ka. Kod obavljanja poslova reeksporta, domaće lice za-ključuje dva ugovora o kupoprodaji: • u jednom se domaće lice javlja kao kupac robe u odre-

đenoj stranoj državi i • u drugom se domaće lice javlja kao prodavac te iste

robe, koja se neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju.

Budući da domaće lice zaključuje dva ugovora, samim tim je u obavezi da posao reeksporta evidentira shodno prirodi njegovih elemenata. Deo posla kupoprodaje robe, u kom se domaće lice javlja kao kupac, evidentira se u knjizi kontrolnika uvoza robe i usluga, dok se drugi deo posla reeksporta, u kom se domaće lice javlja kao pro-davac te iste robe, evidentira u knjizi kontrolnika izvoza robe.

Dokumentakojapraterobuutranzitu

Dokument koji prati robu u tranzitu je otpremnica koju izdaje dobavljač A na kojoj je navedeno da je on is-poručilac, da je kupac privredno društvo B, a da je mesto isporuke skladište privrednog društva C.

Prema odredbi člana 6. stav 6. Pravilnika o eviden-ciji prometa robe i usluga („Sl. glasnik RS”, br. 45/96, 48/96 - ispr., 9/97, 6/99, 109/2009 i 7/2010) ispravakojapratirobu i na osnovu koje se vodi evidencija morabitiuoriginalu i, pored ostalog, obavezno sadrži podat-ke o odgovornom licu koje tu ispravu potpisuje, odnosno overava je pečatom i odgovara za tačnost podataka unetih u tu ispravu (ime i prezime, adresa, broj telefona i dru-gi kontakt podaci za proveru tačnosti sadržine unete u ispravu).

Otpremnica, faktura, dostavnica, prijemnica ilidrugaodgovarajućaispravazarobuobaveznosadrži:- naziv, - sedište i tekući-račun isporučioca robe odnosno

prodavca, - mesto i adresu objekta iz koga se roba otprema sa ime-

nom i prezimenom i potpisom lica koje je izdalo robu, - broj pod kojim je isprava evidentirana u propisanoj evi-

denciji i

- datum izdavanja isprave, - naziv i adresu primaoca robe i potpis lica koje je robu

primilo, - naziv robe, - količinu, - cenu po jedinici mere, - ukupnu vrednost robe i - podatke o prevozniku robe.

Računovodstvenoevidentiranjerobeutranzitu

U skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadr-žini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. gla-snik RS”, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011) na računu 136 - Roba u tranzitu, iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu kupca neposredno ispo-ručuje bez prethodnog skladištenja.

Prihod od prodaje robe u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 18 Prihodi („Sl. glasnik RS”, br. 77/2010) se priznaje kada su svi sledeći uslovi zadovoljeni: - društvo je na kupca prenelo značajne rizike i koristi od

vlasništva nad robom; - društvo ne zadržava učešće u upravljanju prodatom ro-

bom u meri koja se uobičajeno povezuje sa vlasništvom, niti zadržava kontrolu nad prodatom robom;

- iznos prihoda se može pouzdano izmeriti; - verovatan je priliv ekonomske koristi u društvo poveza-

ne sa tom transakcijom i - troškovi koji su nastali ili troškovi koji će nastati u datoj

transakciji mogu se pouzdano izmeriti. Da bi se utvrdila nabavna vrednost prodate robe u

tranzitu, primenjuje se Međunarodni računovodstve-ni standard - MRS 2 Zalihe („Sl. glasnik RS”, br. 77/2010) u skladu sa kojim nabavna vrednost - cena koštanja zaliha obuhvata sve troškove nabavke, troškove konverzije i druge troškove nastale sa dovođenjem zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje.

Primer:

1) Trgovinsko preduzeće kupilo je robu od proizvođača, po ceni od 10.000.000 dinara, uvećano za PDV po opštoj stopi od 18% u iznosu od 1.800.000 dinara.

2) Roba je sa skladišta proizvođača isporučena kupcu. Trgovinsko preduzeće ispostavilo je fakturu kupcu na iznos od 12.000.000 dinara, uvećano za PDV po opštoj stopi od 18% u iznosu od 2.160.000 dinara. Poreski aspekt tranzitnog robnog prometa



Knjiženjekodproizvođača

R.br.

KontoOPIS


1 2 3 4 5 61) 202 Kupci u zemlji 11.800.000

612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 10.000.000

470 Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 1.800.000

za izdatu fakturu za otpremljene gotove proizvode

Knjiženjekodtrgovinskogpreduzeća

R.br.

KontoOPIS


1 2 3 4 5 61) 136 Roba u tranzitu 10.000.000


433 Dobavljači u zemlji 11.800.000 za nabavljenu robu 2) 202 Kupci u zemlji 14.160.000

602 Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 12.000.000

470 Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 2.160.000

za prodatu robu po izlaznoj fakturi 2a) 501 Nabavna vrednost prodate robe 10.000.000

136 Roba u tranzitu 10.000.000 za nabavnu vrednost prodate robe

Knjiženjekodkupca

R.br.

KontoOPIS


1 2 3 4 5 61) 131 Roba u magacinu 12.000.000


433 Dobavljači u zemlji 14.160.000 za nabavljenu robu po računu

Računovodstvenoevidentiranjereeksporta

Domaće privredno društvo je u svoje ime, a za račun poslovnog partnera iz Republike Makedonije uvezlo robu iz Austrije u vrednosti od 10.000 EUR. Srednji kurs dinara na dan izvršenog izvoza iznosio je 100,00 dinara za jedan EUR. Roba je pro-data kupcu iz Makedonije u vrednosti od 12.000 EUR po istom srednjem kursu koji je vredeo na dan izvršenog uvoza. Troš-kovi po fakturi špeditera iznose 50.000 dinara i oni su plaćeni sa tekućeg računa domaćeg privrednog društva. S obzirom da nije sproveden carinski postupak uvoza i izvoza robe, carinski organ nije obračunao PDV za robu koja se nalazi u reeksportu.



Knjiženjekoddomaćegprivrednogdruštva

R.br.

KontoOPIS

Iznosduguje potražuje duguje Potražuje

1 2 3 4 5 61) 136 Roba u tranzitu 1.000.000

434 Dobavljači u inostranstvu 1.000.000 za ispostavljenu fakturu inodobavljača 2) 531 Troškovi transportnih usluga 50.000

433 Dobavljači u zemlji 50.000 po fakturi špeditera za usluge 3) 434 Dobavljači u inostranstvu 1.000.000

244 Devizni račun 1.000.000 po deviznom izvodu za plaćenu obavezu prema inodobavljaču 4) 433 Dobavljači u zemlji 50.000

241 Tekući (poslovni) račun 50.000 za plaćene špediterske usluge 5) 203 Kupci u inostranstvu 1.200.000

603 Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu 1.200.000 za izvršen izvoz robe 6) 501 Nabavna vrednost prodate robe 1.000.000

136 Roba u tranzitu 1.000.000 obračun nabavne vrednosti prodate robe 7) 244 Devizni račun 1.200.000

203 Kupci u inostranstvu 1.200.000 za uplatu na devizni račun

Poreskiaspekttranzitnogrobnogprometa

Prema odredbama člana 4. stav 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon o PDV), kod isporuke u nizu jednog istog dobra, kod koje prvi isporu-čilac prenosi pravo raspolaganja neposredno poslednjem primaocu dobra, svaka isporuka dobara u nizu smatra se posebnom isporukom.

Prema odredbama člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV, promet dobara nastaje danom otpočinjanja slanja ili prevoza dobara primaocu ili trećem licu, po njegovom nalogu, ako dobra šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njihovom nalogu.

Izuzetak može da postoji kada dobavljač prenese pravo raspolaganja na dobrima primaocu - tranzitnom trgovcu, ako se dobro isporučuje bez otpreme, odnosno prevoza u skladu sa članom 14. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV. Nadanstavljanjadobaranaraspolaganjetranzitnomtrgov-cunastajeobavezaobračunaPDVzadobavljača,atran-zitnitrgovacmožekoristitiprethodniPDVporačunu

dobavljača. Kada tranzitni trgovac da nalog prevozniku da preuzme dobro i preveze ga iz skladišta dobavljača u skla-dište kupca, nastaje obavezaobračunaPDVzatranzitnogtrgovcaitodanomotpočinjanjaslanja,odnosnoprevo-zakupcu.

Odredbom člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona o PDV, propisano je da se PDVneplaćanaprevozneiostaleus-lugekojesuuneposrednojvezisaizvozom,tranzitomiliprivremenimuvozomdobara, osim usluga koje su oslo-bođene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom.

Prema odredbi člana 11. stav 1. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006, 63/2007, 99/2010, 4/2011, 24/2011 i 79/2011), poresko oslobođe-nje iz člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona o PDV, zaprevozneiostaleuslugekojesuuneposrednojvezisatranzitomdobara,obveznikmožedaostvariakoposeduje:



1) dokument na osnovu kojeg se vrši usluga prevoza, odno-sno dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (ugovor, račun i dr.);

2) dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, ma-nifest i dr.);

3) original ili overenu kopiju TIR karneta ili ATA karneta, kojima se dokazuje da su dobra u postupku tranzita pre-voznim sredstvima. Izuzetno od navedene odredbe, ako setranzitdobara

vršidalekovodima,cevovodimailinasličannačin,pore-skooslobođenjeobveznikmožedaostvariakoposeduje:1) dokument na osnovu kojeg se vrši tranzit dobara (ugo-

vor, račun i dr.), i 2) potvrdu nadležnog carinskog organa o izvršenom tran-

zitu dobara.

Što se tiče poreskog aspekta poslova reeksporta, imajući u vidu da se ne sprovodi carinski postupak uvoza i izvoza robe, carinskiorganneobračunavaPDVzarobukojasenalaziureeksportu.

U skladu sa odredbama člana 11. stav 3. tačka 1) Pra-vilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje ob-veznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evi-dencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV („Sl. glasnik RS”, br. 94/2004, 108/2005 i 120/2008) kod prometa dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza, u polje 001 (pod rednim brojem 1) unosi se podatak o iznosu naknade za izvršeni promet. •

mr Milica Bjelić

„Dopisom broj: 2/0-03-165 1-12 od 22.3.2012. godine tra-ženo je mišljenje Ministarstva finansija u vezi sa primenom člana 54. Zakona o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon).

U vezi sa pitanjem da li društvo za reviziju, koje je do dana početka primene Zakona tri godine obavljalo reviziju finansijskih izveštaja kod istog javnog društva, može obavljati reviziju kod tog društva i naredne dve godine ili narednih pet godina, obavešta-vamo Vas o sledećem:

Zakon je stupio na snagu 17.5.2011. godine, a počeo da se primenjuje 17.11.2011. godine, kako bi privredni subjekti imali dovoljno vremena da se upoznaju sa Zakonom.

Članom 54. Zakona utvrđeno je da pravno lice koje obavlja reviziju može obaviti najviše pet uzastopnih revizija godišnjih fi-nansijskih izveštaja kod istog javnog društva.

Članom 305. Zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. glasniku RS”, a primenjivaće se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredaba kojima se daju ovlašćenja za donošenje propisa, opštih i drugih akata kojima se vrši usklađivanje rada i poslovanja određenih subjekata sa odredbama ovog i drugog za-kona, koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 38. stav 8. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon - prim. red.) utvrđeno je da reviziju finansijskih izveštaja može da obavlja isto preduzeće za reviziju najviše pet godina uzastopno kod istog pravnog lica, osim ako drugim zakonom nije drukčije uređeno. U stavu 9. istog člana navedenog zakona utvrđeno je da preduzeće za reviziju može izuzetno obavljati reviziju kod istog pravnog lica, najviše još pet godina, osim ako drugim zakonom nije drukčije uređeno, ukoliko reviziju vrše drugi ovlašćeni revi-zori tog preduzeća za reviziju (rotiranje revizora).

Sagledavanjemnavedenihzakonskihodredaba,mišljenjasmodadruštvozarevizijukojejedodanapočetkaprimeneZakonatrigodineobavljalorevizijufinansijskihizveštajakodistogjavnogdruštva,možeobavljatirevizijukodtogdruštvajošnarednedvegodine.

Pri tome u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti je donošenje podzakonskog akta kojim se bliže utvrđuju kriterijumi koje revizor treba da ispuni radi stavljanja, odnosno brisanja sa liste pravnih lica koja mogu obavljati reviziju javnih društava.” •

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 17.5.2012.

ZAKON O TRŽIŠTU KAPITALAMišljenjeMinistarstvafinansijauvezisaprimenomčlana54.Zakonaotržištukapitala



PITANJE I ODGOVOR

RačunovodstvenoevidentiranjedirektnihinvesticijauinostranstvuuvidukupovineakcijaPitanje:

• OsnivačdruštvaizRepublikeSrbijedoneojeOdlukudanjegovozavisnodruštvoizRepublikeSrbijeku-pi 1.000 komada akcija povezanog društva iz inostranstva po nominalnoj vrednosti EUR 500 po jednojakciji.Ukupnavrednostulaganja jeEUR500.000.Nakojinačinračunovodstvenoevidentiratinavedenutransakciju?

Odgovor:Domaće pravno lice, rezident Republike Srbije, prema članu 2. stav 1. tačka 17) Zakona o deviznom poslovanju („Sl.

glasnik RS”, br. 62/2006 i 31/2011) može imati direktne investicije u inostranstvu pod kojima se podrazumeva ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici Srbiji u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica.

Pod direktnim investicijama se podrazumeva: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).

U skladu sa članom 11. Zakona o deviznom poslovanju, plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata - pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostranstvo vrši se slobodno, u skladu sa zakonom koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.

U skladu sa članom 13. Zakona o deviznom poslovanju, rezidenti - pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije (na primer, kupovina akcija ili udela u kapitalu nerezidenta kojim ulagač stiče manje od 10% učešća u osnovnom kapitalu).

Takođe, članom 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011) direktno ulaganje je definisano kao osnivanje privrednog društva, ogranka, predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog društva, dokapitalizacija privrednog društva i svaki drugi oblik ulaganja stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.

Odlukom o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 87/2009) propisuje se izme-đu ostalog da domaće pravno lice koje ima direktno ulaganje u inostranstvu ima obavezu izveštavanja Narodne banke Srbije. U skladu sa tačkom 2. podtač. 2) i 3) Uputstva o sprovođenju Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 87/2009) obveznik izveštavanja koji ima direktno ulaganje u inostranstvo dostavlja: - izveštaj o stranim direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu (stanja i transakcije) - na Obrascu DI-2, tromesečno. - izveštaj o portfolio vlasničkim ulaganjima rezidenata u inostranstvu - na Obrascu PI, tromesečno. Obveznici izveštava-

nja su rezidenti, pravna i fizička lica, koja imaju udeo u vlasništvu u pravnom licu - nerezidentu do 10%.Izveštaji se sačinjavaju u SAD dolarima, prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog

perioda. Obveznici izveštavanja dužni su da popunjene obrasce elektronski dostave Narodnoj banci Srbije - Sektoru za ekonomske analize i istraživanja - Odeljenju za platni bilans - Grupi za deviznu statistiku, i to najkasnije deset dana posle isteka izveštajnog perioda, na i-mejl adresu: [email protected].

Primer računovodstvenog evidentiranja direktne investicije u inostranstvu:

1) Skupština Društva ABC je donela odluku o povećanju kapitala povezanog društva B u inostranstvu u iznosu od EUR 500.000, kupovinom akcija povezanog društva.

2) Društvo je dalo nalog svojoj poslovnoj banci da izdvoji posebna novčana sredstva na prelazni račun u iznosu od 54.000.000 dinara za kupovinu deviza. Provizija banke iznosi 3.000 dinara.

3) Društvo je izvršilo plaćanje prema inostranstvu sa šifrom plaćanja 179 - direktne investicije - ulaganja rezidenta u inostranstvo odnosno u akcije stranih pravnih lica u iznosu od EUR 500.000. Kurs na dan plaćanja je 1 EUR=110 dinara. Ukupan dinarski iznos ulaganja na dan plaćanja iznosi 55.000.000 dinara. Prilikom plaćanja su nastale po-zitivne kursne razlike u iznosu od 1.000.000 dinara (55.000.000-54.000.000). Kupovinom akcija društva B, društvo ABC je steklo 12% učešća u kapitalu.



R. br.

Konto OPIS

Iznos duguje potražuje duguje potražuje

1 2 3 4 5 6 2) 2419 Tekući (poslovni) računi - prelazni račun 54.000.000

553 Troškovi platnog prometa 3.000 241 Tekući (poslovni) računi 54.003.000

prenos novčanih sredstava na poseban račun za kupovinu akcija

3) 032 Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 55.000.000

663 Pozitivne kursne razlike 1.000.00 2419 Tekući (poslovni) računi - prelazni račun 54.000.000

kupovina akcija povezanog društva

Napomena: - promena 1. se ne knjiži. - promena 3. Društvo je direktno ulaganje u inostranstvu kojim je steklo 12% učešća u osnovnom kapitalu društva B, evidenti-

ralo na kontu 032, jer se u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011) na ovom kontu evidentiraju učešća u kapitalu ostalih pravnih lica (učešće u kapitalu ispod 20%) i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Drugim rečima, učešće je manje od 20%, a opredeljena namena stečenih akcija je da su raspoložive za prodaju. •

mr Milica Bjelić

PITANJE I ODGOVOR

RačunovodstvenoevidentiranjeprodajegrađevinskogobjektanamenjenogprodajiPitanje:

• Društvoplaniraprodajugrađevinskogobjektaevidentiranognazalihama.KojeuslovedruštvomoradaispunisaaspektaprimeneMSFI5ikakoračunovodstvenoobuhvatititransakcijuprodaje,ponetoilibrutoprincipu?

Odgovor:Računovodstveno priznavanje, prezentovanje i obelodanjivanje stalne imovine koja se drži za prodaju vrši se u skladu sa

Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja - MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. glasnik RS”, br. 77/2010- dalje: MSFI 5).

Pored formalnog postojanja plana prodaje i donošenja odluke o prodaji, moraju biti ispunjeni i drugi uslovi da bi sredstvo bilo klasifikovano kao stalno sredstvo namenjeno prodaji, a to su: - sredstvo mora biti dostupno za prodaju u svom trenutnom stanju; - prodaja sredstva mora biti verovatna u roku jedne godine od dana priznavanja kao sredstva namenjenog prodaji; - sredstvo treba da ima knjigovodstvenu vrednost.

Događaji i okolnosti mogu produžiti period okončanja prodaje i na više od godinu dana. Saglasno odredbama paragrafa 9 MSFI 5, produžetak perioda potrebnog za okončanje prodaje ne sprečava da se imovina (ili grupa za otuđenje) klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju, ako je odlaganje posledica događaja ili okolnosti koje su van kontrole pravnog lica i ako postoji dovoljno dokaza da je pravno lice i dalje posvećeno planu da proda imovinu.

U slučaju prodaje ovih sredstava primenjuje se neto princip, što znači da se ne iskazuju prihodi od prodaje i nabavna vred-nost prodatog sredstva kao trošak, već se iskazuju dobici ili gubici od prodaje koji predstavljaju razliku između neto prodajne vrednosti i knjigovodstvene vrednosti.

Saglasno paragrafu 15 MSFI 5, pravno lice odmerava stalnu imovinu (ili grupu za otuđenje) klasifikovanu kao imovina koja se drži za prodaju, po nižoj vrednosti od knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje.

Knjigovodstvena vrednost je sadašnja vrednost iskazana u poslovnim knjigama. Fer vrednost je iznos za koji sredstvo može da bude razmenjeno ili obaveza izmirena, između obaveštenih i voljnih strana

u nezavisnoj transakciji, odnosno tržišna vrednost na dan prodaje.



Troškovi prodaje su troškovi koji se mogu direktno pripisati prodaji sredstva i koji ne obuhvataju finansijske troškove i troš-kove poreza na prihod. Troškovi prodaje odmeravaju se prema sadašnjoj visini, a ne prema visini koja se očekuje u momentu buduće prodaje.

Ako je knjigovodstvena (sadašnja) vrednost niža, sredstvo se na dan bilansa iskazuje po knjigovodstvenoj vrednosti (ne-ma dodatnih korekcija). Međutim, ako je fer vrednost umanjena za troškove prodaje niža, knjigovodstvena vrednost se svodi na nižu vrednost. Navedene razlike se knjiže na teret odgovarajućeg računa grupe 58 - Rashodi po osnovu obezvređenja imovine.

Prema odredbama paragrafa 25 MSFI 5, pravno lice ne amortizuje stalnu imovinu dok je ona klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju.

Odredbom člana 12.Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011), propisano je da se na računima grupe 14 - Stalna sredstva namenjena prodaji iskazuju nematerijalna ulaganja, zemljišta, građevinski objekti i druge nekret-nine i postrojenja, oprema i biološka sredstva namenjena prodaji, odnosno koja su preneta sa računa korišćenih sredstava na osnovu odluke o prodaji, kao i sredstva poslovanja koje će biti obustavljeno, a sredstva otuđena, u skladu sa MSFI 5.

Mala pravna lica koja primenjuju Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. glasnik RS”, br. 106/2006 i 111/2006 - ispr.), mogu saglasno odredbama člana 22. ovog pravilnika, na osnovu odluke ili plana prodaje da reklasifikuju stalna sredstva kao sredstva namenjena prodaji, ako će se njihov iskazani iznos prvenstveno povratiti prodajom, a ne korišćenjem u obavljanju delatnosti. U tom slučaju, ova pravna lica prilikom reklasifikacije stalne imovine na stalnu imovinu namenjenu prodaji postupaju na identičan način kao i pravna lica koja primenjuju MRS/MSFI.

Primer računovodstvenog evidentiranja prodaje stalne imovine namenjene prodaji

1) Dana 30.4.2012. godine doneta je odluka da se proda poslovni prostor. Prodaja je objavljena u dnevnim novinama. 2) Na dan 1.1.2012. godine, nabavna vrednost iznosi 3.000.000 dinara, amortizovana vrednost 2.000.000 dinara, a knjigovod-

stvena vrednost (sadašnja vrednost) proizvodnog objekta iznosila je 1.000.000 dinara. Amortizacija za period od 1.1.2012. godine do 30.4.2012. godine, odnosno za tri meseca, primenom stope od 2% iznosi 15.000 dinara (3.000.000 x 2%/12 x 3). Varijanta I - Procenjena (fer) vrednost umanjena za troškove prodaje iznosi 800.000 dinara. Varijanta II - Procenjena (fer) vrednost umanjena za troškove prodaje iznosi 1.200.000 dinara

3) Prodaja nepokretnosti izvršena je u maju 2012. godine, po ceni od 1.200.000 dinara.

Računovodstveno evidentiranje kada je procenjena (fer) vrednost manja od sadašnje (knjigovodstvene vrednosti) - Varijanta I

R. br.

Konto OPIS

Iznos duguje potražuje duguje potražuje

1 2 3 4 5 6 1) 540 Troškovi amortizacije 15.000

0229 Ispravka vrednosti građevinskih objekata 15.000 za obračunatu amortizaciju do momenta preknjižavanja 2) 0229 Ispravka vrednosti građevinskih objekata 2.015.000

142 Građevinski objekti namenjeni prodaji 800.000

582 Rashodi po osnovu obezvređenja nekretnina, postrojenja i opreme 185.000

0220 Građevinski objekti za proizvodnju 3.000.000 prenos građevinskog objekta na obrtna sredstva 3) 202 Kupci u zemlji 1.200.000


582 Rashodi po osnovu obezvređenja nekretnina, postrojenja i opreme (185.000)

670 Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 215.000

prodaja poslovnog prostora



Objašnjenje knjiženja pod 2: Fer vrednost (procenjena vrednost) je niža od knjigovodstvene vrednosti, pa se kao sredstvo za prodaju iskazuje po fer vred-

nosti, a razlika se knjiži na teret rashoda po osnovu obezvređenja nekretnina u trenutku priznavanja kao sredstva raspoloživog za prodaju.

Objašnjenje knjiženja pod 3:Umesto priznavanja dobitka od prodaje u iznosu od 400.000 dinara kao razlike između veće prodajne vrednosti od

1.200.000 i niže knjigovodstvene vrednosti od 800.000 dinara, priznat je prihod od 215.000 dinara, jer je prethodno izvršeno storniranje ranije priznatog rashoda po osnovu obezvređenja. Naime prilikom početnog priznavanja nekretnina namenjenih prodaji priznat je gubitak po osnovu obezvređenja u iznosu od 185.000 dinara. Prilikom evidentiranja prodaje on je storniran i priznat je iznos dobitka od 215.000 dinara (400.000-185.000).

Računovodstveno evidentiranja kada je procenjena (fer) vrednost veća od sadašnje (knjigovodstvene vrednosti) - Varijanta II

R.br.

KontoOPIS


1 2 3 4 5 61) 540 Troškovi amortizacije 15.000

0229 Ispravka vrednosti građevinskih objekata 15.000 za obračunatu amortizaciju do momenta preknjižavanja 2) 0229 Ispravka vrednosti građevinskih objekata 2.015.000

142 Građevinski objekti namenjeni prodaji 985.000 0220 Građevinski objekti za proizvodnju 3.000.000

prenos građevinskog objekta na obrtna sredstva 3) 202 Kupci u zemlji 1.200.000


670 Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 215.000

prodaja poslovnog prostora

Objašnjenje knjiženja pod 2: Ako je knjigovodstvena vrednost niža od procenjene prodajne knjiženje prenosa je jednostavno i vrši se prenosom sadašnje

vrednosti sredstva na stalna sredstva namenjena prodaji. Ne vrše se nikakva usklađivanja jer se sredstvo priznaje po vrednosti nižoj od knjigovodstvene ili fer vrednosti. U ovom slučaju knjigovodstvena vrednost koja iznosi 985.000 dinara je manja od procenjene (fer) vrednosti umanjene za troškove prodaje koja iznosi 1.200.000 dinara.

Objašnjenje knjiženja pod 3:Za iznos razlike između više prodajne vrednosti i niže sadašnje vrednosti priznat je dobitak od prodaje. •

mr Milica Bjelić

PITANJE I ODGOVOR

RačunovodstvenoevidentiranjerobeucarinskomskladištuPitanje:

• Kakosevrširačunovodstvenoevidentiranjenabavkerobeoddobavljačaizinostranstvakojasenalaziucarin-skomskladištu?

Odgovor:Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i pre-

duzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011 - dalje: Pravilnik) nije izričito propisano na koji način se evidentira roba u carinskom skladištu. Međutim, Pravilnik propisuje račun 130 - Obračun nabavke robe, na kojem se iskazuje vrednost po obračunu dobavljača i zavisni troškovi nabavke u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardi-ma, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. U korist ovog računa knjiži se nabavna vrednost robe na teret odgovarajućih računa grupe 13.



Ukoliko je prilikom uvoza robe, vrednost utvrđena u ispravi carinskog organa veća od vrednosti po obračunu dobavljača, u zavisne troškove nabavke uračunava se i razlika između tih vrednosti, knjiženjem na teret računa 130 - Obračun nabavke robe, odnosno na teret računa 500 - Nabavka robe, ako se podaci o stanju, nabavci i prodaji robe knjiže na računu 911 - Roba, a u korist računa 684 - Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha.

U skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 18 Prihodi („Sl. glasnik RS”, br. 77/2010) prihod od prodaje robe se priznaje kada su svi sledeći uslovi zadovoljeni: - entitet je na kupca preneo značajne rizike i koristi od vlasništva nad robom; - entitet ne zadržava učešće u upravljanju prodatom robom u meri koja se uobičajeno povezuje sa vlasništvom, niti zadržava

kontrolu nad prodatom robom; - iznos prihoda se može pouzdano izmeriti; - verovatan je priliv ekonomske koristi u entitet povezane sa tom transakcijom; i - troškovi koji su nastali ili troškovi koji će nastati u datoj transakciji mogu se pouzdano izmeriti.

Procena vremena kada je entitet preneo značajne rizike i koristi od vlasništva na kupca zahteva ispitivanje okolnosti date transakcije. U najvećem broju slučajeva transfer rizika i koristi od vlasništva podudara se sa prenosom zakonskog vlasništva ili sa prenosom poseda na kupca. Ovo je obično slučaj kod trgovine na malo. U drugim slučajevima vreme prenosa rizika i vlasništva se ne podudara sa vremenom prenosa zakonskog vlasništva ili prenosa prava posedovanja. Ako entitet zadržava značajne rizike po osnovu vlasništva, ta transakcija nije prodaja, a prihod se ne priznaje.

Trenutak kada entitet prenese na kupca sve rizike i koristi od vlasništva nad robom je trenutak kada se isknjižava roba sa zaliha i evidentira prihod. Shodno tome, kupac te robe u istom momentu evidentira obavezu prema dobavljaču i zalihu robe.

U slučaju izvoza i uvoza dobara, momenat prenosa značajnih rizika i koristi od vlasništva nad robom sa prodavca na kupca zavisi od ugovorenih pariteta isporuke dobara, koji se ugovaraju i nazivaju u skladu sa međunarodnim pravilima i terminima „INCOTERMS 2010” koja se primenjuju od 1.1.2011. godine.

U skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 2 Zalihe („Sl. glasnik RS”, br. 77/2010) cena koštanja, odnosno nabavna vrednost zaliha obuhvata sve troškove nabavke, troškove konverzije i druge troškove nastale u procesu dovo-đenja zaliha na sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje.Troškovi nabavke zaliha obuhvataju nabavnu cenu, uvozne carine i druge dažbine (osim onih koje entitet može kasnije da povrati od poreskih vlasti) i troškove prevoza, manipulativne i druge troškove koji se mogu direktno pripisati sticanju zaliha. Trgovački popusti, rabati i druge slične stavke se oduzimaju pri određivanju troškova nabavke.

Kada se roba drži u carinskom skladištu znači da nije došlo do realizacije svih zavisnih troškova uvoza robe (troškovi vezani za carinjenje i dr.). Usled navedenog, ne može se smatrati da je izvršen uvoz robe i shodno tome roba u carinskom skladištu se ne može evidentirati u poslovnim knjigama kupca na računima grupe 13, vezanim za robu koja je prošla sve propisane zakonske procedure prilikom uvoza (ne može se evidentirati npr. na kontu 132 - Roba u prometu na veliko). Me-đutim, može se smatrati da se radi o robi koja je pribavljena, ali nije prošla sve neophodne zakonske procedure vezane za uvoz, usled čega se evidentira na računu 130 - Obračun nabavke robe, s tim što se za svaku nabavku, odnosno vrstu robe formira analitički podračun.

Primer: 1) Društvo je dana 1.5.2011. godine za robu koju će uvesti uplatilo stranom pravnom licu avans u iznosu od 200.000 EUR.

Srednji kurs NBS na taj dan iznosio je 1 EUR = 100 RSD. 2) Društvo je dana 15.8.2011. godine primilo robu u carinsko skladište i na taj dan u skladu sa ugovorom preuzelo sve rizike i

koristi od vlasništva nad robom. Dobavljač iz inostranstva mu je poslao fakturu na 400.000 EUR, od čega je 50% plaćeno avansno, a drugih 50% dospeva za plaćanje u roku od 45 dana. Srednji kurs NBS na dan 15.8.2011. godine je iznosio 1 EUR = 101 RSD. Društvo je na dan prijema robe dobilo fakturu za transportne i špediterske usluge od dobavljača iz zemlje u iznosu od 1.000.000 dinara.

3) Društvo je dana 1.9.2011. godine prodalo robu za 50.000.000 dinara plus PDV u iznosu od 9.000.000 dinara. Na isti dan su obračunati i plaćeni troškovi uvoza: troškovi carine u iznosu od 2.040.000 dinara i troškovi PDV pri uvozu u iznosu od 7.639.200 dinara.

4) Istog dana je plaćen ostatak obaveze inostranom dobavljaču. Srednji kurs NBS na dan 1.9.2011. godine je iznosio 1 EUR = 102 RSD.

R. br.

Konto OPIS Iznos duguje potražuje duguje potražuje

1 2 3 4 5 6 1) 150 Dati avansi za zalihe i usluge 20.000.000

244 Devizni račun 20.000.000 za dati avans dobavljaču u inostranstvu



R. br.

Konto OPIS Iznos duguje potražuje duguje potražuje

1 2 3 4 5 6 2) 1301 Obračun nabavke robe 41.400.000

434 Dobavljači u inostranstvu 40.400.000 433 Dobavljači u zemlji 1.000.000

za primljene fakture 2a) 434 Dobavljači u inostranstvu 20.200.000

150 Dati avansi za zalihe i usluge 20.000.000 663 Pozitivne kursne razlike 200.000

za zatvaranje avansa 3) 1301 Obračun nabavke robe 2.040.000

270 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 7.639.200

482 Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz nabavke ili na teret troškova 9.679.200

482 Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz nabavke ili na teret troškova 9.679.200

241 Tekući (poslovni) računi 9.679.200 za carinjenje robe i plaćanje uvoznih dažbina 3a) 132 Roba u prometu na veliko 43.440.000

1301 Obračun nabavke robe 43.440.000 za prenos robe iz carinskog skladišta 3b) 202 Kupci u zemlji 59.000.000

602 Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 50.000.000

470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 9.000.000

za prodatu robu po fakturi 3c) 501 Nabavna vrednost prodate robe 43.440.000

132 Roba u prometu na veliko 43.440.000 za nabavnu vrednost prodate robe 4) 434 Dobavljači u inostranstvu 20.200.000

563 Negativne kursne razlike 200.000 244 Devizni račun 20.400.000

za plaćanje ostatka fakture dobavljaču u inostranstvu

Mirjana Popović

PITANJE I ODGOVOR

KnjiženjeunosaimovinevlasnikaupreduzetničkuradnjuPitanje:

• Dalivlasnikpreduzetničkeradnje,možedaunesesvojuimovinuuradnjuidajeprodajekaorobu,iakomože,nakojinačinsevršiknjiženje,sobziromdanemadobavljača,odnosnodalisevrednostrobeknjižikaokapitalvlasnika?

Odgovor:Zaduženje prodavnice za nabavljenu robu vrši se na osnovu kalkulacije prodajne cene robe. Prodajna cena proizvoda u trgovini sastoji se iz četiri osnovna elementa:



- fakturne cene dobavljača; - zavisnih troškova nabavke; - razlike u ceni i - PDV.

Prilikom svake pojedinačne nabavke robe, trgovac sastavlja kalkulaciju prodajne cene robe. Kalkulacija prodajne cene predstavlja ispravu na osnovu koje se sprovodi knjiženje u poslovnim knjigama i vodi trgovačka knjiga. Takođe, kalkulacija prodajne cene predstavlja i ispravu na osnovu koje se sprovodi kontrola cene koja je istaknuta na proizvodima, kao i kontrola da li se proizvod prodaje po ceni koja je iskazana u kalkulaciji prodajne cene.

Za robu koja se unosi u prodavnicu kao imovina preduzetnika bez naknade, odnosno za robu koju ne prati faktura dobav-ljača i koja nema nabavnu vrednost formiranu od strane dobavljača, kalkulacija prodajne vrednosti se sastavlja na osnovu procenjene nabavne vrednosti te robe i ostalih elemenata koji utiču na formiranje prodajne vrednosti robe. U ovom slučaju, u poslovnim knjigama preduzetnika koji poslovne knjige vodi po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl. glasnik RS”, br. 140/2004), procenjena nabavna vrednost robe koja se unosi u prodavnicu bez naknade ne predstavlja trošak i ne unosi se u kolonu 12 Obrasca PK-1 (Poslovna knjiga prihoda i rashoda). Ukoliko preduzetnik poslovne knjige vodi po sistemu dvojnog knjigo-vodstva u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011), za vrednost robe dobijene bez naknade zadužuje se račun 134 - Roba u prometu na malo i odobrava račun 679 - Ostali nepomenuti prihodi. •

Radmila Lazić

PITANJE I ODGOVOR

KnjiženjedugoročnouloženihsredstavadvepreduzetničkeradnjeuzajedničkoosnovnosredstvoPitanje:

• Preduzetnik uplaćuje drugom preduzetniku novčana sredstva za kupovinu zajedničkog osnovnog sredstva(brod),računoddobavljačaćeglasitinajednogpreduzetnika(onogkojijeregistrovanzaugostiteljskeusluge).Nakojinačinsprovestiknjiženjenavedenogkodobapreduzetnika?

Odgovor:1. Preduzetnik koji, saglasno odredbama člana 43a Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001,

80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn.), poslovne knjige vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, poslovne promene vezane za stanje i promene imovine, kapitala i obaveze, rashode i prihode i utvrđivanje rezultata poslovanja iskazuje u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011 - dalje: Pravilnik o Kontnom okviru). Prema članu 7. stav 12. Pravilnika o Kontnom okviru, ostalim dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se dugoročna

ulaganja koja nisu iskazana na ostalim računima u okviru grupe 03 - Dugoročni finansijski plasmani. To mogu biti: - dugoročno uložena sredstva u zajedničke poduhvate; - dugoročno oročeni depoziti; - dugoročno date kaucije; - dugoročno dati zajmovi za rešavanje stambenih potreba zaposlenih i dr.

Karakteristike dugoročno uloženih sredstava u zajedničke poduhvate su da su dva ili više učesnika u zajedničkom poduhva-tu vezani ugovornim aranžmanom i da se ugovornim aranžmanom uspostavlja zajednička kontrola.

Dakle, u konkretnom slučaju, navedena ulaganja za oba preduzetnika predstavljaju dugoročno uložena sredstva u zajednič-ke poduhvate i knjiže se tako što za iznos uloženih novčanih sredstava za kupovinu zajedničkog osnovnog sredstva duguje račun grupe 038 - Ostali dugoročni finansijski plasmani i potražuje račun 241 - Tekući (poslovni) računi. 2. Preduzetnik koji poslovne knjige vodi u skladu sa Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata

po sistemu prostog knjigovodstva („Sl. glasnik RS”, br. 140/2004), nije u obavezi da poslovnu promenu vezanu za ulaganje u zajedničko osnovno sredstvo evidentira kroz poslovne knjige propisane odredbama člana 3. ovog pravilnika. Međutim, ukoliko preduzetnik - ulagač sredstava za kupovinu zajedničkog osnovnog sredstva, po tom osnovu ostvaruje

prihode od finansiranja, u obavezi je da te prihode iskaže u koloni 7. Poslovne knjige PK - 1 kao ostale prihode. •

Radmila Lazić



Pravna lica koja vrše pružanje računovodstvenih uslu-ga (dalje: računovođe) smatraju se obveznicima pre-ma Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansi-

ranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 - dalje: Zakon). Obveznicima u smislu Zakona ne smatraju se lica koja su zaposlena na poslovima računo-vodstva i revizije u privrednim subjektima. Napominje se da su računovođe kao obveznici bili definisani i prethod-nim Zakonom o sprečavanju pranja novca iz 2005. godine.

Dosadašnje iskustvo u sprečavanju pranja novca i finan-siranja terorizma i ulozi računovođa u sprečavanju nastanka ovih procesa u Republici Srbiji ukazuje na to da je realiza-cija obaveza bila na niskom nivou u prethodnom periodu i bez ikakve aktivnosti. O tome govori i podatak da Upravi za sprečavanje pranja novca (dalje: Uprava) nije dostavljen nijedan izveštaj o sumnjivoj transakciji od strane privred-nih subjekata koji se bave poslovima računovodstva.

Iskustvo i znanje koje računovođe poseduju na polju finansija uticalo je na to da se profesija računovođa, kao bitna u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, uvrsti na listu obveznika. Nedvosmisleno se ukazuje na činjenicu da je neophodno aktivno učešće računovođa na ovom polju i da se kroz strategiju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma aktivnosti računovođa moraju podići na viši nivo.

Izradaproceneianalizerizika

Računovođe pružaju široki spektar usluga raznovrsnim klijentima. Te usluge između ostalog mogu uključiti: usluge revizije, osiguranja, knjigovodstvene usluge i pripremanje godišnjih i periodičnih finansijskih izveštaja, usluge po-reskog savetovanja, savete o internoj kontroli i smanjenju rizika i druge usluge. Neke od funkcija koje obavljaju raču-

novođe, a koje su od najveće koristi potencijalnim perači-ma novca mogu biti davanje finansijskih i poreskih saveta, izvršenje finansijskih transakcija i dr. Ponekad računovođe mogu da obavljaju različite finansijske operacije u ime klije-nata, predstavljanje u finansijskim institucijama, zastupanje pravnih lica, dobijaju različita ovlašćenja od klijenata u vr-šenju transakcija i drugo.

Kako bi se prepoznali i utvrdili rizici od pranja nov-ca i finansiranja terorizma neophodno je da računovođe u skladu sa Zakonom primene pristup zasnovan na proceni i analizi rizika.

Pristup zasnovan na proceni rizika za računovođeznačidaće se različit stepenpažnjeodstraneračuno-vođausmeritipremaklijentimasakojimasuzaključi-liposlovniodnos,auzavisnostiodčinjenicakolikojeposlovanjeilidrugeokolnostikojesuvezanezaklijentarizičnizapranjenovcailifinansiranjeterorizma.

Pristup zasnovan na proceni rizika polazi od pretpostav-ke da različiti poslovni odnosi koje obveznik uspostavlja u okviru svoje delatnosti mogu biti manje ili više rizični za pranje novca i finansiranje terorizma. O različitom stepenu rizika može se govoriti i kada je reč o klijentima sa koji-ma obveznik posluje, kao i kada je reč o vrstama usluga koje obavlja u okviru svoje delatnosti jer oni nisu jedna-ko podložni zloupotrebi kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma. Ovaj pristup omogućava pravilniju raspodelu resursa i postizanje boljih rezultata sa istim stepe-nom angažovanja, odnosno omogućava obvezniku da ma-nje pažnje posveti niskorizičnim strankama, a više pažnje strankama koje su visokorizične.

Rizikodpranjanovcaifinansiranjaterorizmazavi-sićeizmeđuostalogioddelatnostiivrsteaktivnostiko-jomseklijentiračunovođabave (npr. sigurno će viši ste-pen rizika nositi klijent koji je registrovan za konsultantske usluge i čije je sedište na of šor destinaciji od klijenta koji je

RAČUNOVOĐE KAO OBVEZNICI PO ZAKONU O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA

Pristupzasnovannaproceniianalizirizika



npr. registrovan za proizvodnju tekstilne robe sa sedištem u Republici Srbiji).

Računovođe će morati da identifikuju visoko rizične klijente, proizvode i usluge, kanale distribucije i geografske lokacije.

U procesu prepoznavanja rizika bitan korak jesteidentifikacija klijenta. Odgovori na pitanja kao što su ko je osnivač ili ko je većinski akcionar kompanije, ko je stvarni vlasnik privrednog društva, za koje aktivnosti je re-gistrovano, gde je sedište privrednog društva, odakle dolaze osnivači privrednog društva, ko su i odakle dolaze ovlašćena lica privrednog društva i drugo, već na samom početku ve-zaće za klijenta određene rizike, više ili niže.

Procenarizika, u smislu Smernica za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma (objavljene na sajtu Uprave - www.apml.org.rs - dana 27.3.2012. godine - dalje: Smernice)kod preduzeća za reviziju, preduzetnika i pravnih lica koji se bave pružanjem računovodstvenih uslu-ga trebadaobuhvatinajmanjesledećetriosnovnevrsterizika:geografskirizik,rizikstrankeirizikuslugekojuobveznikpružauokvirusvojedelatnosti.Rizicisemogujavitiunekolikooblika-visoknivorizika,nizaknivoidrugioblicirizika.Uzavisnostiodanaliza iprocenakojeračunovođaprimeniuvezisaklijentomzavisićeikategorizacijaklijenatapremanivoimarizika.

ProcenarizikaRačunovođe su dužne da u skladu sa Smernicama izrade analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Takođe su dužne da svoje unutrašnje akte usklade sa Smernicama u roku od 30 dana od dana objavljivanja Smernica.

Geografskirizik

Faktorinaosnovukojihseodređujedalipojedinazemlja ili geografska lokacijanosi viši rizikodpranjanovca i finansiranja terorizma uključuju države prema kojima su Ujedinjene nacije, Savet Evrope, OFAC ili druge međunarodne organizacije primenile sankcije, embargo ili slične mere, države koje su od strane kredibilnih instituci-ja (FATF, Savet Evrope i dr) označene kao države koje ne primenjuju adekvatne mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, države koje su od strane kredibilnih institucija (FATF, UN i dr.) označene kao države koje podr-žavaju ili finansiraju terorističke aktivnosti ili organizacije, države koje su od strane kredibilnih institucija (npr. Svetska banka, MMF) označene kao države s visokim stepenom ko-rupcije i kriminala.

Ministarfinansija,naosnovuovlašćenjaizZakonautvrđujelistudržavakojeprimenjujumeđunarodnestandardeuoblastisprečavanjapranjanovcaifinansiranjaterorizmanajmanje

nanivoustandardaEvropskeunije(tzv. bela lista),kaoilistudržavakojeuopšteneprimenjuju

standardeuovojoblasti(tzv. crna lista)Na beloj listi su države članice Evropske unije, Repu-blika Argentina, Australija, Brazil, Japan, Južnoafrička Republika, Kanada, Meksiko, Novi Zeland, Ruska Fe-deracija, Singapur, Hong Kong, Švajcarska i SAD. Na crnoj listi su Iran i Severna Koreja.

Veći rizik nosiće klijent koji uspostavlja poslovne odno-se sa zemljama koje su na crnoj listi, od klijenta koji poslov-ne odnose uspostavlja sa zemljama koje se nalaze na beloj listi.

Takođe klijent koji je registrovan na of šor zoni nesum-njivo će nositi veći rizik od klijenta koji je registrovan u Republici Srbiji.

Rizikusluga

Podrizikomuslugapodrazumevaseposlovanjekojeznatnoodudaraoduobičajenogposlovanjastrankekojasebavisličnomdelatnošću,poslovanjekojenemaeko-nomsku opravdanost (npr. učestalo trgovanje hartijama od vrednosti kada se kupovina obavlja polaganjem gotovi-ne na namenske račune, a ubrzo zatim prodaje ispod cene - tzv. trgovanje hartijama od vrednosti s planiranim gubit-kom, neočekivana otplata kredita pre roka ili u kratkom pe-riodu od dana odobravanja kredita, povlačenje sredstava sa individualnog računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda u kratkom periodu nakon njihove uplate), transakcijekojestrankavršiu iznosimaneštonižimod iznosakoji supropisanikaolimitizaprijavljivanjeuskladusaZako-nom,pozajmicepravnimlicimai,posebno,pozajmiceosnivačaizinostranstvapravnomlicuuzemlji,plaćanjezauslugekonsaltinga,menadžmentaimarketinga,kaoidrugeuslugezakojenatržištunepostojiodredivavred-nostilicena;plaćanjerobeiuslugapartnerimastrankekojipotičusaofšordestinacija,aizdokumentacijesejasno vidi da roba potiče iz zemalja iz okruženja, na-bavkarobe izzemaljaukojimase tarobaneproizvo-di (npr. uvoz kokosa iz Bosne i Hercegovine), učestalosttransakcijapoosnovuavansnogplaćanjauvozarobeilivršenjauslugakodkojihnijeizvesnodaćerobastvarnobitiuvezena,odnosnouslugaizvršena;uvećaneiliuma-njenefakturezarobuiliusluge;višestrukofakturisanje,višestrukeuplate-isplatezaisturobuiliusluge (za isti proizvod koji je nabavljen ili uslugu koja je izvršena vrši se



plaćanje više puta istom ili drugom dobavljaču), zloupo-trebaotpisarobe (stranka često i u većoj meri otpisuje deo prodate robe usled raznih faktora - viša sila, kvarljivost, gu-bitak robe prilikom transporta, neadekvatan smeštaj, lom i dr. - koji se u stvarnosti nisu ni dogodili).

Primera radi, lice koje pruža usluge istraživanja i razvo-ja, a poslovnu aktivnost obavlja samo sa zemljama visokog rizika, nosiće veći rizik od pravnog lica registrovanog za proizvodne aktivnosti koje posluje isključivo sa preduzeći-ma koja su registrovana na teritoriji Republike Srbije po osnovu prometa robe i usluga.

RizikstrankeObveznik utvrđuje pristup riziku stranke, na osnovu

sopstvenih iskustava i poznavanja pravila poslovanja. Ipak, dužan je da primenjuje ograničenja iz Zakona i drugih pro-pisa kojima je regulisano sprečavanje pranja novca i finan-siranja terorizma.

Na veći rizik, prema Smernicama, mogu ukazatisledećeneuobičajeneaktivnosti: stranka prilikom uspo-stavljanja poslovnog odnosa sa obveznikom izbegava lično pojavljivanje, već insistira na posrednom kontaktu; stranka ima račune kod različitih finansijskih institucija na istom području bez vidljive ekonomske opravdanosti; stranka bez posebnog razloga zahteva brzo obavljanje posla ili transak-cije bez obzira na veće troškove koje će ovakvo postupanje izazvati; stranka plaća za robu ili uslugu koja ne odgovara opisu njegove delatnosti; stranka nudi novac, poklone ili druge pogodnosti kao protivuslugu za poslove za koje po-stoji sumnja da nisu u potpunosti u skladu sa propisima; stranka želi da uveri računovođu da nije potrebno da popu-ni ili priloži neki od potrebnih dokumenata; stranka izbe-gava da dostavi potrebnu dokumentaciju ili obveznik ima sumnju da je dostavljena dokumentacija tačna ili potpuna; stranka često menja svoje knjigovođe/revizore; stranci nije poznato gde se čuva poslovna dokumentacija; stranka nema zaposlenih, niti poslovne prostorije, a što nije u srazmeri sa obimom poslovanja; stranka vrši česte promene naziva, sedišta, vlasničke strukture i dr.

Takođe, u vezi sa rizikom stranke značajnojeukazatinastrankekodkojih je,zbogstrukture,pravne formeili složenih i nejasnih odnosa, teško utvrditi identitetnjihovihstvarnihvlasnikaililicakojanjimaupravljaju (fondacije, trastovi ili slična lica stranog prava, dobrotvor-ne i neprofitne nevladine organizacije, of-šor pravna lica s nejasnom vlasničkom strukturom i koja nije osnovala kom-panija iz zemlje koja primenjuje standarde u oblasti spreča-vanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda propisanih Zakonom), stranke koje obavljaju delatnosti za koje je karakterističan veliki obrt ili uplate go-tovine (restorani, pumpe, menjači, kazina, cvećare, trgovci

plemenitim metalima, automobilima, umetničkim delima, prevoznici robe i putnika, sportska društva, građevinske firme), strani funkcioneri, u skladu sa Zakonom, privatni investicioni fondovi, stranke čiju je ponudu za uspostavlja-nje poslovnog odnosa odbio drugi obveznik, odnosno lica koja imaju lošu reputaciju, stranke čiji je izvor sredstava nepoznat ili nejasan, odnosno koji stranka ne može doka-zati, stranke za koje postoji sumnja da ne postupaju za svoj račun, odnosno da sprovode instrukcije trećeg lica.

Primer:Na osnovu svih vrsta rizika, u jednoj matričnoj šemi, kompanija koja je registrovana kao društvo s ograniče-nom odgovornošću za delatnost izgradnje nekretnina i koja svoje poslovanje uglavnom zasniva na uplatama pozajmice osnivača za likvidnost preduzeća u značajnim iznosima, a čiji je vlasnik relativno mlado lice od oko 25 godina, nesumnjivo će nositi viši rizik od kompanije koja je registrovana za trgovinu na veliko prehrambenim proizvodima, gde se mogu pratiti redovne transakcije nabavke robe i njene dalje prodaje kupcima po osnovu prometa robe i usluga, a gde se takođe pojavljuju pozaj-mice osnivača, povremeno i u manjim iznosima da bi se održala likvidnost preduzeća.

U zavisnosti od mehanizama za procenu rizika i odgova-rajućih informacija za sprovođenje analize rizika izvršiće se kategorizacija klijenata prema rizicima. Samim tim rukovo-đenje rizikom biće olakšano. Nisu sve računovođe sa svojim klijentima zaključile ugovore sa istim obimom aktivnostima, istim uslugama, razlikuju se delatnosti kojima se potencijalni klijenti bave itd. Izrada procene i analize rizika u tom smislu je ključna za računovođe kako bi se klijenti svrstali u manje ili više rizične kategorije i kako bi se izvršila njihova katego-rizacija po različitim nivoima rizika u zavisnosti od poslovne aktivnosti koju obavljaju, obimu i učestalosti transakcija, za-hteva koji je klijent postavio pred svog računovođu i sl. Na ovaj način mogu se sprovesti i mere poznavanja i praćenja stranke. U izvesnim slučajevima, kada se proceni da je rizik manji, obim podataka koji se zahteva od klijenata biće ma-nji, manje informacija će se prikupljati i manje vremena će se posvetiti nisko rizičnom klijentu, dok u situacijama kada postoji visok stepen sumnje da je krajnji cilj klijenta pranje novca i finansiranje terorizma pristupiće se visoko rizičnim merama. Tada je neophodno preduzeti širok spektar aktivno-sti od strane računovođa jer je klijent prema proceni svrstan u visoko rizičnu kategoriju.

Procena rizika stranke se vrši tokom celog trajanjaposlovnogodnosa i stepenrizika semožemenjati (npr. određeni poslovni odnos sa strankom može na početku biti procenjen kao niskorizičan, a zatim se mogu pojaviti okolno-sti koje će taj rizik uvećati i obrnuto). Ovo se ne odnosi na



slučajeve koji su na osnovu Zakona svrstani u visokorizične i na koje se moraju primenjivati pojačane radnje i mere (loro-korespondentski odnos, strani funkcioneri i uspostavljanje poslovnog odnosa bez fizičkog prisustva stranke).

Radnjeimerepoznavanjaipraćenjastranke

Radnje i mere poznavanja i praćenja stranke na osnovu primenjene procene i analize rizika mogu biti opšte, pojed-nostavljene i pojačane.

Opšteradnjeimere poznavanja i praćenja stranke obu-hvataju: utvrđivanje i proveru identiteta stranke, utvrđivanje i proveru identiteta stvarnog vlasnika, pribavljanje informa-cija o svrsi i nameni poslovnog odnosa stranke.

Pojednostavljeneradnje imere poznavanja i praćenja stranke sprovode se u odnosu na stranke koje su svrstane u niskorizičnu grupu. Da bi obveznik svrstao stranku u nizak rizik, mora da se pridržava uslova propisanih Zakonom i Pravilnikom o metodologiji za izvršavanje poslova u skla-du sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 7/2010 i 41/2011). Prime-ri niskog rizika mogu biti: uspostavljanje poslovnog odnosa sa državnim organom, sa akcionarskim društvom čije se har-tije od vrednosti kotiraju na tržištu HOV u Srbiji i dr.

Pojačaneradnjeimere, pored opštih, obuhvataju i do-datne radnje i mere koje obveznik preduzima u slučajevima propisanim Zakonom i u drugim slučajevima kad proce-ni da, zbog prirode poslovnog odnosa, vlasničke strukture stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom ili poslovnim odnosom - postoji visok stepen rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Visok stepen rizika od pranja novca i finansiranja terorizma zahteva prikupljanje dodatnih informacija o prirodi poslovnog odnosa, kao i češće praće-nje poslovanja stranke. Stranke koje moraju biti svrstane u visok stepen rizika su strani funkcioneri u skladu sa Zako-nom. Strani funkcioner jeste fizičko lice koje obavlja ili je u poslednjoj godini obavljalo javnu funkciju u stranoj državi ili u međunarodnoj organizaciji, i to funkciju: šefa države i/ili vlade, člana vlade i njegovog zamenika odnosno pomoćnika; izabranog predstavnika zakonodavnog tela; sudije vrhovnog i ustavnog suda ili drugog sudskog organa na visokom nivou, protiv čije presude, osim u izuzetnim slučajevima, nije mo-guće koristiti redovni ili vanredni pravni lek; člana računskog suda, odnosno vrhovne revizorske institucije i saveta central-ne banke; ambasadora, otpravnika poslova i visokog oficira oružanih snaga; člana upravnog i nadzornog organa pravnog lica koje je u većinskom vlasništvu države.

Član uže porodice stranog funkcionera jeste bračni ili va-nbračni partner, roditelji, braća i sestre, deca i njihovi bračni ili vanbračni partneri. Uži saradnik stranog funkcionera jeste

fizičko lice koje ostvaruje zajedničku dobit iz imovine ili us-postavljenog poslovnog odnosa ili ima bilo koje druge bliske poslovne odnose sa stranim funkcionerom.

Još jedna situacija u kojoj je obveznik dužan da svrsta stranku u visok rizik je kada se poslovni odnos zasniva, a stran-ka nije fizički prisutna. U tom slučaju obveznik je dužan da osim identifikovanja stranke, prikupi i dodatne informacije o identitetu stranke (npr. dodatne isprave, poslovna dokumen-tacija, ovlašćenja potpisana od strane odgovornog lica i dr.).

Izradalisteindikatora

Polazni korak u identifikaciji rizika sa kojima se raču-novođe sreću jeste izrada liste indikatora (Lista indika-tora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za lica koja pružaju računovodstvene usluge, www.apml.org.rs). Zakonomjepropisanodaračunovođeimajuobavezudasastaveiprimenjujulistuindikatorazaprepoznavanjeli-caitransakcijazakojepostojeosnovisumnjedaseradiopranjunovcailifinansiranjuterorizma. Cilj sastavljanja liste jeste da omogući bolje prepoznavanje stranaka i transak-cija u vezi sa kojima postoje razlozi za sumnju u pranje novca i finansiranje terorizma.

Listaindikatorazaprepoznavanjesumnjivihtransakcijazalicakojapružajuračunovodstvene

usluge,akojajeobjavljenanasajtuUpraveobuhvatasledećeindikatore:

stranka ne želi da joj se pošta upućuje na adresu u zemlji, stranka ima račune kod različitih finansijskih instituci-ja na istom području bez vidljivog razloga, stranka ili njeno poslovanje je praćeno ili nadzirano od strane dr-žavnih organa ili se nalazi na međunarodnoj poternici, stranka pokazuje veliko zanimanje za prijavljivanje po-dataka po osnovu Zakona, stranka je uključena u poslo-ve koji nisu karakteristični za njeno poslovanje, stranka bez posebnog razloga zahteva brzo obavljanje posla ili transakcije bez obzira na veće troškove koje će ovako postupanje izazvati, stranka je nedavno uspostavila više poslovnih odnosa s različitim finansijskim institucijama, stranka upotrebljava adrese poštanskih fahova ili druge vrste poštanskih adresa umesto adrese ulice što nije uo-bičajeno za navedeno mesto ili područje, stranka nudi novac, poklone ili druge pogodnosti kao protivuslugu za poslove za koje postoji sumnja da nisu u potpunosti u skladu sa propisima, stranka pruža sumnjive ili nejasne informacije, poslovni odnos ili transakcija uključuju kao uzgredne članove neprofitne ili dobrotvorne organizacije za šta ne postoji opravdani ekonomski razlog, stranka želi da uveri računovođu da nije potrebno da popuni ili priloži neki od potrebnih dokumenata, poslovanje stran-ke se bitno razlikuje od uobičajenog poslovanja u okviru



delatnosti, stranka živi preko svojih realnih mogućnosti, stranka često menja svoje knjigovođe odnosno računo-vođe, stranci nije poznato gde se čuva poslovna doku-mentacija, stranka nema zaposlenih, što nije u skladu sa vrstom i obimom poslovanja, stranka isplaćuje honorare za određenu vrstu usluge firmama sa sedištem na of šor destinacijama (poreskim rajevima), stranka insistira da se u završnom računu iskaže poslovni gubitak iako za to ne postoje opravdani razlozi.

Navedene pojave mogu ukazati na sumnju pranja novca i alarmirati računovođe na pojačanu aktivnost i prijavu navede-nih transakcija, ali nisu jedine. Same računovođe, zahvaljujući iskustvu, najbolje će opredeliti koje su to poslovne aktivnosti vezane za njihove klijente koje odstupaju od uobičajenih.

Računovođe ne treba da strahuju od situacija u kojima su se odgovorno poneli i situacija gde su implementirali si-stem interne kontrole zasnovan na proceni analize rizika od potencijalnih pretnji pranja novca i finansiranja terorizma.

Međutim, ako neka transakcija ispunjava jedan od indi-katora, ne mora da znači da se radi o sumnjivoj transakciji i da je podatke o njoj odmah potrebno dostaviti Upravi.

Treba sagledati širi okvir, u skladu sa principom da obve-znik najbolje poznaje svog klijenta i proceniti da li određena transakcija izlazi iz okvira uobičajenog, odnosno očekivanog poslovanja stranke. Suprotno navedenom, transakcija može biti sumnjiva a da ne ispunjava ni jedan od indikatora.

Takođe treba naglasiti daseodračunovođaneočekujedaproveravajusvakutransakcijukojaprođekrozknjigustranaka,apojedineračunovodstveneuslugesepružajuna jednokratnoj osnovi, bez trajne poslovne saradnjesastrankom. Međutim, veliki broj usluga koje računovo-đe pružaju omogućavaju im relativno dobru poziciju da, zahvaljujući suštinskom poznavanju i pristupu knjigama i računima svojih stranaka kao i poznavanju upravljačkih procesa, prepoznaju sumnjive aktivnosti svojih stranaka ili poslovnih saradnika svojih stranaka, koje pružaoci drugih usluga ne bi prepoznali.

Primer: Pojave koje mogu ukazati na pojavu pranja novca i fi-nansiranja terorizma za računovođe jesu i aktivnosti čija je osnova prevarna radnja, kao što je faktura sa uvećanim ili umanjenim iznosima za plaćanje roba i usluga, više-struko fakturisanje za istu robu i slično, ulaganje u ne-kretnine po cenama koje su dosta niže ili su dosta više od uobičajenih, plaćanje honorara i usluga u gotovom nov-cu kada takav vid plaćanja nije uobičajen, klijent ne po-sluje duže vreme, a zatim kreće sa aktivnošću u velikom obimu, broj zaposlenih u kompaniji nije kompatibilan

sa prometom kompanije, klijent daje instrukcije koje su nekarakteristične za vrstu posla kojom se bavi, međuna-rodni transferi su visoki i nema osnova za iste, premije koje klijent nudi su izuzetno visoke i neuobičajene.

Takođe, kao signal upozorenjana sumnjive aktivno-stizaračunovođemogubitiklijentikojičestoposlujusagotovinomililakoprenosivimsredstvimaplaćanja,kadase vlasnička iupravljačka strukturaklijenta teškomožeutvrditi,dokumentacijaklijenataovlasničkojstrukturijeteškodostupna i dr. Na sumnju mogu ukazati i transakcije učestalih gotovinskih pozajmica pravnom licu i nakon toga povraćaji pozajmica, ukoliko dođe do situacija da se neaktivni računi koje klijent poseduje iznenada aktiviraju sa značajnim prometom, klijent učestalo obavlja gotovinske transakcije u velikim iznosima i dr. Kod velikih preduzeća na sumnjivu aktivnost može ukazati i situacija kada se prilikom prodaje robe promet prijavljuje čak iako nije stigla nikakva uplata. To mogu biti i naizgled legalne aktivnosti preko kojih se goto-vinska sredstva mogu preneti na poslovne račune, a naročito pogodno tle za ovakve aktivnosti su poslovi u prehrambenoj industriji, ugostiteljske aktivnosti - restorani, hoteli i drugo.

Faktori koji takođe mogu ukazati na povećan rizikpranjanovcaifinansiranjaterorizmasuvišestrukeprome-ne pravne forme kompanije, nepotrebno složena struk-tura kompanije, nejasne aktivnosti kompanije, nejasnovlasništvoukompaniji,nedostatakkontaktatamogdesenormalnoočekujeinteraktivanodnossaklijentom i mno-ge druge.

Za identifikovanje ovih procesa od nesumnjivog značaja jeste procena i analiza rizika. Analiza rizika mora biti izvršena u cilju lociranja šta je to i gde je to najzastupljenije pranje novca i finansiranje terorizma. Razmatranjem potencijalnih rizika povezanog sa klijentima, proizvodima, uslugama, ge-ografskom lokacijom biće ostvarena veća efektivnost i efika-snost u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Neophodno je uspostaviti u tom smislu adekvatne interne politike, treninge, obuke i dr.

Sam obveznik određene situacije zahvaljujući iskustvu može proceniti i priključiti indikatorima upravo zbog toga što su ove procene zasnovane na dugogodišnjem radu i stečenom znanju.

Računovođe su dužne da sprovedu određene korake kako bi upoznali pravu prirodu svojih klijenata, vrstu posla kojom se klijent bavi, transakcije koje klijent obavlja i razlog za iz-vršenje istih (npr. identifikovanje i verifikovanje klijenata u određenim vremenskim intervalima, provera identiteta vla-snika, prikupljanje izvesnih dodatnih informacija u cilju ra-zumevanja okolnosti u kojima klijent obavlja svoju delatnost, uključujući i procenu prirode i nivo transakcija koje klijent vrši). Relevantne informacije o klijentima je potrebno peri-odično ažurirati, zajedno sa procenom rizika. To znači da ra-čunovođe moraju identifikovati i proveriti identitet klijenata



dovoljno detaljno da bi im to pružilo uverenje da su informa-cije kojima raspolažu tačne.

Odračunovođaseneočekujedapratesvakutransakci-jukojaprođekrozknjigenjihovihklijenata,kaoniuslugakojeseprimenjujusamojednokratno. Računovođe moraju koristiti svoje znanje i iskustvo i procenu kako bi stalno bili na oprezu i primetili događaje i situacije koje mogu biti sumnjive i klasifikovati se kao transakcije pranja novca i finansiranja terorizma.

Računovođe sudužnedakada strankaodnjih tražisavetuvezi sapranjemnovca ifinansiranjemterorizmabezodlaganjaobavesteotomeUpravuanajkasnijeuro-kuodtridanaodkadastrankatražisavet. Praksa u svetu pokazala je da upravo lica koja prljavi novac žele da prevedu u legalne tokove traže savet upravo od računovođa. Često se dešava da računovođe iz nehata pomognu sumnjivim licima u prevarnim aktivnostima. U svetu su poznati slučajevi da lica od računovođa traže usluge polaganja gotovine na više ban-kovnih računa u iznosima manjim od zakonskog minimuma za prijavu, transferi sredstava putem elektronskog bankarstva na više računa kod banaka bez osnova (uz objašnjenje kasnije će se fakturisati roba, naknadno će biti dostavljena faktura i drugo). Iako postoje slučajevi kada je računovođa iz nehata ili poverenja u klijenta izvršio transakcije pranja novca veoma če-sto se dešava u svetu da računovođa svesno propusti da prijavi ovakve i slične transakcije.

Računovođajedužandasvomklijentupostaviključnapitanjaosvrsitransakcije,nameni,poreklunovca,daiz-vršeprikupljanjeinformacijaoklijentu. Ukoliko se utvrdi da je u postupku došlo do situacije izbegavanja od strane ra-čunovođa da se sazna osnov transakcije i izbegavanje prijave sumnjive transakcije Upravi po tom osnovu pokrenuće ka-znene mere iz Zakona. Kaznazaizbegavanjeprijavesum-njivihtransakcijavarirauzavisnostiodtogadaliseradiofizičkomilipravnomlicuikrećusedo500.000,00dinara,odnosno3.000.000,00dinara(čl. 88, 89. i 90. Zakona).

Poverljivostrazmenepodataka

Razmena informacija između računovođa i Upravejeste strogo poverljiva.Računovođe neće imati problemsa svojim klijentima ukoliko transakciju prijaveUpraviizrazlogaštojecelokupnarazmenapodatakapoverljivaiklijentnemasaznanjaoprijaviUpravi.Računovođemo-gu trpetiposledice samou slučajukada svesno izbegnudaprijaveaktivnostklijentaitransakcijakojeobavljakaosumnjive.

Računovođe su prepoznate u međunarodnoj praksi zbog delatnosti kojom se bave, veština koje poseduju i stečenom znanju o finansijskim aktivnostima kao bitan faktor u spreča-vanju pranja novca i finansiranja terorizma.

U zavisnosti od primenjenih procedura sektor računovod-stva može biti manje ili više ranjiv na pokušaje da se nezako-

nita sredstva preusmere u legalne tokove. Uz dobro postavlje-ne procedure veća je verovatnoća da će uspeti da spreče ovaj proces.

FATFjeusvomIzveštajuotipologijamapranjanovcaza2000-2002.godinudaosledećustudijuslučajavezanozaprofesiju

računovođaiprocespranjanovca:Direktor društva za osiguranja iz jedne zemlje u Aziji u martu 2000. godine oštetio je svoje preduzeće za 90 mili-ona američkih dolara po osnovu navodne kupovine obve-znica u ovom iznosu. Prihod ostvaren na ovaj način ispla-ćen je preko dve kompanije. Obe kompanije imaju sedište na Karibima i imaju otvorene bankovne račune koji se nalaze u dve zemlje u Aziji. U pitanju su druge dve zemlje a ne ona zemlja u kojoj preduzeće ima sedište. Preko pre-duzeća koje se bavi računovodstvom sproveden je ceo ovaj proces. Preduzeće je izvršilo registraciju kompanija na Ka-ribima i otvorilo nerezidentne račune kod banaka zemalja u Aziji. Navedeno računovodstveno preduzeće je u ime direktora koji je izvršio prevaru upravljalo računima, tj. prvo je deo od 90 miliona američkih dolara prebacilo na račun kompanija na Karibima, a zatim nakon ovakvog transfera sredstava ponovo navedeni novac prebacilo na račune kompanije (kod banaka u drugim zemljama u Aziji) koja je u vlasništvu direktora. Sve transakcije su iz-vršene istog dana. Računovodstveno preduzeće nije pre-poznalo sumnjiv transfer sredstava i nije izvršilo prijavu sumnjive transakcije nadležnim organima. Ceo Upravni odbor preduzeća za računovodstvo i partner koji je bio ovlašćen po računu firme uhapšeni su zbog neprijavljiva-nja sumljive transakcije nadležnom organu.

U narednom periodu računovođe moraju shvatiti svoju ulogu. Svest o značaju koji imaju za proces sprečavanja pra-nja novca i finansiranja terorizma treba podići na viši nivo uz stalne treninge i obuke. Sa druge strane potrebno je da računovođe pokažu inicijativu i želju da se uključe u borbu protiv ovih aktivnosti i da poboljšaju saradnju sa nadležnim organom. Veliki značaj u navedenom procesu imaju strukov-ne organizacije.

Profesija računovođa je dinamična - stalno se susreću novi klijenti, različiti su ugovorni odnosi, obim zastupanja i po-slovne promene. Oni kao obveznici moraju posvetiti pažnju svojim klijentima i aktivno se uključiti u borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i dati svoj maksimalni doprinos ovom procesu. Svako izbegavanje ovih aktivnosti dovešće do posledica.

Pristup zasnovan na proceni rizika treba da omogući da pošteni klijenti mogu koristiti usluge računovođa, ali i da se stvori barijera za one koji zloupotrebljavaju iste. •

Jelena Pantelić



INSPEKCIJSKINADZOROBVEZNIKAVANFINANSIJSKOGSEKTORAUSMISLUPREDUZIMANJAMERARADISPREČAVANJAPRANJANOVCA

Pitanje:

• Kakvisurezultati/podacioizvršenimaktivnosti-manadzoraUpravezasprečavanjepranjanovcakodobveznikavanfinansijskogsektora?

Odgovor:

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o spreča-vanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 91/2010) Uprava za sprečavanje pranja novca (dalje: Uprava) je dobila nadležnost za inspekcijski nad-zor kada je reč o obveznicima van finansijskog sektora (računovođe, revizori, poreski savetnici itd). Razlog za preuzimanje nadležnosti leži u činjenici da je primena Za-kona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009 i 72/2009) kod pravnih lica i preduzetnika van finansijskog sektora ocenjena od stra-ne Saveta Evrope kao veoma loša. Uprava nije imala ni-jednu prijavu sumnjive transakcije ili lica od računovođa jer nadzor uopšte nije ni postojao. Kada je reč o ostalim obveznicima, nadzorni organi su propisani članom 84. ovog zakona (Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, Devizni inspektorat) i rezultati su različiti u zavisnosti od vrste obveznika.

RIZIKODPRANJANOVCAIOF-ŠORZONE

Pitanje:• ZaštoZakonosprečavanjupranjanovcaifinan-

siranja terorizma treba da primenjuju računo-vođeikakoopstajuof-šorzonekadapostojiovajzakon?

Odgovor:Jedna od definicija of-šor zona je da one predstavljaju

jurisdikcije u kojima su poslovanje pravnih lica, odnosno troškovi osnivanja pravnih lica niski, ali ne mogu obavljati privrednu delatnost u of-šor državi. Poslovanje sa of-šor zonama nije zabranjeno i u nekim slučajevima postoji eko-nomska opravdanost za takvo legalno poslovanje. Sa as-pekta rizika od pranja novca treba naročitu pažnju obratiti na poslovanje sa of-šorom, ali svakako u kombinaciji sa ostalim indikatorima. Treba sagledati „širi okvir” i prijav-ljivati transakcije ili lica za koje postoji osnov sumnje da peru novac ili finansiraju terorizam.

ROKZAPOLAGANJEISPITAZADOBIJANJELICENCEZAOVLAŠĆENOLICEZARAČUNOVOĐE

Pitanje:• Dalipostojizakonskirokdokogsemorapoložiti

ispitzadobijanjelicencezaovlašćenolice?

AKTUELNA PITANJA I ODGOVORI SA SEMINARA ODRŽANOG 18.5. U BEOGRADU

I 21.5.2012. GODINE U NOVOM SADU - RAČUNOVOĐE KAO OBVEZNICI PRIMENE PROPISA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA

Prviispitzasticanjelicencezakazanza27.6.2012.godineuBeogradu,arokzaprijavuističe12.6.2012.godine



Odgovor:Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansira-

nja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010), članom 40. je propisano da svaki obveznik mora imati licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica, po-čev od 1.1.2012. godine. Kako još uvek nije organizovan stručni ispit za dobijanje licence, nije moguće ispuniti odredbu iz navedenog zakona. Prvi ispit će se organizovati 27.6.2012. godine u Beogradu, a organizovaće se ispiti i u drugim gradovima Srbije - Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Zrenjaninu.

ODGOVORNOSTRAČUNOVOĐEUSLUČAJUKADANADZORNIORGANOTKRIJEPRANJENOVCANJEGOVOGKLIJENTA,PRESAMOGRAČUNOVOĐE

Pitanje:• Kojajekonkretnaodgovornostračunovođe,ako

nadzorni organ otkrije pranje novca njegovogklijenta,presamogračunovođe?

Odgovor:Računovođa će odgovarati za privredni prestup ili

prekršaj ukoliko ne primenjuje Zakon o sprečavanju pra-nja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 - dalje: Zakon), odnosno, uko-liko nema interni akt kojim uređuje analizu rizika u skladu sa Smernicama za procenu rizika od pranja novca i finan-siranja terorizma kod preduzeća za reviziju, preduzetnika i pravnih lica koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga koje je donela Uprava za sprečavanje pranja nov-ca (dalje: Uprava), ako nije izvršio identifikaciju klijenta u skladu sa ovim zakonom, ako ne postupa po zahtevima Uprave i uopšte, ako ne sprovodi radnje i mere na koje je obavezan Zakonom. Jedna od obaveza iz Zakona je obaveza da se prijavi transakcija ili lice za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Ipak, ako je računovođa preduzeo sve mere na koje je obavezan, ukoliko primenjuje Listu indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za lica koja pružaju računovodstvene usluge (objavljena na veb sajtu Uprave), izvršio je identifikaciju stranke, razvrstao je u kategoriju rizika i nije našao ništa što bi bilo sumnjivo, neće odgo-varati za neotkrivanje pranja novca. Obaveza računovođe nije da otkrije pranje novca. Obaveza računovođe je da otkrije sumnju da se radi o pranju novca i da tu sumnju prijavi Upravi. Ali, ako se desi da nadzorni organ otkrije da neka očigledno sumnjiva transakcija ili lice nije prijav-ljeno Upravi, da obveznik nema logično i dokumentovano obrazloženje za neprijavljivanje takvog lica ili transakcije Upravi, protiv obveznika će biti pokrenut prekršajni postu-pak ili postupak za privredni prestup, u zavisnosti od forme organizovanja obveznika.

MOGUĆNOSTORGANIZOVANJAOBUKEODSTRANEUPRAVEZASPREČAVANJEPRANJANOVCAZAPOLAGANJESTRUČNOGISPITA

Pitanje:

• DalićeUpravazasprečavanjepranjanovcaodr-žatinekuobukusaciljemobučavanjaovlašćenihlicadaprepoznajutransakcijekojesusumnjiveidaukrajnjemslučajulakšepoložeispitidobijulicencu?

Odgovor:

Uprava za sprečavanje pranja novca će sigurno u na-rednom periodu održati obuku za ovlašćena lica računo-vođa, revizora i dr. Obuka neće biti organizovana za pola-ganje stručnog ispita, ali će svakako pomoći obveznicima da ispit polože, jer će se odnositi na primenu propisa o sprečavanju pranja novca i neke slučajeve iz prakse, kao i na prepoznavanje sumnjivih transakcija i lica.

OBAVEZAKNJIGOVODSTVENIHAGENCIJADAIMAJUOVLAŠĆENOLICEZASPREČAVANJEPRANJANOVCASALICENCOM

Pitanje:

• Da limalaknjigovodstvena agencija, koja vodinekolikozanatskihradnjimoradaimaovlašće-nolicesalicencomiplaćatrošakkojiskorodanemožedapokrijesvojimposlovanjem?

Odgovor:

Bez obzira na veličinu agencije, svako pravno lice ili preduzetnik koji samostalno obavlja knjigovodstvenu de-latnost je obveznik po Zakonu o sprečavanju pranja nov-ca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 - dalje: Zakon) i mora imati licencu. Sama primena Zakona kod takve vrste obveznika će, u skla-du sa analizom rizika, najverovatnije biti mnogo lakša u odnosu na primenu Zakona kod većih agencija.

OBAVEZAUTVRĐIVANJAPOSTUPKADALIJEKLIJENTSTRANIFUNKCIONER

Pitanje:

• Ukomslučajustranka-klijentračunovodstveneagencijemoradapopuniupitnik,dalijestranifunkcioner?



Odgovor:Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja te-

rorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 - dalje: Zakon) se propisuje obaveza da obveznik ima us-postavljen postupak za utvrđivanje da li je neko lice strani funkcioner, a u skladu sa Smernicama za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kod preduzeća za re-viziju, preduzetnika i pravnih lica koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga koje je donela Uprava za spreča-vanje pranja novca. To praktično znači da u procedurama, odnosno internom aktu koji donosi obveznik u skladu sa Zakonom, treba propisati taj postupak i navesti da će se primenjivati: 1) pismena izjava; 2) komercijalne baze po-dataka (worldcheck, lexisnexis…) ili 3) pretraga informa-cija na internetu, a da se može različito postupiti kada su u pitanju rezidenti i nerezidenti. Pa tako, npr. svakog nerezi-denta pitati da li je strani funkcioner (ili primeniti neki od drugih načina za saznanje da li je neko strani funkcioner), a rezidenta ne pitati uvek, nego samo kada se u skladu sa procenom rizika dođe do saznanja da konkretno lice može biti strani funkcioner.

PRIPRAVNIKKAOLICESALICENCOMZAOBAVLJANJEPOSLOVASPREČAVANJAPRANJANOVCA

Pitanje:• Dalilicezaposlenokaopripravnik,moradaima

licencukaoliceovlašćenozazamenuzastupnika(usmisludaosnivačbudeovlašćenolice)?

Odgovor:Svaki obveznik mora imati ovlašćeno lice koje ima li-

cencu za obavljanje poslova sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, a ako ima više od dva zaposlena ko-ja rade na konkretnim računovodstvenim poslovima mora imati i zamenika ovlašćenog lica. Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 ) se ne zabranjuje da to bude i pripravnik.

EDUKACIJARAČUNOVOĐAODSTANEUPRAVEZASPREČAVANJEPRANJANOVCA

Pitanje:• Da li će se Uprava za sprečavanje pranja nov-

ca angažovati u punoj meri na edukaciji raču-novođa?

Odgovor:Uprava za sprečavanje pranja novca (dalje: Uprava) je

i do sada radila na edukaciji svih obveznika, pa će to raditi i ubuduće. Naravno, znanje o samoj primeni propisa koji

regulišu sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma je na različitom nivou kod različitih obveznika, pa će se Uprava u narednom periodu svakako više posvetiti razvoju sistema u oblastima u kojima rezultati nisu zadovoljavajući, a to je celokupan nefinansijski sektor, pa i računovođe.

DATUMPRIJAVEIPOLAGANJAISPITAUBEOGRADUIROKOVIZAPOLAGANJEU2012.GODINI

Pitanje:• Kada će biti organizovano polaganje stručnog

ispita za sticanje licence za ovlašćeno lice kodračunovođa?Da li će biti organizovanopolaga-njeispitauNovomSaduikolikoćerokovabitiu2012.godini?

Odgovor:Prvi ispit za računovođe će biti organizovan u Beogradu,

dana 27.6.2012. godine, a rok za prijavu ističe 12.6.2012. godine. Ispit će u narednom periodu biti organizovan i u Novom Sadu.

Prvi rok će biti organizovan u junu 2012. godine za po-dručje grada Beograda, a verovatno će u junu biti organi-zovan ispit i u nekom drugom gradu. Do kraja godine će biti još nekoliko rokova, a okvirni plan polaganja će biti istaknut na veb sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca, folder „licence”.

BROJZAPOSLENIHIOBAVEZAIMENOVANJAIZAMENIKASALICENCOMZAOBAVLJANJEPOSLOVASPREČAVANJAPRANJANOVCA

Pitanje:• Daliknjigovodstvenaagencijakojaimadvaza-

poslenamoradaimaovlašćenolicesalicencomizamenika?

Odgovor:Agencija koja ima više od jednog zaposlenog koji rade

na računovodstvenim poslovima osim licence za ovlašćeno lice, mora imati i licencu za zamenika ovlašćenog lica. Ako agecija ima samo jednog zaposlenog, dovoljno je da to lice ima licencu.

ADVOKATIKAOOBVEZNICIPRIMENEPROPISAOSPREČAVANJUPRANJANOVCA

Pitanje:• ZaštoadvokatinisuobvezniciZakonaospreča-

vanjupranjanovcaifinansiranjaterorizmakada



obaveznoučestvujuuprometunepokretnosti,pr-visukontaktzastranefunkcionereislično?

Odgovor:Advokati su dužni da primenjuju Zakon o sprečavanju

pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 ).

OSNIVAČDRUŠTVASOGRANIČENOMODGOVORNOŠĆUKAOOVLAŠĆENOLICEZASPREČAVANJEPRANJANOVCA

Pitanje:• Da liovlašćeno licemožebitiosnivačdruštvas

ograničenomodgovornošću,kojenijeuradnomodnosu,aimajednogzaposlenog?Dalićeagen-cijezaknjigovodstveneusluge-preduzetnicimo-ćidaradebez licencezaovlašćeno lice ili će ihUpravazatvarati?

Odgovor:Ovlašćeno lice može biti i osnivač društva s ograniče-

nom odgovornošću, ako zaista radi na računovodstvenim poslovima. Uprava za sprečavanje pranja novca nema ovlašćenja da „zatvara” agencije, ali ima pravo da vrši nadzor nad primenom Zakona o sprečavanju pranja nov-ca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 - dalje: Zakon) kada su u pitanju agen-cije. Ukoliko u nadzoru utvrdi da agencija ne sprovodi radnje i mere propisane Zakonom, agencija će odgovarati zbog nepoštovanja odredaba Zakona, za privredni prestup ili prekršaj. Određivanje ovlašćenog lica koje ima licencu za obavljanje poslova za sprečavanje pranja novca i finan-siranja terorizma je samo jedna od obaveza koju je svaki obveznik po tom zakonu, uključujući i agenciju, dužan da ispuni.

POLAGANJEISPITAZASTICANJELICENCEZADRUŠTVAZAUPRAVLJANJEDOBROVOLJNIMPENZIJSKIMFONDOVIMA

Pitanje:• Kada će biti organizovano polaganje ispita za

sticanjelicencezadruštvazaupravljanjedobro-voljnimpenzijskimfondovima?

Odgovor:Stručni ispit za društva za upravljanje dobrovoljnim

penzijskim poslovima je održan krajem marta 2012. godi-ne, pa će se najverovatnije održati u septembru. Na veb sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca će uskoro biti objavljen okvirni plan za polaganje ispita za sve obveznike.

NEPOSTOJANJEOBAVEZESTICANJALICENCEZARAČUNOVOĐEUPRIVREDNOMDRUŠTVU

Pitanje:

• Zaštozaposleniračunovođauprivrednomdruš-tvunemoradaimalicencuzaobavljanjeposlo-vazasprečavanjepranjanovca,aradiistiposaokao i vlasnik agencije za pružanje računovod-stvenihusluga?

Odgovor:

Zaposleni računovođa u privrednom društvu je u rad-nom odnosu u toj firmi i nije samostalan u svom radu. Lo-gika Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja te-rorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 - dalje: Zakon) je u formiranju celokupnog mini sistema u okviru obveznika u kome će se primeniti čitav niz radnji i mera u odnosu na stranke obveznika: identifikacija stran-ke, određivanje stepena rizika od pranja novca i finansira-nja terorizma, utvrđivanje stvarnog vlasnika, prijavljivanje Upravi za sprečavanje pranja novca sumnjivih transakcija i lica itd. Nije logično da zaposleni računovođa u privred-nom društvu primenjuje sve te radnje i mere u odnosu na društvo jer u njemu i radi. Zaposleni računovođa u privred-nom društvu ne uspostavlja poslovni odnos ni sa kim, što je u skladu sa Zakonom jedna od situacija kada je dužan da primenjuje radnje i mere po tom Zakonu. Sa druge strane, agencija koja se samostalno bavi pružanjem računovod-stvenih usluga uspostavlja poslovne odnose sa strankama i može uspostaviti poslovni odnos sa neograničenim obimom različitih stranaka i zato je obveznik po Zakonu.

ROKZASTICANJELICENCEZAOBAVLJANJEPOSLOVASPREČAVANJAPRANJANOVCAZARAČUNOVOĐE

Pitanje:

• Kadajezadnjirokzapolaganjeispitazasticanjelicencezaračunovođe?

Odgovor:

U skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010), obveznik je, od 1. januara 2012. godi-ne, dužan da ima ovlašćeno lice koje ima licencu za obav-ljanje poslova sprečavanja pranja novca i finansiranja te-rorizma. Ne postoji nikakav zakonom propisan poslednji rok za sticanje licence. •

Milunka Milanović, Jelena Pantelić

VII SLUŽBENA MIŠLJENJA


PoreskitretmanprometauslugakojivršijavnopreduzećeazakojenaknaduprimaodMinistarstvaživotnesredine,rudarstvaiprostornogplaniranja

„• Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vred-nost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz na-knadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet uslu-

ga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Prema odredbama člana 16. tač. 1) i 2) Zakona, pore-ska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: 1) promet dobara i usluga; 2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre pro-

meta dobara i usluga. U skladu sa odredbom člana 17. stav 1. Zakona, po-

resku osnovicu kod prometa dobara i usluga čini iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene us-luge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Saglasno odredbama stava 2. istog člana Zakona, u osnovicu se uračunavaju i akcize, carina i druge uvozne

dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV, i svi spo-redni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obve-znik PDV - Javno preduzeće koje vrši promet usluga, kao što su čuvanje, održavanje i prezentacija zaštićenih područ-ja, upravljanje posetiocima, praćenje i unapređenje stanja zaštićenih područja, uređenje prostora i obezbeđivanje održivog korišćenja prirodnih resursa i sl, ima obavezu da po osnovu izvršenog prometa, odnosno po osnovu prije-ma naknade ili dela naknade za budući promet predmetnih usluga, obračuna PDV po propisanoj poreskoj stopi i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom. Osnovicu za obračunavanje PDV za promet navedenih usluga čini uku-pan iznos naknade koji obveznik PDV - Javno preduzeće za taj promet prima ili treba da primi od Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, bez PDV. • Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na od-

bitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet do-bara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV; 2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslo-

bođenje od plaćanja PDV; 3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet po-

stojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Pravo na odbitak prethodnog poreza, saglasno odredba-

ma člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prome-

ODABIRAKTUELNIHSLUŽBENIHMIŠLJENJA

Primena propisa o porezu na dodatu vrednost kroz mišljenja Ministarstva finansija

SLUŽBENA MIŠLJENJA VII


tu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je prima-lac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog člana Zakona propisano je, da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga,

koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na

odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslo-va iz st. 1 - 3. ovog člana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obve-znik PDV - Javno preduzeće koje vrši promet usluga za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV (npr. čuva-nje, održavanje i prezentacija zaštićenih područja, upravlja-nje posetiocima, praćenje i unapređenje stanja zaštićenih područja, uređenje prostora i obezbeđivanje održivog kori-šćenja prirodnih resursa i sl), ima pravo da po osnovu ovog prometa, PDV obračunat za promet dobara ili usluga od strane prethodnog učesnika u prometu - obveznika PDV, odbije kao prethodni porez, ako poseduje račun (ili drugi dokument koji služi kao račun) izdat u skladu sa Zakonom od strane prethodnog učesnika u prometu u kojem je nave-den kao primalac dobara ili usluga.”

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-292/2012-04 od 30.4.2012. godine)

Poreskitretmanipravonaodbitakprethodnogporezaprilikomizgradnjeposlovnogobjektanazemljištukojejeuvlasništvuosnivačaprivrednogdruštvakojegradiobjekat

„U skladu sa odredbama člana 28. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon), pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključuju-ći i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV; 2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslo-

bođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet po-stojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi

člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako po-seduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je prima-lac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog člana Zakona o PDV propi-sano je, da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga,



odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslo-va iz st. 1 - 3. ovog člana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, u sluča-ju kada fizičko lice - osnivač privrednog društva zaključi sa tim privrednim društvom - obveznikom PDV ugovor o za-kupu ili ugovor o korišćenju zemljišta i na tom zemljištu iz-gradi poslovni objekat, obveznik PDV - privredno društvo ima pravo da PDV obračunat od strane prethodnih učesni-ka u prometu za promet dobara i usluga koji mu je izvršen u svrhu izgradnje poslovnog objekta, odbije kao prethodni porez, ako poseduje propisanu dokumentaciju, s obzirom da poslovni objekat koristi da bi izvršio oporezivi promet dobara iz člana 4. stav 3. tačka 6) Zakona. Naime, u ovom slučaju privredno društvo - obveznik PDV koje je izgradilo poslovni objekat vrši osnivaču promet ovog objekta u smi-slu člana 4. stav 3. tačka 6) Zakona, za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV u skladu sa Zakonom.”


Poreskiaspektinženjerskihusluga

„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz nakna-du, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet uslu-ga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru



obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice (član 12. st. 1. i 2. Zakona).

Odredbama člana 12. stav 3. tačka 4) podtačka (7) Za-kona propisano je da se, izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama savetnika, in-ženjera, advokata, revizora i sličnih usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada obveznik PDV pruža inženjerske usluge, u konkretnom slučaju usluge iz oblasti informacionih tehnologija, licu koje na teritoriji Republike Srbije nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, mestom prometa ovih usluga smatra se inostranstvo, što znači da te usluge nisu predmet oporeziva-nja PDV. Po osnovu pružanja predmetnih usluga obveznik PDV ne obračunava i ne plaća PDV, podatak o naknadi za te usluge ne iskazuje u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost (Obrazac PPPDV), a ima pravo na odbitak pret-hodnog poreza u skladu sa Zakonom.

Pored toga, naknada za usluge za koje se, u skladu sa odredbama člana 12. Zakona, smatra da su izvršene u ino-stranstvu, što znači da te usluge nisu predmet oporezivanja PDV, ne uračunava se u iznos ukupnog prometa u svrhu evidentiranja za obavezu plaćanja PDV (podnošenje evi-dencione prijave - Obrasca EPPDV).”


Ostvarivanjepravanaodbitakprethodnogporezaiostvarivanjepravanapovraćajporeza

„• Odredbom člana 27. Zakona o porezu na dodatu vred-nost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je, da je prethodni porez iznos PDV obračunat u prethodnoj fa-zi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje. Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo

na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključuju-ći i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno

primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV; 2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslo-


stojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbama




2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom is-

punjenja uslova iz st. 1. do 3. ovog člana (stav 4. istog člana Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obve-znik PDV ima pravo da, PDV obračunat za promet dobara ili usluga od strane prethodnog učesnika u prometu - obve-znika PDV, odnosno PDV plaćen pri uvozu dobara, odbije kao prethodni porez ako nabavljena dobra ili primljene us-luge koristi ili će ih koristiti za promet sa pravom na odbi-tak prethodnog poreza - oporeziv promet, promet za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV ili promet koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici, i ako poseduje propisanu dokumentaciju u skladu sa Zakonom.

Napominjemo, obveznik PDV koji nije ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza u poreskom periodu u ko-jem su ispunjeni uslovi za ostvarivanje ovog prava, može pravo na odbitak prethodnog poreza da ostvari u nekom od narednih poreskih perioda. • Prema odredbama člana 52. st. 1. i 4. Zakona, ako je iznos

prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obve-znik ima pravo na povraćaj razlike, koji se vrši najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obve-znike koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo, po isteku roka za predaju poreske prijave.

Odredbom člana 2. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS”, br. 107/2004, 65/2005



i 63/2007 - dalje: Pravilnik o povraćaju PDV) propisano je, da se obveznik PDV koji u poreskoj prijavi PDV, pro-pisanoj Pravilnikom o obliku i sadržini prijave za evidenti-ranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV („Sl. glasnik RS”, br. 94/2004 i 108/2005 - dalje: Pravilnik), iskaže iznos za povraćaj PDV, opredeljuje u vezi povraćaja tog iznosa zaokruživanjem opcije „NE” ili „DA” na red-nom broju 11. poreske prijave PDV.

Ako se obveznik PDV (dalje: obveznik) opredeli za op-ciju „DA”, u smislu člana 2. stav 1. ovog pravilnika, nadlež-ni poreski organ, po sprovedenom postupku, vrši povraćaj PDV na račun u banci koji je obveznik naveo u prijavi za evidentiranje obveznika poreza na dodatu vrednost propi-sanoj Pravilnikom (član 3. stav 1. Pravilnika o povraćaju PDV).

Shodno odredbama člana 3a Pravilnika o povraćaju PDV, ako nadležni poreski organ ne izvrši povraćaj PDV u roku propisanom odredbom člana 52. stav 4. Zakona, obveznik ima pravo da podnese zahtev za povraćaj PDV nadležnom poreskom organu u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija, a nad-ležni poreski organ po ovom zahtevu postupa na način pro-pisan tim zakonom.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, ako se obveznik PDV, zaokruživanjem opcije „DA” na rednom broju 11. poreske prijave PDV (Obra-zac PPPDV), opredelio za povraćaj PDV, nadležni poreski organ, po sprovedenom postupku, vrši povraćaj PDV na račun obveznika PDV najkasnije u roku od 45 dana, od-nosno 15 dana kada je reč o obvezniku koji se smatra pre-težnim izvoznikom, po isteku roka za predaju poreske pri-jave, a ako nadležni poreski organ ne izvrši povraćaj PDV u navedenom roku, obveznik PDV može da podnese zahtev za povraćaj PDV nadležnom poreskom organu u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.”


Poreskitretmanuvozarendgenskihcevizadifraktometar


Uvoz je svaki unos dobara u Republiku (član 7. Zakona).

U skladu sa odredbama člana 26. Zakona, PDV se ne plaća na uvoz dobara: 1) čiji promet je u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 5), 10),

11) i 13) - 16v) i članom 25. stav 1. tač. 1) i 2) i stav 2. tač. 5) i 10) ovog zakona oslobođen PDV; 1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odno-

sno kao humanitarna pomoć; 1b) koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju ne-

prodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena;

1v) koja se, u okviru carinskog postupka, unose u slo-bodne carinske prodavnice; 2) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvoze i

ponovo izvoze, kao i stavljaju u carinski postupak aktiv-nog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja;

3) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo uvoze;

4) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postu-pak prerade pod carinskom kontrolom;

5) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe; 6) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postu-

pak carinskog skladištenja; 7) za koja je u skladu sa članom 192. i članom 193. stav

1. tačka 6) Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 73/2003, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon i 62/2006 - dr. zakon) propisano oslobođenje od carine, osim na uvoz motornih vozila. Shodno navedenim zakonskim odredbama, na uvoz

dobra - rendgenske cevi za difraktometar Xcalibur, koje je Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, na osnovu ugovora o prodaji zaključenog sa O. D. Ltd iz Velike Bri-tanije, nabavilo u inostranstvu, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom, s obzirom da za uvoz predmetnog dobra odredbama člana 26. Zakona nije propisano poresko oslobođenje.”


OpštepravilozautvrđivanjeosnovicezaobračunPDV


Saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona, promet do-bara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja



na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk-čije određeno.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet do-bara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).

Odredbom člana 17. stav 1. Zakona propisano je, da je poreska osnovica (dalje: osnovica) kod prometa dobara i usluga iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uklju-čen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

U skladu sa odredbama člana 17. stav 2. Zakona, u osnovicu se uračunavaju i akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV, i svi spo-redni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, ob-veznik PDV koji vrši oporezivi promet dobara ili usluga dužan je da po tom osnovu obračuna PDV po propisanoj poreskoj stopi i da obračunati PDV plati u skladu sa Zako-nom. Osnovicu za obračunavanje PDV čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za izvršeni promet dobara, odnosno usluga, u koju nije uklju-čen PDV.”


Poreskitretmanprometausluganaosnovuugovoraoprenosukoristiirizikaodpotraživanjapoosnovukredita


Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet uslu-ga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Odredbom člana 25. stav 1. tačka 6) Zakona propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za poslovanje i posredovanje u poslovanju novča-nim potraživanjima, čekovima, menicama i drugim sličnim

hartijama od vrednosti, osim naplate potraživanja za druga lica.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, u sluča-ju kada obveznik PDV izvrši prenos novčanog potraživanja prijemniku, PDV se ne obračunava i ne plaća, a prenosilac novčanog potraživanja nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.

Međutim, kada banka i povezano lice zaključe ugovor nazvan ugovorom o prenosu koristi i rizika od potraživanja po osnovu kredita, prema kojem se banka faktički obave-zuje da će novčana sredstva naplaćena po osnovu ugovora o kreditu od korisnika kredita prenositi povezanom licu, pri čemu zaključenje tog ugovora ne dovodi do uspostavljanja odnosa između povezanog lica i korisnika kredita, u kon-kretnom slučaju, nije reč o usluzi prenosa novčanog potra-živanja. S tim u vezi, na naknadu, bez PDV, koju ostvaruje, odnosno treba da ostvari obveznik PDV - banka realiza-cijom ugovora zaključenog sa povezanim licem, PDV se obračunava po poreskoj stopi od 18% i plaća u skladu sa Zakonom.”


DokazizaostvarivanjeporeskogoslobođenjazaprometdobarasateritorijeRepublikevanAPKMnateritorijuAPKM

„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je, da su pred-met oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvr-ši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspo-laganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 61. Zakona propisano je, da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teri-toriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Prema odredbi člana 2. Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokra-jine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, br. 15/2005 i 68/2011 - dalje: Uredba), na promet dobara i usluga koji obveznici PDV vrše sa teritorije Republike Srbije van teri-



torije APKM (dalje: Republika van APKM) na teritoriju APKM, kao i na promet koji se vrši sa teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM, primenjuje se Zakon, propisi doneti na osnovu Zakona i ova uredba.

Odredbama člana 10. st. 1. i 2. Uredbe propisano je, da se na promet domaćih dobara (dobra domaćeg porekla i do-bra stranog porekla koja su stavljena u slobodan promet na teritoriji Republike van APKM) koji izvrše obveznici PDV sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, PDV ne plaća, a obveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremljena na teritoriju APKM uz obrazac EL - Evidencioni list koji popunjava Posebno odeljenje.

Stavom 3. istog člana Uredbe predviđeno je, da je pre popunjavanja Evidencionog lista iz stava 2. ovog člana, ob-veznik PDV dužan da Posebnom odeljenju dostavi račun, odnosno drugi dokument o prometu dobara, koji sadrži: - naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa; - mesto i datum izdavanja i redni broj računa; - naziv i adresu primaoca računa; - vrstu, količinu, cenu po jedinici mere i vrednost dobara.

Kao dokaz da su dobra iz stava 1. ovog člana otpremlje-na na teritoriju APKM, u skladu sa stavom 4. istog člana Uredbe, služe: - Evidencioni list overen od strane Posebnog odeljenja; - izvod iz poslovnog računa obveznika PDV da je za promet

dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog ra-čuna primaoca dobara na poslovni račun obveznika PDV - isporučioca dobara, odnosno dokaz o uplati novčanih sredstava od strane primaoca dobara - fizičkog lica sa te-ritorije APKM na poslovni račun obveznika PDV - ispo-ručioca dobara;

- dokaz o izvršenoj prodaji deviza Narodnoj banci Srbije ili poslovnoj banci, odnosno ostvarenoj dinarskoj pro-tivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je za isporučena dobra izvršeno plaćanje u devizama.

Prema odredbi člana 10. stav 5. Uredbe, za obveznike PDV koji vrše promet nafte i naftnih derivata sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, kao dokazi da su ova dobra otpremljena na teritoriju APKM, pored doka-za iz stava 4. ovog člana, služi i dokaz o plaćenom PDV za unos nafte i naftnih derivata na teritoriju APKM.

Saglasno navedenim odredbama Zakona i Uredbe, kada obveznik PDV izvrši promet dobara sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, PDV se ne obračunava i ne plaća, pod uslovom da poseduje dokaze da su predmetna dobra otpremljena na teritoriju APKM, i to: Evidencioni list overen od strane Posebnog odeljenja, izvod iz poslov-nog računa obveznika PDV da je za promet dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca dobara na poslovni račun obveznika PDV - isporučioca do-bara, odnosno dokaz o uplati novčanih sredstava od strane

primaoca dobara - fizičkog lica sa teritorije APKM na po-slovni račun obveznika PDV - isporučioca dobara, dokaz o izvršenoj prodaji deviza Narodnoj banci Srbije ili poslovnoj banci, odnosno ostvarenoj dinarskoj protivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je za isporučena dobra izvršeno pla-ćanje u devizama, a kada je reč o obvezniku koji vrši promet nafte i naftnih derivata sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, pored navedenih dokaza, potrebno je da poseduje i dokaz o plaćenom PDV za unos nafte i naf-tnih derivata na teritoriju APKM. Po osnovu prometa do-bara sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom.

Pored toga, dokument koji je, izdala Poreska uprava, a koji, između ostalog, sadrži podatak o datumu istupanja dobara sa teritorije Republike van APKM i broju Evidenci-onog lista izdatog na osnovu dostavljenog računa, ne sma-tra se dokazom na osnovu kojeg obveznik PDV može da ostvari poresko oslobođenje za promet dobara sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM.”


PostojanjereciprocitetakaouslovzaoslobađanjestraneambasadeodPDV

„Odredbama člana 24. stav 1. tačka 16) Zakona o po-rezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisa-no je, da se PDV ne plaća na dobra i usluge namenjene za: 1) službene potrebe diplomatskih i konzularnih

predstavništava; 2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to

predviđeno međunarodnim ugovorom; 3) lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih

predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica; 4) lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizaci-

ja, uključujući članove njihovih porodica, ako je to pred-viđeno međunarodnim ugovorom. Oslobođenje iz stava 1. tačka 16) podtač. (1) i (3) ovog

člana se ostvaruje pod uslovom reciprociteta, a na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za inostrane poslove (član 24. stav 4. Zakona).

Prema odredbi člana 26. tačka 1) Zakona, PDV se ne plaća na uvoz dobara čiji je promet u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 5), 10), 11) i 13) do 16v) i članom 25. stav 1. tač. 1) i 2) i stav 2. tač. 5) i 10) ovog zakona oslobođen PDV.

Saglasno odredbama člana 17. stav 1. tačka 1) Pravilni-ka o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog po-



reza („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006, 63/2007, 99/2010, 4/2011, 24/2011 i 79/2011 - dalje: Pravilnik), poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 16) Zakona obveznik može da ostvari za promet dobara i usluga koji vrši diplomatskim i konzularnim predstavništvima, među-narodnim organizacijama, stranom osoblju diplomatskih i konzularnih predstavništava, međunarodnih organizacija, kao i članovima njihovih porodica (dalje: nosioci prava), i to za službene potrebe: 1) diplomatskih i konzularnih predstavništava u Republici,

sa izuzetkom konzulata kojima rukovode počasni kon-zularni funkcioneri,

2) međunarodnih organizacija, odnosno predstavništava međunarodnih organizacija u Republici, ako je to pred-viđeno međunarodnim ugovorom. Odredbama člana 18. stav 1. Pravilnika propisano je, da

poresko oslobođenje iz člana 17. tačka 1) ovog pravilnika, obveznik može da ostvari ako poseduje: 1) fotokopiju potvrde o reciprocitetu, odnosno dokumenta

kojim se potvrđuje da je poresko oslobođenje predviđe-no međunarodnim ugovorom, izdatog od strane mini-starstva nadležnog za inostrane poslove (dalje: osnovna potvrda);

2) original službenog naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, koji izdaje ovlašćeno lice nosioca prava. Službeni nalog iz stava 1. tačka 2) ovog člana izdaje se

na Obrascu SNPDV - Službeni nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, koji čini sastavni deo ovog pravilnika (član 18. stav 2. Pravilnika).

Prema stavu 3. istog člana Pravilnika, službeni nalog iz stava 1. tačka 2) ovog člana izdaje se u tri primerka, od kojih se dva daju obvezniku, a treći zadržava nosilac prava za svoje potrebe.

Odgovorni predstavnik nosioca prava (šef misije, stalni predstavnik i dr.) dužan je da, pre izdavanja prvog službe-nog naloga, Centrali Poreske uprave (dalje: Centrala) do-stavi podatke o licima ovlašćenim za izdavanje službenih naloga sa deponovanim potpisima tih lica, kao i da dostavi obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo ovlašće-nje u roku od 15 dana od dana nastanka promene (član 18. stav 4. Pravilnika).

Prema odredbi člana 7. Pravilnika o izmenama i dopu-nama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 68/2005), ako se službeni nalog na Obrascu SNPDV izdaje za nabavku do-bara za koja se PDV plaća pri uvozu dobara u Republiku, dva primerka izdatih naloga daju se nadležnom carinskom organu, a treći primerak zadržava nosilac prava iz člana 17. tačka 1) ovog pravilnika za svoje potrebe.

Odredbom člana 9. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslo-bođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak pret-hodnog poreza propisano je, da uz poresku prijavu obve-znik dostavlja jedan primerak naloga na Obrascu SNPDV, primljenih u poreskom periodu za koji podnosi poresku prijavu.

Saglasno navedenom, na promet konsultantskih usluga u vezi sa projektom i nadgledanjem izgradnje objekta Am-basade Japana u Beogradu, koji vrši obveznik PDV, PDV se ne obračunava i ne plaća uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom i Pravilnikom (postojanje reciprociteta, posedo-vanje fotokopije osnovne potvrde i Obrasca SNPDV). Po osnovu ovog prometa, obveznik PDV - pružalac konsul-tantskih usluga ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom.

Takođe, a uz ispunjenje propisanih uslova, PDV se ne obračunava i ne plaća ni na uvoz opreme, mašina i materi-jala potrebnih za izgradnju predmetnog objekta, a koji vrši Ambasada Japana.

Ako bi Ambasada Republike Srbije u Japanu mogla da ostvari oslobođenje od PDV, odnosno druge vrste poreza na potrošnju za konsultantske usluge u vezi sa projektom i nadgledanjem izgradnje objekta Ambasade Republike Sr-bije u Japanu, kao i za uvoz opreme, mašina i materijala potrebnih za izgradnju tog objekta, u tom slučaju uslov re-ciprociteta smatra se ispunjenim.”


Poreskiaspektprenosapravaraspolaganjanaobjektusapripadajućimparkingprostoromkaoulogunovoosnovanodruštvo

„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je, da su pred-met oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvr-ši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspo-laganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i pr-vi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevin-



skim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (član 4. stav 3. tačka 7) Zakona).

Odredbom člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je, da se prometom dobara i usluga, u smislu ovog zako-na, ne smatra prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosi-oca (stav 2. člana 6. Zakona).

Saglasno odredbama člana 3. stav 1. Pravilnika o utvrđi-vanju prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez nakna-de, ili kao ulog, koji se ne smatra prometom dobara i usluga u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 67/2005 - dalje: Pravilnik), prometom dobara i usluga koji, u smislu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona, ne podleže PDV smatra se prenos dela imovine: 1) kod statusne promene privrednog društva i promene

pravne forme privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

2) u postupku redovnog prometa, likvidacije i stečaja, a koji čini tehničko-tehnološku celinu (proizvodni pogon, proizvodna linija i sl). Prenos prava raspolaganja samo na pojedinom dobru

koje se nalazi u okviru tehničko-tehnološke celine iz stava 1. tačka 2) ovog člana ne smatra se prenosom dela imovine u smislu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona, odnosno u smislu stava 1. ovog člana (član 3. stav 2. Pravilnika).

Saglasno navedenom, a uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom, na prenos dela imovine kod statusne promene privrednog društva i promene pravne forme privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, odnosno na prenos dela imovine u postupku re-dovnog prometa, likvidacije i stečaja, a koji čini tehničko-tehnološku celinu (proizvodni pogon, proizvodna linija i sl), PDV se ne obračunava i ne plaća.

Međutim, na prenos prava raspolaganja na poslovnom objektu sa pripadajućim parking prostorom, kao osnivački ulog u privredno društvo, a pod uslovom da je reč o prome-tu iz člana 4. stav 3. tačka 7) Zakona, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom, s obzirom da se predmetno do-bro, sa poreskog aspekta, ne smatra tehničko-tehnološkom celinom u smislu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona i člana 3. stav 1. tačka 2) Pravilnika. U ovom slučaju, osnovica za obračunavanje PDV utvrđuje se u skladu sa odredbom člana 17. stav 5. Zakona.”


Nastanakporeskeobavezeiobavezeizdavanjaavansnogračunauslučajuprijemanaknadeilidelanaknadezabudućiprometdobaraiusluga,plaćanjeavansaasignacijom

„• Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je, da je obveznik dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (dalje: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. Obaveza izdavanja računa iz stava 1. ovog člana postoji

i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje), s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV (član 42. stav 2. Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, račun za promet dobara i usluga izdaje se na dan, odnosno nakon izvršenog prometa tih dobara i usluga, dok se račun za pri-mljena avansna sredstva za promet dobara i usluga izdaje na dan, odnosno nakon primljene avansne uplate.

Kada obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga primi naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen pro-met dobara i usluga (avansno plaćanje), dužan je da po tom osnovu izda račun u skladu sa odredbama člana 42. stav 2. Zakona i člana 12. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”, br. 105/2004, 140/2004, 67/2005 i 4/2012 - dalje: Pravil-nik). U konačnom računu, koji obveznik PDV izdaje na dan, odnosno nakon izvršenog prometa dobara i usluga, ukupan iznos naknade (bez PDV) umanjuje za iznos avan-snih uplata (bez PDV), a iznos PDV koji je obračunat po osnovu prometa dobara i usluga umanjuje za iznos PDV koji je obračunat po osnovu primljenih avansnih uplata. Pored toga, ako obveznik PDV u istom poreskom periodu primi avansnu uplatu i izvrši promet dobara i usluga za koji je primio avansnu uplatu, u tom slučaju, saglasno odredbi člana 2b Pravilnika, nema obavezu izdavanja avansnog ra-čuna već samo obavezu izdavanja računa za izvršeni promet dobara i usluga.

Kada se plaćanje naknade za promet dobara i usluga vrši tako što obveznik PDV - primalac dobara i usluga ovlasti drugo lice da za njegov račun izvrši plaćanje trećem licu - isporučiocu dobara i usluga, pri čemu se to plaćanje odnosi na naknadu za budući promet dobara i usluga, obveznik PDV - isporučilac dobara i usluga izdaje račun iz člana 42. stav 2. Zakona obvezniku PDV - primaocu dobara i uslu-ga. Ako obveznik PDV - isporučilac dobara i usluga ovlasti



primaoca dobara i usluga da za njegov račun izvrši plaćanje trećem licu, pri čemu se tim plaćanjem izmiruje obaveza koju isporučilac dobara i usluga ima prema trećem licu, po tom osnovu obveznik PDV - isporučilac dobara i usluga ne izdaje račun iz člana 42. stav 2. Zakona.

Obveznik PDV koji nije izvršio promet dobara i usluga, odnosno nije naplatio avansna sredstva za promet dobara i usluga, ne izdaje račun iz člana 42. Zakona. S tim u vezi, kada obveznik PDV zaključi ugovor o prometu dobara i usluga kojim je, između ostalog, predviđeno da će primalac dobara i usluga izvršiti avansno plaćanje, danom zaključe-nja ugovora ne dolazi do nastanka poreske obaveze niti do obaveze izdavanja računa iz člana 42. Zakona. Međutim, ako obveznik PDV, na osnovu zaključenog ugovora, izda račun iz člana 42. stav 2. Zakona, a nije primio avansnu uplatu, u tom slučaju obveznik PDV smatra se poreskim dužnikom iz člana 10. stav 1. tačka 4) Zakona koji duguje iskazani PDV shodno odredbi člana 44. stav 3. Zakona. • Prema odredbi člana 27. Zakona, prethodni porez je iznos

PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i uslu-ga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik mo-že da odbije od PDV koji duguje.

U skladu sa odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključuju-ći i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 7) koji je oporeziv PDV; 8) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslo-


stojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi




6) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslo-va iz st. 1. do 3. ovog člana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obve-znik PDV ima pravo da PDV obračunat od strane pret-hodnog učesnika u prometu - obveznika PDV odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje predviđenih uslova (da po-seduje račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa Zakonom, kao i da nabavljena dobra i primljene usluge koristi ili da će ih koristiti za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza - oporeziv promet, promet za koji je članom 24. Zakona propisano poresko oslobođenje ili promet koji je izvršen u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici). PDV iskazan u računu koji nije izdat u skladu sa Zakonom ne smatra se prethodnim porezom.”


IskazivanjepravanaodbitakprethodnogporezanaosnovuispravljenogračunauslučajukadajeobveznikuPDVodstraneporeskogorganaovopravoosporenopoprvobitnomračunuzbogformalihnedostataka

„• Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon), pravo na od-bitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odno-sno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

4) koji je oporeziv PDV; 5) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslo-


stojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi







odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslo-va iz st. 1. do 3. ovog člana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obve-znik PDV ima pravo da PDV obračunat od strane prethod-nog učesnika u prometu na promet dobara i usluga, odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslova - da poseduje račun (ili drugi dokument koji služi kao račun) iz-dat u skladu sa Zakonom, kao i da nabavljena dobra koristi ili da će ih koristiti za promet sa pravom na odbitak pret-hodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji u skladu sa članom 24. Zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV ili promet koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Međutim, ako obveznik PDV poseduje račun (ili drugi dokument koji služi kao ra-čun) koji ne sadrži sve podatke propisane odredbama člana 42. stav 3. Zakona i odredbama Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o ra-čunima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”, br. 105/2004, 140/2004, 67/2005 i 4/2012 - dalje: Pravilnik), u tom slučaju nema pravo da PDV iskazan u tom računu odbije kao prethodni porez, s obzirom da predmetni račun nije izdat u skladu sa Zakonom. U slučaju kada je prethodni učesnik u prometu za izvršeni promet

izdao račun koji ne sadrži sve podatke propisane Zakonom i Pravilnikom, na osnovu kojeg je obveznik PDV koristio obračunati PDV kao prethodni porez, ali je po nalogu nad-ležnog poreskog organa izvršio ispravku tako iskazanog od-bitka prethodnog poreza, obveznik PDV, po završetku po-stupka poreske kontrole, može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza počev od poreskog perioda u kojem je od prethodnog učesnika u prometu dobio nov račun izdat u skladu sa Zakonom i Pravilnikom. • Odredbom člana 75. stav 1. Zakona o poreskom po-

stupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr. - dalje: ZPPPA) propisano je, da se na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj sto-pi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.

Na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti (stav 2. istog člana ZPPPA).

U skladu sa navedenim, kada je obveznik PDV u jed-nom poreskom periodu koristio odbitak prethodnog po-reza na koji u tom poreskom periodu nije imao pravo, pri čemu je iskazivanje tog prethodnog poreza umanjilo iznos PDV koji je obveznik PDV trebao da plati u tom poreskom periodu, u tom slučaju obveznik PDV je dužan da plati kamatu počev od narednog dana od dana dospelosti pa do dana plaćanja shodno rešenju nadležnog poreskog organa.”


Pravonaporeskooslobođenjeodporezanakapitalnidobitakfizičkoglicakojesredstvaodprodajenepokretnostiuložiuinostranstvo

„Prema navodima u zahtevu, fizičko lice je sa kćerkom prodalo zajednički stan, a u periodu kraćem od 12 mese-

ci nakon prodaje, novčana sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti - stana, fizička lica su uložila u kupovinu kuće u Austriji za rešavanje stambenog pitanja člana po-rodice, odnosno domaćinstva - svoga sina, odnosno bra-ta. Takođe, prema navodima to lice prvi put rešava svoje stambeno pitanje, kao i to da je u Austriji u stalnom rad-nom odnosu.

Odredbom člana 79. stav 1. Zakona o porezu na do-hodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002,

Primena propisa o porezu na dohodak građana kroz mišljenja Ministarstva finansija



80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon) pro-pisano je da obveznik koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva, oslobađa se poreza na ostvareni kapitalni dobitak. Ukoliko obve-znik u roku od 12 meseci od dana prodaje nepokretnosti, sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti uloži za na-mene iz stava 1. ovog člana, izvršiće se povraćaj plaćenog poreza na kapitalni dobitak (član 79. stav 2. Zakona).

U primeni odredbe člana 79. Zakona obveznik ne može ostvariti pravo na oslobođenje od plaćanja pore-za na kapitalni dobitak ako sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti ulaže u rešavanje stambenog pitanja u inostranstvu.

Prema tome, ukoliko fizičko lice - obveznik, sred-stva ostvarena prodajom nepokretnosti uloži u rešavanje stambenog pitanja člana porodice, odnosno domaćinstva (sin, brat), kupovinom nepokretnosti - kuće u Austriji, obveznik ne može da ostvari pravo na oslobođenje od po-reza na kapitalni dobitak po osnovu sredstava koja ostvari prodajom stana u Republici Srbiji i koja uloži u rešavanje njegovog stambenog pitanja, za člana porodice, odnosno domaćinstva, u drugoj državi.”


Poreskitretmanprimanjafizičkoglicakojenepredstavljaekvivalentzanekinjegovradkoddavaocakodkojegnijeuradnomodnosu

„Prema navodima, Republički zavod za statistiku pri-prema, organizuje i sprovodi Popis poljoprivrede u perio-du od 1. oktobra do 15. decembra 2012. godine, i odre-đene poslove pripreme, organizacije i sprovođenja Popisa na teritoriji opština, gradova i grada Beograda, Republič-ki zavod za statistiku obavlja preko popisnih komisija, u skladu sa Zakonom o popisu poljoprivrede. U toku Popisa poljoprivrede, popisne komisije organizuju obuku za instruktore i popisivače, koji inače nisu u radnom od-nosu u Republičkom zavodu za statistiku, i ta lica tokom obuke imaju pravo na osveženje (sok, kafa, sendvič i dr.).

Odredbom čl. 1. i 2. Zakona o porezu na doho-dak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 -

odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon) propisano je da fizička lica plaćaju porez na dohodak gra-đana na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Prihodi koji, saglasno Zakonu, podležu oporezivanju porezom na dohodak građana, oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način (član 3. stav 2. Zakona).

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i navode iz dopisa, u slučaju kada Republički zavod za statistiku priprema, organizuje i sprovodi Popis poljopri-vrede, pa preko popisnih komisija organizuje obuku za instruktore i popisivače - fizička lica koji nisu u radnom odnosu u Republičkom zavodu za statistiku, i tokom obuke omogućava tim licima posluženje, tj. daje bez na-knade određene proizvode koji služe za osveženje (sok, kafa, sendvič i dr.) tih lica koja su učesnici u obuci, uko-liko to davanje fizičkom licu ne predstavlja ekvivalent za neki njegov rad, odnosno protivuslugu ili protivčinidbu za neku njegovu aktivnost u korist davaoca (kod koga nije u radnom odnosu), i koje primanje po svojoj prirodi ne predstavlja dohodak fizičkog lica, to znači da nema ni prihoda fizičkog lica koji bi bio predmet oporezivanja porezom na dohodak građana.”


Poreskitretmannaknadetroškovapoosnovuslužbenihputovanjafizičkimlicimakojanisuzaposlenakodisplatioca

„Prema navodima iz dopisa, agencija organizuje edu-kativne skupove u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i snosi troškove smeštaja i ishrane fizičkim licima koja nisu zaposlena u agenciji, a koja na poziv agencije prisustvuju skupovima u svojstvu predavača ili gosta, bez ostvarivanja prihoda po tom osnovu, tj. agencija ne vrši isplate nakna-da tim licima po osnovu rada.

Odredbom čl. 1. i 2. Zakona o porezu na doho-dak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon) propisano je da fizička lica plaćaju porez na dohodak gra-đana na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Prema članu 85. stav 1. tačka 13) Zakona, ostalim prihodima, u smislu Zakona smatraju se i drugi prihodi



koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a na-ročito naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca. Porez na dohodak građana na druge prihode plaća se po stopi od 20%, koja se prime-njuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod (bruto pri-hod umanjen za normirane troškove u visini od 20%), u skladu sa odredbama člana 85. st. 1. do 3. i člana 86. Zakona.

Izuzetno od člana 85. stav 1. tačka 13) Zakona, porez na druge prihode, saglasno odredbi člana 85. stav 4. tačka 1) Zakona, ne plaća se na dokumentovane naknade troš-kova po osnovu službenih putovanja, najviše do iznosa tih troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade za zaposlene po članu 18. tač. 2) do 4) tog zakona, ako se isplata vrši fizičkim licima koja nisu zaposlena kod ispla-tioca, a ta lica su upućena, odnosno pozvana od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom naknade troš-kova, nezavisno od toga iz kojih sredstava se vrši isplata.

Dakle, imajući u vidu zakonske odredbe i navode iz predmetnog slučaja, kada Agencija kao isplatilac priho-da vrši naknadu troškova po osnovu službenih putova-nja (dnevnice, troškovi smeštaja i prevoza) fizičkim lici-ma (konkretno predavačima ili gostima na edukativnim skupovima) koja nisu zaposlena kod isplatioca, ukoliko Agencija saglasno pozitivnim propisima koji uređuju si-stem državne uprave i organizaciju i rad ministarstava i posebnih organizacija, ima status državnog organa ili or-ganizacije, primenjuje se odredba člana 85. stav 4. tačka 1) Zakona.

Međutim, ukoliko nisu ispunjeni uslovi navedeni u odredbi člana 85. stav 4. tačka 1) Zakona, naknada troš-kova službenog putovanja u celosti podleže oporezivanju, saglasno odredbi člana 85. stav 1. tačka 13) Zakona.”


Poreskitretmanzaradazaposlenihosobasainvaliditetomupreduzećuzaprofesionalnurehabilitacijuizapošljavanjeosobasainvaliditetom

„Prema članu 105. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) zarada se sastoji

od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspe-hu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Saglasno odredbi člana 15. Zakona o porezu na do-hodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon) obveznik poreza na zarade je fizičko lice koje ostvaruje zaradu.

Odredbom člana 21. Zakona propisano je da se ne plaća porez na zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Porez na zarade obračunava se i plaća po odbitku, saglasno odredbama čl. 99. i 101. Zakona, tako da za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, poslodavac kao isplatilac, porez obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda.

Imajući u vidu da, saglasno navedenoj odredbi člana 105. Zakona o radu, zarada zaposlenog sadrži porez i do-prinose koji se plaćaju iz zarade, kao i da se prema odred-bi člana 21. Zakona ne plaća porez na zaradu koju ostvari osoba sa invaliditetom zaposlena u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, sa stanovišta oporezivanja prihoda fizičkih lica smatramo da zarada koja se isplaćuje osobi sa invaliditetom - za-poslenom (koji je poreski obveznik po osnovu prihoda iz radnog odnosa) u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u sebi sadrži pri-padajuće doprinose i porez koji se plaćaju iz zarade, s tim da poslodavac nije dužan da obračunava, obustavlja i plaća porez na dohodak građana na zarade s obzirom da se, prema odredbi člana 21. Zakona, ne plaća porez na zarade tih lica.”


XVI SUDSKA PRAKSA


UTVRĐIVANJETRŽIŠNEVREDNOSTIUDELABIVŠEGČLANADOOZakonoprivrednimdruštvima

član 13 i član 180 stav 3

PROCENAVREDNOSTIOSNOVNOGKAPITALASentenca:

• TržišnavrednostudelačlanaDOO,komejeprestalosvojstvočlanaistupanjemizdruštva,utvrđujeseprocenomvred-nostiukupneimovine,svihobavezadruštvainjihoverazlike,kojapredstavljaosnovnikapitaldruštva,podeljennaudelečlanova,srazmernonjihovimulozimaudruštvo.

Iz obrazloženja:

Ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe čl. 180. Zakona o privrednim društvima, prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca za naknadu tržišne vrednosti udela u tuženim društvima, a zbog pogrešne primene mate-rijalnog prava je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na šta se osnovano ukazuje žalbom tuženih i umešača.

Naime, odredbama čl. 180. stav 3. Zakona o privrednim društvima je propisano da član društva sa ograničenom odgo-vornošću, kome prestane svojstvo člana društva, ima pravo na naknadu tržišne vrednosti svog udela u vreme prestanka svoj-stva člana društva. Udeo člana društva je deo osnovnog kapi-tala društva, jer osnovni kapital društva predstavlja ukupnu vrednost udela, u smislu čl. 13. stav 12. Zakona o privrednim

društvima. Istovremeno je ovim članom definisano šta pred-stavlja osnovni kapital društva, a to je razlika između ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva. Znači, osnov-ni kapital društva se utvrđuje definisanjem ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva, radi dobijanja razlike, što je osnovni kapital, podeljen na udele. Međutim, u konkret-nom slučaju, prvostepeni sud uopšte nije utvrdio vrednost osnovanog kapitala društva, već je komisija veštaka imala za-datak da samo utvrdi tržišnu vrednost tačno navedenih nepo-kretnosti tuženih društava, odnosno njihovu imovinu.

(PresudaPrivrednogapelacionogsuda,Pž.13164/2010od11.5.2011.godine-Sudskapraksaprivrednihsudova-Biltenbr.1/2012)

UTVRĐIVANJETRŽIŠNEVREDNOSTIAKCIJAZakonoprivrednimdruštvima

član 445

REDOVNOOBJAVLJIVANJEPROSEČNECENEAKCIJASentenca:

• Zaocenudaliseradioredovnojtrgoviniakcijanaberzi,nijemerodavanbrojprodatihakcija,većdalijeprosečnacenaakcijabilaredovnoobjavljivanauzakonompredviđenomperiodu.

Iz obrazloženja:

Iz samog nalaza i mišljenja veštaka, kao i dokaza korpo-rativnog agenta tuženog proizlazi da su akcije izdavaoca tu-

ženog bile predmet trgovanja i to na organizovanom tržištu Beogradske berze u periodu od 6 meseci pre donošenja odluke tuženog i da se trgovalo akcijama izdavaoca i to 7.10, 10.11.

ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE • Privredni apelacioni sud •

SUDSKA PRAKSA XVI


i 14.11.2008. godine u obimu od 1. akcije po ceni od 4.999,00 rsd, dana 2.10.2008. godine po ceni od 4.500,00 rsd, u obimu od 338 akcija i dana 14.1.2009. godine po ceni od 4.999,00 rsd u obimu od 1. akcije. Iz navedenog sledi da se radi o redovnoj trgovini akcijama tuženog, kod činjenice da je prosečna cena akcija tuženog redovno objav-ljivana u zakonskom predviđenom periodu na berzi, o čemu kao dokaz služi i izvod sa sajta berze koji je tužilac prilo-žio uz tužbu, kao i da je vršena trgovina akcija u navede-nom periodu, tako što je prodato ukupno 342 akcije, pri čemu broj dana trgovanja kao i obim prodatih akcija, ne predstavljaju parametre koji su bitni za utvrđivanje da li se radi o redovnoj trgovini akcija ili ne, odnosno za utvrđiva-nje tržišne vrednosti akcija, jer obim trgovine je posledica ponude i potražnje. Citirani čl. 445. Zakona o privrednim društvima, predviđa da tržišna vrednost akcije jeste objav-ljivanje prosečne cene akcija na berzanskom tržištu, što je u konkretnom slučaju ispunjeno, zbog čega se i trgovina

jednom akcijom u zakonskom periodu može podvesti pod pojam redovnog trgovanja, odnosno da se radi o akcijama sa tržišnom vrednošću, u kom slučaju se primenjuje osnovni metod utvrđivanja vrednosti akcija. U tom smislu se dovodi u pitanje nalaz i mišljenje sudskog veštaka koji je tržišnu vrednost akcije utvrdio na osnovu procene vrednosti kapita-la. Krajnju ocenu o tome šta se smatra redovnom trgovinom akcija daje sud a ne veštak, pa se kao parametar ne može uzeti u obzir broj prodatih akcija kako to navodi veštak, već da li je prosečna cena jedne akcije bila redovno objavljivana u zakonom predviđenom periodu, u kom slučaju se vred-nost akcija utvrđuje na tržištu bez obzira da li se trgovalo jednom ili više akcija, a ne procenom vrednosti kapitala.

(RešenjePrivrednogapelacionogsuda,Pž.3000/2011od22.9.2011.godine-Sudskapraksaprivrednihsudova-Biltenbr.1/2012)

NIŠTAVOSTUGOVORAOOPTEREĆENJUDELAIMOVINEPREDUZEĆAKOJEPOSLUJEVEĆINSKIMDRUŠTVENIMKAPITALOM,ZAKLJUČENOG

BEZPRETHODNESAGLASNOSTIAGENCIJEZAPRIVATIZACIJUZakonopreduzećima

član 398a

PRAVNIINTERESZAUTVRĐENJENIŠTAVOSTI

Sentenca:

• Agencijazaprivatizacijuimapravniinteresdazahtevautvrđenjeništavostiugovoraoraspolaganjuimovinomkojezaključipreduzećekojeposlujevećinskimdruštvenimkapitalom,bezprethodnesaglasnostiAgencije,naosnovučlana398a.Zakonaopreduzećima.

Iz obrazloženja:

Odlukom prvostepenog suda, odbijen je prigovor pre-suđene stvari, kao neosnovan, a tužba tužioca odbačena u celini.

U razlozima ovakve odluke, sud navodi da za podnoše-nje tužbe sa zahtevom kakav je istaknut u ovom sporu nema procesnih uslova iz člana 188. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer tužilac za isticanje takvog zahteva nema prav-ni interes. Prvostepeni sud dalje zaključuje da tužilac ima, po zakonu, pravo da poništi odluku organa društvenog preduzeća na osnovu koje je društveno preduzeće zaklju-čilo ugovor sa trećim licem, ali ne i pravni interes da traži utvrđivanje ništavosti takvih ugovora. Prema obrazloženju prvostepenog suda, prema odredbi člana 109. Zakona o obligacionim odnosima, da bi se neko lice moglo pozvati na ništavost ugovora, ono mora imati interes koji je imo-vinsko-pravnog karaktera i mora takav interes dokazati, a

izuzetak od toga je jedino javni tužilac koji ima ovlašćenja da istupa u javnom interesu.

Drugostepeni sud nalazi da se ne mogu prihvatiti ova-kvi zaključci prvostepenog suda. Po članu 103. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Prinudnim propisom, članom 398a. Zakona o preduzećima, tuženom AD HH u restrukturiranju je bilo ograničeno pravo raspolaganja kapitalom i imovinom, od-nosno opterećivanja imovine zalaganjem stvari, uslovljava-njem postojanja prethodne saglasnosti agencije nadležne za poslove privatizacije.

Članom 109. Zakona o obligacionim odnosima je pro-pisano da na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i da se na nju može pozvati svako zainteresovano lice, s tim što pravo da se zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac. Po članu 110. istog zakona, pravo na isticanje ništavosti se

XVI SUDSKA PRAKSA


ne gasi, neograničeno je. Zakonom ustanovljena nadležnost agencije nadležne za privatizaciju da daje prethodnu sagla-snost na odluku, između ostalog, o opterećivanje imovine zalogom i propisano ovlašćenje iste agencije da odluke do-nete bez njene prethodne saglasnosti poništi, ukazuje na po-stojanje javnih ovlašćenja Agencije za privatizaciju u ovom domenu. Nema izuzetaka od primene odredbi člana 398a. Zakona o preduzećima, pa je prema tome interes za utvrđe-

nje ništavim ugovora zaključenih suprotno odredbi članu 398a. Zakona o preduzećima u svakom slučaju zakonska pretpostavka i tužilac pravni interes za isticanje ništavosti ne mora dokazivati u svakom konkretnom slučaju.


MOMENATNASTUPANJAPROMENAUOSNOVNOMKAPITALUZakonoprivrednimdruštvima

član 246 stav 2, član 253 stav 3, član 260 stav 4 i član 270 stav 4

UPISUCENTRALNIREGISTAR

Sentenca:

• MožesesmatratidajeosnovnikapitalpovećanilismanjendanomupisauCentralnomregistruhartijaodvrednosti.

Iz obrazloženja:

Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 125/04) za otvorena akcionarska društva propisuje izriči-to kada se smatra da nastupa promena u osnovnom kapitalu i to u odredbama člana 246. stav 2, člana 253. stav 3, člana 260. stav 4. i člana 270. stav 4. Momenat kada se može smatrati da je osnovni kapital sigurno povećan ili smanjen nije momenat donošenja odluke o povećanju ili smanjenju, jer samim donošenjem odluke ne nastupa nikakva prome-na u osnovnom kapitalu, tj. imovini privrednog društva, s obzirom da se može desiti da društvo uopšte ne realizuje ni smanjenje ni povećanje osnovnog kapitala, iako je odluka doneta, pa sledi da promena u osnovnom kapitalu nastupa momentom izdavanja akcija, odnosno momentom povlače-

nja akcija. Kako se to dešava sa danom upisa u Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHoV), tog momenta se i stiču i gube akcije, a osnovni kapital mora odgovarati uku-pnom zbiru akcija, što znači da je to momenat povećanja, odnosno smanjenja osnovnog kapitala. Činjenica da Odlu-ka nije sprovedena u Centralnom registru zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim, nije od značaja za drugači-ju odluku po ovoj pravnoj stvari. Odluka o smanjenju samo stvara obavezu vraćanja uloga, ali se ona ne može izvršiti sve dok ostali poverioci ne budu namireni.


AKTUELNE VESTI •


Vest - Paragraf Info

ZAKONOSPREČAVANJUPRANJANOVCAIFINANSIRANJATERORIZMA

•Obaveštenjeopolaganjustručnogispitazalicencu27.6.2012.godinezaovlašćenalicakodobveznikapoZOSPNFT•

Stručniispitizapravnalicaipreduzetnikekojisebave pružanjem računovodstvenih usluga, bro-

kerskodilerskadruštva,društvazazastupanjeuosi-guranjuizastupnikeuosiguranjukojiimajudozvoluzaobavljanjeposlovaživotnogosiguranja,društvazareviziju,davaocefinansijskoglizinga,pravnalicako-jasebavefaktoringomiforfetingomćeseodržatiuBeogradu27. juna2012. godine.Kandidati će bitipismenimputemobavešteniotačnomvremenuime-stupolaganjastručnogispita.

Uprava za sprečavanje pranja novca će u narednom periodu organizovati polaganje stručnih ispita i u ve-ćim gradovima Srbije: Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Somboru, Zrenjaninu i Pančevu. Kandidati zaintereso-vani za polaganje stručnog ispita u ovim gradovima biće blagovremeno obavešteni o rasporedu polaganja.

Rokzaprijavuzapolaganjestručnihispitakojićeseodržatidana27.06.2012.godineuBeograduističe12.06.2012.godine.

Zainteresovanikandidatiseprijavljujunasledećinačin:

Potrebno je popuniti obrazac prijave za polaganje stručnog ispita a zatim tako popunjen obrazac proslediti elektronskim putem, na mejl adresu: [email protected], ili poslati preporučenom poštom, na adresu: Uprava za sprečavanje pranja novca, Masarikova 2, 11000 Beo-grad. Kandidati koji nisu iz Beograda i kojima odgovara da ispit polažu u nekom od gore navedenih gradova u svojoj prijavi obavezno navode i naziv grada u kome žele da polažu stručni ispit.

Uz prijavu se prilaže dokaz o izvršenoj uplati troško-va za polaganje stručnih ispita.

Obrazac za prijavu, kao i podatke o iznosu troško-va za polaganje stručnog ispita, možete pronaći na sajtu Uprave, u folderu „LICENCE”.I)Literaturazakandidatekojipolažustručniispitzaračunovođeje:1. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansira-

nja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 - prim. red.);

2. Pravilnik o metodologiji za izvršavanje poslo-va u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja

novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 7/2010 i 41/2011 - prim. red.);

3. Preporuke za prijavljivanje sumnjivih transak-cija, poznavanja i praćenja stranke i zabrane dojavljivanja;

4. Nacionalna strategija za borbu protiv pranja nov-ca i finansiranja terorizma;

5. Smernice za procenu rizika od pranja novca i fi-nansiranja terorizma kod preduzeća za reviziju, preduzetnika i pravnih lica koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga;

6. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih tran-sakcija za pravna lica i preduzetnike koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.

II)Literaturazakandidatekojipolažustručni ispitzabrokerskodilerskadruštvaje:1. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja

terorizma;2. Pravilnik o metodologiji za izvršavanje poslova u

skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;

3. Smernice za primenu Zakona o sprečavanju pra-nja novca i finansiranja terorizma za obveznike u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti;



6. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih tran-sakcija za brokersko dilerska društva;

7. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih tran-sakcija u vezi sa finansiranjem terorizma.

III)Literaturazakandidatekojipolažustručniispitzadruštvazazastupanjeuosiguranjuizastupni-keuosiguranjukojiimajudozvoluzaobavljanjeposlovaživotnogosiguranjaje:

1. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;

2. Pravilnik o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;

3. Smernice NBS za primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;



6. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija društva za osiguranje, društva za za-stupanje u osiguranju i zastupnike u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja;

• AKTUELNE VESTI


7. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih tran-sakcija u vezi sa finansiranjem terorizma.

IV)Literaturazakandidatekojipolažustručniispitzadruštvazarevizijuje:

1. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;

2. Pravilnik o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;


4. Nacionalna strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma;

5. Smernice za procenu rizika od pranja novca i fi-nansiranja terorizma kod preduzeća za reviziju, preduzetnika i pravnih lica koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga;

6. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih tran-sakcija za društva za reviziju.

V)Literaturazakandidatekojipolažustručniispitizoblastifinansijskoglizinga:1. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja





5. Smernice Narodne banke Srbije za primenu Za-kona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;

6. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih tran-sakcija u vezi sa finansiranjem terorizma;

7. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih tran-sakcija za davaoce finansijskog lizinga.

VI)Literaturazakandidatekojipolažustručniispitizoblastifaktoringaiforfetingaje:1. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja





5. Smernice za procenu rizika od pranja novca i fi-nansiranja terorizma za obveznike koji obavljaju poslove faktoringa i forfetinga u međunarod-

nom platnom prometu koje je doneo Devizni inspektorat;

6. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih tran-sakcija u faktoring poslovima;

7. Lista za prepoznavanje sumnjivih transakcija u forfeting poslovima;

8. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih tran-sakcija u vezi sa finansiranjem terorizma. •

» Izvor: Vebsajt Uprave za sprečavanje pranja novca, 27.5.2012.


ZAKONOTRŽIŠTUKAPITALA

•Mišljenje Ministarstva finansija u vezi sa prime-nomčlana54.Zakonaotržištukapitala•

Dopisom broj: 2/0-03-165 1-12 od 22. marta 2012. godine traženo je mišljenje Ministarstva finansija u

vezi sa primenom člana 54. Zakona o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon).

U vezi sa pitanjem da li društvo za reviziju, koje je do dana početka primene Zakona tri godine obavljalo reviziju finansijskih izveštaja kod istog javnog društva, može obavljati reviziju kod tog društva i naredne dve godine ili narednih pet godina, obaveštavamo Vas o sledećem:

Zakon je stupio na snagu 17. maja 2011. godine, a počeo da se primenjuje 17. novembra 2011. godine, kako bi privredni subjekti imali dovoljno vremena da se upoznaju sa Zakonom.

Članom 54. Zakona utvrđeno je da pravno lice ko-je obavlja reviziju može obaviti najviše pet uzastopnih revizija godišnjih finansijskih izveštaja kod istog javnog društva.

Članom 305. Zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjiva-će se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredaba kojima se daju ovlašćenja za donošenje propisa, opštih i drugih akata kojima se vrši usklađivanje rada i poslovanja određenih subjekata sa odredbama ovog i drugog zakona, koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 38. stav 8. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon - prim. red.) utvrđeno je da re-viziju finansijskih izveštaja može da obavlja isto predu-zeće za reviziju najviše pet godina uzastopno kod istog pravnog lica, osim ako drugim zakonom nije drukčije uređeno. U stavu 9. istog člana navedenog zakona utvr-đeno je da preduzeće za reviziju može izuzetno obavljati reviziju kod istog pravnog lica, najviše još pet godina,

AKTUELNE VESTI •


osim ako drugim zakonom nije drukčije uređeno, uko-liko reviziju vrše drugi ovlašćeni revizori tog preduzeća za reviziju (rotiranje revizora).

Sagledavanjem navedenih zakonskih odredaba, mi-šljenja smo da društvo za reviziju koje je do dana počet-ka primene Zakona tri godine obavljalo reviziju finan-sijskih izveštaja kod istog javnog društva, može obavljati reviziju kod tog društva još naredne dve godine.

Pri tome u nadležnosti Komisije za hartije od vred-nosti je donošenje podzakonskog akta kojim se bliže utvrđuju kriterijumi koje revizor treba da ispuni radi stavljanja, odnosno brisanja sa liste pravnih lica koja mogu obavljati reviziju javnih društava. •

» Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 17.5.2012.


FORMIRANARADNAGRUPAZASARADNJUINTERNEIEKSTERNEREVIZIJE

Državna revizorska institucija iMinistarstvo fi-nansija -Centralna jedinicazaharmonizaciju,

formiralisuRadnugrupuzasaradnjuinterneiek-sternerevizije.CiljuspostavljanjaRadnegrupejesteunapređenje saradnje na pitanjima od zajedničkoginteresa Državne revizorske institucije, Centralnejedinicezaharmonizacijuijedinicainternerevizije.Kako jenajavljenonaRadionicio saradnji internei eksterne revizije, tokomkoje je formiranaRadnagrupa,uskoroćebitikonkretizovaneaktivnostiovogradnogteladonošenjemAkcionogplana.

Predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović naglasio je da iako vrhovne revizorske in-stitucije (VRI) i interni revizori imaju različite uloge, njihova opšta svrha je da promovišu dobro upravljanje, odnosno da doprinesu efikasnosti, efektivnosti i ekono-mičnosti državne uprave.

Korist od saradnje VRI i internih revizora može bi-ti višestruka. Ona se može ogledati u razmeni ideja i znanja, smanjenju verovatnoće nepotrebnog dupliranja rada na reviziji, unapređenju pokrivenosti revizijom na osnovu ocena rizika, rekao je Sretenović. On je ocenio da bi VRI i interni revizori mogli da komuniciraju u oblasti planiranja revizije, da izrađuju metodologiju, or-ganizuju zajedničke obuke, obaveštavaju jedni druge o podnetim izveštajima.

Goran Cvejić, pomoćnik ministra finansija je nagla-sio da je Radna grupa formirana kao savetodavno te-lo čiji je zadatak da uspostavi prve kontakte i da dalje smernice za rad između Državne revizorske institucije, Ministarstva finansija - Centralne jedinice za harmo-

nizaciju i jedinica interne revizije. On je istakao da je zakonodavni okvir uspostavljanja interne finansijske kontrole završen i da sada sledi faza implementacije, odnosno konkretan rad kroz konsolidovane izveštaje interne finansijske kontrole.

Bjanka Breteše, viši savetnik u reviziji i finansijskoj kontroli Sigme, je ocenila da su i interna i eksterna revi-zija relativno nove oblasti u Srbiji, koje implementiraju nove sisteme i koje se zbog toga suočavaju sa teškoćama.

Saradnja interne i eksterne revizije je neophodna ka-ko bi se javna sredstva koristila na najbolji način, i kako bi sve bilo transparentno, poručila je Breteše.

Učesnici Radionice, koja je organizovana uz pomoć Sigme, istakli su da će o formiranju Radnog tela i nje-govim aktivnostima informisati Narodnu skupštinu, odnosno Odbor za finansije i Vladu, odnosno ministra finansija.

Radionici o saradnji interne i eksterne revizije, ko-joj je prethodilo održavanje okruglog stola u novembru prošle godine, prisustvovalo je najviše rukovodstvo Dr-žavne revizorske institucije, predstavnici Ministarstva finansija, interni revizori pojedinih ministarstava, fon-dova i agencija, kao i predstavnici Sigme. •

» Izvor: Vebsajt Državne revizorske institucije, 24.5.2012.


NARODNABANKASRBIJEJEODUZELADOZVOLUZARADPOLJOPRIVREDNOJBANCIAGROBANCIA.D.BEOGRAD

Uciljublagovremenog,potpunog i tačnog infor-misanja,NarodnabankaSrbijesaopštavadaje

danasoduzeladozvoluza radPoljoprivrednojban-ciAgrobanci a.d.Beograd, u kojoj je bila uvedenaprinudna uprava od 29. decembra 2011. godine.Podsećamo,prinudnaupravajeuvedenapoštojeupostupkukontroleposlovanjaAgrobankeutvrđenoda kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivourizika koji je ta banka preuzela u poslovanju, dokjeistomkontrolomutvrđenzadovoljavajućinivoli-kvidnostiBanke, koji je u tom trenutkubio iznadpropisanogminimalnognivoa.

Kako su prinudni upravnici i Narodna banka Srbije ocenili da aktivnosti koje su sprovedene u toku prinud-ne uprave, i pored određenih rezultata, nisu uspele da poboljšaju finansijsko stanje u Banci, Narodna banka Srbije je utvrdila da su ispunjeni propisani uslovi i odu-zela Banci dozvolu za rad.

Istovremeno sa oduzimanjem dozvole za rad, Na-rodna banka Srbije je imenovala Agenciju za osiguranje

• AKTUELNE VESTI


depozita za administratora ove banke, koja će u peri-odu administrativnog upravljanja imati sva ovlašćenja upravnog odbora, izvršnog odbora i skupštine banke utvrđene zakonom. U cilju obezbeđenja kontinuiteta obavljanja poslovnih aktivnosti Agrobanke i pune zašti-te interesa njenih deponenata i drugih poverilaca, Agen-cija za osiguranje depozita je u međuvremenu podnela Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje dozvole za rad banke koja bi poslovala pod nazivom „Nova Agrobanka a.d. Beograd”, na koju se prenose ne samo osigurani, nego ukupni depoziti Agrobanke, kao i deo njenih dru-gih obaveza i potraživanja. Preostale obaveze i potra-živanja ostaju u banci pod administracijom, koja traje najduže 25 dana od dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad. To znači da su svi depoziti i drugi poverioci u celini zaštićeni i si-gurni, budući da će nova banka nastaviti sa nesmetanim poslovanjem i urednim servisiranjem svojih obaveza u potpunosti. •

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 27.5.2012.


NARODNABANKASRBIJEJEDALADOZVOLUZARADBANCIKOJAĆEPOSLOVATIPODIMENOMNOVAAGROBANKAA.D.BEOGRAD

Agencija za osiguranje depozita je podnela Na-rodnojbanciSrbijezahtevzadavanjedozvoleza

rad„NoveAgrobankea.d.Beograd”.NarodnabankaSrbijejeuvidomudostavljenizahtevipratećudoku-mentaciju,oceniladasuispunjenipropisaniusloviiRešenjemdalatraženudozvoluzarad.

Nova Agrobanka a.d. Beograd, čiji je jedini vlasnik Agencija za osiguranje depozita odnosno Republika Sr-bija, osniva se radi prenosa svih obaveza i dela potra-živanja Agrobanke na tu banku, a u cilju obezbeđenja kontinuiteta u sprovođenju poslovnih aktivnosti Agro-banke i zaštite interesa svih njenih deponenata i drugih poverilaca u potpunosti.

Na ovaj način Republika Srbija je, kao najveći poje-dinačni akcionar Agrobanke, obezbedila sigurnost svih depozita uključujući ukupnu štednju građana, kao i sredstva ostalih poverilaca u punom iznosu, što je od posebnog značaja za građane i privredu, ali i za očuvanje finansijske stabilnosti.

Klijentima Agrobanke će već u toku današnjeg dana biti omogućeno korišćenje bankarskih usluga kod Nove Agrobanke. •

» Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 27.5.2012.


SAOPŠTENJEPORESKEUPRAVEOREZULTATIMAKONTROLELEGALNOSTISOFTVERA

PremaizveštajimameđunarodneITkonsultantskekuće IDC, tokom 2011. godine, stopa softver-

skepiraterijeuSrbijismanjenajeza2odsto.OvojenajboljirezultatodsvihzemaljauokruženjuiSrbijusvrstavameđuprvihdesetusvetuposmanjenojstopipiraterije.Domaćasoftverskaindustrijaje,zbogsma-njenjastopepiraterije,zabeležilarastod1,5odsto,aprometcelegranejeuvećanza24milionaevra.Ovimaktivnostima,budžetRepublikeSrbijeuvećan je zaiznosod3,5milionaevra.

Nakon perioda promotivnih aktivnosti, Odeljenje za kontrolu legalnosti softvera Poreske uprave je u prethod-nih godinu dana obavilo kontrolu blizu 26 hiljada raču-narskih i serverskih stanica kod 415 poreskih obveznika, pri čemu su ciljna grupa bila velika i srednja preduzeća i, u manjem broju, mala preduzeća.

Kod 61,69 odsto kontrolisanih poreskih obveznika pronađen je nelegalan softver, 37,35 odsto obveznika je koristilo legalan softver, dok je 0,72 odsto obveznika prekršilo pravo na licencu. Kod 0,24 odsto obveznika program je deinstaliran. Svi poreski obveznici dobili su mogućnost da legalizuju softver u toku kontrole, što je 84 odsto učinilo, dok je kod 11,33 odsto proces legaliza-cije softvera u toku. Kod 4,67 odsto poreskih obveznika podnete su prijave za privredni prestup.

Planirane aktivnosti Odeljenja za kontrolu legalnosti softvera u 2012. godini su uvođenje sistema daljinske kontrole, unapređenje sistema analize rizika za odabir poreskih obveznika za kontrolu i kontrola izvoznika softvera. Fokus će biti na smanjenju broja nepoznatih izvoznika softvera, a sprovodiće se uz podršku inspekto-ra za kontrolu javnih prihoda Poreske uprave, MUP-a, Poreske policije i Privredne komore Srbije. •

» Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 30.5.2012.

NAJNOVIJE

VESTI


KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA •

PERIOD

OPIS OBAVEZE OBRAČUNSKI PERIOD

ZAKONSKIROKZA(PLAĆANJEILIDOSTAVLJA-NJEPORESKEPRIJAVE)IZVRŠENJEOBAVEZE STOPA OSNOV PROPIS

Jun Jul

POLUGODIŠNJI

Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda, trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima, uvoznika i izvoznika duvana, obrađenog duvana i duvanskih proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodno polugodište

Januar - jun 2012. 15.7.2012.

Poslovanje proizvođača duvana, trgovaca

duvanom i uvoznika i izvoznika duvana

Član 7. stav 2. Zakona o duvanu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 63/2006, 10/2007, 67/2007, 90/2007, 18/2008, 73/2008, 9/2009, 57/2009, 3/2010, 53/2010, 95/2010, 4/2011, 36/2011, 56/2011 i 6/2012)

TROMESEČNI

Obaveza proizvođača i obrađivača duvana da Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o proizvodnji, obradi i prometu duvana za prethodno tromesečje

April - jun 2012. 10.7.2012. Poslovanje proizvođača i

obrađivača duvana

Član 7. stav 3. Zakona o duvanu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 63/2006, 10/2007, 67/2007, 90/2007, 18/2008, 73/2008, 9/2009, 57/2009, 3/2010, 53/2010, 95/2010, 4/2011, 36/2011, 56/2011 i 6/2012)

Jun 2012.P U S Č P S N

1 2 34 5 6 7 8 9 10

11 12 13 14 15 16 1718 19 20 21 22 23 2425 26 27 28 29 30

Jul 2012.P U S Č P S N

12 3 4 5 6 7 89 10 11 12 13 14 15

16 17 18 19 20 21 2223/30 24/31 25 26 27 28 29

KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Jun / Jul 2012. godine

• KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA


PERIOD



Jun Jul

TROMESEČNI

Obaveza proizvođača cigareta, odnosno alkoholnih pića da Ministarstvu finansija dostavi podatke o izdatim, iskorišćenim oštećenim i neiskorišće-nim akciznim markicama u prethodnom tromesečju

April - jun 2012. 15.7.2012.

Dostavljanje podataka o oštećenim odnosno

neiskorišćenim akciznim markicama

Član 16. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice, vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica, vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića ("Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 11/2005, 29/2005, 56/2005, 75/2005, 88/2005, 108/2006 i 83/2011)

Obaveza proizvođača, odnosno uvoznika da Ministarstvu finansija vrati oštećene odnosno neiskorišćene akcizne markice u prethodnom tromesečju, sa vidljivom oznakom serije i serijskim brojem markice, kao i da vrati markice za cigarete, odnosno alkoholna pića sa slovnom oznakom EC i EA

April - jun 2012. 15.7.2012.

Vraćanje oštećenih odnosno neiskorišćenih

akciznih markica


Obveznik akcize - proi-zvođač koji pored dizel goriva proizvodi ulje za loženje dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o proizvedenim odnosno prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje, sa specifikacijom kupaca na veliko za prethodno tromesečje

April - jun 2012. 15.7.2012.

Dostavljanje podataka o proizvedenim, odnosno

prodatim količinama dizel goriva i ulja za

loženje

Član 13. stav 4. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencija, dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize ("Sl. glasnik RS", br. 3/2005, 54/2005, 36/2007, 63/2007 i 53/2009)

Obveznik akcize - proi-zvođač - fizičko lice - du-žan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o prodatim alkoholnim pićima fizičkim licima i specifikaciju kupaca pravnih lica i preduzetnika za prethodno tromesečje

April - jun 2012. 15.7.2012.

Dostavljanje podataka o prodatim alkoholnim

pićima

Član 12. stav 4. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencija, dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize ("Sl. glasnik RS", br. 3/2005, 54/2005, 36/2007, 63/2007 i 53/2009)

Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave kumulativni obračun akcize za prethodni kvartalni period

April - jun 2012. 20.7.2012.

Obračun ukupnog izno-sa akcize za tromesečni

period

Član 24. stav 1. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011 i 6/2012 - usklađeni din. izn.)



PERIOD



Jun Jul

TROMESEČNI

Poreska uprava, odnosno nadležna jedinica lokalne samouprave je dužna da, kvartalno sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala, na svojoj internet strani objavi obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika

April - jun 2012.

Podacisastanjemna30.jun2012.

-objavljivanjetokomkvartalajul-septembar

Ispunjavanje poreskih obaveza poreskih

obveznika

Član 7. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005, 62/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012)

Zahtev za refakciju diplomatskog i konzularnog predstavniš-tva, odnosno međunarodne organizacije za refakciju PDV u prethodnom tromesečju Obrazac REF5

April - jun 2012.

30.7.2012. (30 dana od

isteka kalendarskog tromesečja)

Član 6b st. 1-4. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu I postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl. glasnik RS", br. 107/2004, 65/2005 i 63/2007)

Naručilac je dužan da u kalendarskoj godini Upravi za javne nabavke dostavlja tromesečni izveštaj o zaključenim ugovorima o javnim nabavkama i postupcima javnih nabavki

April - jun 2012. 10.7.2012.

Tromesečni period u kome su zaključivani

ugovori o javnim nabavkama

Član 94. stav 4. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008))

MESEČNI

Zbirna poreska prijava za poreze po odbitku - Obrasci PP OD, PP OD-1 i PP OPJ-1 do PP OPJ-82)

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

Isplaćeni prihodi na koje se plaća porez po

odbitku

Član 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005, 62/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012)

Periodična deklaracija za dopremljenu ili otpremljenu robu preko granice

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

Otpremljena ili dopremljena roba u prethodnom mesecu

Član 7. Pravilnika o periodičnom deklarisanju robe ("Sl. glasnik RS", br. 111/2004)

Uplata naknade za dozvolu, odnosno za odobrenje za priređivanje igara na sreću i naknade za priređivanje klasičnih i posebnih igara na sreću**

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

Procenat od vrednosti primljenih uplata

Čl. 35, 36, 54. i 55 Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 85/2005 i 95/2010)

Evidencija o zbiru dnevnog prometa po automatima - OBRA-ZAC ZDP**

Ostvareni promet

Član 3. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. glasnik RS", br. 129/2004 i 16/2011)

Evidencija o stanju mehaničkih i elektronskih brojčanika automata - OBRAZAC SB**

Stanje brojčanika

Član 4. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. glasnik RS", br. 129/2004 i 16/2011)



PERIOD



Jun Jul

MESEČNI

Mesečni obračun ostvarenog prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice - OBRAZAC MOP**

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012. Ostvareni promet

Član 3. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Sl. glasnik RS", br. 129/2004)

Zbirni mesečni obračun naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama - OBRA-ZAC ZMON - Priređi-vači igara na sreću u igračnicama (dostavlja se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću)**

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

Ukupna naknada za priređivanje igara na

sreću

Član 7. Pravilnika o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Sl. glasnik RS", br. 35/2006)

Obaveza Državne lutrije Srbije da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje klasičnih igara na sreću

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

60% na osnovicu koja čini razliku između ukupne

vrednosti primljenih uplata i ukupnog

iznosa fonda dobitaka

Priređivanje klasičnih igara na sreću

Član 35. st. 1-3. Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011)

Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje svake posebne igre na sreću u igračnicama

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

3% na vrednost primljenih uplata - kod igara koje

učesnici igraju jedni protiv drugih

(poker), odnosno 25% na razliku

između vrednosti primljenih uplata i isplaćenih dobitaka

kod ostalih igara

Priređivanje posebnih igara na sreću u

igračnicama

Član 59. Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011)

Obaveza priređivača da Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću dostavi mesečni obračun naknade za priređivanje za svaku vrstu igara, odnosno stola za igre na sreću posebno, zajedno sa dokazom o uplati naknade za priređivanje.

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

3% na vrednost primljenih uplata - kod igara koje

učesnici igraju jedni protiv drugih

(poker), odnosno 25% na razliku

između vrednosti primljenih uplata i isplaćenih dobitaka

kod ostalih igara

Priređivanje posebnih igara na sreću u

igračnicama


Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za dobijeno odobrenje za priređivanje posebnih igara na sreću na automatima

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

25 evra u dinarskoj protivvrednosti po

automatu Priređivanje igara na sreću na automatima


Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje posebnih igara na sreću na automatima

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

5% (ne manje od 35 evra) na osnovicu koju čini razlika

ukupno ostvarenih uplata i isplata

Priređivanje igara na sreću na automatima

Član 81. st. 1-2. Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011)



PERIOD



Jun Jul

MESEČNI

Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za dobijeno odobrenje za priređivanje posebnih igara na sreću - klađe-nje

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

100 evra u dinarskoj

protivvrednosti - po kladionici

Priređivanje posebnih igara na sreću - klađe-

nje


Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje igara na sreću - klađenje

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

15% (ne manje od 500 evra) na

osnovicu koju čini razlika ukupno

ostvarenih uplata i isplata - po kladionici

Priređivanje posebnih igara na sreću - klađe-

nje


Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za dobijeno odobrenje za priređivanje svih vrsta igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

2.500 evra u dinarskoj

protivvrednosti

Priređivanje svih vrsta igara na sreću preko sredstava elektronske

komunikacije


Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje svih vrsta igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

15% (ne manje od 7.500 evra) na

osnovicu koju čini razlika ukupno

ostvarenih uplata i isplata kod

klađenja, odnosno 5% (ne manje od

7.500 evra) na osnovicu koju čini

razlika ukupno ostvarenih uplata i isplata kod ostalih

igara

Priređivanje svih vrsta igara na sreću preko sredstava elektronske

komunikacije


Obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa - OBRAZAC OZU

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012. Zaključeni ugovori

- estrada -

Član 108a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn.) i Pravilnik o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Sl. glasnik RS", br. 139/2004)



PERIOD



Jun Jul

MESEČNI

Obaveza poslodavca da prilikom isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom - Obrazac IOSI

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012. Obaveza zapošljavanja

osoba sa invaliditetom

Član 24. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009) u vezi sa članom 12. Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl. glasnik RS", br. 33/2010 i 48/2010 - ispr.)

Porez na dohodak na ostale prihode (ugovori o autorskom pravu, o zakupu nepokretnosti, opreme i druge pokretne imovine, ugovori o delu, o privremenim i povremenim poslovima i drugi prihodi - OBRA-ZAC PP OPJ 2 do PP OPJ 8)

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 5.6.2012. 5.7.2012.

Stopa poreza na ostale prihode iznosi 20% stopa poreza na

prihode od osiguranja lica iznosi

10%

Bruto iznos naknade od ostalih prihoda

Čl. 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn.)

Podnošenje zahteva Upravi za trezor za refakciju plaćene akcize na dizel gorivo za pogon traktora

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012.

najranije10.6.2012.

najranije 10.7.2012.

Refakcija plaćene akcize na dizel gorivo

poljoprivrednog gazdinstva

Član 7. Pravilnika o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel gorivo, načinu i postupku ostvarivanja refakcije, uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva, normativima potrebnih količina za pogon traktora ("Sl. glasnik RS", br. 3/2005, 5/2005, 63/2007, 23/2008 i 20/2012)

Mesečni izveštaj o poslovanju otvorenog odnosno zatvorenog investicionog fonda na propisanom obrascu OIF, ZIF za prethodni mesec i Mesečni izveštaj o poslovanju društva za upravljanje za prethodni mesec, na propisanom obrascu

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 10.6.2012. 10.7.2012. Izveštaj o poslovanju

investicionih fondova

Član 72. Pravilnika o uslovima za obavljanje delatnosti društva za upravljanje investicionim fondovima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2009, 76/2009 i 41/2011)

Porez na dodatu vrednost - pravna lica i preduzetnici sa prometom većim od 20.000.000,00 dinara za prethodnih 12 meseci i oni koji su se opredelili da obračunavaju i plaćaju PDV mesečno, kao i oni koji otpočnu sa obavljanjem delatnosti u tekućoj godini

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 10.6.2012. 10.7.2012. 18%

8% Promet dobara i usluga u kalendarskom mesecu

Član 48. st. 1, 3. i 5. i član 49. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004, 61/2005 i 61/2007)



PERIOD



Jun Jul

MESEČNI

Podnošenje obrasca PID PDV-1 uz poresku prijavu PPPDV za januar - poreski obveznici koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 10.6.2012. 10.7.2012. Promet dobara u

inostranstvo

Član 4. stav 2. Uredbe o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004 i 27/2005)

Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti - iz-davaoci rezidenti i nerezidenti - OBRAZAC HOV4)

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 10.6.2012. 10.7.2012. Visina ulaganja

Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 87/2009)

Mesečni obračun poreza na premije neživotnog osiguranja - OBRAZAC MOPPNO

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 10.6.2012. 10.7.2012. 5% Zaključeni ugovori o

neživotnom osiguranju

Član 7. Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US, 107/2009 i 99/2011), čl. 3, 4. i 5. Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) i Pravilnika o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004)

Izveštaj o izvršenim rashodima za plate u mesecu - OBRAZAC PL - podnose lokalne vlasti (direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta)

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 10.6.2012. 10.7.2012. Isplaćene zarade

zaposlenima u mesecu

Čl. 2. do 6. Pravilnika o načinu i sadržaju izveštavanja o planiranim i izvršenim rashodima za plate u budžetima jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 8/2010)

Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 10.6.2012. 10.7.2012.

Godišnja naknada za korišćenje građevinskog

zemljišta

Član 20. Odluke o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta ("Sl. list grada Beograda", br. 37/2004, 7/2005, 19/2007, 40/2007, 53/2008, 60/2009, 45/2010 i 2/2011)

Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno troškovima, sa razdvojenim osnovama sticanja, kao i popis emitovanih interpretacija iz repertoara PI

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 15.6.2012. 15.7.2012. Emitovane interpretaci-

je iz repertoara PI

Tarifa za upotrebu interpretacija iz repertoara PI snimljenih na komercijalne nosače zvuka (fonograme), odnosno zvuka i slike (videograme) ("Sl. glasnik RS", br. 6/2008 i 119/2008)

Obaveza brokersko-diler-skog društva da Komisiji za hartije od vrednosti dostavi izveštaj o svome poslovanju

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 15.6.2012. 15.7.2012.

Poslovanje brokersko-dilerskog društva za

tekući mesec

Član 201. stav 1. tačka 2) Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)



PERIOD



Jun Jul

MESEČNI

Dostavljanje evidencija o izdatim, iskorišćenim, oštećenim i neiskorišće-nim markicama za cigarete, odnosno alkoholna pića

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 15.6.2012. 15.7.2012.

Uvoz cigareta, odnosno alkoholnih

pića


Porez na dobit pravnih lica

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 15.6.2012. 15.7.2012. 10%

Na osnovu poreske prijave za prethodnu

godinu, odnosno prethodni poreski

period ili na osnovu mesečne akontacije iz

poslednjeg meseca prethodnog poreskog

perioda

Član 67. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011)

Porez na dohodak građana od samostalne delatnosti

Na osnovu rešenja Poreske uprave

Član 118. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn.)

Doprinosi za socijalno osiguranje - preduzetni-ci i lica koja su osnivači privrednih društava, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 15.6.2012. 15.7.2012. 35,80%

Na osnovu rešenja Poreske uprave i rasta

prosečne mesečne bruto zarade iz

prethodnog kvartala

Čl. 10. i 11. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 107/2009 i 101/2010), član 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 i 57/2011), član 4. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da deponuje sredstva na rok od dve godine u visini od 5% od maloprodajne cene svake fiskalizovane fiskalne kase

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 15.6.2012. 15.7.2012.

Sredstva obezbeđenja za proizvođače fiskalnih kasa

Član 24. st. 2. i 3. Zakona o fiskalnim kasama ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004)

Komunalna taksa za isticanje firme i naknada za uređivanje građevinskog zemljišta3)

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 15.6.2012. 15.7.2012.

Na osnovu rešenja Poreske uprave ili

odluke

Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispravka i 24/2011) i Odluka o lokalnim i komunalnim taksama i



PERIOD



Jun Jul

MESEČNI

Korisnik, odnosno sopstvenik šuma plaća naknadu za korišćenje šuma i šumskog zemljišta

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 15.6.2012. 15.7.2012.

Na poresku osnovicu primenjuje

se stopa od 3% odnosno 5%

Godišnji ukupan prihod korisnika šuma ostvaren gazdovanjem

šumama, odnosno tržišna vrednost izrađenih drvnih

sortimenata na mestu seče

Član 85. Zakona o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)

Pravno lice, obveznik plaća naknadu za zaštitu, korišćenje i unapređiva-nje opštekorisnih funkcija šuma

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 15.6.2012. 15.7.2012.

Na poresku osnovicu primenjuje se stopa od 0,025%

Ukupan godišnji prihod pravnog lica

Član 86. Zakona o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)

Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da Poreskoj upravi - Cen-trala dostavi kumulativne podatke o broju fiskalizovanih fiskalnih kasa po tipu i modelu, njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 18.6.2012. 18.7.2012.

Sredstva obezbeđenja za proizvođače fiskalnih

kasa

Član 24. stav 5. Zakona o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/2004)

Podnošenje zahteva Upravi za trezor za refak-ciju plaćene akcize na ostale derivate nafte

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 20.6.2012. 20.7.2012.

Refakcija plaćene akcize na ostale derivate nafte

Član 4. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte iz člana 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama koji se koriste za industrijske svrhe ("Sl. glasnik RS", br. 51/2005)

Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni mesec, odnosno obračun i uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz i na najnižu osnovicu ako poslodavac nema sredstva za isplatu zarada

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 30.6.2012. 30.7.2012.

Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za

obavezno socijalno osiguranje

Član 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011 i 7/2012 - usklađeni din. izn.) u vezi sa članom 110. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009)

Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka dostavi obaveštenje (i da ga objavi u dnevnom listu i na svojoj internet strani) o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. 30.6.2012. 31.7.2012. Obustava plaćanja od

strane pravnih lica

Član 208. u vezi sa članom 150. Zakona o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)*



PERIOD



Jun Jul

PETNAESTODNEVNI

Boravišna taksa 16.5-31.5.2012. 1.6-15.6.2012.

16.6-30.6.2012. 1.7-15.7.2012.

5.6.2012.20.6.2012.

5.7.2012. 20.7.2012.

Boravišna taksa za svaki dan boravka u

ugostiteljskom objektu

Čl. 103. i 108. Zakona o turizmu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

Akciza1) 16.5-31.5.2012. 1.6-15.6.2012.

16.6-30.6.2012. 1.7-15.7.2012.

15.6.2012.30.6.2012.

15.7.2012. 31.7.2012.

30% ili od 17,45

do 265,17 din.

Stavljanje u promet ili uvoz

Čl. 9. do 14. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011 i 6/2012 - usklađeni din. izn.), Usklađene dinarske iznose akciza iz člana 9. stav 1. tač. 5) i 6), čl. 12, 12a i 40g Zakona o akcizama, godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2011. godini, odnosno iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 3) Zakona o akcizama, indeksom potrošačkih cena za period od 1. jula 2011. godine do 31. decembra 2011. godine ("Sl. glasnik RS", br. 6/2012 i 8/2012)

SVAKODNEVNI

Obaveštavanje Poreske uprave o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju delatnost o svim isplatama gotovog novca u skladu sa članom 35. stav 1. Zakona o platnom prometu i članom 48. stav 1. tačka 8. Zakona o bankama

1.5-31.5.2012. 1.6-30.6.2012. Svakodnevno Sve gotovinske isplate

Član 4. Pravilnika o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. glasnik RS", br. 77/2011)

1) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 28.1.2012. godine.2) Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku - obrasci PP OD i PP OPJ, kao i na zarade, za velike poreske obveznike je dan isplate, a najkasnije

dva dana od dana isplate.3) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec - do 15.4) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda.

Shodno članu 7. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005, 62/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012) Poreska uprava, ovu obavezu ispunjava tokom kvartala, ali sa podacima sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala.

* od 23. januara 2010. godine kao dana početka primene Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009) do 31. decembra 2010. godine, odredbe čl. 150-154. tog zakona primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine, a od 1. januara 2010. godine do 31. decembra 2011. godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine.

** Shodno članu 134. stav 1. Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011), priređivači igara na sreću koji na dan stupanja na snagu tog zakona poseduju važeće rešenje o davanju dozvole, odnosno odobrenja za priređivanje igara na sreću dato u skladu sa Zakonom o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 85/2005 - dr. Zakon i 95/2010), nastavljaju sa priređivanjem u skladu sa odredbama tog zakona, do isteka važenja dozvole, odnosno odobrenja, kao i shodno članu 136. Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011) kojim je propisano da će se propisi doneti na osnovu Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 85/2005 - dr. Zakon i 95/2010), primenjivati do početka primene propisa donetih na osnovu novog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama novog zakona.

Napomena: Rokoviseuslučajudapadajuunedeljuiliudanedržavnihpraznika,kaoiudrugedanekadaorganpredkojimtrebapreduzetiradnjeneradi,

pomerajunaprvinaredniradnidan,uskladusaodredbamačlana91. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010).

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE •


1. PROSEČNA MESEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI SRBIJI ZA 2011. GODINU

Mesec Ukupno Republika "Sl. glasnik RS"Zarada Zarada bez poreza i doprinosaDecembar 2010. 54.948 39.580 4/2011Januar 2011. 47.382 34.009 13/2011Februar 2011. 49.394 35.358 21/2011Mart 2011. 49.633 35.777 28/2011April 2011. 54.532 39.298 36/2011Maj 2011. 49.064 35.362 47/2011Jun 2011. 54.616 39.322 55/2011 Jul 2011. 54.164 39.127 63/2011Avgust 2011. 53.285 38.389 71/2011Septembar 2011. 53.838 38.763 80/2011Oktobar 2011. 52.944 38.167 89/2011Novembar 2011. 53.239 38.363 99/2011Decembar 2011. 61.116 43.887 6/2012

Napomena:Od 1. januara 2011. godine Republički zavod za statistiku više ne objavljuje podatke o zaradi u privredi Republike Srbije. Dok se ne promene odgovarajući propisi koji određena primanja vezuju za ovaj podatak (npr. posebni kolektivni ugovori), primenjuje se poslednji objavljen podatak, za decembar 2010. godine, koji iznosi 51.165,00 dinara.

1a PROSEČNA MESEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI SRBIJI ZA 2012. GODINU• Aktuelni podatak - april mesec •

Mesec Ukupno Republika "Sl. glasnik RS"Zarada Zarada bez poreza i doprinosaJanuar 2012. 50.829 36.639 14/2012Februar 2012. 55.505 40.003 23/2012Mart 2012. 56.125 40.562 41/2012April 2012. 58.465 42.215 54/2012April 2012. / Decembar 2011. 95,7 96,2 April 2012. / Mart 2012. 104,2 104,1April 2012. / April 2011. 107,2 107,4 -Januar-April 2012. / Januar-April 2011. 109,9 110,2 -

2. MINIMALNA ZARADA* ZA 2012. GODINU* Odlukom o visini minimalne zarade za period januar 2012. godine - februar 2013. godine koja je objavljena 23.3.2012. godine u "Sl. glasniku RS" broj 22/2012 utvrđen je iznos

neto minimalne zarade po radnom času za period januar 2012. - februar 2013. godine.

Mesec Broj časova rada Po času - neto Minimalna neto zarada za mesec Bruto minimalna zarada za mesec Januar 176 102,00 17.952 24.270Februar 168 102,00 17.136 23.106Mart 176 102,00 17.952 24.270April 168 115,00 19.320 26.222Maj 184 115,00 21.160 28.846Jun 168 115,00 19.320 26.222Jul 176 115,00 20.240 27.534Avgust 184 115,00 21.160 28.846Septembar 160 115,00 18.400 24.909Oktobar 184 115,00 21.160 28.846Novembar 176 115,00 20.240 27.534Decembar 168 115,00 19.320 26.222

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJEAžuriranodana8.6.2012.godine

• AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE


3. NAJNIŽA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*- zaposleni i poslodavci, za period od 1.5.2012. do 31.7.2012. iznosi 18.946 dinara

* Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).

4. NAJVIŠA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE* - zaposleni i poslodavci, za period od 1.6.2012. do 30.6.2012. iznosi 292.325 dinara

* Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi, u skladu sa odredbom člana 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).

5. NAJNIŽA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*- sveštenici i verski službenici i samostalni umetnici, za period od 1.1.2012. do 31.12.2012. iznosi 19.498 dinar

* Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u skladu sa odredbom člana 38. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).

6. NAJVIŠA GODIŠNJA OSNOVICA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE* • za 2011. godinu iznosi 3.163.980 dinara •

* Najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade u Republici isplaćene u godini za koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi, u skladu sa članom 43. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).

7. PROCENJENA NAJVIŠA GODIŠNJA OSNOVICA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

• za 2012. godinu iznosi 3.516.131 dinar • * Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini petostruki iznos godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u

tekućoj godini, u skladu sa odredbom člana 67. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).

8. FORMULE ZA PRERAČUN NA BRUTO U ZAVISNOSTI OD VISINE NETO ZARADEBruto iznos zarade, odnosno minimalne zarade utvrđuje se po sledećim formulama, i to:

AKO JE NETO MESEČNI IZNOS ZARADE, KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto zarada =Neto zarada - 938,64 + (najniža osnovica x 17,9%)

0,88• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto zarada =Neto zarada - 938,64

0,701• veća od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto zarada =Neto zarada - 938,64 + (Najviša osnovica x 17,9%)

0,88AKO JE NETO MESEČNI IZNOS MINIMALNE ZARADE KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po forumuli

Bruto MZ = (časovi rada x MZ po času) - 938,64 + (najniža osnovica x 17,9%)

0,88• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto MZ = (časovi rada x MZ po času) - 938,64

0,701PRERAČUN NETO ZARADE (PLATE) PENZIONERA U BRUTO:• kad se ne plaća doprinos za zdravstvo

Bruto zarada = (Neto zarada - 938,64)

0,7625• kad se ne plaća doprinos za zdravstvo i doprinos za nezaposlenost

Bruto zarada = (Neto zarada - 938,64)

0,770



9. OSNOVICE OSIGURANJA NA KOJE SE OBRAČUNAVA DOPRINOS PIO ZA LICA UKLJUČENA U OBAVEZNO OSIGURANJE ZA PERIOD OD 1.5. DO 31.7.2012.

R. br. % Iznos R. br. % Iznos

1. 35% 18.946 8. 127% 68.748

2. 40% 21.653 9. 155% 83.905

3. 54% 29.231 10. 200% 108.264

4. 65% 35.186 11. 300% 162.396

5. 80% 43.306 12. 400% 216.528

6. 87% 47.09513. 500%

270.660

7. 115% 62.252

10. PREGLED USKLAĐENIH NEOPOREZIVIH IZNOSA POJEDINIH PRIMANJA PREMA ZAKONU O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

ZA PERIOD OD 1.2.2012. DO 31.1.2013. GODINE • "Sl. glasnik RS", br. 7/2012 •

R. br. OPIS Neoporezivi iznosi

u dinarima

1 2 3

I Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog

1. Neoporezivi iznos iz zarade (čl. 15a stav 2. i 101a st. 1, 3, 4. i 5. Zakona) 7.822

II Neoporezivi iznosi iz člana 9. stav 1. Zakona

1. Pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika - tačka 9) 54.206

2. Stipendije i krediti učenika i studenata - tačka 12) 9.293

3. Naknada za ishranu - hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport - tačka 13) 7.744

III Neoporezivi iznosi iz člana 18. stav 1. Zakona

1. Naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju - tačka 1) 3.098

2. Dnevnica za službeno putovanje u zemlji - tačka 2) 1.859

3. Naknada troškova prevoza na službenom putovanju sopstvenim vozilom - tačka 4) 5.421

4. Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - tačka 5) 30.975

5. Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - tačka 6) 7.744

6. Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - tačka 7) 15.487

IV Neoporezivi iznos iz člana 21a Zakona i člana 13. st. 3. i 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

1. Premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond 4.647

V Neoporezivi iznos iz člana 83. stav 5. Zakona

1. Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću 23.232



11. KOEFICIJENT ZA IZRAČUNAVANJE VISINE MESEČNE ZAKUPNINE ZA KORIŠĆENJE STANA U DRUŠTVENOJ, DRŽAVNOJ I SVOJINI GRAĐANA* U 2012. GODINI

Obračunski period Koeficijent „Sl. glasnik RS” januar-jun 0,175955 8/2012

* Na osnovu odredbi člana 32. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011), Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja utvrđuje koeficijent za izračunavanje visine mesečne zakupnine za korišćenje stanova u društvenoj, državnoj i svojini građana .

12. OTKUPNA CENA STANA PREMA ZAKONU O STANOVANJU*bez korektivnih faktora za zahteve podnete u maju 2012. godine iznosi 58.465,00 dinara

* Otkupna cena stana utvrđuje se na osnovu prosečne mesečne bruto zarade u Republici u mesecu koji prethodi mesecu u kome je podnet pismeni zahtev za otkup stana, u smislu člana 20. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011), uzimajući u obzir i propisane korektivne faktore.

13. REVALORIZACIJA RATA ZA OTPLATU STANOVAVreme zaključenja ugovora Koeficijent

• za ugovore sklopljene do 30.6.2011. godine 0,002• za ugovore sklopljene u julu 2011 godine, 0,007• za ugovore sklopljene u avgustu 2011. godine 0,007• za ugovore sklopljene u septembru 2011. godine 0,005• za ugovore sklopljene u oktobru 2011. godine 0,001• za ugovore sklopljene u novembru 2011. godine Ne vrši se revalorizacija zbog negativnog koeficijenta• za ugovore sklopljene u decembru 2011. godine Ne vrši se revalorizacija

14. INDEKS POTROŠAČKIH CENA U 2011. GODINIOpis Index Opis Index

Januar 2011. 101,4 Jul 2011. 99,5Februar 2011. 101,5 Avgust 2011. 100,0Mart 2011. 102,6 Septembar 2011. 100,2April 2011. 101,1 Oktobar 2011. 100,4 Maj 2011. 100,4 Novembar 2011. 100,9Jun 2011. 99,7 Decembar 2011. 99,3

14a INDEKS POTROŠAČKIH CENA U 2012. GODINI

Republika Srbija - ukupno*

Mesečna inflacija(Promena cena u tekućem

mesecu u odnosu na prethodni mesec)

Godišnja inflacija(Promena cena u tekućem

mesecu u odnosu na isti mesec prethodne godine)

Inflacija u 2012. godini(Promena cena u tekućem

mesecu u odnosu na decembar 2011. godine)

"Sl. glasnik RS"

Januar 2012. 100,1 105,6 100,1 13/2012Februar 2012. 100,8 104,9 100,9 19/2012Mart 2012. 101,1 103,2 102,0 31/2012April 2012. 100,6 102,7 102,6 49/2012

* Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Napomena:Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju. Cene ovih proizvoda i usluga u aprilu 2012. godine, u odnosu na mart 2012. godine, u proseku su povećane za 0,6%. Potrošačke cene u aprilu 2012. godine, u odnosu na isti mesec 2011. godine, povećane su za 2,7%, dok su u odnosu na decembar 2011. godine povećane za 2,6%. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u aprilu 2012. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (1,0%), Transport (0,9%), Hrana i bezalkoholna pića (0,8%), Zdravstvo (0,7%), Restorani i hoteli (0,6%) i Odeća i obuća (0,5%). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.



15. MESEČNE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2011. GODINI

Mesec Zatezna kamataJanuar 1,2035%Februar 1,2035%Mart 1,2035%April 1,2035%Maj (zaključno sa 16.5.2011.) 1,2035%Maj (17.5. - 31.5.2011.) 0,9020%Jun 0,5000%*Jul 0,5000%*Avgust 0,5000%*Septembar 0,7010%Oktobar 0,9020%Novembar 1,4045%Decembar 0,5000%*

* Prema članu 3. stav 3. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", br. 9/2001, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 31/2011), u mesecu za koji je stopa rasta potrošačkih cena jednaka nuli ili je negativna, mesečna stopa zatezne kamate jednaka je fiksnoj stopi od 0,5% mesečno.

15a MESEČNE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2012. GODINI

Mesec Zatezna kamataJanuar 0,6005% Februar 1,3040%Mart 1,6055% April 1,1030% Maj 1,1030%*

* Podatak se primenjuje do objavljivanja podatka o indeksu potrošačkih cena za maj 2012. godine.

16. ESKONTNA STOPA, REFERENTNA KAMATNA STOPA I STOPA KAMATE ZA NEBLAGOVREMENA PLAĆANJA JAVNIH PRIHODA

Izvršni odbor Narodne banke Srbje je na sednici od 10.5.2012. godine odlučio na zadrži referentu kamatu stopu na istom nivou od 9,5%.

S obzirom da je visina referentne kamate ostala nepromenjena, visina eskontne stope i kamate za neblagovremeno plaćanje javnih prihoda ostaju na istom nivou. U narednoj tabeli dat je pregled kretanja navedenih kamata od početka 2012. godine.

Kretanje kamata u 2012. godini

Period važenja Referentna kamatna stopa

Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode - na godišnjem nivou -

Eskontna stopa NBS - na godišnjem nivou -

8.12.2011. - 18.1.2012. 9,75% 19,75% 9,75% od 19.01.2012 9,50% 19,50% 9,50%

Napomena: 1) Eskontna stopa se utvrđuje u visini 100% referentne kamatne stope NBS; 2) Od 1.1.2011. godine kamata za neplaćene i neblagovremeno plaćene javne prihode jednaka je godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za

deset (10) procentnih poena (shodno članu 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).

Naredna sednica Izvršnog odbora NBS održaće se 7.6.2012. godine.



17. UČEŠĆE U FINANSIRANJU ZARADA OSOBA SA INVALIDITETOM - ZA 2012. GODINU

Mesec Visina učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom Januar 2012. 25.582,50Februar 2012. 25.582,50 Mart 2012. 25.582,50 April 2012. 25.582,50 Maj 2012. 25.582,50 Jun 2012. 25.582,50 Jul 2012. 25.582,50 Avgust 2012. 25.582,50 Septembar 2012. 25.582,50 Oktobar 2012. 25.582,50 Novembar 2012. 25.582,50 Decembar 2012. 25.582,50

Napomena:Učešće u finansiranju zarade osobe sa invaliditetom u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili socijalnom preduzeću i organizaciji ne može biti manje od 50% prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

18. VISINA PENALA ZA NEIZVRŠENJE OBAVEZE ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM

• za 2012. godinu •

Mesec Prosečan broj radnih sati u mesecu Minimalna neto zarada po radnom satu Visina penala Januar 174 102,00 53.244,00 Februar 174 102,00 53.244,00 Mart 174 102,00 53.244,00 April 174 115,00 60.030,00 Maj 174 115,00 60.030,00 Jun 174 115,00 60.030,00 Jul 174 115,00 60.030,00 Avgust 174 115,00 60.030,00 Septembar 174 115,00 60.030,00 Oktobar 174 115,00 60.030,00 Novembar 174 115,00 60.030,00 Decembar 174 115,00 60.030,00

Napomena: U skladu sa članom 29. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 - dalje: Zakon) poslodavac koji ne izvrši obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, dužan je da uplati penale u visini tri minimalne zarade (neto) za svaku nezaposlenu osobu sa invaliditetom, mesečno, prilikom isplate zarada i naknada zarade, a najkasnije do 30. u mesecu za prethodni mesec. Poslodavac koji je izvršio obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa Zakonom, odnosno poslodavac koji uplati penale u Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, dokazuje izvršenje obaveze dostavljanjem Izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, u skladu sa članom 12. Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010 i 48/2010 - ispr.). Obrazac IOSI se dostavlja jedinici Poreske uprave, nadležnoj prema mestu sedišta poslodavca, prilikom isplate zarada, odnosno vršenja obračuna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje bez isplate zarada, a najkasnije do 5. u mesecu za prethodni mesec.



19. PORESKI TRETMAN I USKLAĐENI NEOPOREZIVI IZNOSI ZA ODREĐENA PRIMANJA ZAPOSLENIH I OSTALIH FIZIČKIH LICA

Na bazi prosečne zarade po zaposlenom u aprilu 2012. godine• Ukupno za Republiku Srbiju 58.465,00 dinara •

Napomene:1) Opšti kolektivni ugovor ("Sl. glasnik RS", br. 50/2008, 104/2008 - Aneks I i 8/2009 - Aneks II - dalje: OKU) je 17. maja 2011. godine prestao da važi. Prema tome, počev

od 18. maja 2011. godine, poslodavci nisu dužni da primenjuju OKU. To takođe znači da od 18. maja 2011. godine u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa primenjuje se Zakon o radu, drugi propisi, poseban kolektivni ugovor u grani, odnosno delatnosti u kojoj posluje poslodavac (ako je zaključen), opšti akt (kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu), odnosno ugovor o radu.

2) Od 1. januara 2011. godine Republički zavod za statistiku više ne objavljuje podatke o zaradi u privredi Republike Srbije. Dok se ne promene odgovarajući propisi koji određena primanja vezuju za ovaj podatak (posebni kolektivni ugovori), primenjuje se poslednji objavljen podatak, za decembar 2010. godine (51.165 dinara, odnosno 37.020 dinara bez poreza i doprinosa). Poslodavci treba u svojim opštim aktima, odnosno ugovorima o radu, takođe da prilagode svoju regulativu, tako što će navedena lična primanja vezati za neki drugi poznat podatak (npr. prosek zarade na nivou Republike, sopstveni prosek i sl.).

3) Usklađeni neoporezivi iznosi pojedinih primanja iz Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011 i 91/2011 - odluka US) primenjuju se od 1.2.2012. do 31.1.2013. godine.

a) Isplate sa karakterom zarade

Vrsta isplate Osnov isplate Način izračunavanja i iznos isplate

MESEČNA NAKNADA ZA ISHRANU U TOKU RADA („TOPLI OBROK”)

Član 118. tačka 5) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009)

Prema Zakonu o radu, isplata je obavezna a visina isplate se utvrđuje opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.Primer: Ako je poslodavac utvrdio da se "topli obrok" isplaćuje u visini 20% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republič-kog organa nadležnog za poslove statistike, trenutno: 20% x 58.465 = 11.693,00 dinara.Prema članu 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011 i 99/2011 - dr. zakon), koeficijent kao element plata, sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada.

REGRES ZA GODIŠNJI ODMOR Član 118. tačka 6) Zakona o radu

Prema Zakonu o radu, isplata je obavezna a visina isplate se utvrđuje opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.Primer: Ako je poslodavac utvrdio da se "regres" isplaćuje u visini jedne prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, iznos regresa trenutno je 58.465,00 dinara. Prema članu 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koeficijent kao element plata, sadrži dodatak na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

UVEĆANA ZARADA ZA RAD NA DAN PRAZNIKA koji je neradni dan

Član 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu

Prema Zakonu o radu, najmanje 110% na osnovnu zaradu zaposlenog.

UVEĆANA ZARADA ZA RAD NOĆU (između 22.00 i 6.00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade

Član 108. stav 1. tačka 2) Zakona o radu

Prema Zakonu o radu, najmanje 26% na osnovnu zaradu zaposlenog.

UVEĆANA ZARADA ZA RAD U SMENAMA, ako takav rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade

član 108. stav 1. tačka 2) Zakona o radu Najmanje 26% na osnovnu zaradu zaposlenog.

UVEĆANA ZARADA ZA PREKOVREMENI RAD

član 108. stav 1. tačka 3) Zakona o radu Najmanje 26% na osnovnu zaradu zaposlenog.



Vrsta isplate Osnov isplate Način izračunavanja i iznos isplate UVEĆANA ZARADA PO OSNOVU VREMENA PROVEDENOG NA RADU („minuli rad”)

član 108. stav 1. tačka 4) Zakona o radu

Prema Zakonu o radu, 0,4% za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu na osnovnu zaradu zaposlenog.

TERENSKI DODATAK (dnevna naknada zaposlenog za povećane troškove rada i boravka na terenu)

Nije propisan Zakonom o radu, ali ga poslodavci mogu utvrditi svojim opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, na osnovu člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu

Prema Zakonu o radu, u visini koja se predvidi opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.Primer: Ako je poslodavac utvrdio da se terenski dodatak isplaćuje u visini 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, iznos terenskog dodatka je 58.465 x 3% = 1.753,95 dinara.

DRUGI SLUČAJEVI u kojima je poslodavac utvrdio pravo zaposlenog na UVEĆANU ZARADU (posebni uslovi rada, rad nedeljom, rad u drugoj smeni i sl.)

član 108. stav 3. Zakona o radu Prema opštem aktu, odnosno ugovoru o radu kod poslodavca.

DODATAK ZA ODVOJENI ŽIVOT

nije propisan Zakonom o radu, ali ga poslodavci mogu utvrditi svojim opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, na osnovu člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu

Prema opštem aktu, odnosno ugovoru o radu kod poslodavca.

OSTALE ISPLATE SA KARAKTEROM ZARADE: • davanja zaposlenima u robi ili novcu za praznike; • stimulativna otpremnina pri sporazu-mnom prestanku radnog odnosa ili otkaza od strane zaposlenog (čl. 177. i 178. Zakona o radu); • sva druga primanja koja nisu izuzeta iz zarade shodno članu 105. stav 3. Zakona o radu.

član 105. stav 3, čl. 177. i 178. Zakona o radu Prema opštem aktu, odnosno ugovoru o radu kod poslodavca.

Sva primanja navedena u prethodnoj tabeli imaju karakter zarade, pa se na njih plaća: porez po stopi od 12%, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog po zbirnoj stopi od 17,9%, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca po zbirnoj stopi od 17,9% i članarina komorama.

b) Isplate sa karakterom naknade troškova zaposlenima

Vrsta isplate Osnov isplate Način izračunavanja i iznos isplate Poreski tretman

NAKNADA TROŠKOVA ZA DOLAZAK I ODLAZAK SA RADA

član 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu i član 3. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS”, br. 98/2007 - prečišćen tekst)

Prema Zakonu o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Državnom službeniku i namešteniku naknađuju se troškovi prevoza za dolazak na rad i za odlazak s rada u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju.

Ne oporezuje se do visine cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, a najviše do 3.098 dinara (član 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn.) a na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 12%.




DNEVNICE ZA SLUŽBENO PUTOVANJE U ZEMLJI

član 118. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, domovima učenika, Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje, član 9. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika

Prema Zakonu o radu, do visine propisane opštim aktom, odnosno ugovorom o radu kod poslodavca.Prema kolektivnim ugovorima za pojedine delatnosti.Državnom službeniku i namešteniku isplaćuje se dnevnica za službeno putovanje u zemlji koja iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposle-nom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan polaska na službeno putovanje (trenutno na bazi podatka za decembar 2010. godine: 5% x 51.165 = 2.558,25 dinara), a ako mu je obezbeđena besplatna ishrana, dnevnica za službeno putovanje u zemlji umanjuje se za 80%.

Ne oporezuje se po jednoj dnevnici do 1.859 dinara (član 18. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana), a na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 12%.

NAKNADA TROŠKOVA SMEŠTAJA NA SLUŽBENOM PUTU (zemlja i inostranstvo)

član 118. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o radu i čl. 8. i 19. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika

Prema Zakonu o radu, do visine propisane opštim aktom, odnosno ugovorom o radu kod poslodavca.Državnom službeniku i namešteniku naknađuju se troškovi smeštaja u zemlji prema priloženom hotelskom računu za prenoćište i doručak, izuzev za prenoćište i doručak u hotelu prve kategorije (pet zvezdica), a ako su mu obezbeđeni besplatno prenoćište i doručak ne naknađuju se troškovi smeštaja.Državnom službeniku i namešteniku na službe-nom putovanju u inostranstvo naknađuju se troškovi smeštaja u visini plaćenog hotelskog računa za prenoćište i doručak, izuzev za prenoćište i doručak u hotelu prve kategorije (pet zvezdica), kad se naknađuju troškovi smeštaja u iznosu koji je jednak iznosu dnevnice.

Ne oporezuje se do visine troškova prema priloženom računu (član 18. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dohodak građana), bez obzira na kategoriju smeštaja.

NAKNADA TROŠKOVA PREVOZA NA SLUŽBENOM PUTU (zemlja i inostran-stvo)

član 118. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o radu i član 11. stav 1. i član 26. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika

Priznaju se u celini prema podnetim računima. Državnom službeniku i namešteniku naknađuju se:a) za službeni put u zemlji, troškovi prevoza od mesta rada do mesta gde treba da se izvrši službeni posao i za povratak do mesta rada, u visini stvarnih troškova prevoza u javnom saobraćaju;b) za službeni put u inostranstvo, u visini cene iz putničke tarife za prevoz sredstvom one vrste i razreda koji se, prema nalogu za službeno putovanje, koristi.

Ne oporezuje se do visine podnetih računa prevoznika u javnom saobraćaju (član 18. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana).

DNEVNICA ZA SLUŽBENI PUT U INOSTRANSTVO


Najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima.

Ne oporezuje se do iznosa propisanog Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.




NAKNADA ZA KORIŠĆENJE SOPSTVENOG AUTOMOBILA U SLUŽBENE SVRHE (u zemlji i inostranstvu)

član 118. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o radu i član 11. stav 2. Uredbe o naknadi troškova i otpremni-ni državnih službenika i nameštenika

Prema Zakonu o radu utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu kod poslodavca.Državnom službeniku ili namešteniku koji, po pismenom odobrenju ovlašćenog lica, koristi sopstveni automobil isplaćuje se naknada od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru.

Ne oporezuje se do 30% cene litra super benzina po pređenom kilometru, najviše do 5.421 dinara mesečno (član 18. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana), a preko tog iznosa plaća se porez po stopi od 12%.

TERENSKI DODATAK – samo za državne službenike i nameštenike

član 44. stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremni-ni državnih službenika i nameštenika

Državnom službeniku i namešteniku isplaćuje se naknada troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koja iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate (na bazi podatka za decembar 2010. godine: 51.165 x 3% = 1.534,95 dinara). Ako za rad i boravak na terenu nisu obezbeđeni besplatni smeštaj i ishrana, terenski dodatak uvećava se za troškove smeštaja i ishrane: za troškove smeštaja - najviše do iznosa naknade za troškove smeštaja na službenom putovanju u zemlji a za troškove ishrane - najviše za dnevnicu za službeno putovanje u zemlji.

U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija od 23.12.2011. godine, ova isplata oporezuje se samo porezom na dohodak građana po stopi od 12%.

DODATAK ZA ODVOJENI ŽIVOT - samo za državne službenike i nameštenike

član 45. do 49. Uredbe o naknadi troškova i otpremni-ni državnih službenika i nameštenika

Državnom službeniku i namešteniku naknađuju se troškovi za odvojeni život od porodice ako zbog toga što je premešten u drugo mesto rada koje je više od 30 km udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada, živi odvojeno od porodice, a nema rešeno stambeno pitanje u novom mestu rada, a mesečna naknada troškova za odvojeni život od porodice iznosi 75% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavlje-nom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate (na bazi podatka za decembar 2010. godine: 51.165 x 75% = 38.373,75 dinara).

U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija od 23.12.2011. godine, ova isplata oporezuje se samo porezom na dohodak građana po stopi od 12%.

NAKNADA TROŠKOVA SMEŠTAJA I ISHRANE ZA RAD I BORAVAK NA TERENU, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade

član 118. stav 1. tačka 4) Zakona o radu i član 44. Uredbe o naknadi troškova i otpremni-ni državnih službenika i nameštenika

Utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu kod poslodavca, u visini troškova smeštaja i ishrane. Državnom službeniku i namešteniku, ako za rad i boravak na terenu nisu obezbeđeni besplatni smeštaj i ishrana, terenski dodatak se uvećava za troškove smeštaja i ishrane, prema priloženom hotelskom računu za prenoćište i doručak, izuzev za prenoćište i doručak u hotelu prve kategorije (pet zvezdica), i za ishranu u visini dnevnice u zemlji.

Ne plaćaju se poreske obaveze.




NAKNADA TROŠKOVA PRIVREMENOG ILI TRAJNOG PREMEŠTAJA U DRUGO MESTO RADA DRŽAVNOG SLUŽBENI-KA I NAMEŠTENIKA (troškovi selidbe, troškovi posete porodici)

čl. 46. i 47. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i namešte-nika

1. Troškovi selidbe nadoknađuju se:- troškovi prevoza pokućstva - u visini koja odgovara najekonomičnijem prevozu stvari, prema tarifi prevo-znika;- troškovi pakovanja pokućstva - u paušalnom iznosu od 5.000 dinara.2. Troškovi prevoza radi posete porodici - najviše za četiri putovanja mesečno, naknađuju se u visini stvarnih troškova prevoza u međugradskom saobraćaju.

Ove isplate imaju karakter naknade troškova, pa se na njih ne obračunavaju nikakve poreske obaveze.

NAKNADA TROŠKOVA SELIDBE U INOSTRAN-STVO ZA DRŽAVNE SLUŽBENIKE I NAMEŠTENIKE

čl. 37. do 42. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i namešte-nika

Prema uslovima iz čl. 37. do 42. Uredbe. Neoporezivo do iznosa isplate prema čl. 37. do 42. Uredbe.

NAKNADA TROŠKOVA POGREBNIH USLUGA ZAPOSLENOM u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog


Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da isplati zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini pogrebnih usluga. Za zaposlene u državnim organima, u visini troškova pogrebnih usluga.

Ne oporezuje se do 54.206 dinara (član 9. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dohodak građana) a iznos preko toga oporezuje se po stopi od 20% po odbitku 20% normiranih troškova.

POMOĆ PORODICI ZA SLUČAJ SMRTI PENZIO-NISANOG RADNIKA

član 120. tačka 1) Zakona o radu

Isplaćuje se ukoliko je opštim aktom ili ugovorom o radu poslodavac utvrdio pravo na ovu pomoć

Ne oporezuje se do 54.206 dinara (član 9. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dohodak građana) a iznos preko toga oporezuje se po stopi od 20% po odbitku 20% normiranih troškova.

SOLIDARNA POMOĆ ZA SLUČAJ BOLESTI, zdravstvene rehabili-tacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice


Poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu može da utvrdi pravo na ovu isplatu, ali nije obavezan.

Ne oporezuje se do 30.975 dinara (član 18. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dohodak građana), a na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 12%.

SOLIDARNA POMOĆ ZAPOSLENOM ZA SLUČAJ SMRTI DRUGIH ČLANOVA PORODICE ZAPOSLENOG (koji nisu bračni drug, deca, roditelji, usvojenik i usvojilac zaposlenog)



Na ceo iznos isplate plaća se porez po stopi od 12%.

DRUGI POJEDINAČNI VIDOVI SOLIDARNE POMOĆI zaposlenima po namenama koje poslodavac utvrdi svojim aktom


Utvrđuje se konkretno po kriterijumima i iznosima opštim aktom ili ugovorom o radu kod poslodavca.

Na ceo iznos plaća se porez po stopi od 12%.

SOLIDARNA POMOĆ PORODICI LICA KOJE NIJE ZAPOSLENO KOD POSLODAVCA



Prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, na ceo iznos isplate plaća se samo porez po stopi od 20% po umanjenju za 20% normiranih troškova.



c) Druga primanja zaposlenih


OTPREMNINA PRI ODLASKU U PENZIJU

član 119. stav 1. tačka 1) Zakona o radu i član 51. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika

Prema Zakonu o radu, najmanje u visini tri prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku (trenutno: 3 x 58.465 = 175.395 dinara)Državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini jedne i po plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od tri prosečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate (trenutno: 3 x 58.465 = 175.395 dinara)Za zaposlene u javnim službama (zdravstvo, obrazovanje, nauka, kultura, socijalna zaštita i dr.), najmanje u visini tri prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike (trenutno: 3 x 58.465 = 175.395 dinara)

Ne oporezuje se do iznosa trostruke mesečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici, prema posled-njem podatku (3 x 58.465 = 175.395) (član 9. stav 1. tačka 18) Zakona o porezu na dohodak građana), a na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova.

JUBILARNA NAGRADA član 120. tačka 1) Zakona o radu

Prema Zakonu o radu, isplaćuje se u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Ne oporezuje se do 15.487 dinara godišnje (član 18. stav 1. tačka 7) Zakona o porezu na dohodak građana), a na iznos preko tog iznosa se plaća porez po stopi od 12%.

OTPREMNINA PRI OTKAZU UGOVORA O RADU AKO USLED TEHNOLOŠKIH, EKONOMSKIH ILI ORGANIZACIONIH PROMENA PRESTANE POTREBA ZA OBAVLJA-NJEM ODREĐENOG POSLA ILI DOĐE DO SMANJENJA POSLA

Član 158. u vezi sa članom 179. tačka 9) i član 159. Zakona o radu

Isplaćuje se u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, a ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu. Zaradom se smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Neoporezivo do najnižih iznosa isplate iz prethodne kolone (član 9. stav 1. tačka 19) Zakona o porezu na dohodak građana) a preko tog iznosa plaća se porez po stopi od 20% po umanjenju za 20% normiranih troškova.

JEDNOKRATNA NOVČANA NAKNADA ZAPOSLENIMA za čijim je radom prestala potreba

Odeljak IV Odluke o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Sl. glasnik RS”, br. 64/2005, 89/2006, 85/2008, 90/2008 - ispr., 15/2009, 21/2010, 46/2010, 9/2011 i 6/2012)

Prema Programu, zaposleni se opredeljuje za jednu od sledećih isplata: 1) deset prosečnih zarada u Republici (trenutno na bazi podatka za april 2012. godine - 584.650 dinara) za zaposlene koji imaju više od 10 godina staža osiguranja, ili2) u visini dinarske protivvrednosti 100 evra po godini staža osiguranja, ili3) otpremnina u skladu sa članom 158. Zakona o radu

Ne oporezuje se do isplaćenog iznosa iz prethodne kolone, a za lica starija od 50 godina života - bez ograničenja iznosa (član 9. stav 1. tačka 20) Zakona o porezu na dohodak građana) a na iznos preko neoporezivog plaća se porez po stopi od 20% po umanjenju za 20% normiranih troškova.

POSEBNA NOVČANA NAKNADA ZAPOSLENIMA ZA ČIJIM JE RADOM PRESTALA POTREBA, a kojima do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do pet godina

Odeljak IV stav 3. Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju

Isplaćuje se u iznosu koji predstavlja zbir šestostruke prosečne mesečne zarade ostvarene u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike i proizvoda preostalog broja meseci do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju i 60% prosečne mesečne zarade ostvarene u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Ne oporezuje se do isplaćenog iznosa iz prethodne kolone, a za lica starija od 50 godina života - bez ograničenja iznosa (član 9. stav 1. tačka 20. Zakona o porezu na dohodak građana).



Vrsta isplate Osnov isplate Način izračunavanja i iznos isplate Poreski tretman OTPREMNINA DRŽAVNOM SLUŽBENIKU kome prestane radni odnos zbog proteka šest meseci otkad je postao neraspoređen i namešteniku kome je otkazan ugovor o radu jer ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten ili raspoređen

član 50. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika

Isplaćuje se za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu u visini trećine njegove plate, s tim da se platom smatra njegova prosečna mesečna plata koja mu je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je doneseno rešenje kojim je utvrđeno da je postao neraspoređen, odnosno rešenje o otkazu ugovora o radu.

Ne oporezuje se do isplaćenog iznosa iz prethodne kolone, a preko tog iznosa plaća se porez po stopi od 20% po odbitku 20% normiranih troškova.

POMOĆ ZBOG UNIŠTENJA ILI OŠTEĆENJA IMOVINE usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja

U skladu sa aktom poslodavca, a ne više od iznosa stvarne štete.

Ne plaća se porez na ceo iznos prema uslovima iz člana 2. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 31/2001 i 5/2005), u suprotnom, na ceo iznos pomoći plaća se porez po stopi od 20% po umanjenju 20% normiranih troškova.

d) Isplate licima koja nisu zaposlena kod poslodavca

Vrsta isplate Način izračunavanja i iznos isplate Poreski tretman

STIPENDIJE I KREDITI UČENIKA srednjih škola i studenata viših škola i fakulteta

U skladu sa ugovorom poslodavca I korisnika.

Ne oporezuje se do 9.293 dinara mesečno (član 9. stav 1. tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana) a preko tog iznosa plaća se porez po stopi od 20% po umanjenju 20% normiranih troškova.

STIPENDIJE I KREDITI UČENIKA osnovnih škola - ako je staralac lice van radnog odnosa kod isplatioca


Isplata ima karakter drugih prihoda i na ceo iznos se plaća porez po stopi od 20% po umanjenju 20% normiranih troškova.

STIPENDIJE I KREDITI UČENIKA osnovnih škola - ako je staralac lice zaposleno kod isplatioca


Isplata ima karakter zarade, na ceo iznos plaća porez po stopi od 12% i doprinosi kao na zaradu

HRANARINA I STIPENDIJE koje sportistima isplaćuju amaterski sportski klubovi

Prema Zakonu o sportu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011).

Ne oporezuje se do 7.744 dinara mesečno (član 9. stav 1. tačka 13) Zakona o porezu na dohodak građana) a preko tog iznosa plaća se porez po stopi od 20% po umanjenju za 20% normiranih troškova.

DNEVNICA I OSTALI TROŠKOVI SLUŽBENOG PUTA (prevoz, prenoćište) LICIMA KOJA NISU U RADNOM ODNOSU KOD POSLODAVCA

Do visine propisane opštim aktom kod poslodavca.

Na ceo iznos isplate plaća se porez po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto ugovoren prihod umanjen za 20% normiranih troškova i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret izvršioca poslova po stopi od 22% na osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana (ne primenjuje se najniža osnovica - Tumačenje Ministarstva rada, zapošljava-nja i socijalne politike br. 414-00-10/2005-07 od 20.6.2005. godine).



NOVČANA NAKNADA ČLANU NADZORNOG ODBORA Isplaćuje se u skladu sa aktom poslodavca.

Ima karakter "drugih prihoda" - plaća se porez po stopi od 20% na bruto naknadu umanjenu za 20% normiranih troškova, a na istu osnovicu se obračunava doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22% (ako je član odbora osiguran po drugom osnovu). Ako član odbora nije osiguran po drugom osnovu, na naknadu se plaća i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3%, na osnovicu na koju se plaća porez.Ako je član odbora samostalni umetnik ili strani državljanin, plaća se porez po stopi od 20% na bruto naknadu umanjenu za 20% normiranih troškova.

ISPLATA POMOĆI PENZIONISANIM RADNICIMA (regres, jubilarna nagrada, pokloni za praznike)

Isplaćuje se u skladu sa aktom poslodavca.

Ima karakter „drugih prihoda” - porez je 20% na bruto isplatu umanjenu za 20% normiranih troškova.

NAKNADA KOJU NADLEŽNI DRŽAVNI ORGAN ISPLAĆUJE VOJNICIMA (na služenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj službi), studentima vojnih akademija, učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škola za rezervne vojne oficire (član 9. stav 1. tačka 22) Zakona o porezu na dohodak građana)

U skladu sa propisima kojima je uređena Vojska Srbije.

Isplata novčanih naknada licu na civilnom služenju vojnog roka se ne oporezuje ali prema članu 34. stav 2. Zakona o civilnoj službi ("Sl. glasnik RS" broj 88/2009), lice u civilnoj službi ima pravo i na zdravstvenu zaštitu, zdravstveno osiguranje i prava usled povrede na radu

NAKNADE KOJE SE ISPLAĆUJU STUDENTIMA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE OSNOVANE ZA OSTVARIVANJE STUDIJSKIH PROGRAMA ZA POTREBE POLICIJSKOG OBRAZOVANJA (član 9. stav 1. tačka 23) Zakona o porezu na dohodak građana)

U skladu sa propisima kojima se uređuju unutrašnji poslovi. Ne oporezuje se.

PRIMANJA OSTVARENA PO OSNOVU PREMIJA, SUBVENCIJA, REGRESA I DRUGIH SREDSTAVA koja se u svrhu podsticanja razvoja poljoprivrede, iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i lokalne samouprave plaćaju, odnosno isplaćuju na poseban namenski račun obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno poljoprivrednicima upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava (član 9 stav 1. tačka 24. Zakona o porezu na dohodak građana)

U skladu sa posebnim propisima. Ne oporezuje se.

PDV NADOKNADE, KOJE SE ISPLAĆUJU LICIMA KOJA SU OBVEZNICI POREZA NA PRIHODE OD POLJOPRIVREDE I ŠUMARSTVA NA KATASTARSKI PRIHOD, NOSIOCI ILI ČLANOVI POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA

U skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost

Ne oporezuje se (član 9. stav 1. tačka 25) Zakona o porezu na dohodak građana)

NAGRADA UČENICIMA I STUDENTIMA OSTVARENIM ZA POSTIGNUTE REZULTATE TOKOM ŠKOLOVANJA I OBRAZOVA-NJA, KAO I OSVOJENIH NA TAKMIČENJIMA U OKVIRU OBRAZOVNOG SISTEMA


NAKNADA TROŠKOVA VOLONTIRANJA KOJU OSTVARUJE VOLONTER

U skladu sa članom 10. Zakona o volontiranju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010).


JEDNOKRATNA NOVČANA NAKNADA IZ PROGRAMA REŠAVANJA VIŠKOVA ZAPOSLENIH U JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE I GRADSKIM OPŠTINAMA (Dopuna Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju ("Sl. glasnik RS", br. 15/2009)

Isplaćuje se zaposlenima u jedinicama lokalne samoupra-ve, koji se izjasne za sporazumni prestanak radnog odnosa i ako imaju navršenih 5 do 30 godina provedenih u radnom odnosu, a naknada iznosi 550.000 dinara fiksno + 15.000 dinara za svaku godinu rada provedenu u radnom odnosu.

Ne plaćaju se poreske obaveze

POKLON DECI ZAPOSLENIH DO 15 GODINA STAROSTI POVODOM NOVE GODINE I BOŽIĆA

Na osnovu člana 119. stav 2. Zakona o radu, u skladu sa opštim aktom poslodavca

Neoporezivo do 7.744 po jednom detetu, isplata preko tog iznosa ima karakter zarade



20. PREGLED KOEFICIJENATA ZA PRERAČUN NETO NA BRUTO IZNOS PRIMANJA PO UGOVORIMA VAN RADNOG ODNOSA

1) PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVINeto naknada niža

od neto najniže osnovice¹

Neto naknada viša od neto najniže osnovice a

niža od neto najviše osnovice

Neto naknada viša od neto najviše osnovice

Bez obzira na najnižu i najvišu

osnovicu

- nezaposlena lica B = N + (Nno x 0,179) / 0,88 B = N / 0,701 B = N + (Nvo x 0,179)

/ 0,88 -

- penzionisana lica B = N + (Nno x 0,11) / 0,88 B = N / 0,77 B = N + (Nvo x 0,11) /

0,88 -

- preko zadruge lica do 26 godina života na školovanju ² - - - B = N / 0,904 ili

N x 1,1062

2) UGOVOR O AUTORSTVU Stopa normiranih troškova

Kada se plaća porez (20%), PIO (22%) i zdravstvo (12,3%)

Kada se plaća porez (20%) i PIO (22%)

Kada se plaća porez (20%)

a) za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.)

50% B = N x 1,3726836 B = N x 1,2658228 B = N x 1,1111111

b) za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođe-njem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju,naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kad se ne izvode u materijalu

43% B = N x 1,4482469 B = N x 1,3147515 B = N x 1,128668

c) za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvod-nju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena pod tač. a) i b)

34% B = N x 1,5585549 B = N x 1,3835087 B = N x 1,152073



3) UGOVOR O DELU Stopa normiranih troškova




20% B = N x 1,768034 B = N x 1,506024B = N x

1,190476 ili B= N/0,84

4) UGOVOR O DOPUNSKOM RADU/ IZVOĐENJU NASTAVE

Stopa normiranih troškova




20% - B = N x 1,506024 -

5) ZAKUP NEPOKRETNOSTI OD FIZIČKOG LICA





20% - -B = N x

1,190476 ili B= N/0,84

50% - - B = N x 1,1111111

Kada se priznaju stvarni troškovi - -

B = stvarni troškovi + (N x

1,25)

6) ZAKUP POKRETNIH STVARI OD FIZIČKOG LICA





20% - -B = N x

1,190476 ili B= N/0,84

Kada se priznaju stvarni troškovi - -

B = stvarni troškovi + (N x

1,25)

7) PRIHODI SPORTISTA Stopa normiranih troškova




50% B = N x 1,3726836 B = N x 1,2658228 B = N x 1,1111111

8) PRIHODI PO OSNOVU STRUČNOG USAVRŠAVANJA- VOLONTERSKI RAD


Kada se plaća porez (20%), PIO (4%) ³ i zdravstvo (12,3%)

Kada se plaća porez (20%) i PIO (4%) ³


20% B = N x 1,3484358 B = N x 1,190476 ili B= N/0,84 -

¹ Neto najniža osnovica doprinosa (Nno) za privremene i povremene poslove kao uporedni podatak dobija se po formuli: Nno = najniža osnovica doprinosa x 0,701. Neto najviša osnovica doprinosa (Nvo) dobija se po formuli: Nvo = najviša osnovica doprinosa x 0,701.Legenda: N - neto naknada B - bruto naknada Nno x 0,179 - iznos doprinosa obračunatih na najnižu osnovicu doprinosa Nvo x 0,179 - iznos doprinosa obračunatih na najvišu osnovicu doprinosa² Doprinos za PIO po stopi od 4% i zdravstvo po stopi od 2% na teret isplatioca plaća se na iznos primanja, odnosno najnižu osnovicu doprinosa, ako je

primanje niže od te osnovice.³ Doprinos za PIO po stopi od 4% na teret isplatioca plaća se na iznos primanja, odnosno najnižu osnovicu doprinosa, ako je primanje niže od te osnovice.

Referentna lista pretplatnika na časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR

• Societe Generale Srbija• Udruženje banaka Srbije• Erste banka• OTP banka Srbija AD• Wiener stadtische• Grawe osiguranje• Uniqa – neživotno osiguranje• EFG Leasing• Pokrajinski Fond za podršku

investicija• Institut za ekonomska istraživanja• Republički fond za penzijsko i

invalidsko osiguranje• Nacionalna agencija za regionalni

razvoj• Centralni registar depo i kliring

hartija od vrednosti• Prvi faktor faktoring

• OMV Srbija• Wurth• Siemens• Kraft foods• Nelt • Direct Media• Bahus doo• Niskogradnja Niš• JKP Infostan• J P Sava Centar• Unija poslodavaca• Put JKP Novi Sad• Advokatska kancelarija Karanović

– Nikolić• Advokatska komora Šabac• AD Napredak• Gradska stambena agencija Niš

U narednom broju časopisa PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR

PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU sa primerima modela

• ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) stupio je na snagu 1. februara 2012. godine i donosi bitne novine značajne za ubrzanje postupka, poštovanje prava stranaka u sporu, povećanje procesne discipline i ostvarenje pravne sigurnosti. Donošenje Zakona bilo je nužno i radi propisivanja ili usklađivanja u postupku sa novim materijalno-pravnim propisima. U Zakon su ugrađene Preporuke Saveta Evrope i rešenja iz uporednog zakonodavstva modernih demokratskih država.

AUTORI PRIRUČNIKA:

PRIRUČNIK SADRŽI:

PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA sa primerima modela

• ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011) je stupio na snagu 4. juna 2011 godine, i počeo je da se primenjuje 1. februara 2012. godine. PRIRUČNIK ima za cilj da pomogne u postupku usklađivanja sa novim Zakonom, ali i da bude stalno sredstvo u radu i oslonac u njegovoj budućoj primeni.

AUTORI PRIRUČNIKA:

PRIRUČNIK SADRŽI:

PRIRUČNIK ZA PRAKTIČNU PRIMENU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU• Priručnik za praktičnu primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju koncipiran je na taj način da na jednom mestu, precizno, stručno i jasno

objasni sve neophodne promene i postupke koji nastaju početkom primene Zakona. Izlazi iz štampe u drugoj polovini juna 2012. godine i ima za cilj da bude stalno i pouzdano sredstvo u radu i oslonac u primeni Zakona.

AUTORI PRIRUČNIKA:

PRIRUČNIK SADRŽI:

PORUČITE PRIRUČNIKE KOMPANIJE PARAGRAF

GODIŠNJOM PRETPLATOM NA ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR STIČETE MOGUĆNOST DA PRIRUČNIKE DOBIJETE BESPLATNO! PRIRUČNIKE PORUČITE PREKO SAJTA www.paragraf.rs ili na tel: 011/2752-171, 2750-296

Documents

Paragraf Poresko-računovodstveni instruktor • br. 44 • jun ... · PDF file2 Poresko-računovodstveni instruktor • jun 2012. • Br. 44 I Aktuelni statistički podaci i informacije