of 23 /23
Jovana Davidović (Šid) Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet [email protected] Paradoks susreta sa ženom u Andrićevim pripovetkama 68. Istraživačko veče Grac, 20. 5. 2014.

Paradoks susreta sa ženom u pripovetkama Estetski doživljaj kod Andrića Žena=lepota

  • Author
    iolana

  • View
    50

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Jovana Davidovi ć (Šid) Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet jovana.davidovic @ yahoo.com Paradoks susreta sa ženom u Andrićevim pripovetkama 68. Istraživačko veče Grac, 20. 5. 2014. Paradoks susreta sa ženom u pripovetkama Estetski doživljaj kod Andrića Žena=lepota - PowerPoint PPT Presentation

Text of Paradoks susreta sa ženom u pripovetkama Estetski doživljaj kod Andrića Žena=lepota

  • Jovana Davidovi (id)

    Univerzitet u Novom SaduFilozofski fakultet

    [email protected]

    Paradoks susreta sa enom u Andrievim pripovetkama

    68. Istraivako vee

    Grac, 20. 5. 2014.

  • Paradoks susreta sa enom u pripovetkamaEstetski doivljaj kod Andriaena=lepotaKritiari o eni kod AndriaEstetski doivljaj ene kod AndriaPUT ALIJE ERZELEZAEpska psihologija i elementi lirskog doivljajata ene ele?

    *

  • 9) ORKAN I VABICA10) Morebit ne bih nita11) BAJRON U SINTRI12) Susret sa porukom13) Umnogostruavanje ula14) Kroenje ula15) Romantiarski pesnik sjajne imaginacije16) Zakljuak (1)17) Zakljuak (2)18) Izvori i literatura (1)19) Izvori i literatura (2)*

  • Paradoks susreta sa enom u pripovetkama:

    PUT ALIJE ERZELEZAORKAN I VABICABAJRON U SINTRIENA OD SLONOVE KOSTIISKUENJE U ELIJI BR. 38U ELIJI BR. 115SARAISUSRETJELENA ENA KOJE NEMA *

  • Estetski doivljaj kod AndriaAndrievi knjievni oblici estetskog doivljaja su vani za estetiku ovog pisca.

    Najvie je insistirao na vizuelnim estetskim doivljajima vezanim za pojavu ene, a javljaju se i auditivni, i taktilni estetski doivljaji.

    *

  • ena=lepotaKategorija lepog kod Andria u uskoj vezi sa pojavom ene (vidljiva, nedostina i nezadriva [...] kao privienje je nestvarno i kratkoveko, a drae od svega to je ivo, stvarno i nadohvat ruke).

    Upravo u tome je i klju paradoksa susreta sa njom. *

  • Kritiari o eni kod Andria [...] sakrivene, sporedne, ispod ivota i nisu linosti, nego pokretne snage [...] (Sekuli 1977: 46) [...] ena-telo [...] mitska ena koja pripada legendi i poetskom snu [...] (Dadi 1957: 128).Snaga ene je upravo u toj nadgradnji, u estetskom doivljaju nje, koja i ne sluti, da je, kako Dadi kae, boanstvo-krokodil (Dadi 1957: 128) i da je njena pokretna snaga ogromna.

    *

  • Estetski doivljaj ene kod AndriaAndri je u svojim delima na poseban nain, inovativno, opisao estetski doivljaj ene (uti 1998: 119).Svaki susret sa njom dobija obrise produenog estetskog doivljaja, ali se ipak na kraju sve svodi na kantovsko bezinteresno svianje.

    *

  • PUT ALIJE ERZELEZAEstetski doivljaj ene u ovoj pripoveci je, prema utievim reima, u znaku uivanja pogledom i sanjanja otvorenih oiju (uti 1998: 119). Za shvatanje prirode i sudbine tih doivljaja moramo imati na umu psihike i fizike osobine glavnog lika. *

  • Epska psihologija i elementi lirskog doivljaja

    Sve elemente njegov lirskog doivljaja prate elementi epske psihologije. Lirski zanos mea se sa epskim konfliktom, iskrslim zbog ene, koja ga je opinila. Mea se epska snaga i estetski doivljaj.U tom konfliktu epskog i lirskog lei upravo nemogunost ostvarivanja susreta sa enom. *

  • Epsko VS lirskoOn eli da ode po nju, da je otme i posadi kraj sebe (Andri 2008: 16), ba kao to je otimao i osvajao plen u bojevima. Trijumf epskog se krije u reima bijesno i neodoljivo zaelje kaurkinju, da je vidi, da je ima, da zna na emu je, ili inae da pobije i polomi sve oko sebe (Andri 2008: 16)Sve je njemu mirno, bol se slegao i srdba se ohladila, samo mu je jo teko (Andri 2008: 18)11

  • Zato je put do ene tako vijugav i tajan i zato on sa svojom slavom i snagom ne moe da ga pree, a prelaze ga svi gori od njega? Svi, samo on, u silnoj i smijenoj strasti, cio svoj vijek prua ruke kao u snu (Andri 2008: 22).

    ta ene ele?*

  • ORKAN I VABICA

    A ona igra na ici! I laka kao pero nogom treperi i samo to ne zuji, kao zlatna buba, ljeti u usijanu vazduhu nad luevim krovom (Andri 2008: 26). Od tog prizora orkana obuzimaju neke misli od kojih srce mu se iri i on se cio nadima i raste (Andri 2008: 26).*

  • Morebit ne bih nitaAvdaga: ta bi ti sa njom kad bi ti je dali pa rekli, onako, evo ti je, tvoja je pa ini sa njom ta hoe? orkan: Morebit ne bih nita...E, ne bih je, ini mi se, dotako (Andri 2008: 27). orkanov doivljaj je isto estetski.kantovsko bezinteresno svianje (uti 1998: 126)

    *

  • BAJRON U SINTRI

    Miloslav uti uspostavalja paralelu izmeu dva Andrieva lika Bajrona i Alije erzeleza.Bajron sainjen od one fine, lirske materije. On je ovek sloene intelektualne duhovnosti, za razliku od erzeleza sa krajnje pojednostavljenom epskom psihologijom (uti 1998: 126).

    *

  • Susret sa porukomU njenom glasu i pokretu bilo je neeg to je vie od obinog pozdrava, iako nije znao ega (Andri 2008: 176).

    I to nije udno. Lepota, obino tako deluje na ljude. Onaj koji je ugleda ima oseaj da ona zapravo eli da mu kae neto naroito, da je to poruka smiljena samo za njega (Stojanovi 2003: 5354).

    *

  • Umnogostruavanje ula

    Bajron reaguje svom svojom osetljivou angaujui sve kapacitete svojih ula.

    Izgledalo je da se ovek umnogostruava i da mu svako ulo ivi za sebe i takvim intezitetom da to u isto vreme znai i bogaenje i smrt njega kao linosti [] on je iznutra bio sav u plamenu (Andri 2008: 176).*

  • Kroenje ulaBajron je prvi put imao sve ono to snovi obeavaju, to ene nikad ne daju, i to nam ivot stalno oduzima (Andri 2008: 176).

    Zahuktali krvotog zaustavlja neki beskrajni stid, snebivanje i bezgranino potovanje prema ljudskoj linosti, najveoj ivoj svetinji (Andri 2008: 176).*

  • Romatiarski pesnik sjajne imaginacijeU vezi sa tim javlja se umnogostruavanje, tj intenziviranje ula. Ali i bezinteresno svianje, kao kroenje ula, kalkogatija posle rastanka (uti 1998: 129130).

    Bio je uopte miran, kao jagnje i pun neke fine panje, ne samo prema ljudima, nego i prema predmetima (Andri 2008: 177).*

  • Zakljuak (1)Zadatak rada je da pokae na koji nain estetski doivljaj ene koji polazi od uivanja pogledom, da bi kasnije prerastao u prevazilaenje prostora i vremena ili finu erotsku igru privlaenja i odbijanja se ipak na kraju svodi na kroenje ula i kantovsko bezinteresno svianje.

    *

  • Zakljuak (2)U tome je i sutina paradoksa susreta sa enom u navedenim pripovetkama.U veini sluajeva taj susret je zapravo deo produenog estetskog doivljaja, dok se u realnosti sve svodi na uivanje pogledom ili sanjanje otvorenih oiju.Kao primer za prezentaciji uzete su samo tri pripovetke, ali e rad obuhvatiti i ostale pripovetke (navedene na slajdu broj 4).

  • Izvori i literatura (1)

    Andri 2008: Andri, Ivo. Sabrane pripovetke. Beograd.Dadi 1957: Dadi, Petar. ena, lepota ljubav. In: Ivo Andri esej. Beograd. S. 127138.Stojanovi 2003: Stojanovi, Dragan. Lepa bia Ive Andria. Novi Sad.

    *

  • Izvori i literatura (2)Sekuli 1977: Sekuli, Isidora. Istok u pripovetkama Ive Andria. In: Branko Milanovi (Hg.). Ivo Andri u svjetlu kritike. Sarajevo. S. 126135.uti 1998: uti, Miloslav. Zlatno jagnje u vidokrugu Andrieve estetike. Beograd.

    *

    ***