PAŽNJA

Vežbe 2

http://www.simonslab.com/videos.html

Pažnja• Usmeravanje mentalne aktivnosti na određeni sadržaj i

zanemarivanje ostalih sadržaja koje registruju naša čula.

• Zašto ne obrađujemo sve?

– Ograničeni kapacitet kognitivnog sistema

– Nisu sve informacije relevantne

– NEOPHODNA SELEKCIJA INFORMACIJA

Teorije auditivne selektivne pažnje

Brodbent

Trizman

Dojč, Dojč

Senzorni registar

Senzorni registar

Senzorni registar

Filter

Prigušivač

Kratkotrajna memorija

Kratkotrajna memorija

Kratkotrajna memorija

Ograničeni kapacitet

Teorija perceptivnog opterećenja• Lavie (1995; 2000)

– Kapacitet pažnje je ograničen

– Količina pažnje koja će biti dodeljena glavnom zadatkuzavisi od opterećenja koje on donosi

– Svaki “višak” pažnje dodeljujese irelevantnim stimulusima

• Rana selekcija

– Veliko opterećenje

• Kasna selekcija

– Malo opterećenje

Teorija perceptivnog opterećenja

RT

(ms)

Tip distraktoraOmetajućiNeutralni

Težakzadatak

Lak zadatak

• Lavie (1995)

– Zadatak: Detektovati metu (z ili x)

– Dva nivoa opterećenja

• Težak zadatak (meta i slova)

• Lak zadatak (samo meta)

– Dve vrste distraktoravan glavnog redasa slovima

• Neutralni (p)

• Ometajući (x ili z)

• Priroda distraktoraod značaja kad je niskoopterećenje

Nisko opterećenje: malo resursa

alocirano, lakoometanje

Visoko opterećenje: mnogo resursa

alocirano, otpornostna ometanje

PAŽNJA:selektivna vs. podeljena• Selektivna pažnja

– Usmerenost na jedan sadržaj/radnju

• Podeljena pažnja

– Istovremena usmerenost na nekoliko sadržaja/radnji

• Ograničenost kognitivnih resursa

– Stalna redistribucija

– Selektivna pažnja

• Maksimalno kognitivno angažovanje na jednom zadatku

– Podeljena pažnja

• Smanjeno, proporcionalno manje kognitivno angažovanje pozadatku

Vožnja i telefoniranje• Strayer & Johnston (2001)

– Detektovanje crvenog svetla: 50% slabije

– Skoro bez razlike izmedju slušalice i bubice

– Lošiji kad pričaju nego kad slušaju

Kada je moguća podeljena pažnja?• Kada procesi troše malo kognitivnih resursa

– Kada postaju u određenoj meri automatizovani

• Automatski procesi

– Odvijaju se bez namere da se obave

– Nismo ih svesni

– Zahtevaju minimalno kognitivno angažovanje

Automatski procesi: Strupov efekat• Imenujte boju kojom je napisan tekst

PLAVO

CRVENO

ŽUTO

ZELENO

Automatski procesi: Strupov efekat• Imenujte boju kojom je napisan tekst

• Čitanje reči je automatski process

– Ometa imenovanje boje

žuto crveno

RT

(m

s)

Izgovorite naglas broj cifara u svakom redu

5 5 5

7 7 7 7 7

3 3 3 3 3 3

Demonstracija 1• Da li se na ekranu nalazi crveni kvadrat?

– UltraLab: 1_Paznja_Search

• Ako niste uspeli da pokrenete UltraLab:https://www.psytoolkit.org/lessons/experiment_visualsearch.html

PAŽNJA:perceptivna vs. kontrolisana• Demonstracija:

– Zadatak vizuelne pretrage

• Dve vrste ometača (distraktora)

– Jednobojni

– Raznobojni

• Dve veličine skupa

– Mali

– Veliki

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

Jedna boja Mnogo bojaMali skupovi Veliki skupovi

Vre

me

pre

trage

Kontrolisana i perceptivna pažnja• Kenvišer i Drajver, 1992

KONTROLISANA PAŽNJA

Svesno usmerenaaktivnost

Serijalni procesi

PERCEPTIVNA PAŽNJA

Brza, automatska

Paralelni procesi

PARALELNO

SERIJALNO Veličina skupa

Veličina skupa

Feature integration theory• Treisman & Gelade (1980)

– Pretraga odlika

• Rano, automatski, paralelno

– Pretraga objekata (kombinacije odlika)

• Kasno, kontrolisano (voljno), serijalno

Anne Treisman27. II 1935 – 9. II 2018.

Meta: F Meta: plavo

Meta: plavo F

Demonstracija 2• Na koju stranu je orijentisana centralna strelica?

– UltraLab: 2_Paznja_ATN

• Ako niste uspeli da pokrenete UltraLab:

– Posner Cuing task: https://www.psytoolkit.org/lessons/experiment_cueing.html

– Eriksen Flanker task: http://cognitivefun.net/test/6

Mreže pažnje• Posner i Petersen (1990)

– ali i: Petersen i Posner (2012)http://gocognitive.net/video/michael-posner-anatomy-attentional-networks

• Tri nezavisna sistema u okviru pažnje

– Sistem za budnost

• Postizanje i održavanje budnog stanja

– Locus coeruleus

– Sistem za usmeravanje

• Selekcija informacija iz senzornog ulaza

– Sistem za izvršnu (egzekutivnu) pažnju

• Razrešavanje konflikta među odgovorima, regulisanje odnosaizmeđu različitih sistema – sistem višeg nivoa

– Anteriorni cingulatni korteks, insula, bazalne ganglije

Dva sistema za usmeravanje pažnje• Neuralni sistemi pažnje nezavisni od modaliteta

– Dorzalni

• Top-down selekcija, kontrolisana selekcija

– Ventralni

• Detekcija neočekivanih, ali važnih stimulusa

• Interakcija!!!

– U zavisnosti od zadatka, različit profiluključivanjasvake od dve mreže

Corbetta & Shulman, 2002; Vossel, Geng, & Fink (2014)

Attention Network Test • ATN

– Fan, McCandliss, Sommer, Raz, & Posner, 2002

• Kombinacija dva klasična zadatka

– Posner Cuing Task

• Posner (1980)

– Eriksen Flanker Task

• Eriksen & Eriksen (1974)

Posner Cuing Task• Premeštanje pažnje

Eriksen Flanker Task

• Otpornost na konflikt

Kongruentno

Nekongruentno

Neutralno

Faktor 1: Znak

Faktor 2: Kongruentnost flankera

Procedura

Rezultati: RT

Rezultati: Tačnost

Jer nijedna od ove dve situacijenije dala informaciju o lokaciji, a

u drugoj postoji najava (alipažnja ostaje difuzna, ne vezuje

se za lokaciju

Tri mere• Alerting (budnost)

– RT(No cue condition) – RT(double cue condition)

• Orienting (usmeravanje)

– RT(Center cue) – RT(Spacial cue)

• Conflict (Executive; izvršna pažnja)

– RT(Incongruent flanker) – RT(Congruent flanker)

Jer u obe situacije postoji najava i pažnjase vezuje za jednu lokaciju, dok je samou drugoj situaciji lokacija informativna

Naše hipoteze• Efekat znaka (cue)

– Duža obrada u situaciji u kojoj znak pogrešno usmeri

• Orijentacija na stimulus pomaže obradu, pogrešnaorijentacija zahteva dodatno premeštanje pažnje

• Efekat ometača (flanker)

– Duža obrada u situaciji konflikta

• Voljna pažnja – razrešavanje konflikta i inhibicijaneadekvatnog odgovora

Literatura• Eksperiment koji smo izveli opisan je u:

– Fan, J., McCandliss, B.D., Sommer, T., Raz, A., & Posner, M.I. (2002). "Testing the Efficiency and Interdependence of Attenional Networks". Journal of Cognitive Neuroscience 14 (3): 340–347.

• Pogledajte i:– Fan, J., McCandliss, B. D., Fossella, J., Flombaum, J. I. & Posner, M. I.

(2005). The activation of attentional networks. NeuroImage, 26, 471–479.

– Petersen, S.E., Posner, M.I. (2012). The attention system of the human brain: 20 years after. Annual Review of Neuroscience, 21(35), 73–89.

– Posner, M. I., & Petersen, S. E. (1990). The attention system of the human brain. Annual Review of Neuroscience, 13, 25–42.

– Vossel, S., Geng, J.J., Fink, G.R. (2014). Dorsal and ventral attention systems: Distinct neural circuits but collaborative roles. Neuroscientist. 20(2), 150–159.