MOZAK I UČENJEanatomska lokalizacija struktura mozga uključenih u kognitivne

funkcije

Dr Slađana Ugrenović

Oktobar 2012.

Govor i druge kognitivne funkcije U procesu

komunikacije jezik se realizuje različitim modalitetima:

- Govorenjem (usmeni govor

- Pisanjem (pisani jezik)- Gestovima (gestovni

govor) Osnovna funkcija jezika jeste

sporazumevanje među ljudima.

Pored komunikacije jezik ima i saznajnu funkciju (u procesima mišljenja)

Neuroanatomija jezika i govora

Strukture nervnog sistema koje učestvuju u govornim i jezičkim funkcijama:

Jezičke oblasti kore velikog mozga

Supkortikalne oblasti (ekstrapiramidni sistem)

Mali mozak Kranijalni živci Govorna muskulatura Iako se smatra da ceo

korteks učestvuje u realizaciji govornih funkcija ipak se izdvajau nekoliko oblasti mozga koje imaju primarnu ulogu u govoru i jeziku.

Neuroanatomija jezika i govora

Iako se smatra da ceo korteks učestvuje u realizaciji govornih funkcija ipak se izdvajau nekoliko oblasti mozga koje imaju primarnu ulogu u govoru i jeziku.

Brokina zona

Suplementno govorno područje

Ekstnerov centar

Vernikeova zona

Supramarginalna vijuga

Angularna vijuga

Lučni snop

Brokina zona

Proces identifikacije delova mozga koji su uključeni u proces govora počinja 1861.godine kada je Paul Broka, francuski neurohirug, pregledao mozak nedavno preminulog pacijenta koji je imao neobičan poremećaj. Iako je bio sposoban da razume govorni jezik i nije imao nikakvih motoričkih poremećaja mišića jezika i usana nije mogao da izgovori potpunu rečenicu niti da izrazi svoje misli u pisanom obliku. Jedinu artikulisanu reč koju je mogao da izgovori bila je “TAN”, pa je po njoj i dobiio ime.

Kada je Broka izvršio njegovu obdukciju našao je značajno oštećenje u levom donjem frontalnom korteksu. Nakon ove izvršio je još 8 obdukcija osoba koje su imale iste probleme u govoru i našao slična oštećenja frontalnog korteksaleve hemisfere. To ga je navelo da izjavi “mi govorimo levom hemisferom” i na taj način je po prvi put identifikovan centar za govor u zadnjem delu frontalnog režnja leve hemisfere.

Paul Broca Tanov mozak

Danas je prihvaćeno da Brokina zona obuhvata zadnji deo donje frontalne vijuge leve hemisfere mozga (BA 44,45).

Smatra se da je Brokina zona odgovorna za stvaranje programa za produkciju jezičkih simbola i izdavanje komandi primarnom motornom polju, odakle se impulsi šalju do mišića grkljana, nepca, jezika i usana koji omogućavaju procese artikulacije i fonacije.

Lezije ove zone dovode grupe simptoma –Brokina (motorna)afazija koju karakteriše:- otežana artikulacija, redukcija govornog izraza, osoba razume govor, može da čita u sebi ali ne

može da se izrazi govorom, govor je nefluentan i isprekidan, dizartričan, negramatički organizovan i telegrafski. Poremećeni su: čitanje na glas, pisanje, ponavljanje. Pacijent je svestan stanja i to mu smeta. Kod motorne afazije bolesnik razume sve što mu se govori ili čita. Razumevanje govora je sačuvano, ali onemogućen je spontani govor tj. govorno oblikovanje misli.

Vernikeova zona

Deset godina nakon Brokinog otkrića, Karl Vernike, nemački neurolog, otkrio je drugi deo mozga koji pak učestvuje u razumevanju govora, i nalazi se u zadnjem delu temporalnog režnja leve hemisfere. Osobe koje su imale oštećenja ovog dela mozga mogle su da govore ali je taj govor bio inkoherentan i najčešće nije imao nikakvog smisla.

Vernikeova zapažanja su nakon toga više puta upotvrđena .

Carl WernickeMozak sa oštećenjemkoji je doveo do vernikeove afazije

Vernikeova (Wernicke) zona obuhvata zadnji deo gornje temporalne vijuge (BA 22) u dominantnoj hemisferi.

Putem asocijativnih vlakana povezana je sa primarnim auditivnim poljem (BA 41), angularnom vijugom (BA 39) i Brokinom zonom (BA 44,45)

Vernikeova zona ima ulogu u razumevanju govora i fonološkim aspektima jezika Oštećenjem ove zone javlja se sindrom senzorne afazije: ne razume ni tuđi ni svoj govor, govori mnogo, logoroičan (fluentna afazija) govor nerazumljiv česta parafazija i žargon-afazija, ponavljanje reči takodje otežano ne razume što pročita

Lučni snop (fasciculus arcuatus)

Daljim istraživanjima otkrivena je naka vrsta nervne petlje koja obilazi oko lateralnog žleba hemisfere (sulcus lateralis-Sylvi) i koja je uključena i u razumevanje govora i u produkciji glasa. Na frontalnom kraju ove petlje nakazi se Brokina zonakoja je uključena u produkciju govora (language outputs). Na drugom kraju ove petlje nalazi se vernikeova zona, koja je uključena u obradu reči koje čujemo (language inputs). Ta nervna petlja dobila je naziv lučni snop ili fasciculus arcuatus.

Lučni snop je asocijativni snop valakan koji povezuje Brokino i Vernikeovo područje. Nalazi se u levoj hemisferi u 90% desnorukih i 70% levorukih osoba. Interesantno je da je ovaj snop otkriven i kod gluvih osoba koje joriste znakovni jezik.

Ima ulogu u prenosu jezičkih simbola od receptivne do motorne zone

Oštećenjem ovog snopa nastaje konduktivna (sprovodna afazija) kada postoji velika nesrazmera između izrazitih teškoća ponavljanja reči/rečenica uz relativno dobru govornu produkciju i razumevanje govora koje je relativno očuvano

Treći centar za govor i razumevanje govora

Pored Brokine i Vernikeove zone naučnici su korišćenjem novih metoda ispitivanja funkcije mozga otkrili i treću oblast uključenu u funkciju govora, donji parijetalni režnjić (lobulus parietalis inferior) poznata kao Gešvindova teritorija u čast američkog neurologa Norman Geschwind-a.

U donjem parijetalnom režnjiću nalaze se dve vijuge, angularna i supramarginalna.

Imaging studije mozga pokazale su višestruku povezanost angularne i supramarginane vijuge sa Brokinom i Vernikeovom zonom. Impulsi mogi da putuju između ove dve zone “govora” bilo preko lučnog snopa ili preko donjeg parijetalnog režnjića.

Donji parijetalni režnjić ima ključnu lokaciju na superolateralnoj strani hemisfere obzirom da se nalazi na spoju auditivnog, vizuelnog i somatosenzitivnog centra sa kojima je višestruko povezan. Pored toga neuroni donjeg arijetalnog režnjića okazuju multimodalnost što znači da mogu istovremeno obrađivati različite vrtse stimulusa (vidne, služne, osećajne ..). Sve to upućuje da je kora ovog dela mozga idealni kandidat za mnogobrojne mogućnosti usmene i pisane reči.

Donji parijetalni režnjić se poslednji razvio tokom evolucije mozga, tako da ova struktura ostoji u rudimentnom obliku i kod drugih primata.

Istovremeno je donji parijetalni režnjić poslednja stuktura koja szreva kod dece, pa se veruje da ima ključnu ulogu u govoru. Kasno sazrevanje ovog dela mozga može objasniti zašto deca ne mogu da čitaju i pišu do pete ili šeste godine starsti.

Supramarginalna vijuga (gyrus supramarginalis)

Supramarginalna vijuga se nalazi u donjem delu parijetalnog režnjića superolateralne strane hemisfere (BA 40)

Uloga u fonološkim aspektima jezika

Oštećenjem ove zone javljaju se slični simptomi kao kod oštećenja Vernikeove zone. Najznačajniji su poremećaji fonološkog procesa koji se manifestuje substitucijom, izostavljenjam ili metatezom fonema u toku jezičke produkcije (premeštanje slova i glasova u reči).

Angularna vijuga(gyrus angularis)

Angularna vijuga je takođe deo donjeg parijetalnog režnjića (BA 39).

Smatra se da ima ulogu u čitanju i pisanju, tako da njegovim oštećenjem nastaje aleksija (gubitak sposobnosti čitanja) i agrafija (gubitak sposobnosti pisanja)

Međutim prilikom lezije angularne vijuge često se sreće anomija (Oštećena sposobnost pronalaženja reči iz sopstvenog leksikona

Nesposobnost da se imenuju predmeti, ne može da nađe reč (“na vrhu jezika”), kao da je osoba izgubila sećanje na reč

Suplementno govorno područje (SGP)

Suplementno govorno područje je deo opšteg suplementnog motornog polja i nalazi se na medijalnoj strani hemisfere, odgovara zadnjem delu srednje čeone vijuge, ispred paracentralnog režnjića

Osnovna uloga SGP ogleda se u inicijaciji govorne aktivnosti i sintasksičkim aspektima jezika

Oštećenje SGP najpre dovodi do mutizma (nemogućnost govora) a nakon te faze osobe imaju krajnje oskudan spontani govor, dok su im sposobnosti ponavljanja, imenovanja i razumevanja relativno očuvane

Eksnerov centar

Eksnerov centar obuhvata dno srednje čeone vijuge

Asocijativnim vlaknima povezan je direktno sa Brokinim centrom

Lezija ovog dela kore uglavnom dovodi težeg oblika agrafije

Subkortikalne strukture koje učestvuju u govoru

Oštećenja sledećih supkortikalnih struktura dovode do supkortikalnih afazija:

Talamus Bazalne ganglije:

› nucleus caudatus +putamen =neostriatum› globus pallidus = paleostriatum

Unutrašnja kapsula (Capsula interna) – bela masa između bazalnih ganglija

Modeli funkcije govornog i pisanog jezika u mozgu

Prvi model generalne organizacijejezičkih funkcija u mozgu predložio je Norman Geschwind u periodu 1960-1970. Pošto je bio zasnovan na studijama Vernikea i saradnika ovaj model je danas poznat kaothe Geschwind-Wernicke model.Prema ovom modelu svakom od različitih karakteristika jezika (opažanje, razumevanje, proizvodnja glasa i dr..) upravlja poseban funkcionalni modul u mozgu, a svi moduli su međusobo višestruko povezani. Glavna hipoteza ovog modela jeste da poremećaji govora nastaju usled oštećenja mreže veza između ovih modula.

Prema ovom modelu kada čujemo izgovorenu reč, auditivni signal se najpre obrađuje u primarnom slušnom korteksu a zatim se prosleđuje do susednog Vernikeovog polja. U Vernikeovom centru se dobijeni signal upoređuje sa značenjima reči u njegovoj memoriji i omogućava da reuzmete značenje te reči.

Nasuprot, kada se reč pročita naglas informacija ide najpre do vizuelnog korteksa a zatim se prebacuje na angularnu vijugu donjeg parijetalnog režnjića.

Bez obzira da li se reč čuje ili pročita informacija stiže do Vernikeove zone koja omogućava pravilno razumevanje značenja te reči . Ukoliko ta reč treba da se izgovori informacija preko lučnog snopa ide do Brokine zone koja planira proces izgovaranja rečii. Konačno informacija stiže do primarnog motornog korteksa koji kontroliše direktno mišiće koji omogućavaju izgovaranje reči.

Mesulamov medel funkcije govornog i pisanog jezika u mozgu

Američki neurolog Marsel Mesulam je 1980. predložio alternativni model govorne funkcije mozga. Njegov model podržava hierarhiju mreža u kojoj se informacije obrađuju prema nivoima složenosti( npr.u slučaju nabrajanja meseci u godini aktiviraju se direktno motorna i premeotorna kora mozga, dok u slučaju složenih izjava koje zahtevaju složenu semantičku i fonološku analizu aktiviraju se druge zone uključene proces govora)

Reči koje se čuju bivaju opažene najpre od strane primarnog auditivnog polja, a zatim se procesiraju od strane unimodalnih asocijativnih područja (prednji i gornji deo temporalnog režnja i operkularni deo donje čeone vijuge. Prema Mesulamovom modelu ova unimodalna polja šalju njihovu informaciju u dva odvojena dela za intergraciju; prednji deo limbičkog sistema, koji omogućava pristup dugotrajnom memorijskom sistemu kao i emotivnom sistemu, i završni deo gornjeg temporalnog žleba koji omogućava pristup značenju.

Mesulam takođe veruje da su Brokina i Vernikeova zona dva epicentra za semantičku obradu .

rečPrimarno auditivno

pollje

Unimodalna asocijativna

područja

Limbički sistem (pristup dugotrajnoj memoriji i emotivnom sistemu)

Vernikeovo polje

(razumevanje značenja reči)

Razvojni poremećaji govorne funkcije

Etiolofija1. Genetski činioci2. Oštećenje mozga (teorija

minimalne moždane disfunkcije kao posledica minimalnih moždanih oštećenja što usporava maturaciju mozga (samo 7% fizički zdrave dece ima psihijatrijske poremećaje, naspram 34% dece koja imaju moždana oštećenja)

3. Temperament i individualne specifičnosti

4. Činioci sredine-porodica (razvod, smrt roditelja), škola, vršnjaci, uticaj kulture i društva u celini

Specifični poremećaji govora Radi se poremećajima kod kojih postoji

oštećenje normalnih obrazaca govora od ranijih stadijuma razvoja , a nisu posledica neuroloških oboljenja.

Kod postavljanja dijagnoze ne treba uzeti u obzir oštećenja sluha ili mentalnu retardaciju.

Svi specifični poremećaji govora leče se uključivanjem u defektološki tretman (logoped).

1. Poremećaj govorne artikulacije2. Poremećaj ekspresivnog govora3. Poremaćaj receptivnog govora4. Landau-Kleffner-ov sindrom

1. Poremećaj govorne artikulacije Do uzrasta od 6-7 godina uglavnom se nauče svi glasovi i nema problema u komunikaciji. Abnormalni razvoj postoji kada izgovaranje glasova kod deteta kasni i/ili je izmenjeno, što dovodi do pogrešne artikulacije pa druge osobe teško razumeju takav govor deteta. Radi se o izostavljanju, izmenjenom izgovaranju ili zamenjivanju glasova i nestalnošću u izgovoru (dislacija tj.šuškanje i lalacija (tepanje)

2. Poremećaji ekspresivnog govoraPodrazumevaju odsustvo pojedinih reči do uzrasta od 2. godine uz nesposobnost formiranja prostih rečenica od 2-3 reči do 3.godine, veoma siromašan rečnik, preterana uopotreba malog broja opštih reči, teškoće pri izboru odgovarajućih reči, kratka govoran moć, nezrele rečeničke strukture, greške u sintaksi, pogrešna upotreba ili nekorišćenje gramatičkih oblika kao što su predlozi, zamenice, članovi, padeži i vremena

3. Poremećaji receptivnog govora (razumevanje govora) podrazumevaju neodazivanje na ime (bez upotrebe neverbalnih poruka) do prvog rođendana, nesposobnost da se do 18 meseci identifikuju barem nekoliko prostih predmeta ili nemogućnost da se do 2.godine izvrše prosti nalozi. Kasnije se priključuju i nesposobnost razumevanja gramatičkih struktura i nedostatak razumevanja finih aspekata jezika (boja glasa, gestovi).Ova forma poremećaja govora je najčešće udružena sa socijalno-emocijalnim poremećajima, poremećajima ponašanja, problemi sa učenjam.

4. Landau-Kleffner-ov sindromRadi se o stečenoj afaziji sa epilepsijom. Postojao je normalan razvoj govora, a dete onda počinja da gubi i receptivne i ekspresivne govorne sposobnosti, ali zadržava opštu inteligenciju. Poremećaj se javlja u periodu od 3-7 godine.

PAŽNJA

Pažnja je psihička funkcija pomoću koje čovek može da usmeri i usresredi svoju psihičku energiju na nešto određeno tj.na neku informaciju.

Pažnja se sastoji iz: Usmerenosti i Usresređenost

Usmerenost pažnje (vigilnost) je sposobnost da se psihička energija i opažajni aparat brzo prenosi sa informacije na informaciju (primer-vožnja automobila).

Usresređenost pažnje (tenacitet) je sposobnost da se pažnja tj.psihička energija zadrži onoliko dugo na informaciji koliko to zadatak zahteva.

Usmerenost i usresređenost pažnje su uvek u obrnutoj srazmeri

Aktivna pažnja

sposobnost čoveka da svesno, svojom voljom izvrši selekciju određenih informacija

Pasivna pažnja

ili nevoljna pažnja se aktivira informacijom koja se svojim karakteristikama nametne sferi opažanja i izazove pažnju.

Anatomska osnova pažnje Na osnovu poremećaja pažnje koji nastaju kao posledica oštećenja

nekoliko funkcionalno i morfološki različitih struktura mozga, kao i na osnovu modernih neuroimidžing studija , zaključeno je da u organizaciji pažnje učestvuju:

1. delovi moždanog stabla (retikularna formacija, locus ceruleus, gornje kvržice srednjeg mozga)

2. supkortikalne strukture (nespecifična jedra talamusa, hipotalamus, strijatno telo)

3. kortikalne oblasti mozga (prefrontalni korteks,

parijetalni korteks, hipokampus, cingularna

vijuga, amigdala)

Retikularna formacija

Složen sistem neurona i njihovih vlakana u tegmentumu moždanog stabla, koji se naniže nastavlja u kičmenu moždinu, a rostralno u talamus i hipotalamus

Retikularna jedra koja obrazuju neuroni retikularne formacije se mogu podeliti na osnovu morfoloških i biohemijskih kriterijuma

Morfološka podela jedara retikularne formacije

Prema položaju i citološkim karakteristikama razlikuju se 4 grupe jedara:

› Ncc. raphes se nalaze u središnjoj ravni moždanog stabla (nc. raphes obscurus, nc. raphes pallidus, nc. raphes magnus, nc. raphes pontis, nc. linearis, nc. raphes dorsalis)

› Ncc. paramediani – nalazi se dorzalno i lateralno od ncc. raphes

› Centralna grupa – zauzima centralno mesto u desnoj i levoj polovini tegmentuma produžene moždine i mosta:- Medulla oblongata: nc. centralis (s.

anterior), nc. magnocellularis (s. gigantocellularis)

- Pons: nc. magnocellularis, nc. pontis centralis caudalis

› Lateralna grupa – jedra u lateralnom delu tegmentuma:- Medulla oblongata: nc. parvocellularis, nc.

reticularis lateralis- Pons: nc. parvicellularis, nc. pontis centralis

rostralis- Isthmus rhombencephali: locus caeruleus,

nc. subcaeruleus, ncc. parabrachiales- Mesencephalon: nc. cuneiformis, nc.

subcuneiformis, nc. tegmentalis pedunculopontinus, nc. ruber

Biohemijska podela retikularnih jedara Na osnovu prisustva određenog

neurotransmitera ili neuromodulatora u neuronima ili njihovim aksonima postoje sledeće grupe neurona:› Noradrenergički sistem

(noradrenalin) obuhvata 7 grupa neurona obeleženih kao A1 – A7- Najvažnija grupa A6 u nivou locus caeruleus-

a koja sadrži najveću koncentraciju noradrenalina

- Iz ovih neurona polaze:- Ascendentna vlakna koja daju dorzalni i

ventralni snop koji završavaju u hipotalamusu, talamusu, delovima limbičkog sistema i neokorteksa

- Descendentna vlakna koja završavaju u malom mozgu, jedrima vagusa i simpatičkim jedrima medullae spinalis

› Dopaminergički sistem (dopamin) obuhvata grupe neurona mesencephalon-a, subtalamusa i hipotalamusa označene kao A8 – A14- Najveća koncentracija dopamina u A9 grupi

koja obuhvata pars compacta substantiae nigrae; aksoni ove grupe daju nigrostrijatni snop za neostrijatum

- Mezolimbički snop ulazi u sastav medial forebrain bundle i inerviše limbički sistem i prefrontalnu koru

- A12 grupa daje tr. tuberoinfundibularis za nc. arcuatus hipotalamusa

Serotoninergički sistem (serotonin) obuhvata grupe neurona označene kao B1 – B9 koje se nalaze u sastavu ncc. raphes; najveća koncentracija serotonina se nalazi u nc. raphes dorsalis› Ascendentna vlakna iz ovih

grupa daju dorzalni i ventralni snop koji su za delove talamusa, hipotalamusa, bazalnih ganglija, delove limbičkog sistema i frontalne kore

› Descendentna vlakna idu za mali mozak, locus caeruleus i sivu masu kičmene moždine

Holinergički sistem (acetil holin) obuhvata predominantno neurone septalnog područja bazalnog dela (basal forebrain) velikog mozga koji inervišu limbičku i frontalnu koru

Adrenergički sistem obuhvata C1 – C3 grupe neurona medullae oblongatae

Veze retikularne formacije

Aferentne:› kora velikog mozga (tr. corticoreticularis)› hipotalamusa i limbičkog sistema (medial forebrain bundle)› Mali mozak (tr. cerebelloreticularis)› Kičmena moždina (tr. spinoreticularis)

Informacije koje stižu preko ovih veza su:› Olfaktivne preko medial forebrain bundle› Vizuelne iz colliculi superiores› Auditivne i nc. olivaris superior-a› Vestibularne iz ncc. vestibulares› Visceralne iz nc. tractus solitarii› Iz površnih i dubokih tkiva tela i glave preko tr. spinoreticularis-a i tr. trigeminothalamicus-a

Eferentne veze se dele na:› Talamičke gde se preko intralaminarnih jedara talamusa ostvaruje veza sa korom velikog mozga

- Ascendentni retikularni aktivirajući sistem (ARAS)

› Ekstratalamičke gde se veza sa korom velikog mozga se ostvarostruju mimo talamusa:- Dorzalni i ventralni noradrenerhički snop- Dorzalni i ventralni serotoninergički snop- Nigrostrijatni, mezolimbički i tuberoinfundibularni dopaminergički snop- Medial forebrain bundle

› Nishodni snopovi:- Tr. reticulocerebellares – veza ncc. paramediani i nc. reticularis lateralis- Tr. reticulospinalis – veza sa kičmenom moždinom učestvuje u regulaciji mišićnog tonusa i održavanje

uspravnog stava tela- Veze sa jedrima moždanih živaca – učestvuju u formiranju refleksnih centara (vazomotorni centar,

respiratorni centar, centar za žvakanje, salivaciju, gutanje, povraćanje itd.

› RF ima važnu ulogu u smenjivanju budnog stanja i spavanja- RF mesencephalon-a centar svesti

Uloga retikularne formacije u regulaciji budnog stanja, spavanja i pažnje

Niži djelovi retikularne formacije kontrolišu tonički arousal, vezan za dnevna variranjabudnosti i aktivnosti, kao i za regulaciju praga intenziteta koji stimulus mora posjedovati da bi bio registrovan.

Viši djelovi retikularnog sistema omogućavaju fazički arousal, koji predstavlja sposobnost kognitivnog sistema da reaguje na relevantan signal višestrukim povećanjem osjetljivosti i brzine obrade. Kroz ovaj proces gornji djelovi retikularnog sistema učestvuju u bazičnoj selekciji informacija koje će okupirati centar svijesti.

Gornji kolikulusi srednjeg mozga

Gornji kolikulusi srednjeg mozga predstvljaju refleksni optički centar za orijentaciju očiju prema izvoru stimulusa, imaju ulogu u premeštanju (pomeranju) pažnje sa jednog sadržaja ili objekta na drugi.

Nespecifična jedra talamusa

Nuclei mediani thalami LOKALIZACIJA: siva masa talamusa neposredno ispod

ependima III m.k. NESPECIFIČNA JEDRA imaju ulogu regulaciji budnog

stanja i memorisanja Ova jedra imaju veze sa moždanim stablom, drugim

talamičkim jedrima i strijatumom,ali ne i direktne veze sa moždanim korteksom pa su kortikalno nezavisna

Nuclei intralaminares thalami LOKALIZACIJA: unutar lamine medullaris medialis NESPECIFIČNA JEDRA, omogućavaju aktivaciju

korteksa iz retikularne formacije moždanog stabla pa su važna karika u ARAS-

AFERENTNA VLAKNA dolaze iz retikularne formacije, cerebeluma, spinotalamičkog puta, trigeminalnog lemniskusa, paliduma

EFERENTNA VLAKNA uglavnom odlaze do korteksa i strijatuma

Nucleus reticularis thalamiLOKALIZACIJA: sloj sive mase između lamine medullaris lateralis i capsule interneNESPECIFIČNO JEDRO TALAMUSApovezano je sa svim talamičkim jedrima na koje deluje inhibitorno

Uloga jedara talamusa u aktivaciji pažnje

Difuzni talamički projekcioni sistem obezbjeđuje priliv senzornih informacija faznom aktivacijom moždanog korteksa. Riječ je o prastarom dijelu talamusa, tzv. arhitalamusu, koji predstavlja direktan produžetak ascedentnog retikularnog aktivirajućeg sistema. Međutim, dok stimulacija retikularne mase moždanog stabla izaziva dugotrajnu aktivaciju, stimulacija arhitalamusa dovodi do kratkotrajne aktivacije. Takođe, učestala stimulacija retikularne mase moždanog stabla ne dovodi do habituacije, što nije slučaj sa stimulacijom arhitalamusa. Osim toga, izgleda da retikularna masa stabla globalno aktivira mozak, dok ga retikularna masa talamusa aktivira lokalizovano, tj. selektivno

Uloga kore velikog mozga u kontroli pažnje

Prefrontalni korteks-lezije ovog područja dovode do deficita na planu koncentracije, selekcije i distraktibilnosti pažnje (distractio-rasejanost, nepažnja). Karakteristično je za pacijente sa oštećenjam ovog dela kore da reaguju na stimuluse iz neposredne okoline koji su irelevantni za datu situaciju.

Kora parijetalnog režnja- oštećenjem ove oblasti kore, posebni desne hemisfere, dovode do teškoća u registrovanju informacija, što se manifestuje jednostranom nepažnjom, odnosno potpunim zanemarivanjem jedne polovine prostora (unilateralni neglect tj.unilateralno zanemarivanje). Eksperimentalna istraživanja pokazuju da donji delovi parijetalnog režnja u sadejstvu sa drugim delovima kore učestvuju u kontroli i selektivnosti pažnje. S obzirom da je zanemarivanje leve strane prostora kao posledica lezije dene hemisfere mnogo češća pojava , smatra se da desna hemisfera ima dominantnu ulogu u usmeravanju pažnje u ekstrapersonalnom prostoru.

Neurobiološki modeli pažnje Mesulamov model

Mesulam izdvaja tri ključne kortikalne komponente zadužene za organizaciju pažnje:posteriorni parijetalni region, frontalna područja za upravljanje očnim pokretima i cingularni korteks. Mesulam smatra da parijetalni korteks obezbjeđuje senzornu reprezentaciju spoljašnjeg svijeta, frontalni korteks orijentaciju i pretraživanje, a cingularni motivacionu valorizaciju. U prilog ovim nalazima idu podaci iz kliničke prakse. Pri tom, u regulaciji pažnje pored kortikalnih, učestvuju i subkortikalne strukture. Kolikulus superior ostvaruje recipročne veze sa parijetalnim i frontalnim korteksom, dok striatum i pulvinarno jedro talamusa ostvaruju dvosmjerne veze sa sve tri kortikalne komponente, kao i retikularna formacija, koja obezbjeđuje optimalan nivo budnosti.

Posnerov modelPosnerov model uključuje iste moždane strukture, ali naglašava drugačiju organizaciju neuralnih mreža. Posner razlikuje zadnju, prednju mrežu i mrežu za vigilnost. Zadnja neuralna mreža obuhvata parijetalni korteks, pulvinarno jedro i kolikulus superior. Ove su strukture odgovorne za orijentaciju i direkciju pažnje. Prednja neuralna mreža uključuje cingularni korteks i suplementarna motorna područja. Ovaj neuralni sistem angažovan je u raznim situacijama detekcije signala i priprema za odgovarajuće reagovanje. Neuralna mreža za vigilnost uključuje kortikalne projekcije noradrenergičkih vlakana, koje su važne za obezbjeđivanje alertnosti.

Frontalno očno polje

Zadnji parijetalni

korteks

Striatum, pulvinar talamusa

Cingularna vijuga

Retikularni aktivirajući

sistem

Cingularna vijuga,

suplementno motorno polje

Zadnji parijatalni korteks, pulvinar talamusa i gornji

kolikulusi

Locus ceruleus, noradrenergični

sistem

Prednja neuralna mreža

Zadnja neuralna mreža

Neuralna mreža vigilnosti

Gitelman DR., Br Med Bull (2003) 65 (1): 21-34

ADD/ADHD (attention deficit disorder-attentiondeficit hyperactivity disorder)- deficit pažnje, sa ili bez

hiperaktivnosti

U izveštajima američkih i kanadskih zdravstvenih organizacija taj procenat se sa 2,8 % 1990 god. popeo na 5% 1995. Po novijim istraživanjima od 7-10% dece uzrasta od 5-18 god. ima dijagnozu ADD ili ADHD. Poremećaji pažnje se sa većom učestalošću javljaju kod dečaka (3:1 u odnosu na devojčice. Po nekim istraživanjima odnos je čak 6:1 do10:1

ADD-ADHD-Poremećaji pažnje kod dece uglavnom se ispoljavaju kroz 4 osnovne karakteristike ponašanja:

1. Selektivna pažnjai memorija2. Pometenost3. Impulsivnost4. Hiperaktivnost Većina ovih osobina javlja se kod sve dece

povremeno. Kod dece sa poremećajima pažnje prisutna je većina ovih osobina, veći deo vremena, i u ektremnijem obliku. Čest pratilac ADD su drugi problemi u učenju kao što su disleksija , disgrafija,diskalkulija...

Osobe sa ADD strukturom imaju izvesnu neurobiološku različitost koja dovodi do toga da misle drugačije, ponašaju se drugačije i uče drugačije

Česte prateće osobine ADD su: intenzitet emocija, sklonost ka preteranom reagovanju, potreba za čestim pohvalama i nagradama, loš rukopis, dosada, slaba poslušnost, zaboravnost, loš osećaj za vreme, egocentrizam, kreativnost, brzo mišljenje, upornost, visok energetski naboj

Anatomske, funkcionalne, neurofiziološke, neurohemijske i genetske karakteristike dece sa

ADD/ADHD

Varijacije u anatomiji mozga (detektovane uz pomoć strukturne MRI)

- Signifikantan pad totalnog cerebralnog i cerebelarnog volumena- Moždane abnormalnosti u frontalnostrijatnih polja,

temporoparijetalnih režnjeva, bazalnih ganglija, žuljevitog tela, malog mozga, amigdala, hipokampusa i talamusa

- Smanjenje debljine kore- Poremećen kortikalni razvoj i/ili poremećaj maturacije kore Varijacije u funkcionisanju mozga (detektovane uz pomoć

funkcionalne MRI)- Signifikantna hipoaktivnost u mrežama vezane za izvršne funkcije,

saznanje, emocije, senzomotorne funkcije, i kompenzatorna aktivnost u drugim regionima

- Imenjen obrazac funkcionalnih mreža Neurofiziološke karakteristike- Različite promene na EEG-u Neurohemijski faktori - Poremećaji dopaminergičnog i adrenergičnog sistema Genetski faktori i faktori sredine- Heritabilnost (stepen naslednosti) je približno 60-75% - Pre,peri i postnatalni faktori sredine učestvuju sa 20-25% u

etiologigi ADHd-a (mala težina na rođenju i pušenje)

Cortese S. European Journal of Paediatric neurology 16 (2012) 422 -433

Manja aktivnost kore parjetalnog režnja (http://www.uq.edu.au/news/?article=13050)

http://www.medscape.org/viewarticle/530193