Ovu Pripovetku Napisao Je Petar Kocic

7/28/2019 Ovu Pripovetku Napisao Je Petar Kocic

1/6

Ovu pripovetku napisao je Petar Kocic. Kocic je bio istaknuti pisac, rodio se u selu Stricicima

u Zmijanju, u Bosanskoj krajini. Studirao je slavistiku u Becu i tu poceo da pise pripovetke iz

bosanskog zivota. Zbog politicke aktivnosti proteran je iz Sarajeva u Banjaluku, gde je

nastavio politicku borbu za resenje agrarnog pitanja u Bosni. Godine 1911. pokrenuo je list

''Otadzbina'' Njpoznatije Kocicevo delo ''Jazavac'' odigralo je vaznu ulogu pred sudom u borbi

protiv austrougarske okupacije.

U ovom delu Petar Kocic nudi jedan mali isecak ili dogadjaj iz necijeg zivota. U tekstu

nailazimo na bogatu sliku pejzaza, na trolicne okolnosti u kojima se gase 2 zivota, i na

drustveno stanje koje nije mnogo naglaseno.

Ovaj tekst u nama budi tuzna i zalosna osecanja. U ovom delu dogadjaji, neizvesnost i strah,

kao i borba za zivot gradacijski rastu. Pripovetka u sebi sadrzi i dijalog i monolog, naraciju i

deskripciju. Posebno je dirljiva nemilosrdna borba Relje sa mecavom i dubokim snegom.

Najemotivnije mesto u pripoveci , jeste kada se u Relji bude stara secanja na mladost ,koja u

njemu podsticu tugu, ocaj i zalost. Pisac je u delo uveo ovaj staticki motiv, koristeci se

retrospektivnim pripovedanjem, da bi nam sto bolje priblizio licnost Relje Knezevica. U

proslosti on je bogat i mocan, a sad siromasan i ocajan. U tekstu se stalno oseca rast dramske

napetosti. Ipak Relju ''divske snage'' fizicki pobedjuje mecava, mraz i hladnoca, a psihicki

ocaj i tuga koji ga izjedaju iznutra. Takodje okolnosti u kojima se on nalazi inicijatori su

njegovog drustvenog stanja. Medjutim njegova uporna ali beznacajna borba podstakla je u

nama divljenje. Reljin odnos prema sinovcu je pun neke zabrinutosti. Starac gaji crnih slutnji.

Izrazajnost slika prirode u tekstu pisac je iskoristio da nam ukaze na ono protiv cega se Relja

bori. Ova starceva borba sa prirodnom stihijom prepuna je simbolike. U tekstu ima puno

elemenata koji potkrepljuju akusticne i vizuelne senzacije. Od stilsko izrazajnih sredstava

pisac je upotrebio gradaciju i personofikaciju. Njihova umetnicka funkcija je da sto bolje

prikazu ovaj tekst. Ovim delom pisac nam porucuje da je mladost najlepse doba zivota i da ga

treba pametno iskoristiti.

Pripovetka ''Kroz mecavu'' je moderno umetnicko delo Petra Kocica u kome se lirsko i epsko

prozimaju.

Razloge zbog kojih je moda vie nego u nekom drugom vremenu potrebno aktuelizovati

priu o Davidu trpcu i njegovoj odbrani pred carskim sudom posebno je obrazloio pismom

svom pozoritu iz Lisabona dramski pisac Duan Kovaevi, ambasador nae zemlje uLisabonu. 'Danas kad se malo odmaknemo i pogledamo sami sebe, onako, sa strane, i ako


2/6

smo ista oka i potena srca, moramo rei - priznati da ceo srpski narod podsea na onog

nesrenog jazavca u vrei Davida trpca', kae Kovaevi. 'Virimo iz vree oekujui da

vidimo gde e nam, ko e nam i zato e nam sve suditi?!

Stanovnici zemlje Petra Koia morali bi da podignu veliki spomenik oveku koji nosi vreu iu vrei - nas', zakljuio je Kovaevi.

Uloga Davida trpca poverena je Petru Kralju. O svojoj ulozi ovaj velikan naeg pozorita

kae: 'Jo od detinjstva, kada sam u Sremskoj Mitrovici gledao predstavu Jazavac pred

sudom, nosim snane emocije o toj prii o Davidu trpcu i samoj predstavi koju sam tada

gledao. Osim toga, moj otac je iz tih krajeva i kao da oseam neku posebnu bliskost sa tim

svetom Petra Koia', kae Kralj. On smatra da Koievo delo nije folklor ve mnogo dublja

analiza jedne sudbine. 'Moj cilj kao glumca nije da traim ire okvire koje ova pria

nesumnjivo ima, ve da na sceni branim i, ako bude sree, odbranim ljudsku stranu te prie.

Sluajno Koiev Jazavac pred sudom prvi put je izveden 1905. godine u novembru, po

starom kalendaru. Kada se doda onih etrnaest dana, izgleda da smo ovu premijeru zakazali

tano na dan kada je Koi prvi put igran u Beogradu', kae Petar Kralj. O aktuelnosti o kojoj

govori Duan Kovaevi na poznati glumac kae da je ona sasvim logina, dodajui:

'Miljenja sam da pisci i treba da se bave irim uglovima nekog dela, meutim, ako je

Jazavac' i danas aktuelan, onda je to udno i treba da nas zabrine.'

On na kraju istie da e o tome 'da li je i u kojoj meri Koiev Jazavac i dalje aktuelan

odluiti publika'.

Pored njega, u predstavi jo igraju bekog inovnika Aleksandar Sibinovi, carskog pisaria

Aleksandar Stojkovi, a ulogu doktora ore Markovi. Scenograf predstave je Todor

Lalicki, kostimograf Dragica Pavlovi, a kompozitor Ivan Brkljai. Drugu reprizu 'Jazavac

pred sudom' imae u Banjaluci 10. decembra.

. Jovanovi

Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

ta bi danas rekao Petar Koi?

Dragia Spremo
http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/sta-bi-danas-rekao-petar-kocic.htmlhttp://www.nspm.rs/pdf/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/sta-bi-danas-rekao-petar-kocic.pdfhttp://www.nspm.rs/component/option,com_mailto/link,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL3N1ZGJpbmEtZGVqdG9uc2tlLWJpaC1pLXJlcHVibGlrYS1zcnBza2Evc3RhLWJpLWRhbmFzLXJla2FvLXBldGFyLWtvY2ljLmh0bWw=/tmpl,component/http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/sta-bi-danas-rekao-petar-kocic/stampa.htmlhttp://www.nspm.rs/pdf/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/sta-bi-danas-rekao-petar-kocic.pdfhttp://www.nspm.rs/component/option,com_mailto/link,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL3N1ZGJpbmEtZGVqdG9uc2tlLWJpaC1pLXJlcHVibGlrYS1zcnBza2Evc3RhLWJpLWRhbmFzLXJla2FvLXBldGFyLWtvY2ljLmh0bWw=/tmpl,component/http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/sta-bi-danas-rekao-petar-kocic/stampa.htmlhttp://www.nspm.rs/pdf/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/sta-bi-danas-rekao-petar-kocic.pdfhttp://www.nspm.rs/component/option,com_mailto/link,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL3N1ZGJpbmEtZGVqdG9uc2tlLWJpaC1pLXJlcHVibGlrYS1zcnBza2Evc3RhLWJpLWRhbmFzLXJla2FvLXBldGFyLWtvY2ljLmh0bWw=/tmpl,component/http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/sta-bi-danas-rekao-petar-kocic/stampa.htmlhttp://www.nspm.rs/pdf/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/sta-bi-danas-rekao-petar-kocic.pdfhttp://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/sta-bi-danas-rekao-petar-kocic.htmlhttp://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/


3/6

utorak, 07. septembar 2010.

ta se u zemlji Bosni promenilo, a ta ostalo isto, od vremena Petra Koia,

Benjamina Kalaja i Davida trpca ?

Ove jeseni navrava se 102. godina kako je nekadanja Austro-Ugarska monarhija

izvrila aneksiju Bosne i Hercegovine. Taj nezakoniti in otimanja i prisvajanjaprethodno okupiranih teritorija uinjen je suprotno odlukama Berlinskog kongresa i,

kako je poznato, bio uzrok izbijanju Prvog svetskog rata.

Bilo je to vreme Benjamina Kalaja, glavatog gospodina iz Ugarske, kojeg je beki dvor 1882. godine

ovlastio da bude glavni tuma carske vlasti u vojno i politiki pokorenoj Bosni i Hercegovini. Bilo je to

vreme i Davida trpca, Simeuna aka, Mraajskog prote i drugihznamenitih linosti Koievog

Zmijanja.

Tom vremenu na razmeu 19. i 20. veka vraamo se, evo, i mi. Ne samo radi toga da bi smo obeleili

jedno stolee koje nas deli od austrougarske okupacije i aneksije ovih prostora od strane jedne od

najmonijih carevina, ve i da bi se nainila paralela sa vremenom sadanjim.

Prolost koja otvara vidike

Nedavnog laureata ugledne Koieve nagrade, poznatog banjalukog profesora, knjievnika i senatora

RS PredragaGugu Lazarevia, pitali su novinari kako on vidi minulo stolee i koja je osnovna poruka

njegovog nagraenog dela Bez prava na utanje.

Lazarevi kae:

Da bismo ispravno razumeli ovo to nam se danas dogaa u Bosni i Hercegovini moramo se vraati

blioj i daljoj prolosti. Istorija je proces koji traje. Sasvim je izvesno da put u budunost vodi preko

prolosti. Odnosno, bez poznavanja prolosti nema razumevanja sadanjosti, ni sagledavanja

budunosti. Nije uzalud Andri jednom prilikom rekao da e, dokle god bude imao snage, prouavatiprolost. Od nje, na alost, na svet bei, pa je zato lak plen za zapadne demagoge. U ovih nekoliko

reenica sadrana je i poenta moje knjige 'Bez prava na utanje'.

- Posmatrajui sadanje politike prilike i ivot ljudi u BiH, ta bi nam,po vaem miljenju, Petar Koi

rekao danas?

Rekao bi: Nita novo pod suncem i kapom nebeskom. Moja pripovijetka Zmijanje danas je metafora

za Republiku Srpsku

Bosna nekad i danas

Zbilja, ta bi nam Koi rekao danas? ta bi rekli njegovi literarni junaci

(linosti iz stvarnog ivota) Mraajski proto, David trbac , Simeun ak ?

U selu Melina, na Zmijanju, na jednom proplanku, nedaleko od brvnare u kojoj je roen, i danas je

vidljiva humka sa Davidovom krstaom. Nedaleko odatle su Striii, rodno mesto omiljenog krajikog

pisca. I stari manastir Gomionica u kojoj je Koi pohodio osnovnu kolu. I Ratkovo, Slavika, Joikova

Voda. sva ta sela koja je Koi pominjao u svojim delima.

ta se, dakle, promenilo pod suncem Zmijanja i kapom nebeskom u Krajini?

Ako bi poglede usmeravali samo na objekte i mrtvu prirodu koja nas danas okruuje (ulice, trgovi,

parkovi), to bi nas svakako odvelo do pogrenog zakljuka i selektivne istine da su promene oiglednei nesporne. Meutim, ako se paljivo osmotre ljudi i ivot koji danas pulsira na Zmijanju i irom Bosne i


4/6

Hercegovine, videemo da sutinskih promena nema. Drutvene i ivotne prilike uveliko podseaju na

vreme sa poetka prolog veka kada je Petar Koi pisao svoju satirinu dramu Jazavac pred sudom

(1903. god.) i pokretao patriotsku i buntovnu Otadbinu (1906.god), da bi ga austrijski cenzori ubrzo

poslali da robija u banjalukoj Crnoj kui, a njegovu Otadbinu trajno zabranili.

Takvih, ili jo gorih, cenzora ima i danas u zemlji Bosni. Oni deluju u ime tzv. meunarodne zajednice

i imaju ovlaenja koja su nepojmljiva u savremenom svetu. Pravni timovi u kancelarijama OHR,

kojima rukovodi visoki predstavnik UN, imaju ekskluzivitet da, bez prava na albu, obesnae svaku

odluku i svaki zakon BH parlamenata i institucija, da opozovu i smene svakog funkcionera, od optine

do vrha zakonodavne i izvrne vlasti u entitetu i dravi, da samostalno tumae i prekrajaju ak i ustave

BiH i entiteta, a da pri tome nikome u BiH ne polau raune niti mogu odgovarati za svoije pogrene

odluke. To je lice i nalije dananje BiH.

Stopama Benjamina Kalaja

Mnoge dananje teze i poimanja u Bosni i Hercegovini o istoriji, veri, nacionalnosti, obrazovanju,

primeni jezika i pisma, imaju svoje utemeljenje u filozofiji i konceptu nekadanjeg austrougarskog

poglavara BiH Benjamina Kalaja. On se zalagao za stvaranje jedinstvene bosanske (bonjake)nacije, za jedan jezik i pismo, a svojim neposrednim delovanjem doprinosio je raskolima po verskoj i

nacionalnoj liniji, favorizovanju bonjatva, raspirivanju mrnje meu ljudima itd . Naravno, takav

koncept Srbi i Hrvati u BiH nisu mogli, niti hteli, da prihvate.

O ovoj dananjoj BiH bilo je dosta rei na okruglim stolovima i naunim skupovima koji su organizovani

povodom 100.godinjice aneksije BiH. Nauni radnnici u Republici Srpskoj, kao i mnogi istoriari iz

ireg okruenja, saglasni su u miljenju da je BiH pod meunarodnim protektoratom i zemlja sa veoma

suenim suverenitetom.

Na jednom od tih skupova akademik Rajko Kuzmanovi, inae predsednik RS, rekao je da je Bosna i

Hercegovina i danas, jedan vek kasnije, samo formalno slobodna i sa formalnim suverenitetom, jer je

on de fakto u rukama meunarodne zajednice, oliene u visokom predstavniku. Kuzmanovi je

podsetio da se procesi iz vremena aneksije BiH i danas na prostorima bive Jugoslavije na slian

nain odvijaju. Ondanja nastojanja da se u BiH stvori integralni nacionalni identitet ni danas ne mogu

biti ostvarena. Vidljive su jake tendencije bonjakog politikog kruga da se i sada oivi ideja da se u

BiH gradi jedan jedinstveni jezik, integralno drutvo, integralni nacionalni identitet, to nije uspelo pre

sto godina, pa ni sada ne moe biti ostvareno.

Tako je govorio David trbac

- Boe moj,udne ljepote u vaeg cara! (austrijskog). Boe moj, boe, ala vi usreiste nau zemlju!

Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra, i miline, pa jedva die!.

- Svak ves`o, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesna nie ne uje. Jedini sam ja nezadovoljan, jadan i

emeran.

Sudija pita:Oklen si? Kako se zove?

- Ja se zovem, slavni sude, David trbac, selo Melina, kotar Banja Luka, okrulje Banja Luka, a

zemlja, mislim glavati gospodine, da e biti Bosna. Kuna mi je lumera 17. Tako me slavni sud pie i

tako mi pozovke alje.

- A kako ti se zove njivica, Davide? To treba da zna Slavni sud.

- Zove se: Ni Davidova, ni carska, ni spaiska. Tako joj je ime i tako je, ini mi se, i voe u sudu

zapisato.


5/6

- Mlogo sam ja, gospodini moji, svijeta proo, iz mlogo vuruna kruva io, sa mlogo vrela vode se napio.

Odajui po svijetu i narodu, na svato sam pazio i ovo sam uverio: poe li dolje kroz Lijeve, ispod

Banje Luke, svakom je gotovo drugom ojeku ime etoje.

- Nai carevi, tono vele, bie i preminue. Nego sam naukno, da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i

jednog kneza. Daj mi kai, tako ti carskog kruva, a vidim pametan si i uevan si: bi li se ikako, ikako

mogo od tog naeg kralja i knjaza istesati makar jedan osrednji car, jer smo se mi, Srbovi, odavno

zaeljeli careva?

- O, zar je orava naa Zemljana vlada, god joj njezin! Zato nami, grdna rano, sve oravo i ide u ovoj

zemlji!

(Fragmenti iz Koievog Jazavca pred sudom)

Petar Kocic je knjizevnom zuci slikao BiH.

Svaka druga boja bila bi nerealna.

Baron Kalaj je dokaz kako je K&K vrednovala Hrvatsku, Slavoniju (deo), Vojvodinu (deo)i BiH, davsi ih pod

upravu Madjarima (ugarskom delu K&K).

[Srbe je zavarala (i suprotstavila) "privilegijama"

da ginu za njene interese.]

Danasnja pokorica je boje zgusane krvi i cemera.

Republika Srpska - kao slabi svetionik na ostrvu srpstva u oluji i oblacima.

Srbija - obala i luka, gasi svetla, dize maglu,

a svetionik nema.Interesi K&K su pretoceni u isti interes ali

nad nama mocnih, a poslusnika Imperije (koju

slugeranjstvo, prosnja i i pohlepa ucinise silom".

Moc Kocica - pisca i filozofa (moje poimanje),

pretocena u rec, za nas, neizmerne vrdnosti,

nazalost osta potomstvu uzalud.

Nepismeni, pored silnih skola, glava (u kojoj bi

morao biti razum), danas ga i ne citamo, a samo

malo ga je razumelo.

Takvi - nepismeni, prihvatamo da je uzrok I s.

rata, Principov (srpski) metak u simbol.

Pise to u mnogim-stranim i "nasim" "istorijama"

(kao sto svasta pise po tarabama). Ni u jednoj

nije suprostavljena cinjenica da su objave rata

(nijedna za odbranu male Srbije ili sprecavanje

stradanja Srba od pretnje i oruzane sile K&K)

izvrsene u roku od dve nedelje. Princip (neka je

Srbin-Bosanac - anarhista/terorista) je samo u

nasem filmu iz Srbije, a Austrija je napala

Srbiju a ne obrnuto.


6/6

[Nije nikakva tajna da Ferdinand nije bio

"u milosti", a verovatno bi se moglo dokazati

da je bio nesrecni "zrtveni jarac".

Mocna Austriska tajna policija nije previdela

aktivnost "Mlade Bosne" ni amaterske pripreme

atentata. Datum- Vidovdan je i izabran za provo-

kaciju (a metod-uspesan, ni prvi, ni poslednji).]

Nije Princip ispalio granatu na Markale, ali je

Srbija optuzena, kaznjena i posle jos bombardovana.

Svoju "gesku"- Dejtonsku Republiku Srpsku zato

hoce u "novokalaj" BiH.

Za 102 godine se promenilo - Kocic je umro.

{bez naslednika} a jazavce ne prebrojavamo.

S. Savic

Documents

Ovu Pripovetku Napisao Je Petar Kocic