�' '.:.' 1 �

! \ � .

BIBLIOTEKA STRADANJA I OTPORI

5

INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU STRADANJA I OTPORI

Projektni savet

Tahir Abdulji, Fahrija Ajanović, Života ;inić, dr. Zdravl�? Antonić, Trajko Atcmasov, Obrad Benderac, dr .RaJko ĐUr:1C, dr Tone Ferenc, dr Venceslav Glišić, Milorad Gončl11, mr SlavLCa Hrečkovski Dušan Ivanović, Desanka Jovanović, dr Petar Kačavenda

' Svetozar Krunić, Savo Martinović, Filimena

Mihailova, 'Dragan Nikolovski, Zdra,vko Njež�ć, T01!,

e Turnher (predsednik), dr Gojko Vezmar, MIroslav VItorC?vlc, 0: fJur:� Vujović dr Slavko Vukčević, Darinka Zimić, dr NIkola Z1.VJwVIc ,

(rukovodilac projekta)

Redakcija

I Dušan Azanjac, I Sonja Božanović (sekretar), akad. prof. dr

��di-;;�bijađ---:\dr Sergije Dimitrjj}!vić, l Milan Filipčič,

puk. Anton Miletić, dr Slobodan Milošević, I Đorđe Momčilović I (predsednik), Tomislav Novak, dr Nikola Popović,

I dr Vuk Vinaver I Urednik

Dr Petar Kačavenda

Recenzen ti Dr Venceslav Glišić

Akad. prof. dr Andrej Mitrović

YU ISBN 86-7403-028-9

U FINANSIRANJU OVE KNJIGE UCESTVOVALA JE I REPUBLICKA ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE

DRNGOLJUB M. KOČIĆ

. JUGOSLOVENI U KONCENTRACIONOM LOGORU BUHENV ALD

1941 '-f 1945

ISI INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Beograd, 1989.

CIP - Ka'takofH3aQHja y ny6AHKaUHjH

H3JpOAHa 6H6AHoTeKa Cp6Hje, BeorpaA

940.547.2(430)

KO llI-iR, AparoA:>y6 M .

Jugosloveni u koncentracionom. logoru Buhenvald: 1941-1945 / Dragoljub M. Kočić. - [1. izd.] . - Beograd: Institut za savre­menu istoriju, 1989. - 260 str. ; 22 cm. - (Biblioteka Stradanja i otpori ; 5)

ISBN 86-7403-028-9

IIK: a. ByxeIIBaAA ( KoHueI-ITpaUHOHH .W'l'Orp)

PREDGOVOR

Dela istoričara široj javnosti p.ostaju poznata tek onda kad se, događaj koji obrađuju aktualizuje, zbog obeležavanja godišnjica, potreba dnevne politike, dokazivanja određenih prava ili nekih drugih razloga. Tako, mnoga vredna dela is­toričara ostaju potpuno nepoznata izvan uskog kruga struč­njaka koji se bave tom problematikom. Istoričar najčešće nije u prilici da bira temu i predmet svoga istraživanja, već mu je ona zadata u okviru određenog projekta, što njegov zada­tak čini još složenijim i utoliko i odgovornijim. Zato takva dela zaslužuju znatno veću pažnju no što im se danas iska­zuje. U takva dela mogu se svrstati mnoge knjige iz obimne biblioteke koju je poslednjih godina objavio Institut za sa­vremenu istoriju, pa i one koje su, kao i ova monografija, na­pisane u okviru projekta "Jugosloveni u fašističkim logorima, zatvorima i pokretima otpora drugih zemalja" .

Naša znanja o Jugoslovenima u Buhenvaldu bila su do pojave ove monografije, sasvim maglovita, jer su se zasnivala na oskudnim podacima, uglavnom iskazima preživelih inter­niraca. Autor je imao zadatak da utvrdi broj Jugoslovena u tom logoru i da razjasni okolnosti u vezi sa njihovom sudbi­nom. Taj osnovni i najvažniji zadatak Dragoljub Kočić je u potpunosti ispunio. Utvrdio je da je u Buhenvaldu bilo oko 4300 Jugoslovena, što je znatno više no što se pretpostavljalo. Za većinu interniraca prikupio je osnovne podatke: mesto ro­đenja, logorski broj , vreme dolaska u logor, transporta u spolj­ne komande, druge logore itd. Na žalost, ti podaci su u knjizi, zbog ograničenog obima svedeni na registar sa minimalnim brojem podataka.

Novi i do sada nepoznati podaci odnose se i na 400 Ju­goslovena, ratnih zarobljenika koji su u decembru 1944. do-

5

Jutarnji p., RapidSerbia, 2013.

vedeni u logor i transportovani u spoljnu komandu S III Ord­ruf, gde su skoro svi izginuli.

Prikupljajući građu za monografiju Kočić je zabeležio sećanja oko 40 preživelih interniraca koja predstavljaju sve­dočanstva svoje vrste i obuhvataju vreme od 1941. do 1945. godine. Autor je ta sećanja uslovno nazvao Zapisima, ali ona su znatno drukčija od običnog beleženj a događaja i zaslužuju da budu objavljena kao posebna knjiga.

Ova monografija ipak ne pretenduje da o zadatoj telni daje konačni sud, što ističe i sam pisac. Naprotiv, ona je i dalje otvorena knjiga koja će se i još dugo dopunjavati.

Urednik

6

UVOD

Pitanje Jugoslcrvena u nacističkim i fašističkim logorima, zatvorima i pokretima otpora drugih zemalja ostalo je sve do danas na marginama naše istoriografije. O logorima izvan granica naše zemlje pisalo se veoma malo. Za to je postojao niz objektivnih okolnosti, ne samo zbog problema koji su dobili prioritet, već i zbog vremenske distance, koja je mora­la proteći da bi se svestranije i objektivnije sagledale sve okolnosti koje su dovele do pojave najmračnijeg poretka u istoriji, kao i pristupačnosti istorij skoj građi u arhivima, koji tek u naše vreme postaju otvoreni za naučnu javnost.

Za svestraniji naučni prilaz i uopšte pokretanje pitailja oko utvrđivanja sudbine stotina hiljada Jugoslovena, što osta­više kosti u kazamatima i na stratištima širom Evrope, mo­žemo zahvaliti Zajednici institucija za izučavanje novije is­torije naroda Jugoslavije (Institut za savremenu istoriju -Beograd, Muzej revolucije naroda Jugoslavije - Beograd i Sa­vez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata i revolucije Jugoslavije) , kao i brojnim drugim institucijama koje su obez­bedile sredstva za ovaj veliki i složeni poduhvat. Deo toga projekta je i ova monografija o Jugoslavenima u koncentra-cionom logoru Buhenvald (Buchenwald). .

Problem izvora utoliko je veći jer su nacisti 4. aprila 1945. godine uništili sve dokumente koji su mogli najautentič­nije svedočiti o njihovim zločinima, što je inače bila njihova praksa u svim logorima. Ipak, tragovi zločina nisu bili time uklonjeni. Strpljivim slaganjem mozaika mogućno je rekon­struisati istoriju zloglasnog logora Buhenvalcl i zbivanja u njemu. Deo dokumentacije je sačuvan u pisarnici zatočenika, te su oni na osnovu te dokumentacije i llčnih sećanja odmah po oslobođenju logora pristupili pisanju izveštaja na osnovu

'7

kojih je nastao Izveštaj Medunarodnog logorskog komiteta (M LK) Buhenvald (Bericht des internationalen LagerkOIni­tee s Buchenwald) . Sastavljači navode ela Izveštaj sadrži više od stotinu pojedinačnih izveštaja kojc su napisali "odgovorni antifc,tšistički borci". ' Godine 1945. Izveštaj MLK štampan je u VaJ maru (Weimar) i poslužio je kao osnova za pisanje svih važnijih istoriografskih dela o Buhenvaldu. U sedam poglavlja prikazana je veoma jasna slika zbivanja u logoru od njego­vog osnivanja do oslobođenja. Drugo izdanje ove knjige izašlo je u Beču 1946. godine, a prošireno izdanje štampano u Vaj­maru 1949. godine sa naslovom Koncentracioni logor Buhen­val d - Izveštaj Međunarodnog logorskog komiteta.

Kratak zbornik odabranih dokumenata o nacističkim lo­gorima objavljen je u Berlinu 1958. godine SS na delu (SS im Einsatz - Eine Dokumentation liber die Verbrechen der SS). Koncentracioni logor Buhenvald zastupljen je dokumentima o osnivanju, zatim onima koji se odnose na promene (reorga­nizaciju) i nekolikim svedočanstvima o zločinima u logoru.

Najkompletniju zbirku dokumenata i izveštaja pred­stavlja izdanje Međunarodnog komiteta Buhenvald i Komiteta boraca antifašističkog pokreta otpora Nemačke Demokratske Republike: "Buhenvald - Opomena i obaveza -- Dokumenti i izveštaji" (Buchenwald - Mahnung und Verpflichtung -Dokumente und Berichte) . Za dublje upoznavanje prilika u logoru ova zbirka je nezaobilazna, ali Jugosloveni su u njoj za­stupljeni na neznatnom prostoru, nepunih šest strana. To je, zapravo, izveštaj pod naslovom "Jugosloveni u koncentracio­nom logoru Buhenvald", napisan 1957. godine za potrebe re­dakcije Zbornika. Ovaj kratki izveštaj je bio prvi ozbiljniji rad do tada napisan o Jugoslovenim.a u Buhenvaldu. Izveštaj je napisao dr Rudi Supek, koji je predstavljao jugoslovenske internirce u međunarodnoj redakciji. U izveštaju je spomenu­to ukupno deset imena, 1.11djučUjllĆi i autora. Izveštaj Jugo­slovena nalazi se na poslednjem mesti.1 u Zborniku. Izvan ovog "zvaničnog" dela Zbornik najvećim delom donosi izveš­taje pojedinaca, svedoka o zbivanjima u logoru. Jedini Jugo­sloven čije je svedoČ'.enje ušlo u Zbornik je Alojz Saračević .

j Bericht eles interna/ionalen Lager7wmitees Buchenwald, Wei­mar 1946 (u daljem tekstu: BerichL des ILK), str. 5.

8

Njegov izveštaj dat je povodom dolaska II logor 400Jugoslo� vena, ratnih zarobljenika. . "

Deset dana po oslobođenju (21. aprila 1945) u Buhenvald je stigla britanska parlamentarna delegacija, koja je Parla� mentu podnela izveštaj o boravku u logoru. Izveštaj je pub­likovan i u izvesnoj meri može da posluži kao važno svedo­čanstvo.

U Dahauu je 1947. godine izdata kraća brošura d6ku� menata na engleskom jeziku Koncentraciolii logor Buhenva:ld (The Buchenwald case). U brošuri su optužnice protiv glav­nih zločinaca, te i ona preclstavlja važan izvor za izučavanje prilika u koncentracionom logoru.

I pored navedenih ograničenja koja su istraživačima sta:o. jala na putu, u svetu su do danas napisane čitave biblioteke knjiga o Buhenvaldu. Sastavljene su i obimne bibliografije: Bibliografija Buhenvald - literatura, (Bibliographie der Bu­chenwald - Literatur) koja sadrži knjige objavljene do 1958. godine, među kojima preovlađuju knjige sećanja, literG\rni ra­dovi (romani) bivših zatočenika. iz Buhenvalda, pisani na. ne­mačkom jeziku, disertacije sa temom o Buhenvaldu, rasprave i članci iz raznih časopisa i literatura opjavljena na drugim jezicima. Bibliografija u knjizi Buhenvald - opomena i oba­veza obuhvata sve knjige objavljene o Buhenvald1.1 do 1959. godine.

Mi ćemo, ipak, uzaludno tražiti Jugoslovene ili· bar pot­punije podatke o njima u svim ovim knjigama, jer njih jed­nostavno nema ili se o njima samo uzgred govori. Jugoslo­veni su u odnosu na druge narode u Buhenvaldu činili ma­njinu, iako su u radu Međunarodnog logorskog komiteta, iz­gradnji ilegalne vojne organizacije kao i u samom oslob<;>đcnju logora imali istaknutu ulogu.

Od arhivskih ustanova u inostranstvu najveći značaj i:rp.a­ju: Buchenwaldarchiv beim Deutschen Institut fUr Zeitge­schichte u Berlinu, Archiv des Institutes, fUr Mar,xismus-Leni­nismus beim ZK der SED u Berlinu - 'KZ Haftanstalten -:­Buchenwald, Muzej KL Buchenwald u Vaj maru i Arhiv Mi­nistarstva pravde KR Poljske - Fond Centralna komisija za utvrđivanje nacističkih zločina u Poljskoj , Varšava (Glow­na Komisija do Badania zbrodni hitlerowskich w Polsce, War-szawa - Ministerstwo Sprawiedliwosci) .

.

9

Arhiv Ministarstva pravde Narodne Republike Polj ske čuva dokumente sa imenima i logorskim brojevima za više od 50 hiljada zatočenika i za ovaj rad posebno važne transportne liste transporta što su dolazili u Buhenvald i odlazili u spolj­ne komande. Transportne liste sa imenima Jugoslovena sa­držane su u 56 kutija. Na osnovu ovih podataka moguće je bar delimično rasvetliti puteve i sudbinu Jugoslovena, inter­niraca u Buhenvaldu. Od inostranih arhiva važan je i Arhiv Međunarodnog crvenog krsta - Služba traženja Arolzen, ali je on istraživačima nepristupačan.

. Arhivi u Jugoslaviji sadrže samo fragmentarne podatke, različite provenijencije. Najveći deo građe u arhivima u Jugo­slaviji odnosi se na izveštaj e, izjave, sećanja preživelih zatoče­nika iz koncentracionog logora Buhenvald i podatke do kojih je došla Državna komisija za utvrđivanje zločina neprijatelja i njihovih pomagača. Na žalost, građa Državne komisije raz­bacana je po raznim arhivima i još uvek je nesređena.

Obhnoni građe ističu se Arhiv Crvenog krsta Jugoslavije u Beogradu - Služba traženja i Mllzej ljudske revolucije u Ljubljani. U Arhivu Crvenog krsta čuva se kartoteka svih Ju­goslovena, bivših zatočenika u koncentracionom logoru Bu­hei1Vald. Kartoni sadrže osnovne podatke o zatočeniku: dan, mesec, godinu i mesto rođenja, imena roditelja, njihovo pre­bivalište, datum hapšenja i dolaska u koncentracioni logor, vreme prelaska u spoljnu komandu i vreme i uzrok smrti a ponekad su navedeni podaci o držanju zatočenika u logoru. Naravno, ovako iscrpne podatke ne sadrže svi kartoni. Ima dosta onih na kojima osim imena i prezimena nema drugih podataka. Ovoj dokumentaciji može se dati prioritet, između ostalog i zbog toga što je dobijena od Međunarodnog crvenog krsta u Zenevi, odnosno Službe traženja Arolzen. Crveni krst Jugoslavije je inače jedini ovlašćen za sve kontakte i oblike saradnje sa Međunarodnim crvenim krstom.

Arhiv Muzeja ljudske revolucije II Ljubljani je značajan jer čuva bogat fotomaterijal o koncentracionom logoru Bu­henvald. Među arhive koji čuvaju ,deo građe značajne za ovu prob­lematiku spadaju . još : Arhiv Jugoslavije u Beogradu, Arhiv Inštituta delavskega gibanja u Ljubljani, Gorenjski muzej u

10

Kranju, Muzej narodne osvoboditve u Mariboru i Istorij ski arhiv Beograda, Beograd. . . . ' Neznatan deo dokumentacije o JugoslovenIma u !�on�e�1t-racionom logoru Buhenvald doneli su sa sobo�11 . pre�Iv�h J�­gosiovenski internirci. To su uglavnom kratki Iz:,estaJ� pn­premani za Izveštaj Međ�l��.rodnog log�rsl�?g J�omlteta, IZV�Š­taji jugoslovenskoj KOn:�:SIJ� za repatnJ�cIJ�l,. Jugosloven�klI� diplomatskim predstaVnIstvIma u Ne�11ackoJ l Cehoslovac!(�J , vojnim misijama i Centralnom kom��etu KPJ (?KJ!: OVI IZ­veštaji sadrže podatke o ra?u l?artIJs�(e orgal1lZa�IJe, Cent­ralnog odbora ekonomske zaJedl1lce: splslwve umrlIh u .sana­torij umu Blankenhajl: (.slank�ncheI.n) posle osl?bođenJa lo­gora, spiskove bolesmh 1l�ter:l1lr�c� l�d. �or�d ov�h, tu se na­laze i prevodi i kopije po]ed.macmh .1�vestaJa, kOJe se odnose na opšte stanje u logoru, ah ne dOtlcu se problema Jugoslo-vena.

Posle oslobođenja koncentracion0!š l?gora �uh�nvald na inicijativu Janeza Pereniča pokrenuto Je Izdavanje hsta

. "Naš

glas" sa dodatkom "Glas omladine". J ugoslov�ni su inače j�­dini izdavali list . Ukupno je štampano 20 brOJeva. Dr Sergije Dimitrijević je sačuvao. dv.a �wm�leta ?vog lista, .o� l�?jih je jedan predao NarodnOj blblIotec1 Srbije. ZahvalJuJucI pr7�­usretljivosti dr S. Dimitrijevića na'prav�? sam jednu

" �OPIJU

za potrebe Instituta za savremenu Istonju. "Nas gl,,;s Je ne­ophodan izvor za izučavanje perioda od oslobođenja· logora do povratka interniraca u .zemlju. . . v U opštem oduševljenju po oslobođenju logora SVI su zu-rili da sa sebe zbace omrznutu logorsku odeću i da se doko­paju bolje odeće i hrane i nikome n�je padala na . pal�e� do­kumentacija o stradanjima sunarodl1lka. To su najbolje Isl�?­ristili Poljaci i odneli najveći deo od ono mal? dokumentacije koju esesovci nisu uništili. Od Jugoslovena Izuzetak su Slo­venci jer su uspeli da ispišu imena ok.o 3

. hilj';lde jug?s.loven­

skih interniraca iz Jogora Buhenvald l nJegovIh spol]l1lh ko­mandi. Na žalost, ovaj spisak je nepotpun i sa mno�t:,om gre­šaka. Neshvatljivo je da su jugoslovenski predstav�IcI UV MLK u svim izveštaj ima isticali svoju br�gu o .tra�sportlma s.to su pristizali u Buhenvald i me!:a�a za Izb�vlJanJe s�ma!,?dl1lka, a da nisu vodili nikakvu statlstlku o brOJU novopndoshh, tra�s­portovanih u filijale, kao i onih koje su spasili od opasl1lh transporta .

11

1"::- *

. Literatura na srpskohrvatskom jeziku o koncentracio­nom lo�oru . Buhenvald skoro da i ne postoji. Toj oskudici nes�1l11l1Jivo su ?oprin�li � nemi�� dahau�ko-buhenv�ldski pro­ce�l . Pored retlnh zatocemlca kOJI su se Ipak usudih da iznesu ll. Javnost stva:rno stanje stvari, većina prežive1ih se klonila bI10 kakvog pilbliciteta u vezi sa svojim bivstvovanjem u 10-gG.�u. Među pr.vima su jugoslovensku javnost, ali samo deli­�llOn? upoznah Sergije Dimitrijević i Franc· Malenšek. Neko­h�{G danaka.u raznim listovima napisano je posle 1957. go­dme, uVl7eme . ka.d već polako prodire istina o patnjama u l�goru,. pod utIcajem sve ;rećeg broja zahteva za preispitiva­nJe dahau�lw-buhenvaldslnh procesa. Nešto jasnija slika o �oncentraclOnom. logoru Buhenvald prikazana je u nekoliko danak� u zbornIku Otl(�r u žicama,2 mada se prema ovim tekstovllna treba odnosItI sa velikim oprezom naročito kad govore. o sabotažama 'i oslobođenju logora. U većini članaka au�ori obj�ktivno iznose svoja viđenja stradanja, ali ima i omhu kOJIma se veoma tendenciozno iskrivljuju činjenice sve u �a�eri d� .se uveliča lično . učešće u sabota:žama i akciji za­toc�IJ.lka pnl��wn; osl�bođenJ� logora. Tako u jednom članku moz�mo prOCltatI. dc� .Je postojala međunarodna trojka za sa­bQtazu u postrOjenjIma nemačke vojne industrije Gustlof verke, u kojima se proizvodila elektronika za rakete Vl i V2. O . ?vome .:1e postoje �1�kakve potvrde u izvorima, pa ovakve i shcne pnce· mogu bItI samo plod mašte i prema njima se moramo v.eoma kritički odnositi . . .;.. ; Jedina knjiga jugoslovenskih autora, a autori su joj J .

Ker:bler i T. Novak, objavljena je 1978. godine. Iako nosi na­slov Istina o Buhenvaldu, ona čitaoca ni izdaleka ne upoznaje ;" 2 Institut za savremenu istoriju u Beogradu čuva originalne tek-

stove p,redate Redakciji Zbornika' Otpor u žicama. Tekst , Borba za čo­veka" potpisao je Slavko Figar, a u Zborniku je kao m�tor potpisan Zyonko Hanzelj . Ovo se ne može drukčije tumačiti već time da je S. FIgar još uvek bio' u "nemilosti" ,s obzirom da je bio' osućlen u da­haus�(.o-buhe�yaldskir�'l proc�sima i više goclin.a pr?ve� na robiji . Re­,qakcl.Ja . se mje, USUdl.1a. da st�mp� tekst sa l1Jegov1ll1 Imenom, već je �apravlJen ,�(Qmpromls tako sto Je , verovatno u sporazumu sa auto" rom, uzeto llne Zvonka Hal1zelja, koji je takoćle bio zatočenik u Bu­hetivaldu. Vid,: Otpor tl žicama, sećanja zatočenika knJ'iga I Beograd 1969.

' ,

12

sa kompleksnošću zbivanja i odnosa u logoru smrti. Osim to­ga, ta obimon; m�Ja �mjiga i �1ema za p�e��1et pro�lem Jugo­slovena. Ona Je VIse mformatlVno-pubhclStlckog karakt�ra . .

Značajan prilog za izucavanje ove problematlke Je Zbornik Buchenwald objavljen u Ljubljani. ;983 . �o�il!e. Sa­stavljači Zbornika su preživeli jugoslovel-:-sl�l� mtermrcl IZ kon­centracionog logora Buhenvald. Iako s�' IstIce. da su u sast.�v­lanju Zbornika učestvovali . autori i�. svIl� k:r�Jeva !l�goslavIJe, mnogi od preživelih intermraca kOJI su ImalI zl-:-aca�:lU ulogu u prosvetnom i l?artijskom �a.du u Buh�l�v�ldu Iv k?J? .su se � posleratnom penodu l?otvr�llI kao �nacaJm na�cmcl l au�on niza zapaženih dela, msu m pozvam da sara�uJu \1 Zbon�lku. Zbornik sadrži dva dela: opšti deo u kome .Je pnkazan lsvtO­rijat logora delo je p�tpisan?g 'priređiv�ča s�l1:o u tome sto ga je dosledno preveo IZ Izvesta]a MLK l Zbo1 r:lka Buhe!1vald - opomena i obaveza.3 U prvom delu Zbor�11k� dato Je ne­koliko članaka ali oni se sadržajem ne razlIkUjU mnogo od onih u Zborniku Otpor u žicama . Drugi deo donosi oko 3� sećanja i većina ih je pisana jednostavnim jezikom, "?ez pn� strasnosti, bez namere da se istakne sopstvena uloga �. na taj način pružaju više elemenata za izradu ove monografIJe.

Sa nemačkog jezika prevedena su dela: . Eugena �(ogona, Država SS - sistem nemačkih koncentraciomh lo.gora I .Edua�­da Čalića, Himmler i njegovo carstvo. E. Kogon, � san� mterm­rac u koncentracionom logoru Buhenvald, za svoJe obll11n? de­lo uzima kao model svih nacističkih logora u Nemačk�J up­ravo Buhenvald. No, treba imati na umu da ovo delo mje op­remljeno n.�učl!im ap.aratom niti n�vo�i �ilo .k��cve iz:,ore na osnovu kOJIh Je napIsano. Kogon Je mac.e tlplCan pr��st.av­nik građanskog pogleda na svet, što na .vl�e l1�esta lstlce Iv U svakoj pogodnoj prilici prebacuje komumstlma l ��K na drza­nju u određenim situacijama. Ovo il?ak, n� um�nJuJe vrednost njegovog dela, mada je i ono u naJvecoJ men zasnovano n� ranije objavljenom Izve.štaj.u Me�unarodnog Jog;orskog komI­teta, jer doslovno navodI pnmere IZ ovog Izvestaja.

3 Istorijat logora kojeg je ,Priredio dr Stanislay :tylahkota b�k­valno je prepisan. Iz ove dve knJIgE; su prevedena pOJedll�� pogla�lJa, samo im je izmenjen �ed�sle�l. Istma, dr Ma�1kota se mje. POtPIS�O kao autor, već kao pnređlvac tt?kst.a, za razhk�l od I�:noglh drug!h koji su se ispod tekstova potpisIvah kao autorI, a veCI deo su pIe­pisali iz ovih knjiga.

13

DOLAZAK NACISTA NA VLAST I OSNIVANJE KONCENTRACIONIH LOGORA

Posle dugih ubeđivanja, ostareli general - feldmaršal, predsednik Vajmarske Republike, Paul fon Hindenburg ko­načno je pristao da mandat za sastav nove vlade poveri čo­veku koga je smatrao provincijalcem i uvek gledao sa visine - Adolfu Hitleru. Nacionalsocijalisti su praktično došli na vlast toga dana (30. januara 1933). Vođa Nacionalsocijalistič­ke stranke postao je kancelar, ali do konačnog učvršćenja na vlasti prošlo je još nekoliko godina, s obzirom na brojnu opo­ziciju koju nacisti nipošto nisu potcenjivali. Bilo kakva po­dela vlasti, uključujući stranke i pojedince koji su im bili bliski, za naciste nije dolazila' II obzir. Da bi se učvrstili na vlasti i postali apsolutni gospodari, nacisti su istakli najprio­ritetnije zadatke: osvojiti Rajhstag i potpuno ga potčiniti, os­loboditi se komunista kao najopasnijih protivnika i suziti politička prava građana.! Ostvariti ove ciljeve bilo je moguće samo surovim sredstvima, kojima su i do tada bili veoma vični odredi partijske policije SN i SS3, poluvojne organiza­cije čiji su zadaci bili da nasiljem osujete svaki pokušaj sup­rotstavljanja nacistima, ne prezajući ni od ubistava. .

SS je osnovan 1929. godine kao Hitlerova telesna garda i tom prilikom brojao je svega 250 članova. Za dve godh1e (1931) imao je već 10 hiljada pripadnika. U organizacionom pogledu SS je bio potčinjen SA odredima na čijem se čelu kao šef štaba nalazio Ernst Rem (Ernst Rahln) . Stvaranje SS, čiji je idejni tvorac i yođa bio Hajnrih Hirriler, nije proš-

I Andrej Mitrović, Vreme netrpeljivih - Politička istorija veli­!dh država Evrope 1919-1939, Beograd 1974, str. 291 (u daljem tekstu: A. Mitrović, Vreme netrpelj ivih) .

2 Sturm AbteilUng = Jurišni odredi. 3 Schutz Staffel == Zaštitne trupe.

15

lo bez �uparništva -između dveju organizacija i njihovih vođa. Za razlIku od SA odreda, koji su se sve više osamostaljivali � �aseb.an. tab�r, č�sto o�vo:'�no SUP!'otstavljen fireru, što će Ih 1 staJa�I u111sten]a, SS 1 njIhov vođa su se slepo pokoravali �dolfu HItleru i trasi rali dugoročniju politiku ka konačnom 1 potpunom osvajanju vlasti.

Ove su snage, "pripremajući" izbore za 5. mart 1933, ��voreno dav�le �o znanja da im je cilj obračun sa demokra­tIJ?m. Tako Je Hunler 4. marta govorio: "Nije moje da iste­rujem. prav�u, već da uništavam i istrebljujem!".4 I pored 0:v�k."Ih , !pnpren:� ", nacisti nisu u potpunosti ostvarili svoj cIlJ . Jer 111SU d�bIlI, kao što su očekivali, apsolutnu većinu u �aJhstaJS�l. NacIOnalsocijalistička stranka je dobila 17 miliona l 277 hIljada glasova, Socijaldemokratska stranka 7 miliona Komunistička partija oko 5. miliona i Hrišćansko-demokrat� ska stranka Centar 4,4 mi1iona,5 Smicalicama, nasiljem i veo­ma smišljenim i veštim manevrima nacisti su uspeli da Rajhs­tag 24. marta 1933. godine jzglasa sva ovlašćenja vladi u tra­l�nju od .4 �odine. Ovim činom Rajhstag se dobrovoljno pot­c.mIO �1acI�tIma, a k?munističkim poslanicima nije bio dozvo­l�en 111 pnstup u RaJhstag. Tako su već bila ostvarena dva ci-lJa, a za ostvarenje trećeg trebalo je još malo vremena.

.

6Jun� 1?3�. godine stvo.rena je tajna državna policija Ges­

tapo, kOJa Je Između ostalIh poslova imala zadatak da u za­met�<u sas��e i �vaku pomisao o bilo kakvom drukčijem gle­d.an}u na ZIvot 1 svet, osim onoga kojeg su _ proklamovali na­GIstI. Gestapo je bIo potčinjenSlužbi bezbednosti državnog -yođe SS (SD :-v Sicherheits-Dienst des Reichsfiirers SS) , koja Je osnovana JOs. 1931. �odine i "pobedom" u Rajhstagu od marta 1933.v godme dobIla novu ulogu. Vremenom je SD pre­rasla. u .slozenu, monstruoznu policijsku mašinu u koju su se stI�alI po�aci . iz najrazličitijih oblasti društvenog, privred­noJS, J avnog 1 pnvatnog života. Jačanjem SS i sve većim uti­c�J�m državno� .vođe SS, Hajnriha Himlera, trebalo je uma­nJItI ul?gu SA 1 Ernsta Rema, jer su ovi drugi sve više težili stvaranju države u državi i predstavljali otvorenu opoziciju.

nih

t6

4 Euge!: Kagan, Država SS-a - Sistem njemačkih koncentracio­losgora, �agr<?1;> 1 982, str. 18. (Dalje: E. Kagan, Država SS-a).

6 A. M�tr�vIC, �reme netrpeljivih, str. 293. Skracem naZIV ad: Geheime Staatspalizei.

Pre obračuna sa SA odredima, SS je reorganizovcU1 tako što su dotadašnji njegovi članovi proglašeni za tzv. Opšti SS (All­gemeine SS) , a od rezervne policije formirane su tzv. Naoru­žane jedinice SS, poznate pod imenom Savez mrtvačke glave (SS Totenkopfverballde) . Savez mrtvačke glave stavljen je pod komandu grupenfirera (Gruppenfiihrer) Teodora Ajkea (Theo­dor Eicke) . U noći 30. juna 1934. došlo je do poznatog obra­čuna sa SA odredima. Taj masakr, u kome su obezglavljeni SA odredi i njihov vođa Rem, poznat je pod imenom "noć du-gih noževa". -

Od tada je sve išlo znatno lakše, jer su nacisti za protiv­nike imali goloruke ljude. Bili su to građani koje je vlada kancelara Hitlera stavila van zakona: komunisti i Jevreji. PO­stepeno ce se broj onih van zakona povećivati. Građanima drugog reda, stavljenim van zakona, pridodati su još i Cigani, "sa kojima nije ni moglo biti pravih problema, jer su oni iona­ko živeli na rubu civilizacije, u nekoj vrsti dobrovoljnog geta, i bili bez ikakvog značajnijeg mesta u društvenom životu".7

Poslednji ostatak Vajmarske Republike nestao je smrću maršala fon Hindenburga, 2. avgusta 1934. godine. Kancelar firer (Fiihrer) iskoristio je njegovu smrt i "samovoljno doneo odluku ela preuzme nadležnost šefa elržave".8 Demagoški je nastupio, pod izgovorom da niko više nije dostojan da nosi titulu predsednika Republike posle Hindenburga i da je jed­nostavno treba ukinuti. Jednostavna titula firer (vođa) nije odavala budućeg neviđenog tiranina u istoriji koji je iza nje stajao. Preko neposredno mu potčinjenog i odanog rajhsfirera SS Hajnriha Himlera, glavl'li firer - Hitler sprovodio je svo­ju volju, elo onih najnižih, iz dugačkog lanca firera, nepos­redno odgovornih za njeno sprovođenje u delo. -

Došao je čas da se počne sa sprovođenjem ideja iz Hit-lerove apokaliptične knjige Moja borba (Mein Kampf) . Carstvo zemaljsko, prema njegovoj zamisli, trebalo je pripas ti, slede­ćih hiljadu godina, odabranmn narodu - Germanima, a svi drugi postali bi robovi naroda arijevske krvi. Za mnoge na­rode, pa i čitave rase, nije bilo mesta ni među robovima. Njih je jednostavno trebalo uništiti i spaliti i njihovim pepelom pođubriti nemačku zemlju. Ovakva sudbina čekala je Jevreje,

7 A. Mitrović, Vreme netrpeljivih, slr. 301. 8 Ista, str. 298.

17

Cigane pojedine slovenske narode: Ruse, Jugoslovene, po-ljake.

Još 1933. godine zatvori su postali pretesni da prime sve uhapšene i osuđene protivnike režima, Zato su se "pobrinuli" SA odredi i na "pogodnim mes tima" počeli osnivati koncent­racione logore. Prvi logori mahom su osnivani u halama ne­kadašnjih fabrika, kasarnama, zamkovima, a teren je bio uto­liko pogodnije ako su se na ovim mestima nalazile baruštine i slično, nezdravo zemljište. Većina novoosnovanih logora na­lazila se u okolini Berlina i u centralnim nemač!dm pokraji­nama, .Saksoniji i Tiringiji, npr. : Sahsenburg (Sachsenburg), Hoenšfajn (Hohenstein), Bad Sulca (Bad Sulza) , Koldic (Col­ditz) , Oranienburg j Dahau (Dachau) kod Minhena. U samom Berlinu postojao je po zlu čuveni logor zvani Kolumbia haus (Columbia-Haus). Na mestu bivšeg vojnog poligona kod Štut­garta, osnovan je 1933. godine logor Hojberg (I-Ieuberg). Pošto su ovi prvi logori bili u rul<::ama SA, a SA nije u njih slao sa­mo komuniste i Jevreje, već i sve druge neposlušne, početkom 1934. godine je odlučeno da se logori preurede i stave pod ne­posredan nadzor Gestapoa. Zadatak oko preuređenja logora bio je poveren Rudolfu Dilsu (Rudolf Diels). Dils se svom snagom dao na izvršenje ovog zadatka i do marta 1934. go­dine ukinuo sve ranije osnovane logore osim Oranienburga, Dahaua i Kolum.bia haus. Sva tri ova logora bila su podig­nuta za nemačku opoziciju. SS je tako u potpunosti preuzeo upravu nad logorima, sa izuzetkom Emslandskih logora u 01-denburškim močvarama - Papenburg i Estervege u kojima su do sredine 1934. godine i dalje divljali pripadnici SA od­reda.

Dahau, tada udaljen 18 kilometara od Minhena, postao ie simbol mučeništva u svim logorima, pa se za nekoga ko je bio upućen u bilo koji logor' govorilo "otišao je u Dahau". Pravila primenjivana u Dahauu poslužila su kao obrazac za sve logore. Ni preuređeni logori nisu hnali do 1936. godine više od 1 .000 zatočenika. Jedini izuzeci bili su Dahau i Ems­landski logori.

U jesen 1934. godine ustanovljeno je zvanje inspektora koncentracionih logora koji je direktno bio odgovoran za sve

18

[

I ,

logore, Takođ�e je ustanovljen l Ur�d ,inspektora k�ncen!racio­nih logora, a prvi šef toga ureda bIO Je SS grupennrer 1 eodor Ajke,

11'1 l ' P '1 1 b'l' t l J0'26 d'-Konač:an o D l ( .op.'on Ll ls .. aJ JU co l l su °C \: .,X] • go lL1e. Po pravilu, EZ logore gradile. su se k�sarn� i I:uselja za esc­sovee, jer ,lU ta mesta postajala pnWl p�hgon� za ovladava­nje surovostima. Tri J�ajveća logG;oa Ll RaJhu b;:Ia su . od tad� Dahan, Sahsenhauzen l Buhenvald, osnovan 1937, godI�le. Nes­to kasnije osnovani su Gro� H_o�:,n (Gros,� R�,:en),

_.N�J<:ng�l11e

(Neuengamme) i Ravensbnk (hoavensbruck) . P1l 1dJucen�err� Austrije 1938, godine, kod Linca je osnovan kon,cen�racIOm lmmr Mauthauzen (Mauthausen). Posle komadan.Ja .cehoslo­w;Čke podignu. �i su logori Tere7;�� (Tl:er�si�ns;:adt) l F. J�seI;� birg (Flossenburg), a po okupaCIJI Poljske Jed,,,,n od naJ",tras nijih logora A.ušvic (ALlschwi ��). " .. " 0 _ . ,

Drugi čovek logorske hIJer,a�+llJe , (l??sle H, H,lm�ela k<?J1 je još od 1936, vrho�'ni, voda .S,S l polICIJe) R. lIaJdnh}�em­hard Heydrich) izvršJO Je klaSIfIkaCIJU logo�a po katego�l.J�ma.

Tako su, U zavisnosti od namenc, SVI koncentraCIOl1l lo-gori bili podeljeni na tri stepena: , -- I stepen KL sa blažim merama (radm logor),

__ II stepen Kl. sa pooštrenim žIvotnim i radnim us·, lovima, i

, 1 l' __ III stepenKL koji je praktIčno preastav Jao lTlesto

za uništavanje. 9 . ' " Koncentracioni logor BLlhenvald pripadao Je ka�egonJl logora II stepena, a 28, aprila 1944, godine preveden Jeu,lo­gOl' I stepena,JO

------

,', Ravensbrik je bio jedini ženski logor na teritorij i Rajha. 9 E. Kogon, Država SS .. a, str. 32, 10 Isto, str. 33.

19

• t • •

J. � 'I : • • °o

:� M •

\l�' • o �§ �

• • •

•

• ,. , .

� .1 � o " w . � o .a • v

!� N • �� �� ..... u.

(I .e:e .�.=.-, • °o ! S . ' 'O

B ·. 1

• •

r i

. � 'il j •

· i.}. � ,�" ! lJ: •• i

• •• i •• : fItO •

•

.I o • . .

J o

I •

<Il <ll .-< OSNIVANJE KONCENTRACIONOG LOGORA BUHENVALD

Osnivanju novog, velikog logora u pokrajini Tiringiji (Thli.ringen) prethodila je jednogodišnja prepiska, od juna 1936. do jula 1937, godine, između inspektora koncentracionih logora i vođe ss Saveza mrtvačke glave T.' Ajkea1 i gaulajtera i rajhsštathaltera2 Tiringije - Frica Saukela (Fritz Sauckel).3 Inicijativu za osnivanje logora dao je sam Hajnrih HimleI', želeći da se umesto pruskog koncentracionog logora Lihten-­burg (Lichtenburg) podigne novi, kapaciteta 3 do 6 hiljada zatvorenika. Tiringija je izabrana, kako se navodi u doku­mentima, zbog toga što se nalazi u "srcu Nemačke" a u slu­čaju rata ogromna masa protivnika režima mogla bi pred­stavljati veliku opasnost u pograničnim oblastima Rajha. U centralnom delu zemlje pobunjenike je u slučaju opasnosti bilo moguće uništiti u svakom trenutku. Osim toga, logor bi bio daleko od očiju javnosti, naročito inostrane.

Bilo je predloga da se logor osnuje u samom Vajmaru, tradicionalnom centru nemačke umetnosti, književnosti i kul­ture uopšte. Ovo nije bilo bez određene simbolike, a na kraju je preraslo u ironiju. Tu treba da se podigne grobnica u kojoj će biti sahranjeno sve staro, sve što se ne uklapa u okvire nove Nemačke - Trećeg Rajha, što nije stvorio natčovek i što nije u funkciji toga natčoveka plave krvi, gospodara hiljadugodiš­njeg carstva koje počinje svoj život. Tu treba sahraniti one koji srušiše Drugi Rajh i stvoriše Republiku, što je strano

1 Ovo je puna titula T. Ajkea, a na nemačkom je glasila: Der Inspekteur der KOl1zentrationslager und FUhrer der SS Totenkopver-bande.

2 Gauleiter und Reichsstatthalter. 3 O ovoj prepisci vidi: Buchenwald - Mahnul1g und Verpflich-

tung, Dokumente und Berichte, Berlin, Kongress - Verlag, 1961, str. 31-38. (U daljem tekstu: Buchenwald, Dok. u. Ber.)

21

clul�l� od�braI��g nat,od.a. I najzad, najviše mesta mora se os­taVIt! o!'uma 5,.0 nece l ne mogu da shvate novog čoveka ili mu stoje na putu.

Gra�ani �ajrn<\r,,: sL\!pak smo.gli .snage i hrabrosti i od­bili pOl�Lld.enu lm "paca st . Na kraju Je odlučeno da se kon­centraClO11l logor podigne desetak kilometara od Vaj mara, na frdu Et�rsberg

4 (Ettc�s�)C!�), poznatom ��le�ištu, obraslom bu­

(��om sumo11l: po .koJoJ Je lo,gor kas11l]c l dobio ime. Dugo hazeno mesto JC n3jLad 1?ronađepo i to nu izuzetno pogodnom te:enu, na s

_evero�apadn.l:n paclmama Etersberga, okrenutim

ple�l1a �e.ve��o:l1 l Baltl�l�om m�n;; odakle već od rane je­�e11l duva!u l�uzetno l;la�lll vetrovl. Iemperatura se tamo zimi c�sto.�pus�a l �o 30 � lS1?od nule. Oštra klima bila je savez­mk . S0-a, .Jer .J.e v doprmosIla bržem umiranju zatočenika. Za nOVI 1�,gOl� ,�S J?S �lJt; o�labr�o ime, p� �e u početku zvao po br�u"Evtelsoerg. Gl �đ.am V�;.Jmara vrslh su pritisak protest. VUJ�lCI sto lo�or nOSI lm? njIhovog omiljenog izletišta; prema n�hm podacn�1a, sam, I-hml�r je bio kum novom mučilištu, te se ono od 29 . .J ula 1937. gomne zove Buhenvald.

. Naredbo1!1 od 7. jula 1937. godine, Teodor Ajke je u ime Hn:nlera �dredlO za k.omandanta koncentracionog logora Eters­ber� SS stand�r.tenflrera Kada Koha (Karl Koch). Podaci o prVIm �tal:oy.mclma l�a Eter�bergu unekoliko se razlikuju u dva n�J�c,tzmJa. zbormka -- Izvora na kojima su utemeljene sve va�mJe kmge o KL Buhenvald. Tako se u Zborniku Opo­�1e1'!a. : o'!.aveza navodi da su 16 . jula 1937. godine prvi zato­Cel1J:cl, nJIh ,9 1 , do�li iz. Sal:senburga, a u Izveštaju MLK na .. v��h se da Je 19 . )u�a Izvrsena prva prozivka, kojoj je bilo :pIlsutI�O 149 ::at�c:mka.6 ?a.lje se 'Ll Izveštaju MLK' kaže da �e 20. Jula doslo JOS 70 knmmalaca (profesionalnih zločinaca) IZ Sa�1senhauze:1a. pana 27. ),ula, takođe iz Sahsenhauzena'� sti­gao Je 91 zatocemk od kOJIh su 84 bili "politički krivci", a

4 Ne!d .Jugosloyeni, biv�i zat�čenici, pišu da je ovde bila . ase­

l}ov�, k dl.UIožI opet Javor<,lVa, suma. Nemačke rcči Buchen i Wald Jzna_

ce u. vBa l suma, te se Jedmo mogu prcvesti kao bukova šuma

: uc;�enwald, Dok. u. Ber., str. 605. c .

Be1lcht des ILK, str. 7' U Zborniku Buchenwald L ' bl' 1983 str 14 pogre v .

.'

, JU Jana (U . i 1" '1- " Sz no JC )?repISan datum 10. juli kao dan prve prozivkc

(a .J

em tc ,stu: bormk -- Buchcnwald) . "

. . .. Y: puchenwald, Dok. u. Ber., str. 59, stoji da su ovi inter­mrCI dosh IZ KL Sachscnburga.

22

sedmorica istraživači Biblije. Dana 30. jula stigao je novi tran­sport od 600 IjudF iz KL Lihtenburg.""� Sledeći transport dos­peo je 6. avgusta 1937. godine i od tada su bili sve učestaliji, tako da je do kraja 1937. godine broj zatočenika u Buhen­valdu narastao na 2.912 .8

Početkom 1933. godine, u prva tri meseca, broj novo­pridošlih zatočenika nije prelazio 140, ali već u aprilu došlo je 236, a u maju 1 .785 zatočenika. Tokom 1938. godine u Bu­henvald je prispelo ukupno 20. 1229 zatočetlika. Tako nagli po­rast broja zatočenika u direktnoj je vezi sa nemačkim pri­pajanjem (anšlusom) Austrije Trećem Rajhu. Posle anšlusa u logor Buhenvalcl dolaze i prvi stranci, 2 .200 austrijskih Jevre­ja, među kojima i prvi Jugosloveni. Drugi razlog za poveća­nje broja intern i raca bio je atentat na nemačkog diplomat­skog predstavnika u Parizu Ernsta fon Rata (Ernst von Rath). Atentator je bio Jevrej, što su nacisti iskoristili da bi poja­čali teror nad Jevrejima. Akcija hapšenja, deportovanja i pro­gona Jevreja u Raj hu, kao i u Austriji, zahvatila je dotle ne­viđene razmere. Posle ove tZV. rat-akcije (Rath-Aktion) samo u Buhenvald je deportovano preko 10 hiljada Jevreja.JO

U narednim godinama (1939-1942) broj "novih zatoče­nika u Buhenvaldu znatno se smanjio, da bi se od 1943 . go­dine opet naglo povećao. Naime, dolazak novih transporta za­visio je od daljih događaja. Tokom 1939. godine došlo je 9.553 novih, od kojih su većinu činili Česi, dovedeni posle nacis­tičke okupacije i komadanja Čehoslovačke, Poljaci i poljski Jevreji, internirani posle napada na Poljsku i početka drugog svetskog rata. Godine 1940. u logor je prispelo 2.525, 1941.

7 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 605, stoji da je ovaj transport

došao 31 . jula 1937. i da je imao 625 ljudi, mada na strani 59 ovog

Zbornika stoji broj 600. *1, U: Bericht des !LK, str. 7, stoji Lichtenberg. 8 Ovaj podatak navodi se u tabeli 1 . Bericht des ILK str. 10,

a takođe i u Buchenwald, Dok. u Bel'. tabela 1, str. 59. Tabele u oba

ova zbornika navode ukupan broj prispelih i umrlih zatočenika za

svaku godinu pojedinačno. Istu tabelu na str. 30 donosi i Zbornik

Buchenwald, ali prenoseći doslovno tabelu iz knjige Bericht des ILK

priređivač je napravio grešku umrlih za godinu 1942. pa je tako do­

bio umanjen broj i u ukupnom zbiru umrlih interniraca u Koncentra­

cionom logoru Buhenvald. 9 Buchenwald, Dok. u. Bel'. (tabela 15), str. 81 . 10 Isto, str. 62, 81 i 131 : o broju Jevreja posle Rat-akcije navode

se različiti podaci.

23

5.890 (većinom Rusi) i 1942. godine 14 . 11 1 novih interniraca. Ovo "smanjenje" broja novih interniraca, u vreme kada je Treći Rajh pod svojom čizmom držao veći deo Evrope, nije bilo rezultat slabljenja drakonskih mera u okupiranim zem­ljama, već osnivanja čitavog lanca novih logora u tim zem­ljama.

Ratne prekretnice, odnosno pobeda sila Antifašističke k0!llicije, drastično su se odrazile i na povećanje broja logo­rasa ll. Buhenvaldu. Posle sjajnih pobeda Crvene armije i po­meranJa fronta od istoka ka zapadu, intern irci su iz ugrože­nih istočnih logora prebacivani u unutrašnjost Rajha. Posle poraza Italije, septembra 1943 . godine, internirci iz italijan­skih logora, većinom Jugosloveni, takođe se prebacuju na "sigurnija" područja. Otvaranjem novog fronta na zapadu (is­krcavanje u Normandiji), evakuišu se logori u Francuskoj, Belgiji, Holandiji pa i u zapadnim oblastima Rajha. Broj zlo­srećnih stanovnika ukletog grada robova kraj Vaj mara 1943. godine uvećao se za novih 42. 177 stanovnika.

Od kraja jula 1 943. godine elo kraja marta 1944. iz 10-f?ora u SSSR-u: Dnjepropetrovsk, Nikolajev, Kirovgrad i Ki­Jev u Buhemrald je transportovano 5.394 interniraca. Godine 1943 . počela je evakuacija logora u Francuskoj, metlU kojima je jedan od najvećih bio Kompienj (Compiegne). Tokom i944. godine došla su tri transporta iz Brisela. Samo iz Kompienja, direktno ili preko Mauthauzena i Aušvica i iz Brisela, od sre­dine maja 1 943 . do kraja avgusta 1944. godine, došlo je u Buhenvald 20.605 interniraca. Među internircima iz Kompie­nja nalazile su se i veće grupe Jugoslovena, o čemu ćemo više govoriti u narednim poglavljima.

Iz italijanskih logora Sulmone (Sulmana), Peruđe (Pe­rugia) i drugih od oktobra 1 943 . godine preko Dahaua, Maut­hauzena i Aušvica većinom dolaze Jugosloveni. Od 506 ljudi koji su preko Flosenbirga (Flossenbiirg) transportovani 21 . oktobra 1 943 . godine u Buherivald, većinu su činili Jugoslo­veni, a u drugoj velikoj grupi (1 .025) ljudi koja je došla 30. oktobra 1 943 . većinom su bili Jugosloveni i RusUI

Masovni transporti mađarskih Jevreja počeli su pristi­zati od maja 1944. godine preko Budimpešte. Logori bliži liniji

II Bericht des ILK, str. 51, tabela 9; Isto i II Buchenwald Dok. u. Ber., str. 73, tabela 9.

24

fronta postaju još od kraja 1943 . godine masovni liferanti radne snage za Buhenvald. Transporti od nekoliko stotina ljudi stizali su više puta mesečno. lVIeđutim, od avgusta 1944. godine nijedan transport nije bio manji od 500 ljudi. Tako je tokom 1944. godine u logor došlo 97.867 novih interniraca, a samo za prva tri meseca 1945. godine 43 .823 internirca.

Prema sačuvanim statističkim podacima ukupno je u KL Buhenvald bilo 238.980 ljudi, pripadnika 33 nacije iz svih zaraćenih država, svih društvenih slojeva i svih poznatih zani­manja. Ovaj broj nipošto se ne može smatrati konačnim, jer je bilo i onih koji su nestali, ubijeni ili spaljeni II kremato­rijumu, a da nigde nisu registrovana njihova imena, onih za kojima srodnici i do danas tragaju nadajući se da su možda živi, a i onih za kojima niko nije ni tragao s obzirom da su uništavane čitave porodice, te njih nije imao ko ni da traži.

U Buhenvaldu, kao i II drugim koncentracionim logo­rima, zatočenici su blli podeljeni u nekoliko kategorija.12 Sva­ka kategorija nosila je oznaku (Winkel) druge boje. Oznaka je bila u vidu trougla, a nosila se na Jevoj strani bluze, oštrim uglom okrenutim nadole. Politički zatvorenici nosili su crveni trougao, kriminalci (Berufsverbrecher) zeleni, istraživači Bib­lije (Bibelforscher) ljubičasti, homoseksualci roze, tzv. asoci­jalni i zabušanti (Arbeitsscheue) imali su crnu oznaku, a emig­ranti svetlo plavu. Jevreji su pored postojeće oznake nosili jedan žuti trougao preko nje, tako da su ta dva trougla činila šestokraku zvezdu. Povratnicima je iznad oznake dodavana još jedna traka i bila je iste boje kao i trougao. Veoma retko se susretala u logoru još jedna kategorija robova. Oni su, čini se, uvek gledali smrti u oči. Bili su to begunci i jedino su oni obeležavani sa dve strane, na prsima i leđima. Pravih begunaca bilo je veoma malo, ali dovoljno je bilo da neko bude osumnjičen za bekstvo da bi pripao ovoj kategoriji. Za­točenici ove kategorije bili su žive mete jer su nosili vinkl koji je predstavljao nišanski krug. Iste oznake nosili su i in­ternirci kaznenih četa (Strafkompanie). Posebne oznake da-

12 Bericht des !LK, str. 8; E. Kogon, Država SS-a, str. 38.

25

vali su es es ovci ljudima koje su smatrali manje inteligent­nim, te su ovi nesrećnici oko rukava nosili trake sa natpisom "glupak". Kategoriji privremenih robova pripadali su oni in­ternirci koji su dovedeni u logor radi "prevaspitavanja". Oni su boravili po nekoliko nedelja u logoru, a potom su otpuš­tani. Imali su crni vinkl sa velikim slovom "A" u sredini, koje je bilo bele boje.

Svi logoraši, bez obzira na kategoriju kojoj su pripa­dali, nosili su iznad trougla zatvorenički broj. Ulaskom u logor čovek je slobodno mogao zaboraviti svoje ime, jer ono nije više ništa značilo. Broj je od tada predstavljao sve i zato se svaki logoraš trudio da ga što pre upamti i nauči napamet njegov izgovor na nemačkom jeziku. Broj se nije mogao me­njati, ali to su, kao što ćemo videti, zatočenici ipak činili da bi spasli svoje drugove, tako što su broj umrlog davali onome koji je bio u opasnosti, a njega proglašavali umrlim. Tako se prema brojevima može pratiti i broj novopridošlih internira­ca, kao i vreme kad su došli u logor, jer su logorašima da­vani brojevi onim redom kojim su dolazili. Već početkom 1 945 . godine skoro svi novi zatočenici su nosili broj preko 100 hiljada. No, ipak se moglo desiti da Illanji broj nosi lo­goraš koji je kasnije stigao. To je zbog toga što je broj umr­log davan novom logorašu.

Internircima iz okupiranih zemalja bilo je u vinkl (tro­ugao) utisnuto početno slovo zemlje iz koje su poticali . Jugo­sloveni su tako imali slovo "J", Poljaci slovo "P", Francuzi "F" itd. Logoraš nije morao obavezno biti i državljanin one zemlje čiju je oznaku nosio, kao što je bio sl'učaj sa stoti­nama Slovenaca i Hrvata iz Trsta i okoline, Istre i drugih krajeva koji su dotle bili pod Italijom. Svi oni izjasnili su se u Buhenvaldu kao Jugosloveni i nosili oznaku sa slovom "J", iako su bili italijanski državljani. Tako su se opredelili i koruški Slovenci, kao i desetak mađarskih državljana.

Nezavisno od toga što su internirci nosili oznake pripad­nosti određenoj državi, u kartoteci pisarnice vođeni su kar­toni na kojima je upisana nacionalna pripadnost. Na primer, čehoslovaci su na vinklu nosili slovo "T", ali su se izjašnja­vali i kao Česi i Slovaci. Mnogi Jugosloveni su se takođe iz­jašnjavali po nacionalnoj pripadnosti kao Hrvati, Srbi i S\o-

26

I . I

venciY Ima primera i dvostrukog izjašnjavanja u slučajevima kad je neko bio premešten iz Buhcnvalcla u drugi logor, te se ponovo vratio u Buhenvalc1 .

l3 Crveni krst Jugoslavije, Kartoteka Buhenvald.

27

IZGRADNJA LOGORA

Dobivši kompleks od oko 150 hektara šumovitog pre­dela na Etersbergu, brdu obraslom pretežno bukovom šumom (po čemu je logor i dobio ime Bul1envald), na 9 kilometara udaljenom od Vaj mara idući prema severozapadu, SS se od p:vog dana dao na posao radi izgradnje nove, robovske naseo­bme. U tom cilju dovedeni su prvi internirci 19 . jula 1937. Pod strogom kontrolom revnosnih esesovaca rušena su stabla

I V . " ras (rClVana šuma, postavljani prvi šatori i rasčišćavan pro-stor ograđen bodljikavom žicom. Da bi razbili dosadu raz­mrdali tela utonula u san o budućnosti "hiljadugodišnjeg car­�tva", čuvari. su povremeno priređivali zabave, batinajući one sto su zakomma novog poretka proskribovani i obespravljeni. �ila j e činila svoje j ono što se činilo nemogućim, postojalo Je moguće. Iscrpljujućim danonoćnim radom, 14-16 časova dnevno, nedeljom i praznicima, podignute su prve drvene ba­rake za interniree. U isto vreme, građene su za SS posadu ka­s:;trne, upravne zgrade i vile za više SS vođe i njihove poro­d�e.e. I �vde se odmah morala, već po spoljnim znacima, pra­VItI razlIka. Ove građevine napravljene su od čvrstog materi­jala. Troškovi izgradnje svedeni su na najmanju moguću me­ru jer se eeo građevinski materijal nalazio na mestu gradnje. Pored drveta dobijenog krčenjem šume, od kojeg su izrađi­vane barake za internirce, otvoren je i kamenolom (Stein­brueh), iz koga je vađen kamen za gradnju objekata za ese­sovee, puteva u logoru i SS naselju, stražarskih kula i dr.

Celog leta te, 1 937. godine morali su internirci trčećim korakom nositi kamen do tih odredišta. I po završetku rad­nog vremena, svaki internirae je morao nositi sa sobom po­veći kamen do gradilišta. Posle izgradnje ovog logorskog jezg­ra, počela je gradnja baraka od čvrstog materijala i za in-

28

ternirce. Ovakvim radom, već do jeseni 1937, podignuta je naseobina za više od 3 hiljade ljudi. Prva faza izgradnje tra­jala je do 1939. godine, do kada su završeni svi radovi na stambenim i pratećim objektima za puni kapacitet logora. Dakle, bilo je oformljeno nekoliko celina i logor je dobio u osnovi konačan izgled, ali druga faza gradnje počela je tek po­četkom drugog svetskog rata. U drugoj fazi podizani su skoro isključivo privredni objekti za ratne potrebe. Na kraju je brdo Etersberg pretvoreno u zabranjeni grad, u kome su život i smrt bili daleko od očiju javnosti, grad II koga su pristup imali samo odabrani "plave" krvi i od običnog sveta tek retlci pojedinci iz Tiringije. Oni koji su tamo silom dovođeni i poput bujica slivali se u masama, prolaskom kroz kapije tog, po zlu čllvenog grada, gubili su identitet i postajali brojevi, nisu više bili sopstvenici ni svoje volje, ni svoje ličnosti, ni svoga tela. Poput mrestilišta, rasadnika ili robovskih tržišta, oni su postali besplatna sirovina za nemačku ratnu industri­ju, na ogromnom prostoru od Labe (Elba) na istoku do Rajne (Rhein) na zapadu. Pošto su potrebe za radnom snagom u okolini Etersberga i Vajmara zadovoljene, u Buhenvald su stizale porudžbine iz Tiringije, Saksonije, Vestfalije i Rurske oblasti.

Grad koji se prostirao na površini od oko 150 hektara, podignut znojem i krvlju desetina hiljada interniraca, bio je podeljen na nekoliko zona ili područja :

I . Područje logora za internirce, II . Područje Nemačke fabrike oružja - DAW (Deutsche

Ausriisstungswerke) , III . Područje komandanture, IV. Područje ss vođa i SS trupa, V. Fabrika oružja GustloE verke (Gustloff Werke) . I - Područje logora za internirce, podignuto na povr­

šini od oko pola kvadratnog km, bilo je ograđeno bodljika­vom žicom, visine 2 m, kroz koju je tekla električna struja, jačine 350 volti,! Na stubovima ograde bile su sij alice, što su noću osvetljavale okolni prostor. Na svakih 75 m ograde bile su podignute stražarske kule, na kojima su se danonoćno smenjivale straže. Stražarske kule (tornjevi) su imale tri spra­ta, od kojih su prva dva služila za stanovanje, a najviši za

l Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 43 .

29

osmatranje logora. �tražari su imali od naoružanja automat i mitraljez, a kasnije i protivoldopni bacač tzv. pancerfaust (Panzerfaust). '" Na vrhu svake stražarnice nalazio se snažni reflektor, kojim su noću strazari unakrsno osvetljavali unut­rašnjost logora. Ukupno je bilo 23 ovakve kule i svaka je imala svoj broj. Kula br. 1 bila je najveća i razlikovala se od ostalih po veličini i obliku. Ona je bila ujedno i glavna ka­pija, kroz koju se ulazilo i izlazilo u zatvorenički deo logora. Na njenom spoljnom zidu stajao je natpis : "Pravo ili ne -­

moja otadžbina! " (Recht oder Unrecht -- mein Vaterland' '). 2 Zaista, krajnji cinizam, ali to je bio samo početak. Kao da su ovi sužnji porobljavali otadžbinu silnika, a ne obrnuto. Ulaz je zatvaran vratima sa rešetkama od kovanog gvožda, na kojima je bilo drugo upozorenje: "Svakome svoje" (Jedem das Seine). Ulazeći kroz kapiju, na levoj strani, u podrumu kule br . . l nalazilo se mučilište (zatvor) zvano bunker, sa oko 20 ćelija u kojima SI1 esesovci, posle svake kontrole ili racije, sadistički mrcvarili svoje žrtve.

Na desnoj strani glavne kapije bile su smeštene kance­larije i sobe za odmor SS vođa: vođe logora, vođe raporta, vode radne službe, vode udarnog rada, kao i razglasna stanica. Razglasna stanica je pripadala birou vode raporta i odatle su iz.da;,ana, danju i noću, sva naredenja, upućivani pozivi poje­�mclma, vršena prozivka. Dva velika zvučnika bila su postav­lJena na mestu za prozivku (zborno mesto), a mnoštvo manjih instalirano je po stambenim barakama i drugim zgradama u logoru i podešeno na sobnu jačinu.3

. Na :prosto�u ispred kapije vršena je jutarnja i večernja prozlVka mtermraca. Ovo zborno mesto zvalo se apelplac (Ap­pelplatz). Bilo je toliko veliko da je na njega moglo stati 20 hiljada ljudi. Zborno mesto je bilo predvideno za dvostruko veći broj ljudi, ali su posle tzv. rat akcije za Jevreje, u za­pad,nom delu, , izgrađene barake sa oznakom la - Va. Od je­sem 1939. godme, zbog masovnog priliva Poljaka, u istočnom delu apelplaca podignute su drvene barake, lwje su internirci nazivali poljski logor. Barake la - Va su kasnije pretvorene u radionice za opravku optičkih instrumenata (durbina, nj.·

30

�, Oklopna pesnica. 2 Isto, str. 46. 3 Ibid., str. 47.

šanskih sprava i drugo) i kantinu za internirce, a poljski lo-gor, u bravarsku i električarsku radionicu. .

Desno od kapije, iza poljskog logora, izgradeni su 1940. godine krematorijum i mrtvačnica. Na apelplacu su posto­jala vešala, ali javno vešanje izvršeno je u Buhenvaldu samo jedanput.4 Iza baraka la - Va, poljskog logora i krema tori­juma, postavljeno je šest redova baraka u polukrug oko apel­placa, pravcem jug--sever, tako da su ulice između baraka na jugu bile uže, a šire na severu. Pet prvih redova od apel­placa, služilo je većinom za smeštaj interniraca, izuzev pato­logije i odeljenja za eksperimente, dok su barake u posled­njem redu na istoku, služile kao kupatilo, perionica rublja, dezinfekcija, kuhinja, skladište hrane i magacin odeće i dra­gocenosti' oduzetih od interniraca (Effektenkammer). Ukupno je bilo 50 baraka obeleženih brojevima od 1 do 50. Trideset pet baraka izradeno je od drveta, a 15 od kamena, od kojih je 13 bilo staInbenih. Ceo ovaj kompleks baraka, uključujući bioskopsku salu i javnu kuću, nazivan je veliki logor, za raz­liku od malog logora, koji se nastavljao na prvi, na severnoj strani.

Izgradnja malog logora započeta je u leto 1 942. godine, ali do kraja rata nije u potpunosti završena skoro nijedna ba­raka. Tek nekoliko baraka imalo je sva četiri zida, sa dva reda tro i četvorospratnih boksova sa strane, koje je sredi­nom barake razdvajao uski hodnik. Većina ostalih baraka ne može se nazvati tim imenom, jer su više ličile na tor za stoku nego na najprimitivnije ljudsko stanište, pošto su sa jedne strane bile potpuno otvorene. U malom logoru, ograđenom bodljikavom žicom, bilo je 12 ovakvih baraka, a u svakoj 1500 Ijudi.5 Zbog sve većeg priHva interniraca iz drugih logo­ra, i ovaj prostor postao je prenatrpan, pa su u leto 1 944. go­dine u krugu malog logora postavljena dva velika šatora u kojima je bilo smešteno do 6 hiljada ljudi. 6 Internirci su deo logora sa šatorima nazivali šatorski logor (Zeltlager). Tamo su uslovi bili najsuroviji, s obzirom da nisu postojali nikakvi ležajevi i da se spavalo na goloj zemlji. Mali logor je bio neka vrsta karantina i za većinu il1terniraca samo privremeno bo-

4 E. Kogon, Država SS-a. s Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 50. 6 Ibid, str. 51 .

31

ravište. Zbog nehigijenskih uslova tamo su carovale boleštine i epid�I�.1ije, pa s,! .eseso�ci ,retko ��lazili u krug malog logora. ZdravI I spos�bl11 mter�llrcl odlazIlr su na transporte, u spolj­n� komande . 1 drug� logor�., a za �)olesne i iznemogle ovo je bila poslednja stamca u ZlvotU, Jer su odatle otpremani u krematorijum.

Iza malog logora nalazila se vrtlarija sa rasadnikom i os�avom alata za o�radu zemljišta na kome se uzgajala po­vrce za SS. Od zadnjeg, zapadnog reda baraka, nasuprot bios­k?pskoj .dvora�li i javnoj kući, smeštena je bila bolnica (Re­vI�r). �a !ntern:�c�, a dalje su se prema severozapadu nalazili svmJCI, stale, zlvmarska farma i konjska štala.

II - U krugu stražarskih kula, na krajnjem :istočnom delu logorskog kruga, bili su smešteni pogoni nemačke indu­strije oružja DAW.�' Tu se nalazilo nekoliko velikih hala sa mode�nin: mašin�ma za izradu i opravku lakog pešadijskog naoruzanJa, kao I bravarsk:a, elektro i molerska radionica. U pogonima i radionicama DAW do 24. avgusta 1944.7 radilo je 2 hiljade interniraca.

III - Od glavne kapije, iz zatvoreničkog dela logora, vo­dila je ka železničkoj stanici ulica nazvana Karahoveg (Cara­choweg).8 Sa obe strane ulice Karahoveg bile su zgrade ko­n:andanture: n� levoj strani Političko odeljenje Gestapoa, kan­tma za SS, kasmo za SS vođe i na kraju ulice glavna stražara; na desnoj strani, ispred kapije zatvoreničkog dela logora, ađu­tar:tura, štab SS jedinica, garaže i nasuprot glavnoj stražari, posta. . IV - Znat�lo veći kompleks od zatvoreničkog, pripadao .Je SS trupama l vođama SS-a. Prostirao se jugoistočno od logora i ulice Karahoveg. Tu su se nalazile zgrada uprave, desetine garaža SS trupa, štabna pisarnica, vile SS vođa, 18 kasarni podignutih tako da čine polukrug oko baraka II koji­ma su bili smešteni ugledni internirci, bivši državnici, poli-

* Deutsche . Ausri.istungswerk�. 7 Dana 24. avgusta 1944. godine, za vreme vazclušnog napada

anglo-američke avijacije, sve hale i radionice DAW sravnjene su sa zemljom.

8 Pravi put. Naziv ove ulice, odnosno izraz caracho, pojedini autori vezuju za fašističke logore u Italiji i navode da su ga SS-ovci upotrebljavali da bi ubrzali rad ili tempo kretanja jer se ovom ulicom moralo ići trčećim korakom (Buchenwald, Dok. u. Ber. str. Sl) .

tičari, visoki oficiri i privrednici. Vođa Socijaldemokratske partije Nemačke do 1933. godine R. Brajtšajd (Rudolf Breit­scheid) je 1940. godine uhapšen sa suprugom Toni i od 1943 . godine su bili zatočeni u Buhcnvaldu. Tu su bili i italijanska princeza Mafalda (Mafalda), bivši francuski predsednik vlade L. Blum (Leon Blum) i E. Daladije (Eduard Daladier). Posle bombardovanja logora, 24. avgusta 1944. godine, tamo su zat­voreni: bivši austrijski savezni kancelar dr K. Šušning (dr Kurt von Schuschning), Fric Tisen (Fritz Thissen) , nemački general Falkenhauzen (Falkenhausen), a kl'ajem 1944. godine Goland (Golland) sa šestoricom bivših oficira vazduhoplovstva. Posle atentata na Hitlera od 20. jula 1944. godine ovde su deportovani članovi porodice pukovnika grofa fon Štaufen­berga (Claus Graf Schenk von Stauffenberg).

Baraka za dostojanstvenike prvobitno je bila namenje­na za uzgajivače ptka grabljivica, sokolare (Falkner) pa su je i zvali falkenhof. Baraka je bila ograđena drvenom ogradom, visokom 3 metra i čuvalo je dvanaest stražara. Međti inter­nircima je bila poznata kao izolaciona baraka.9 (Isolierungs­baracke), jer niko nikada nije mogao doći u dodir sa stanov­nicima specijalne barake . .Tednom nedeljno su dolazili u prat­nji stražara intern irci iz velikog logora da bi pospremili sobe i presvuIdi posteljinu. Dok se obavljalo ovo spremanje, u so­bama nije bilo nikoga. U sobi su pored kreveta bili sto, sto­lica i orman. 10

Pored izolacione barake nalazile su se barake u' kojima je bilo smešteno oko 150 Rumuna, pripadnika "Gvozdene garde". Ovaj deo logora poznat je pod imenom smrekov ili borov gaj (Fichtenhein).

Iza kasarni se nalazio kamenolom, a nasuprot njemu, na desnoj strani puta za Hotelštedt (Hottelstedt), komanda odeljenja za pse, skladišta oružja i municije, ambulanta za SS, mali hipodrom izgrađen za ženu komandanta Koha - lIze Koh (Ilse Koch), psetarnik i konjska štala, preuređena u spe­cijalno gubilište za sovjetske ratne zarobljenike.

, Buchenwald, Dok. ll. Ber., str. 52, 223; E. Kogon, Država SS-a, str. 142-143. 10 D. Kočić, Zapisi, Vasilije Kovačev. Zapisi su II stvari sve­dočenja bivših interni raca koja je zabeležio autor prikupljajući građu za ovu monografiju.

33

i '

v V .- !?už ulice što vodi od glavne stražare, pored ss garaza l �a�Je prem� Vajn��ru, u��izao se fabrički �mmpleks od 13 velIkIh hala mdustnJe oruzJa Gustlof verke. " Fabrika je podignuta 1942. godine uz natčovečanske napore i ogromne žr�ve .intern��aca. U I�jOj je danonoćno radilo 5--6 hiljada za­tocemkC1; }mJ.I S�l prOIzvodili topovske lafete, mitraljeze, auto­mate, pIstolJe . l elektronsku opremu za rakete VI i V2 (hale 4-7).1i Ova fabrika je takocle bila opasana bodljikavom žiča­nom ogradom sa stražarskim kulama. Na njenom severnom delu nalazila se železnička stanica, koja je kao i pruga Vaj­mar-Buhenvald u dužini od 13 km podignuta za svega 3 mese.ca (od 18 . m�rta do 21 . juna 1943) . Gustlof verke je, kao l DAW, sravnjena sa zemljom prilikom bombardovanja 24. avgusta 1944.

. . Ceo taj krug -.- svih pet područja površine 150 hektara bIO le op�san tzv. stražarskim. lancem koji je imao za cilj sl?r.ecavanJe ?ekstva ali i pristupa svim nepoželjnim znatiželj­mClma. :0 Je bio koncentracioni logor Buhenvald, upravni c�ntar sIstema, čitave mreže manjih logora nazivanih spolj­mm komandama ili filijalama.

" Fabrika Gus.tlo\ �erke (Gl:stloff Werke) podignuta je pored san�og; Jogora, a dobIla Je Ime po Vllhelmu Gustlbfu (Wilhelm Gust1off) nacIs�lckom. heroju i "mučeniku" koji je bio vođa švajcarskih nacista. Po . njemu Je nazvan i preko okean ski brod koga su Sovjeti torpedo­vah krajem rata u vreme kad je prevozio u Nemačku oko 7.000 be­gun ac a iz Istočne Pruske.

34

11 Bericht des !LK, str. 50.

PRVI JUGOSLOVENI

Pometnja i smutnja nastala tokom aprilskog rata, a na­ročito posle uspostavljanja okupacionih i kvislinških vlasti, pogubno je delova1a na stotine hiljada Jugoslovena. Munjevi­tom okupacijorn otadžbine, stotine i stotine hiljada izgubile su ličnu slobodu i našle se u tamnicmna i logorima. Većina nije bila svesna da je to bio put bez povratka. Prvu selekciju izvršili su okupatori, odvođen je najvitalniji deo stanovništva - vojska u ropstvo. Opasnim i zlim narodom proglašeni su opet Srbi, pa su već po zarobljavanju vojnika sve druge puš­tali kućama, a SrbF i retki pojedinci drugih nacija su trans­portovani u zarobljeničke logore. Odatle su mnogi dospeli u koncentracione logore, protivno odredbama ženevske kon­vencije.

Drugu kategoriju Jugoslovena, interniraca u Buhenvaldu, činili su rodoljubi i antifašisti pohapšeni odmah po okupa­ciji i u prvim. danima ustanka. Izdajnici raznih boja, žbiri i otpadnici požurili su da obezbede sebi mesto u "hiljadugodiš­njem carstvu", potkazujući njegove protivnike. Drugi su jed­nostavno verovali da je došlo njihovih pet n:linuta i da se uz pomoć sile mogu osloboditi svojih ličnih protivnika, onih za čijirl1 su imanjima čeznuli, ili jednostavno ljudi koji drukčije misle, veruju u drugu veru, ili iz čiste pakosti i Il1ržnje.

Znatan procenat činili su aktivni borci - partizani, sa­radnici i simpatizeri NOP-a iz Crne Gore, Slovenije, Dalma­cije, južne Srbije, Vojvodine i još nekih krajeva Jugoslavije. Kao pripadnici "niže rase" u Buhenvaldu su se našli mnogo­brojni Hrvati i Slovenci iz Istre, Trsta i okoline, Gorice i dru­gih krajeva naseljenih Jugoslovenima, koji su do 1945. godine bili pod vlašću Italije.

l D. Kočić, Zapisi, Adam Cvetić.

35

Ne mali broj činili su pripadnici 1 3 . SS ("Handžar") di­vizije i raznih drugih kvislinških formacija, koji su došli u sukob sa svojim gospodarima, ali i oni koji su prisilno mo­bili�ani .u neprijatelj sku vojsku, pa su obično zbog "otkazi­vanJa dIscipline nemačkoj vojsci" hapšeni i upućivani u lo­gor. U nekim kartonima naznačen je kao razlog hapšenja "I.(�n�un.is�ič�m agi��cija u nemačkoj vojsci". Ratni zaroblje-111�1 1 cI:,Ilm radmcl zaposleni na imanjima nemačkih poljo­p�-Ivredl11ka, često su hapšeni i upućivani u logor zbog stupa­nJa u vezu sa ženama "više rase". U kartonu se kao razlog čes­to navodi "uvreda nemačkih žena" neradnik" saboter" o cl-b· " . ' " ' " " 10 da radi i sl. RCltni zarobljenik Vlada Vrebalov iz Novog Bečeja je "kažnjen zbog opštenja sa nemačkim ženama na tri godine",z rada II zloglasnoj komandi Buhenvald Ordruf S III. Naravno nacisti nisu nikad uvažavali vremensko ograni­�enje kazne, pa je Vrebalov svoj "greh" platio glavom. Posto­Jali su i brojni drugi izgovori za upućivanje II logor, ali bio ,ie dobar deo onih koji nikada nisu saznali razlog svoga hap­šenja i stradanja.

*

Sasvim je mali broj Jugoslavena dospeo direktno u Bu­heI�vald. Jedni su prethodno bili u italijanskim logorima, a zatIm preko Mauthauzena i Dahaua transportovani u Buhen­vald. Drugi su, opet, iz zatvora i logora u Jugoslaviji transpor­tovani u Aušvic a onda u Buhenvald. Veliki broj dospeo je iz logora ratnih zarobljenika i iz Flosenbirga i drugih koncent­r�cionih logora sa teritorije Rajha. Sve do oktobra 1943 . go­�i�I�e Jug?sloveni su u odnosu na druge nacije . u Buhenvaldu DIh saSVIm malobrojni. Iako je Treći Rajh rat protiv Jugoslavije počeo 194 1 . godine, prvi jugoslovenski državljani našli su s e u Buhen­valdu već u julu 1938 . godine. U akciji protiv Jevreja u Aust­riji, uhapšeni su i dopremljeni u Buhenvald i sedmorica ju­goslovenskih d�-žavljana, skoro isključivo Jevreja: Šlegen Ri­hard (Slegen RIchard), lekar i Filip Vajnberger (Phillip Wein .. berger), trgovački nameštenik, obojica rođeni u Osijeku i pre-

2 Arhiv Crvenog krsta Jugoslavije; Popisnik imena pod br. 3965.

36

ko Dahaua transporlovani U BuhenvaIc.l. Treći je bio Rudolf Mendel, lekar, rodom iz Trsta, a sa njim je 25. septembra do­šao i Anton Odić, penzioner rođen u Sarajevu. U septembru su od Jugoslovena došli još Otmar Vanke (Ottmar Wanke) iz Vilaha (Villach) i Maks Dojč (Max Deutsch), roclen u Štajer­skoj.

Na osnovu ovih oskudnih podataka iz kartoteke Crvenog krsta saznajemo još samo to da su prva petorica bili otpuš­teni iz logora. Očigkdno je ela su ovi građani bili nastanjeni u Austriji i u opštoj akciji protiv Jevreja i "sumnjivih eleme­nata" uhapšeni, ali kada su dokazali da su jugoslovenski po .. danici, 9tpušteni su jz logora. Odić je pušten posle mesec da­na, a sledeća trojica u vremenu od januara do aprila 19.39. godine. Otmar Vanke je otpušten tek 1943 . godine, ali to je očigledno moralo biti iz nekih drugih razloga, a ne po osnovu toga što je bio jugoslovenski državljanin. Maks Dojč je ostao u logoru do februara 1945 . godine kad je tmnsportovan II Mauthauzen. Poslednji od sedmorice je Josip Frank iz Mari­bora. On je zapravo bio prvi Jugosloven u Buhenvaldu, jer je interniran 2. jula 1938. godine. Početkom marta 1940. godine prebačen je u Mauthauzen.

Tokom 19.39. godine došlo je sedam Jugoslovena i jedan koruški Slovenac, koji je kasnije pristupio Jugoslovenima. An­ton i Franc Vajnrih (Weinrich) i Lampert Blah .(Lampert Blach) došli su 27. septembra kao asocijaini (ASR) iz Dahaua. Sa njima je stigao Viktor Oprašnik. Inače, svi oni rođeni su u Gorici. Preostala četvorica bili su: Gustav Fabing, rođen u Osijeku i Marko Janković, zubar, rođen u Beogradu (od 1939. imao je čehoslovačko državljanstvo), Ajholcer Franc, učitelj iz Ajhvalda (Eichwald), a koruški Slovenac iz St. Jakova Šime Martinjak3 bio je podanik Trećeg Rajha i nije imao jugoslo­vensko državljanstvo. Njega ovde pominjemo zbog toga što je uz dr Marka Jankovića, po svedočenju nekih interniraca, odigrao značajnu ulogu u prihvatanju, povezivanju i organi­zovanju prve veće grupe Jugoslovena u Buhenvaldu. Od svih

3 Zbornik Otpor tl žicama I, str. 253 - Navodi se da su Janko­vić i Martinjak došli 1938. godine, što nije tačno. Vid. : Za obojicu podatke II Kartoteci Crvenog krsta Jugoslavije. Takođe vid.: Zbornik Buchenwald (š. Martinjak, Prvi Slovenec v Buchenwalclu, str. 151-164), str. 151 . - Martinjak piše da je došao 1939. godine,

37

do sada navedenih jugoslovenskih gračlana, on je jedini ostao II Jogoru sve do oslobođenja. Ostali su transportovani u druge logore: Blah Ll Dahau 1940, Anton Vajnrih u Gros Rozen 1941 , Franc Vajnrih 1944. ili otpušteni: F . Ajholcer 1940, dr NI. Jan­ković 1942, V. Oprešnik 1944, a o sudbini G. Fabinga se ništa ne zna. Martinjak je kao nemački državljanin nosio odgova­rajuću oznaku (vinkel) koja simbolizuje nacionalnu pripad­nost i učestvovao na posebnim skupovima organizovanim za Nemce. O ovome Sarl] piše u svojim sećanjima na zatočeništ­vo : "Leta 1945 (ne vem več, ali je bilo februarja ali prej) je komandant taborišča izdal povelje, da moramo vsi politični jetniki nemške narodnosti oditi v veliko stavbo, kjer je bilo skladišče . . . "4 Po dolasku u logor radio je u komandi kame­nolom, ali ga je "neki Nemac iz Minhena, koji je bio kapo, prebacio u neku lakšu komandu".5 Nešto kasnije, Martinjak navodi da mu je pomogao prijatelj, predratni funkcioner KPN u Frankfurtu, koji je "u logoru bio kapo magacina odeće" i primio ga u svoju radnu komandu. Iz ove komande stupio je u kontakt sa ljudima iz logorskog vođstva intern iraca, saz­navao o novopridošlim sunarodnicima "i tako pomogao kak­vome Slovencu ili Jugoslovenu".6 Upoznavši Jugoslovene koji su prispeli 1941 . godine, Martinjak se sve više sa njima dru­žio i najzad im potpuno prišao i postao član kolektiva 1944 . godine: "Jaz sem se priključil Jugoslovenom ld so imeli razne sastanke".7 Nema sun1l1je da je Martinjak, kao i dr Janković, pružanjem prvih informacija i pouka o prilikama i vladanju u logoru uticao da se pojedinci lakše snačtu. Posebno je za­služan za učešće u kulturnom radu Jugoslovena u logoru, jer je vodio "Pevački zbor", a u jednom izveštaju je istaknuto da je "za celo vreme u logoru bio vidna ličnost".8

Tokom 1940. godine nije došao nijedan Jugosloven, a 18 . avgusta 194 1 . godine iz zatvora u Begunjama, koji je bio u nadležnosti policije u Celovcu . (STAPO Klagenfurt), dospeo je prvi transport od 18 ljudi9 (vid. dok. str. 40) . Te godine

4 Isto, str. 161. 5 Zbornik Buchenwald, str. 1 53. 6 Isto, str. 157. 7 Ibid, str. 161. , Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/IS, str. 5 1 . , Otpor u žicama, knj . I , (Z. Hanzelj / V . Figar, Borba z a čoveka,

s tr. 253-256), str. 253, navodi da .ie 18. avgusta došlo 16 Slovenaca. Is-

38

prispela su l� Buhenvald još trojica Jugoslovena, od kojih su dvojica bili ratni zarobljenici (Laza Lazić iz Zaječara i Mili­voje Mitrović iz Leskovca). Oni su u logoru bili od 3 . do 2 1 . oktobra, kad su otpušteni. Treći je bio Anton: Orlić'" iz Trsta, a ostao je u logoru elo 1944. godine kad je otpušten. _

Iz grupe od 1 8 Slovenaca, 1942. godine transportovani su u druge logore: J. Turk u Ravensbrik, A. Ausenk u Sahsen­hauzen, A. Kragolnik u Nojengame i F. Ravnik II Dahau .odak­le se nikada nisu vratili; umrli su u logoru I. Franko (1942) i J. Trboušek (1942) ; otpušteni su K. Ažman (1943) , J. Sušnik (1943) i početkom 1945 . J. Udovč. U logoru je ostalo do kraja i dočekalo slobodu sedam ljudi, ali je odmah po oslobođenju umro J.' Distinger. Upravo iz ove grupe, izdvojila su se četvo­rica ljudi koji su pripremili teren za prihvatanje i organizo­vanje Jugoslovena u logoru, koji su od tada pristizali u sve većem broju. To su bili Vekoslav - Slavko Figar, Janez Pe­reni č, Alojz - Slavko Saračević i Franc Malenšek. Ova grupa se upoznala sa dr Markom Jankovićem: koj.� je bi? .njihov prvi poznanik u Buhenvaldu,lO a uskoro l sa S . Martl11Jakom, te su sigurno oni za novopridošle sunarodnike obezbedili, pre­ko svojih veza, snošljivije radne komande. Pojedinci iz ove grupe i sami su imali bogato revolucionarno iskustvo, pa su od prvog dana počeli snivati snove o oslobođenj.u i� p�kla: "Sećam se", piše Šime Martinjak "da su me pItah (Flgar, Saračević i Perenič) i ja sam im govorio da moran:lO u logoru kao prijatelji zajedno podnositi sve muke. Govorio sam im kako se moraju ponašati za vreme rada, da ne bi bili kaž­njeni. Kad sam rekao da u logoru ima 30 hiljada interniraca, a esesovaca svega oko hiljadu, moji rođaci su se začudili, zašto dopuštamo da nas bije tako mali broj esesovaca. Re­kao sam im da će to i sami videti".l1 Tako je i bilo. Uskoro su se uverili u besmislenost otvorenog sukoba i bili presrećni što su novi poznanici uspeli da im izdejstvuju bolje radne komande, u kojima se mogao sačuvati goli život. Revolucio-to i u Naš glas" br. 1 . od 10. 5. 1945. Međutim, iz priloženog doku­menta,

'Čija se kopija čuva u Muzeju revolucije u LjUbljani, pod br. 4285/8 vidi se da je tada došlo 18 Slovenaca.

* U kartonu A. Orlića stoji da j e rođen 22. 01 . 1930, što znači da je u vreme il}�erniranja. imao samo 10. godi�a.

10 Otpor u ZlCalna, knj . I, (Z. HanzelJ/V. FIgar), str. 256. 11 Zbornik Buchenwald, (š. Martinjak), str. 158.

39

"

\I il " 11 II fl II ',.'

II II II n II II II r. � ..

lC.L� lli.l.chenwnla; den 19 • .A.\)!;;ur.;t ,:L�'+l . N " a o h t � � i , �

ZlU' Ve�anderllli(Šsl1leldunc: " VOtl 18 .8.41 : '

. '

SShutzh�J1tlil1ga Sćllutzh3:ftling Jllda " P ° l El n . ?olizeihĐftlipge

'20 t!o.nn • 1 Manu" , 2 }.lrum

, 36' lliann Zusanu:nen . ' • , 59 Mann . • . �w._m� •....• W • • • • • • u.� ••••• . "

narni ideali. nisu splasnuli, ali oni su sada prerasli u veru u skoru pobedu saveznika i izbavljenje sa te strane, a kako je vreme odmicalo, otpor se pretvorio u lagano nadmudrivanje i iščekivanje sudnjeg dana.

S obzirom na ulogu koju je ova grupa Slovenaca imala među " Jugoslovenima u Bl.lhenvaldu, njihova delatnost i bio­grafije su šire prikazani u materijalima dahausko-buhenvalcl­skih procesa, pa ćemo ih ovde ukratko izneti.

Vekoslav Figar, među jugoslovenskim internircima po­znat i kao Slavko, rođen je 1 . avgusta 19 10 . u Puli. Pre rata je bio aktivan u Sokolu i bio je naklonjen levim shvatanjima, zbog čega: je 6. maja 1941 . godine uhapšen u Kranju i otprem­ljen u zatvor Begunje. Iz Begunja je odveden 7. avgusta i preko Klagenfurta 1 8. avgusta transportovan u Buhenvald. Figar nikad nije bio član KPJ ni kasnije SKJ, ali se po do­lasku u logor upoznao sa Maksorn Majerom,12 nemačkim ko­munistom, koji mu je predložio da među novopridošlim Ju­goslovenima utvrc1ujt' njihovo opredeljenje (političko) i drža­nje u prethodnim logorima i zatvorima. Majer je zahtevao da ga Figar "izveštava o radu, životu i kretanju Jugoslovena" u logoru. Kako je Majer radio u zatvoreničkoj pisarnici, ovo po­znanstvo je bilo izuzetno korisno jer je preko njega bilo n10-guće spasavati ljude. Sam Figar je, zahvaljujući Majeru, po­stao razno sač kafe (Kaffetdiger) za es es ovce na stražarskim kulama, pomoćnik sobnog starešine i najzad sobni starešina (Stubedienst) , što je za logorske prilike bilo važno mesto.

Alojz Slavko Saračević, rođen je 8. jula 1907 . u Bijelj ini, ali je pre rata živeo i radio kao frizer u Jesenicama. Član KPJ postao je 1937 . godine, ali je 1939. godine isključen "radi oportunizma" Y Po okupaciji se povukao u ilegalnost, ali je 23. juna uhapšen i upućen u Begunje i potom sa prvom gru­pom transportovan u Buhenvald. U logoru je 1942. godine postao frizer glavnog komandanta logora, SS oberfirera Her­mana Pistera i njegovih najbližih saradnika. Saračević je kao frizer odlazio u vile SS vođa i "imao je posvuda pristupa".

JZ Arhiv CK SKJ, VIJ-K XIII/IS, str. 33. Navedeno je pogrešno prezime Mauer, ali to je sigurno bio pisar II zatvoreničkoj pisarnici Maks Majer (Mayr) .

13 Isto, str. 37. 41

On se prvi od Jugoslovena upoznao sa Hansom Zindermanom (I-Ians Siindermann), nemačkim komunistom.

Janez Perenič je rođen 4. aprila 1904. u Škocijanu -Novo Mesto. Po zanim�n.iu učitelj. Kao učesnik španskog gra­đanskog rata, dospeo je u logor u Francuskoj, a odatle u Ne­mačl�u, ali ga je Gestapo uhapsio i transportovao u logor. Us­peo . Je da pobeWle, pre. nego što je dospeo u logor i da se vratI t; JugoslavIJu. Maja 194 1 . godine ponovo ga je Gestapo uhapslO,14

Četvrti uticaj�n čovek, iz grupe od 1 8 Slovenaca, bio je Franc Malenšek, ah o njemu nemamo više podataka. Takođe, ne raspolažemo podacima o delatnosti ove grupe u logoru od avgusta 194 1 . do marta 1943 . Izgleda da je više meseci proteklo dok nisu učvrstili svoje pozicije, jer su tokom 1942. godine u logor došla 82 internirca iz Jugoslavije, ali oni se ne pominju ni u jednom izveštaju ili sećanju. O tome ne go­vori ni izveštaj partijske organizacije, koji je napisao Janez Rancinger: "Prva grupa Jugoslovena došla je u Bu. 18 . au­gusta 194 1 . Oni su više-manje organizovano vodili brigu o Jugoslovenima koji su dolazili, i prema proceni podupirali dobre. Na ovo se ograničavao njihov rad sve do dolaska druga Rancingera iz Auschwitza početkom marta 1943 ."15

Sudeći po ovoj Rancingerovoj belešci, "dobrih" je 1942. godine bio neznatan broj, svega trojica, jer da od 82 Jugo­slovena nije registrovano 49, koji su dospeli u logor od janua­ra do decembra u transportima sa drugim nacijama, što je sasvim razumljivo, ali velika je šteta što nije registrovana grupa od 33 Slovenca koja je došla u Buhenvald 20. septemb­ra 1942. godine. Prema podacima iz Kartoteke Crvenog krsta Jugoslavije, veoma uredno su upisani svi podaci o vremenu dolaska, mestu odakle su došli i sve ostalo za 26 internirca,

14 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII!1S, str. 36. Protiv Pereniča je u vreme dahausko-buhenvaldskih procesa podignuta teška optužba da je u Španiji "Sudelovao s gestapovskom grupom Trojar-Ilić-Repinc. Pod optužbom da je sarađivao sa Gestapoom, 1948. godin.e je bio uhap­šen, isključen iz KPJ. Perinič je zbog toga u zatvoru izvršio samo­ubistvo".

15 U Institutu za savremenu istoriju (ISI) u Beogradu čuva se nekoliko tekstova i građa koju nam je ustupio dr Sergije Dimitrijević. Kako ono nije posebno klasifikovano, kad se u daljem tekstu budemo pozivali na tu građu navodićemo: IS1, Buhenvald. ISI, Buhenvald ..;.... Izveštaj Rancingera.

42

dok za njih 7 nije navedeno da li su umrli, otpušteni ili upu­ćeni u druge logore. Za svih 33 je navedeno da su bili u zatvoru u Klagenfurtu, Kranju ili Vilahu i da su pre trans­porta u Buhenvald bili II Dahauu. Svi su u karto teci zatvo­reničke pisarnice u Buhcnvaldu zavedeni pod datumom 20. septembar 1942 . godine, što se može videti i u prilogu ovoga rada (popisnik imena).

Kako više nije moguće pratiti sudbinu pojedinaca pos­Je 1942. godine, osirn kad bismo podatke iz kartoteke obra­dili pomoću računara (kompjutera), prikazaćemo još samo grupu koja je dospela u logor 20. septembra. Posle 23 dana provedena u Buhenvaldu, II Sahsenhauzen je iz ove grupe transportovano ( 13 . oktobra 1942) 10 interniraca. Petorica su (od 14 . do 2 1 . decembra) otišli u transportima u Nacvajler, a u Ravensbrik, Gros Rozen, B-3 - Anhydrit i Malahit (Ma­lachyt-Langenstein) po jedan. Već 1942. godine otpuštena su četiri, među koj ima Marjan Bajželj,16 a sledeće godine još trojica, dok za dalju sudbinu sedmorice interniraca nemamo bližih podataka.

Znatno manje podataka postoj i i za onih 49 Jugoslovena koji su dovedeni u transportima sa drugim nacijama. Poznato je samo to da su desetorica nosila oznaku ASR (sabott;r) i besposličar (AEH). Johan (Ivan) Lat u kartonu ima naznaku "begunac, K". Četvorica otpuštenih (Buzgović Redžep, Lipo-

16 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/IS, str. 1 3 . Prema ovo"m doku­mentu Bajželja ozbiljno tereti optUžba za saradnju sa Gestapoom: "Januara 1942. godine " bio je od Gestapoa Uhapšen u škofja Loki. Iz Begunja je poslat u Dahau, a odatle u Buhenvald, odakle je bio već 10. XI 1942. godine pušten na intervenciju Olge Bohinjc. Posle pušta­nja morao se javiti Rosumeku, šelu Gestapoa na Bledu. Tako je do­bio stalno prebivalište u Stražišču gde se morao svaki dan j avljati Gestapou. Brzo je dobio vezu sa Hojanom koji je bio likvidiran kao gestapovac sa Olgom Bohinjc, ljubavnicom šefa Gestapoa Rosumeka, Miklavcem iz Medvoda, M. Kvartičem iz Domžala i Edom Andreval­dom, koji su kasnije svi bili likvidirani kao agenti Gestapoa. Pre nego što je otišao u partizane bio je kod njega na stanu još jedan sastanak gde je prisustvovao i šef Gestapoa Rosumek. Tom prilikom je rekao Rosumeku ela odlazi II partizane te ga zamolio da mu da pištolj . Rosumek mu je odgovorio ela je za odlazak u partizane još suviše rano, a pištolj mu nije dao. U januaru 1950. godine bio je u VII diviziji JNA isključen iz SKJ zbog veze sa Gestapoom". ° Rosu­meku i njegovim saradnicima vid.: Feljton u "Politici" Ž. Mihailović - ?ilja "Obaveštajac koji .ie imao dvojnika" 20-25. januara 1988. godme.

43

glavšik Franc, Munirović Ethcm i Relja Vasović, mašinski in­ženjer iz Sarajeva, uhapšeni od policije u Pragu) zadržali su se u logoru manje od mesec dana. Vinko Kralj mnro je 3 1 . jula 1942, Franc Lačen 25. septembra 1942, Milić Miloradović iz Čačka 8. oktobra 1944, a od ostalih prispelih 1942. godine nekoliko je kasnije upućeno u spoljne komande, dok za ve­ćinu ne znamo kako je završila.

Među grupom od 33 Slovenca nalazio se i Franc Dežman iz Ljubljane. On je u svom sećanju, objavljenom u zborniku u Ljubljani 1983. godine, opisao ukratko svoja stradanja pre dolaska u logor i život i delatnost u logoru, ali ničim ne daje do znanja da je došao sa ovom grupom. On, doduše, navodi da je u Buhenvald stigao 19 . septembra17 iz Dahaua. Sa broj­nim internircima koji su prispeli toga dana, došli su i: Metod Rauh (Rauch) i Ivan Toporiš. No, zanemarimo to što se Dež­man i drugi ne sećaju ostalih 30 Slovenaca iz grupe 33 u kojoj je i sam bio, i pogledajmo kako je teklo njegovo upoz­navanje sa drugim Jugoslovenima koje je zatekao u logoru i napredovanje do mesta pisara u zatvoreničkoj pisarnici.

Prva radna komanda F. Dežmana bio je kamenolom, dok su njegovi drugovi Rauh i Toporiš radili u vrtlariji . Sva tro­j ica su stanovali u bloku 45/ 1 gde je sobni starešina bio Rav­nokar iz Beča. On ih je upoznao sa V. Figarmn, koga je pre­poznao i Toporiš, jer su bili u zatvoru u Begunjama. Figar ih je upoznao sa opasnostima u logoru i već naredne večeri po­zvao ih lIU blok 40, gde je on bio sobni starešina i sa ostalim starešinama, raznosač kanti sa hranom".18 Figar je za svoje nove poznanike pribavio pun kotlić logorske supe. Za neko­liko dana Dežman je prebačen u novu komandu (Baukom­mando Ii) . lIZa novo radno mesto sam zahvalan Veku Figaru i Slavku Saračeviću. Kapo moje nove komande bio je Karl Rauh iz Beča, stari komunista, tih i veoma značajan čovek" .19 Uskoro se upoznao sa Sušnikom, Ažmanom i Janezom Pereni­čem. "Kad tome broju dodam još našu trojku (Dežman, Rauh,

17 Cela grupa je došla 19. septembra, ali u kartoteci zatvoreničke pisarnice svi su zavedeni pod datumom 20. septembar. I na njego­vom kartonu, kao i na kartonima 32 ostalih, stoji datum 20. 9. 1942; Zbornik Buchenwald (F. Dežman, Občutljivo delo v jetniški pisarni, str. 108-118), str. 1 10.

44

18 Zbornik Buchenwald, str. 1 1 1 . 19 Isto, str. 1 12.

Toporiš) to je krajem 1942. godine bila jugoslovenska buhen­val dska grupa. Moram spomenuti i Šimeta Martinjaka - ko­ruškog Slovenca, koji je bio najduže u logoru - od 1939. godine" .20

Trojka se uskoro razdvojila jer je 24. decembra 1942. To­poriš otpušten i vratio se u Kranj , gde je bio pod stalnom prismotrom policije. Uspeo je ipak da pobegne u partizane, gde je i poginuo. Rauh je 25 . maja 1943 . transportovan u Ra­vensbrik, a Dežman je uspeo da dobije novu radnu komandu, . o čemu sam pripoveda: "Jednoga jesenjeg jutra su me oba­vestili da se javim u zatvoreničku pisarnicu. Kapo komande bio je tada Nemac Hans Nojmajster (Hans Neumeister) , po­litički zatvorenik od 1935. godine . . . Tako sam se pridružio drugovima u pisarnici i bio dodeljen kao pomoć Maxu Mayru, koji je bio zatvoren u logoru od njegovog osnivanja".21 Za premeštaj u pisarnicu Dežman zahvaljuje A. Saračeviću, sa kojim je još od ranije stanovao u bloku 9. Tako je Dežman uz Figara, Pereniča, Saračevića, pa donekle i Malenšeka, po­stao peti Jugosloven od uticaja u logoru. O njegovoj delat­nosti će još biti reči.

20 Ibid, str. 112; Po ovome, dakle, ispada da ni Dežman ni Fi· gar i ostali nisu uopšte znali za druge Jugoslovene, pa ni one iz gru­pe 33 od 20. septembra 1942. 21 Isto, str. 1 12-1 13.

45

UPRAVA LOGORA

Od osnivanja je koncentracioni logor Buhenvald, kao i svi drugi logori, bio pod upravom Glavnog ureda policije bez­bednosti u Berlinu, ali septembra 1939. godine ustanovljen je Glavni ured državne bezbednosti (RSHA) ,l kojim je rukovodio državni vođa H. HimleI'. Ova složena policij ska organizacija bila je podeljena na Gestapo, kojim je upravljao Miler (Mlil­leI') i SD,2 pod rukovodstvom R. Hajdriha. Posle ubistva Hajd­riha Službom bezbednosti rukovodio je E. Kaltenbruner (Ernst Kaltenbrunner) . BeL: znanja i odobrenja RSHA, po pravilu, nije mogla biti doneta nijedna odluka niti izvršena bilo kakva kazna.

Uvidevši da besplatna radna snaga, koja se može ne­ograničeno eksploatisati, donosi ogromnu dobit, reorganizo­van je RSHA tako što je iz njegove nadležnosti izuzeto sve što se odnosi na radnu snagu i privrednu delatnost svih kon­centracionih logora. Tako je nastao novi ured Amtsgrupe "D" Berlin-Oranienburg nazvan i Glavni ured za upravljanje priv­redom - SS WVHA (Am ts gruppe "D" Wirtschaftsverwal­tungshauptamt Berlin - Oranienburg) . Novoosnovanim ure­dom je upravljao general O. Pol (Oswald Pohl) . Pol je bio tvorac nove politike prema logorima, koja je i zvanično pro­klamovana 3. marta 1942. Suština te politike bila je iscrplji­vanje logoraša radom. Himler, Kaltenbruner i Pol bili su u hijerarhiji najviši gospodari. Njima je bio potčinjen policij­ski vođa Hesena (Hessen) i Tiringije general (Obergruppen­fiihrer) Vafen SS (Waffen SS), nasledni princ Josias Valdek­-Pirmont (Erbprinzen Josias zu Waldeck-Pyrmont) koji je u administrativnom pogledu imao nadzor nad Buhenvaldom.

46

[ Služba bezbednosti Raj ba (Reichssicherheitshauptamt) . 2 Služba bezbednosti (Sicherheitsdienst).

Amtsgrupe "D" je dodeljivao i raspoređivao radnu snagu koncentracionih logora prema potrebama i zahtevima nemač­ke industrije i privrede uopšte. U prvom redu bila je fizička radna snaga, za rad u fabrikama, rudnicima i dr., a kako je vreme odmicalo sve preciznije se vodila evidencija o kvalifi­kovanoj radnoj snazi, pa su stručnjaci zapošljavani ne samo kao bravari, metalostrugari, električari itd., za mašinama, već su inženjeri i naučnici raspoređivani u konstrukcione biroe i na mnoga druga odgovorna mesta.

Neposredna uprava -- komandantura logora sastojala se iz tri odseka (Abteilung I , II , III) :

I . Komandan tura (Kommandan tur) , II . Štab Komandanture - Uprava (Kommandanturstab-

-Verwaltung) , .

III . Logorsko vođstvo CLagerfiihrung) .3 Izvan područja Komandanture stajale su SS trupe, po­

sada iz čijih su redova regrutov ani stražari. Na čelu logora nalazio se komandant (Kommandant) sa

ađutantima, koji je raspolagao životom i smrću zatvorenika a bio je odgovoran Centrali - RSHA, odnosno SS WVHA. U Buhenvaldu su od početka do kraja bila dva komandanta, SS štandartenfirer Karl Koh (1937-1942) i SS štandartenfirer Herman Pister (Hermann Pister) . Kasnije je Pister unapre­đen u čin oberfirera (Oberfiihrer) . Ađutant je bio prva ličnost posle komandanta. On je komandantu svakodnevno podnosio i-aport o stanju u logoru._ �vi internir�i su dobro l?ozI�avali buhenvaldskog ađutanta SmIdta (SchmIdt) , SS obersarfIrera.

Komandantu je bio neposredno potčinjen upravnik (Ver­waltungsfiihrer) , koji je imao pomoćnike. Ovih pomoćnika bilo je više i obično su imali čin šarfirera (Scharfiihrer) , U nc:d-ležnosti firera - upravnika, bila su na prvom mestu sva pnv­redna pitanja. Ispod firera - u'pravni��a, stajao j� v�đa lo� gora (LagerHihrer) . Obično su bIla troJ1ca logorskIh fIrera l oni su obavljali nadzor nad zatvoreničkim delom logora, da­nonoćno se smenjujući. Bili su odgovorni za sp�ovođenje svi� mera koje je nalagalo logorsko rukovodstvo. NjIhova vlast bI­la je gotovo neograničena, jer je život zatvorenika najčešće zavisio od njihove volje. Zvanje lagerfirer I imao je SS šturm-

3 Buchenwald, Dok. tl Ber., s tr. 55-57; E. KOgOD, Država SS-a, str. 46.

47

banfirer Maks Šobert (Max Schobert) , dok je položaj drugog logorskog vođe zauzimao dugo vremena ss oberšturmfirer Erih Gust (Erich Gust) .

Vođi logora bio je podređen vođa raporta (RapportfUh­rer) . On je bio neposredna veza izmcc:tu uprave i zatvoreni čkog logora. Sve naredbe i druga pitanja koja su se odnosila na zat­vorenike išla su preko ureda voc1e raporta. U njegovoj nad­ležnosti bila je zatvorenička pisarnica (Schreibstube) . U Bu­henvaldu su bila dvoj ica vođa raporta: SS oberšarfin!r Hof­šulte (Herman Hofschulte) kao raportfirer I i SS unteršarfirer Verle (Werle) , raportfirer II .

Svaka baraka (blok) imala je svoga starešinu - vođu bloka (Blockflihrer) . Ovu dužnost obavljali su esesovci sa ni­žim podoficirskim činovima, unteršarfireri (UnterscharfUhrer) , oberšarfireri (OberscharfUhrer) i rotenfireri (Rottenfijhrer) . Po pravilu to su bili okoreli zločinci, kojima su ubistva i sadi­zam nad zatočenicima postali zanimanje i zadovolj stvo . Vođe blokova nisu, u tom SInislu, imali nikakvog ograničenja od strane uprave. Štaviše, bili su podsticani da se prema logo­rašima ophode što surovije. Onaj esesovac koji je sačuvao bar minimum razuma, kome ubistva i maltretiranja nisu bila za­dovolj stvo i svakodnevna praksa, nije se mogao duže zadržati na ovakvim mestima. Svi autori navode primer takvog tipa čoveka, sadiste, koga su zatvorenici nazivali buhenvaldski krvnik, SS hauptšarfirera Martina Zomera (SS Hauptschar­fUhrer Martin Sommer) . Njegovi zločini po surovosti preva­zilaze sve dotle poznate zločine.

U rangu sa vođom bloka bio je vođa radne komande (Kommandoflihrer) . Svaka komanda imala je svoga vođu. Rad­ne komande sastojale su se od određenog broja logoraša i formirane su u zavisnosti od potreba pojedinih poslova. De­lile su se na spoljne: građevinska, komanda za izgradnju pu­teva, kanala, kamenolom i za rad u preduzećima i fabrikama, i unutrašnje: razne zanatske radionice, npr. stolarska, kro­jačIm, obućarska itd. Za rad i normalno funkcionisanje radnih komandi odgovarali su vodi radne službe, ali i oni su mogli raspolagati životom zatvorenika. Dakle, vođe radnih komandi bili su potčinjeni vođi radne službe (ArbeitsdienstfUhrer) . Delo­krug njegovih nadležnosti odnosio se na sve poslove koje su obavljali zatvorenici. Vođa radne službe mogao je po svom

48

nahođenfu zatočenike premeštati iz jedne u drugu radnu ko­mandu, a takocle je odlučivao o svim transportima, kako oni­ma što su pristizali u logor, tako i onima što su upućivan i radi izgradnje spoljnih komandi (filijala) Buhenvald.

Rat sa Sovjetskim Savezom primorao je vođe Rajha da regrutuju stotine hiljada dotadašnjih radnika i upute ih na Istočni front. Time je potreba za novom tadnom snagom, re g­rutovanOl11 među strancima - internircima, postala izuzetno velika. Iz ovih razloga je inspektor koncentracionih logora SS general Pol 29. septembra 194 1 . godine naredio da se u sva­kom logoru ustanovi Služba za organizaciju rada (Arb�itsei�1-satz) , drukčije zvana i Ured ili Služba udarnog rada. Njom Je rukovodio vođa udarnog rada (Arbeitseinsatzflihrer) i vodio je sve. poslove koje je dotle obavljao vođa radne službe.

RS HA je preko Gestapoa u logoru imao sopstvenu služ­bu, potpuno nezavisnu od uprave logora i njegovog . . komal;­danta. To je bilo Političko odeljenje ili Politička sekCIJa (PolI­tische Abteilung) . U njenu nadležnost spadala je sva korespon­dencija između logora i Gestapoa, kao i prijem i otpuštanje logoraša, čuvanje dosijea svih interniraca itd. Političkom ode­ljenju bio je pI:ipojen i krematorij um. Za logoraše je Politič­ko odeljenje predstavljalo kuću strave i užasa, jer su tu vršene nečuvene torture, a ubistva su bila obična pojava. Ponekad je bilo dovoljno da preko zvučnika, postavljenih u logoru, neko čuje svoj broj i poziv da dođe na kapiju da bi ga obuzela jeza, što mnogi nisu izdr7,ali već su umirali od srčanog udara, pre no što bi i došli do kapije. Prema svedočenju preživelih logo­raša, mnogi od pozvanih nikada se nisu vratili iz Po.litičkog odeljenja niti ih je iko više video. Nestaj ali su bez Ikakvog traga.

Do početka rata, 1939. godine, posada logora bila je sa­stavljena od SS odreda Mrtvačke glave i iz nj ihovih redova postavljane su vođe blokova i radnih komandi. Od 1939 . go­dine posada Buhenvc..lda sastavljena je oel tzv. borbenih. trup� (Waffen-SS) . Pripadnici Vafen SS, kako je vreme odmIcalo l gubici ljudstva na frontu postajali sve veći, upućivani su na front, tako da se njihov broj stalno smanjivao. Da bi se po­punila a po potrebi i uvećala posada, formirana su KL-pojača­nja (KZ-Stammansaft) . Ova pojačanja sastavljena su od po četiri čete i činila su SS Bataljon Mrtvačke glave (SS Sturm-

49

bann Totenkopfverbande) . Iz njihovih redova regrutovani su stražari, uglavnom posada stražarskih tornjeva raspoređenih oko logora. Jedinice Mrtvačke glave su se u početku sastojali samo od Nemaca iz RajI-m, a kasnije su reljrutovani rneđu svim nacijama, među otpadnicima od sopstvenog naroda u okupi­ranim evropskim zemljama. Eugen Kogon navodi da su u ovim odredima naročito brojni bili Hrvati i Ul(raj inci.4 Bili su to mahom folksdojčeri, većinom iz NDH, poneki iz Vojvodine, a od 1944. godine rnogll su Se sresti i pripadnici kvislinških formacija iz Jugoslavije, ustaše vraćene sa Istočnog fronta i esesovci iz 13 . SS ("Handžar") divizije. Znatan broj stražara u brojnim spoljnim komandama Buhenvalda činili su jugo­slovenski državljani. U Dori je bilo oko 40;' esesovaca iz Ju­goslavije.s

.4 E. Kogon, Država SS-a, str. 48 . Nije jasno da li Kogon misli na ustaše ili folksdojčere, jer na strani 219 govoreći o odnosu domaćih SS­-firera prema stražarima iz drugih zemalja kaže: "Njihova nezajažljiva lakomost nije se ustručavala niti pritiska na hrvatske, mađarske ·i er­deljske stražare, tzv. foJkselojčere . . . " .

�, M. Filipčič smatra ela Milorad Petrović preteruje kad navodi toliki broj esesovaca iz Jugoslavije.

5 Arhiv Jugoslavije - F.11O;f-584; j-634. Državna komisija za utvr­đivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača, inv. br. 13208, Izjava Milorada Petrovića (u daljem tekstu AJ).

50

ZATVORENICKA SAMOUPRAVA

U nedostatku esesovaca, logorsko vođstvo je zatvoreni­cima prepustilo važne poslove, na kojima bi se inače morao angažova,ti veći broj ljudi. Zahvaljujući toj okolnosti , unut­rašnja uprava logora postepeno je prelazila u ruke zatvore­nika, prvo kriIninalaca, a kasnije političkih. Ovi drugi, pre­uzevši upravu, stvorili su uslove za spasavanje stotina, a mož­da i više hiljada ljudi od sigurne smrti. Upravo njihovim do­laskorn počinje rad ilegalna organizacija u logoru, koja je ubr­zo potom prerasla u internacionalnu logorsku ilegalnu organi­zaciju. Na skoro svim važniIn n:lestima - funkcijama, što su ih obavljali logoraši, bili su Nemci, članovi Komunističke ili Socij aldemokratske partije Nemačke. Zahvaljujući njima, ile­galna organizacija se internacionalizovala, te su na taj način i pripadnici drugih nacija dobijali mogućnost da ublaže stra­danja ili svedu na manju meru broj svojih sunarodnika pred­određenih za istrebljenje.

Zatočenike je pred SS-{)l11 predstavljao i bio odgovorm� za sve što se dogaćla u zatvoreničkom delu logora logorsln komandant (Lagerkommandant) . Prikladnij i naziv ove funk­cije bio je logorski starešina, najstariji (Lageraltester) . Logor­skog komandanta postavljalo je vođstvo SS-a, te je razum­ljivo da je takva funkcija bila opasna i odgovorna, jer su ese­sovci tražili ličnost sprenmu na saradnju i bezuslovnu posluš­nost.

U prvim godinama takva ličnost je obavezno bila iz re­dova kriminalaca ili tzv. asocijalnih, s obzirom da je dolazak interniraca iz okupiranih zemalja nalagao i masovno uništa­vanje a ovi su na to i te kako bili spremni . U ophođenju pre­ma z;točenicinla, logorski starešina svojom okrutnošću nije nimalo zaostajao za svojim gospodarima. Štaviše, da bi im se

S l

dodvorio, on je često prednjačio u zlostavljanju ljudi, kojima je siJa oduzela sva ljudska prava i nametnula za gospodara ljude - zveri, koj i su životima obespravljenih raspolagali jed­nostavnije od bilo koje ·stvari . Vođstvo SS-a uspevalo je u početku da pronađe "prave lj ude", Huberta Rih tera1 (Hubert Richter) i Paula Heninga (Paul Henning) . Posle ove dvojice, mesto logorskog starešine preuzeo je zatočenik sa oznakom po­litičkog krivca, a politički intemirci , nemački socijaldemok­rati i kom�l11isti, najveći broj funkcija držali su sve do kraja rata.

Naglim porastom. broja interniraca uvećao se i obim po­slova, pa su na kraju umesto jednog postavljana tri inter­nirca na mesto logorskog starešine. I među trojicom stare­šina postojalo je rangiranje, tako što su nosili različite oz­nake: LA l, LA II, LA III . Iako je logorskog starešinu postav­ljalo SS logorsko vođstvo, vremenom je postignuto "da se za tu važnu funkciju lansiraju, a i provedu, prijedlozi zatvore­nika" .2

Logorski starešina je vlast sprovodio preko zatvoreničke pisarnice (Schreibstube) u Arbaj tstatistike. Iako je pisarnica bila pod nadzorom SS-a, u njoj su bili zaposleni isključivo zat­vorenici. Pisarnica, kao i logorski starešina, neposredno je bila potčinjena i odgovorna vođi raporta (Raportfiihrer) . Pre­ko ovoga punkta obavljala se celokupna unutrašnja uprava lo­gora: raspored novih zatvorenika po blokovima, voc:tenje kar­toteke, pripremanje za prozivku (apelplac) itd. Uloga pisarnice bila je izuzetna, jer je i ona mogla na svoj način odlučiti o sudbini pojedinih z8točenika.

Pored pisarnice, pos tojala je Radna statistika (Arbeits­statistik) , a bila je podređena Radnoj službi (Arbeitsdienst) odnosno Službi udarnog rada. Ova služba vodila je l,artoteku zanimanja svih logoraša i izračunavala broj radnih časova, pripremala transportne liste za spoljne komande (filijale) i dostavljala ih pisarnici. Sve ove poslove obavljala je zajedno sa Službom udarnog rada.

Transportne liste prosle(:livane su u pisarnicu, zbog toga š to se dešavalo da se na l istama nađu imena ljudi koji su u međuvremenu umrli.. S obzirom da je podatke o umrlirn vo-

l E. Kagan, Država SS-a, sir. 49. 2 Isto, str. 49.

52

dila pisarnica, novi spisak sastavljali su pisari. ove službe.3 To je bila prilika da se sa spiska izbrišu neka imena, a na ta mesta ubace brojevi drugih interniraca. Na taj način prežive1i su mnogi logoraši.

Sudeći po tome da SS nije, po izlasku iz zatvoreničke pisarnice, nikada vršio proveru transportnih listi, čini se da nisu mnogo ni mešali oko njihovog definitivnog sastavljanja. Njih je zanimao s am o broj ljudi na listi, a ne i njihov sastav prema kategorijama, nacijam.a i sl. Međutim, ni tako sastav­ljen spisak nije bio konačan. Internirci sa liste za transport ' okupljali su se u bioskopskoj sali, gde je vršena prozivka, a u salu su dolazili istaknuti logorski rukovodioci i izvlačili svo­je ljude.' Ovo je bila poslednja prilika da se neko skine sa transporta, te je transportna Hsta praktično ovde dobijala ko-načan izgled. .

Vođi bloka bio je u logoru odgovoran starešina bloka (barake) (Blockaltester) , koga je na predlog logorskog stare­šine postavljao logorski vočla . Odgovarao je za red i sve što se događalo u baraci . Trebovao je hranu, podnosio izveštaj o brojnom stanju prilikom prozivke na apelplacu i drugo. Za izvršenje mnogobrojnih poslova dodeljivana su Inu dvojica a ponekad i četvorica sobnih redara (Stubendienst) , zavisno od veličine barake. Ovi redari su ostajali u bloku i u toku radnog vremena, jer se njihov posao sastojao u održavanju higijene: podeli sledovanja, a radili su i kao pisari starešine bloka l slične poslove. Radno iTlesto pod krovom i lak posao bili su ideal svakog internirca. Zato se za mesto sobnog redara vo­dila neprestana borba.

Radnu komandu je od zatvorenika vodio kapo'� (Kap o) , koga j e na predlog ss vode radne komande postavljao SS vođa radne službe. Kapo je vodio svoju brigadu (četu) na mesto izvođenja radova, odgovarao za red i disciplinu za vre­me odlaska i dolaska na posao, raspoređivao ljude na radna mesta, podnosio izveštaj e o brojnom stanju i sl. Bio je odgo­voran SS vođi radne komande. Većina kapoa birana je iz redova kriminalaca.4 U prvim godinama za kapoe su uglavnom

3 Prema iskazu Dobrislava Radosavljevića, nekadašnjeg inter­nirca koji j e radio II pisarnici.

;, Capo, ital. - glavni, pretpostavljeni; caparal, franc. - ima isto značenje.

4 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 54.

53

postavljani bivši članovi SA odrcda.5 Birani su snažni i surovi, ljudi, koji su ljudskost ili bilo kakvu sentimentalnost prezirali . Većina ih je verovala u pobedu nacizIna i zatd su se često, radi dodvoravanja SS-u, isticali u zlostavljanju interniraca. Od 1943 . godine mesto kapoa zauzimali su često i politički, koji­ma je u većini slučajeva pošlo za rukom da očuvaju moralni integritet i da se humano ophode prema svojim sapatnicima. Radna brigada je bila podeljena u manje grupe, koje su pred­vodili pomoćnici kapoa, predradnici (Vorarbeiter) . Broj pred­radnika zavisio je od broja radnika u brigadi . Predradnik, kao ni kapo, nije obavljao nikakve fizičke poslove, već je nadgle­dao ljude iz svoje grupe. Zadatak predradnika bio je da nad­gleda i raspoređuje ljude po potrebi posla.

Kao znak raspoznavanja svi funkcioneri zatvoreničkog administrativnog aparata nosili su na levom rukavu crnu traku, na kojoj je belim slovima bilo ispisano nj ihovo zvanje. Sve funkcije bile su rezervisane isključivo za interniree ne­mačke nacionalnosti , a veoma retko neke niže funkcije dobi­jali su i pripadnici drugih nacija što je donekle i razumljivo s obzirom na njihovo znanie jezika, kao i poznavanje prilika u logoru . Od vremena preuzimanja vlasti od strane "crvenih"

to je, čini se, postaja i potreba, posebno ako se ima u vidu da su neInačld komunisti i socijaldemokrati imali već dugo­godišnje iskustvo iz zatvora i logora i odlično poznavali' psi­hologiju SS-a i nacizma uopšte.

Osim nekoliko sobnih redara i jednog blokeltestera (S . Figar u bloku 40, Slobodan Marinković u bl. 62 i Janko Stru­harik) , niko od Jugoslovena u Buhenvaldu nije nikada zauzi­mao nijednu od ovih funkcija, ali ih je bilo u spoljnim ko­mandama.

Pored administrativnog aparata postojale su i određene službe koje su delovale u zatvoreničkom delu logora. To su bile vatrogasna četa (Feuerwehr) i logorska zaštita (Lager­schutz) , poznata i kao logorska policija. Prva je osnovana po­četkom 1942. godine,6 a logorska zaštita jula iste godine. Pre ustanovljenja logorske zaštite, postojala je institucija logor­skih kontrolora. Oni su bili svojevrs11a policija, ali i sudije,

5 E. Kogon, Država SS-a, str. Sl . 6 Buchenwald, Dok. u . Ber., str. 520.

54

jer su po sopstvenoj proceni mogli svakog pojedinca proglasiti opasnim po logor i predati ga SS··u.7 Upornom i veoma smiš­ljenom borbom, "crvenima" je pošlo za rukom da, postepeno potiskujući "zelene" i "crne" sa važnih funkcija, privole SS vođstvo da se od zatočenika osnuje služba koja bi održavala red u logoru. Ustanovljenjem logorske zaštite, institucija kont­rolora je izgubila raniji značaj i ulogu, mada je i dalje pos­tojala. Iako je izgledalo da logorska zaštita predstavlja pro­duženu ruku SS-a, promene su se ubrzo osetile : prestali su noćni upadi, pretresi i divljanja SS .. a, što su internirci primili kao veliko olakšenje . Olakšanje su osetili naročito novi, koji su dolazili iz drugih logora, pa hn se činilo da je Buhenvald odmaralište u odnosu na mučilišta iz kojih su dolazili. Ne­izmerno olakšanje bilo je već i to što su nove primali i raspo­ređivali po blokovima pripadnici logorske zaštite. Samo su retki pojedinci zaboravljali na sopstveni položaj i ulogu, te su počeli oponašati svoje krvave gospodare. "Bilo je, naravno, i takvih članova logorske zaštite koji su se, zbog svojih pos­tupaka, prije mogli nazvati esesovcima".8

Pri osnivanju, logorska zaštita je imala 20, a uskoro po­tom 30 ljudi . Njena uloga je bila održavanje reda i discipline, ali i stroga kontrola radnih obaveza. Posle jutarnje prozivke, niko osim "službenih lica" nije smeo da se zadržava u bloko­vima. Ako bi to neko i pokušao, logorska zaštita bi ga uhvatila i sprovela do prve radne komande najčešće u tzv. 'šajzeko­mandu (Scheisekommando) i primorala da tamo radi. Ovom revnošću i besprekornim funkcianisanjem unutrašnjeg reda, trebalo je pred SS-om pokazati opravdanost postojanja ovak­ve sll�žbe. S druge strane, vođstvu SS-a je ovo išlo u prilog, naroČIto zbog nedostatka ljudstva, koje je u sve većem broju odlazilo na frontove. Dakle, ova služba je . bila u obostranom interesu, ali najveću dobit od njenog osnivanja imali su in­ternirci. Još jedna pobeda pripala je internircima, kada su u avgustu 1944. godine uspeli da internacionalizuju logorsku za­štitu i povećaju njeno brojno stanje na stotinu ljudU Pored Rusa, Poljaka, čeha, Francuza u logorsku zaštitu ušli su i Ju-

53.

7 E. Kogon, Država SS-a, str. 53. 8 Isto, str. 53. 9 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 5 19; E. Kogon, Država SS-a, str.

SS

gosioveni, koji su odigrali značajnu ulogu u daljem toku do­gađaja, kao i u poslednjim danima borbe za spasavanje inter­niraca. U logorskoj zaštiti bilo je ukupno pet Jugoslovena: Vasilije Bokan, Jože Kornat, Tomo Lendić, Đorđe Purlija i Ni­kola Cečura. Svi su bili mladi i sposobni ljudi koji su već imali borbeno iskustvo . Svi su preživeli i vratili se u Jugosla­viju.lD

10 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/lS; Arhiv Crvenog krsta Jugoslavije. Kartoteka Buhenvald. -

56

SPOLJNE KOMANDE

Zbog ogromnog povećanja broja novih interni raca i od­laska na front domaće radne snage, od 1943 . godine osnovnu, ponekad ' i jedinu, radnu snagu u većini preduzeća činili su internirci. Tako se uvećavao broj spoljnih komandi Buhen­valda, a već do kraja oktobra 1944. godine bilo ih je 66 i u njima je radilo 65 hiljada ljudi. l Spoljne komande osnivane su u blizini industrij skih centara i pogona. Mnoge pogone podigli su i u nj inw. radili sami internirci . Većinom su to bile fabrike aviona, automobila, oružja i razne građevins!�e firme, a celokupna proizvodnja bila je namenjena za ratne potrebe (vid. kartu strana 58). Od namene i vrste proizvoda zavisila je i težina posla koji su obavljali internirei. U naj surovijim uslovima radili su internirci u fabrikama za proizvodnju tajnog oružja - raketa Vl i V2, ne samo zbog iscrpljujućeg rada već i zbog toga da ne hi procurila strogo čuvana tajna , o ovom oružju. Šansa da neko preživi u ovakvim kOlIlandama bila je jednaka nuli. Među tri takve, po zlu najčuvenije, spoljne ko­mande Buhenvalda spadaju: Dora, Laura i SIlI - Ordruf.

Sredinom januara 1943 . godine u Ministarstvu kojim je rukovodio ministar građevina Albert fon Šper (Albert von Speer) formiran je Specijalni odbor A-4 (Sonderausschuss A-4) koj i je dobio zadatak da organizuje proizvodnju, ispo­ruku delova i montažu novog tajnog oružja koje je bilo pod šifrom "Agregat A-4" . Radilo se o stratosferskoj raketi V2• Specijalni odbor A-4 je preuzeo dužnost već 24. februara 1943 . ' godine i obavezao se da u Penemindeu (Peenemiinde) počne sa proizvodnjom po 300 raketa mesečno. Ubrzo se po­kazalo da su bile totalno pogrešne procene da je raketa sprem-

I Bericht des !LK, str. 49.

57

na za serijsku proizvodnju. Naime, složeni projekt A-4 sa nizom sektora bio je zbog mnoštva delova tehnički i finansij­ski nerešiv problem za bilo koji monopol. Zbog toga je od­lučeno da centar Pencminde formira akcionarsko društvo GmbH koje je imalo ograničenu odgovornost i da pored Ver­mahta (Wermacht) koji je dotle finansirao ceo projekt, deo finansija obezbedi država.

Sve učestalij i vazdušni napadi savezničke avijacije pri­morali su odgovorne vođe da u julu 1943 . planiraju izgradnju nove fabrike Mitelvcrke GmbH (Mittelwerke GmbH) . U noći između 17. i 18 . avgusta bornbarderi RAF-a su onesposobili za dalji rad strogo čuvanu fabriku raketa SlTleštenu najvećim de­lom pod 'zemljom u Penemindeu. To je ubrzalo donošenje od­luke o izgradnj i nove fabrike- Na sastanku kod A. Špera od 26. avgusta, kome je prisustvovao prvi put i predstavnik SS-a, general Hans Kam]er (Hans Kammler) odlu8eno je da se fab­rika iz Penemindea razvrsta u tri dela i razmesti na teritoriji Trećeg Rajha.2 Glavni deo fabrike premešten je u brda pla­nine Hare (Harz) kod NordhmJZena (Nordhausen) u tunele na­puštenih rudnika gde je vršena i kompletna montaža rakete V2 •

Za ostvarenje ovoga plana iz Buhenvalda j e 27. avgusta 1943 . otpremljen transport od 107 interniraca, koj i je sledećeg dana stigao u Nordhauzen. Ova prethodnica je postavila teme­lje dotle najvećoj i najudaljenijoj komandi Buhenvalda nazva­noj ženskim imenom Dora (Dora) . Već do kraja 1943 . godine u Dori je bilo preko 10 .000 interniraca. Odmah po dolasku po­čela je grozničava izgradnja prilaznih puteva, postavljanje že­lezničke pruge u dva postojeća paralelna tunela i električnih instalacija. Do kraja aprila 1944. internirci su radili u surovim uslovima, bez ventilacije, vode i bez promene odeće. Postojeći tuneli i okna koji su služili za skladištenje hemikalija proši­reni su, tako da je njihova zapremina u januaru 1944. godine iznosila 125 .000 m3 • Urađene su posebne hale za proizvodnju delova i za montažu rakete. Raketa je bila sastavljena od oko 40.000 delova koji su se proizvodili širom Rajha, a kompletna montaža obavljala sc u Dori . Već u januaru 1944. montirano

2 Mittelbau Dora - Kurzgcfasste Chronik eines faschistisehen Konzentrationslagers, Berlin 198 1 , str. 13. (U daljem tekstu: Mittelbau Dora) .

59

je 50 raketa, a u maju je počela proizvodnja nove serije, ali to je još uvek bila eksperimentalna faza.

Ostvarenje ovakvog projekta, u rekordnom vremenu, bilo je mogućno uz nadčovečanske napore, uz krajnje iscrpljujući rad hiljade interniraca, pod nadzorom SS-ovaca koji su ih ne­milosrdno batinali. Internirci su Ll tunelima stradali i zbog obrušavanja tavana tunela, od eksplozija mina, gladi i opšte iscrpljenosti.

U tunelima se u početku, dok nisu izrađene barake, ra­dilo i stanovalo. Radno vreme . je bilo od 6--20, a često i do 22 časa. Vlast su nad internircima imali "zeleni", koji su se sa njima nemilosrdno obračunavali . Da bi obavio fiziološku potrebu, internirac je morao dobiti pismenu dozvolu u kojoj je bilo naznačeno vreme odlaska i povratka. Dozvola se dobi­j ala samo jednom dnevno. Za potrebu je na raspolaganju bilo samo pet minuta. Na ulazu u tunel obično su stajala dva, po­nekad i četiri esesovaca. Bez obzira na brojno stanje utvrđeno na apelpJacu, esesovci su vodili evidenciju i na ulazu u tunel. Kolona je svrstana u 5 redova da bi ih lakše esesovci pre­brojavali. To su činili uz pomoć gumene palice i pri brojanju su uvek udarali palicom po glavi one što su išli sa strane i tako brojali : "pet, deset . . . " . To je dovodilo do obračuna me­đu internircima, jer je svako izbegavao da bude sa strane. Esesovcima j e to bio povod da se mešaju da bi "uspostavili red", što se najčešće završavalo pogubno po sukobljene inter­nirce. Po surovosti se u "uspostavljanju reda" istakao ober­šarfirer koga su internirci nazivali Konjska glava. On je po­sebno prezirao "crvene" i dovoljno je bilo da neki politički krivac ne skine kapu u znak pozdrava da bi se mašio za re­volver i ubio ga.3

Dora je bila komanda u koju su internirci mogli samo ući, a živ niko nije mogao izići. U Buhenvald su se iz nje vra­ćali jedino leševi radi spaljivanja u krematorijumu. Oni što više nisu bili sposobni za rad upućivani su posebnim tran­sportima u druge logo're radi likvidacije.

Robove kopače zamenila je kvalifikovana radna snaga: kovači, stolari, bravari, metalostrugari, električari i drugi. Broj interni raca stalno se povećavao dolaskom novih trans­porta.

3 AJ-F.llO; f·584, j-634.

60

Početkom 1944. godine bili su popunjeni svi kapaciteti, pa je u podzemnim fabričkim halama radilo 12 .682 internirca i oko 3 .000 civila. Prvog oktobra 1944. godine dotadašnja spolj­na komanda Dora postala je samostalni logor, preuzevši od Buhenvalda 22 spoljne komande sa 12.400 interniraca.

Dora je 1 . oktobra 1944. godine dobila novo ime, Kon­centracioni logor Mitelbau-Dora (KZ Mittelbau-Dora) . Od tada Mitdbau-Dora otvara sopstvene spoljne komande. 1 . novembra novi logor imao je 32.471 internirca, među kojima je bilo 494 .Tugoslovena.4 U logor Mitelbau-Dora dovedeno je oko 60.000 ljudi, pripadnika raznih nacija iz 2 1 zemlje. Do marta 1945 . godine, u samom logoru život je izgubilo 10.299 interniraca. U obližnjoj komandi Belke-kasarna (Boelke-kaserne) gde je bila "bolnica'" za "oporavak" iznemoglih interni raca za Doru i nje­ne spoljne komande, umrlo je više od hiljadu ljudi. Noću 4 . aprila 1945. godine za vreme savezničkog bombardovanja u Belke kasarni su poginula 1 .662 internirca. Nacisti su 10. ap­rila zatvorili 1 .016 interniraca iz Dore i spoljne komande Rot­leberode (Rottleberode) u veliki magacin (ambar) kod Garde­legena (Gardelegen) J polili ga benzinom i zapalili. Preko 4 .000 ubijeno je tokom drugog evakuacijskog marša, a u prva tri meseca 1945 . stradalo je u likvidacij skim transportima još 3 .000 ljudi.5 Oko 5 .000 interniraca su SS-ovci zatvorili u jednu garažu u Nordhauzenu, koja je bila toliko pretrpana da je samo polovina njih mogla sedeti dok je druga polovina stajala, tako su se naizmenično menjali, ali za nekoliko stotina zato­čenika to je bio kraj , jer su se ugušili ili pomrli. Svakog dana iz garaže je iznošeno 50-100 mrtvih.6 Dakle, od 60.000, za samo nešto više od godinu dana, umrlo je, poubijano i umore­no više od 20 .000 interniraca. Prvih dana aprila, zbog učestalih i sve žešćih vazdušnih napada, desetine hiljade interniraca raz­bežalo se po okolnim šumama i tako izbegli uništenje. Do­laskom Amerikanaca mnogi su se vratili.

Računa se da je u Dori bilo oko 700 Jugoslovena i da je preživela svega nekoliko desetina.7 Iz transporta Jugoslovena

4 Mittelbau Dora, str. 29. s Isto, str. 46. 6 Naš glas, br. 11 od 12. 6. 1945. (Dora - komanda smrti, Dr

D [ušan] K[ermauner]) . 7 Zbornik Buchenwald (M. Filipčič, Koncentracijsko taborišče

Dora, str. 220-225) str. 225; AJ-F.llO: f-584, j-634, M. Petrović navodi da

61

što je došao iz Flosenbirga u Doru je otpremljeno oko 450 ljudi od kojih je 400-410 umrlo u logoru, u evakuacijslwm transportu u Bergen Berzen otišlo je 15 , a preživela je oko 20 interniraca. Po odlasku transporta u Bergen Belzen u kome je bilo tih 15 Jugoslavena, radnoj statistici je naređeno da spali spisak sa njihovim imenima. Među tom petnaestoricom stradalnika koji su umoreni u Bergen Belzenu bili su: Petar Mugoša, advokatski pripravn.ik iz Podgorice, Bašić, sudija iz Prištine i Vučeta Petrović, zeml ioradnik iz sela Kosora kod Podgorice. Od batina i gladi ul111:li su u Dori Branko Novako­vić, sedamnaestogodišnjak iz Podgorice i Mile Radivojević, pi­tomac Vojne akademije rođen u Prištini.8

Jedno svedočanstvo o zločinima SS-a u Dori i njenim komandama ostavio je jugoslovenski internirac Nazif M. Pa­lavra i ovde ćemo ga izneti u celini :

.,Godine 1943 . interniran sam od nemačkih okupatora u koncentracioni logor Buhenvald. Pored Buhenvalda bilo je više manjih logora u kojima sam boravio, a to su: Har­cung[en] '" i Elrih. '" U Elrihu je izgrađen i krematorijlUn. U prvo vreme krematorijum je zadovoljavao 'svojim kapacite­tom'. Ali u međuvremenu se logor naglo povećao i krematori­jum je postao mali.

Marta 1945. godine uprava logora je odlučila da reši pi­tanje nagomilanih mrtvaca iza baraka bivše logorske bolnice. J a sam radio u tunelima između Dore i Elriha u smenama. Jedna smena je brojala 700 ljudi. Jednog dana, marta 1945 . godine došli smo sa posla do kapije. Nisu nam dali da uđemo 11 logor, već su nas uputili prema šumi, u kojoj smo se nato­varili drvima, koliko je ko mogao doneti u logor. Drva smo istovarili u gornjem delu logora, gde je bio jedan ograđeni krug od hasure u visini od dva metra. Mene je interesovalo šta je unutra i zašto će ta drva. Drva sam. doneo bliže vra­tima s namerom da saznam šta je unutra. Zapazio sam sle­deće: iskopana je rupa u površini otprilike 10 m2 i preko rupe su postavljene šine kao rost u peći. Tada sam zapazio da tu radi Rus koji stanuje sa mnom u baraci. U Rusa sam u ruci je za vreme njegovog boravka kroz Doru prošlo 800-1.000 Jugosla­vena.

8 AJ-F.1 10; f-584, j-634. �, Harcungen i Elrih su bile spoljne komande KL Dora.

62

video kantu, kojom je polijevao prvi red mrtvih ljudi kat�an­skom masom. Nestrpljivo sam čekao veče da dođe Rus Vanjka, da ga pitam za bliže detalje. Vanjka je došao, a ja sam ga odmah pitao: 'Vanj ka, šta ti ono radiš?' On mi je odgovorio: 'SlaŽelTlO Inrtve ljude sa onim drvima na lomaču'. 'Vanj ka, ko­liko ih složite na jednoj lmnači?' Odgovor: '500 na jednu lo­maču'.

Ta lomača je radila sve do pred dolazak savezničkih tru­pa i rasčišćavanja ogromnih gO�llila mrtvaca"iz .sam.og l?gora Elriha i nekoliko m:::mjih okolmh logora kOJI msu ID?-ah kr�­matorijume već su dovozili mrtvace na plato - teretmn:;t konJ­skim kolima, prekrivene samo hasurom. J ednog dana blO sam očevidac pri istovaru takvoga tov�ra. Vid�o sam kada �u �e dva internirca popela na kola da Istovaraju mrtvace. BIlo Je jezivo gledati. Obarali su ih sa kola k�o obične .klade. Inte:� nirci sa nosilima bacali su po dva na Jedna nosIla u pratnjI lagerske policije. To je nošeno u gornji deo logora, gde su se nalazili krematorijum i lomača.

Početkom aprila 1945. godine Nemci su nas evakuisali iz Elriha u logor Bergen Belzen � blizini Hambu�ga . . U to�:n logoru smo bili oslolJođeni 15 . aprIla 1945 . Tu na� Je bIlo. SVIh nacija, 1 8 hiljada interniraca. Na dan oslobođenja SpustlO se mračni oblak iznad tolikoga roblja. Trebali smo biti potro­vani u 411 popodne, 15 . aprila. Otrov nam je bio pripremljen u hlebu i konzervama. Taj hleb je trebao biti podeljen u 4 popodne, a na svu sreću engles�<:a vojska r:as )e oslobo�ila iz­među l3 i 1411 popodne 15 . aprIla 1945 . Ml ��smo Zl1�h z� to da nam je spremljen otrov, samo na dan ramJe nam Je obJav­ljeno da ćemo dobiti po pola hleba i pola kg mesne konzerve za gore navedeni dan. čudili smo se kakva će .�o slav� da bude. čim smo bili oslobođeni, komandant savezmcke VOjske nare­dio je da se razdvojimo po nacijama i po zgradama. Mi, Ju­gosloveni, određeni smo u blok (tj. zgradu) 37. Kad .smo s� smestili, izabrali smo ljude koji će ići da donesu onaj hleb l konzerve. Između nas se odlučio jedan Rus, po imenu Valj ot­ka, rodom iz Litve. On je dobro govorio engleski jezik i . r:jega smo izabrali na čelo te grupe za hleb. Kada su se vratIh bez hleba, Valj otka je rekao: 'Nema hleba. Hleb je bio zatrovan. Engleski komandant je obećao da će sutra rano doći svež hleb i konzerve, a da smo ga dobili najeli bi se i ne bi više

63

nikada ogladneli' . Ova dva dogadaja iznosim samo kao mali deo svoj ih sećanja na ono što neću nikad zaboraviti".9

Laura (Laura) je kao i Dora bila namenjena, u prvom redu, za proizvodnju fau·oružja, ali tu su se proizvodile još i podvodne mine i torpeda.1O Kao spoljna komanda Buhenvalda, osnovana je 2 1 . septembra 1943 . sa 209 interniraca. U početku su izvođeni građevinski radovi , a kasnije je u tunelima izgra· đena fabrika oružja. Laura je tako de bila na nepristupačnom terenu kod Salfelda (Saalfeld) u Tiringiji . Najveći broj inter· niraca imala je u decembru 1943. godine, oko 1.200. Od prvih pet transporta, sa ukupno 1 .426 interniraca, umrlo je 584, dok su 304 transportovana u Bergen Belzen, od kojih je većina pomrla. Za prvih osam meseci umrlo je 40% interlliraca, a računajući likvidacione transporte čak 60% od ukupnog bro· ja logoraša dovedenih u Lauru.u

Odlazak u druge logore, kao što su Bergen Belzen i dru· gi, u koje su odlazili samo likvidacij ski transporti, zavarao je logorsko vodstvo interlliraca u Buhenvaldu, te su dugo vero· vali da je Laura jedna od komandi u kojoj su uslovi znatno snošljivij i , tj . smatrali su je jednom od boljih, s obzirom da se iz nje nisu vraćali internirci . Zato nije ni vršena nikakva se· lekcija već su, štaviše, u Lauru upućivani pojedinci da bi bili zaštićeni.

Od 300 jugoslovenskih interniraca, koliko ih je bilo u Lauri, preživelo je samo 6 . Straža u Lauri bila je sastavljena od: "kulturbundovaca, folksdojčera iz Jugoslavije, Kočevara, Nemaca iz Banata, vlasovaca, Poljaka i Ukrajinaca".12

U predelu napuštenog vojnog poligona kod Ordrufa (Ohrdruf) počela je krajem novembra 1944. godine izgradnja čitavog sistema bunkera. Ovde je, kako je planirano, trebalo izgraditi pod zemljom rezidenciju za Hitlera sa svim pratećim objektima i salom za konferencije, ali se od toga odustaloY Kasnije je podignuta fabrika za proizvodnju municije. Deset hiljada interniraca radilo je .u. tri smene neprekidno, tempom neprimerenim ljudskim mogućnostima, šibani udarcima ese· sovaca. Vođstvo SS-a predvielalo je "veliku budućnost" novoj

64

9 Izjava N. Palavra. 10 Arhiv CK SKJ, VII·K XIII/lS, str. 8 . I I Bericht des !LK, str. 96. 12 Arhiv CK SKJ, VII·K XIII/lS, str. 8 13 E. Kogon, Država SS·a, str. 202.

spoljnoj komandi, nazvanoj komanda S III (Kommando S III), i računalo da ona postane samostalni logor. S III predstavlja skraćenicu nemačke reči Strafkommando (kaznena komanda) , što opet govori o uslovima u kojima su radili internirci ove komande.

Prvi internirci, njih 2.200, s ligli su iz Buhenvalela od 16. elo 27. novernbra. Ovi transporti nazvani su Ru·Po transpor· tima, jer su bili sastavljeni isključivo od Rusa i Poljaka. U decembru je iz Bubenvalda transportovano još 4.527 inter· niraca. U januaru 1 945. godine 2 .801 , u februaru još 1 .000. Kako Buhenvald nI je mogao odvojiti tako brojnu radnu snagu za kratko vreme, u S III Ordruf prispelo je nekoliko hiljada interniraca iz drugih logora: veliki broj Francuza iz Aušvica, 20. januai-a 1945 . godine 299 interniraca iz Sahsanhauzena, 30. januara 425 iz Dahana, tokom marta 2.000 i 27. marta još 2.000 iz Flosenbirga. Novi transporti smenjivali su stare. Svi za rad nesposobni, bolesni i iscrpljeni transportovani su od februara 1945. godine u likvidacij ski logor Bergen Belzen. Samo od 1 . februara do 19 . marta otpremljeno je 4.884 inter­niraca. Ovi povratni transporti stizali su i u Buhenvald. Pribli­žavanjem Amerikanaca (III armija) S III Ordruf je evakuisan. Računa se da je evakuisano oko 8 .000 ljudi.14

S III Ordruf je postao grobnica za više od 350 jugoslo­venskih ratnih zarobljenika, vojnika i podoficira, mahom srp· skih seljaka, o kojima je zanimljivo svedočanstvo ostavio ju· goslovenski internirac Alojz - Slavko Saračević, bivši frizer logorskog komandanta: " . . . Kad je u novembru 1944. godine u logor došlo oko 400 jugoslovenskih ratnih zarobljenika, pitao me je komandant [Pister] , pošto sam i ja Jugosloven, da li su .Jugosloveni jaki ljudi. Ja sam na to upitao njega zašto to želi znati. Odgovorio je: 'Potrebno nam je mnogo jakih ljudi' . Tri dana kasnije ovi ratni zarobljenici transportovani su u S III Ordruf", lS

U osnovnim crtama prikazali smo tri spoljne komande koje su medu internircima smatrane najzloglasnijim. Pored tih, bio je još čitav niz komandi koje nisu mnogo zaostajale

14 Bericht des !LK, str. 103. 15 Buchenwald Dok. u. Ber., str. 257. (BA 651-4. Bericht, ge·

schrieben 1945). Saračević je napravio grešku, jer ovo nije bilo krao jem novembra, već krajem decembra 1944. godine.

65

za njima, na prilTer Švalbe 5 (Schwalbe 5) osnovana 13 . no­vembra 1944. u Berki (Berka-Elster) . Langenzalca (Langensal­za) osnovana 20. novembra, bila je logor za begunce, a poznata je i kao leteći logor (Fli.ichttlingslager) . Leau (Leau - Leo­pard) u Salcii, Plemnic kod Balberga (PlOmnitz bei Baalberge) osnovani je 2 1 . avgusta. U Plemnic je u transportu od 400 in­terniraca 14. septembra 1944. sa Rusima, Francuzima i !tali­janima došlo dosta .Tugoslovena. 16 Već do kraja oktobra 1944. godine Buhenvald je imao 66 spoljnih komandi u kojima je bilo zaposleno 65 hiljada interniraca (vid. prilog br . 1 - po­pis spoljnih radnih komandi u kojima su radili Jugoslaveni) .

*

KL Buhenvald je bio isključivo logor muške radne snage. Ako bi se ukazala potreba za ženskom radnom snagom, ona je uzimana iz koncentracionog logora Ravensbrika u kome su većinom bile žene. Sasvim retko su u Buhenvald stizali i žen­ski transporti, npr. u leto 1944. godine kada je stiglo 600 žena iz Ukraj ine,17 ali to je ženskiIn transportiIna bila samo usput­na stanica. Jedina ženska spoljna kOITlanda Buhenvalda bila je komanda Hasag Lajpcig (Hasag - Leipzig) . Ipak je iz Ra­vensbrika ovako "iznajmljena" ženska radna snaga, u raznim spoljnim komandama Buhenvalda, dostizala impozantan broj . U jednom izveštaj II se navodi da je u spoljnim komandama bilo zaposleno 30.000 žena,'S

Žene su, pored uobičajenih zlostavljanja, izlagane naj­strašnijim mukama l moralnom degradiranju. Za slučaj trud­noće "arijevke" su transportovane u Ravensbrik radi odmora; a ostale, posebno Jevrejke i Ciganke, u Aušvic i Bergen Bel­zen gde su ubijane.

U leto 1943 . godine HimleI' je izdao naredbu da se u kon­centracionim logorima osnuju javne kuće,i9 računajući da će tako korumpirati i kompromitovati zatvorenička logorska vođ-

16 Bericht des !LK, s tr. 100. 17 Buchenwald 'Dok. u. Ber., str. 132. 18 Izveštaj Međunarodnog logorskog komiteta koga su potpisali

Valter Bartel, Jozef Frank, Marsei Pol, I van Smirnov i Domeniko Ciu­foli iz dokumentacije dr Sergija Dimitrijevića, sada u ISI, Beograd.

66 -

stvo, posebno u onim logorima u kojima su unutrašnju up­ravu imali politički internirci. Jedna od prvih takvih javnih kuća otvorena je u Buhenvaldu, kada je iz Ravensbrika do­vedeno petnaestak žena. I pored pritiska SS-a na starešine blokova da koriste usluge "zasebne zgrade" , kako su je zvali, osnovni cilj nije postignut jer je zatvorenička logarsko vođ­stvo, prozrevši namere SS-a, naložilo internircima da se klone javne kuće. Ovo uputstvo izdato je ne samo iz moralnih već i zbog "socijalnih" razloga, jer su se "usluge" plaćale dve marke, a to sebi većina nije mogla priuštiti. Oni koji bi se ipak oglušili o ovo uputstvo, smenjivani su sa položaja (r�.č je. o funkcionerima - internircima) . Naravno, uputstvo mje bIlo obavezujuće za sve, pa su se oko javne kuće ponekad stvarali čitavi redovi , u kojima je često dolazilo do krvavih tuča. Iako SS nije postigao cilj , ipak je javna kuća donela brojne nevo­lje, krađe i korupciju svake vrste u logoru. "Ljudi s dobrim izvorima prihoda, spretni kapoi i predradnici, darujući čip­kaste košulje, grudnjake, cipele i sl. svakako su mogli, ako su željeli, imati na raspolaganju po cijele sate za tu vrstu 'korišćenja slobodnog vremena' . A pokraj tisuća bijednika koj i su neprestance životarili na granici života i smrti, .b!lo. je i dosta takvih koji su pucali od snage i usred svoga obIlja JOŠ i izigravali seksualne razmetljivce te po cijeli dan prepričavali svojim radnim četama što SLl večer prije toga, stvarno ili na­vodno, doživjeli" .20

Prema raspoloživim podacima samo su dvoj ica Jugoslo­vena odlazila u javnu kuću. Međutim, njih za to niko nije osuđivao niti izolovao. Štaviše, bili su članovi kolektiva i sa njima su se mnogi druži1iY

19 E. Kogon, Država SS-a, str. 143. 20 Isto, s tr. 144. 21 Arhiv Crvenog krsta Jugoslavije, Kartoteka Buhenvald.

67

DOLAZAK VELIKIH TRANSPORTA SA JUGOSLOVENIMA

. Nastojanja da precizno utvrdimo broj Jugoslovena pris­pehh u Buhenvald, za svaku godinu pojedinačno, dobrim de­lom su uro�ila plodom i pored toga što svi izveštaji prelaze p�-eko t?ga l ne poku.šavajuCi da ga razreše. Tek za 1943 . go­du1U SVI I:,avode da Je po kapitulaciji Italije, iz italijanskih logora, dos.lo .500 J1:1goslovena, a potom daju ukupan broj ju­�os�ovensl(lh 1l1.terl1lraca koji su bili, ili prošli kroz Buhenvald l r�.J egove spoljne ko.mande. No, broj Jugoslovena u logoru vec tok�m. 19�3 . go<ill1e toliko se uvećao da ga beleži logor­ska stat�stlka l da .se .od tada u svim knjigama pominje nji­hovo pnsu��vo. POJedll1ačni dolasci u mešovitim transporti­ma, nastavIh su se od početka do kraja 1943 . godine, ali u oktobru dolaze transporti isključivo ili većinski sastavljeni od Jugoslovena. Manje grupe pristizale su iz zatvora II Istri iz Trsta, ali i direktno iz Jugoslavije, zatim iz Mauthauzena i Aušvica, a sve češće i iz francuskih logora.

V' • Iako z� ov.akvu vrstu statistike ne može do kraja pos­

lUZItI materIjal IZ kmtoteke Crvenog krsta jer svaka kartica ne sadrži datum dolaska, ali na osnovu onih koje sadrže i datum proizlazi da broj Jugoslovena prispeIih u logor te go­dine dostiže 832. Samo 17 . oktobra je došlo 58 Jugoslovena, većinom iz Mauthauzena. Ovo je bila prva grupa aktivnih bo­raca - partizana i skojevaca prispelih u Buhenvald. Među ostalima, tu su bili Vlasta Stojanović iz Žitnog Potoka kod Leskovca, Vladan Nedeljković iz sela Moravci kod Kragujevca (borac Valjevskog partizanskog odreda) , partizan iz Slavonije Stevo Plavšić i Ivo Juraga (prvoborac sa ostrva Murtera, učes­nik bitke na Sutjesci) . i drugi . Dolazak ovih Jugoslovena po-

68

minju II svojim sećanjima Franc Dežman i J . Rancinger.t Pet dana posle ovog transporta, 22. oktobra je stigao

novi sa 438 Jugoslovena iz Flosenbirga. ,To je bio transport kojeg svi pominju, ali navode različite podatke o broju inter­niraca. R. Supek u i zveštaju za Zbornik Opomena i obaveza navodi broj od oko 500 Jugoslovena. Isti broj naveo je i u Zborniku Buchenwald - Ljubljana 1983. Taj broj , navodi i J. Rancinger, ali u tabeli Izveštaja MLK stoji da je 2 1. oktobra 1943. iz Flosenbirga došao transport od 506 ljudi, "većinom Jugosloveni" .2

.Tedno svedočanstvo o transportu 700 Jugoslovena iz Re­ničija (Renicci) u Flosenbirg i dalje u Buhenvald ostavio je Ivan Hocevar. Kako ono do sada nije objavljeno, donosimo ga u celosti : "Hočevar Ivan, 1 1 /6-1917 . Vel.Lašče. ILa) Sodelovanje v OF - Ljubljana - takretni ternski odbor

Krakovo-Mirje. Od jeseni 1941 . dalje Eypes Ernest, Poč­kar Jože, Počkar Gragor, Lokar Saša, Košak Milan, Prelo­vec itd.)

b) Priprt 25/2-1942. v Ljubljani. Konec marca 1942. prepe­ljan v Gonars, pozneje (oktobra 1942) v Renicci, po ka­pitulacij i Italije v Nemčijo v Flossenburg in novembra 1943 . v Buchenwald. Taboriščne što v Ljubljani v zaporu: III Gonars Renicci 1718 l110goče se v končni štev.motim Flosenburg 6463 " Buchenwald 32526 - sigurna 1 Zbornik Buchenwald, s tr. 115: Dežman piše: "Iz zloglasnog

logora Mauthauzen došao je veći transport u kome su između ostalih bili Vlastimir Stojanović i Nedeljković iz Srbije pa Ivo Juraga, Dalma­tinac sa ostrva Murter . . . Kako su bili mnogo iscrpljeni u početku smo ih, pre svega, pomagali hranom i Maks Majer im je kao stari logorski mačak organizovao iz zatvoreničke, ponekad i SS-ovske ku­hinje bolju ishranu. Nedeljkoviću, koji je bio težak plućni bolesnik, smestili smo u revir (bolnicu) ali na žalost bilo je sve kasno i 011 je ubrzo umro".

2 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 73. (tabela) ; Buchenwald Dok. u. Bcr., R. Supek, Die Jugoslawen im K011zctrationslager Buchenwald, str. 445; Bericht des !LK, str. S l (tabela) ; Zbornik Buchenwald (R. Supek, ]ugoslovani v Buchenwalclu, str. '82-88), str. 82; Zbornik Bu­chenwald (I. Ranzinger, Sodelovanje ]ugoslovanov z Ilegalnim meci­narodnim komitejem, str. 89-95) , str. 93.

69

lILa-h) Transport v Gonars : v drugi polovici marca 1942. pre­nočicin-a kjer smo bili par dni zaprti v neki vojaš­nici - z kamioni. Z menoj je bil brat Matija - veči­noma so bili ljudje iz Krakovega in Trnovega (pred­mestja Ljubljane) Taborišče Gonars se je šele formi­ralo. Večinoma so bili Ljubljančani in ljudje z Dolenj­skega, lam sem se srečal tudi z bratom Metodom. Bili smo v baraki l .A. Spominjam se: MaroIt Janez, POč­kar Jože in Gragor, Černe Franc, BurkeIje Lojze, An­deljšek Andrej , Vratuša Anton, Špat Avgust, itd. Spominjam se najbolj dogodka ko so ušli iz taborišča tov. Krajger s tovari ši po rovu iz barake. Delali ni­smo. Organizirano smo se pričeli povezovati z brati Počkar Jože in Gregor, ter smo imeli 2-3 sestanke, ko sem bil prepeljan v Renicci .

70

Transport v Renicci : konec oktobra z vlakom. For­miralo se je novo taborišče v Renicci . Od začetka ozi­roma celo zimo smo spali v šotorih. Spominjam se: nreščak Dušan, Marinšek Tone, Marinšek Marjan, Ce­sar Franc, Spat Avgust, Kunavec Miha, Burkeije Alojz, Andelj šek Andrej ter mnogo ljudi predvsem iz Dolenjske. Organizirano sem se vklučil v de o s tov. vključil v delo s tovariši Marinšek Tone, Misel ? , Pri odhodu iz taborišča ea. 2b/9-1943. smo učinili mno­go barak ii1 skladišča. Po ca. 1O-ih uneh organiziranega odhoda iz taborišča so nas zajeli Nemci. Transport v Flossenburg v koncu septembra preko Nurenberga, nam so ugotovili kako smo odšli iz Reniccia ter nas po 14-ih dneh prepeljal v Flossenburg. Normalen spre­jem v tabori šču: sleči se do golega, odvzem vsega z oblekani vred, mnogo pretepanja (vse kar se čita o koncentr. taboriščih) V transportu ca. 700 ljudi od katerih sem jih po vojni srečal moguče 50. Težko delo v kamnolomu. Vsi smo 'spali v dveh barakah. Spomi­njam se poleg bratov Metoda in Matije še: Černe Franc, Burkeije Lojze, Marinšek Tone, Božič Rajko. V tabo­rišče so prihajali skoro vsaki dan transporti odšlo pa j ih je zelo malo, vendar se število "heftlingov" ni dvi­govalo, ker jih je ogromno pomrlo. Transport 11 Buchenwald: 500 so nas poslali iz Flossen­burga v Buchenwald v začetku meseca decembra

IV.a-h)

1943 . Od tega števila je odšel velik transport v "Doro" - podružnice Buchenwalda, kjer so večinoma pomrli. (Černe Franc, Hočevar, Gubenc mnogo imen sem iz­gubil iz glave) Jaz z bratom a Metodom in Mit jo sem bil prepeljan v podružnico Buchenwalda "Schone­beck" v bližini Magdeburga, kjer smo ostali do 18 . aprila 1 945 . Slaedil je transport - peš - preko Pots­dama proti Oranienburgu, pa je prišla nasproti sov­jetska ofenziva. Spet nazaj preko Parchima do Schwe­rina, kjer smo srečali v razdalji 20 km amerikanske in sovjetske vojske. Nemška straža ld nas je vodila nas je hotela predati amerikanskim oficirjem služ­beno, češ da smo kriminalci . To je bilo 9/5-1945. Znancev je pomrlo po zgoraj op sanih taboriščah ea 40. imen se zelo malo spominjamin to le od ožjih znancev : Černe Franc, Božič Rajko, Hočevar - Sto­parjev, Grebene Anton itd. Spominov nisem pisal, ker so doživljaji normalni in j ih je doživel več ali manj vsaki v KT. Poizkusov na meni niso delali. Zvezo z OK sem opisal pod III. Pomoč bolnim in slabim je bila v italijanskih taboriš­čih še nekak organizirana. V nemških taboriščih je ni bilo, razen v Buchenwaldu, kjer je organiziral zvezo z zaprtimi Korošci in komunisti Kermavner Dušan (mislim da se ne motim) Material: slik itd. nimam, ter ne vern za nikogar, kdor bi posebno v nemških KT kaj slikal.

Hočevar Ivan3 1.r."

Sličnu izjavu clao je i Milorad Petrović koji je JOS od 1941 . godine bio internirmi. na ostrvu Ponca (Ponza) u Tiren­skom moru. Posle savezničkog iskrcavanja na Siciliju logor je evakuisan u centralnu Italiju u predeo Arezo (Arezzo) gde je po njegovom svedočenju bilo 5 .500 Jugoslovena. Kad se saz­nalo da je Italija kapitulirala, došlo je do pobune. Bez većeg . napora savladana je straža i logor je bio oslobođen. Ubrzo po

3 Muzej narodne osvoboditve, Maribor, sign. 334-VIII-2.

71

oslobo(ienju celu oblast su zapose1i Nemci i ponovo ih inter­nirali. Tako se Petrović našao u transportu 720 Jugoslovena koji su 27. septembra 1943 . najpre sprovedeni u Nirnberg (Ni.irnberg), u logor ratnih zarobljenika. Posle 14 dana upu­ćeni. su dalje, u Flosenbirg. "Na putu do logora Flosenbirg udaljenom 3 kilometra od železničke stanice ubijena su dva čoveka iz razloga što nisu bili u stanju da drže korak za vre­me marša . . . Jedna grupa od 40 ljudi odvedena je u nepoz­natom praVCLl. Ja sam pripao grupi od 520 ljudi koja je oko 25. oktobra 1943 . sprovedena u logor Buhenvald. Treća grupa je iza nas ostala u Flosenbirgu".4

Rukovodstvo jugoslovenskib interni raca nije zabeležilo niti u izveštaj ima pominjalo ni druge velike transporte. Tride­setog oktobra, preko Dahaua, došao je u Buhenvald novi veliki transport Jugoslovena iz Sulmone, Peruđe, sa ostrva Ustike i drugih italijanskih logora i zatvora. Po podacima iz kartoteke Crvenog krsta Jugoslavije, tom prilikom stiglo je 150 Jugo­slovena. Njihov broj je sigurno mnogo veći, što opet potvrđuje tabela iz Zbornika Opomena i obaveza i Izveštaja MLK.5 U obe tabele navedeno je da je u ovom transportu došlo 1 .025 ljudi, većinom Jugoslovena l Rusa. Kako su Jugosloveni po­menuti na prvom Ii1estu, logično je da je njihov broj bio znatno veći.

Ovim transportom stigao je �r Dušan Kermauner, prav­nik iz Ljubljane, čovek koji je sa J. Rancingerom i R. Supe­kom bio vodeća ličnost među Jugoslovenima u Buhenvaldu, predratni revolucionar sa dužim iskustvom u raznim 'robijaš­nicama. Njegov dolazak zabeležio je i F. Dežman: "Po kapi­tulaciji Italije, septembra 1943 . godine, počeli su pristizati iz tamošnjih logora mnogobrojni Jugoslaveni, posebno Slovenci, pa sam jednog dana naišao na Ernesta Tomca iz Maribora. Posredovanjem Janeza Rancingera bio je dodeljen u zatvore­ničku bolnicu - u patologiju, gde je bio zaposlen i Janez . . . Poverio mi je da u logoru živi pod tuđim imenom i da je za­pravo on dr Dušan Kermauner iz Ljubljane."1l 4 AJ-F. lIO, f-584, j-634. 5 Buchenwald, Dok. u. Ber., s tr. 73; Berielli des ILK, str. 5 1 . U

izveštaju ILK greška u datumu. Navedeno je da je ovaj transport došao 13. oktobra. 6 Zbornik Buchenwald (F. Dežman), str. 1 16.

72

U mesecu decembru su došla još dva transporta Jugo­slovena iz Dahaua i Nojengamea: 21 . decembra stigla je gru­pa od 34, a 30. decembra 5.8 ju�oslov�nskih . intern�raca. PO­iedinačno je došlo još stotmu 1l1termraca, IZ razmh .logo�a '(Mauthauzen, Ravensbrik, Dahau i. dr.). Prema pod�cllna v IZ kartoteke Crvenog krsta 1943. godme u Buhenv�ld .Je dosIo 838 Jugoslavena, ali taj je broj, kao što smo vlde.h� znatno veći, što bi se moglo utvrditi istraživan) ima u. ar1m?ma Ne­mačke Demokratske Republike - u Vajmaru l Berl1l1u.

Do sredine 1 943 . godine bilo je oko 500 Jugoslovena II Buhenvaldu. Novi transporti nisu povećavali njihov . broj u samom logoru, jer je glavni logor za ove transpo:te bIO samo prolazna 'stanica na P�ltu z� �poljne kOl�and�. Ba� u to ':,�eme znatno se uvećao brOJ spolJl11h komanch, kOJe . su l potra�Ivale brojnu radnu snagu. Od jesem 194.3 . . do jesem �9�4. god!ne u Buhenvald su se stkali mnogobroJm transportI IZ drugIh lo­gora, sa istoka i zapada, i mnogi od njih bili su v�mapred od­ređeni za odgovarajuću spoljnu }(Ol"?andu, . naroclto one ko­mande koje su proi7vodile naoruzanje kao l celokupnu ratnu industriju. Takva komanda bila )e Dora k.od Nordhal�zena: Na putu za krajnje odredište, OVI tra�l�portI su se zadrzavah samo po nekoliko dana u Buhenvaldll l ces�o �l punom sastayl� produžavali dalje.? TJ �uhe�1V�I�u S';l �sta)ah samo bolesm l iznemogli i sasvim reth, utlcaJl1l pOJedmcI sa vezama.

Transport 500 Jugos]ovena iz Flosenbirga b�o je odre­đen za Doru, ali je, prema izveštaju R. Supeka, Jugosloven­skim internircima u logoru pošlo za rukom da Uv B?h�n:,aldu zadrže oko 30, a u Veringerode (Weringerode) pos.alJu JO� o!w stotinu Jugoslovena i tako ih spasu sigurne smrtI u DOrI, Jer su II Veringerodeu bili nešto snošljivi uslovi.8

Podatak da je II Buhenvaldu zadržano i u lakše kon:an­de upućeno oko 130 Jugoslovena iz ovoga transl?ort� �aIsta je preuveličan. Zato je štet,; što R. Supek �1 svom Izvestaju n� navodi izvor na osnovu kOjeg to tvrdI, a IstO. tako ne �av��I nijedno ime. Kako u to vreme još nije po.sto)al� orga�11�acIJ� Jugoslovena, malo je verovatno �� .su p?Je�1l1Cl moglI IZVUCI toliki broj ljudi iz transporta kOJ I Je vec bIO predodređen za

7 Bericht des !LK, str. 51 . 8 Buchel1wald, Dole. u . Ber., str. 445; Zbornik Buchenwald (R. Su­

pek) str. 82.

73

b9ru. o tomeipak postoj i zapIs icoji bar deiimično rasvetljava problem: Već pominjani M. Petrović navodi da je od , ,520 lju­di koliko nas je u Buhenvald došlo" oko 450 transportovano u Doru.9 Iz ovoga tral1sporta Je stvarno otišla jedna grupa in­terniraca u komandu Veringerode, a manja grupa je zadržana u Buhenvaldu. Bili su to isključivo Slovenci, a za njihovo spa­savanje imali su zaslugu jedino F. Dežman i V. Figar.lO

Još više preteruje J. Rancinger. On piše da je u ovome transportu došao dr Dušan Kermauner, "poznati borac za rad­nička prava, komunista i politički zatvorenik iz bivše Jugo­slavije" i da je sa ostalim Jugoslovenima uspeo da ga izvuče sa transporta za Lauru i Doru. Pored Kermaunera je, kako navodi, zadržano još čak 300 Jugoslovena, što je zaista neve­rovatno i da su im pomagali "drugovi Frank, Siindermann, We­gerer, Rauch, Hausmann, Seifert, Kuhn, Feilen i drugi" sa ko­j ima su "imali dobre veze".u

O prispeću Jugoslovena u Buhenvald 1943 . godine ukrat· ko govori još jedan izveštaj : "U septembru je došao transport od 90 maloletnika iz Peruđe. U oktobru 1943. godiIie Nemci su odabrali iz zatvora Što Petarske i Belgij ske kasarne u Ljubljani približno 50 zatvorenika te ih preko Dahaua poslali u Buhen­vaid i posle u Doru. Tako su deportovali Jugoslovene u Buhen­vald sve do 1945. godine".l2

Poslednjih dana 1943 . godine iz Zagreba (zatvora Savska cesta) preko Aušvica stigla je grupa od 24 Jugoslovena'�, ali u zatvoreničkoj pisarnici oni su zavedeni pod datumom 1 . ja­·nuar 1944, te i njih ubrajamo u one što su stigli 1944. godine. Ovu grupu činili su pripadnici NOP-a i aktivni borci - parti­zani. U j anuaru je došlo još 45 Jugoslovena u transportima raz­nih nacija, od kojih je grupa od 14 ljudi stigla 19 . j anuara.

. U februaru je stiglo još 36 Jugoslovena, među kojima 1 8 pripadnika 1 3 . SS (Handžar) divizije. Svi oni izjasnili su se

· 9 AJ-F.1 lO, f-584, j-634, Izjava M. Petrovića. 10 Zb�rnik Buch.enwal� (�nton Remškar, Razne o�li!ce boja, str.

196::-1?7; Tl�e Sm�!mk, Utrm7a, str. 198-199; .Janez Lesnjak, Med do· maClnt J e bllo boljse, str. 200-201 ; Zvone SnoJ, Vsak dan - nova ne· znanIca, str. 204-208).

11 Zbornik Buchenwald (J. Ranzinger, Sodelovanje lugoslovanov z ilegalnim Mednarodnim I<.omitejem str. 89-95), str. 93. 12 Arhiv CK SKJ, VII·K XIII/lS,

.. �, T. Novak tvrdi da je ta grupa došla direktno iz Zagreba i da je imala 92 osobe, među kojima 10 žena.

74

po nacionalnoj pripadnosti kao Hrvati, muhamedanske vero­ispovesti. Na kartonu svakog od ovih esesovaca stoji naznaka: Hauptamt SS Gericht III Prien. Nisam uspeo do kraja odgo­l1etl1uti šta se krije pod ovon1 oznakom, ali očigledno je reč o sudu ili uredu SS-a nadle:žnom za vojne obveznike.

Posle sloma Nemačke na Istočnom frontu, sve veći broj vojnika otkazivao je poslušnost, a SS je takve po kratkom postupku upućivao u logore. Tako se tokom 1944. godine naglo povećao broj Jugoslovel1a iz kvislinških formacija (ustaše i muslimani iz Handžar divizije) i u Buhenvaldu. Devetog aprila došao je transport sa devedeset četvoricom esesovaca (ustaša i muslimana) . Nj ihovo interniranje nastavilo se sve do kraja rata. Novi transporti bili su znatno manji i pristizali su ovim redom: 18 . juna 42 internirca, 2. novembra 3 , 7. novembra 16, 23. decembra 46 i 3 1 . decembra 12 interniraca.

Za razliku od ovih transporta koji su bili mešoviti (usta­še i esesovci muslimani) 2 1 . novembra 1944. u Buhenvald je došao transport u kome je bilo 56 esesovaca isključivo mus· limana. Na kartonima ove grupe esesovaca stoji oznaka: "Ge· richt des Gen[darmerieJ Kdo [Komandos] V SS Gebirgs Korps". Često i kod jednih i drugih stoji samo napomena: "SS vojnik". Ovaj transport je verovatno bio sastavljen od pripad· l1ika Handžar divizije koj i su bili na pripremama za Istočni front, u Vilfranš de Ruerg (Villefranche de Rouergue) . Pošto su tek tu saznali da će biti upućeni na Istočni front (E. Čalić navodi na osnovu iskaza jednog esesovca da je njihov zadatak bio da se bore protiv Angloamerikanaca ,,čim se iskrcaju" i da su "htjeli izbjeći borbu protiv" svojih "osloboditelja") , 17. septembra 1943 . izbila je pobunaY Ugušenjem pobune, posle istrage transportoval1i su u razne logore, sa uvek istim op­tužbama: bekstvo iz SS trupa", "zbog komul1ističke agitacije u nemačkoj vojsci" .

13 E. čalić, Himmler i njegovo carstvo, Zagreb 1982, str. 176. Ča­lić opisuje stradanja tih esesovaca i oplakuje njihovu sudbinu. Uzdi· žući ih u rang nacionalnih heroja, kao da žali što i sam nije bio među njima. Malo je primenI pristrasnosti istoričara kao što je ovde slu· čaj . Muslimane esesovce isključivo naziva Hrvatima i navodi da je od njih 1 .000, u samom Vilfranšu i za Vre\lle transporta, ubijeno 700, a da ih je 300 u oktobru 1944. dospelo u Sahsenhauzen. S obzirom na ove spekulacije ovo bi pitanje trebalo odgonetnuti, jer to nije učinio ni autor nedavno objavljene monografije " 13. SS - Handžar divizija", Enver Redžić.

75

. U izveštajhna rukovodstva jugoslovenskih interniraca nema nikakvih tragova o boravku ovih Jugoslovena u Buhen­va�du, ali njihovo prisustvo su regis trovali sastavljači Izveš­taJa MLK: "U decembru 1944. godine, u januaru i februaru 1945, došli su manji transporti Hrvata, pripadnika jedne mu­hamedanske formacije i Francuza. Deo njih su kao internirci nosili SS uniforme u logoru"J4 Svakako da nije postojala sves­na težpja .da se prećuti boravak ovih esesovaca, pogotovo zbog toga vsto. Je rukovodstv? organizacije pomno pratilo njihovo pon�sanJe u logoru, pocev od dana kad su ušli kroz logorsku kaplJU. U to . vreJ?:e },� Poli��č!(Qm odeljenju je radio i Jugo­sloven SredoJe ŠIJacIc - SIlJa. U razgovoru s njim, zapisao sam:

"Drugi moj zadatak bio je da naše obaveštavam o toku sasluš��anja muslimana esesovaca iz Hadžar divizije. Njihove su se IZjaVe uglavnom svodile na to da su oni položili zakletvu da se bore protiv partizana, a ne protiv Rusa i da su se zbog toga pobunili . ss major je vodio istragu i otprilike je sasluša­v�o po deset dnevno. Ja sam inače bio tumač kod drugog ofi­CIra, ali sam samo za ovaj posao bio dodeljen tome majoru. Nave�e sam o svemu izveštavao Figara, a on je dalje prenosio šefOVIma organizacije. Noću bi esesovce prekrili ćebadima i dobro ih isprebijali, ali za moga znanja niko od njih nije lik­vidiran. Prošlo je nekih pet dana na ovom poslu i kad sam šestog dana ujutro ušao u kancelariju na vratima me je ma­j or ščepao za nos i počeo mi glavu snažno udarati o zid. "Ot­kud internirci u logoru znaju da su ovo esesovci ?", pitao me j e. Za čas sam se snašao: - Pa gospodine, oni su u SS uni­formama došli u logor". Pustio me je."15

I dr R. Supek je pričao o pobuni esesovaca iz 13 . SS di­vizije, posle čega su dospeli u logore. "U Buhenvaldu su ra­dili u šajzekomandi.'� Po oslobođenju su me molili da ih re­patriram, jer se nisu osjećali krivim". Jedan bivši internirac tvrdi da su "dvojica-troj ica ušpricani"., što je i Supek potvr­dio.16. Mnogi su ipak ostajali verni svojim gospodarima, rnožda i zbog toga što su im ruke bile i suviše krvave da bi prošli

76

14 Beiicht des lLK., str. 54. IS D. Kočić, Zapisi, Sredoje šijačić. i, Komanda za čišćenje klozeta. 16 Razgovor sa prof. dr Rudijem Supekom, 19. 4. 1987.

nekažnjeno, pa su i po logoru njuškali i potkazivali ljude, a . pred kraj rata ponovo stupali , dobrovoljno, u SS jedinice .

Transport od 65 partizana stigao je iz Zagreba 6. marta, ali osim šture napomene uz poneko ime u kartonu ništa odre­đenije ne znamo o ovoj grupi . U ovom transportu bio je Zden­ko (ili Zvonko) Perković, za koga stoji da je uhapšen u Kri­ževcima kao borac NOV. Toga dana došao je i Aziz Koluder, radnik iz Gackog, partizan i kasnije član logorskog ilegalnog rukovodstva Jugoslovena u Buhenvaldu.

Izuzimajući transporte koje smo već prikazali, iz Trsta je 24. juna stigao transport od 87 jugoslovenskih interni raca. U .iulu je samo u prva dva dana služba bezbednosti (SD) Trst i njena ispostava (ADS) u Gorici, dopremila 103 internirca. Svi ovi zatočenici otpremljeni su već 26. jula u logor štuthof (Stutthof) . Još 37 Jugoslavena dopremljeno je iz Trsta i Kla­genfurta 14. jula. U oktobru (22. i 23) , stigao je 3 1 Jugosloven, 4. novembra 40 i 19 . novembra opet iz Trsta, Gorice i Udina 85 interniraca.

Od avgusta su pojačani transporti iz Dahaua, tako da je toga rneseca stiglo preko 50, u novembru 19 , a u decembru (od 4. do 6 .) 160 i 13 . decembra 126 Jugoslovena. No, najveći od svih transporta Jugoslovena u 1944. godini bio je transport od oko 400 bivših vojnika Kraljevine Jugoslavije, ratnih za­rabljenika. U kartoteci je registrovano 308 i to su samo .oni pored čijeg imena stoji i napomena: SA W (Sonderaktion der Wermacht - Specijalna akcija Vermahta) , Eh. Kgf (ehemali­ger Kriegsgefangener - bivši ratni zarobljenik) ili SD West­mark ADST Neustadt - Služba bezbednosti Vestmark - Ode­ljenje službe Nojštadt. Dakle, ovi Jugosloveni (bolje reći srpski seljaci, jer ih je većina u kartonima imala naznaku da su zemljoradnici) , predstavljali su kao vojnici (najviše je bilo pod­oficira) određenu opasnost u vreme kad se front bližio grani­cama Nemačke, zbog čega je i sprovedena specijalna akcija u zarobljeničkim logorima, kako bi se unapred osujetio bilo ka­kav pokušaj pobune. Dopremljeni su u Buhenvald da bi ih ta­mo učinili bezopasnim. Posle petnaest dana boravka u Buhen­vaidu transportovani su u Ordruf S III. Od 400, preživelo je svega desetak, a posle oslobođenja su se vratila samo dva-tri. Jedan od preživelih, Filipović iz Kragujevca (verovatno Miro­slav Filipović, pravnik i rezervni oficir) pričao je A. Cvetiću da smatra nekorektnim držanje svih onih Jugoslavena u Bu-

77

henvaldu koji su mogli uticati na njihovo spasavanje, a nisu to učinili . On je sa grupom preživelih ostao u Nemačkoj , a kasnije je otišao u SAD.

Mogućnosti za spasavaJije ovih Jugoslovena su stvarno bile minimalne, ali da niko nije ni pokušao da bilo šta učini, niti da sa njima stupi u kontakt prosto je neshvatljivo, aIeo ovaj transport uporedimo sa onim iz Flosenbirga. Ipak, dileme nema. Za logorsko rukovodstvo Jugoslovena oni su bili mo­narhisti i kao takve (iz njihovog ugla gledano) nije ih trebalo ni spasavati. Svi su znali to da 400 ide u Ordruf, a da odatle povratka nema. D. Radosavljević, pisar u zatvoreničkoj pisar­nici, pričao je da je on samoinicijativno izvukao kartone "dvo­jice-trojice" i tako ih spasao transporta u Ordruf. Ko su bila ova "dvojica-t_rojica" i da li su preživeli Radosavljević ne zna.

I Tono Colić tvrdi da je on po zadatku organizacije kon­taktirao sa ratnim zarobljenicima. "Haza (Aziz Koluder) mi je rekao : 'Hajde vidi možemo li ih pridobiti za nas' . Međutim, kad sam j a došao i obratio im se rečima : Drugovi, odakle ste? , oni su na mene osuli kanonadu psovki u stilu: 'J . . . m t i maj­ku komunističku, nismo mi drugovi. Mi smo Kraljeva vojska.' Ja, ljudi , želim da vam pomognem, jer su i meni drugi po­mogli. Odbili su uz komentar: 'Nećeš ti među nama širiti ko­munističku propagandu' . Svi su bili u uniformama Jugoslo­venske vojske, a njihova baraka je bila izolovana - odvojena od ostalih bodljikavom žicom. Ja sam pokušavao sa svake strane da priđem, i da razgovaram, ali nije išlo" . �'

Stradanje 400 ratnih zarobljenika ostalo bi nezabeleženo i potpuno prekriveno velom tajne da Alojz Saračević nije u svom Izveštaju MLK 1945. godine naveo onaj razgovor sa komandantom logora Pisterom u vezi sa ovim internircima (vid. str. 65) . Izveštaj A. Saračevića nas je obavezivao da utvr­dimo sudbinu interniraca iz transporta 400, a to je bilo mogu­će jedino uz pomoć nekog od preživelih. Prvo saznanje je bilo da su se po oslobođenju u Jugoslaviju vratila dvoj ica: Lazar Ivanović i Predrag Ilić. Ivanović je bio profesor Zubotehničke škole u Beogradu, ali on je umro pre tri godine. Tragajući da­lje pronašli smo Predraga Ilića, bivšeg podnarednika, rodom iz Mačve. Zapis koji sledi jeste njegovo svedočenje o stradanju toga transporta.

* D. Kočić, Zapisi, T. čolić. 78

. . . - liU Germershajmu je nas ratnih zarobljenika bilo 900. Početkom decembra 1944. godine izvršena je neka vrsta smotre. Svi smo stajali u stroju. "Smotru" su vršili SS . ofi­ciri, a u pratnji im je bilo i nekoliko Jugoslovena, otpadnika, koji su sarađivali sa Gestapoom. Glavni među tim slugama bio ,je SloveDac koga su zvali Bobek. Upravo su oni, ne znam po kakvom kriterijumu, vršili odabiranje i iz stroja izdvojili nas 400. Tad nam je rečeno da ne pokušavamo pobeći, jer mi ide­mo u bolji zarobljenički logor, u kome je skoro kao na slo­bodi. Među odabranima, ako se dobro sećam, bila su samo 3 oficira, 2 kapetaria i 1 poručnik. Oficiri su zaista bili časni l judi, patriote, koji nisu pristajali ni na kakvu saradnju sa ne­prijateljima. Većinu smo činili mi podoficiri, ali bilo je i nešto malo vojnika - redova.

Posle razvrstavanja opet smo dobili naše uniforme i stva­ri koje su nam bile oduzete kad smo došli u Germershajm, a onda smo transportovani pravo na železničku stanicu, a za­tim u Buhenvald. U logoru smo videli mnogo baraka i jednu zgradu sa visokim dimnjakom. Kad smo prošli proceduru sa kupanjem, uzeli su nam lične podatke. To su radili Česi in­ternirci. Svi smo dobili prugasta odela sa oznakom političkog krivca i svi smo smešteni u jednu baraku pored koje se na­lazila javna kuća u koju su odlazili kapoi. Kapo barake bio je Nemac. Govorio Dam je da je on u Buhenvaldu od 1937, od osnivanja logora. On je za nas trebovao sledovanje hrane, a ono se sastojalo od 150 g hleba, 20 g margarina, supe od repe i neke kuvane trave koja je strašno snlrdela. Kapo je bio prek čovek, gori od esesovca. Uvek je nosio štap, kojim je udarao svakoga ko mu se nije svideo. Kad je deli o hranu, po­nekog bi ostavio bez hrane ceo dan.

Ja sam se družio sa Milanom Brajićem iz Mačve. On se tu razboleo i bio je svestan da neće preživeti . Hrabrio sam ga da izdrži i govorio da Nemačka mora izgubiti rat, ali nije izdržao. Imao je visoku temperaturu i nekoliko dana po do­lasku u Buhenvald je umro. Pred smrt me je molio da ako preživim, njegovoj porodici javim šta je bilo s njim, što sam ja i učinio kad sam se vratio kući.

U Buhenvaldu smo bili oko 15 dana i za to vreme niko od Jugoslovena nije sa nama kontaktirao. To što vi pričate

79

da je postojala organizacija Jugoslovena, ja sad prvi put ču­jem, a verujem da to niko od nas 400 nije znao. Isto i to, da je neko iz našeg transporta spasen, nije tačno, jer osim dvo­jice-trojice koji su umrli svi mi smo transportovani u Ordruf.

U šumi pored Ordrufa nalazio se veliki betonski bunker u kome smo bili smešteni mi Jugosloveni. To mesto su zvali Kra"inkel (Crawinkel) . Kapo nam je bio Poljak, pravi krvnik. Šibao)e ljude nemili�e . Prvi naš posao bio je izgradnja pruge, kroz sumu od Ordrufa do kamenoloma udaljenog otrpilike 10 kilometara. Bio je januar mesec, užasna hladnoća, takva da su nam se ruke lepile za šine i koža ostajala na metalu. Po završetku pruge premešteni smo u sam Ordruf u barake, a s ledeći posao bio je izgradnja tunela, u kome je navodno tre­balo da se proizvodi neko tajno oružje. Do mesta predviđenog za gradnju tunela vodila je pruga. Prvo srno na ulazu otvo­rili pravi kamenolom. Radili smo sa kompresorima u kojih su bušilice bile drugačke 3 metra. Svald dan smo po 3 puta minirali stene i morali iskopati po 9 metara tunela. Kamena prašina nam se uvukla u celo telo, oči nam se nisu videle. Teško se disalo, a hrana očajna. Na neobezbeđenim mestima u tunelu svakodnevno se odronjavao kamen i zatrpavao lju­de. Dok ih otkopamo, već je kasno. Od Ordrufa ka tunelu bila je velika nizbrdica, iako se tunel nalazio na oko 150 me­tara od podnožja brda. Zbog toga su se na ovoj pruzi često dešavale nesreće. Mala lokomotiva se prevrtala i za sobom po­vlačila i vagonete. Posle svakog prevrtanja ostajale su dese­tine mrtvih. Tako se naš broj svakodnevno smanjivao. Sve dotle dok su poslovi mogli da se obavljaju i sa smanjenim brojem ljudi, u tunelu smo radili samo mi Jugosloveni iz tran­sporta 400, ali kad je izginulo oko polovine ljudstva naša gru­pa je popunjavana Jevrejima.

. Oko mesec dana sam radio na kompresoru. Poslovoc:ta, inženjer (civil) izgubio je dokumente. Slučajno sam ih našao i vratio mu. Odmah posle ovoga premestio me je na drugo radno mesto. Radio sam kao mašinovođa na lokomotivi ko­jom je izvlačen iskopani materijal iz tunela. Poslovođa, inže­njer mi j e od svoga sledovanja odvajao i davao nešto hrane, pa sam zahvaljujući tome uspevao da opstanem. Bila je već druga polovina marta, lm da sam se razboleo od tifusa. Nas tifusare su smestili u neku konjušnicu. Glad i smrt. Svako jut-

80

ro su dolazili "grobari" i izn�sili 20 do 30 mrtvih u mrtvačni­cu, odakle su kamionima odvoženi u krematoriJum u Buhen­vald. Krajem marta�' Nemci su evakuisali logor. Isterali su sve internirce, one sa fDdilišta l sve bolesnike koji su mogli pe­šačiti i sve ih evakuisali. One što nisu mogli da se kreću tran­sportova li su kamionima. Ja sam ukrcan u poslednji kamion u kome je bilo nas 30 bolesnikaY Znam da smo došli do mesta Štatilm (Statilm) ujutro rano. Američki avioni su bombardo­vali ovo n�esto, pa je pogođen i naš kamion. Stražari su po­begli u skloništa i odatle rl10trili na nas . Kad je prestao vaz­dušni napad, nemački oficir iz pratnje je doveo mehaničara da popravi kamion , cl vozaču i stražarima naredio : "Ta govna odvedite u šumu i streljaj te, a kamione vratite za naše ra­njenit<e" ,' Popravka nije trajal a dugo i kamion je krenuo ka ohližnjoj šumi. Pošao je i oficir da bi nadgledao streljanje. Posle desetak minuta ·došli smo na odredište. Vozač je otvo­rio karoseriju a oficir je sa uperenim pištoljem naredio da iz­lazimo · napolje. Ljudi su bili polumrtvi, vukli su se četvoro­noške. Stražari su ih gurali kundacima, dublje u šumu, jer kamion nije ni skretao sa puta. Već je bilo izišlo petnaestak logoraša kad su me stražari izbacili iz kamiona, odgurali do šume i vratili se po druge. Pao sam na kraju gom.ile ljudi, a onda mi je sinula ideja da pokušam bežati. Nije to bilo bek­stvo jer sam se jedva vukao, ali sam računao da je bolje da me tuku u zatiljak nego da gledam kako mi nišane u čelo . Polako sam se vukao i sve više se udaljavao od mesta na kome je ostala ona grupa ljudi . Nemci su računali da niko od nas nije u stanju da sam ide, a kamoli da beži, pa me nisu

1, Evakuacija je bila najverovatnije 2. aprila. Vid. ISI, Buhenvald, Izveštaj Carolusa gde se kaže da je 5 . aprila došlo 7 .000 interniraca iz Ordrufa posle šezdesetčasovnog pešačenja. Vid. i str. 164.

17 Jevrejski istorij ski muzej , reg. br. 1866, sign. K-24-8-1/9 - Dragu­tin Glasner u izjavi datoj Državnoj komisiji za utvrclivanje zločina okupatora i njihovih pomagača navodi· da je prilikom evakuacije lo­gora u Ordrufu zaostalo "nekih 180 zatočenika - bolesnika koji nisu dobili na vreFie prcvozno sredstvo, pa su tako u krugu logora svi po­Ubijani iz parabeluma [ . . . J . O tome svedoče i snimci koje su· odmah po oslol;.ođenjll snimile savezničke trupe". P. Ilić trijc mogao kao te7':.k bolesnik imati ·pregled iJi informacijc o tome šta se zbiva II ostalim delovima logora, pa je sasvim moguće da su podaci koje navodi Glasner tačni. On je mogao znati za bolesnike iz njegove ba- . rake, ali je očigledno da je bolesnika bilo i tl drugim barakama.

8 1

�1i tra�ilj. Bio s�m se u�aljio možda nekih stotinak metara kad Je. pocela pucnjava . . los sam samo čuo brujanje motora ka-1:11On.a kOJI se udalJ�vao. Išao sam još dublje u šumu. PO­lcd Je�nog. drveta vIdeo sam ranac i preko njega šmajser. Ra�1a�)� bIO pun. mU�1ic�je. I dc:l)e sam verovao da mi je kraj. Razn��slJao sa.m l v vec .blO �)(Ul��lO da uzmem šmajser, da izi­đem IZ sume l docekuJem l ubijam Nemce, sve dotle dok me­ne ne �lbiju. Mo.žda bi tada to i ostvario, ali ja jednostavno ni­sam bIO u stanju da podignem šmajser. Sve sam to ostavio i produžio dalje".18

. Tokom 1 944. godine u Buhenvald je došlo ukuprio 2 . 192 .J ugoslovel�a, a �a prva tri .mes�ca 1945 . godine došlo ih je još 333 (mnogI kraJem marta l prvIh dana aprila). Ako ovome do­damo broj onih na čijim kartonima nije upisana godina do­laska u log?r, u .Buhe�1V��du je bilo ukupno 4 . 184 Jugoslove­na. Ipak, . 111 ovaj brOJ 111Je konačan, iako znatno prevazilazi 3 .872, kolIko se do sada smatralo da je prošlo kroz Buhen­val,�.19 U ?vom. radu pominjali smo mnoga imena koja nećemo naCl u splskovlma Jugoslovena u Buhenvaldu. Zato sa velikim r�zlogom tvrdim da je u koncentracionom logoru Buhenvald �llo .oko 4:50? Jugoslo,:,ena. Kako to? Susrećući se sa prežive­lI�n ll1ter111rcl�na zapazIO san1 da neki od njih nisu registrova-111 u. k�r�otecl Crven?g krst� .. Po pra�ilu je reč o ratnim. ia­roblje111c1l11a! begunCIma kOJi su pojedinačno dospevali u Bu­h�nvald. 0111 s� . vode . u posebnoj karto teci ratnih zaroblje­l:l�ca. Takođe 111j� .regls�rovan skoro nijedan Jugosloven jev­l eJs!<:e narodnostI l� VOJV<?dine, jer su oni tretirani kao gra­��111 Mađ�rske. BrOJ neregIstrovanih interniraca nije zanemar­l J IV s .0bzIrom da sam se sreo sa desetinom preživelih interni­raca l da su mi dali na uvid uredne papire Meciunarodnog crvenog krsta, odnosno Službe traženja iz Alorzena iz kojih se vidi da su bili u Buhenvaldu.

t8 D. Kočić, Zapisi, Predrag Ilić.

Zb �91 °BtPor tl žicama, knj . I, str. 236. Đ. Nikolić navodi ovai broj '

t <?�111 \: t�c

d�el

dtwa�d (R. Supek), str. 82: "Iz buhenvaldske dokumen:

aCIJe Sc: ,vl l a Je kroz Buhenvald prošlo oko 3.900 Jugoslovena i da su bIll pretežno II spoljnim komandama".

82

I ' I

žIVOT I RAD U LOGORU

Sigurno je prvim zatočenicima, kriminalcima i nemač­kim socijalistima i komunistima, koji su imali dugogodišnje iskustvo po raznim zatvorima i kazamatima, dotadašnje robo­vanje i pored tortura kroz koje su prolazili izgledalo kao lep san, u odnosu na bezakonje i samovolju ljudi-zveri u logoru za koje nisu važiH nikakvi prirodni ni društveni zakoni. Saslu­šavanja i suđenja i pored njihovog formalnog karaktera, zavr­šavala su se ranije izricanjem nekakve presude, pa se znalo da je neko streljan, obešen ili osuđen na vremensku kaznu, a u logoru je svaki esesovac bio sudija i donosio presudu po sopstvenom nahođenju i ujedno bio njen izvršilac. Doduše, ove "sudije" su sudile ljudima koji su već stavljeni van za­kona, ljudirna bez imena i prezimena, ljudima-brojevima. Ove sudije bile su proizvod zakonodavstva Trećeg Rajha. U prvom slučaju utvrđivala se makar prividna krivica, a ovde nije bilo potrebno tražiti povod. Internil'ac je za esesovca najveći kri­vac i zločinac samim tim što se nalazi u logoru. O izvršenju kazne takođe se nikome nisu polagali računi. U karton ubije­nog internirca jednostavno je upisana reč "umro". Kao uzrok smrti, navođena je slabost srca ili pluća, a ako se ubistvo desilo izvan zatvoreničkog dela logora obično je stajalo "ubi-stvo pri bekstvu". .

Mnogi internirci su shvatili u kakvoj su opasnosti tek u prvom susretu sa esesovcima, na logorskoj kapiji. Oni koji su dolazili iz drugih logora, često su na sve bili ravnodušni, a neki su na Buhenvald gledali kao na stanicu spasa.

Prvi SS "sudija" u logoru bio je svakako dežurni lekar. On je po "službenoj dužnosti" vršio klasifikaciju interniraca pri dolasku transporta. Svi bolesni i za rad nesposobni izdva­jani su na jednu stranu i upućivani u bolnicu (Revier), gde im

83

je u"špricm:�. inekci ja sa naftom u s�'ce, �1 potom su spaljivani u ln �mat�)l lJ\lm�l.. Posle razvrs lavanJa SVIma su oduzeti novac, sv� Im?VI�la I CIVIlI:? odel�. Ocluzct� novac čuvao se u poseb­nOJ ?al.acI ---: sklachs��l, kOJu se nazIVala efektenkamera, o če­I�1U Je .I!1�erl1lr8C d.ohlJao potvrdu. Dalje su novi logoraši oba­\ eZ�10 I�h u kupatIlo . U Buhenvaldu su u kupatilu tuševi bili sa Je�nll�l mlaz�ml, bez rasprši vača, pa su ninogi, znajući za l�o�toJa�lJe gaSl1l�1 1(01:101'a u nekim koncentracionim logorim<.1, \ �� ov�h da su dospeh u gasnu komoru. (U Buhenvaldu zaista n �Je bIlo ga�ne �wmore.) ��da za k�p�nje, l?odešavana po volji

e��sovca, bIla Je hladna Ih vrela I cesto Je puštana naizme­�ucn� . . Ta!:? o�ure:li logoraši odlazili su u brijačnicu, gde su lm bIh ?�ISa�lI S�I delovi tela pokriveni dlakom. Brijač, na­rav��o, mJ� bIO. nUl;alo nežan pri šišanju, što je zavisilo i od masYle kOJU l1lSU �esto oštrili. Pri takvom šišanju, niko nije prosa� . bez ogrebotme, pa i pravih rana, što je za vreme dez .. mfc!(��Je, obavezne za svakog novog logoraša, izazivalo ne­sno�lJ lv� bolove. De'

vinfekcija se u prvo vreme sprovodila ta­�w st� Je esesovac cetkom natopljenom lizolom premazivao mtermrce po celom telu. Kasnije je izgrađen manji bazen za ove

. svrhe. �ek . �)osle ,�eziI:-[ekcije logoraši su dobijali pru­

gasto odelo I bIli UpUClVam U baraku - karantin, tzv. mali �?gor. �onekad su na odelo čekali i po dva dana. To se naro­Clto desavalo , kraj�I:l 1944. i početkom 1945 . godine, zbog ne­dostatka �dece.' ah I zbo� sadističkog držanja pojedinih es es 0-vaca. U zlmslnm meseClma potpuno nagi, ponekad na otvo­ren?m prostoru, ljudi su masovno umirali, a i oni koji su prezIVeh ubrzo su se teško razboljevali, najčešće od tuberku­loze.

v J\lgosloven Radivoje Đokić, sada inženjer agronomije, dos�o Je u . Buhenvald u decembru 1944. godine. On o svo jim p:�vlm d�I:-Ima u Buhenvaldu priča sledeće: "Posle dezinfek­��J�, d�blh smo po jed�1U majicu, kupaće gaće i klompe. Vru­�I I goll, na te�peratun od oko 20° ispod nule, smešteni smo u sator: Na s�alnl� osam ljudi dolazilo je samo jedno ćebe. Tako sm.o proveh .noc a sutradan smo svi primili neku vakcinu od �oJe smo sVI .pomodrili . Naš šator se nalazio u malom logoru l p,?�le l:�kohk� v tal�o provedenih dana prebačeni smo u bara­ku . Shcno pnca 1 dr Lazar Rusov, danas profesor Mašin-

I D. Kočić, Zapisi, Radivoje Đokić, Stari Slankamen 2. j ula 1987.

84

skog fakulteta u Beogradu : "Početkom decembra 1944. go­dine, transportovan sam iz Dahaua u Buhenvald. J a sam u tom transportu bio jedini Jugosloven. Posle dezinfekcije, puna dva dana i dve noći ostali smo potpuno nagi. Stariji logoraši su nas upozoravali da treba hodati i da ne smemo ni po kak­vu cenu leći na zemlju. Sneg je uveliko padao i prvog dana su se mnogi smrzli ne mogavši izdržati na nogama. Ja sam uporno hodao ili stajao. Bio sam već na izmaku snage i skoro potpuno izbezumljen, kad odjednom čujem staru revolucio­narnu pesmu. Mislio sam da haluciniram, ali sam se pribrao. Video sam grupicu ljudi da zaista tiho pevuše. To je bila pes­ma, i danas se odlično sećam, Mnoge pesme o Volgi nam zbo­re. Pesmu su pevali na našem jeziku, ali nisu znali ceo tekst, do kraja, te sam im se pridružio i dopunjavao ih. Pitali su me 'Drug, odakle si ?' Kad sam im rekao, prihvatili su me i bod­rili da izdržim. Bila je to grupa Dalmatinaca, ali nikoga od nj ih nisanl upamtio, jer u 0110m opštem metežu kad smo naj­zad razvrstavani u karantinu, ja sam se odvojio i više ih ni­kad nisam video. "2

Prolaskom kroz logorsku kapiju čovek više nije raspo­lagao ni svojom voljom ni svojim životom. Njegov život je da­lje zavisio od niza okolri.osti i samo delimično, od lične snalaž­ljivosti. Nekad je pojedinca spasilo njegovo zanimanje, nekad poznanstvo sa pojedinim logorašima, a najčešće samo slučaj­nost. Slučajnost je bila da čovek ostane živ. Zato su se logo­raši trudili da odmah po dolasku u logor upoznaju i režim ži­vota u njemu. Nemci intern irci dobro su poznavali ćudi svojih zveri i uspevali su da im se suprotstave, tako da su do 1939. godine internirci i pored surovih mučenja znatno manje umi­rali . Štaviše, internirce je do tada upozoravalo SS vođstvo na opasnosti koje ih čekaju. Internirci koji su bili zatočeni od osnivanja logora zapisali su kako je u leto 1937. godine ko­mandant Koh držao govor novom transportu, tek prispelom u logoru: "Ko ne bude slušao biće streljan. Pogledajte ove le­ševe", pokazuje ka glavnoj kapij i , gde je pored ulaznih vrata stajao red crnih mrtvačkih sanduka u kojima su se leševi već raspadali, "tako ide sa svakom crvenom barabom".3 Dolaskom stranaca upozorenja više nisu praktikovana. Jedno od pos-

2 D. Kočić, Zapisi, Lazar Rusov. J ISI, Buhenvald.

85

lednjih takvih upozorenja pročitao je u govoru novim inter­nircima, 8 . septembra 1939, potporučnik SS-a Frerihs (Fre­richs) ; "Vi ste ovde u koncentracionom logoru, a koncentra­cioni logor nije sanatorijum, ni zatvor ni pritvor. Ovde neUla protivljenja, nema žalbi, ima samo jedno - bezuslovna pos­lušnost. Sprovođenje svih zapovesti, ma kako bile nepopu­larne, zatočenik mora izvršavati. Neka niko i ne pomišlja da nam prkosi. Mi imamo ceo paket kazni, da sprovedemo našu volju, od batinanja do streljanja. Naš režim je strog i mi sa­vetujemo svakoga, koji to ne može da podnese, da se odmah obesi. Konopac može u svakom rnomentu dobiti. Samo neka to učini na nekom mestu, gde ćemo ga odmah naći, da ne bismo imali nepotrebne smetnje oko njegovog pronalaženja. Pišite vašim porodicama da nas uzaludno ne uznemiravaju molbarna za posetu. Mi za to nemamo vremena. Ako rođaci uprkos tome budu pisali, to će morati platiti zatočenik. Ovde postoji samo bezuslovna pokornost ili kraj sa životom".4 Ovu ili slične lekcije dobro su naučili veterani, a i prvi stranci i dalje su je prenosili novim internircima, koji su ih veoma brzo savladali.

U karantinu, koj i se nalazio u malom logoru, ostajalo se petnaestak do dvadeset dana, a potom su novi logoraši ras­poređivani po radnim komandama u Buhenvaldu. Odavde su regrutovani i transporti za spoljne komande. Odlazak u bolju komandu ili ostanak u Buhenvaldu, od sada već predstavlja privilegiju, a privilegije je mogla imati samo neznatna manji­na. Naravno, privilegija nije zavisila od onoga koji se njome koristio, jer on na to ničim nije mogao uticati .

Radni dan je počinjao u 5 časova u letnjim, a u 6 u zimskim mesecima, zaglušujućom muzikom preko zvučnika. Za spremanje kreveta, umivanje i doručak, zatočenici su imali na raspolaganju pob sata, a potom su odlazili na zborno mes­to � apelplac, gde su bili svrstavani po radnim komandama. Na apelplac nisu išli logoraši-činovnici iz logorske pisarnice i pripadnici logorske zaštite - lageršuca, kao i svi oni koji su radili u noćnoj smeni. Brojno stanje na prozivci je moralo u potpunosti odgovarati brojnom stanju logora. Mrtve ili teško bolesne donosili su njihovi sobni drugovi na apelplac. Mrtve su polagali na tlo, a bolesni su morali da ostanu u stojećem

4 Isr, Buhenvald.

86

stavu, obično pridržavani od dvojice drugova. Po izvršenoj pro­zivci mrtvi su odnošeni u krematorijum, a bolesni u bolnicu (revir) . Ne doći na apelplac, značilo je sigurnu smrt, pa ipak retko kad je prozivka prošla a da neko nije bio prisutan. U opštoj jutarnjoj trci, intern irci su zaboravljali bolesnog i iscrp­ljenog druga, koji se nije mogao kretati . Dešavalo se da po­neko poludi i usput zaluta ili ostane da leži. Kad esesovci pro­nađu ovakvog nesrećnika, naređivali su dvoj ici logoraša da ga vuku za noge do apelplaca. Pokorni zatvorenici su najčešće, po grubosti, išli ukorak sa esesovcima. Vukući tako svoga druga, kome je glava udarala po kamenju, i sami su ga umorili, pre no što ga postave pred logorskog vođu - lagerfirera. Glava usmrćenog internirca bila je, po opisu očevidaca, u takvim slučajevima samo krvava masa. Ako je pak stradalnik odavao znake života, na kraju je okončao tal�o što su ga eseso,:ci i�­gazili čizmama.s Sasvim retko, u mahm komandama, bIlo Je i suprotnih slučajeva, naročito pred kraj rata . . �avešćemo je­dan primer koji mi je ispričao profesor Medicmskog fakul­teta u Beogradu dr Josif Vesel . Vesel je u Buhenvald dove­den početkom jula 1 944. godine, i posle dvadese�ak dana pro­vedenih u karantinu otišao na transport, u spoljnu komandu Treglic-Remsdorf (Traglitz-Remsdorf) . Ova komanda snabde­vala je radnom snagom fabriku benzina Braunkole (Braun­kohle-Benzin) . "Premoren i iscrpljen jednog jutra nisam se �a vreme probudio. Na apelplacu je ubrzo utvrđeno ko nedostaJe. Već sam gledao smrti u oči, kad me je probudio prodorni glas esesovca. Malo sam oživeo kad mi je ovaj Nemac dao znak da se ne plašim i zbog toga što me nije ni dotak�o. U nc:j�oljem slučaju internirac je II sličnim prilikama prolaZI? sa teslom b�­tinama. Šta je esesovca pobudilo da prema mem tako postUPI, nisam načisto, ali verujem, pošto je bio čovek srednjih godina, da je imao sina, možda moga vršnjaka, jer j a �am bi� veom� ni.1ad".6 Postojalo je, razume se, i mnogo drugIh motIva kOJI su navodili esesovce da prema logorašima ljudski postupaju, ali o tome ćemo videti kasnije.

Za slučaj da se brojno stanje ne slaže, internirci su mo� rali stajati na apelplacu, sve dotle do!� se ne l?ro:;ađ� onaj koji je nedostajao, što se ponekad oduzIlo po 8 I VIse casova.

5 rsr, Buhenvald. 6 Razgovor sa prof. dr Josifom Veselom, 24. 3. 1 986.

87

Obično se to dešavalo prilikom večernje prozivke, kako M se, po povratku sa posla, logoraši "što primernije" kaznili. Tako su esesovci jednon1 interniree držali punih 12 časova na apel­placu, zbog navodne krađe jednog praseta.

Raspoređeni po radnim komandama, logoraši su u kolo­ni prolazili kroz logorsku kapiju, u tzv. spoljne komande, a deo njih ostajao je u komandama unutar logorskog kruga. Od­lazak na posao i pov.ratak sa posla obavezno je pratila Jogor­sIm muzika, smeštena na glavnoj kapij i. Logorska muzika bila. je u uniformama jugoslovenske kraljevske garde, a dobošar je b ic,>. neki Slovenac.7 Postojao je i čitav ceremonijal vezan za odlazak i dolazak na apelplac, pri prolasku kroz kapiju i u raznim drugim prilikama. Prozivka je počinjala komandom : "Miitzen ab ! " (Kape dole ! ) , a završavala se naredbom "Miitzen auf! " (Kape gore!) . Kapa se morala obavezno skinuti pri pro­lasku 1eroz kapiju i susretu sa esesovcem.

Radni dan je trajao 11-12 časova i završavao se oko 18. časova večernjom prozivkom. U toku tih 12 časova logoraš je imao pravo na polučasovnu pauzu za· ručak. Obrok za ručak sastojaQ se najčešće od kQmadića hleba i n).argarina i delio se za vreme doručka . Intcrnirci su ručak nosili sa sobom, a mnogi su ga pojeli pre dolaska na radno mesto, te su lju­bomorno gledali na one ko ji su jeli u vreme pauze,

Posle večernje prozivke odlazilo se u barake na večeru, a na spavanje obavezno u 22' časa, kad se gasilo svetlo.

*

Logoraše su tokom radnog dana vrebale različite opas­nosti. Kazne su se često završavale smrću, a , sledile su zbog najmanjih prekršaja : loše nameštenog kreveta, neočišćenih cipela, pušenja ili sporosti za vreme rada, nepr.opisnc,>g pozd­rava (pri pozdravu, logoraš je, desnom rukom skidao kapu, a levu je' morao držati priljubljenu uz nogu i ' pri tom zauzeti stav mirno) , ne pokucati na vrata kad ulazi u prostorije SS-a i ne izgovoriti rečenicu "Zatočenik moli da uđe'l . Logoraše su vrebale i mnoge druge opasnosti, ali čovek ih je mogao koliko-

7 E. Kagan, Država SS-a, s tr. 99; Otpor u žicama l (D . . Nikolić, Buhenvald, str. 239, M. Lalin, N ekoliko sjećanja, str. 264) ; , Isto i u: Zbornik Buchenwald (Z. Snoj, Vsak dan - nov,a neznanka), str. 205.

88

-toliko izbegavati, osim jedne kojoj niko nikad nije izb>egao, niti je svesno na nju mogao uticati, a to je da se jednostavno . ne dopada nekom esesovcu. Ovim svojim "pravom'" veoma često se koristio komandant . logora '. Kar Koh. Njegoyo omi­ljeno geslo, kad mu se nije dopadao neki logoraš, bilo je : "Ovo­ga derana neću više da vidim!"" To je bila ,presuda i značila je smaknuće "nesimpatičnog". .

Ako intern.irac nije. kažnjen najtežom kaznom .zbog ; "ot. kazivanja poslušnosti ", već pri otkrivanju ' prekršaja, morao · se j aviti na raport, posle čega. je sledila prava k"az11:a . . I kazne su bile raznovrsne, a . izricane su u zavisnosti od težine. uči, njenog prekršaja. Najblaža kazna bila je .batinanje" a potom pooštreno batinanje. Razlikovale su se ,u toute. što je, prva iz-, vođena sa 25 batina, nad čovekom u odeći, dok j e ,dq.1ga· .pri- . menj ivana na nagom telu. čoveka bi postavljaH na ,naročito konstr�lisanu spravu - "jarca", a po . zadnjici ga Je udarao esesovac specijalnim bičem. Javno izvođenJe. kazne, obično na apelplacu, nije ostavljalo trajne posledice, ali .batinanje .. . je če­sto izvođeno u bioskopskoj sali pa su esesovci osuđenog uda .• rali i po drugirn delovima tela, naročito po bubrezima, što se često završavalo smrću logoraša.

Druge "propisane", oštrije kazne, sV0Jclile su se na . raz­ne ob1ike n1l).Čenja, kao vešanj� o drvo, . za ruke pl�vo zgvezane na leđima, stajanje u drvenom sanduku sa bodljikayom, ži· com, okovanom sa U1Jutrašnje strane sanduka., Sedenje . . iH: , le­žanje u sanduku bilo je nemoguće, jer se . žica zab.ad;:t.}a , u telo. Još . jezivije je bilo sa buretom sa zilb,odenim eks�rlma št.o su izbijali na unutrašnjim zidovima . . Ka�njenik je zatv�h ran u bure, a zatim su ga esesovci kotrljali po tlu.

Mada su se i "lakše kazne" u najvećem, b;roju sl:učajeya završavale smrću, naj teža .kazna· bila je sml;l· vešal)jem ili stre­ljanjem. Njoj je pn�thodilq. dugotrajri.a istrag:;t: i izn,Uđjvap.je priznanja. ra:z;nim mučenjim,a u logOl�skom zatvo:ru - bul.1k�ru, bioskopsk.oj sali, u pod.rumu krema:t:prijuma itd,. "Zyan.i,Čni" zatvQr je, bio bunker sa ćelijama kod glayne kapiJ�j lU1jeml.,l su pore9. logoraša zatvarani i esesovci. Z.a. e?e�oyce su bile reze:rvisane severne ćelije .(1-8) , a za logpraše Ju:z;ne (1-13) . U zatvoru je postojao nekakav "kućni red'l i p,recizno ispl�niran ' "radni dan", ali u praksi to je bilo .mesto gde su sVOJU bo-

B ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 9 .

89

lesnu psihu nasladivali krvnici i sadisti iz redova esesovaca. Radni dan u ćelij i zatvora počinjao je u 5 časova čišćenjem ćelije. Zatvorenik se potom, tačno u određeno vreme, morao skinuti potpuno nag i po otvaranju vrata ćelije trčećim ko­rakom otići do umivaonika. Usput bi već dobio udarac od esesovca. Za umivanje je ostavljeno samo pola minuta, a onda se vraćao opet u ćeliju . Zatvor je uvek bio prepun, pa je u ćeliju dugačku 2 i širCJku samo metar smeštano ponekad 10-15 zatvorenika. Nezavisno od broja zatvorenika, u ćelij i je uvek bio samo jedan poljski krevet, jedno ćebe, poveća konzerva od marmelade za obavljanje fizioloških potreba noću i radija­tor. Zatvorenici su od 5 časova ujutro do 22 časa morali sta­j ati u ćelij i, licem okrenutim ka vratima. Sedenje, razgovor ili čitanje novina dobijenih umesto toaletnog papira najstro­žije je zabranjivano. Sve je u zatvoru bilo proračunato, pa su u ćeliju sineštani ljudi različitih nacija, kako bi se sprečio svaki razgovor i sporazumevanje. U slučaju nepridržavanja neke od ovih zabrana, zatvorenik je dobijao 25 batina i uz to je morao gurnuti glavu u klozetsku šolju sa izmetom. Kažnje­nik nije smeo brisati nečistoću sa lica. Na krevetu su spa­vala po petorica zatvorenika, a ostali su ležali na betonu, jer ćelije nisu imale podove.

Zatvorenici su ostajali u zatvoru po desetak dana, sasvim retko nekoliko nedelja, a samo izuzetno duže od godinu dana. Većinom su to bili ljudi koji su napravili "teži prekršaj " i če­kali konačnu presudu, a po prispeću presude, odvođeni su u podrum krematorijuma, gde su vešani. Mnogi presudu nisu ni dočekali, već su umoreni za vreme istrage. Zatvor je, kao što smo ranije napomenuli, do 1942. godine bio mesto gde je svoj krvavi pir sprovodio bezumni zločinac Martin Zomer. Radi iz­nuđivanja priznanja ostavljao je zatvorenika nedelju dana bez hrane i vode. Osuđenik za to vrerne nije smeo da se kreće niti da leži. Drugi način da se iznudi priznanje bio je taj što je Zomer, sa uperenim pištoljem, prisiljavao zatvorenika da drži testise naizmenično u vreloj i hladnoj vodi. Kad koža popuca i nastupe nesnošljivi bolovi, testise je premazivao jodom. po­sebno zadovolj stvo pričinjavalo mu je da zimi, kad se tempe­ratura spusti daleko ispod O°C, zatvorenika polije vodom i onda ga primora da leži na betonu. Okoreli fašista i veliki poštovalac Hajnriha Himlera, usavršio je metode za mučenje

90

i ubijanje. Ubijao je ljude tako što im je glavu stavljao uz okvir vrata i potom vratima prignječio vrat, vešao o cevi cent­ralnog grejanja, davio rukama, udarcem noža u vratne žile, gušio ćebetom, stavlj anjem otrova u hranu, gušio gasom, na taj način što je u ćel iju stavljao kantu hlornog kreča, a onda sipao vodu, te je u nedostatku vazduha zatvorenik umro. "Jednom prilikom Zomer je ušao u ćeliju, u kojoj je bilo se­dam Jevreja. Dvojicu je ubio kantmn za vodu, a ostalih pet gvozdenom šipkom, odvaljenOlTl od centralnog grejanja" .9 U zimu 1941/42. godine je mučio sedmoricu Poljaka, tako što im je davao slane krastcwce i slanu vodu. Najzad ih je sve obesio o krevet prikovan za zid ćelije. Sadističko orgijanje ovoga na­ciste izazivalo je podozrenje i kod pojedinih esesovaca, koji su ga se i sami bojali . Tako je zabeleženo da je posle dugo­trajnih mučenja svojih žrtava, kojima je ponekad otkidao rue · ke i noge, žrtvu umorio, gurnuo je pod svoj krevet i mirno zaspao. U svojoj kancelarij i, na pisaćem stolu, držao je prepa­riranu ljudsku glavu. Ubijao je sasvim hladnokrvno, kao da se radi o najobičnijem poslu. Samo za šest meseci usmrtio je inekcijom 150 ljudi.lc Znajući ga kao takvog, pozivali su ga svuda gde su se vršila mučenja i ubistva, što je uvek rado prihvatao. "Nije preterano reći da je Zomer obesio, ubio; stre­ljao, otrovao gas om i otrovom i nogama usmrtio 1 .500 ljudi".u

Ako bi se neki zatvorenik požalio da je bolestan, boles­nika je odmah u zatvoru posetio dr Hoven (Hoven) i "ušpri­cao ga", tj . dao mu smrtonosnu inekciju otrova.

Zlikovac i krvnik Martin Zomer je otišao zajedno sa ko­mandantom Kohom, ali u zatvoru su njegovi naslednici spro­vodili njegove metode sve do oslobođenja logora. Do promena nije došlo ni posle naredbe iz Berlina da se za izvršenja svake kazne prethodno mora tražiti odobrenje iz Berlina. Uništava­nje je nastavljeno jednakom okrutnošću i istim tempom do poslednjeg dana. Iako su se esesovci do zadnjih dana trudili da prikriju tragove svojih zločina, ipak im to nije pošlo za rukom do kraja. U zatvorskoj ostavi pronađeno je 800 odela, a u ćelijama 29 mrtvih zatvorenika, od kojih dva ruska ese-

9 rsr, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 5 . 10 Bericht des !LK, str. 1 12. 11 ISr, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 1 1 ; Buchenwald Dok. u. Ber., str. 1 18, 122-129; Vid.: nap. 1 , str. 118, navedeno je da mu je suđeno za smrt 101 internirca.

91

sovca i tri italijanska. Unakaženi leševi su nađeni u umivao­niku zatvora, sa krpom u Llstima, a krvlju su bili poprskani ne, samo podovi već i zidovi i prozori, iako ih je čistač (kal­faktor) morao odmah uklanjati. Toliko su zločinci bili rev­nosni u obavljanju svoga krvavog posla, da su ga sprovodili do- poslednjeg časa. Ostavili su krvlju natopljena dva radna odela, donji veš i četiri para čarapa. U žurbi su zaboravili na jedinog preživelog zatvorenika, koji je bio osumnjičen za sa­botažu u industriji oružja. U zatvoru je ovaj jedini preŽiveli proveo svega nekoliko dana i bio je zaposlen kao kalfaktor. Samo "dva sata pre dolaska Amerikanaca, pobegla je straža bunkera",'2

Iako su zatvorenici znali da kada ih esesovci izvedu iz zatvora sigurno odlaze na gubilište, zabeležen je samo jedan slučaj suprotstavljanja. SS narednik je sprovodio jednog Ru­sa iz bunkera, a ovaj ga je ranio nožem, kojeg je imao kod sebe skrivenog i dao se u bekstvo. "Pri bekstvu, on je bio ubijen od vođe raporta Hofšultea". 13

Osim pojedinačnih kazni, koje su bile "normalna", sva­kodnevna pojava, s vremena na vreme primenjivane su i ko­lektivne kazne. I one su izricane sa ill bez povoda, najčešće zato što se to prohtelo nekom esesovcu. U oktobru 1938. go­dine komandant logora, K. Koh šetao je sa sinom kad mu je u susret dolazila jedna radna komanda od 400 interniraca . . Sin je poželeo da internirci legnu i otac mu je ispunio želju. Na­redio je da puzeći kroz blato pređu put dugačak 300 metara.14 Drugi vid kolektivnog kažnjavanja bilo je dugotrajno stajanje na ' apelplacu za vreme prozivke, u čemu se naročito isticao SS šturmbanfirer RedI (SS Sturmbanfiihrer RodI) . On je na­merno prozivke odugovlačio i po osam časova, bez obzira na vremenske. prilike. Dugo stajanje uzrokovalo bi da se ones­veste i na mestu umru svi koji su bili iznemogli . "Sećam se vrućine jednog dana, kad je RedI bio vođa prozivki, kako su

92

II rsr, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 6. 13 rsto, str. 6. 14 rsr, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 1 .

internirci punih osam sati ostavljeni da stoje i video sam ne­kih 30-40 ljudi koj i su se srušili i pomrli zbog iscrpljeno­sti".15

U prvim godinama od osnivanja logora, komandant Koh je praktikovao da internircima jedanput mesečno ukine sle­dovanje hrane za jedan dan. Jednom je celom logoru uskra­ćena ishrana čak pet dana. Logoraši su, beležeći sve to, izra­čunali da je samo ovom poslednjom merom Koh uštedeo i na­ravno prisvoj io 30 hiljada rajhsmaraka. Ovaj način kažnjava­nja održao se i posle odlaska Koha. Oktobra 1942. godine došlo je u Buhenvald 2 hiljade ruskih zarobljenika, iscrpljenih od gladi i dugotrajnog puta toliko da su logoraši, poredeći se sa nj ima, sebe smatrali uhranjenim. Od svojih obroka odvo­j ili su deo i preko interniraca, starešina blokova, dostavljali Rusima, čije su barake bile žicom odvojene od ostalih. Do­ušnici su o ovome izvestili SS logorsku upravu. Starešine blokova su smenjeni i kažnjeni sa po 25 batina, a svi inter­nirci jednodnevnom obustavom hrane.

Jasno je da je uskraćivanje hrane internircima punilo džepove logorskih firera, na čelu sa glavnim logorskim fire­rom Kohom, a kasnije H. Pisterom. Brojni su i drugi primeri o špekulacijama, ucenama, pljačkama, prevarama i drugim kriminalnim radnjama, učinjenim iz koristoljublja, ali zbog ograničenog obima ovoga rada ne možemo ih pojedinačno navoditi.

*

U Buhenvaldu se izdvaja nekoliko etapa u pogledu od­nosa prema internircima. U početku je postojala instrukcija da to bude logor za "prevaspitavanje" i da se što bolje isko­risti tako brojna radna snaga. Čim je otvoren, Buhenvald je kao i drugi logori postao centar za istrebljenje ratnih zarob­ljenika i deportiraca iz osvojenih zemalja. Jevreji iz Rajha uništavani su masovno još od 1938. godine. Nedostatak radne snage, potrebne nemačkoj industrij i i poljoprivredi, naveo je

1 5 AJ Državna komisija za utvrđivanje zločina okupato\-a i nji­hovih pon{agača Ovaj dokument je objavljen u časopisu rsr "Istorija 20. veka" br. 2!i985 .(D. Kočić, Jedno svedočanstvo o nacističkim zlo­činima, str. 161-174); str. 166.

" 93

vođstvo SS-a da 1942. godine ublaži mere prema internircima, što je dovelo do toga da prestanu masovna fizička istreblje­nja i da se istrebljenje vrše putem iscrpljujućeg rada (vid. str. 1 19) . Period "blažeg" režima trajao je do pred kraj 1944. godine, kad opet počinju masovna istrebljenja, organizova­njem brojnih transporta upućivanih u logore za istrebljenje i masovnog masakra pri evakuaciji . Ipak, čini se da dejstvo tog "blažeg" režima nije važilo podj ednako za sve, kako na­rode tako i kategorije interniraca. Ratni zarobljenici iz ze­malja Antifašističke koalicije, naročito Rusi, Jevreji i Poljaci, bili su u očima nacista građani drugog reda, koj i su kontinui­rano najsurovije mučeni. S jedne strane, oni su uvek bili potencijalna opasnost u logoru zbog . iskustva stečenog u ratu i veš tine rukovanja oružjem, uvek spremni na pobunu II po­godnom trenutku, a sa druge, kao pripadnike "nižih rasa", Jevreje i Slavene je ionako trebalo istrebiti, što je bio deo Hitlerovog političkog programa iznesenog u knjizi Moja bor­ba (Mein Kampf) . Do početka drugog svetskog rata Sovjetski Savez nije bio potpisnik Ženevske konvencije, pa je i to mno­go uticalo na drukčiji tretman sovjetskih ratnih zarobljenika. Stoga je za sovjetske oficire, komesare i vojnike Crvene ar­mije izgrađeno specijalno gubilište o čemu svedoči nemački antifašista dr Fric Leo: "Mnogo ruskih političkih komesara i ruskih oficira, ratnih zarobljenika, bilo je sprovedeno u kon­centracioni logor Buchenwald. Odmah po dolasku, svi su oni bili likvidirani. Gledao sam kako dnevno dolazi od 80 do 100 ruskih oficira i komesara i cenim da ih je za vreme mog bo­ravka u logoru bilo pobijeno nekih 6 .000 do 8 .000. U početku bi te ruske oficire odvodili u grupama na kraj logora i pobili ih. Ja lično nisam gledao ta streljanja, ali jedan moj prijatelj , po imenu Erich Fleischner i još nekoliko drugih prijatelja ka­zali su mi da su oni videli ta streljanja, i drugi su čuli da su meci bili ispaljeni. Kasnije je jedna soba bila naročito ude­šena u štali, baš neposredno izvan logora. Ta je štala bila pre­gledna iz logora u punoj meri, i ja sam gledao kako tamo vode ruske zarobljenike, ali nisam. video da se oni živi vra­ćaju iz te štale. Često sam gledao da se u jednom danu, po šest puta, voze teretna kola do štale, a u povratku ta kola su prolazila kroz logor sve do krematorijuma, koj i je bio u logoru. Gledao sam kako krv curi iz tih teretnih kola, ali

94

nije bilo moguće videti šta su ta kola nosila. Nakon toga, čuo se iz štale, u kojoj je bila uređena ona naročita soba, zvuk metaka. Kasnije već nije bilo moguće čuti tu paljbu, već samo zaglušujuću muziku, koja je dolazila iz radio-aparata u štali. Jedan nemački politički zatvorenik, po imenu Benno Biedel, bio je jednom upućen da tu sobu, o kojoj je reč, pomete. Taj čovek je bio moj prijatelj i imao je oko 35 godina. Mesto sa­dašnjeg boravka nije mi poznato. On mi je ovako opisao tu sobu: 'U jednom zidu sobe bila je umetnuta puška, kamufli­rana u zidu tako da nije štrčala. Ona je bila pokretna i mogla se pomicati gore i dole. Tamo je bila jedna sprava za mere­nje visine i kretanje njenog gornjeg dela automatski je po­meralo stav puške tako da je bila uperena ispod kliznog vrha aparata za merenje visine. Patos je bio prokopan za drenažu i posut pilotinom, očigledno da se njome pospu krvave mrlje. Na zidovima su bile naslage papira tako da, ukoliko bi gor­nia naslaga bila uprskana krvlju, krv je mogla biti odstra­njena i uvek bi tu ostajala čista hartija.' Biedel mi je rekao da je morao čistiti patos sobe, kad je bio uprljan krvlju po­mešanom sa pilotinom. Bilo je poznato svim zatvorenicima u logoru, sem ruskim žrtvama koje su tamo pristizale, da je taj prostor bio korišćen za ubijanje i da je jedan ruski carski knez, po imenu Kuschnir Kuschnarew, rukovodio tim poslom. Taj je čovek kasnije i sam bio ubijen putem inekcije. Prema iskazu mnogih zatvorenika, Kuschnarew je bio odveden kao "lekar" i pokazivao je tu sobu kao lekarsku ordinaciju. On je uvlačio ruske zarobljenike, jednog po jednog, u tu sobu i pravio se kao da obavlja pregled. Nakon toga, operišući onom spravom za merenje visine, puška bi opalila i to tako da bi kuršum ušao u dno lobanje i time bi žrtva bila u momentu ubijena. Radio-aparat bi neprestano svirao i to bi prigušilo pucanj . Kad bi žrtva bila ubijena, nju bi izvukli iz te sobe i drugi bi zarobljenik ušao.

Nakon nekog vremena upotrebljavana su kola naročitog tipa koja su saobraćala od te specijalne sobe do krematori­ja . Zarobljenici su ranije gledali kako krv curi sa kola obič­nog tipa, a nova su kola bila snabdevena jednom rezom od cinka koja je bila nepromočiva. Ta sam kola video u nekoliko navrata i krv nije mogla iz njih �uriti .

, 95

Zgrada koju sam video, a koja je služila kao kremato­rijum u Buchenwalclu i bila poznata svima u logoru, nije mog­la sagmetj : kosti svih žrlava koje bi progutala. Prema iskazu

· 'nekih mojih prijatelja, ' našlo se nešto kostiju u kanalu koji je proticao kroz logor. Moj i prijatelji su mi pričali da su te

· kosti · istražili i da su pronašli da su to kosti potiljka i glave, koje su ukazivale na jasne �make šupljine usled kuršuma. Za­f'obljenici koji su tadili kasnije u krematoriju pričali su mi

' ida ·su esesovci , kad su saznali za nalaz tih . kostiju, nabavili mašinu za mlevenje kostiJu · II krematorijumu. Od tog vre­mena, . kosti . koje . nisu bile sagorele u krematOriju bile su

· mlevene u · prah, kako bi odstranili svaku n:lOgućnost da za­robljenici išla više pronađu" .lt

Slična zverstva primenjivana su i prema engleskim ofi­cirima i pripadnicima francuskog pokreta otpora . . Krajem ' 1944. godine u Buhenvald je iz ' Francuske prispelo 12 engles­· kih ·· oficira i grupa francuskih boraca. Drugog dana po do­' lasku prebacivani su automobilom dvoj ica po dvoj ica, vezani žicom, u podrum krematorij uma gde su svi bili obešeniY

Pdpa:dnici ovih nacija ' upućivani su u' transporte najte­' žih spoljnih komandi (Francuzi iz Kompijenja u Doru, jugo­slovenski ratni za11obljen:ici 'll Ordruf) kao i · u evakuacijske

· transporte smrti na kraju rata (Rusi, Poljaci, Jevreji) .

16 AJ, F-110; f. 611 ; j-611- inv. br. 16156; "Istorija 20. veka" br. 211985, str. 162-164.

17 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str; 4.

96

I

ISHRANA INTERNIRACA

"Hiljadugodišnje carstvo" je od samog početka imalo, za to vreme, savršenu statistiku, neophodnu glomaznoj i slo­ženoj dr%':avnoj mašineriji, koja je do u tančine predviđala svaku i najmanju stavku u planiranju državnog budžeta. Tako je, prema zvaničnim podacima, država davala kredite kon­centracionim logorima za potrebe ishrane upravnog aparata, vojne posade i interniraca. Sačuvani su podaci da je u Bu­henvaldu za ishranu SS posade izdvajano 1 ,20 RM za jedan dan. Za ishranu robovske radne snage dobijano je od 1 . jula 1937. do marta 1938. 55 pfeninga. Suma je tada povećana za 10 pfeninga, ali već 16. aprila je ponovo smanjena i do os­lobođenja logora iznosila je 60 pfeninga po internircu dnevno. Logorska uprava je pri sklapanju ugovora za iznajmljivanje radne snage firmama zaračunavala onu sumu u stavci ,,is­hrana zatočenika". Stvarni izdaci za ishranu bili su znatno niži i od kredita dobijenog od države, tako da su razliku pri­svajali SS fireri u logoru. Inače, za iznajmljivanje internirca finl1e su plaćale 6 .maraka dnevno. Do 1943 . godine internirci nisu dobijali nikakvu novčanu nadoknadu, kako za redovno radno vreme, tako ni za prekovremeni rad. Od 1943 . godine "plaćao" se prekovremeni rad i internirci su za taj novac mog­li u logorskoj kantini, ponekad, kupiti kakvu konzervu hrane, cigarete i druge najneophodnije artikle, koji zbog lošeg kva­liteta nisu ni imali prođu na tržištu.

Sačuvane su i tablice sa popisom nedeljnog sledovanja hrane za interniree. I pored toga što propisane količine hrane nikada nisu toliko iznosile u stvarnosti, one su se vremenom menjale na štetu logoraša. Do 1940. godine, prema tim poda­cima, internireu je sledovalo 400 g mesnih prerađevina, 200 g mesa, 100 g sira, 2 kg i 470 g hleba, 80 g šećera, 100 g mar-

97

�11elade, 100 g drugih hranljivih sastojaka, 225 g brašna, 5 b�' l ?OO g krompira i . 2 leg i 800 g svežeg povrća nedeljno. Godiš� nje su u proseku Jedanput donošeni propisi o nedeljnom sIe­dovanju hrane i uglavnom su smanjivane količine mesa hleba i brašna. Pred sam kraj rata, 9. aprila 1 945 . godine, tab'lica za �shranu sadržala je : 250 g konjskog mesa, 83,3 g masti, 1 kg l 346 g hleba, 250 g marmelade ili 125 g šcćcnl i 4 1 ,6 g sira, zatim 2 kg i 500 g krompira, 20,8 g sira od kiselog mleka, 33,3 g kafe, 125 g svežeg povrća, 250 g bele repe 'i 0,25 litara obranog mleka.

U radnim komandama koje su obavljale teške fizičke po­slove internircima je sledovala dodatna nedeljna ishrana : 350 g mesa ili kobasica, 56,6 g margarina i 1 100 g hleba.!

Prop�sano i stvarno su bili u ogromnoj nesrazmeri, na­ravno. na stetu logoraša. Tri dnevna obroka su se najčešće sastojala od 1 /2 litra kafe ili čaja i komadića hleba sa mar­meladom. za doručak, komada hleba, margarina ili mesnih p�-era�evll1a za ručak, radnim danom i 1 /2 litra supe od repe, 11.1 zelja, sa 2-3 krompira za večeru. Kafa je spravljana od žIra. Nedeljom i praznikom za ručak je davana testenina sa razređenim gulašom iz konzervi i kuvana geršla.2 Većina na­mirnica dobavljana je iz logorskog vrta, ali tek onda kad se namire SS posada logora, logorsko vođstvo i njihove porodice. Sve kvalitetnije namirnice mogle su se lako prodati, jer je vladala oskudica hrane i kod samih građana, što je logorsko vođstvo koristilo i hranu namenjenu internircima prodavalo građanima. Šećer, na primer, nije nikada deljen u logoru a kafa ili čaj skoro da i nisu bili šećereni . Čak ni propisana ko­ličina hrane nije mogla zadovoljiti normalne ljudske potrebe, pogotovu kad je reč o teškim fizičkim radovima, što je pro­uzrokovalo veliki procenat smrtnosti.

Internirci su, u izveštaj ima za potrebe MLK, izračunali da je prosečno ti'ajanje života interniraca u Buhenvaldu izno­silo 9 meseci, odnosno 270 dana. Svaki pojedinac, razmišlja­jući kako da preživi, razmišljao je prvo kako da dođe do hra­ne. Otuda je već u prvim godinama rata u logoru stvoren

l ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 9. 2 Pave Matulić tvrdi da su te konzerve gulaša bile iz Kragu­

jevca i da je po oslobođenju logora magacin SS-a bio pun konzervi sa mesom na kojima su bile originalne etikete fabrike iz Kragujevca. Raz-govor sa P. Matu1ićem, Beograd 1987. .

98

svo jevrsni jezik kojim su se logoraši međusobno sporazume­vali . I najmanja krađa često se kobno završavala po inter­nirca, pa su i same reči krađa i ukrasti zamenjene rečju

"organizovati" . "Organizovanje" hrane bio je jedan od naj­važnijih zadataka zatvoreničke logorske uprave. Džak kupu­sovog lista ili repe, kazan najlošije supe ilegalno pripremljen i sl . bio je spas za stotine interniraca. Sticanjem :,san:oup�a� ve" sve je išlo znatno lakše, samim tim što su SVI sluzben.I.cl internirci dobijali znatno veće količine hrane, pa su deo SVOJIh obroka odvajali za prijatelje. Crveni kapoi u komandama u lo­gorskom krugu, po preuzimanju "vlasti" od zelenih, uspeli su da stvore čvrste organizacije interniraca i upornim zaJed­ničkim radom pobolj šaju svoj položaj . Bile su to svojevrsne zajednice, najčešće zatvorenog tipa, koje su živele u "izobilju" u odnosu na stradalnike iz pojedinih radnih komandi izvan logorskog kruga. Jugosloven Pave Matulić priča da je P?sle skoro šest meseci iscrpljujućeg rada u kamenolomu najzad premešten u komandu vešernica. Videvši ga sa usahlim za­krvavljenim očima, licem na kome se koža raspadala, iscrp­ljenog na smrt, svi su se s njim solidarisali . "Sjećam se prvog dana rada u praonici", priča Matulić, "jer sam toga dana po­ieo 13 litara supe i dobio dobru odjeću, ali cipela nisam imao. Poslije 15 dana rada, pozvao me kapo u svoju kancelariju, otvorio vrata jedne sobice i rekao mi da sebi izabereIll cipele. Među dvadesetak pari cipela, pronašao sam jedne i one su mi služile sve do oslobođenja".3 Kapo vešernice Baptist Paj­len (Baptist Peilen) je izvanredno znao organizovati ljude r�z­nih nacija koji su radili u njegovoj komandi. Bilo je tu Ce­hosiovaka, Nemaca, Jugoslovena i drugih. I drugi Jugosloveni sa kojima sam razgovarao govore sa mnogo poštovanja o Nem­cu Pajlenu. "Jednom je u vešernicu doneo ubijenog psa i pri­premio ga sa tjesteninom za ručak. Mi Jugoslaveni nismo ni pomišljali da jedemo pseće meso, ali ka? je :;ve .bilo. got?VO, miris jela nas je tako opio, da SIno najzad l ml pnstah (�a jedemo. Pajlen mi je ponudio još jednu porciju, što sam Ja sa zadovolj stvom prihvatio":

Opsednutost hranorn nije bila ništa I1.'13nja od želje za slobodom, i zato su ljudi rušili sve predrasude i prepreke, po-

3 Razgovor sa P. Matulićem. 4 Isto.

99

�1ekad. rizikujući i život da bi došli do hrane. Za razliku od mtermraca iz Rajha i oblasti anektiranih Rajhu, koji su imali p�'�vo na pakete od rodbine, internirci iz okupiranih zemal ja bIh su u znatno težem položaju. Oni su biIi primorani da se �nalaze I?a razne n�C:jne : sklanjanjem u bolnlcU - revir, gde Je po:t?Jal� mogucnost . za oporavak, menjanjem radnih ko­manch 1 najzad stvaranjem posebnog kolektiva ili zajednice, kakvu su prvo II Buhenvaldu stvorili Jugoslovcni. Paketi i sva hra.��a s t�cem: pored redovnih obroka, postajala je zajednička svoJ�n.a 1 ?�lJena je najugroženijim ljudima u kolektivu, bo­les111clma l Iznemoglim fizičkim radnicima.

Još jedan primer o nacjnu pribavljanja hrane zabeležili smo u razgovoru sa Radivojem Đokićem: "Radio sam u ne­kom �r?.iektnom birou, gde su se pravili nacrti za proizvode u �abn�l Gu�tl?f yerke. To je bila moja druga radna komanda, ah s� lU l� nJ�J m:�ll� dugo zadržao, jer sam radio sa Česima, a om �u Imal� oblca.) da u o�ređeno vreme ručaju. Moje sIe­d�van.Je z� ru�ak pOjeo �am JOš za vreme doručka, kao i oni, ah 0111. su Imah hranu kOJu su u paketima dobijali od rodbine. Zamoho sa�'l1 Supek:,,'" i . Dobrička"<>" da me premeste u drugu kOI?1andu, Jer ovo .Je bIlo neizdržljivo . Oni su mi izdejstvo­vah

, da odem u . I(o�11a�1c�u za utovar i istovar vagona u Vaj­

maru: Ja S8:11 bIO JedIl11 Jugosloven, a ostali su bili Poljaci. U p�cet1�u, Isto kao sa Česima, svi j edu, mene ne nude. Naj­zad Ih pItam šta to jedu, a oni kažu 'nešto smo organizovali ' . U.skoro �oč�m u čemu je stvar, pa i ja 'organizujem' džak pše­lUce. �OlJ�CI s� kuvali pšenicu i dodavali joj sirup od kuvane repe, sto .Je bIla prava poslastica. Tako sam savladao 'zanat' i Poljaci su me primili u svoj kolektiv, a moje sledovanje u logoru davao sam drugovima".5 '

, Obezbediti hr�lll� bilo j e prvo pravilo opstanka. Jevreji su zato uvek nastOj ah da obezbede bar i najminimalnije re­z�rye. U Ordrufu su umirali od tifusa u baraci, bivšoj konjuš-111C: .. Umrlom su prvo pretresali. džepove i skoro redovno na­lazIlI. po kom.adi� hle:�:>a.6 Više iz straha no iz krajnje nužde u Buhenvaldu 1 nJegOVIm komandama javljao se kanibalizam.

1987.

100

i' Rudi Supek " ,', Dobrislav Radosavljević : Razgo:,?! sa �a.divojem Đoldćem u Starom Slankamenu 2. jula

D. KOCIC, ZapLsl, Predrag Ilić. .

Bivši podnarednik Dragoljub Stanojević, automehaničar iz Beograda, pričao je da je radio u hali 13 . fabrike Gustlof ver­ke. U njihovom pogonu je šef bio civil koj i je samo pro for­me nosio nacističke insignije, a bio je otvoreni protivnik na­cizma. Trojici interni raca koji su radili na sklapanju pištolja, među kojima je bio i Stanojević, dozvolio je da naprave reš o i da skuvaju kad nešto imaju za hranu. U podne su zaposleni internirci od fabrike dobijali po tanj ir splačina od kupusa ili krompira, ali to nije moglo utoliti glad; Neki Poljak, Alek­sandar Klinkovski, navodno je bio časovničar u Varšavi, doneo je jednom poveći komad mesa i dao Stanojeviću da kuva. "Bi­l a su to rebra, izgledalo je kao da su ovčija. Satima se ku­vala to meso, ali nikako da se skuva, samo se hvatala neka pena na vodi. Bilo mi je sumnjivo i pitao sam Klinkovskog od čega j e meso. 'Ćuti i j edi' , rekao mi j e. Valj da je i sam ose­ćao grižu savesti i naveče je priznao Stanojeviću da je to bilo ljudsko meso i da mu je dao Poljak, lekar, koj i je bio za­poslen u bloku 46, u eksperimentalnoj stanici".7

Poznat je i slučaj trgovine l judskim mesom. Prema ne .. kim podacima time se bavio Jevrej Elemer Fekete, zubar iz Vojvodine. Prodavao je džigericu, ali samo za zlato.8

7 D. Kočić, Zapisi, D. Stanojević. 8 D. Kočić, Zapisi, S. šijačić.

101

ZATVORENIČKA BOLNICA

. � . Imaj.ući � vidu .da . su log�ri prvobitno bili namenjeni za �ll1Ista��nJe .svIh pro�lvmka naCIzma, kao i "nižih rasa" za koje Je �reCl �aJh predVIđao potpuno fizičko istrebljenje, bolnice za

yll1termrce, na prvi pogJed, nisu imale nikakvu svrhu. U pocetku u Buhen.valdu bolnica zai�ta nije ni postojala. Ali, brzo se p��(azalo �� Je. �akvo. �hvatan.le pogrešno, jer zbog uslova u kOJIma. su. zIvelI l radI.lI �ato�eni�i došlo je do naglog fizič­k?g slablJe.nJa, pro�adanJa l umIranJa, a uz to i do pojave mno­gIh zarazmh bol�s�� . Op�sn<?st od širenja zaraze primorala je vođs tv<? �S da hIgIJyer�slom l zclrav�tvenim prilikama u logoru poklom Izvesnu paznJu. Izgrađen Je vodovod u dužini od 40 km, a L� �roleće 1939. godine i prve bolničke barake. Drugi razlog, �stll1a �.1anje važan, koji je uticao na SS da dopusti otvaranje ?0��1ICe za internirce bio je potreba za radnom sna­gon:�. yeruJucI .da je održavanje dobrog zdravlja interniraca od znacaJa za RaJh, dr Hofer (Hofer) je molio SS štandartenfi­rera dr Lolinga (Lolling) da ga postavi za prvog logorskog le­kara �l BU�lenval�u, uveravajući ga da će voditi brigu o 10-gor�l l �roJ mr!vlh svesti na minimum. U odgovoru Lolinga s�aJ,alo Je sledece: "Zbog toga i nećete biti prvi logorski liJ'eč-mk ' . L .

U yprv.ih �sam n:�eseci postojanja logora, teški bolesnici su smes.tem u Impr�)vlzov�nu bataku 3 i nije im posvećivana sk.�ro mkakva l?aznJa. U ZImu 1938/39. godine izbila je epide­mIJ.a pegavo� tIfusa i clezinterije zvane ]uhr" i za samo ne­ko.lIko mesecI odnela 1 .200 žrtava. Tada su preuređene barake 2 l 8 kao pomoćne st.anice bolnice, a u proleće 1939. godine baraka 7 pretvorenc1 Je u karan tin za TBC. Pošto ni ove ba-

l E. Kogon, Država SS-a, str. 106.

102

rake nisu zadovoljavale sve potrebe, 20. j anuara 1940. završe­na j e još jedna, a do leta 1942. godine internirci su na sopst­venu inicijativu, "ukradenim građevinskim materijalom" po­digli operacionu salu i novu baraku 4 za tuberkulozne boles­nike. Na kraju je bolnički kompleks obuhvatao više baraka za smeštaj interniraca, zubnu ambulantu, odeljenje za pato­logiju, odeljenje za istraživanje pegavog tifusa i virusa (ldi­nička stanica - blok 46 i stanica za proizvodnju vakcine pro­tiv pegavog tifusa - blok 50) . Izvan ovog kompleksa bila je tzv. mala bolnica. Nju su činile dve barake malog logora, is­pražnjene zbog sve većih potreba novih interniraca iz istoč­nih i zapadnih logora. Smrtnost u logoru karan ti nu (mali lo­gor) uzimala je takvog maha da je dnevno umiralo i po 200 interniraca. Internirci su na brzinu podigli još dve pomoćne barake, a blok 61 takođe pretvorili u bolnicu.

Sve do 194 1 . godine nega bolesnika ličila je na sve drugo sem na lečenje. Razlog je bio što internircima - lekarima nije bio dopušten rad sa bolesnicima, već je bolesnike , ,lečio" le­kar esesovac i što se pomoćno bolničko osoblje, kome je pre­puštena u to vreme sva briga oko lečenja, sastojalo isključivo od kriminalaca - "zelenih" . -Sve do dolaska interniraca le­kara, bolnica je predstavljala samo prolaznu stanicu za lue­matorijum. Posao SS lekara i nije bio lečenje il1terniraca. Oni su, pre svega, u logoru imali zadatak da se bave naučnim ra­dom i pacijenti internirci služili su im kao eksperirl1entalne životinje. Tokom 1937/38. godine specijalizovao se u kastrira­nju i sterilizaciji SS oberšturmfirer dr Kirher (dr Kircher) . Nasledio ga je na položaju prvog logorskog lekar a SS haupt­šturmfirer dr Hans Ajzele (dr Hans Eisele) . On se )stakao" masovnim ubistvima pacijenata, ušpricavanjem smrtonosnih inekcija, vađenjem dela želuca i trovanjem hranom. U baraku 4 sa tuberkuloznim bolesnicima dovedeno je 30 nepokretnih bolesnika, kojima je pripremljen čaj sa smrtonosnom dozom hloralhidrata. Oni sa j ačim srcem i boljim stanjem organizma održali su se neko vreme u životu, ali ih je dr Ajzele dokraj­čio ubrizgavanjem smrtonosnih inekcija.2 Internirci su brzo doznali za "naučne" eksperimente sa inekcijama dr Ajzelea i svi su bežali što dalje od njega, jer su ga se svi bojali . Nje­govo omiljeno delo bilo je amputiranje ruku ili nogu. "U ]0-

2 Isto, str. 108.

103

goru je odabirao zdrave i snažne ljude, vodio ih u bolnicu i davao im ubrizganja koja su ih ubijala. Prema iskazu drugih logoraša, to je radio da bi isprobavao dejstvo svojih otrova, što je tobož predstavljalo naučni izum".3

Verni sledbenik Ajzelea bio je dr Karl Erih Vagner, SS unteršturmfirer (dr Karl Erich Wagner) . Dr Vagner je odab­rao ljudsku kožu za svoju doktorsku disertaciju, ali prevarili bismo se ako bi pomislili da su ga zanimale bolesti kože i ot­krivanje lekova za nj ihovo suzbijanje. Tema njegove teze gla­sila je "Tetovacija interniraca". U cilju izučavanja tetoviranja, sakupio je zbirku tetoviranih ljudskih koža, kakvu pre, a ve­rovatno ni posle njega, niko nije imao. Svi internirci sa iole interesantnom tetoviranom kožom bili su njegove žrtve. Od tetovirane ljudske kože je žena kornandanta Koha, Ilze Koh , davala da se izrađuju futrole za džepne nožiće, korice za knji­ge, abažuri za stolne lampe i drugi "ukrasi". Kao eksperimen­tator "istakao se" i dr Nojman (dr Neuman) - konstruisao je aparat pomoću kojeg je živim ljudima seleno jetru.4 Nije poznato da li je dalje usavršio svoj "izum", jer je za vreme kraćeg boravka u Buhenvaldu njime usmrtio svih desetak lo­goraša na kojirna je vršio ispitivanja.

. Svom "naučnom uzdizanju" znatno manje se posvetio dr Roge (dr Roge) , ali specifičnost mu je bila da logoraša na smrt zgazi nogama nasred ulice.5

Austrijanac Eugen Kogon, pisac dela o sistemu koncent­racionih logora, proveo je nekoliko godina radeći kao inter­nirac u reviru u Buhenvaldu i najbolje upoznao SS lekare. On navodi da je SS hauptšturmfirer dr Valdemar Hoven (dr Wal­demar Hoven) u izvesnim trenucima pokazivao neke ljudske osobine, čineći usluge pojedinim internircima, ali u odnosu na brojna zlodela, izvršena pod njegovim rukovodstvom, pre­vagnula je ipak mračna strana njegove ličnosti. Drugi svedok nedela dr Hovena jeste već pomenuti lekar, dr Leo Fric (vid. fusnotu br. 14, poglavlje VII str. 76) . U svom iskazu na sasluša­nju Fric kaže da je u zimu 1941/42. godine u logoru izbila epi­demija tifusa i da je video da u tri navrata iz bolnice odvode po 1 2 interniraca (ukupno 36) . "Ja sam video kad su ih iz-

104

3 AJ, F-l lO; f-611 ; j-66l, Izjava Frica Lea. 4 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 3 . 5 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 13.

veli i nakon toga nisam ih Vlse video. Uveren sam da su ti ljudi bili pobijeni i upućeni u krematorijum. Za ta zverstva snose odgovornost oberšturmfirer6 Hoven i hauptšturmfirer dr Maks Planke (Max Plancke) . Dr Hoven je rekao jednom u mom prisustvu: 'Ako imate tifus, to je samo jedan put, a taj je kre­matorijum' . . . . Za mene je s obzirom na moje lično zapaža­nje kao lekara, van svake sumnje činjenica da je dr Hoven davao i prepisivao mnoge inekcije koje su prouzrokovale smrt pacijenata. To su, po njegovom naređenju, izveli nemački zat­vorenici na radu u zatvoru",1

Osim tifusara, slabe šanse da prežive iInali su i tuber­kulozni bolesnici, jer su prvi dolazili na red za ubijanje inele­cijama. Hoven je, kako piše Kogon, u Buhenvaldu proveo go­dinu i po dana i sa svojim pomoćnikom SS hauptšturmfirerom dr Placom (dr Heinrich Plaza) s vremena na vreme "poslao na drugi svijet tuce zatvorenika".8 Dr Placa je zbog nestruč­nosti premešten u logor Dora Mitelbau, gde je nastavio sa eksperimentima.

Poslednji SS lekari buhenvaldskog pakla bili su SS šturmbanfirer Ding (promenio je prezime pa je bio poznat pod imenom Oskar Ding - Schuler) , njegov pomoćnik SS rezer­vista dr Blis (dr Bliess) i dr Gerhard Šidlauski (dr Gerhard Schiedlausky) . Prva dvojica su na vreme osetila da se "hilja-' dugodišnjem carstvu" bliži kraj i nisu se upuštali u zverstva kao njihovi prethodnici. Štaviše, učinili su da se u vr�me nji­hovog službovanja u logoru poprave zdravstvene prilike. Za­htevima interni raca su često izlazili u susret. Ding-Šuler je kontaktirao sa uticajnim logorašima i pružao im izuzetno zna­čajne informacije, naročito u poslednjim danima pred oslo­bođenje logora. E. Kogon piše kako ga je Ding-�uler spasao od transporta smrti u Aušvic 1943 . godine i postavio na mesto sekretara šefa stanice za eksperimente u bloku 46 i kako su posle dva meseca rneđusobnog "ispipavanja" stupili u sasvim otvoren razgovor: "Neprekidno sam mu objašnjavao kako će Njemačka ovaj rat izgubiti, kako nacionalsocijalizam mora propasti, te kako će i on sam kao odgovorni rukovodilac blo­ka 46 biti izveden na sud, gdje će svoj položaj moći popraviti

6 E. Kogon, Država SS-a, str. 106, navodi da je Hoven imao čin hauptšturmfirera.

7 AJ, F-llO; f-6 l l ; j-661, Izjava Frica Lea. 8 E. Kogon, Država SS-a, str. 1 08.

105

jedino tako da sada čini sve što VIse može u korist zatvore· nika. Mnogo je večeri prosjedio u svojoj sobi do jedanaest­-dvanaest sati, razgovarajući sa mnom, primao je savjete, slu­šao je šta sam mu govorio o našem duhovnom svijetu, o mo­ralu, humanosti i ljudskoj veličini."9

Ipak, kao šef stanice za eksperimente i Ding.·Šuler se ose­ćao odgovornim za smrt mnogih logoraša, pa se u septembru 1945 . godine ubio u zatvoru u kome je čekao suđenje kao op­tuženik za ratne zločine, ne sačekavši svedočenja koja bi mu verovatno i spasila život.

Dr Šidlauski je do kraja ostao veran nacizmu. U jesen 1944. godine kad su u Buhenvald počeli pristizati masovni transporti iz evakuisanih logora i mali logor j e bio krcat. Problem prenaseljenosti u malom logoru rešio je tako što je izdao naredbu da se pregleda svaki novi transport i da se od­mah "ušpricaju" svi oni "koji više nisu za spas".lD NjegovI naređenje dosledno je sprovodio prvi čovek Sanitetske službe (SDG) ss hauptšarfirer Fridrih Vilhelm (Friedrich Wilhelm)

Već smo videli da SS lekari u logoru nisu postavljani radi interniraca i njihovog lečenja. Oni su bili usmereni n.:, "naučni rad" i služili su više dalekosežnim interesima Rajha. Zaslepljeni nacističkom ideologijom, pogazili su kao niko do tada u istoriji medicine sve norme lekarske etike i pretvarali se u birokrate i pohlepne zločince, da bi u monstruoznoj državnoj mašineriji obezbedili' što veći čin i položaj . Zadatak im je bio i da sprečavaju masovne zaraze, ali samo u tolikoj meri da se zaraza ne proširi na pripadnike "odabrane rase" Pojedine bolesti sami su širili kako bi isprobali efikasnost svo­j ih vakcina. U te svrhe je i ustanovljena laboratorija u bloku 50 (proizvodnja vakcina protiv zaraznih bolesti) i stanica za eksperimente u bloku 46 (vivisekcija i drugi eksperimenti za ispitivanje vakcina i otrova na živim ljudima), gde su životima platile hiljade ljudi. Većinom su za eksperimente uzimani Ru­si, ratni zarobljenici, zbog dobre fizičke kondicije, a ređe Francuzi. Internirci nemačke narodnosti nisu uzimani za eks­perimente.�' Buhenvald je bio nepresušni izvor ljudstva upot-

, Isto, str. 233. 10 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 13. " Celokupnu arhivu laboratorije i stanice za eksperimente za­

plenili su po oslobođenju logora Amerikanci i otpremili u SAD, u Psy­chological Service (Zbornik Buchenwald Ljubljana, str. 54) .

106

rebljavanog umesto životinja, ne samo za potrebe laboratorije i eksperimentalne stanice u logoru, već i za bolnice i institute u Tiringij i. Izbor interniraca, prema svedočenju Frica Lea, vršio je SS ober ili unteršturmfirer Frerihs (Frerićhs) , ruko­vodilac Političkog odeljenja i upućivao ih u bolnicu u Bern­burg (Bernburg) .l1 Iz Buhenvalda su transportovane tri grupe interniraca odabranih za eksperimente: 13 . jula 1941 . godine , 14. jula 1 941 . (politički internirci i kriminalci transportovani u Zonenštajn (Sonnenstein) gde su ubijeni otrovnim gasom) i 12 . marta 1942. u Bernburg gde je upućen transport od 90 Jev­reja. Ovo je bio deo plana poznatog pod imenom Akcija , , 14 f 13", kojim je trebalo iznaći način da se potomci "odabrane rase" oslobode straha od nasleđivanja negativnih, pre svega mentalnih, osobina svojih predaka. Za ove eksperimente StL stoga tobož odabirani ljudi sa manjom inteligencijom, malo­umnici . '�

Od marta 1 939. godine u više navrata su vršene vakci­nacije interniraca: protiv tifusa 1939; protiv dizenterije je tri puta preduzimana vakcinacija od novembra 1940. do januar . 194 1 . godine, a od 1942. bila je obavezna vakcinacija svih no­vih interniraca. Vakcina je od 1943 . godine proizvođena u la­boratoriji bloka 50. Ovako obiman poduhvat - vakcinaciju svih interniraca, nije moglo sprovesti SS sanitetsko osoblje, pa Stl angažovani i internirci . Angažovanje interniraca - lel(�ra praktikovano je samo izuzetno, te su u tu svrhu na .brzmu priučeni logoraši najrazličitijih zanimanja. U početku je bol­ničko osoblje bilo skoro isključivo iz redova kriminalaca zelenih. Humano zanimanje medicinara, kriminalci su pret­vorili u zanat sejača smrti i poslušno izvršavajući naredbe SS-a i ušpricavajući smrtonosne inekcije poslali su u smrt stotine i stotine logoraša. "Sanitetlije" kriminalci, praktiko­vali su ušpricavanja i bez naloga SS-a, obračunavajući se tako sa svojim pro.tivnicima, večiti m rivalima u logoru -- crve nima.

Prvi internirci lekari bili su dva čeha: dr Matušek (Ma­toušek) iz Praga, internista, specijalista za ženske bolesti i dr

II AJ, F-l l0; f-611 ; j-66I , Izjav.a Fr:ica L��. . o o • ;, Državna komisija za utvrđIVanje zlocma okupatora l nJIhOVIh

pomagača, inv. br. 12314 (izv. Franca Cirajsa). Kopija ovog do�umenta nalazi . se u Jevrejskom istorijskom muzeju, reg. br. 2358, SIgnatura 26-6-1/2-8; Buchenwald, Dok. u. Bel'. str. 157.

107

Viteslav Horn (Vitezlav Horn) , primarijus bolnice u Iglauu (Iglau) . Nesumnjivo je da su SS lekari i pre 194 1 . godine uzi­mali kao "ispomoć" pojedin<:: internirce, Nemce-lekare i da su im se ovi u svemu morali povinovati. Internirci lelcari, na­ravno, nisu uzimani da bi poboljšali zdravstvene prilike u logoru, već da bi pomagali kod izvođenja eksperimenata i ušpricavanja. Na ovakav zaključak navodi nas svedočenie Frica Lea, kao i neka mesta u knjizi Eugena Kagana.

Jedno vreme (1939) bilo je strogo zabranjeno lečenje Jev­reja - interniraca, ali stanje se znatno izmenilo u svemu, p. i u ovome, od 1942. godine kad su unutrašnju upravu od ze­lenih preuzeli crveni. Znatan broj interniraca kategorije crve­nih stekao je veliko iskustvo u obavljanju raznih bolničkih poslova i pre ovog vremena. Ovi kadrovi znatno su doprineli novom načinu organizovanja bolnice, što se veoma povoljno odrazilo na kvalitet lečenja i ukupno stanje u logoru.

Praksa da kapo revira ne bude stručnjak (lekar ili bol­ničar) , preuzeta od zelenih, održala se do kraja. Prvi kapo bio je tipograf, a nasledio ga je Valter Kremer (Walter Kramer) , metalostrugar. Kremer je streljan sa svojim pomoćnikom Kar­lom Peiksom (Karl Peix) krajem 194 1 . godine, a zatvorenička logorska uprava je izdejstvovala da za kapoa bude izabran Ernst Buse (Ernst Busse) , bivši komunistički poslanik u Rajhs­tagu. Mesto revirskog kapoa bilo je važno, ne zbog toga što je ono u hijerarhiji internirske uprave logora zauzimalo visok položaj , već zbog odgovornosti za sudbinu celog logora. Stoga se lekar na ovakvom mestu nikada ne bi mogao snaći, ako bi još uz to obavljao i dužnost lekara. "Stručnjak na čelu bol­nice neizbježno bi doveo do katastrofe, jer ne bi dorastao svim onim dalekosežnim intrigama što su se plele po svim kuto­vima i zakucima i često imale smrtne posljedice",12 Drugi problem, koji je u najvećoj meri morao rešiti kapo, bila je nabavka opreme, instrumenata" lekova, zavoja i drugog mate­rijala u kojima je postojala trajna oskudica.

Oprema i lekovi stizali su preko centralnog sanitetskog magacina Vafen SS - Berlin Lihtenburg (Waffen SS - Ber­lin - Lichtenburg) . Prednost u snabdevanju imala je sanitet­ska služba na frontovima, zatim bolnice SS garnizona u logo­rima i najzad, neznatan deo dobijale su internirske bolnice.

12 E. Kogon, Država SS-a, str. 107.

108

Stalna oskudica primoravala je internirce da se snalaze na razne načine. Deo materijala i lekova "organizovan" je iz SS bolnice. Nestašica zavoja nadoknađivana je papirnim zavojima, a jedan deo sterilisanjem već upotrebljavanih zavoja. Sergije Dimitrijević navodi da je radio u komandi koja je čistila upotrebljavane zavoje od gnoja i krvi, potom su zavoji otIm­vani u vreloj vodi i predavani reviru.

Povećanjem broja lekara i bolničara, stanje se iz osnOV8 promenilo. Pomoć nije ukazivana internircima samo u reviru već i po blokovima. U onim blokovima u kojima su većinski bili pripadnici jedne nacije uređene su, koliko je bilo moguće, od kraja 1944. godine bolesnicke sobe. Dan-dva poštede od ra­da, pola litra toplih splačina više od uobičajenog obroka, isce­ljivanje nina i sl. bilo je spas za stotine logoraša. Lekara in­terniraca je bilo svih nacija i njihov broj se stalno povećavao. Na kraju je bilo oko 70 lekara i 270 bolničara. Jugosloveni. ,' , ' imali dvojicu lekara: dr Bela Kon (Kohn) iz Zagreba i dr Sta­nislav Mahkota iz Ljubljane. Kao pomoćno osoblje u revi ' su radili Edi Kerene, Ivan Gorenc i Spasoje - Bata Jarako­vić.

Požrtvovanjem lekara i bolničara logoraša sprečene su masovne epidemije. Uređena je manja prostorija za dezinfek­ci,ju kroz koju je prolazilo mesečno po 200 hiljada komada veša. Gamad je predstavljala stalnu opasnost kao izvor i pre­nosilac zaraze, od čega su se mnogo pribojavali i esesovci. U logoru su na svim blokovima bili izlepljeni plakati kao upo­zorenje na opasnost i pretnja smrću svakom logorašu kod koga bi se pronašle vaši: 13 "Jedna vaš, tvoja smrt! " ("Eine Lau­se, deine Tod! ") . Zatvoreničko medicinsko osoblje je osim dez­infekcije veša vakcinisalo internirce, ali II nedostatku vakcine 1943 . godine postavljen je u svakom bloku po jedan lekar i bolničar sa zvanjem "Lausewart". Njegov zadatak je bio da dva puta nedeljno pregleda sve internirce u bloku i onoga kod koga bi se pronašle vaši odInah uputi na dezinfekciju. I po­red svih mera, vaši su bile stalni pratilac interniraca u logo­ru. U martu 1945. godine ustanovljeno je da čak hiljadu in­terniraca ima vaši.

* A-CK SKJ, str. 20. Kerene Ilije više nigde registrovan. 13 Zbornik Buchenwald (S. Mahkota, Zdravl1iJwvi spomeni, s lr. 135-148), str. 142.

109

Pogoršanje uslova i opasnost po celi logor nastupila je od jeseni 1944. godine i trajala je do oslobođenja. Mali logor je zbog masovnih transporta iz oslobođenih delova Evrope bio prenatrpan u tolikoj meri da su se internirci u blokovima gu­šili . U takvim uslovima bolesti su narasle. Problem prenatr­panosti SS je rešio tako što su svi bolesni određeni za likvi­daciju. Blok 61 bio je preuređen za uništavanje bolesnih i iz­nemoglih. Zdravstvena služba se još jednom našla pred teš­kim iskušenjem. Ipak se upustila u rizičan posao spasavanja ljudi osuđenih na smrt i sve one koji su imali šanse da ozdra­ve u kupatilu zamenjivala sa drugim, teškim bolesnicima, ko­j ima ionako nije bilo spasa. Z'c� razmenu su najčešće upotreb­ljavani "bivši esesovci, koji su zbog nekog prekršaja dospeli u logor, špijuni Gestapoa, izdajice i dobrovoljci SS-a iz raz­nih zemalja",14 Na ovaj način spaseno je oko hiljadu logoraše\

Od sredine 1943 . godine do jeseni 1944. godine, broj bo­lesnika u svim barakama kretao se prosečno oko hiljadu dnev­no, a pristizanjem velikih transporta 1944/45 . godine samo u malom logoru u reviru i ambulantama le čeno je dnevno 2 .500--3.000 interniraca. Da bi se koliko-toliko pojačala ishrana, umrle internirce su zadržavali i vodili kao žive i po nekoliko dana, da bi se dobilo njihovo sledovanje hrane.

Slaba ishrana porazno je delovala na zdravstveno stanje logoraša . Pored stomačnih bolesti, slabosti srca i plućnih bo­lesti, najpre su stradali zubi, ali za bolesti zuba u prvim go­dinama nije postojala nikakva preventiva ni lekovi. Tek 1939. godine u bloku 7 uređena je manja zubna ambulanta. I po ot­varanju ambulante, intern irci su radije jedni drugima vadili bolesne zube na primitivan način, jer je zubar esesovac za sve svoje pacijente primenjivao jedinstven metod lečenja, koji se svodio na vađenje, pored bolesnih, i zdravih zuba. To je obično činio udarcem pesnicom ili nogom. Jevreji su troškovc� i ovakvog "lečenja" morali plaćati sami. Ko god je imao zlatni zub ili krunicu, takav zub mu je vađen uz primedbu da se ne može spasiti .ls

U isto vreme kad je zatvorenička bolnica prešla u ruke interniraca, internirci stomatolozi i tehničari preuzeli su zub­nu ambulantu. Od tada su logoraši rnogli ne samo vaditi i

1 10

14 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 14. 15 Isto, str. 13.

lečiti zube, već i praviti proteze. Logorska zubna ambulanta je imala takve stručnjake da su se mnogi esesovci za lečenje i proteze radije obraćali njima, no esesovcima zubarima u garnizonskoj ambulanti .

Neosporna je činjenica da je većina lekara i bolničara iz redova interniraca, kao i svih onih koji su to zvanje stekli silom prilika u kojima su se našli, bila predana svom poslu i nesebično se zalagala za spas hiljada mučenika i ostala do­sledna zavetu humanog poziva. Ali, okolnosti u kojima su se našli i koje niko nikada dotle nije mogao predvideti ni zami�� liti, rušile su sva pravila i drevni Hipokratov zakon o pomOCI čoveku u nevolji . čovek lekal našao se i sam pred zagonet­kom: Šta je čovek j kako ga definisati? Izn�� čoveka leka.ra stajao je čovek zver, naredbodavac kome se nIJe moglo protIv­rečiti . Pred ovakvim čovekom lekarom, ponekad se našao čo­vek izrod, žbir, doušnik, sluga čoveka zveri, koji je radi oču­vanja sopstvenog života u smrt oterao desetine drugih. Da li ova dva tipa čoveka uopšte treba smatrati ljudima, samo zbog toga što imaju čovečije obličje? Prvome se trebal? s�lprot��a� viti, što je značilo i sam umreti, a drugoga uklOnItI I spreCltl ga da bude pokoran. U ovakvim. okolnostima i pred ovakvim izborom, da li je iko mogao do kraja sačuvati integritet? Spletke i intrige, borba za. opstanak, sopstveni i kolektivni, nametale su nepredvidive i mučne situacije u kojima se lornila ličl1ost, opadao moral, množila korupcija i vršilo raslojavanje robovskog kolektiva na manje vredne, anonimne i nesaJomive i one uticaj ne i nametljive za koje se trebalo boriti da prežive po svaku cenu.

U opštem haosu, nije bilo moguće pružiti pomoć svima i podjednak tretman primenjivati na sve. Mnogi logoraši su izbegavali bolnicu, plašeći se "vizita" esesovaca, ali i logor­skog medicinskog osoblja. Dobro poznajući stanje u reviru, E. Kogon, ne bez osnova, upućuje prekor medicinskom osob­lju: . "S obzirom na logorske prilike, ni do poštede nije mogao doći baš svaki zatvorenik kojem je ona uistinu bila potrebna. Bez 'veza' to po pravilu nije išlo".16 .

16 E. Kagan, Država SS-a, s tr. 1 10.

1 1 1

NOVE SMERNICE I PROMENA ZATVORENIČKE UPRAVE

Pojedinačna ubistva i teror, u vreme dok je logor. ?io nacionalno homogen, nisu nidm ukazivala da su se pnlIke mnogo promenile u odnosu na zatvore Trećeg Rajha, kroz koje je prošla većina interniraca deportovanih u Buhenval� do 1939. godine. Masovni dolasci Jevreja, a od početka rata l Poljaka., nagnali su pojedince i grupe zatočenika da počnu drukčije razmišljati s obzirom da im je postalo jasno da su u klopci iz koje se živ ne izlazi lako i da zatočeništvo može trajati godinama. Uticajni roc:taci su ponekad uspevali da za nekog izdejstvuju otpuštanje iz logora i otpuštanja nisu do toga vremena bila retkost, mada je za oslobođenje internirc� iz logora postojala izuzetno komplikovana procedura. Konač­no odobrenje za otpust izdavala je centrala Gestapoa u Ber­linu, pošto bi prethodno dobila saglasnost RSHA, Ureda D II SS WVHA i logorskog vođstva. Poslednje otpuštanje većeg broja interni raca bilo je za 50-ti rođendan Adolfa Hitlera, 1939. godine, kad je otpušteno 2.300 logoraša, uglavnom "aso­cijainih" .1

Otpuštanje političkih interniraca bilo je izuzetak, a za internirca te kategorije predstavljalo je novi teret. Mnogi ot­pušteni politički internirci doživljavali su pravi slom i zbog preuzimanja obaveza pri otpuštanju. Otpusnicu je izdavalo Političko odeljenje Gestapoa pri logoru i tom prilikom oslo­bođeni je morao "potpisati izjavu koja je u devet tačaka" propisivala njegovo buduće ponašanje. Među ostalim: "pot­punu šutnju o svim prilikama u logoru, nikakvu vezu s bivšim suzatvorenicima i obavezu clenunciranja" .2

1 12

I E. Kogon, Država SS-a, s tr. 209. 2 Isto, str. 209.

Gubeći svaku nadu u oslobođenje, mnogi su zapadali u apatiju, i neretko, oduzimali sebi život. Malodušnost je bila jedan od najvećih neprijatelje' interniraca, a uspevali su da joj se odupru samo najjači, prekaljeni logoraši, ljudi koj i s'. iza sebe imali višegodišnje iskustvo iz zatvora i kazamata i snažni borci što su dolazili sa fronta. Ideju mraka bilo je moguće savladati samo verom. u pobedu ideje pravednos ti . Oni koji su verovali da će silama zla kad-tad doći kraj , uspe­vali su da očuvaju razum, izbegnu sve zamke i da se održe. Mnogirna to nije polazilo za rukom i jednostavno su se pre puštali sudbini . Razume se da su se hiljade i hiljade IjudJ našle u paklu i mnogi su otišli i u smrt, a da nikada nisu saZDali u čemu je njihova krivica. Biti krivac samo zato što je neko Jevrej , Ciganin ili Sloven neshvatljivo je bilo i za to vreme. Teror i zverstva nad nedužnim ljudima pojačavali su strah kod pojedinaca, te su od straha ili iscrpljenosti zapa­dali u obamrlost i ravnodušnost i konačno potpunu nemoć. U takvim situacijama strah je potiskivan na trenutak i nesreć­nik je jednako prezirao život kao i smrt i mirno se prepuštao svojim clželatima. Naravno, bilo je i onih što su iz čistog prkosa svemoćnim esesovcima skakali na električnu ogradu/ prelazili stražarski lanac, svesni da će biti ustreljeni, sunovra­ćivali se niz ambis kamenoloma i na razne druge načine sebI prekraćivali život, da ne bi zverima pružili priliku da se iživ­ljavaju u sadističkim torturama.

Prema jednom izveštaju, 1938. godine su masovna stra­danja Jevreja tako depresivno delovala na novopridošle da je, pošto im je oduzeta sva imovina i pošto su shvatili da im je ovo poslednja stanica u životu, 70 ljudi poludelo već posle dva dana provedena u logoru.4 Iste godine je došao transport od 2 .500 austrijskih Jevreja pokupljenih po staračkim i đač­kim domovima, za rad nesposobnih staraca i dece. Videvši jadne i iznemogle starce i decu, lagerfirer II, oberšturmfirer Hitig (RUttig) je prokomentarisao: "Neverovatno je da se do-

3 Otpor u žicama I (dr Đ. Nikolić, Buhenvald, str. 233-245), str. 239 navodi da se 1 10 interniraca bacilo na žicu, a 250 je ustreljeno "pri bekstvu".

4 IS1, Buhenvald, Izveštaj o KL Buhel1vald. Izv.eštaj je pisan. ne; posredno po oslobođenju logora i obuhvata svega tn strane. PotpIsah su ga: Valter Bartel, Jozef Frank, Pol Marsel, Ivan Smirnov i Dome­niko ćufoli.

1 13

pustilo da se ovako nešto do danas slobodno kretalo".5 Pored divlje, zaslepljujuće rnržnje prema Jevrejima, esesovci su Jev­"eje najčešće uništavali zbog pljačke. U jesen 1938. godine, uz pomoć zelenih, izveli su noću 3 1 Jevreja iz baraka, opljačkali ih i sve naterali na električnu bodlj ikavu žicu. Sledeće noći, hauptšturmfirer RedI (Arthur RodI) izveo je sedInoricu J ev­reja, vezao ih, a potom na njih pustio specijalno desirane pse. Svi su umrli u strašnim mukama.6 Direktor policije u Minhenu (Mtinchen) Humer (Humer) , po ubeđenju demokrata, proveo je u logoru samo jedan dan. Po naređenju logorskog vođstva bio je raspoređen u komandu kamenolom. čovek koj i do tada nikad nije radio teške fizičke poslove nije mogao izdržati i dobrovoljno je pošao u smrt prešavši stažarski lanac.7 Ista sudbina zadesila je i austrij slwg majora Hefnera (Haffner) . On je dospeo u logor zbog toga što je odbio da se razvede sa ženom Jevrejkom. U kamenolomu je toliko maltretiran da je naišao na stražarski lanac i esesovci su ga streljali.8

Pružanje pomoći drugu u nevolji gotovo uvek se kob':10 završavalo po onoga koga su esesovci uzeli na zub i onoga ko bi mu pružio pomoć. Direktno suprotstavljanje, dakle, nije dolazilo u obzir. Iako su to svi internirci dobro znali, ima mnogo primera hrabrosti i požrtvovanja pojedinaca radi za­štite svojih drugova. U leto 1940. godine na gradilištu kanali­zacije trojica SS hauptšarfirera, Vajrauh, Beker i Miler (Weih­rauch, Becker, Miiler) izdvojili su internirca koji je marljivo radio, izudarali ga i naredili mu da pređe stražarski lanac. Znajući šta ga čeka, ovaj je odbio naređenje, zbog čega i n dobio 25 batina. Pošto nije izdržao dalje maltretiranje, kre­nuo je ka stražarskom lancu, ali u tom času zaustavio ga je drugi internirac iz njegove radne komande. Besni esesovci su se sada okomili na obojicu interniraca i varvarski ih isprebi­j ali. Prvi od mučenika se najzad pokorio, prišao stražarskcml lancu i molio stražara da ga ubije. Još je bio na tri metra daleko od stražarskog lanca kad mu je stražar ispalio metRk u stomak. Sve ovo posmatrao je preduzetnik iz Vaj mara, Hi-

S ISI, Buhenvald, Doček u [(L, str. 7; Buchenwald, Dok. u . Bel'. 6 ISl, Buhenvald, Doček II KL, str. 5. 7 ISI, Buhenvald, Izveštaj str. 5. Pisac izveštaja, povodom Ha­

merove smrti, zaključuje: "Harner se odlučio već prvog dana da učini kraj , umesto da polako poludi i propadne".

8 Isto, str. 5; E. Kogon, Država SS-a, str. 83.

1 14

del (Hiedel) i na kraju prokomentarisao rečirna: "Da sam ja stražar, njih 20 bi svakog dana moralo preći preko stražarskog lanca" .9

U rnasi od više desetina hiljada interniraca u Bulwll­valdu, našli su se ljudi najrazličitijih shvatanja, verskih i po­litičkih, raznih nacija i običaja, svih opredeljenja i svih ideo­logija. Da bi lakše kontrolisali mase robova i njima manip\l' lisali, nacisti su kao što smo videli izvršili kategorizaciju pre ma prirodi krivice, na zelene, crvene, crne itd. (vidi str. 25 i 26) . Takva podela je bila proizvoljna i uopšte nije odgovarala stvarnom stanju. Među asocijalnim, pa i zelenim, bilo je i onih koji su više bili politički, kao što su među političkim mnogi pre trebali da nose zeleni i crni nego crveni vinkl. Ve­ćina logol'aša u Buhenvaldu nosila je crveni vinkel, odnosno pripadala kategoriji političkih zatvorenika.

Nacistička SS uprava od početka se oslanja na zelene i njima prepustila unutrašnju upravu, ali saradnike i doušnike je nalazila i u ostalim kategorijama, uključujući i crvene. Ges­tapo j e doušnike i denuncijante vrbovao, a ponekad i ucen.i i­vao i prisiljavao na saradnju. Neretko, pojedinci su se i saml javljali kao sluge Gestapoa, nadajući se da će izvući živu glavu. Ovi tipovi su vrlo brzo naučili zanat svojih gazda i često ih prevazilazili u maltretiranju i ucenjivanju logoraša. Kapo komande kamenolom 1940. godine bio je nemački po­litički internirac Fogel (Vogel) . On se potpuno priklonio SS vođama i kao njegovi šefovi i sam je ucenjivao logoraše. Jed­nom je od Gerdesa (Gerdes) , zeta bivšeg austrij skog predsed­nika Miklasa (Miklas) , tražio 300 RM da bi mu namestio lakši posao. Gerdes je odbio ponudu, a Fogel ga je u dogovoru sa hauptšarfirerom Blankom (Blank) oterao na stražarski lanac.lO Fogel je bio sadista, homoseksualac i zbog ucena je otera; ' u smrt nekoliko desetina ljudi.

Nesigurne elemente u redovirna političkih predstavljali su izdajnici sopstvenog naroda, iz okupiranih zemalja, kao vla­sovci i Ukrajinci iz SSSR-a, ustaše (naročito pripadnici "Han­džar-divizije") iz Jugoslavije, bivši nacisti, es es ovci i fašisti iz raznih evropskih zemalja, koji su zbog nekog prekršaja dospeli

9 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 1 . 10 ISI, Buhenvald, Izveštaji, Doček u [(L, str. 5; Buchenwald, Dok. u. Ber.; E. Kogon, str. 74.

1 15

u logor. U Buhenvaldu je simbol podmuklosti i zla bio belo­ruski emigrant Grigorij Kušnir � Kušnarev, koj i se izdavao za bivšeg carskog kneza i generala. Njegov glavni zadatak bio je da otkrije političke komesare i istaknute komuniste među sovjetskim ratnim zarobljenicima prispelim u novim tran<;­portima,u Svaki logoraš koji je bio u bilo kakvom sukobu ,,� K�lšnarevom platio .i e glavom. Svoju delatnost proširio je i iz­van de�okrug� do�eljenog mu od strane Gestapoa i denunci­rao, OSI111 sovJetsloh građana, i logoraše drugih nacionalnosti. Ova dodatna delatnost doprinela je da bude postavljen za kapoa, (šefa) zatvoreničke pisarnice, odakle je ' imao još veću mogucnost da se obračunava sa svo jim protivnicima. Počet­kom 1 942. godine Kušnarev se razboieo i dospeo u revir. In­ternirci su iskoristili ovu priliku i ušpricali mu smrtnonosnu inekciju. . . �osle ovih pr�me�"a, pitamo se kako je bilo moguće stvo­

ntI efIkasnu orgamzaclju koja bi bar delimično ublažila teror i smanjila broj doušnika u redovima interniraca. U tom smis­lu od osn�vanja su radpi nemački komunisti, vodeći neprestano p,0?zeml1l rat s.a zel�l1lma. Znatnu prepreku za ostvarenje toga CIlja predstavljala .le isključivost nemačkih komunista i tež­nja d�, .Imo i ��l�ni : sa�i vladaju. Bili su podozrivi i prema nemaeknn SOCIjalIstima Iako su ovi brojčano odmah bili i7.a komu�list�: a imal.i .su i slične političke ciljeve. Jezgro ilegalne �)rgal1lZa�lJe stv.onh .su stari nemački komunisti, dugogodišnji lstaknu�l fun�cclOnen. KP Nemačke, po ugledu na organizaciju kakva le vec postOjala u Lihtenburgu a koju su osnovali Valter Stoeker, Teodor Nojbauer i Albert Kunc (Walter Sto­e�ker, The<:)(lo� . Neubauer, Albert Kuntz) 1938. godine. Među­t111:: o:"g�n�zaC:IJ� ni�e uspela da stvori šily osnovu � okupi veCI bl 0J lJudI, Jer .Je pocetkom 1939. godme Valter Stoeker umro od. tifusa, a Nojbauer u aprilu iste godine osloboćlen (l?Onovo .Je uhapšen u leto 1944. godine i 5 . februara 1945. go­dme pogubljen) ,12

Kad je počeo rat, odnosi u logoru znatno su se izmenili jer je internacionalizacija robovskih masa zahtevala sasvlr - ' novu organizaciju, u koju bi pored nemačkih komunista ula-

II AJ, F-l l0; f-611 ; j-66l, Izjava Frica Lea; E. Kogon, Država SS-a, s lr. 227.

1 16

12 Buchenwald Dok. tl. Ber., str. 328.

zili socijalisti i svi drugi antifašisti, pa i stranci. Temelj te nove organizacije udario je nemački komunista Valter Bartcl (Walter Bartel) po dolasku u Buhenvald (oktobra 1939) , sa Ernstom Buseom, Ernstom Brandtom (Ernst Brandt) i Hm' Kunom (H ary Kuhn) . Napadonl na SSSR pojačani su progoni komunista u logoru, pa je vođstvo ilegalne organizacije nemač­ldh komunista odlučilo da se Albert Kunc oslobodi svakog rada u organizaciji s obzirom da je vođstvu SS-a bio dobro poznat. Na njegovo mesto došao je Ernst Brandt.

Rukovodstvo ilegalne organizacije konstituisalo se u zi­mu 1941/42. godine u vreme kad se vodila najžešća kampanja protiv komunista. Hajku su predvodili zeleni, podržavani od trećeg logorskog vođe SS unteršturInfirera Plaula (Plaul) . Pos­le ubistva crvenih kapoa - Kremera i Peiksa, za prvog lo­gorskog starešinu (lagereltes ter 1) izabran je Ernst Buse. To je još više pojačalo bes zelenih, te su ubrzo na to mesto do­veli svog čoveka. Bio je to dotadašnji kapo građevinske ko­mande Oles (Ohles) , nepomirljivi protivnik crvenih. Pogodna prilika za obračun sa protivnicima ukazala se Olesu i njego,· vim pristalicama kad su internirci organizovali masovnu ak­ciju solidarnosti sa sovjets kiIn ratnim zarobljenicima. Uz nji­hovu pomoć SS je II logoru postavio kutije za "žalbe". Logor­skom o)ošu, denuncijantima i celokupnom žbiru učinilo se da je došlo njihovih pet mimlta. Pod izgovorom da je najviše žalbi bilo protiv crvenih Impoa i predradnika, SS je pohapsio 27. marta 1942. 50 crvenih prvaka. Za nekoliko narednih daJ�a broj pohapšenih povećao se na 70 ljudi. Među njima bili slI Albert Kunc i Ernst Brandt.1l Svi su smešteni u posebni izo­lovani blok (jedino je Kunc zatvoren u bunker) Kaznene čete i za njih je organizovana nova radna komanda zvana Specijal­na četa (Sonderkompanie) u kojoj su skoro svi poubijani.

E. Kogon nešto drukčije prikazuje obračun kriminalaca sa crvenim kapoimct i predradnicima. ales je naložio da se

1 3 Isto, str. 330; A. Kunc je dospeo u bunker ali je posle izves­nog vremena upućen jednim transportom u Braunšvajg (Braunschweig) a odatle a Kase!. (Kassel) i najzad u Doru. Zbog sabotaže u Fabrici za proizvodnju raketa V, ponovo je potkazan i uhapšen u jesen 1944. go­dine. Mesecima je bio teško zlostavljan i 23. januara 1945. godine umoren u bunkeru koncentracionog logora Dora; E. Brandt je jedno vreme bio na slobodi, ali je kasnije opet uhapšen i transportovan u koncentracioni logor .Noengame - Buchenwald, Dok. u. B er., str. 332.

1 17

vesti stran!h radio-st�nica, uhvaćene na radio .. prijemniku ile­galno . smestenom u sahtu zatvoreničke pisarnice šire među crvel1l�a. Kad se uveri o da ima dovoljno komp�omitujućeg matenJ��a protiv političkih, optužio ih je logorskom vođi Pla­:ll�l da slr� . II l�gO���l str�ne radio-�oruke i da očigledno slu­��Ju ,.,!1ep�lJateIJ skI . radIO. "Plaul Je pedesetoricu crvenih li­SlO nJlhovlh . logorslnh funkcija, poslao ih u KaznenLL četu i reV�1? vP?radIO na tome da budu likvidirani u kamenolomu" y. �ohtIcln Sl� uskoro otkrili manevar zelenih i pobrinuli se da 1111 vrate 111110 za drago. Pogodna prilika ukazala se frizeru ko­�11an.danta logora (frizer je bio AlojZ-Slavko Saračević) i on Je �lster� upo�na� sa otkrić�m, posle čega je usledio pad Olesa l n}egovlh pr�sta�lca. Oles Je dospeo u kamenolom i već sle­d�ceg da�1a bIO. Je mrtav.1S Posle ovog udarca, zeleni se više l1lkada �1ISU tol;,ko . . oporavili da bi mogli sami zavladati logo­rom. Ah, "vla�t l1lJe odmah pripala ni crvenima, jer je SS sa puno poverenja duznost prvog logorskog starešine predao biv­šem nemačkom oficiru Volfu (Wolf) .

Potpuna "prevlast" političkih ostvarena je tek počet­kom 1943 . godine i nije bila isključivo rezultat' borbe protiv zelenih ili SS-a, već i logična posledica novih smernica nacis­tičkih vrhova o eksploataciji radne snage u logorima (vid. dok. str. 1 19) .

.Za�voreni.čka uprava sastavljena od kriminalaca odgova­r�l.a J.e 111t��-eSII?a . SS v?đstva, jer je do 1942. godine glavni cIlJ bIO ul1lstenJe 111termraca. Zeleni su u logoru nastavili le­galno sa delatnošću zbog koje su internirani . Pljačke, ubistva, ucene. učinili su o.d njih najbliže saradnike SS-a. Međutim, prvi :p.�:azl na .frontovIma nametali su nove obaveze ratnoj privredi, CIJI se obIm stalno povećavao kao i mobilizaciju brojne radne snage i njeno upućivanje na front. Stoga je i Rajhsfirer SS 1942. godine izdao naredbu o što većem prilivu radne snage iz okupiranih zemalja i dao određena uputstva o postupcima sa zatvorenicima, naročito političkim. Od tada je cilj bio da se svako radno mesto, administrativno ili proizvodno, u logoru ili u fabrici, zameni logorašima, gde god su to dozvoljavali bezbednosni razlozi . Masovna ubistva ne samo da više nisu

SS,

1 18

14 E. Kogon, Država SS·a, str, 229. 15 Isto, str. 229. 16 SS im Einsatz, Eine dokumentation iiber die Verbreclzen der

Kongress - Verlag Berlin, str. 167.

/ . ' . ' � � . /. o,l::"'n-�J:(j...(,{)O ,zU/ih',r-gllU'·r·,nm-.r,',.I .' :."�-dl*ioeh·..J:fod--tl'af.J-.:!,,lli!L, - .... -.•. -

".. �. .. SS.Wjrlschuft5�erw:l,.l lJ mg�'haupt.\m:L

Amtsgrup!l{: D - !".on';I;I\ lrutio ll.>ll.l;;cr·

D I T :�\Z: 14 h/KI/12. 42 K//Wy Bct�ejf : Arztlidw Tiltigkci� 'in Jen 'Kom>1·'<lf:;ern. li�.:uC': Ohn(l An!ugen : 1

Oranienhurg, 2§ .. i2. 1.942

,\u dio ' . . " , . . ' .. .. . ' 1. 'LllgcrHrzt� der Konz,·I.AI�'tl.' " ' . .

. . . . . " . Du" Sh., Bu., Nou .• All., nav,; F,\o" Lu .• SH" I G r ... Ho" Nim.! •• Nnt.:.,

! I im�,; ·�l l)r" llt)r:w!t" Muu� A b u r u c k ll. n tJ. ; tl L II kS t) 'l' ); .:;; ti, Hl II n: rd tl U t (J Rl

In dr,r Anlli�o wirđ eino Aufstc'1\�niI ·\J'(\i ,]:() ltluf1lnJiJl.\ Zu- uml Ahgiinge in siimllichen Konzontrlllioni>!ugorn ll.Ui' .I'; ' 'in', 7.l.bnnhmc ilher.sandt. Aus dol'­

selben geht horvor. d.ull von 136 0{)O �;t�i.\�U,;·:lS .yt� m1 70 000. durch TrI .�ms, gefallen sind. ' Mit einer dOfartig hoho n 'l'od;jg1l 1lel" kanu �l�c�lnls dlO ·Zuhl der Haftlinge .unf die Hohe gebracht vi,;t'di:l)i- ';'lIe (:J der ne!�lsruhrell" SS he­

(oh len hat. Die 1. Lagerarzte haben' �lieh, mit .alFm ihnen ZlU' Verfi1gung stchenden Mill,ein darur einzu·s')tzen .• . drd1 dIe Sterhlichkeitszi1l'er in den ci?" tl'lntm Lageru wesentlich herabgt�ht .. }\Hdlt dcdenigiCI ist 'dol'. iJeste A1"Lt lU

einem KOl1z.-Lager, der gillulJt, daB er. oUl'ch Ulluugehracl�te Harle auffal!en ulUB, sondern derjenisc, del' die A�'heit,sfiihiIJkeit durch tlberWtl?:\Wlg, und Austauseh an dell eiuzeinen Arbeilh"t,trillc':;:, ml\glicl:lst hoch bUlt;.· . ' . .. .. . :. '

Dio Lageriirzte haben ' mcllf als bllllw� '.dio . ,r�r.riijhklmi.r '�er.J!ii1ilinge: . .z\1 uberwachen und iu t1berein!llimruul1{,t '. 1'!::\: : :den , V�r��h�mgen ,; den . . �ser­Iwmmlllldan�en . V crbcsserungsvorschll1ge {�HI.zUre!�l�t" . D.!c.�e {h: rreu . Jedoch Ilid lt nur auf dem Pupier 8tchcn, !londct!l.' sm(� vOlH h�n Lugel'mten re�l. JlIiillig nachzuKontfolliercn. Ferner hahen sich d,lo Lngerul'�te �!Ul'lI��l Z� kum­!!lerIl dalJ die Arbeilllbedingungen lIu! den .c1I1zdll!!!l ,Arb�llspl!llzen n��1 �Wgl;cLkeit vCl'bes�cl't werden, Zu dicsclIl. Zweck lS!.. cs notig, d,dl di.e LIl�i'­iirzte sich auf den Arbcitsp1iH:(:cn au Ort lind Stdle von ucn ' Arheltsbedl�­�u ngell perso�lidl i.iberzeugen. Der Rei('.h�fiiln·er SS h�t befoh!e.n, d�B �lC StcrLlidlkeit unbedingt ' geringer wer.den wuO, . Au� {1iclWm i Grunde wi.rd "J,igcs hofohlen, un

,d os. ist monat!ich GlJc.!" �lllS Ve,ranta,fitc Ilf,l den. CheI des

AlIlles D !Ir - zu bCI'lchlcn. Erstmnhg am L .r'flbrullr,H)!d; .. o .

. g�z: ulllcserlich'.. . ' •

. SS-Drign<,lctu,lm.ll· ·und· G?ntlralmnjor del'" WIlJl'!-ln-SS'

bila cilj već su postala nepoželjna. Kod interniraca je trebalo stvoriti uverenje da će svoj položaj pobolj šati marljivim ra·· dom. Internirci se tada izuzimaju od neposredne samovolje SS-a i predaju sops1.venoj upravi, koja će ih, kako se vero­valo, pripremiti poput sirovina za nemačku industriju, bolje od same SS uprave. Ovome novom zadatku zeleni nisu bili dorasli, što je SS vodstvu bilo i te kako poznato. Zato su sa­svim blagonaklono gledali na uspon političkih i pad krimina­laca. Rukovodstvo ilegalne organizacije nemačkih komunista iskoristilo je pogodan trenutak i na sve važnije funkcije do­velo istaknute i proverene antifašiste. Vladavina kriminalaca time je konačno slomljena i uspostavljen je unutrašnji red i mir u logoru. SS se više nije mešao u tolikoj rneri u odnose u logoru, u uslove života i ostalo. Samo s vremena na vreIne SS je vršio pregled blokova ili kontrolu. Sve je drugo zavisilo od uprave interniraca.

Da li je i kakve obaveze preuzimalo logorsko rukovod­stvo prilikom stupanja na dužnost, ne može se sa sigurnošću utvrditi. Prema jednoj izjavi, datoj 1954. godine (dakle, u po­sebnim okolnostima) . bivši internirac Roman Zupanc navodi: "Po pričanju starih zarobljenika, naročito Zidova, saznao sam da su politički zatvorenici, koji su posle duge borbe sa kri­minalcima preuzeli upravu nad logorom, dali Gestapou izjavu odnosno garanciju da će biti lojalni komandi logora i da će uzdržavati red i disciplinu kao i rad u logoru"Y

Od osnivanja logora, nikada SS nije bio toliko upućen na interniree, niti su internirci imali bolju priliku da olakšaju svoj položaj . Obostrani interesi prin:lOrali su prve da unutraš­nju upravu prepuste internircima, a logorsko rukovodstvo in­terniraca se brinulo da u interesu svih logoraša obezbedi red i mir u logoru, kao i garancije za iskorišćavanje radne snage u svim radnim komandama i filijalama logora.

Pored nemačkih komunista, ilegalne grupe počele su or­ganizovati i druge nacije. U decembru 194 1 . godine sovjetski ratni zarobljenici osnovali su ilegalnu grupu. Pojedini trans­porti su i pre dolaska u Buhenvald imali organizovane grupe za ilega1rii rad. Ipak je tek u leto 1942. godine došlo do obje­dinjavanja svih grupa među ratnim zarobljenicima, jedinst­veni centar sovjetske ilegalne organizacije oformljen je tek u

17 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/IS.

120

martu 1943 . godine. Najveće zasluge za stvaranje i objedinja­vanje sovjetskih ilegalnih grupa imao je Nikolaj Simakov. On je prvi uspostavio vezu sa češkim komunistom Kvetoslavom Inemanom (Kvetoslav Innemann) i Nemcem V. Bartelom,18 što je na kraju dovelo do stvaranja međunarodne ilegalne lo­gorske organizacije. Tokom 1942. godine ostvareni su prvi kon­takti sa Jugoslovenima i Holanc1anima, a potom Špancima, Ita­lijanima,19 Francuzima i drugim nacijama. Konačno, u leto 1943 . godine stvorena je Međunarodna (Internacionalna) 10-gorska organizacija. U Buhenvaldu je tada bilo preko 15 hilja­da interniraca.

18 Buchenwald, Dok. u. B er., str. 430. 19 Bericht des !LK, str. 135-136.

121

ILEGALNI RAD

Nemački komunisti, koji su u Buhenvaldu bili veoma brojni, okupili su prvo svoje sunarodnike i stvorili neku vrstu narodnog fronta, gde su istaknuto mesto zauzimali socijalisti, a potom i svi drugi antifašisti (španski borci i drugi) , ali je bilo jasno da se bitka protiv SS-a ne može dobiti bez učešća drugih nacija. Stoga su prve kontakte i tešnju saradnju uspo­stavili sa Austrijancima i Čehoslovacima, s obzirom da su i pre rata postojale tesne veze među njihovim partijama. Sa­radnja između predstavnika ovih partija u logoru udarila je temelje saradnji na širem planu i , kao što smo već videli, uk­ljučivanjem Rusa (Sovjeta) postepeno je izgrađivana među­narodna logorska ilegalna organizacija već 1 943 . godine. Pri­stupanjem Jugoslovena, Francuza, Belgijanaca, Poljaka i dru­gih, stvoren je i Međunarodni logorski komitet, s pravom tako nazvan, j er je u njegovom sastavu bilo 14 evropskih nacija.

MLK je kao najvažnije neposredne zadatke postavio: spa­savanje antifašista od opasnih transporta, pronalaženje lak­ših radnih komandi za istaknute antifašiste, obezbeđenje što bolje informisanosti o političkoj situacij i u svetu, suzbijanje svake pojave demoralisanosti, politički rad među internircima, trasiranje puta za vršenje sabotaže, stvaranje vojne organiza­cije, pripremanje oružane akcije i dr. Radi ostvarenja ovih ci­ljeva bilo j e neophodno na prvom mestu obezbediti strogu taj­nost, a to j e opet bilo moguće samo stvaranjem moćne, cent­ralističke organizacije, čiji bi se nalozi bezuslovno sprovodili. U tom smislu su sve članice MLK morale vodeću ulogu priz­nati Komunističkoj partiji Nemačke u logoru. Međunarodna uzajamnost ne samo partijska, već i narodnoftontovska, bila je bitan preduslov za izgradnju političke organizacije sposobne za borbu protiv SS" a, otkrivanjem i uništavanjem kriminalaca,

122

dO:Lšnika i ?�·ovokatora. Bez ove uzajamnosti ne bi bilo mo­guce ?stv�ntr zdr�v��venu zaš!itu, n��i ekonomsku zajednicu. P.ovez�vanJel:n antrfasIsta razmh naCIJa po stambenim bloko­VIma l vra�mm l�?mandama o�!:?anizo�ana je obaveštajna služ­b�, sl�sanJe radIja .u ka�1celanJama l stanovima SS-a, prisluš-1nvm:Je razg?�ora ��medu esesovaca, borba protiv podizanja radl11� n��ml l proSlrena delatnost legalnih, od SS-a priznatih orgal11ZaclJa �vat�?gasna . �eta, . četa z� spasavanje i sl.) . U ove legalne orgal11ZaCIJe mob1l1Sal11 su naj bOlji kadrovi.

Komunistička partija Nemačke je koordinirala rad sek­cija pojedinih nacija preko nj ihovih predstavnika i imala ru­kovodeću ulogu po pitanju opštelogorske političke lini je dok su u svim unutrašnjim pitanjIma nacije imale potpunu� ;amo­stalnost.1 Stalna opasnost da Organizacija bude otkrivena i brojni problemi tehničke prirode, nagnali su rukovodstvo da sve nacije podeli u dva sektora: Romanski (latinski) i Sloven­�ko-I?erma?-sk�. y ROJ:n�nski sekt�r ušli su: Francuzi, Belgi­J anCI, ItahJal11, SpanCl l Holanđal11, a u Slovensko-germanski : Rusi, Jugosloveni, Česi, Poljaci, Austrijanci i Nemci. Koordi .. nacija rada između dva sektora vršena je tako što su svakih 14 dana održavani sastanci njihovih predstavnika. Na tim sa­stancima su razmatrana opšta politička pitanja i ocenjivana situacija u logoru i na frontoviIna kao i zadaci logora. Redovni sastanci održavani su "između njem[ačkihJ predstavnika i na-šeg rukovodstva (trojica iz istoga)".2 .

Međunarodnom logorskom organizacijom rukovodila je KP Nemačke, a rukovođenje je bilo zasnovano na strogom centralističkom principu. Uslov za pristupanje ilegalnoj orga­nizaciji bio je bezuslovno priznavanje KPN prava na rukovo­deću ulogu. Pod uticajem KPN, formirani su partij ske orga­nizacije pojedinih nacija u Buhenvaldu pa j e, imajući to u vidu, kao i iskustvo nenicičkih komunista, razumljivo što su druge nacije priznale takvo pravo KPN. Juna meseca 1 944. go" dine bio je izabran Međunarodni logorski komitet (MLK) u koji su ušli predstavnici Nemaca, Rusa, Čeha, Francuza i Jugo­slovena. Međutim, MLK nije imao nikakvo pravo u donošenju odluka i više je bio savetodavno telo rukovodstva KPN. MLK

1 ISI, Buhenvald, Izveštaj o radu jugoslovenske partijske orga­nizacije.

2 Isto. To su verovatno bili Supek, Kermauner i Koluder.

123

se inače retko sastajao, pa je početkom 1 945 . godine bio reor­ganizovan, otkada mu je porastao značaj i veoma proširen de­lokrug rada. Tom prilikom proširen je i sastav MLK ulaskom Poljaka, Belgijanaca, Holandana i !talijana. Koliko je pozna­to, nikada nije dolazilo do nesuglasica i sukoba u MLK, kao ni u odnosima KPN i partija drugih zemalja. Jedini slučaj raz­ilaženja bio je 2. aprila 1945. godine, kada je trebalo doneti odluku o vojnoj akciji .

MLK j e posle reorganizacije imao 17 članova. Njime je rukovodio sekretar, nemački komunista Valter Barte!' Pored Bartela, nemačka KP bila je u MLK zastupljena sa još dva predstavnika: Ernst Buse i Hari Kun. Rusi (SSSR) su takođe imali tri predstavnika: Nikolaj Simakov, pukovnik Ivan Smir­nov i Nikolaj Kjung. Čehoslovake su predstavljali Erni! Hršel, Kvetoslav Ineman (K. InnemaJl) i Alojz Nojman (Alois Neu­man) . Poljaci, Jugosloveni, Belgijanci, Holanđani i Italijani imali su po jednog predstavnika: Jan Izidorčik (Jan Izydor­czyk) , Rudolf - Rudi Supek, Henri Gliner (Henri GliJ]-eur) , član CK KP Belgije, Jan Haken (Jan Haken) i Domeniko cufoli (Domeniko Ciufoli) , član CK KP Italije. Od Francuza, u MLK bili su: MarseI Pol (Marcel Paul) , član CK KP Francuske i Fre­derik Manes (Frederic Manhes) . Austrijance je predstavljao Oto Horn (Otto Horn) član CK KP Austrije, a velike zasluge za ile­galnu organizaciju imao je Gustav Šuster (Gustav Schuster) , ali on j e umro u logoru 1 943 . godine, pre nego što je MLK os­novan. Posle oslobodenja, u MLK su ušli Rus Sergej Kotov, Čeh Jozef Frank (posle rata Frank je postao drugi sekretar KPČ, ali je uhapšen i pogubljen u vreme procesa protiv Slan­skog), L. Segers (L. Seegers) - član KP Holandije, Nieto Bo­lados - član KP Španije i Renato Bartolini - !talijan.

Zasluge za osvajanje unutrašnje uprave od strane crve­nih · nesumnjivo pripadaju nemačldm komunistima. Njihovim zalaganjem stvorena je čvrsta ilegalna organizacija, čiji se uti­caj od 1 943. sve više osećao. Od tada je organizacija postav­ljala i smenjivala činovnike -- logoraše, prihvatala nove trans­porte, otpremala transporte za spoljne komande itd. Da bi se obezbedilo uspešno funkcionisanje zatvoreničke uprave, ona se zasnivala na strogoj hijerarhiji. SS je trebalo uveriti u spo­sobnost zatvoreničke uprave da vodi logorske poslove i ne da­ti mu ni najmanjeg povoda za mešanje u odnose u logoru ili za povratak na stanje od pre 1 943 . godine. Ovakva uprava za-

124

htevala je i u svemu uspela da održi gvozdenu disciplinu. Po preuzimanju vlasti od zelenih, mnogi crveni kapoi i predrad­ilici u početku nisu bili ništa blaži od svojih prethodnika. Na­ročito strogo postupali su prema strancima, posebno Sloveni­ma. To je bilo tako izraženo da su se internirci drugih nacija pitali jesu li ovi "crveni kapoi" i predradnici uopšte ikada pro­čitali bilo koju knjigu osim "Mein Kampfa". MLK je utrošio mnogo vremena da bi izmenio njihovo ponašanje.

Još dok se vodi la podzemna borba oko prevlasti između zelenih i crvenih, formirane su likvidatorske grupe, sastavljene od poverljivih i istaknutih pojedinaca. Zadatak ovih grupa bio je uklanjanje svih nepoželjnih: špijuna, kriminalaca i zloči­ilaca kapoa i predradnika koji su maltretirali internirce, ali i svil� drugih koji su remeti1i red i svojim postupcima dovodili u opasnost ceo logor. Likvida�orske gru:pe s�v postojale za s�a­ki sektor: Romane, Germane l Slovene l obcno su se sastoJa­le od pet ljudi. Smaknuća su vršena u l�upatilu ili"r�viru. Osu­đenog bi vođa grupe p�zvao �la "neIn raz�ovo� . . 1 odveo. u

kupatilo, gde su ga čekah ostah. Izn�I:ada. bl skoClh na o�uđe­nog i drugi i ugušili ga, tako da mje bIlo tragova nasIlnog gušenja.

Od Jugoslovena u jednoj takvoj g:'upi bio je S. D . . . . "On je izjavio da ga je u grupu odr�dIO �(erm�uner, �e rr:u dao specijalnu legitimaciju za kretanje. nocu. �nsu�an .l� bIO dva puta pri likvidaciji. Pozvan je bio l na trent, ah se IZ �le­poznatih uzroka ista nije izvršila. Izjavljuje da ne zna zasto su ljude likvidirali, jer mu �o niko I:ije r�k�o: Zna. sa�o. to, da su bili likvidirani po naCIOnalnostI POljaCI l RusI. LIkVIda­cije je izvršavao po odluci organizaci,.ie, .ali dOl?�lšta I�?gućnost da je bio likvidiran neko od zaroblJemka kOJI se mje slaga� sa politikom logorske organizacije" .3 Profesor �. Supek � veZI sa ovim kaže: "Likvidatorske grupe su postOJale. Imah smo jednu provalu (jedan Mađar) . Likvidacije su ?bavlj�ne u :�­viru. Sumnjam da je D . . . bio u likvidatorskOJ �r:lpI. On mje mogao biti i on je to vjerojatno izjavio P?d pntIskom. � . '. ' ie imao političke zadatke, a tamo takav mje mogao dO;'3PJetI. ·Jedan Jugoslaven je zaista bio, ali ne mogu da kažem njegovo . d . "4 Ime, a se ne prevanm.

3 Arhiv CK SKJ, VII-K XlIIIlS, str. 28. 4 Razgovor sa R. Supekom od 19. 4. 1987.

125

v Osim dvojice-troji�e �sesov.�ca i jednog cinkaroša koji je dosao .s� .grupom sa SaJmlsta, mjedan Jugosloven nije likvidi­ran, mtI Je među Jugoslovenima bilo mnogo onih koji se nisu ukla�ali "u l���e.ktiv", bez ?b�iI�a što je. i među njima bilo pri­pa?�:lm r�zhcI!�h shvatanja l Ideologije. Kod Jugoslovena je najVISe l?nme��.lIvana kazna koja se pokazala veoma delo tvor­nom -: Izolac:Ja, odlazak u spoljnu komandu ili isključenje iz �colektIva. �m Jugosloveni koji se nisu slagali sa organizaci­Jom, po reCIma profesora Supeka, "nisu nikad pravili nikakve smetnje", pa nije r�� ,bilo p?treb� da se uklanjaju.

v Sa�vlm drukcIJe pnlIke bIle su u spoljnim komandama ? cemu .Imam? samo oskudne podatke iz izjava ponekog pre­zlVel�� ll1termrca. Po svedočenju M. Petrovića u Dori je bio stareSll1a bloka neki Cvejić il.i Svijić, koji se izdavao za jugo­slovenskog konzula u Marseju. Odlično je govorio nemački fran�u�ld i �rapski jez�k i zahvaljujući tome uspeo se na taj polozaJ . Stnktno se pndržavao "propisanih pravila" i po naj­gorem vremenu vraćao ljude da čiste obuću pre ulaska u ba­rake. "Isti�a�" �e batinanjem Rusa, pa i Jugoslovena. Nekom SI0���1C�1 Je. Izb�� dva zuba. Ka� revnosni robovski firer taj Cve]lc Je bIO VIse puta pohvalJ lvan od strane logorske up­rave.s

Dolaskom novih transporta, organizacija je prvo utvrđi­v�la I�jihovu politi�ku pripadnost i držanje u ranijim logo­nm� l, u zaVIsnost! od toga, raspoređivala ljude u radne i spoljne komande. Prva i najvažnija mesta gde se mogao utvr­diti identitet i pripadnost interniraca bili su Političko ode­�jenje i �atyorenička pisarnica. Zato je MLK strogo vodio ra­cuna kOJe l kakve internirce treba namestiti da rade na tak­vim poslovima. Za rad na ovim mestima bili su potrebni i dob­�·i stru.čnjaci.' pre s��ga oni sa znanjem j�zika. Logorska uprava ll1term�aca Je �lpuclvala odabrane kandIdate (znatno veći broj od broja radmh mesta) , a o izboru je lično odlučivao šef PO­litičkog odeljenja. Od Jugoslovena su bili upućeni na rad i p��mljen� u �olitičJco odeljenje Bojan �udina i Sredoje Šija­ČIC. Ijudll1.a Je �adlO up.ravo II kartoteCI, gde je bilo još dese­�ak C�hR: l Pol�aka: N)!hov zadatak je bio da novopridošlim mtermrClma UZImaJU hcne podatke i unose u posebne kartone. Kartoteka je vođena odvojeno za svaku nacionalnost, a for-

s AJ-F.llO ; f-584, j-634, Izjava M. Petrovića.

126

mulari su bili isti za sve, osim za Jevreje. Nacionalna organi­zacija je po nalogu MLK svakom internircu, službeniku u Poli­tičkom odeljenju, davala i određena zaduženja. Pre svega sa­vetovano im je da savesno obavljaju posao, što manje pri­čaju i da se što manje međusobno druže. "Naša poverljiva ulo­ga", priča B. Hudina, "bila je da pravimo triaž. Otkrivali smo i identifikovali saradnike SS-a. Mi smo bili lepo obučeni, imali smo civilna odela, a dobijali smo i po nekoliko cigareta dnev­no. Internirci sa transporta nisu znali da smo i mi logoraši, pa se svaki onaj koji je imao neke veze sa nacizmom i esesov­cima odmah otkrivao i isticao kako je sarađivao sa Gesta­poom. Na primer, kad neko kaže: 'Ja sam francuski Gestapo iz Dižona' ili Liona onda je sve jasno. Takvome obećamo da ćemo mu naveče doneti novine i cigarete, a da on u među­vremenu prikupi i os tale svoje drugove. Naveče je bilo m?guće ustanoviti sve saradnike Gestapoa. J a sam uglavnom bIO za­dužen za transporte Francuza i Jugoslovena. Imena onih koje sam registrovao predavao sam dr Ladislavu Franku, španskom borcu mađarskog porekla, koga sam znao još iz Monpeljea, a on je dalje prosleđivao organizaciji . Francu�i su �ve to opet proveravali i za koga se sa sigurnošću utvrdI da Je gestapo­vac, taj je bio likvidiran".6

Istaknutiji antifašisti dobijali su važna činovnička i dru­ga mesta u logoru. Organizacija je pomno brinula da interr:tirci što disciplinovanije obavljaju svoje radne obaveze, ka� 1 da se održava red i hiaijena u logoru. To je na vreme shvatIla ve­ćina interniraca i �aključila da ako je čovek tih, radan i dis­ciplinovan, da i organizacija na njega sasvim drukčije gleda. Pojedinac je u svemu bio potčinjen kolektivu i jedino je u njemu nešto značio. U kolektivu si neko, nečiji, pripadaš ne­k'om i nečemu i kako-tako si zaštićen. Izvan kolektiva, običan si mrav koga može zgaziti ko hoće i kad hoće. Još manje od mrava, za napadnutog mrava će se zauzeti ceo mravinjak, a internirac u logoru, izvan kolektiva, predstavlja samo broj , manje važan od ostalih. Kad strada član kolektiva, za njega će bar neko reći "otišao je naš drug" i spominjaće ga. Zbog toga je kolektiv i stvoren, jer drugih načina da se preživi nije bilo.

6 D. Kočić, Zapisi, B. Rudina.

127

Zatvorenički činovnički aparat, ilegalno rukovodstvo or­ganizacije, predstavnici nacionalnih partij skih komiteta i čla­novi ML:K od njegovog formiranja imali su izvesne privile­gije u pogledu ishrane, odeće, obuće i sl. Jedino je njima bilo dopušteno da nose dugu kosu. Sve ovo i ne bi bilo vredno pažnje, u bilo kakvim drugim prilikama, ali u logoru to je njih izdvajalo od mase i na njih se gledalo kao na logorsku

. "elitu" kojoj je sve dopušteno. Nošenje civilnog odela, bez obzira što je na leđima imalo crveni krst ili prišivenu krpu od logorske prugaste odeće, izazivalo je zavist svih kojima je to bilo nedostupno. Povoda za podvajanja ove vrste često su davali, istina, sasvim retki, nesavesni pojedinci iz zatvorenič­kog logorskog vođstva. Preživeli jugoslovenski internirci na­vodili su u svojim izjavama primer prvog logorskog starešine nemačkog .internirca Eriha (Erich) , koji je živeo "kao baron, bio elegantno obučen, lepo uhranjen i imao svoga psa. Tom psu su zarobljenici govorili ILagereltester III . Erich nije ništa radio Ljiveo je bolje nego dok je bio u civilu".7 Ako se ovome doda i to da je SS sve ovo tolerisao, imajući svoje razloge, mogao se steći sasvim pogrešan utisak o čitavoj organizaciji, što joj je i te kako krnj ilo ugled. U sistemu u kome važe pra­vila stroge hijerarhije, u kome je manji firer strogo podređen i pokoran većem fireru, normalno je da su izvesnog respekta morali imati i prema firerima svojih robova, utoliko više što je logorska uprava savršeno fL1nkcionisala. No, ovo nisu mogli svi podjednako razumeti i za njih je zatvorenička uprava bila nešto strano i otuđeno .

MLK i zatvoren ička uprava su dobro poznavali psiholo­giju logoraša i koristili svaku priliku da ih usmere i iskoriste za opšte ciljeve. Slobodno vreme, kojeg je u logoru zaista bilo malo, korišćeno je da bi se suzbili beznađe i apatija. Prire­đivane su priredbe i proslave, organizovane prosvetne grupe, horovi, dramske sekcije i sl. Ipak je najveća zasluga zatvore­ničke uprave, MLK i nemačkih komunista u tome što su pru­žajući pasivni otpor onemogućili planiranu proizvodnju u fab-

7 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/IS, str. 23.

128

rikama oružja i stvorili ilegalnu vojnu organizaciju, sposubnu za pružanje otpora za slučaj totalnog uništenja logora.

Buhenvald je S2 svojim spoljnim komandama zauzimao, zahvaljujući svom položaju među planinama, veoma važno mesto u proizvodnji oružja u Rajhu. Zajedno sa Dorom, koja je postala samostalni logor, mada je i dalje u Dora-Mitelbau većina radne snage dolazila iz Buhenvalda, zauzimao je prvo mesto. Otuda je ovde teže bilo organizovati sabotaže, ali je smišljenom taktikom postignuto tu da nije ostvaren planirani obim proizvodnje niti je tajno oružje postiglo svoj cilj .

Još u vreme gradnje hala i postrojenja fabrika uruzJa GustloE verke, sovjetski internirci su nastupili u logoru sa pa­rolom "Kommando X (iks) rabota nix" ,8 koja je ubrzo prihva­ćena od svih nacija i postala geslo većine interniraca - anti­fašista. Tom oznakom bio je šifrovan projekat zu gradnju fab­rike, o čemu je ubrzo bilo obavešteno partij sko vođstvo II lo­goru i odmah obavestilo logoraše. To je ujedno bio i početak organizovanog otpora protiv SS-a i nacizma uopšte u Buhen­vaIdu.

Sabotaža je imala takve razmere da je početkum 1944. godine kontrola gotovih proizvoda upozoravala nadležnu rad­nu službu da se pooš tre mere, kako bi proizvodnja normalno tekla.9 Dvadeset dana posle ovog upozorenja, 1 1 . aprila 1944. godine, SS WVHA, šef Amtsgrupe D šalje cirkularno pismo komandantima logora i zahteva da se preduzmu sve mere kako bi se sprečila sabotaža, a njeni počinioci kaznili .

Uprkos svim preduzetim merama, sabotaža je bila sve učestalija, tako da proizvodnja nikada nije dostigla ni polo­vinu one koja je planirana. Sabotaža se ispoljavala u najraz­ličitijim vidovirna, kakve su mogli izmisliti samo sužnji iz lo­gora, a kojima SS nilmda nije mogao doskočiti. Tako se u ra­dionicama DA W, pored namerno g uništavanja materijala, raz" vila neplanirana proizvodnja predmeta umetničkog zanatstva za kućne potrebe umesto izrade i popravke oružja, baš u vre­me kad je svaki kilogram gvožđa bio dragoceno Veš te zanat­lije izrađivale su razne umetničke predmete, počev od ograda za stepenice do delova i čitavih garnitura nameštaja i tako na­vele pohlepne esesovce da i sami učestvuju u srnanjenju obi-

B Buchenwalcl, Dok u. Ber., str. 333. 9 Isto, str. 367-368; Otpor u žicama, knj . I, str. 272.

129

ma proizvodnje. Civilni radnici (pogonski inženjeri i kontro­lori) nisu mogli da se suprotstave SS firerima, pa su n10rali i sami tolerisati ovaj vid sabotaže. Ovako domišljatim načinom sabotiranja, proizvodnja nikada nije dostigla planirani obim, a 25-30% gotovih proizvod8 bilo je neispravno i vraćeno na doradu. Savezničkim bombardovanjem Buhenvalda 24. avgu­s ta 1 944. razorene su radionice DAW i u njima uništene mašine čija se vrednost procenjuje nu oko 750 hiljada maraka. Pro­izvodnja više nije obnavljana, uprkos svim pokušajima, sve do 1 1 . aprila 1945 .10

Natčovečanskim naporom i nevičlenim tempom, podignu­ta je za samo godinu dana fabrika Gustlof verke i puštena u rad 1943 . godine. Planom proizvodnje, ova fabrika trebala je da isporučuje 55 hiljada karabina G 43 mesečno. Tek u martu 1944 . godine proizvedeno je tri hiljade komada. U aprilu je proizvodnja udvostručena i u maju je dostigla najveći obim i iznosila devet hiljada kom8da. U julu je izrađeno još samo 600 komada, čime je proizvodnja okončana, jer je ovo oružje praktično bilo neupotrebljivo zbog brojnih nedostataka. Sta­tističari su izračunali da je samo u jednom slučaju, zbog ne­ispravnih proizvoda, fabrika Gustlof verke za njihovu pop­ravIm i doradu izgubila 155 hiljada radnih časova.ll

Slično je bilo i u radionicama MIBAU u Vajmaru. Civilni radnik je na hidrauličnoj presi proizvodio, za vreme deseto­časovnog radnog dana, 720 kalemova dok je internirac za 1 1 časova izrađivao prosečno S81110 300-400 komada. U halama MIBAU proizvodila se oprema za rakete Vl i V2 pa je i kont­rola bila znatno strožija od uobičajene. I pored toga vršena je sabotaža što dokazuje broj od 9.300 raketa lansiranih na Englesku. Od toga broja, dve hiljade se srušilo, od kojih 800 na startu zbog neispravnog sistema za upravljanje,12 Osetljivi delovi elektronske opreme specijalnih radio-prijemnika, pri­slušnih aparata i opreme za telefoniju bili su najčešća meta interniraca, jer je greške na ovim instrumentima bilo teško otkriti, a samim tim i počinioce. Poseban vid sabotaže bile · su sitne izmene u planovima i nacrtima prema kojima su iz­rađivani pojedini delovi instrumenata, što su ih vršili inže-

130

10 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 370; B ericht des ILK, str. 145. I I Bericht des ILK, str. 146; B uchenwald, Dok. u. B er., str. 371 . 12 Buchenwald, Dok. u. B er., str. 372.

njeri - internirci . Prema izmenjenim planovima, podešavani su kontrolni aparati, pa je ovde otkrivanje krivaca bilo skoro nemoguće. Sabotaže su vršene i na razne druge načine, na primer: namerno izazivanim prekidima struje, zaustavljanjem mašina zbog nestanka vode u sistemu za hlacienje i slično.

Zbog sabotaže su ipak mnogi internirci platili glavom, ali nikada se nije desilo da organizacija bude provaljena. Žrtve nisu bile uzaludne, jer su vlasnici fabrika bili prinuđeni da zatvaraju proizvodne hale jednu za drugom; To je, razume se, teško padalo vođstvu RSHA, pa je formirana specijalna komi­sija u Berlinu i upućena u Buhenvald da utvrdi sve činjenice i slučajeve sabotaže. Ova komisija prispela je u logor 23. av­gusta 1 944, ali savezničko bombardovanje sledećeg dana (24. avgusta) uništilo je sve dokaze i time spasilo stotine interni­raca pa i ceo logorY

MLK se nije upuštao u pripremanje detaljnih planova pojedinačnih sabotaža. Sabotaže su uglavnom samoinicijativ­no izvodili pojedinci, a MLK je imao najveću ulogu u organi­zovanju bojkota putem nerada i slično. Jugoslovenski inter­nirac dr Đorđe Nikolić piše da je MLK obrazovao "međuna­rodnu sabotersku trojku" u koju je ušao po jedan predsta:,� nik iz svake grupe (Nemac Kurt iz germanske, Francuz Geni: (Guerif) iz romanske i Đorđe Nikolić iz slovenske grupe) .14 Preživeli internirci izražavaju rezervu prema ovoj Nikolićevoj tvrdnji, a o tome ne postoje potvrde ni u bilo kom drugom izvoru. Profesor R. Supek ističe da je Đ. Nikolić zaista vršio sabotaže ali ništa određeno ne kaže u vezi sa postojanjem "međun�rodne trojke" : "Za djela sabotaže, brinulo je posebI�o međunarodno vođstvo . . . Od Jugslovena je u tom vočtstvu bIO zastupljen Đoka Nikolić". 1 5 Zvone Snoj piše u svojim sećanji­ma kako ga je F. Dežman izvukao iz ka�'antina i pomogao mu da se zaposli u lakšoj radnoj komandI : "Ja sam namotav�� tanku bakarnu žicu na kalemove. Na tome poslu su radIh samo Jugosloveni . . , Navijao sam kalemove, krijući ih kvario i ponovo namotavao. Žicu sam I�amotava? �ako č."rsto, a iz?­lacija je bila slaba. Na konacnoJ kontrolI Je radIO dr Đorđe

13 Otpor u žicama I (D. Nikolić), str. 273; "Politika", 1 1 . sep tem­bar 1958.

14 Otpor u žicama l, str. 271 ; "Politika" septembar 1958. 15 Zbornik Buchenwald, str. 85; Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 448.

1 3 1

Nik?li,Ć iz �.eogra�la}(alemovi su posle išli u DorU.16 Jugoslo­

vel11 su, pllhvataJucl proklamovano načelo MLK, to je ne­osporno, masov�o ucest:rovali u sabotaži u vidu pasivnog ot­pora, . 0.d��os�10 st? manjeg rada. Bilo je pojedinaca koji su, S�mOll1lcIJ�tlvno ,�h udruženi sa internircima drugih zemalja, �cestvo,:ah u veClm sabotažarna u spoljnim komandama. Na zalost, tl J�gosloveni .su os tah anonimni. Jedino je zabeleženo da su u AJzenal-:u (Els�nach) u f�brici BMW pored Rusa (U. I?akov, N. Ma.t�ls�nl�o l V. Ja!<.OvlJev) sabotaže vršili "Francu­ZI, Jugosl?vel11 l Ces!. Grupa Je smanjila stopu proizvodnje za 30-40% .1 l�ao otpatke bacala tako vredne materijale kao što su hrom l l11kal"Y

. Jedino ime za koje se pouzdano zna je Miladin Crveni IZ ?�ar?g Beče1a, �li njegovi saborci su i njega bili zabo­r�vlh,. Jer ga n: u Jednon� teks�u nisu pomenuli . . On je bio Ol gal1lZOV�n �?ce�k�m 194:J. godme, a na predlog Jugosloven­ske organIZaCIje JavlO se da ide u rudnik soli Salea da bi ta­mo organizovao ljude � vršio sabotaže. Redovno je održavao vezu sa Buhenvaldom 1 dva puta dolazio u logor ali mu se kasnije izgubio svaki trag.IB

, .

. Ulažući natčovečanske napore, dostojne svakog poštova-nJa, pod vođstvom Alberta Kunca internirci su u Dora .. Mitelbau o�"�anizovali tako masovne sabotaže da su praktično onesposo­b,rh norm�lm� proizvodnju opasnog, tajnog V (fau) oružja i t1111e dopnn�h pobedi nad Trećim Rajhom. Kad su u septemb­ru 1?43 . godme počeli radovi u Dori, K.unc je od političkih in­terl11raca 05:lOvao o�·.gan�z�ci.iu za sabotaže II kojoj su, pored Nemaca, .naJmasovnlJe b�h �astupljeni Rusi koje je predvodio I�?nstaI�tI.n Fe.do��9

nl�0, CeSI pred,:ođeni �r J�nol11 Češpivom, I l anCUZl l PolJacI. Delatnost komIteta kOjeg Je osnovao Kunc

16 Zbornik Buchenwald (Z. Snoj, Vsak dan - nova neznan ka 204-208), str. 206.

'

• 17 Krzysztof Dunin-Wasowicz, Resistance in tfle nazi concentra-�wn camps 1?33-1945, Warszaw.a 1982, str. �54. Pogrešno je navedeno

l�l1e mesta EIsenbach umesto Elsenach. (Dalje K. Dunin-Wasowitz Re-SIstance) .

'

18 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev. 19 K. Dunin - Wasowicz, Resistance, str. 279-283.

132

vrlo brzo se osetila. Bilo je predvideno da serij ska proizvodnja rakete novog tipa V2 koja je isprobana još 1943 . počne u pro·, leće 194� . godine, ali je zahvaljujući sabotaži prva raketa upotrebljena tek 8. septembra 1944. '

Nezavisno od ove, organizovane sabotaže !talijani su pro­testovali zbog toga što su ih nacisti prisiljavali da rade, po­zivajući se na Ženevsku konvenciju, ali je posledica protesta bila ta da su esesovci izdvojili šest italijanskih oficira i stre­ljali ih. Radi zastrašivanja obešeno je dvanaest drugih sabo­tera pomoću električne dizalice u tunelu. Idući na posao i sa posla internirci su tri dana prolazili pored obešenih drugova zapinjući glavama o njihove noge.20

U cilju sprečavanja sabotaža šef Amtsgrupe D WVHA je 10 . aprila 1 944. izdao naredbu komandantima svih logora da se za delo sabotaže počinioci javno obese. Sledeći ovo uput­stvo nacisti su u leto 1 944. godine sproveli akciju protiv sa­botaže u Dori. Uz pomoć doušnika bilo je uhapšeno 20 fran­cuskih oficira. Sa njima je bio uhapšen i Kristijan Beam (Cristian Beham), nemački komunista koji je održavao vezu sa A. Kuncom. Posle ove akcije smanjena je aktivnost orga­nizacije za sabotaže. No i pored toga u novembru 1944. godine je preduzeta nova akcija protiv sabotaže, u kojoj su uhapšeni organizatori i rukovodioci organizacije Albert Kunc i Sejmon Jelovoj , vazduhoplovni kapetan iz Odese (u logoru je živeo pod pseudonimom Simon Grinko) i znatan broj sovjetskih ratnih zarobljenika. Bačeni su u tamnicu, zloglasni bunker, gde su svi umoreni.

Prema dosadašnjim saznanjima u Dora-Mitelbauu je ukup­no obešeno 3 10 interni raca od kojih je 200 osumnjičeno i osu­deno na smrt zbog sabotaža. Poslednja egzekucija javnog ve­šanja izvršena je 24. marta 1945 .21 Prema iskazu M. Petrovića, bivšeg internirca i očevica dogadaja, u Dori je "dva meseca�' pre kapitulacije NeInačke obešeno 280 ljudi . . . samo za jedan dan. Svi osudeni su bili bosi, u ustima su imali komad drve­ta�'* koji je na krajevima bio vezan žicom oko vrata, ruke su im bile vezane na leđima. Po 50 osuđenika je izvođeno pred vešala. Na dvema gredama bilo je po pet kuka za vešanje.

20 AJ, F.110; f-S84; j-634, Izjava M. Petrovića. 21 Isto. �, M. Filipčič navodi da je to bilo u noći 20-21. marta. ,��, To je zato da ne bi mogli da psuju Nemačku.

133

Dok sy jedni visi�i, drugi su čekali na red na tri-četiri metara od ves'�la . Kad slonu one sa vešala, u potiljak su im ispaljivali metak IZ revolvera".2?

Svojevrstan otpor nacistima bile su komemorativne sve­ča�osti, pr�sla!:e značajnih međunarodnih praznika i razne p.r!r�dbe pn�eđIVane povremeno nedeljom i za vreme nacis­tIclnh prazmka.

. Vođa KP Nemačke Ernst Telman (Ernst ThaIman) dove­deI;, Je u Buh�nva!d Ll noći izmećtu 17 . i 1 8 . avgusta 1944. Iste �OCI �?premIJen Je automobilom u krematorijum logora gde Je UbIjen na samom ulazu, deset minuta posle ponoći. U ne­posrednoj blizini bio je sakriven poljski internirac Marian Zgod� k<?ji je posmatrao �.mors tvo. Telmana. Prema njegovom svedocenju na mesto zlocma vratIla su se dva esesovca _ Hof�ulte i C?to. H<?fšulte je ,Pitao Ota da li zna ko je ubijeni, na sta mu Je ovaj odgovono : "To je bio komunistički vođa Telman".23 Vazdušni napad na Buhenvald poslužio je nacisti­ma da prikriju ovo ubistvo, pa je Lajpciger noj ste nahrih­ten 16 . septembra objavio da su prilikom napada 24. avgu­sta izgubili život bivši poslanici Rajhstaga Brajtšajd i Tel­man. Internirci iz komande kIematorijum su sutradan ustano­vili �a je te noći bila potpaljena samo jedna peć i u njoj pro­našlI ostatke kostiju i ručnog časovnika. MLK j e istog dana saznao za S11.').rt Telmana, jer je M. Zgoda odmah izvestio Ern­sta Busea. Još jednu potvrdu o ovom ubistvu MLK je dobio 28. avgusta kad je nemački internirac Armin Valter (Armin Walter) u pisarnici raportfirera video umrlicu na ime Ernst Telman u kojoj je kao uzrok smrti naveden "neprijatelj ski na­pad". Istog dana Valter je prisluškujući razgovor dvojice ese­�ovaca - SS unterfirera Keniga (Konig) i Tule (Tula) čuo da je Jedan od njih rekao da je Telman ubijen u Buhenvaldu i da ne zna kome da pošalje njegove kremirane ostatke, jer je sva njegova bliža rodbina u logorima.24 Kad se najzad po objav­ljivanju u štampi vođstvo MLK uverilo da je Telman ubijen

1 34

22 Ibid. 23 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 222. 24 Isto, str. 222; Zbornik Buchenwald, (S. Figar), str. 218 .

u Buhenvaldu, jer za razliku od Brajtšajda i drugih istaknutih ličnosti njega niko nikad nije video u logoru, organizovana jc 18 . septembra 1944. komemoracija povodom njegove smrti. U prostorijama lnagacina (efektenkamera) sastali su se pred­stavnici svih nacija iz MLK. Jedna soba je bila svečano ukra­šena a na zidu je bila Telmanova slika. Nemac Vili Blajhert (Willi Bleichert) je otvorio svečanost, a pesnik Karl Šnog (Kad Schnog) govorio je stihove. O liku i delu Ernsta Telmana go­vorio je Robert Sivert (Robert Siewert) .25 Uskoro je političko odeljenje Gestapoa saznalo za ovu svečanost, te su uhapšeni i upućeni u Gestapo u Vaj mar petorica nemačkih, petorica austrij skih, dvoj ica ruskih komunista26 i prvi logorski stare­šina.

Povodom međunarodnog praznika rada 1 . maja održa­vane su svečanosti još od 1940. godine. Do 1943. obeležavane su sasvim skromno u uskom krugu nemačkih komunista. Od 1943 . proslava 1 . maja poprima šire razme re i postaje praz­nikom celog logora. Za logorske prilike, pravu manifestaciju predstavljala je proslava priređena 1 . maja 1944. Pored sve­čano ukrašene govornice za kojom su se smenjivali govornici, razvijen j e crveni transparent na kojem je pisalo "Borbeni maj 1944. uprkos svemu",27 Igralo se i muzika je tiho svirala, a na opasnosti niko nije mislio. Slično je bilo i povodom Dana oktobarske revolucije, koji se organizovano slavio od 1 943. godine.

Logorsko vođstvo interniraca je u tolikoj meri upoznalo psihologiju SS-a da ovi više nisu bili u stanju da sprovedu bilo kakvu akciju bez pomoći interniraca. Akcije koje su išle na štetu logora, razbijale su se kao talasi o stene i obično se pretvarale u svoju suprotnost. Nigde kao u logoru ljudi nisu imali tako izoštrena čula kojima su munjevito razotkrivali sva­ku nameru SS-a. Umetnost, igre, muzika, nigde kao u logoru nisu snažnije uticale na samoodržanje. SS je donekle toleri-

25 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 386; Zbornik Buchenwald (S. Figar), str. 218, 219. Ovo je prepisano iz Buchenwald Dok. u. Ber., str. 386.

26 Uhapšeni su. bil�: Nt;mci, R�bert Sixert, . Vili Blajh�rt, Hans Burhard Herbert MIler I Halne Baus; AustrIJanCI, Jozef Kucer, Franc Lajtner,

'Akim Levit, Karl RalIh, i Gustav Vegerer; Rusi, Timofe.i Savin

i Grigorij Jekimov - Buchenwald Dok. u. Ber., str. 386-387.

. 27 Buchenwald, Dok. u. Bcr. str. 384.

135

sao ove kulturne delatnosti u logoru, te su se one smatrale nečim manje kažnj ivim - polulegalnim. U propagandne svrhe .u Buhenvaldu je SS otvorio bioskopsku salu 194 1 . godine i tu su prikazivani isključivo filmovi koji veličaju nacizam. Logo­raši su ubrzo prozreli namere SS··a i bioskop je bio skoro pm­zano Tako je prikazivanje filmova obustavljeno. Sala je često potom služila kao mučilište gde su esesovci odvodili svoje žrtve i tamo ih batinali i mrcvarili . "Zvanična" logorska mu­zika takođe nije postigla svoj cilj . Antisemitske pesme više su izazivale mržnju prema nacizmu nego što su postigle že­ljeni efekat. Vešti umetnici, slikari, rezbari, pesnici i drugi potkopavali su, svako na svoj način, temelje nacizma. Na poz­nate pesme odmah su komponovane parodije, pa ako ss i čuje muziku nije obraćao pažnju a logoraši su se odlično ra­zumevali . Jedna takva pesma napisana je oko nove, 1944. go­dine u vreme kada je povedena akcija protiv vašiju. Među prvim zajedničkim akcijama međunarodnog karaktera bio je koncert u bioskopskoj sali u zimu 1943/44. godine. Jedna od najvećih akcija bila je takođe l11.eđunarodna priredba održana u sredu, 4. avgusta 1944.28 Jugosloveni su izveli narodnu pes­mu o borbi protiv Turaka. To je bila pesma "KorušIci venac" i izvedena je na slovenačkom jeziku. Jednom prilikom Jugo­sloveni su u programu imali pesmu "U boj , u boj ". Neki ne­mački komunista je posle predstave prišao jugoslovenskom predstavniku u MLK R. Supeku i rekao mu: "Bili ste jasni, sve Saln razun1eo".29

Priredbe su, osim u bioskopskoj sali, priređivane i u magacinu za odeću, ali i po barakama. U barakama su naj­češće delovale nacionalne grupe. Skoro svaka baraka imala je svoj hor i sličnu grupu . Za kulturni rad Jugoslovena bio je za­dužen V. Figar, pevačku grupu (hor) vodio je Šime Martinjak, a o umetničkoj strani , postavljanje scene i sl. brinuo j e slikar Bata Jaraković.

251 .

136

28 B ericht des !LK, s tr. 141. 29 Zbornik Buchenwald, str. 182; Otpor u žicama I (R. Supek), str.

VOJNA ORGANIZACIJ A

Najveći yspe�1 ilegalno.g l��orskog yođst,:a bilo je sva­kako stvaranje VOjne orgamzaClJe. 011:a Je radl�� up?redo sa ilegalnom' organizacijo�n i !�ajvažnije njeno up�r�ste blle .su po­stojeće, legalne orgamzaClJC kao logorska zastlta, �amte�ska četa, vatrogasna četa itd. Prve vojne gr�lpe org�r�lz?v�h S�l radi samozaštite još u zimu 1941/42. godll1e RUSI l �esl. AI�! tek u leto 1942. godine počeo je sistemats.l�i rad na lzgradnJ� vojne organizacije, k�d je P? .:adatku par�lJ sI:og vodstva IJa�l Kun organizovao vOJno-pohtlcku. grupu IZ l ed�va nemacl(lh komunista.! S obzirom na to da Je Buhenvald bIOv .mahon: lo­gor političkih interni raca koj i nisu bili v!čni Ol�t�ZJU, pr:'1 z�­datak je bio odabrati i obučiti n:ko�al�Ju oruzJ�m �aJb�IJe kadrove. U tome su, razume se, najvece Iskustvo Imah sovJet-ski ratni zarobljenici. . _

Koordinacija ilegalnog političkog rada lz�eđu .Rusa, Ne­maca i Čeha dovela je do zbližavanja i na pO!Ju vOJn� sar.ad­nje, tako da se tokom 1943 . godine postepe11:0 ll1te:nacIOnahzo­vala i vojna organiza�iJ�l. Kr�jem � ?43: �odm� . vOJI:e gruI?e su organizovali FranCUZI, Spanc�, ltahJam � BelglJan�l. ��edll1�m 1944. godine, međunarodna lle.galn� vOJ

2na orgamzaClJa pOJa-

čana je prijemom Jugoslovena l PoIJa�m. . " . Vojnom organizacijom rukovodIO Je M�K, .IWJ.l Je �b�a�

jao planove, izdavao uputstva;, od�učivao . o lZV?�enJu ':'�Z 1 l . . t ' od Sl·t' ·laciJ· e o prImem ofanzlVnog Ih defanzIVnog u zavIsno s l ... c ,

b l ' . I I d' v plana, postavljao članove vojn?g vođstva, na aV. J ao l s ( a IS: tio oružje i municiju i sl. YOJno �?�stvo sastOjalo s� . .

od tn člana i njemu je direktno bIla potcl11Jena logorska zastlta (la-

I Buchenwald, Dok. u. B er., str. 505. 2 Isto, str. 505 ; BericM des !LK, str. 152; "Naš glas" br. 2, od

17. 5. 1945. g.

137

geršuc) , vatrogasna četa i tehnička grupa. Osim ovih službi, vojnom vođstvu su bili odgovorni viši instruktori (bilo ih je tri) . Niži rang imali su instruktori kojih je bilo 12 . Pod nad­zorom instruktora, bila su po pravilu četiri "komandanta" blokova. Krilo svakog bloka imalo je takođe svog "komandi­ra", a u njegovoj nadležnosti bile su vojne grupe sa 3-5 čla­nova.

o Sve sekcije (nacionalne vojne organizacije) bile su orga­nizovane po grupama osim francuske, koja je imala dvostruke grupe, i sovjetske kao najbrojnije, koja je imala čete, bata­ljone i brigade.

Osnovni zadatak svake grupe i svakog člana vojne or­ganizacije bio je da pridobij a ostale internirce da pružaju pa­sivni otpor SS-u i da u pogodnom trenutku budu spremni za otvorenu borbu. Iz predostrožnosti, članovi vojnih grupa bili su u najmanjoj mogućoj meri upućeni u planove za akcije. Slično je bilo i sa starešinskim kadrom. Svako je znao samo deo plana iz delokruga svojih nadležnosti.

Nacionalne vojne sekcije ulazile su u sastav jednog od ukupno četiri sektora :

Crveni : Rusi i čehoslovaci, Zeleni: Jugosloveni i Poljaci, Plavi : Francuzi, !talijani, Španci, Belgijanci, Žuti : Nemci, Austrijanci, Holanđani.

Štab svakog sektora sastojao se od vođa nacionalnih sekcija.3 Vojno vođstvo izradilo je dva plana: 1) ofanzivni plan A; 2) defanzivni plau B . Plan A je predviđao akciju interni raca tako što bi na određeni znak iz logora istovremeno počeo na­pad na esesovce, čuvare i stražare, na svim mestima u radnim komandama, u preduzećima a potom i u kasarnama. Prema ovom planu, bio bi to opšti ustanak. Plan B je predviđao ak­ciju u slučaju opasnosti po logor, ako logor bude napadnut ili internirci budu zatvoreni u logoru, što je bio znak da SS želi da ga evakuiše ili likvidira. Svaki sektor imao je detaljno razrađen plan za napad i odbranu. Planovima je predviđen broj stražarskih kula i dužina žičane ograde koju ima da brani ili da napada pojedini sektor. Pravac dejstva Zelenog sektora bio j e na severnoj strani logora. Vojno vođstvo je sre­dinom februara 1943 . godine uvelo i tri stepena pripravnosti

3 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 507.

138

i uzbune. Na prvi znak za uzbunu, svi instruktori i vođe grupa moraju ostati u blokovima i znati tačan raspored članova gru­pe. Pri drugom stepenu opasnosti, sve grupe u bloku moraju zajedno nastupati i čekati naređenje. Kod trećeg zriaka za uz­bunu, sve grupe zauzimaju svoje planom predviđene obaveze.4 Vojne vežbe izvođene su više puta do aprila 1945 . To je naj­češće bila provera discipline, prozivka članova po grupama i smotre vršene po sekcijama i sektorima.

Početkom marta 1945 . godine, vojna organizacija inter­niraca brojala je oko 850 boraca svrstanih u 178 grupa.5

Sovjetski ratni zarobljenici Sovjetski politički zarobljenici čehoslovaci Jugosloveni Poljaci Francuzi Španci Italijani Belgijanci Nemci, Austrijanci, Holanetani Obaveštajci

grupa 19 37 21 16 9

22 9 4 4

30 7

178

Početkom aprila 1945 . godine SS je imao 2 .900 naoru­žanih vojnika, ali su poslednjih meseci posadu činili najve­ćim delom pripadnici Vermahta, godišta koja odavno nisu bila za ratovanje, kao i neiskusni oml a din ci nedorasli za oruž­je. Osim ličnog naoružanja, na raspolaganju su imali još 45 mitraljeza, 250 pušaka u četnom magacinu, 200 automata, 300 pušaka u štabnom magacinu oružja. Na svakoj stražarskoj kuli bio je još protivoklopni bacač, sanduk ručnih granata i je­dan mitraljez.

Vojna organizacija interniraca imala je 91 karabin sa oko 2 .500 metaka, jedan mitraljez sa 2.000 metaka, 16 ručnih granata, 20 komada manjeg vatrenog oružja, 150 komada raz-

4 Bericht des ILK, str. 153. 5 Isto, s1:r. 152; Buchenwald, Dok. u. B er., str. 507.

139

nih bodeža i pribora za sečenje žice i 200 zapaljivih flaša. Ile­galna organizacija je počela ela prikuplja oružje u leto 1943. godine. Pojedinci su, izlažući se smrtnoj opasnosti, krali deo po deo oružja i unosili ga u logor. Sitnije delove su prenosili u ustima, a ponekad su i kompletne puške bile prokrijumča­rene ispod leševa, jer leševe esesovci nikada nisu kontroli sali na kapiji . Najveći deo oružja dopremljen je u logor za vreme savezničkog bombardovanja logora 24. avgusta 1 944. Osim oružja, MLK i vojna organizacija raspolagali su sa nekoliko radio-prijemnika i jednim radio-predajnikom. I ovo je sve bilo kompletirano iz delova ukradenih u fabrikama DA W i Gustlof verke.

140

ORGANIZACIJA JUGOSLOVENA

Grupa Jugoslovena, mahom Slovenaca, sastavljena od ljudi iz transporta iz Begunja od 18 . avgusta 194 1 . godine, koja se držala na okupu i međusobno ispomagala obezbeđu­jući bolje radne komande, uspostavila je određene kontakte sa austrij skim i nemačkim komunistima, ali ona nije delovala kao organizacija Jugoslovena. Zahvaljujući ličnim vezama sa uticajnim ljudima u logorskom upravnom aparatu interniraca, ova grupa je kad bi joj se ukazala prilika spasavala pojedince od opasnih transporta i novopridošlim sunarodnicima ukazi­vala na opasnosti i "pravila ponašanja" u logoru. Prvi koraci u cilju organizovanja Jugoslovena učinjeni su tek od sep­tembra 1943 . godine, kada se broj Jugoslovena naglo pove­ćao po kapitulaciji Italije.

Inicijativu za osnivanje političke organizacije Jugoslove­na dala je nemačka Komunistička partija. Naime, još u martu 1943 . prispeo je Janez Rancinger u transportu sa oko 1 .000 Poljaka iz Aušvica.1 On je još u Aušvicu imao čvrste veze

1 Ivan (Janez) Rancinger* (Johann Ranzinger) je rođen 1909. go­dine u Beču, po zanimanju je staklar, živi u Zagorju. Rođen je u rad­ničkoj porodici u kojoj je bilo mnogo dece. Zato se morao zaposliti u staklari Hrastnik, u kojoj je izučio zanat staklarskog pomoćnika. Godi­ne 1923. postao je član Radničkog lmlturno-prosvetnog društva "Slobo­da" u Hrastniku. U SKOJ je primljen 1927, a u KPJ 1929. Od tada je često zatvaran. Godine 1933. osuđen je na četiri godine robije (jednu godinu je proveo u zatvoru u Mariboru a tri godine u Sremskoj Mitro­vici) . Po povratku sa robije (1937) ponovo se zaposlio u hrasničkoj stak­lari, ali je i dalje sve do početka rata 1941 . često zatvaran. Gestapovci SLl ga uhapsili 17. aprila [ 17. IV 1941 . godine'�* uhapšen i zatvoren u Laš­kom, a zatim u Celju i Mariboru. U Mariboru je potpisao izjavu o lojal-

,� Biografija objavljena u: "Večer" Maribor 8. 2. 1983. ,h� [ • • • J Dopuna biografije prema izveštaju Kontrolne komisije:

Arhiv CK SKJ VII-K XIII/IS, s tr. 32.

141

sa nemačkim komunistima, a po dolasku u Buhenvald sreo se sa austrij skim komunistom Karlom Rauhom iz Beča i ovaj mu je dao određena uputstva o prilikama u logoru. Po pri­čanju samog Rancingera, u magacinu odeće sreo se sa pisa­rom, nemačkim političkim internircem Hajncom Mislicom (Heinz Mislitz) . Pošto ga je Mislic upitao zbog čega je zatvo­ren, Rancinger mu je odgovorio da je kao komunista proga­njan u Jugoslaviji i da je više godina proveo u zatvoru. Mislic je potom zapisao Rancingerov logorski broj i skrenuo mu paž­nju da se ničega ne plaši. U mećluvremenu, Rancinger je upoz­nao još jednog Nemca - Oskara Bauera. Bauer je bio stare­šina bloka 62 i očigledno imao uticaja, jer je Rancingera pos­tavio za sobnog starešinu. Sam Rancinger navodi da je za sobnog starešinu postavljen zato što je pomalo znao poljski jezik.2 Prošlo je tek nekoliko dana kad je kod O. Bauera do­šao čovek i interesovao se za Janeza Rancingera. Bio je to Hans Zinderman. "Rekao mi je da idemo na razgovor sa ne­kim drugovima i da se ne bojim ničega. Došli smo u blok broj 2 koji je bio radna komanda Patologije. Tu su već bili poli­tički zatvorenici Gustav Vegerel' iz Beča, dr Kurt Sitte iz Su­deta i Rihard Grosskopf. Razgovoru je prisustvovao i Zinder-man. Interesovali su se za život i rad u Aušvicu, o ratu u Ju­goslaviji i za moju prošlost . Detaljno su me upoznali sa sta-

nosti III Rajhu] . Godine 1941 . za Rancingera je počeo trnoviti put kroz koncentracione logore. Iz zatvora u Laškom i Celju prebačen je na BorI, gde se uključio u organizaciju otpora. Dva puta je u logoru preboleo pegavac (trbušni tifus). Marta 1943. premešten je u KL Bu­henvald i tu se prvog dana povezao sa austrijskim komunistima. [ Imao je slobodan izlaz iz zatvora u Mariboru i uprkos direktive nije po­begao. 20. 11 . 1941 . godine bio je odveden u Aušvic gde se odmah upoznao sa komunistima Burger Ernestom i Gebel Rudijem. Njihovom pomoću postao je kapo bašte. Stanovao je u 23. bloku, tj . u bloku folks­dojčera. Kao kapo u bašti batinao je zarobljenike. U martu 1943. godine bio je zajedno sa 600 Poljaka premešten u Buhenvald. Odmah po do­lasku upoznao se sa komunistom Zinderman (Si.inderman) Hansom i Vegerel' Gustom. Zinderman mu je dao zadatak da organizuje među Jugoslovenima partijsku organizaciju i komitet. Sa radom je Ranein­ger odmah počeo i organizovao grupe i Komitet. Do 20. 7. 1944. godine bio je rukovodilac organizacija Jugoslovena i bio član Internacional­nog komiteta] . . . [Saračević Slavko je Rancingera upoznao sa os­talim komunistima Jugoslovenima, dočim je njega Zinderman upoznao sa Rancingerom] .

2 Zbornik Buchenwald, str. 92.

142

I njem u Buhenvaldu, o međusobnoj pomoći interniraca, o po­vezivanju Jugoslovena. "3

Posle razgovora II Patologiji o Rancingeru su prikupljali podatke preko drugih Jugoslovena (A. Saračevića i drugih) . Kroz tri nedelje, Rancinger jc bio premešten iz karantina u blok 37 gde su bili Janez Perenič, A. Saračević, Janez Ditinger, Dežman, Figar i drugi . Rancingera je sa Saračevićem upoznao Zinderman. "Saračević je od Zindermana svakodnevn� do­bijao radio-vesti o političkoj situaciji na frontu i dalje ih pre­nosio Jugoslovenima. Kako Saračević nije dobro znao nemač­ld, ja sam preuzeo taj posao. Tako sam se svaki dan sastajao sa Zindermanom".4

Prvi zadatak što ga je Rancinger dobio bio je, kako sam navodi, da 'među Poljacima pronaćle prave antifašiste: Polja�i su u logoru bili podeljeni na više frakcija nego bIlo kOJa druga nacija. Među frakcijama su izbijali sukobi zbog stra­načkih i ideoloških trvenja, što je smetalo i logorskoj orga­nizaciji interniraca. Rancinger je uspešno obavio ovaj posao! pa mu je kasnije (početkom 1944. godine) povereno da stuPI il kontakt i sa Francuzima i !talijanima i da ih poveže sa ko­munistima i mećlunarodnom organizacijom u logoru. I ovaj zadatak što su mu ga poverili nemački komunisti iz MLK, Rancinger je uspešno obavio. Među !talijanima je pronašao Domenika ćufolija i Renata Bartolinija - Sarpija, a među Francuzima komunističkog poslanika Marsela Pola.5

Rancinger je posle prvog uspešno obavljenog zadatka stekao poverenje KP Nema�ke, pa mu je od�br�.no d.a u n?­vim transportima pronalaZI Jugoslovene antIfasIste 1 da Ih spasava daljeg transporta u zloglc:sne spoljne l�omande. U ok­tobru 1943 . godine, u vreme kad Je u logor pnspeo transport Jugoslovena iz Flosenbirga, Rancinger je bio "kooptiran za člana MeđunarodnoO' antifašističkog logorskog komiteta" .6 Na­kon mnogobrojnih iskušavanja na koja je stavljan, zad?bio je puno poverenje Zindermana i V. Bartela, pa su mu 0111 su­gerisali da osnuje jugoslovensku organizaciju.7 Rancinger se

3 Isto, str. 92. 4 Isto, str. 92. 5 Zbornik Buchenwald (J . Ranzinger) , str. 95; Otpor u žicama II

(R. Supek), str. 248. 6 Zbornik Buchenwald, slr. 94. 7 Ibid, str. 95.

143

odmah dao na posao pri čemu su mu veliku pomoć pružili iskusni komunisti i borci, koji su u sve većem broju pristizali u Buhenvald od kraja 1943 . godine. čovek sa ogroIlmim is­kustvom (Rancinger se sa njim znao iz kaznione u Sremskoj Mitrovici) bio je dr Dušan Kermauner, poznat među komu­nistima iz italijanskih logora kao veoma sposoban organizator i odličan teoretičar. On je već do tada u nekoliko italijanskih logora učestvovao u organizovanju partij skih ćelija i organiza­cija. Nove, značajne snage omogućile su stvaranje organizaci­je, jer je među njima bilo dosta aktivnih boraca i komunista poput Vlaste Stojanovića, Ive Jmage, Steve Plavšića, a kasnije i drugih: Rudija Supeka, Sredoja Šijačića, Dobrislava Rado­savIj evića, Karla Terpina, Đorđa Nikolića, Radivoja Đokića, Vasilija Bokana, Vida Popovića, Rudija Debijađija i Nikole Čečure. Ipak, taj posao je bio mukotrpan jer je trebalo ljude podvrći raznim proverama. Nije bilo dovoljno da neko izjavi da je komunista, pa da mu se veruje.

Izgradnji organizacije pristupilo se sa najvećim opre­zom, pronalaženjem i organizovanjem članova KP, što je išlo dosta teško. Ako se za nekoga i utvrdilo da je komunista, bo­rac i uopšte "važan čovek" opet je bila nužna provera zbog uslova u kojima se sve ovo odvijalo. Strah, nesnalažljivost, inertnost i drugi faktori uticali su na pasivnost pojedinih ko­munista u stvaranju organizacije, dok su mnogi nepartijci po­kazivali više inicijative i znatno bolje se snalazili od komunis­ta. Po sopstvenim izjavama, prilikom osnivanja organizacije Jugoslovena u Buhenvaldu bilo je 20 članova Partije; MartaS 1944. godine konačno je formirana organizacija i konstituisalo se rukovodstvo u koje su ušli : .Tanez Rancinger, Dušan Ker­mauner, Aziz Koluder, Rudi Supek i od kraja jula 1 944. Emil Lihtenberg. U jednom izveštaju navedeno je da su u rukovod­stvo bili pozvani Cinoti (Cinotti) i Masnikosa "ali su otpali radi nepriznavanja vodeće uloge nem[ačke] Part [ ij ske] org

8 Zbornik Buchenwald CR. Supek), str. 84, navodi da je to bilo u aprilu 1944. godine; U Otpor u žicama I CZ. Hanzelj / V. Figar), str. 254 stoji: "Od jeseni 1943. kada je osnovana i jugoslovenska grana ILK . . . " On svakako misli na Rancingerovo povezivanje sa uticajnim ljudima iz ILK; Na s tr. 259 istog Zbornika R. Debijaeli navodi da je u aprilu 1944. godine formirano "političko rukovodstvo Jugoslovena".

144

[anizacije] , mandatorskih ovlasti druga Ranzingera a ustvari rukovođeni čisto ličnim motivima."9

Većina aktivista iz rukovodstva radili su kao poverenici po blokovima i radnirrt komandama, a organizacija je imala narodnofrontovski karakter.

Rancinger je rukovodio organizacijom, ali je prema iz­j avama nekih bivših interniraca svoje zadatke sprovodio su­više kruto i šablonski, što je kod pojedinaca izazivalo odboj­nost prema njemu. Nasuprot ovome, nije mali broj interni­raca koje je Rancinger lično ili posredno spasio i koji su puni hvale za njega. U opštoj pometnj i nije bilo moguće uvek na vreme i pravilno reagovati, svakog internirca spasiti i raspo­rediti odmah u bolju komandu, za šta je uvek po pravilu ok­rivijivano' rukovodstvo. Najveća zasluga Rancingerova je što .ie rukovodstvo uopšte formirano i što su Jugosloveni uklju­čeni u međunarodnu organizaciju. Činjenica je da je Rancin­ger iza sebe ostavio čvrstu organizaciju koja je R. Supeku olakšala posao, pa mu kako ističe Vlasta Stojanović i pripa­daju najveće zasluge. Dr Rudi Debijađi, Dobrislav Radosav­ljević, Vlasta Stojanović i mnogi drugi bivši internirci iskazu­jući zahvalnost Rancingeru što im je spasao život, podvlače da je samo jedan njegov pogrešan potez mogao stotine ljudi odvesti u smrt, a rezultat njegove delatnosti bile su stotine spašenih. Rancinger je 20. jula 1944. bio otpušten, zaslugom svoje žene, koja je bila saradnik Gestapoa i prebačen u .Tenu.1O Upražnjeno mesto sekretara jugoslovenske organizacije zauzeo je potom Rudi Supek.

Već smo rekli da broj Jugoslovena u samom Buhenvaldu nije nikada prelazio 500. U odnosu na druge nacije, Jugoslo­veni su bili manjina i stanovali su u više od deset blokova u grupama od 20-50 ljudi, izuzev bloka 40 u kome je bilo 120 Jugoslovena. Najbrojniji su bili u blokovima 38, 39, 40, 42, 43 , 45, 49 i 67. I Jugosloveni su većinom pripadali kategoriji poli­tičkih interniraca, a političkim radom bilo je obuhvaćeno pre­ko 80% jugoslovenskih interniraca.ll Broj članova Partije stal­no se povećavao a sam rad je bio nekad intenzivniji, a nekad potpuno onemogućen, što je zavisilo od okolnosti u logoru.

9 ISI, Buhenvald, Izveštaj partijske organizacije. 10 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/IS; Ovo su potvrdili i R. Supek i S.

Dimitrijević. 11 Zbornik Buchenwald CR. Supek), str. 85.

145

u oktobru 1 944. godine Jugosloveni su imali 32 člana Par­tije i tek tada je formirano uže parij sko rukovodstvo, ali zbog pro�ale u redovim� nemačke i, austrijske partije došla je di­rektIva da se prekl11e sa svalnm radom. Izvanredno držanje op�:lžel�ih, potkazanih nemačkih i austrij skih komunista, omo­gucIlo Je da se rad nastavi u decembru 1944. godine. U ok­tob�u su J�g?slovel1i imali 10 jedinica (partij skih ćelija) a pri­specem veh1nh transporta sa Jugoslovenima iz Dahaua u de­cembru njihov broj se povećao na 12 . Politički rad kod Jugoslovena obuhvatao je užu politič­

ku organizaciju, organi z ovan u na strogo centralističkiIn osno­vama, koju je činilo 5 članova i za koju je, iz konspirativnih razloga, znao samo mali broj ljudi. Ovih 5 članova rukovodili su organizacijom oslanjajući se na širi aktiv u kojeg je ula­zilo oko 40 ljudi. Najširu, masovnu organizaciju predstavljao je kolektiv, polulegalna organizacija , organizovana na osno­vama narodnooslobodilačkog fronta.

članovi rukovodećeg aktiva su neposredno rukovodili ak­tivima (ćelijama) po blokovima. članovi ovih aktiva bili su isključivo komunisti, skoJ evci, partizani i samo izuzetno pro · vereni simpatizeri. Pod rukovodstvom uže organizacije radile su prosvetno-disciplinske grupe, obično sastavljene od 3-5 aktivista (samo pouzdanih ljudi) . Aktivi su organizovani prema zamisli Janeza Rancingera još pre konstituisanja užeg ruko­vodstva. Zadaci aktiva bili su: održavanje discipline u bloku, izgrađivanje i održavanje dobrih odnosa sa drugim nacijama i zatvoreničkim osobljem u bloku, rukovođenje kolektivom pre­ko izabranih ljudi (ekonoma) , prenošenje direktiva, političkih vesti itd. Prosvetne grupe su održavale disciplinu u blokovi­ma, nezavisno od svoga kolektiva vršile agitaciju prema dobije­nim direktivama, a najvažnije uloga im je bila održavanje raz­nih predavanja, koja su uglavnom obuhvatala teme o razvoju društva, osnovama lenjinizma, Crvenoj armiji , kolektivizaciji u SSSR-u i sl. Posebna pitanja posvećivana su radu sa om­ladincima kojih je u Buhenvaldu bilo preko 40. Inače, obra­zovni rad je u vidu stalnih predavanja praktikovan u logoru samo kod Jugoslovena. Broj aktivista se do kraja 1 944. go­dine popeo na 60, a broj članova obuhvaćenih prosvetnim gru-

146

pama na oko 160, što znači da je prosvetnim radom bilo obu­hvaćeno više od trećine Jugoslovena u 10goruY

Stvaranjem političke organizacije marta 1944. godine po­čeo je rad na stvaranju kolektiva, prvo kao ekonomskih zajed­nica po blokovima, a kasnije i šire. Kolektivonl su pra:k�ično bili obuhvaćeni svi Jugosloveni u logoru. Izuzetak su bIh ese­sovci, ustaše, četnici, i lopovi. Najvažniji ciljevi kolektiva su bili: borba protiv raznih poroka u logoru (l�rađe i �q�ovi�le) , ispomoć u hrani i odeći negovanje duha solIdarnostI 1 zaJed-ništva, kao i očuvanje morala uopšte.

v . . . . Kako se kolektiv pokazao veoma uspesmm 1 konsnn;� načinom delovanja, postepeno se širio i obuhvatao sve veCl broj članova. U toku 1944. godine bilo je obuhvaćeno oko 350 interniraca, a od oko 600 preživelih Jugoslovena u B�lh�nvald� je u zajednici bilo 537. Manja grupa jugoslov�nsl��h l11ter��I­raca, iz političkih razloga, nije pr�zn�v��a o�gamzacIJu, R,a mje ni ulazila u kolektiv . Druge su lsklJuclVah zbog toga �to su simpatisali nacizam (dva-tri folkdojčera i nekoliko m';lsl�m�na esesovaca) kao pristalice četnika, zbog krađe, nedlSClp1l11e, zbog protivljenja rukovodstvu, sebičnosti i drugi�l razloga P

Da bi se objedinio rad svil� članova kolektIva, 4: fe�­ruara 1945. obrazovan je Centralm odbor ekonomske zaJedm-ce.14

U Odbor su ušli: 1 . Janko Struharik�' - koordinator rada, 2. Ledinski Jože - ishrana, 3 . Slavko Figar - snabdevanje robom, 4. dr Bela Kohn - zdravlje, 5 . Emil Lihtenberg - blagajna. Samo 10% Jugoslovena dobijalo je pakete (uglavnom.Slo-

venci, s obzirom na to da su oni smatrani građanima Rajha) . 1 2 Isr Buhenvald Izveštaj partijske organizacije. "

13 Arhiv CK SKJ,' VII-K XIII/IS - Spisak interni raca sa kraCl111 karakteristikama. . ' . . 14 rsr Buhenvald - Izveštaj partijske orgamzaclJe. .

�, J. Struharik, Slovak, rodom iz Bačkog Pet!ovca. Pre. rata J e studirao u Pragu, gde je bio uhapšen pod <?ptuzbom da Je agent Intelidžens servisa i upućen u Aušvic, a potom Je dospe<? u �uhe�vald. U logoru je bio sobni redar (štubcdinst) u bloku 4S. rZJa,:IJIV�? Je po oslobođenju da će ići u Prag, ali je otišao na Zapad. Om kOJI su ga poznavali ističu da je bio antifašista i da se dobro držao.

147

Koristeći se ovim pravom Slovenci su dostavljali rodbini i pri­jateljima imena svojih drugova, tako da je pristizao znatno veći broj paketa. Svakih 14 dana na ime S. Figara Jugoslove­nima je iz Praga slao paket dr Marko Janković, Srbin, bivši internirac iz Buhenvalda.15 Paketi. su postajali svojina kolek­tiva, kao i duvan, odeća, lekovi i novac. Kolektivizacija je vrše­na na dobrovoljnoj osnovi i uglavnom je sprovođena bez ve­ćih nesuglasica. Raspodela je predstavljala teži deo posla, jer je paketa bilo malo. Pravilo je bilo da se keks i čokolada od­voje i daju maloletnicima i bolesnicima. Ostatak je deljen čla­novima kolektiva po blokovima. Do manjih nesporazuma dola­zilo je među "nesavesnijim Slovencima i Dalmatincima" An­tagonizam između njih datira još iz italijanskih logora u ko­jima su znatno bolje prolazili Dalmatinci .

Marta 1 944. godine Francuzima i Belgijancima su počeli masovno pristizati paketi Crvenog krsta, pa je Francuski na­cionalni komitet odlučio da se . ti paketi podele svim internir­cima kako Francuzi ne bi bili u povlašćenom položaju. Tq je bio povod da se organizuje kolektiv � ekonomska zajednica na međunarodnom planu. Međutim, ubrzo po ustanovljenju kolektiv se raspao, jer su pojedine nacije, naročito Česi, otvo­reno negodovale, jer u paketima Crvenog krsta nisu videle nadoknadu za sopstvene, privatne pakete koje su dobijali od rodbine.16 Tako je propao pokušaj organizovanja međunarod­nog kolektiva, ali nacije su se i dalje međusobno ispomagale. Francuzi su i posle toga od svojih paketa odvajali deo i us­tupali ga Jugoslovenima. Ne malu pomoć Jugoslovenima su pružili u hrani i odeći nemački komunisti - funkcioneri u lo­goru kao što su Baptist Fajlen, Oto Hale (Oto Halle), kapo skladišta za odeću i Čeh Jozef Ulrih (Josef Ulrich) . Centralni odbor ekonomske zajednice postigao je značajne uspehe, jer je od svih Jugoslovena u logoru zbrinuo u komande koje su bile pod krovom oko 70% . Dnevno je prosečno 5 Jugoslovena dobijalo poštedu od posla u trajanju po 10 dana. U blagajni se nalazilo oko 3 .500 RM kojima je raspolagao kolektiv.

Pored članova Centralnog odbora zaduženih za brigu o kolektivu, nesebičnu pomoć pružili su i Jugosloveni zaposleni

15 Zbornik Buchenwald (S. Figar, Jugoslovenska ekonomska skUp­nost - Kolektiv, str. 100-107), str. 102.

148

16 ISI, Buhenvald - Izveštaj partijske organizacije.

f)o '- '" " ';" x; ��. '� .� '" <- '. :t � "" �,'

� '"

.� �o ,� ,>

r, I f " �I" 'i ' o o �

''\

u komandama skladište i kuhinja, kao i u raznim službama, među lwjima su se naročito istakli Despot, Mogić, Šišgorić, Tono Colić, Dragan Ivanović i drugiY Šta je značio kolektiv, govo n l podatak da su pojedinci, koji su zbog nepoštovanja pravila bili isključeni, pokajnički dolazili i molili da budu vraćeni u kolektiv i obećavali da će izvršavati sve obaveze, a da za uzvrat ništa ne primaju od kolektiva.

Novi sekretar, Rudi Supek nametnuo se sa SVeZ1l11 ide­jama i organizaciji dao snažan impuls . Nepomirljivi antifa­šista, on je već kao dvadesetogodišnjak, skoj evac došao u Pa­riz, gde je radio u tehnici KP] od 1933. do 1936. godine. Go­dine 1940. postao je član KP Francuske. Uhapšen je posle ka­pitulacije Francuske i u zatvoru Tureli u Parizu ostao do 1 . maja 1943, kada je transportovan u Kompijenj . Kao demok­rata, teoretičar i praktičar u Kompijenju se povezao sa pok­retom otpora i postao član njegovog rukovodstva. Tu se upoz­nao i sa grupom mladih intelektualaca i pitomaca Jugoslo­venske vojske, koji se nisu mirili sa kapitulacijom, među ko­jima su bili : Dobrislav Radosavljević, Sredoje Šijačić, Bogdan Gajić, Adam Cvetić, Voja Živković, Đorđe Nikolić, koje je po dolasku u Buhenvald organizovao i uključio u organizacijuY

17 Zbornik Buchenwald, str. 104. 18 U vreme kad je Supek boravio u Kompijenju u tom logoru

je bilo oko 30 Jugoslovena. Malo ko je znao bilo šta o zbivanjima u Jugoslaviji, pa i u svetu. Preživeli internirci pričaju da su ih pripad­nici drugih nacija kad su došli u Kompijenj dočekivali sa uzvicima "Draža, Draža!", ali Supek ih je okupljao oko sebe i tumačio im suš­tinu i ciljeve NOP-a. Međutim, ni on sam nije bio najbolje obavešten o događajima kako u Jugoslaviji, tako i u svetu. "Pitao sam ga" pri­čao je Bogdan Gajić, "ko je vođa komunista u Jugoslaviji, j er mi pitomci stvarno nismo znali, a on je rekao da je to verovatno Nedelj­ković. Staljina nam je predstavljao kao idola i neprikosnovenog sim­bola humanizma i čestitosti."

U Kompijenju je tada bio i neki Crvenković ili Crvenčanin koji se predstavljao kao predstavnik Kominterne u Beču, a pričalo se da je bio blizak partijskom vrhu KPJ. Crvenković (Crvenčanin) je stalno ponaVljao kako sa Istoka teče bistra voda, ali da se zamuti dok dođe do zapadne Evrope. Supek je krug Jugoslovena okupljenih oko sebe upozoravao da se čuvaju toga čoveka i da mu se mnogo ne

1 5 1

lak? ovi mla?i ljudi nisu bili članovi Partije, Supek se odvažio da. lm. poven. odgovorne zadatke, što se kasnije pokazalo sa­SVIm lSpraVl1lm. �upe!( je u Buhenvald transportovun 19 . j anuara 1944. Po pns�ecu transporta, u vreme dok se vršila dezinfekcija, Su�eka Je prepoznao Poljak I-Ulel, španski borac koji je i omo­�UCIO da se odmah poveže su organizacijom.�' Iz Kompijenja Je u �uhe�:,�ld p ·

v .(!e�embra 1943. prispeo transport u kome su �lh �aJ.lc, ŠIJaclC l Rad05avljević. Kako su oni bili puni odusevlJer;tJ a prenla Supeku, o svemu su ispričali Figaru što je takođe utlcalo .da �upek odmah po dolasku u logor bude po­V�ZaI� .sa orgal1lZaclJ0.I-:r:. O tome kako je postao sekretar orga­l1lZaCIJe J ugosl��ena l clan Međunarodnog logorskog komiteta, J. �ancll1ger pl se da su se pre njegovog odlaska u Jenu sa­stah "članovi Jugoslovenskog komiteta" i doneli odluku da Su­pek bude sekretar. "O toj našoj odluci sam govorio sa sekre­tarom Međunarodnog komiteta, Valterom Bartelom i članom Harijem Kunom. Naš predlog je prihvaćen".19 .Na. zahtev Valtera Bartela i Hari Kuna da Jugosloveni dele�lraJu s:,oga p��dstavnika u Ilegalni vojni komitet, Rancin­g�r Je. uputIO M�.n)ana Kalearija (Cale ari) , predratnog _ komu­l1lstu l b�rca kOJI Je .u Buhenvald došao iz Zagreba početkom 1941. gO�ll1�. Barte� l Kun �u Ka�earija odbili sa motivacijom da J e sr�al1l bolesmk. Rancll1ger Je potom predložio španskog

borca. �Ikoh: čeč�ru, ali posle tri meseca i Čečura j e razrešen funkcIJe. Najzad Je. u međunarodni vojni komitet upućen Aziz Koluder, komesar Jedne partizanske čete u Hercegovini.2o Ko­luder je takođe došao iz Zagreba i na poverenom mu zadatku veoma dobro se snašao, iako za razliku od dvojice svojih pret­hodnika nije znao nemački jezik.21

KOl�stitui�anj.e jugoslovenskog rukovodstva nije prošlo bez trzaVIca. VIdeh smo da Cinoti i Masnikosa nisu prihvatili približa-yaju,. jer on sumr:ja � njega. ".Crvenković (Crvenčanin) je tada mogao ImatI oko 50 godma l prema nama se sasvim korektno opho. dio". D. Kočić, Zapisi, S. šijačić, B. Gajić.

�, Po izjavi Supeka, Stubičke Toplice 7. 4. 1989. 19 Zbornik Buchenwald (1. Rancinger) str. 95.

• • 20 Koluder je . bio . čl�n �esnog korn'iteta KP Mostara. Po izbi­

JanJu ustanka u BIH bIO Je Jedan od organizatora Visočko-fojničkog odreda. 21 Iva� Ranzinger! J)elež ]ugoslovanov v boju proti nacistov v koncentraclJskem taboYlscu Buchenwald, "Večer" - Maribor, 10. 2. 1982.

152

da uđu u rukovodstvo, zbog čega je izbio sukob koji je pretio potpunim rascepom među Jugoslovenima. Cinotiju i Masniko­si pridružili su se Marjan Kaleari, Čedo Rubinjoni (Rubigno­ni), Vladimir Antić i Mario Viđak - svi Dalmatinci. To je verovatno bio razlog smenjivanja Kalearija sa mesta jugoslo­venskog predstavnika u Vojnom komitetu, a ne bolest srca kao što navodi Rancinger. U objavljenim tekstovima izbegava se svako pominjanje ovog sukobu, ali izvesno razjašnjenje da­li su Supek i S. Dimitrijević. Supek ističe da je Cino ti bio tipičan sektaš i da nikada nije prihvatao nikakav zadatak, kao ni V. Masnikosa. "Teško je definirati Cinotijevo sektaštvo. On . je izgleda želio uvijek da oponira. Sa takvim stavovima je i došao u Buhenvald iz Dahaua i Italije. To je bio sukob među Dalmatincima, a u Buhenvaldu među Dalmatincima i Sloven­cima, jer su Slovenci u Buhenvaldu bili uticajniji. On je jako želio da rukovodi. Poslije rata su protiv nas podnosili tužbu, jer su radili na takvim mjestima (V. Masnikosa je radio u Tužilaštvu) .22

Cinotiju i grupi oko njega pripisuju se anarhizmu i le­vičarstvo borba protiv političke linije partij ske organizacije. Zahtevali' su da kolektiv ne bude na narodnofrontovskoj os­novi, već da se strogo ograniči na organizovane internirce: partizane, članove Partije i skojevce. "Ovakva sektaš ka poli­tička linija vodila je našem izoliranju od masa i bila odba­čena od svih ostalih partij aca. Grupa Cinoti nije priznavala međunarodno partijsko logorsko rukovodstvo i njegovu poli­tičku liniju, koja je po mome mišljenju, uzevši u celini, bila ispravna."23 U materijalima i izjavama prikupljenim za pot­rebe Kontrolne komisije CK, ovaj sukob je prikazan sasvim drukčije. Posle odlaska Rancingera - jula 1944. godine, među rukovodiocima je izbio sukob oko toga ko će preuzeti ruko­vodeću ulogu u organizaciji . Dalmatinci su forsirali Cinotija, ali svi drugi su bili protiv. Dalmatinci su na ovo reagovali emotivno i svi istupili iz kolektiva. "Cino ti je zastupao mnogo borbeniju liniju i govorio šta čekamo u logoru, da nas pot­puno unište. Tražio je da se sa minimalnom količinom oružja

22 Razgovor sa R. Supekom 19. 4. 1987; ISI, Buhenvald, Izveštaj

partijske organizacije. . ' . 23 Izjava S. Dimitrijevića data Martmu Gamuhnu o delatnostI

Cinottija.

153

podigne ustanak i izvrši bekstvo. Organizacija ga je progla­sila za sabotera i antipartijskog sabotera, te ga kao takvog bojkotirala" .24 Cino ti je bio odličan teoretičar i imao je veliki uticaj ne samo među Dalmatincima već i drugima. On se nije slagao sa rukovodstvom i zbog toga što su, kako je isticao, najviše spasavani iz opasnih transporta Slovenci, a Dalma­tinci zapostavljani. U februaru mesecu 1945 . godine održan je sastanak na kome su bili prisutni Supek, Koluder, V . Kovačev, Cino ti i verovatno Ferić ( ?) . Cino ti je oštro kritikovan "zbog toga što j e zagovarao razdor u kolektivu" koji je pretio pot­punim rasulom. "Cinotiju smo rekli da će snositi odgovornost za sve posledice", On je dobro znao šta to znači . Znao je da se za čas možemo dogovoriti sa drugovima Nemcima i da mo­že otići na transport, pa i još gore. Posle se primirio i nije pravio probleme",25

Prema jednom svedočenju, slučaj Kaleari potpuno je ne­zavisan od slučaja Cino ti. Kaleari se u celini nije slagao sa or­ganizacijom i kritikovao je njen rad, zbog čega je odmah bio isključen iz Komiteta, Postojali su i drugi manji sukobi, ali oni nisu imali dubljih posledica. J edan sukob odigrao se iz­među S, Figara i njegovog šuraka Ivana Šega (možda 1. Seliga) . Šego je kritikovao Figara i neke nepravilnosti u kolektivu, ali to se po njega kobno završilo jer je upućen u Doru.26

Od Dalmatinaca grupi Cino ti suprotstavljao se Marin Fe­rić iz Splita. Zbog rada u kolektivu bio je marta 1945. godine kooptiran u rukovodstvo organizacije, ali po oslobođenju se doznalo da j e zbog držanja u zatvoru pre zarobljavanja bio isključen iz Partije. Dalmatinci su znali za Ferićevo držanje u zatvoru, a on to nije mnogo ni krio. I sam je pričao da je za vreme istrage "popustio i priznao neke stvari". Protiv nje­govog prijema u rukovodstvo energično je istupio Mari0 Vi­đak, a ujedno j e izrazio neslaganje i izneo i niz drugih pri­medbi na stav rukovodstva.27

Strah od provale i izdaje dovodio je do detaljnih ispiti­vaja i proveravanja, ali i međusobnih najčešće neopravdanih sumnjičenja, Sasvim je razumljivo da u suviše složenim okol-

154

24 Arhiv CK SKJ VII-K XIII/IS, str. 29. 25 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev. 26 Arhiv CK SKJ VII-K XIII/IS, str. 29. 27 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev.

nostima nije uvek bilo moguće voditi idealnu kadrovsku po­litiku i postavljati ljude prema njihovim sposobnostima na odgovarajuća mesta. Ovo i zbog toga što se, kao što smo vi­deli, ni pojedini komunisti nisu snašli u logoru, dok je na dru­goj strani bilo nepartijaca koji su pokazivali daleko više sna­lažljivosti,28 Tako su mnogi istaknuti internirci ostali do kra­j a rezervisani po pitanju izbora Emila Lihtenberga u rukovod­stvo. Lihtenberg je bio metalski radnik. Rođen je i živeo je u Zagrebu, ali je kao folksdojcer jedno vreme bio član Kultur­bunda.29 U Buhenvald je deportovan januara 1944. godine iz zatvora Begunje u Sloveniji. Po odlasku Rancingera, koopti­ran je u najuže rukovodstvo Jugoslovena. Po mišljenju nekih interniraca. (A. Saračević) , Libtenberg nije bio posebno akti­van. Po svedočenju Saračevića i sam Kermauner je izjavio : "Nije bilo pravilno da smo kooptirali Lihtenberga u Komitet bolje bi bilo da smo uzeli Din1Ca, jer nije on ništa naročito",30 Nasuprot ovim ocenama mnogi internirci su zahvaljivali Lih­tenbergu za svoje spasavanje. On je dočekivao nove transporte i pronalazio Jugoslovene, izvlačio pojedince iz transporta u opasne spoljne komande, ali imao je i dobre veze sa nemač­kim komunistima.

Ipak, među Jugoslovenima u Buhenvaldu nije bilo na­cionalnih sukoba bez obzira što je osim pripadnika, simpati­zera i saradnika NOP-a bilo i raznih kvislinških formacija (ese­sovci, ustaše, četnici) . Izvesno nacionalno podvajanje je za­paženo od pojedinih interniraca. To se vidi i prema izjavama o nacionalnoj pripadnosti datim logorskoj kartoteci. Oznaku (vinkel) "J" nosili su svi državljani Kraljevine Jugoslavije, bez obzira na to što su se izjašnjavali kao Hrvati, Slovenci ili Srbi. Jugoslovensko obeležje nosili su i Hrvati i Slovenci iz Istre, Trsta i drugih krajeva koji su pre rata pripadali Italiji , mada im je u kartonima stajalo italijansko državljanstvo. Većina Jugoslovena izjasnila se po nacionalnoj pripadnosti kao Jugo­sloveni. Na drugom mestu su Hrvati, ali kao Hrvati su se iz­jašnjavali, osim većine Hrvata, skoro svi muslimani, a često i Srbi (izuzetak su Hrvati iz Dalmacije koji su se skoro isklju­čivo izjašnjavali kao Jugosloveni) . Ovakvom izjašnjavanju

28 ISI, Buhenvald, Izveštaj partijske organizacije. " Izjava S. Dimitrijevića. 30 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/IS, str. 36.

155

muslimana i Srba iz Bosne i Hercegovine nesumnjivo je do­prineo status NDH. Kao "državljani" NDH mnogi su se po­nadali određenim olakšicama u logoru. Neznatnu manjinu Ju­goslovena činili su oni što su se prema nacionalnoj pripadno­sti izjasnili kao Srbi, Slovenci, Jevreji, Nemci i Cigani .

Iako se nacionalnoj pripadnosti meLlu komunistima i dru­gim antifašistima u logoru nije pridavala posebna važnost, mnogima je zapalo za oko to da su Slovenci u rukovodstvu kao i u logoru bili najbrojniji, a da Srbi kojih je bilo skoro koliko i Hrvata, uopšte nisu bili zastupljeni u političkom i voj­nom rukovodstvu i pored toga što je u redovima Srba bilo iskusnih revolucionara, aktivnih boraca i komandanta parti­zanskih jedinica. Opravdanje za ovo delimično treba tražiti u tome što su Slovenci dobro poznavali nemački jezik i lakše se snalazili i sporazumevali od ostalih Jugoslovena. Izvesnih prebacivanja i sumnjičenja je ipak bilo. Osim Cinotija, koji je smatrao da su Slovenci favorizovani, bunili su se i Slovenci i prebacivali da nisu ravnopravno zastupljeni kad je u pitanju izvlačenje ljudi iz malog logora. "Više puta mi je nasamo o toj stvari govorio Dušan Kermauner. Neki put mi je to na­bacivao i Figar iako za Figara mogu reći da je izvršavao sve zadatke, bez obzira na nacionalnu pripadnost ljudi koje je iz­vlačio sa opasnih transporta"Y

Da li je bilo nacionalnih tendencija prilikom sastavljanja prvog šireg rukovodstva Jugoslovena u vreme kada je Rancin­ger bio sekretar, zaista je teško reći, ali Supek j e činio sve da otkloni nesporazume, suzbije nacionalne uskogrudnosti i da održi jedinstvo u kolektivu i organizaciji otkad je on preuzeo ulogu prvog čoveka među Jugoslovenima u Buhenvaldu. Ovo sudim i prema brojnim susretima sa bivšim internircima, koji su o Supeku bez iznimke govorili sa poštovanjem. Prema ne­kim svedočenjima organizacija Jugoslovena je u Rancingerovo vreme bila uska i konspirativna, zahvaljujući tome što je Ran­cinger bio veoma netaktičan, zatvoren "i oholog držanja" . Pod rukovodstvom Supeka, organizacija je proširila delatnost i okupila skoro sve Jugoslovene. Supek je, prema izjavama in­terniraca, umeo da se približi ljudima i prosto ih je plenio. Za sve one koji su znali čime se bavi i koji su sa njim di­rektno kontaktirali, on je bio drug, organizator, teoretičar, go-

31 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev.

i56

vornik, rukovodilac - uvažavan i poštovan. Za one koji ga nisu bolje poznavali on u logoru nije ništa radio, već je u.vel� držao "nekakve govore". Ne znajući njegovu ��ogu, l?ojedl11CI su izjavljivali "da je bio svugde i nigde i da l11Je radIO u rad­nim komandama.'� Uvek je nešto pisao i spremao "nekakve govore" .32 I ovi su ipak morali priznati da je Supek bio izvan� redan govornik i odličan taktičar. Dolaskom u. Buh�nvald . 1 povezivanjem sa uticajnim Jugoslovenin;a (�ancl11g�r l, os��h) odmah je na odgovorne zadatke postavljao lJude kOJe Je hcno dobro poznavao još iz Franc�lsk�. U janl:laru 1944. god�ne,l;lm�­sto Franca Dežmana postavljen Je Dobnslav Radosavljevlc, PI­tomac Vojne akademije i student slavistike, za pisara u zat­voreničkoJ pisarnici . Prethodnik Ra�osa:,lje:,ić�, Franc �ež­man, bio je "na zahtev Nemaca smenJen, Jer Je I!1110g? pncao i svuda se kretao' ' ' .31 Oko užeg rukovodstva on Je zajedno sa Dušanom Kermaunerom okupio širi krug ljudi i svakom od­redio delokrug rada. U širi krug oko rukovodstva ulazili su još Vekoslav - Slavko Figar, Janez Perenič, Srećko Dimec, AlojZ -- Slavko Saračević. Osim ovih, postojao je i veći , bro} poverenika po partijskim grupama: Roman Zupanc, Bons ZI­darič Janez Drašler, Ignac Voljč.34 '

Pripreme za organizovan�� vojnih g�'up�. počeive sl7 is­tovremeno sa stvaranjem partIjske orgamzaCIJe. Posto Je u bloku broj 40 bilo najviše ,!ugoslovv�na, Rancinger je <?dre�io Fiaara za starešinu bloka i zaduzIO ga da među najboljIm i I�ajpoverihvijim internircimr: orga.nizuje_ v?jne grupe. Figa�t� je za ovaj posao uskoro dodelJen N.II�ola C,,:cura. �l11 su dobIh uputstvo da u svakoj grupi mora bItI po 4 l11termrca. Tako su

,� Supek je radio u radnoj kom�ndi DA W, a po�le �o�bardova­nja štrumpfštopferaj (StrumpfstopfereI) �de su se .krpIl�. I uSIvale �la­marice i ćebad. Od Jugoslovena su u tOJ komandI radIlI V. Kovacev, Intihar i još jedan mladi Slovenac.

32 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/IS , str. 33. . . , . v • 33 Prema izjavama Supeka i D. R�dosavlJevIca; _ Pr<:ma lZvestaJu

Kontrolne komisije CK SKJ'v .D�ž�an . Je po .<?slobođenJu logora po­begao u Austriju gde i danas ZIVI, Jer mkada mje saznao razloge svoga smenjivanja. .

d 34 Arhiv CK SKJ VII-K XIII/IS, str. ZS; Zbormk Buchenwal , str. 95 Rancinger kao poverenike navodi: Dušan Kermauner, Sll;lvko Sa­raČević, Janez Drašler, Adolf l.'avčar: . Roman Z,upanc, Rud� Supe!c, Emil Lihtenberg, Aziz Koluder l MarIjan !(al�arI; Supek lca�e q,a .le broj poverenika bio znatno veći od on,oga sto Je navedeno u Izvestaju Kontrolne komisije CK SKJ.

157

?-speli . da u bl.oku �O fo�miraju. 5 vojnih grupa jugoslovenskih �nter111raca. Flgar Je zatIm dotno nalog da oformi vojne grupe l u bloku 34, ali s obzirom na manji broj Jugoslovena u ovom b�:>ku je uSl?eo orga.nizovati samo jednu grupu.35 Ovaj posao 111Je tekao 111 brzo 111 lako i završen je po Rancingerovom od­lasku. polaskom grupe Crnogoraca (Vido Popović, Vasilije B�kan l dr.) olakšano je formiranje vojnih grupa, jer su ovi, a l mnogi drugi Jugosloveni, bili organizovani u prethodnim logorima i zatvorima. Izuzetan doprinos radu organizacije i 01'­ganizovanju vojnih grupa dali su Vasilije Kovačev borac iz Vojvodine i Sergije Dimitrijević, predratni komunista. Osim vođa 5 vojnih grupa iz bloka 40 i njihovih "komandira" (Janez Drašler, Boris Zidarič, Vlastimir Stojanović, Sredoje Šijačić i Vasilije Bokan) i u bloku 34 (Maks Chrobat iz Trsta) ,36 u vojnoj organizaciji su se is takli : Jože Lenarčić, Dušan Koko­tović, Ivan Juraga, Đuro Mazarak, Branko Milanović, Josip Lukas, Đuro Vukelić, Slavko Rizoniko, Vinko Grubelić, Ante Mogić, Milan Pivac, Dušan Kuševija, Zvonimir Snoj , Marjan Trontelj , Alojz Tavčar, Mate Šižgorić, Đorđe Purlija, Zvonimir Hanzelj , Radivoje Đokić, Ante Kuzmanić-Kurta, Zarij a Mar­ković, V. Kovačev, Tono Čolić, Nikola Čečura i Lazar Rusov. S. Rizoniko, osim nekih imena koje sam već pomenuo, navodi da su se u vojnoj organizacij i iz Crne Gore istakli još i sledeći internirci: Savo Radonjić, Stevo Rašović, Tomo Bulatović i braća Vojvodići.37 Na navedenom spisku članova vojne orga­nizacije su samo poznata imena, ali u okviru 16 vojničkih gru­pa bilo je organizovano mnogo više jugoslovenskih interniraca. Skoro sve grupe Jugoslovena brojale su 4-5 članova. Ruko­vodstvo je neprestano vršilo selekciju u svakoj grupi i uvek bi fizički i moralno j ača, nova ličnost potiskivala bolesnog i iznemoglog. Najistaknutiji su opet uzimani za posebne zadatke. To su verovatno bili odabrani članovi koji su ušli u udarne grupe. Grupe je danas teško rekonstruisati, ali se zna da su

35 "Večer" - Maribor, 10. i 1 1 . 2. 1983. 36 Zbornik Buchenwald (S. Figar), str. 99; "Večer" - Maribor

od 12 . 2. 1983. J. Rancinger navodi ista imena, istim redom. 37 Zatvori i logori u Boki kotorskoj i Bokelji u zatvorima i lo­

gorima van Boke 1941-1945 (S. Rizoniko, U italijanskim zatvorima i logoru Buhenvald, str. 549-566) - Zbornik radova sa naučnog skupa održanog u Herceg Novom 20. i 21 . decembra 1985, Titograd 1987, str. 562.

158

udarnu grupu Jugoslovena sigurno činili: Radivoje Đokić, Ante Kuzmanić-Kurta, Ivo Juraga i Branko Milanović.*

Iz grupe od 16 Crnogoraca, partizana, koja je organizo­vana i došla u Buhenvald (Vido Popović, Rudi Debijađi i dru­gi) formirana je vojna grupa u koju su ušli : Vido Popović, To­maš Mirković, Zarija Marković i Nikola Popović. Zarij a Mar­ković je odmah uzet u grupu "za posebne ·zadatke". Tomaš Mirković je umro pre oslobođenja, tako da je grupa ostala sa 2 člana. Rudi Debijađi pripao je drugoj vojnoj grupi. Iz natpisa J . Komata saznajemo o jednoj vojnoj grupi, koju su sačinjavali: Jože Komat, Đorđe Pudija iz Virpazara, Nikola Čečura i "neki Branko iz Beograda".38

Neke 'vojne grupe su proizišle iz partijskih ćelija. Po pri­čanju Vasilija Kovačeva kod njega je došao Aziz Koluder i rekao da će se kod njih u bloku formirati "teoretska grupa" u kojoj će biti samo članovi Partije i kandidati za KP. Tu grupu su činili: V. Kovačev kao rukovodilac, Dušan Kokotović, Slavko Rizoniko, Vinko Grubelić (?) i Đuro Mazarak. Po inst­rukcijama Koludera Kovačev je ovoj grupi držao predavanja. Obrađivane su teorijske teme, ali glavni zadatak se sastojao u psihološkoj pripremi za slučaj da se esesovci odluče za lik­vidaciju logora. Takođe su se redovno prenosile vesti sa fron­tova i uopšte o političkoj situaciji. "Tek krajem februara for­mirane su neke vojne grupe". Za rukovodioca jedne vojne gru­pe bio je postavljen Rudi Debijađi, ali on je uskoro postao po­litički rukovodilac II bl. 39, a za komandira vojne grupe po­stavljen je, opet na predlog A. Ko111dera, Vasilije Kovačev.39

Još neke grupe uspeli smo delimično rekonstruisati, a u njihov sastav su ulazili: Marjan Trontelj i Adam Fučak. Dru­goj grupi su pripadali : Tono Čolić i Ranko Ranić kao rukovo­dilac. Dve grupe u punom sastavu činili su: Voja Živković, kao rukovodilac, Adam Cvetić, Milovan Borisavljević, Bojan Hu-

* Vlasta Stojanović tvrdi da su u Udarnu grupu ušli: Ivo Ju­raga, Stevo Plavšić, Đuro Vukelić, Zvonimir Hanzelj , Dušan Kokoto­vić, Branko Milanović, Ernest Lotrič i Vlastimir Stojanović.

38 Zbornik Buchenwald (K. Jože, V KP sem bil sprejet v tabo­rišču, str. 183-185), s tr. 184.

39 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev.

159

dina, Ljubiša Živković-Luj , Dragoljub Stanojević-Vasa, Dragan Ivanović-Vrabac, Ljubodrag Mokranjac i jedan Ciganin.40

Jugosloveni su, s obzirom na njihov broj u logoru, bili većinom obuhvaćeni vojnom skoro kao i ekonomskom organi­zacijom, o čemu govori i broj od 16 vojnih grupa. Međutim, zbog mera predostrožnosti mnogi internirci pa ni pojedini po­verenici nisu ni znali da su članovi vojne organizacije . Neki su znali, a drugi su samo naslućivali o postojanju nek� orga­nizacije i svega su postali svesni tek posle oslobođenja. Na­ravno, j asno je bilo da se ljudi pripremaju za svaku event�v�l­nost i opasnosti koje su postajale sve veće kako se rat bhzlO kraju. A. Cvetić, R. Đokić i drugi tvrde da ih je pripremao za predstojeće događaje Bojan Budina, a sam Budina kaže .da on sa vojnom organizacijom nije imao nikakve veze. Budma je kao poverenik prenosio vesti pojedinim vojnim grupama i tako ih pripremao i hrabrio, ali ni sam nije znao da je reč o vojnim grupama. . , . . Posle oslobođenja logora Jugoslovem su formIralI vOjnu formaciju j ačine jednog bataljona u koju su ušli ljudi koji su dotle bili u spoljnim komandama, naročito omladinci, pa su kasnije učešće u ovoj formaciji poistovetili sa vojnom orga­nizacijom koja je postojala pre l l . aprila 1945.

40 D. Kočić, Zapisi, D. Stanojević.

1 60

OSLOBOĐENJE LOGORA

Međunarodni logorski komitet je već krajem 1944. go­dine zahvaljujući dobro organizovanoj i razgranatoj obaveš­tajnoj službi i stalnim praćenjem radio-vesti imao jasnu sliku o linij i savezničkih frontova. Dolasci masovnih transporta ta­kođe su ukazivali na to da je "nepobedivi" Treći Rajh u rasu­lu i da su mu odbrojani dani. Sasvim logično pretpostavljalo se da će nacisti nastojati da uklone tragove svojih zločina i da se ceo logor nalazi u smrtnoj opasnosti. Poslednjih 10 dana svaki iole svestan internirac imao je na umu samo jedno -učiniti sve da se izbegne odlazak na transport jer je svima bilo jasno da su transporti koji su odlazili zadnjih dana iz logora određeni za l ikvidaciju . MLK je računao već tada da će logor biti evakuisan i od početka aprila skoro neprestano je zasedao . Evakuaciji se trebalo suprotstaviti na svaki na­čin, ali sada se povela rasprava o primeni plana za odbranu ili napad. Od osnivanja MLK i vojne organizacije pa do ap­rila J CJ45. godine, nikada nije dolazilo do razilaženja ni po kojem pitanju i sve se odvijalo u punoj saglasnosti predstav­nika svih nacija zastupljenih u MLK. Međutim, zbog novonasta­le situacije 2. aprila sastali su se predstavnici pojed�ni� nac�.j� u MLK kako bi se donela sudbonosna odluka o vOJnoJ akcIJ ! . Tom prilikom došlo je do prvih nesuglasica, jer su se sovjet­ski i francuski predstavnik zalagali za ustanak, nasuprot pred­stavnicima ostalih nacija, koji su i dalje bili za pasivan otpor protiveći se svakoj akciji . Jugoslovenski predstavnik nije bio pozvan na ovo zasedanje, te je rukovodstvo .jugoslovenske organizacije tom prilikom svoj glas predalo sO:'Jetskom pred­stavniku.l Dakle, i jugoslovensko rukovodstvo Je smatralo da su nastali uslovi za oružanu akciju i da prvi pokušaj nasil-

l ISr, Buhcl1valcl, Izveštaj o radu partijske organizacije.

161

I:� evak�lacije treba .. iskoristiti za takvu akciju. Mišljenje ve­cme, . . koJe se od poce�ka poštovalo i posebno stav nemačkog �artlJsk?g vođstva, ntlcalo je na to da se i dalje čeka. Prista­lIce paSIvnog otpora pravdale su svoje gledište time da u 10-?oru im� 5:000 invalida i bolesnika, koji bi u slučaju ustanka l proboja Izvan logorskog kruga bili ostavljeni na milost i nemilost SS-a}

Napetost u logoru rasla je iz dana u dan, iz časa u čas . Rat nerava se pojačavao. Nervoza se osećala i u redovima ese­sov�ca. Posada logora se skoro sva izmenila poslednjih me­secI. Na .front su upućivani iskusni esesovci, a za posadu lo­gora regrutovani su često "trećepozivci" i deca, a znatan deo logorskog garnizona činili su Ukrajinci, Vlasovci, ustaše .folks­dojčeri iz raznih zemalja koji su se već demoralisali i i�gubili nadu u obećano carstvo, kao i pripadnici drugih kvislinških .formacija i raznih slugu iz okupiranih zemalja. Pojedinci su regrutov ani i među logorašima, kako u .formaciju Dirlevanger tako i u Rezervni SS bataljon u logoru (SS Ersatz Bataillon 13 Loeben) . Među dobrovoljcima regrutovanim u ove .forma­cij e našli su se i Jugosloveni. Tako su bivši esesovci Avdo Mos­tarac i Amir Polimac pripadnici 13 . (Handžar) SS divizije 4 . aprila regrutovani II rezervni bataljon: "Polimac Amir, uhap­šen 28. 9. 1 944. u Sarajevu, 2 1 . 1 1 . 44. odveden u Buhenvald od Gericht des Gen. Kdo V SS Gebirges Korps, oslobođen 4. 4. 1 945 . po narec1enju SS pol. gericht Kassel i stavljen na raspoloženje SS Ere. Bat (Ersatz Batailon) 13 Loeben".3

MLK je zauzeo stav da internirci ne treba da stupaju u te formacije, pa n1U je izm.eđu ostalih zadataka poslednjih dana bio cilj da se spreči regrutovanje interniraca u te je­dinice.

Prema logorskoj statistici početkom aprila 1945 . godine KL Buhenvald je imao ukupno 80.500 interniraca od čega je u spoljnim komandama bilo 48.000. Uslovi u samom Buhen­valdu su zbog dolaska transporta iz drugih logora postali nesnošljivi, naročito u malom logoru. Neizvesnost i napetost su rasle kako kod interniraca tako i kod es es ovaca. Koman­dant logora Pister je pojačao tu napetost govorom održanim 3. aprila u bivšoj bioskopskoj sali, pred trupom za spasava-

2 D. Kočić, Zapisi, S. Šijačić. 3 Crveni krst Jugoslavije, Kartoteka Buhenvald.

162

nje i .raš�išćavanje ruševina (Bergungstrupp) koja je po na­ređenJu SS logorskog vođstva bila sastavljena isključivo od �emaca, starih .zatočenika i brojala je oko 800 ljudi.4 Pister Je rekao da mu Je poznato da se u logoru ili u njegovoj okolini nalazi radio-predajnik preko kojeg su internirci - stranci tra­žili od saveznika oružje da bi uništili nemačke internirce. Ako nemački internirci nisu u stanju da sami održe red u logoru, "ima dovoljno oružja i vojnika" . Da bi delovao ubedljivije, kao radosnu vest saopštio je na skupu da je dobio naređenje da ne napušta Buhenvald i da će on logor predati u potpunom redu saveznicima. Govor komandanta Pistera prekinula je si-rena kojom je oglašavan vazdušni napad. .

Iako je logorsko vođstvo interniraca dobro poznavalo prevrtljivosti i laži esesovaca pa i samog komandanta Pistera, mnogi su ovaj govor primili zdravo za gotovo i ponadali se da logor neće biti evakuisan. Popodne je MLK dobio obaveš­tenje da j e kamion magacina za ishranu zaustavljen na 7 Inn od Gote (Gotha) i vraćen jer su u Gotu ušli američki tenkovi. U međuvrem.enu je bilo objavljeno da se svi internirci zapos­leni po radnim komandarna moraju vratiti u logor do 15 ča­sova. Potom je logorski vođa (lagerfirer) pozvao prvog logor­skog starešinu i skrenuo mu pažnju da postoji mogućnost da .francuski i češki internirci te noći napadnu nemačke zato­čenike. Ovo je bio još jedan pokušaj nacista da izazovu sukob između Nemaca i drugih nacija i tako razbiju j edinstvo lo­gora. Međutim, među internircima je ovaj manevar pravilno shvaćen i niko mu nije pridavao značaj . U večernjim časovi­ma, pronela se vest da su saveznici na Vajmar bacili letke upućene gaulajtungu Tiringije kojim se upozorava da će, uko­liko dođe do nasilja nad internircima u Buhenvaldu, savez­nici bombardovati celu Tiringiju i sravniti je sa zemljem po­put Drezdena.5

Sledeći dan 4. aprila (bila je sreda) u 9 časova svi za­točenici su morali na zborno mesto. Ovog puta prozivka nije vršena niti se išlo na rad van logora. Broj interniraca se toga

4 Izbor ljudstva za Trupu izvršili su sami internirci, odnosno logorska uprava interniraca, a zadatak Trupe je bio da rasčišćava ruševine posle bombardovanja, požara itel. i da obezbedi ljude i imo­vinu, a naročito elragocenosti.

5 IS I, Buhenvald, Dnevnik Caroiusa, str. 2; Bericht eles ILK, str. 162.

163

dana uvećao dolaskom tri nova transporta. Iz Gros Rozena, bivšeg logora, prispelo je 745 zatočenika koj i su nekoliko ne­delja putovali do ovog odredišta. Iz obližnjih spoljnih ko­mandi Langenzalce, Halberštadta i Vajmara stiglo je 3 .500, a naveče iz drugih obližnj ih komandi još 2 .069 interniraca. Evakuacija Ordrufa, Milhauzena, Berlštedta, Abterode i dru­gih komandi na području gorja Harc bila je znak da savez­nici nezadrživo nadiru i da sc nalaze u blizini logora. U 17 časova, preko razglas ne stanice, pozvani su svi Jevreji da do­đu u 18 časova na mesto za prozivku. U zakazano vreme ni­jednog Jevreja nije bilo na apelplacu. Noću između 4. i 5. ap­rila logor su preletele dve velike eskadrile savezničkih bom­bardera, što je verovatno i primoralo esesovce da za kratko odlože evakuaciju Jevreja. Pošto je propao pokušaj evakua­cije, starešine blokova dobile su nalog da za sutradan (četvr­tak, 5 . aprila) sastave liste sa imenima Jevreja iz svojih blo­kova.

Starešine nisu izvršile naređenje pravdajući se da je ne­moguće među 50.000 zatočenika utvrditi ko je Jevrej a ko ne. Logorsko vođstvo SS-a je potom uputilo 20 do zuba naoru­žanih esesovaca u logor. Oni su išli od bloka do bloka i si­lom odvodili Jevreje. Uspeli su da izvedu 1 .500 ljudi koje su zatvorili u krugu fabrika DAW. Još dva značajna događaja od­igrala su se 5. aprila : iz zatvora je pušten bivši komunistički poslanik Robert Sivert, zatočen posle provale povodom ko­memoracije Telmanu, a stiglo je i 7.000 interniraca iz spoljne komande S III Ordruf. Ovi su bili u jadnom stanju . Za vreme 60-časovnog marša, stradalo je oko 200 interniraca iz ovog transporta, jer nisu mogli izdržati tako naporan put. Esesov­ci su ubijali svakoga ko bi pao a leševi su ostavljani pored puta, što je izazivalo užas ne samo civilnog stanovništva već i policije. Toga dana logorom su se pronosile vesti da nacisti nameravaju da evakuišu nemačke internirce, a pripadnike dru­gih nacija da unište.

U noći između 5. i 6. aprila spakovana je u sanduke zat­vorenička kartoteka logorskog vođstva SS, pa se očekivalo da će evakuacija početi svakog časa.6

6 Bericht des !LK, str. 163; IS I , Buhenvald, Dnevnik Carolusa, s tr. 3 .

164

Vođstvo vojne organizacije interniraca od tada je ne­prestano zasedalo i bilo u stanju pripravnosti. Procenjivalo se da će esesovci, kad se i .sami nađu u opasnosti, izvršiti ma­sakr u logoru i brzo se povući. Po saznanju obaveštajne služ­be, glavna vest 6 . aprila je bila da su se američki pado�ran?i spustili u okolini Erfurta. Prethodnog dana preko zvučmka Je upućen poziv 46-orici istaknutih interniraca da se jave u 8 časova 6 . aprila na šild 3 (Schild 3) . Među njima, osh-n. već po­menutih Siverta, E. Busea i još nekih značajnijih funkcionera, nije bilo najistaknutijih ljudi iz MLK niti iz nacionalnih sek­cija. Listu je sastavio doušnik Gestapoa Valter Duda (Walter Duda)? i ti ljudi su prema njegovoj proceni bili glavne kolo­vođe u logoru. U određeno vreme pojavio se samo jedan čo­vek francuski fabrikant Bloh (Bloch) , a ostali su prethodne noći bili "sakriveni na sigurnom mestu" . Raportfirer je na­redio da na kapiju dođe kapo zatvoreničk� pisarnic� sa lis �or:1 46-orice interni raca ali, s obzirom da se l on nalazIO na hstl, nije se pojavio na kapiji . Sh�ene su sve do .1 1 ,3� časova n�t�v­ljivale vazdušni napad pa Je u logoru bl�o lzvesno zvatIsJe. Posle toga, starešinama blokova naređeno .Je . da pretr��e c.eo logor i pronađu pozvane interniree. Kako Je 1 ova akc�J � blla bezuspešna, u 18 časova je objavljeno d� će lo�or .bltI eva­kuisan i da starešine blokova naprave sPlskove lJudl sposob-nih za marš . .

MLK i vođstvo vojne organizacije o�enili su .�a)e logo:!.' u opasnosti te su uputili poziv za pomoc ·savezmclum armI­jama na ruskom, nemačkom i engleskom jezi�(.tl: . ,,�O� ! O�?e logor Buhenvald. ss počinje masovnu evakuaclJu l hkvldaclJu. Najhitnije potrebna neodložna pomoć".8 Ubrzo je stigla de�eša

7 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 550 i 558-559, Duda je došao iz Sahsenhauzena.

v . • • . ' s Bericht des !LK, str. 165. Na l�emack�ml JeZIku poz�v glaSI: '"S O S ! Hier Lager Buchenwa11. SS �eglnnt mIt Mas�e��vakUle��U1gen ind Liquidirungen Sofortige HIlfe drmgend notwendlg! . U opsImom izveštaju od Caroiusa ,,21 .000 zatočenika oslobođeno", nig;de �e !le po­minje poziv za pomoć Saveznicima. Sve do ovoga mesta lzvestaJ MLK u Bericht des 1LK doslovno je prepisivao Carolusa; U Buchenwald Dok. u. Ber., str. 562. ista depeša glasi: "An die Alliierten. An die Ar­mee des GeneraIs Patton. Hier Konzentrationslager Buchenwald! SOS! Wier bitten um Hilfe. Man will uns evakuiren. Die SS will uns ver­nichten". Tekst depeše sastavili su V. Bartel i H. Kun, a u etar je otpremio, prema ovom izvoru, Oto Dambaher (Otto Dambacher), dok

165

sa odgovorom na �1emačkom i engleskom jeziku koju je dešif­rovao R�lS Damazm: "KL Buhenvald. Izdržati. Hitamo vam u pomoć. Stab Treće armije" .9 U logor je ss . �lprava uputila nekoliko grupa esesovaca pod �c.omandom dvoJIce SS oficira, sa ciljem da pripreme eva­k,tJaCIJ? 10 .000 ljudi za naredni dan (7. april) . Među internir­CIma Je vladala panika i izgledalo je da su sve nj ihove nade pokopane. Zeljno očekivani i najavljivani oslobodioci nisu stigli ni u subotu 7. aprila. S�veznič��a eskadrila je i ovog dana prele­tela preko logora, ah to mje poremetilo namere SS-a. I za vreme .ove n.oć�1ev hajke, žrtve su bili većinom Jevreji . Koman­dant .�Ister Je JOS uvek uveravao logorsko vođstvo interniraca da mje reč o evakuaciji niti će evakuacije biti, već da ima

na�eđenje da pošalje na transport samo neke radne komande. U :�to vren�e iz Buhenyalda je na železničku stanicu u Vajmar pesI�e upuceno 3 .000 lzmoždenih Jevreja od kojih je njih 40 platIlo glavom na kratkoj relaciji od Buhenvalda do Vajmara. Posle transporta Jevreja upućen je u Lajtmeric (Leitmeritz) transport od 1 .500 interniraca, a 4.500 interniraca evakuisano je pod izgovorom da su to zatočenici iz spoljne komande S III ��druf i da im je Buhenvald samo prolazna stanica. Artilje­njska kanonada sa zapadnog pravca mogla se već sasvim jas­no čuti u logoru što je preostalim internircima ulivalo nadu da će preživeti poslednje dane pakla. Avijacija je i dalje nad­letala logor kad se pronela vest da su američke trupe zauzele Kalu (Kahla) . Američke tenkovske prethodnice nalazile su se 35 km severoistočno od Erfurta.

Izvanrednim obaveštajcima MLK zaista ništa nije moglo promaći. Neko je od jednog esesovca čuo da će sutradan (u nedelju) 4.500 interniraca biti upućeno na rad, a da će ostali biti predati Amerikancima. Ova vest je ulivala optimizam, ali naveče je došla nova pretnja preko razglasne stanice, da će svaki internirac koji bude zatečen na ulicama logora, posle 20,30 časova, biti ubijen bez ikakvog upozorenja. Pomno pra­teći svaku promenu kod SS-a, obaveštajci su zapazili da je svi drugi navode da s u t o bili Rusi Damazin i jedan ratni zarobljenik - Dole. u. B er., str. 562.

9 Buchenwald, Dole. u. Ber., str. 563. Tekst na nemačkom jeziku glasi: "KZ Bu. Aushalten. Wir eilen Euch zu Hilfe. Stab del' III Ar­nlee".

166

noć između subote i nedelje (7/8 . aprila) bila poslednja noć na­cističkog orgijanja . Ohrabreni vestima da je u blizini organi­zovana nova odbrambena linija koja će zaustaviti američko nadiranje, okoreli nacisti su se okupili u kući prvog logorskog vođe Maksa Šoberta da to proslave. Orgijanju nije bilo kraja.

Jutarnja vazdušna uzbuna počela je lt nedelju 8 . aprila u 9 časova. Panika od vazdušnog napada hvatala je i zatoče­nike zbog straha da saveznici greškom ne pogode njihove ba­rake. U 1 1 časova na kapiju su pozvane · starešine blokova gde im je prvi logorski vođa saopštio : "Gospodo, mi moramo ići. Do 12 časova logor mora biti prazan".!O Ovo je bio grom iz vedra neba za ceo logor, ali udarcu ipak nisu podlegli naj­prisebniji ljudi iz MLK. Iako je 39 .000 zatočenika imalo spa­kovane stvari, vođstvo interniraca istupilo je sa parolom: "Amerikanci su samo 12 km od Vaj mara" . . . "Mi ne idemo"Y Raportfirer je preko razglasne stanice pozivao logorske sta­rešine da internirce okupe na zbornom mestu, ali njegovom pozivu niko se nije odazivao. Napetost je dostigla vrhu�ac kc:d je automobil komandanta Pistem ušao u logor. Sam PIster Je upao u blok 14 u kome su stanovali većinom Francuzi i raz­jareno upitao stareši nu bloka zašto ne vodi svoje ljude na zborno mesto. Sa puno prisebnosti starešina bloka, nemački komunista, odgovorio je da se zatočenici plaše evakuacije, jer su svi putevi i pruge ugroženi napadima niskoletećih aviona i da ceo dan nisu dobili ništa za jelo. Na to je Pister rekao da će se pobrinuti da se hrana odmah podeli i sam je hteo da sprovede evakuaciju. Izveo je dvojicu Francuza na ulicu i na­redio im da tu stoje. Potom je izveo još dvojicu, ali na ulici više nije bilo nikoga . Komandant je odustao od daljeg izvo­đenja interniraca i naredio da se podeli hrana, a u 1 4 časova da svi budu spremni za evakuaciju, ili će on upotrebiti i dru­ga sredstva.

Kako u predvidenom roku nije bilo nikoga na zbornom mestu u logor su ušle SS jedinice, zauzele zborno mes,to i. po­stavile mitraljeze prema barakama. Ta prva grupa bIla Je u stanju pripravnosti na tom mes�u, �10l�)e drug� gr�wa, l� ko­joj su bili vođe blokova (blokfIren) , Isla sa pIstolJ1ma l ba-

lO Bericht des ILK, str. 166; ISI, Buhenvald, Dnevnile Carolusa,

str. 5 . 1 1 Ibid.

167

tinama od barake do barake i izbacivala internirce za trans. port. Ukupno je, kako se računa, bilo 1 50 SS-ovaca. Za samo sat vremena kroz glavnu logorsku kapiju prisilno je izvedeno 9 .. �00 .ljudi .o�l koji� je približno polovina upućena ka želez­mckoJ stamCl u Vajluaru, a ostali su čekali u krugu fabrike �AW. Sl��e u crnin� uniformama - Ukrajinci dobile su još Jc:dnu pnhku da se Istaknu u batinanju nemoćnih. Dokaziva­nJe pred SS-om nije im više bilo potrebno jer su videli svoj l�raj , ali još jedI�o tak�11i��nje sa njima bilo je poslednja pri­hka da utole sVOJU sadIstIcku že(i. M�K je �. apr�a naredio da se pređe u stanje uzbune br. 3 , ah !m� Je p::osla neposredna opasnost po opstanak lo­gora navece Je vraceno na uzbunu br. 2 . Sve nade su polagane u dolazak saveznika jer su eksplozije granata ostavljale uti­s�!( da su njih.ove armije u neposrednoj blizini logora. Ame­ncke prethodmce su zaista u to vreme bile u blizini . Tokom 9. aprila u dva navrata je sirenama oglašavana vazduš��a uzbuna, ali nad logorom nije bilo aviona. MLK je procenJIvao da logoru preti sve veća opasnost i da su, kako v.reme v!še odmiče, njihove šanse sve manje. Međutim, ni da­lJe se msu preduzimali nikakvi koraci već su se izdavala na­ređenja da se strpljivo čeka, a za slučaj oš trijih mera od stra­ne SS-a da se primeni bojkot. Posle 16 časova vođe blokova su sa psima ušle u logor i izveli 4.800 interniraca raznih nacija. Posle ovog transporta u logoru je ostalo još oko 30.000 inter­niraca. Malo optimizma unela je šest američkih aviona koji su mitraljezima tukli ciljeve na istočnim padinama Etersber­

ga. Ovoga puta njihov dolazak nisu najavile sirene. Verovalo se da sada američko vazduhoplovstvo drži pod kontrolom ceo logor i da da1ja evakuacija nije mogućaY Sutradan, la . aprila već u 7,30 časova logor su nadletali avioni ali radost je kratko trajala. U 9 časova pozvani su lo­gorski starešina i starešina bloka 1 kod vođe raporta koji im je saopštio da će logor tokom dana biti evakuisan. U 1 1 časova će poći specijalni transport sa ruskim ratnim zarobljenicima, � posl.e će na svaka d;ra časa odlaziti transporti od po 4.000 111termraca. Ova pretnja se počela i ostvarivati, jer je posle dva časa odugovlačenja krenuo prvi transport. "Drugovi Crve­ne armije (oko 800 ljudi) formirali su se i odmarširali u pri-

168 12 rsr, Buhenvald, Dnevnik Carolusa; Bericht des ILK, str. 163 .

mernom redu. Oni su na putu trebali da prvi probiju led. Svima je rečeno da na putu treba iskoristiti prvu priliku i ras­turiti transport. Sa svakim transportom su trebale da pođu vojne grupe, već duže vremena lJ logoru pripremane ilegalnim radom. Nj ihov cilj je bio da usput unište stražu i da oslobo­de transport. Dok su ruski ratni zarobljenici polazili pod izu­zetno jakom stražom sa zapada, iz pravca Erfurta artiljerij ska vatra ili borba tenkova čula se tako snažno kao nikada do sada. Tenkovi Treće američke armije spremali su se za odlu­čujući prodor ka Vajma�u"Y MLK je I��vo�no pozva? i;�t�r� nirce da se dobrovoljno Jave za evakuacIJu, sto su prvI UCll�Ih Rusi, ratni zarobljenici. Kad je taj kontingent Rusa krenuo, 111-ternirci su · sa krova skladišta (efektenkamere) posmatrali nji­hov odlazak. Po svedočenju očevidaca Rusi su odmah na iz­lasku iz šireg logorskog kruga počeli davati otpor i bežati po obližnjoj šumi, ali borba je bila neravnopravna i ceo trans­port je masakriran.14

• . , •

Po odlasku crvenoannejaca krenuh su l drugI transportI u kojima su većinom bili Česi i Poljaci. Bilo j e i p�ipadnika drugih nacija koji su se sami javljali �a transp,ort, Jer se ra­čunalo da će sa poslednjim transportIma P?CI SS logor.sko vođstvo, a sa njima i elitne SS trupe. � prvIm .tranSp?rtIma su išli rezervisti, bez većeg iskustva, pa Je postojala vec a mo­gućnost da se internirci oslobode. Iako su nji�ove pretp<?stav­ke bile logične, ipak su se oni što su dobrovoljno krenuh pre­varili, jer je po odlasku 9.280 i�1.ter:niraca tog� dana obustav­ljena dalja evakuacija. EvakuacIja Je obustavljena po n�ređe� nju H. Himlera, kojI je iza leđa svoga g?sl?s0dara po�eo Igra}! igru sračunatu radi sopstvenog spasav�nJa. U l.ogor Je navece došao transport iz spoljne komande BIIroda (BIllroda) od 487

13 ISI, Buhenvald, Dnevnik Caro/usa, str. 7; Bericht des ILK, str. 163-164.

14 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev. . 15 E čalić Himmler i njegovo carstvo, str. 310. ,,10. travnja. Izdaj ući I�aređe�je da se obustavi evakuacija zat?čenik� �z . . Buchen­walda Himmler nije nipošto postupao prema SVOJI� oS.JecaJI.ma. On se naprosto bojao da više neće moći n�staviti svoJu SItnu Igru, to će reći prebacivati svu odgovornost p� RI?bentropa l Kalt.enbr.unnera. 28 000 zatočenika iz Buchenwalda vec Je bIlo na putu kad Je HImmler, n� prosvjedovanje Musyjevog sina, koji je u sk!�du s odlukom i� spo· razuma tražio da se lligor preda Crvenom knzu, opozvao svoJe na­ređenje o evakuaciji".

169

interniraca, a u toku noći još 425 il1tcrniraca iz komande Ni­deroršel (Niederorschel) .

Poslednja noć je bila noć jeze. Rasplet se očekivao sle­dećeg dana, ali malo ko je verovao u oslobođenje. Ceo logor j e osluškivao te noći, niko nije spavao. Više od 40.000 ušiju pretvorilo se u jedno uvo, jače od bilo kakvog elektronskog prisluškivača. Oko 21 čas čuo se marševski korak nedaleko od glavne kapije i kroz logor je prostrujao neopisivi strah: "Oni dolaze". Ali, na veliku sreću oni su odlazili "jer je Treća američka armija bila tako blizu da j e artiljerij skom vatrom svakog časa mogla obasuti SS postrojenja u Buhenvaldu".16

Osvanula je spasonosna sreda 1 1 . aprila 1945 . u Buhen­valdu. Zebnja je i dalje pritiskala neispavanu logorsku masu, jer se ništa nije čulo ni dešavalo. Tek u 9,30 časova omrznuti glas vođe raporta Hofšultea oglasio se preko mikrofona. Tra­žio je da na kapiju dođe frizer komandanta PisteraY Već oko 1 0 časova internirci su sa trećeg sprata Efektenkamere videli američke tenkove kako napreduju u severoistočnom pravcu. Oko pola jedanaest posle snažnog zavijanja sirene Pister je pozvao logorskog starešinu i još jednog nemačkog antifašistu i rekao im: "Poznato mi je da su stranci morali priznati da j e od promene logorskog vođstva u KL Buhenvald stanje pos­talo znatno bolje. Ja vam predajem logor, ali daj te mi časnu reč da ovo nećete objaviti pre nego što Amerikanci dođu u logor, kako ne bi došlo do panike. Sa moje strane neće vam se ništa desiti".18 Ni posle ovoga ništa se nije izmenilo, jer su i dalje na svome mestu bile straže na kulama kao i ceo stra­žarski lanac. MLK je bio sumnjičav prema ovoj komandanto­voj preteranoj brizi za sudbinu interniraca i nisu je ni uzi­mali za ozbiljno. U logoru se već bilo saznalo da je samo ne­koliko časova pre toga komandant tražio da sa obližnjeg aero­droma Nora (Nohra) uzleti bombarder da bombarduje logor i da tako ostane dosledan Himlerovoj zapovesti da se logori lik-

16 rsr, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 8, BerieM des ILK,

str. 169. 17 U Dnevniku Carolusa stoji: "Tada je raport .:rođa . Hofschu�te,

jedna tipična fašistička prljava svinja pozvao na ka�lJu fnzera AlOIsa, jednog jugoslovenskog druga". rsr , Buhenvald, Dnevmk Caro�usa, str. 8;

U Berieht des ILK, str. 170 stoji: "Tek u 9,30 časova zvao Je vođa ra­porta Hofšu1te frizera na kapiju". 18 rsr, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 8; Bericht des ILK, str. 170.

170

vidiraju. Kako mu je komandant aerodroma saopštio da ne­ma bombardera, Pister je tražio niskoleteće avione kako bi bar spalili barake. Ni ovoj njegovoj molbi nije udovoljeno, jedno­stavno zato što na Nori nije bilo nikakvih aviona, pa je Pi sc ter savetovao da se na logor bace bombe sa gasom. Internirci su to zaključili po tome što je SS posada logora dobila gas­maske.

Nameru SS osujetio je munjeviti prodor Treće američke armije, pa je u 1 1 ,4.5 časova počela da zavija specijalna sirena o kojoj su pojedini internirci i MLK već znali. Naime, ova si­rena je imala prodorniji zvuk od obične i u Buhenvaldu je upotrebljena samo tad prvi i poslednji put, a njenim oglaša­vanjem davalo se do znanja pripadnicima SS-a da se neprija­telj nalazi u neposrednoj blizini. Po oglašavanju ove sirene logor je napustio komandant Pister sa celokupnom komorom sa dragocenostima, a među es es ovcima unutar logorskog kru­ga nastupila je panika. Verovatno im je laknulo kad je vođa raporta Hofšulte u 12,10 časova preko mikrofona objavio: "Svi pripadnici SS-a odmah iz logora! "

° poslednjim časovima pred oslobođenje teško je govo­riti, pogotovo zbog tendencioznog isticanja lične uloge pojedi­naca po kojima ispada da su internirci jurišali na glavnu ka­piju i stražarske kule i da su odigrali odlučujuću ulogu, a da je sporedna uloga pripala Trećoj američkoj armiji . Dnevnik pomenutog Carolusa učinio mi se kao najautentičnije svedo­čanstvo, te pokušajmo da, oslanjajući se na njega, prikažemo zbivanja u tim dramatičnim trenucima.

"U 14 časova američke predhodnice pucale su već u od­brambena gnezda SS prema selu Hoteištedt, koje se nalazi 1 km od logora. Posmatrali smo sve što se moglo videti sa naše visine. Vazduh je već podrhtavao od buke tenkovskih motora. Iznenada II 14,55 časova neko je povikao : 'Stražari, odmah sa kula! ' , oni su se povukli sa ustezanjem. Isto tako su nestali i stražari raspoređeni na prostoru između kula. Dva ruska ese­sovca povukla su se u šumu, dalje od vatrene linije. Jedan ruski internirac je od njih zatražio da polože oružje, što su oni odmah učinili, bez dvoumljenja. Posle kraćeg mitraljeskog duela, dva minuta pre šesnaest časova prošli su prvi američki tenkovi putem SS bolnica - Hotelštedt prodrli ll pr6stor ko­mandanture i produžili napredovanje prema Vajmaru. Isto-

171

vremeno sa pojavom prvih tenkova prešle su naše jedinice u napad. Nekoliko odlučnih nemačkih komunista, među kojima i prvi logorski starešina, osvojili su ulazna vrata [glavna kapi­ja] gde je jedan teško naoružan esesovac držao stražu.19 On je odmah bio razoružan. Drugovi iz logorske zaštite popeli su se na kulu br. 1 i razmontirali puškomitraljez koji je bio ta­mo. Prve ručne granate, pancerfausti i puškomitraljez bili su tako zaplenjeni. U međuvremenu su druge vojne grupe na više mesta prosekle žicu, popele se na kule i očistile ih od oruž­j a . . . U 15 ,50 istorij ski trenutak, zalepršala se bela zastava20 na kuli br. 1 koja je bila poznata svakom zatočeniku. Pošto je kapija br. 3 pored kantine bila otvorena, počeo je i juriš na kasarne i traženje sakrivenih fašista. Zaplenjene su stotine pušaka i podeljene vojnim grupama. Bez zadržavanja je po­čelo sistematsko čišćenje celog SS područja i magacina oruž­ja. Vladalo je oduševljenje. Svi su želeli da iziđu, svako želi oružje, da bi se osvetio za pretrpljena mučenja. Naređenje logorskog starešine da svi internirci koji nisu dobili neki za­datak ostanu u svojim blokovima, niko nije slušao.

Jedan nemački internirac - kornunista, koji je u zato­čeništvu proveo punih 12 godina, koji je govorio engleski pozd­ravio je prvih sedam američkih oklopnih izviđačkih vozila koja su se probila i pokazao im dalje put. Kad je ova izvidnica pro­šla, naišao je gro američkih snaga. Bez prekida, puna tri časa išli su tenkovi jedan za drugim ovim istim putem. Za njima je išla artiljerija, a na kraju motorizovana pešadija. Nijedan jedini vojnik Treće armije nije morao da ide pešice".21

Pogledajmo kako poslednji dan u logoru opisuju jugo­slovenski internirci: "Nešto posle 12 časova dato je naređenje našim jedinicama da zauzmu položaje. Osim naših vojnih je­dinica niko se nije smeo kretati u logoru. U 14,30 našim jedi­nicama je razdeljeno oružje. U 15 časova počeo je napad.

, 19 Na ovome mestu tekst u Bericht des !LK (str. 171-172) znat-no se razlikuje i glasi: "Na pet-šest mesta ograda je bila rastrgana. Pucalo se u blizini. Prelw apelplaea se razmilela jedna oružana grupa. Na čelu joj je bio logorski starešina Aiden (Hans Biden)". Verovatno su u ovoj grupi bili i Jugosloveni R. Đokić, B . Milanović, 1. Juraga i drugi. 20 U Bericht des !LK, str. 172, stoji da je zastava istaknuta u 15,15 časova.

172

21 ISI, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 9-10.

Jedna francuska jedinica i dve jugoslovenske udarne koje su predvodili Đ. Nikolić�' i R. Dolde* (borci : I. Juraga, B . Mila­nović, A. Kuzmanić, V. Stojanović, Đ. Mazarak i D. Kokoto­vić) oslobađaju glavni ulaz logora. Na drugim mestima naše grupe koje su među ostalim vodili V. Bokan i V. �opovi.ć�'*�' , V. Kovačević, V. Figar i dr. seku žičanu ogradu, Izlaze Izvan logora i kreću po dogovoru ka kasarnama SS. . . . Zarob­ljavamo 250 es.esovaca koje zatvaramo u logor u baral�� 17".22 "Dana 1 1 . apnla su se prve tenkovske kolone Amencke ar­mije približavale logoru. U 14,30 je upućeno U logor nekol�lw hitaca sa jedne od severnih stražarskih kula. Vođstvo VOjne organizacije je u tom trenutku izdalo naređenje za napad na logorsku ogradu i stražarske kule. !"Jaređenje j,� izvrše??, SS razoružani 'i logor oslobođen. BorCI su do no Cl zarobih oko 120 esesovaca i zatvorili ih u blok br. 17".23 "Poslednjih dana logoraši su bili na stalnom oprezu, jer sm�t ili slo??da mogli su se pojaviti svakoga trenutka. Onda se cuo .tu�anJ tenkoy.a. Pojavili su se saveznički avioni. Izvršen je Junš na , kaplJU logora".24 . . . "Jednoga dana trebalo je .evakuisati l?gor . k�� cjelinu. Tada je došlo do bombardov�nJa. :ro smo I�I�onstIh za napad. Izvršili smo napad na strazare 1 oslobodlh logor. Bilo je to 1 1 . aprila 1945. godine, prije n�go š�o je .d.�šla ame� rička pješadija'. U tim borbama zaroblJen Je 'p�Ihcan br?J NjeITtaca. Ja sam, prema ranijem rasporedu kOJI Je napravIO

" Autor teksta. ,,* Vid. D , Kočić Zapisi, R. Đokić. ,h'd, Vid. D. Kočić Zapisi, Vido Popović i Vasilije Bokan . . . 22 Otpor u žicama I (dr Đ. Nikolić, Logor smo oslobodtIl sopst-

venim snagama, str. 270-277), str. 276. " o v v 23 Zbornik Buchenwald (S, Mahkota, KoncentracIJsko tabonsce

Buchenwald), str. 72, . " , 24 Zatvori i logori u B. KotorskOj - Zbormk (S. RIzomko), str.

564, navodi imena Jugoslovena koji su učestvovali, .u pripremam� za odbranu i koji su se l:aro�ito , �stak�i za vre�ve ak�,rJe: Vlasta �!oJano­vić, Milivoj Lalin, Bons ZIdane, Joze LenarcIc� Dusan K.okotOVIC, Iv::? Juraga, Đuro Mazarak, Branko Milanović, JOSIp , �ukas, Đuro. yuk�hc, Slavko Rizoniko Vasili j e Bokan, Vinko Grubehe, Ante MoglC, MIlan Pivac, Dušan Ku'ševija, 'Zvonimir Snoj, Marijan Trontelj , Alojz .Tavča�, Mate Šižgorić, Đuro Pudija, Zvonimir I�anzel, Laza,r .Rus,ov l dIJ1!p, Ova lista je neprihvatlji':,a ne sa,nlo �at<? s�o �e pomll1}e I�lZ zasluz!uh ljudi, već i zbog to�a sto nekI pOJedmcl, ,nISU mo.gl� ucestvovatl II oslobođenju logora, Jer su II to vreme bIlI u spolJ11ll11 komandama (npr. M. Lalin).

173

Sl

� ta�. napada, bio zadužen da učestvujem u napadu na glavnll (apIJu" .25 . Dakle, moram� se osloniti na ozbiljnije izvore, jer je :l?ak . na. osno�u retkIh doku�enat� i naročito svedočenja pre­zIv�hh ll1terll1r�ca,. l?eđu ;koJlma l nekoliko Jugoslovena, mo­guce rekOl:strU1satI l S�SV1l11 verno prikazati poslednje časove u log�ru l odgone!l1U�I pit�n}e oslobođenja. Posle poziva u 12,10 cas�)Va .da . SVI pnpadll1Cl SS-a napuste zatvorenički deo logor�, bIlo Je Jasn� da se esesovci povlače, ali je još uvek po�!oJala opasnost, Jer su stražari i dalje bili na kulama sa kOJIh. s.u uv�,:akom trenutku unakrsnom mitraljeskom vatrom mog�I I�vrsltI masakr nad internircima. Imajući ovo u vidu, sas':'Im .Je ?pravdan stav logorskog vođstva da treba čekati i ne IzaZIvatI �sesovce. MLK je, dakle, dosledno zastupao tezu ? sprovođenju odb��mbenog plana i u tom smislu uputio oru­zane gr�pe u skloll1sta, gde su čekale spremne za izvršavanje postavljenog zadatka . Po svemu sudeći u to vreme su bile nao��žane samo pojedine grupe iz "prve' linije", dok je podela oruzJa �a. sve ostal� grup� počela tek u 14,30 časova. Znatniji deo vOJll1h grupa Imao Je zadatak da održava red u bara­kaIl;la, . jer je panika bila dostigla vrhunac. Ove vojne grupe s1! Jedll1e smele izlaziti i ulaziti u barake, jer je glavni zadatak bIO da se esesovcima ne pruži povod za napad.26

J.�sno je d� je sada panika zahvatila i esesovce i da je kod I�J lh nastupIlo ra�ulo. ° tome govore činjenice da su na mnogIm kulama ostah netaknuti mitraljezi pa i lično naoru­ž��j� - puške. Ovo panično povlačenje stražara - esesovaca ll1Je IZlna�do budnom oku interniraca-izviđača, pa su pojedine grupe pocele prosecati žičanu ogradu i kidati električne vo­dove. Naređenje izdato u 14,55 časova da se svi stražari po­vuku sa kula, malo koga je zateklo na stražarskom mestu. Prema tome, sve priče o jurišu na stražarske i glavnu kulu i razoružavanje stražara, pre naredbe izdate u 14,55 časova, pot­puno su neosnovane.

Sektor je u ovom slučaju podrazumevao prostor, odnos­no rast�j��1je između dve ili vi�e stražarskih kula koji treba da bra1l1 1h zauzme određena VOjna grupa. Jugoslovenska-polj-

25 Isto (D. Kokotović, U Dahauu i Buhenvaldu), str. 272. 26 Vid. o ovome zapis D. Kočića o razgovoru sa V Popovićem i R. Debij ađij em.

.

174

sl�i sektor bio je na severnoj strani, nasuprot glavnoj kapiji, ah kako na tom sektoru nije bilo opasnosti, s obzirom da se iza baraka nalazio veliki baštenski kompleks, pojedine grupe su se okrenule ka glavnoj kapiji . Drugi razlog bio je odlazak R:�sa koji su bili prvobitno određeni za napad na glavnu ka­PlJU. Tako se već oko 15 časova na glavnoj kapiji našla i jed­na jugoslovenska vojna grupa. Već pominjani partizan, iskusni borac, Radivoje Đokić je o tome pričao: "Od prvih baraka do glavne kapije nalazi se brisani prostor, apelplac dužine od oko 100 metara. Kurta [Ante Kuzmanić] , Juraga i Mila­nović su pucali na dve susedne stražarske kule dok sam ja pre­trčao ovo rastojanje. Kad sam došao na kapiju, tamo nije bilo nikoga. Vrata su bila odškrinuta i j a sam ih sa velikim op­rezom odgurnuo kundakom, i dalje strahujući od struje. Izi­šao sam napolje i video da je to besmisleno. Vratio sam se u logorski krug. Ovo je bilo oko 15 časova. Ja nisam video ten­kove, ali sam video da na motociklima prođoše dva američka vojnika (vojna policija) prema Vajmaru. Na sve strane se pucalo. Ja sam se priključio grupi II logoru i nastavili smo napredovanje prema planu",2-' U isto vreme grupa koju je predvodio V. Kovačev (D. Kokotović, S. Rezoniko, V. Grubelić, Đ. Mazarak i možda V. Stojanović - Đ. Nikolića niko ne po­minje) dej stvovala je "u liniji bloka 45 prema zapadu". Oko 15 časova kod Kovačeva je došao Nemac, intern irac i naredio mu da sa svojom grupom proseče žicu. Prethodno je taj in­ternirac Kovačevu saopštio da je struja već isključena. Grupa je imala samo jednu pušku i kad je prosekla žicu i izišla na­polje, van logorskog kruga, naišla je na dvojicu pripadnika Vermahta, koji su nosili protivoklopni bacač (paneerfaust) . "Dok su nas videli bacili su pancerfaust i podigli ruke u znale predaje. Mi smo podigli pancerfaust, a u međuvremenu su ona dvojica vojnika bežali ka šumi. Mi ih nismo ni jurili, već smo se vratili nazad u logor".28

Tenkovske jedinice Treće američke armije su prolazile dok su logorske vojne jedinice počele rasčišćavanje terena

27 D. Kočić, Zapisi, R. Đokić. Neverovatna je sličnost sa iskazom R. Đokića svedočenje V. Kovačeva kod koga sam zapisao sledeće: "Po mome saznanju, našu grupu koja je išla na kapiju predvodio je Đokić. U to vreme kapija nije bila zaključana, a jedini stražar koji se našao na kuli nije davao otpor, bio je zarobljen i razoružan."

28 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev.

175

oko logora, nastupajući prema SS kasarnama, bolnici i selu Hotelštedt. U ovoj akciji izgubilo je život 5-6 interniraca,29 ali ne od esesovaca već od američkih trupa. Alnerikanci su mislili da se pred njima nalaze Nemci koji brane odstupnic'"I , jer je ova grupa imala sive uniforme logorske policije. U bor­bama za oslobođenje logora američke trupe su izgubile samo jednog vojnika, dok su, po pričanju preživelih interniraca, esesovci imali desetine mrtvih i ranjenih.

Oko 1 6 časova preko zvučnika je objavljeno da je logor slobodan. Nastao je tajac, jer ljudi nisu verovali sopstvenim ušima, a onda oduševljenje. Odjednom su svi želeli oružje i u prvi mah osvetu za sve muke. Posle skoro 8 godina najmonst­ruoznija fabrika koju je čovečanstvo ikada dotle imalo, pre· stala je sa radom. Da li je to moglo biti i pre 1 1 . aprila, teško je reći, ali među internircima su kružile priče da su Ameri­kanci namerno odugovlačili da oslobode Buhenvald, jer su zna­li da u logoru dominiraju komunisti. Povod ovakvim razmiš­ljanjima i zaključcima dale su vesti da su američke trupe ne­delju dana pre 1 1 . aprila sa svojim prethodnicama izbile i na severoistok i na jugoistok od Buhenvalda.

Kad su naveče u logor došla dva oficira, kao zvanični predstavnici armije generala Patona, internirci su obezbeđi­vali zonu oko logora u širini od oko 2 km. Kontakata između vojnih grupa internil'acĐ i američke vojske bilo je i pre do­laska ovih oficira. Pošto su odale priznanje logorskoj orga­nizaciji interniraca, ameri(ke vojne vlasti su iste večeri izdale punomoć MLK o rekviriranju namirnica.30

Sutradan, 12 . aprila u 7,30 časova na zbornom mestu apelplacu nastupili su, svrstani po nacijama, svi preživeli in­ternirci. Ovom prilikom izvršeno je prvo slobodno prebroja, vanje i nstanovljeno da je slobodu dočekao 20.86 1 zatočenik. Oslobođeno je približno 5 .000 Rusa, 3 .000 Francuza, 2.000 Če­ha, 2.000 Poljaka, 2.000 Nemaca, 600 Jugoslovena,31 200 Itali-

29 Ovaj broj navodi R. Đokić, dok u Dnevniku Carolllsa stoji da su stradala samo dva čoveka: "Mi žalimo gubitak dva druga koji su u preteranoj savesti, nesrećnim slučajem, platili životom na kraju fa­šističkog ropstva" (ISI, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 10) .

30 IS1, Buhenvald, Dnevnik Caroiusa, str. 1 0 ; Bericht des ILK. 31 Broj preživelih Jugoslovena a j pripadnika ostalih nacija znat­

no je veći, ako se uračunaju i oni iz ,-poljnih komandi; vid. Otpor tl žicama I (Đ. Nikolić, Logor smo oslobodili vlastitim snagama), str. 276. Navedeno je 607 Jugoslovena ,,1 8.000 antifašista ostalih nacija".

176

jana, 200 Španaca i oko 6.000 pripadnika drugih nacija. Na OVOIn skupu prvi je govorio prvi logorski starešina nemački komunista Hans Ajden. Pozdravio je dva prisutna ainerička oficira i zahvalio Trećoj američkoj armiji i generalu Patonu na oslobođenju logora. Posle Ajdina predstavnici Rusa, Fran­cuza, Nemaca i Čeha su pročitali proglas MLK kojim se upu­ćuje zahvalnost Crvenoj armiji i armijama ostalih učesnika Antifašističke koalicije i pozdravljaju nj ihovi napori i od­lučnost da vode borbu do konačnog uništenja fašizma, a za novi, slobodni svet.

Istog dana general Dvajt Ajzenhauer je sa svojim štabom posetio logor i naložio da se pozovu predstavnici štampe. po­zvao je potom predstavnike američke i britanske vlade i pred­stavnike ostalih nacija antifašističke koalicije da vide nemačke zločine.32 Ovaj Ajzenhauerov izvešaj nije odmah ostavio utisak na britansku vladu, ali on je 19 . aprila 1945. uputio novi iz­veštaj o kome je istog dana predsednik engleske vlade, P?dI:lO­seći u Donjem domu izveštaj o nemački m koncentraclO111m logorima, rekao: "Jutros sam primio nezvaničan izveštaj od generala Ajzenhauera u kome se kaže da nova otkrića, poseb­no u Vaj maru, daleko prevazilaze sve što je prethodno izlo­ženo".33 Istog dana fohnirana je desetočlana parlamentarna delegacija i upućena da ustanovi činjel;ice u vezi �.a l:acis­tičkim zločinima. Ovo je bila prva zva111čna delegaCIja Jedne države koja je posetila logor Buhenvald. Delegacija je stigla u logor 21 . aprila 1945. i, između ostalog, u izveštaju 1<:onsta­tovala: "Smrad, bolesti i raspadanja još uvek su ispunjavali čitavo mesto . . . mnogi [bolesnici] nisu bili u stanju da go­vore, ležali su poluonesvešćeni ili su nas samo pratili očima. Drugi su govorili otvoreno pokazujući ran�, ožiljk� i mo��ice koje su bile posledice udaranja i mučeiJ.Ja . . . SVI su bIh u stanju izuzetne iscrpljenosti . . : Amer�čke v!a�ti rekle s1f nam da je od njihovog dolaska brOJ smrt111h slucaJeya smanjen od oko 100 dnevno na 35 dnevno na dan pre naseg dolaska . . .

Broj osloboetenih interniraca drulSih m�cija. )t? l�ao i � Dnevniku, Ca­rolusa i navodi ih istim redom, ah Đ. Nlkohc Je lSpustlO po .2 .000 ceha i Nemaca, stoga njegov zbir ne čini broj 2 1 .00q oslobođel:nh.

32 The Buchenwald case - 1A'aJ' crimes trzal, 1 1 . apnI 1947, Da-· chau, Germany, str. 10-1 1 . . . .

33 Buchenwald camp - the Raport of a Parhamentary DelegatIOn, London, April 1945.

177

Medicinski članovi naše delegacije izrazili su mišljenje da iz­vestan procenat [interniracaJ ne može da preživi čak i sa ne­gom koju sada imaju i da će veći broj , ako i preživi, patiti od bolesti i biti onesposobljen do kraja života" .34

U sporazumu sa MLK 13 . aprila 1945, vlast nad logo­rom .Buhenvald preuzeo je, u ime Treće američke armije, po­ručmk Makold (Macold).35 Od tada je počela da stiže veća medicinska, materijalna i druga pomoć internircima, a isto­vremeno su počele i pripreme za povratak preživelih interni­raca u otadžbinu. Dva dana kasnije logor je obišao i general Paton.

Međunarodni logorski komitet je 12 . aprila naložio svim službeI�i.�in�a. zatvoreničke pisarnice, �lleđu kojima su najod­govormJI bIh Paul Andreas , Maks Majer i Dobrislav Radosav­ljević, da pripreme izveštaj , prvobitno namenjen generalu Aj­zenhaueru. Radosavljević je radio statističke podatke. Posao je trajao punih 10 dana. Istovremeno je zatraženo da svi činov­nici iz logorske uprave interniraca podnesu svoje izveštaje. Na osnovu tih podataka utvrđeno je da je u Buhenvaldu od jula 1 937. do 3 1 . marta 1945 . godine pogubljeno 33 .462 internir­ca. U preuređenoj konjskoj štali streljano je 8 .483 sovjetskih ratnih zarobljenika. Na vešalima je završilo 1 . 100 interniraca. Prema stručnim procenama, za vreme evakuacij skih transporta umrlo je ili ubijeno 12-15 .000 ljudi. Zato je uzet broj 1 3 .500 i tako je izračunato da broj žrtava iznosi 56 .545 . Ovome broju treba dodati još 1 3 .0 17 interniraca upućenih u likvidacijske transporte (Zonenšajn, Bernburg, Dahau, Mauthauzen, Auš­vic, Bergen Belzen i druge) u vremenu od 194 1 . do 1944. go­dine.36

*

Poslednjih dana pred oslobođenje počeli su Jugosloveni izloženi dotle najvećoj opasnosti, da zbijaju redove i da se sve više okupljaju na jednom mestu, obično na bloku 40, gde je bila najveća skupina Jugoslovena. Naposredne kontakte sa vojnim grupama sada je uspostavio lično prvi čovek jugo-

178

34 Isto, str. 7. 35 ISI, Buheiwald, Dnevnik Carolusa, str. 1 1 . 36 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 83.

slovenske organizacije u Buhenvaldu Rudi Supek. Obilazio je vođe grupa, bodrio ih, nadgledao da li se dovoljno odmaraju, kako bi bili spremni za slučaj napada nacista. U dramatičnim trenucima, kad su esesovci počeli nasilno da izvode internirce i da ih upućuju na transporte, organizacija se brinula da iš­čupa svakog koga može iščupati. U silom sakupljenu masu ljudi na apelplacu hrabro su upadali odvažni pojedinci, zašti­ćeni uniformama logorske policije, snabdeveni trakama kakve su nosili pomoćnici SS osoblja iz redova interniraca. Delili su trake svojim sunarodnicima i tako ih izvodili iz transporta osuđenih na smrt. Trake je nabavljao V. Kovačev, a u masu na apelplacu određenu za transport, unosio je S. Šijačić. Prof. Lazar Rusov je pričao kako je 9. aprila dospeo, posle upada esesovaca; u napuštenu kasarnu sa stotinama interniraca od­ređenih za transport. Dolazili su tu ljudi iz krematorijuma i odnosili leševe umrlih. Njega je neko tražio po imenu. Kad se javio, dvojica drugova su ga na nosilima preneli kao mrtva­ca u logor i tako je bio spasen. Za ovako nešto je trebalo imati druga, ali taj drug je morao da obavesti organizaciju, a radi spasavanja druga organizacija je činila i nemoguće stvari. Pro­fesor Rusov za svoje spasenje zahvaljuje V. Kovačevu i Radi­voju Đokiću, a Đokić opet kaže da ništa ne bi mogao učiniti bez organizacije.

179

POSLE OSLOBOĐENJA

. . .O�mah po oslobođenju vođstvo jugoslovenske organiza­c�Je . Je . Izdalo �putstv� svin1 članovima kolektiva da se drže �hSCIplm?:,ano l dostoJans!veno. Data su uputstva i u pogledu Ishra::e l Izdato 1!poz�renJe da. se jedu manje količine hrane, narocI,�o masne . l za I.scrplj�m ?r.ganizam teške hrane, zbog moguClh posl�dIc� kOJe se Javljaju posle dugog gladovanja . Ov� u�ozore.I��a msu svi . po�tovali pa su pojedinci konzumi­r�h v�ce kohcme margarma l konzervirane hrane iz SS maga­Clna l na kraju svih preživljenih muka umirali. Takva sud­bina je, po pričanju prof. Rusova, zadesila internirce iz bač­kog sela Turije.

. U I�oći . i�među 1 �: . i 12 . . ap�ila Jugosloveni su organizo­va�I pre�(l .voJm sud kOJ I Je SUdIO Jugoslovenskim državljanima, pnpadmcnna SS garnizona u logoru. To su mahom bili folks­dojčeri, stražari i činovnici u Političkom odeljenju Gestapoa i S� log?rske yprav�. Višegodišnja mržnja prema tiranima i zhkovcllua mje potIsnuta ni dolaskom slobode. Želja za os­vetom nadjačala je i te noći je na smrt osuđeno nekoliko ese­sovaca i obešeno u ćelijama crnog bunkera. . O t?myrekom sudu prof. Supek i Dobričko su pričali da �e funkcIOI�Isao prve noći po oslobođenju: "Predsjedavao mu .le Đoko NIkolić. To je bio naš prijeki sud. U njemu je bio Juraga sa Murtera. Poslije smo sve zarobljenike predali" .

Bojan Rudina je rekao da su bila osuđena "petorica ese­sovaca jugoslovenskog porekla", ali da on nije učestvovao na suđenju, već mu je o tome pričao Nikola Čečura. Delimično ?bjašn�en�e o z�i,vanjin�a u noći . između ll . i 12 . aprila dao Je RadIvoJe Đohc: "MoJa grupa Je po zadatku provela noć u p::ostorijama SS straža. Upravo sam se pripremao za spava­nJe, kad me neko pozvao i rekao da idem na stražu. Te noći 180

je bio organizovan preki sud za esesovce. Mojoj grupi je na­ređeno da privodi esesovce na sud, ali od nas niko nije učest­vovao na suđenju niti pri likvidaciji osuđenih. To je bio Me­đunarodni vojni sud i sudio je po svim propisima međunarod­nog prava. K9liko sam ja čuo, osuđeno je i pogubljeno oko 40 esesovaca. Ostale zarobljenike smo predali Amerikancima. Preuzimanjem logora od strane američkih vojnih vlasti, mi smo razoružani i time je uloga naše oružane borbe bila za-

v " vrsena . Inženjer Đokić je, vidimo, otišao najdalje, pa iz njego-

vog iskaza možemo najpribližnije doći do istine. Naime, te noći je zaista uhapšeno i privedeno na sud oko 40 esesovaca, ali sud j e najteže kazne izrekao samo petorici. Logoraši su dobro pamtili likove i zlodela esesovaca, posebno svojih sunarodnika. Naravno, i među esesovcima-folksdojčerima su se sadizmom isticali samo pojedinci, dok je većina nastojala da pred inter­nircima pokaŽe da su im "čiste ruke". Đokić nije ni mogao znati da nije reč o međunarodnom, već o prekom sudu jugo­slovenskih interniraca. Sud je formiran bez znanja MLK, a kada se o njemu sutradan saznalo MLK je zabranio njegov dalji rad. Tako je preki sud funkcionisao samo jednu noć.

*

Manji broj interniraca je poznavao rukovodioce organi­zacije Jugoslovena, ali već prvih dana počela je legalizacija, kako partijske, tako i vojne i ekonomske organizacije: �rga­nizacija je i dalje bila zasnovana na osnovama oslobodIlacl�og fronta i sačinjavali su je svi Jugosloveni sa izuzetkom I?anJ�g broja onih koji se nisu slagali sa rukovodstvom orgamzacIJe, monarhista i drugih protivnika novog režima u Jugoslaviji. Znatan broj Jugoslavena izvan oslobodila�lcog fr?nta nal?ustio je samovoljno logor odmah po oslobođenJu. Krajem apnla or­ganizovani su slobodni demokratski izbori za rukovodstvo eko­nomske organizacije Jugoslovena po blokovima. Početkom ma: j a održani su izbori i 17. maja je definitivno legalizovana l konstituisana organizacija oslobodilačkog fronta. U rukovod­stvo su ušli predstavnici svih federalnih jedinica (:epublika) iz kojih je bilo interni raca u Buhenvaldu. �a prvog coveka. os­lobodilačkog fronta opet je izabran RudI Supek. Intermree

181

iz �l:bije pre��stavltao je Radivoje Đokić, iz Hrvatske Marin Fer:'.:, Slovel1lJe Dusan Kermauner, Bosne i Hercegovine Tono Čohc, Crr�<=: Go�e Rudi I?e?ijađi. U oslobodilački front Jugo­slove�la US�l su l malobroJI11 bugarski internirci, a njih je pred-s tavlJao LIvov. l

.

Partij ska organizacija je i dalje delovala samostalno i kreirala je sve ��cije Jugo�lo�'ena u logoru. Pored toga što je u?meravala ak�lJe .0slobodI1ackog fronta, jedan od prvih nje­I11h z�dataka bIlo Je formiranje vojne formacije Jugoslovena, �lezavlsno od .�eđunarodnog logorskog komiteta. Ova jedinica Je :po formaclj skom sastavu odgovarala jednom bataljonu. Bi­la Je obučena u nemačke letnje uniforme. Za komandanta ba­���jo�la po�tavljeI:� je Frane Trumbić iz Splita, a za sekretara, cIJa Je dL!znost bIla da vodi administraciju, omladinac Lazar Rusov. "Stab" bataljona u svemu je bio odgovoran Jugoslo­venskom komitetu.

Već prvih dana razvila se živa prosvetna i politička ak­tivnost među omladinom, organizovane su zidne novine, pri­redbe,. hor, kurs ruskog jezika i druge aktivnosti, ali sve je ovo bIlo za kratko vreme, jer su mnogi omladinci upućeni na rad na teren radi prikupljanja Jugoslovena iz drugih logora, spoljnih komandi Buhenvalda, logora ratnih zarobljenika, ci­vilnih radnika radi organizovanja za povratak u otadžbinu. Zadatak ovih i drugih kadrovaca bio je da suzbijaju veoma snažnu propagandu, monarhističku, američku i kvislinšku. Me­đu Slovencima, civilnim radnicima u Nemačkoj , proturale su se vesti da je u Jugoslavij i zabranjena vera i da se u Jugosla­viji svi hrane kolektivno iz kazana, a među ratnim zaroblje­�licim� da s<=: ne vraćaju, je� će im biti suđeno za izdaju pa Je bolje da Idu u London ltd. U logore ratnih zarobljenika često su svraćali bivši oficiri i propagirali među vojnicima da se ne vraćaju u Jugoslaviju.

S druge strane, bilo je mnogo onih koji su se borili na strani Nemačke, a želeli su pošto-poto da se vrate u Jugo­slaviju. Tako je neposredno po oslobođenju u Buhenvald doš­la veća grupa Slovenaca iz Štajerske (neki internirci tvrde da ih je bilo oko 400) . Bili su to veoma mladi ljudi i u logoru se brzo saznalo da su bili u službi Trećeg Rajha, ali internirci koji su o ovome pričali nisu načisto sa tim da li su to bili

1 Otpor u žicama I (dr Đ. Nikolić, Buhenvald) , str. 245.

1 82

pripadnici Vennahta ili SS-a. Bežeći ispred jedinica Treće američke armije oni su na brzinu odbacili uniforme i obukli civilna odela. Rukovodstvo Jugoslovena, a naročito uticajni Slovenci, odmah se zainteresovalo za pridošlice. Pokrenuta je široka akcija za njihovo prihvatanje, a jugoslovenskim inter­nircima je tumačeno da su oni, eto, prisilno ni.obilisani i da im treba pomoći, kako bi bili repatrirani . Znatan broj ih je repatriran, ali kad su došli sa transportom u Suboticu, potr­pani su u kamione sa žičanom ogradom i odvezeni u Sloveniju. Bivši internirci su se povodom toga iščuđavali (s obzirom da nisu znali za delatnost uhapšenih) i pitali se šta sad to treba da znači? Usledio je odgovor: "Eto Slovenci raščišćavaju sa svojima" . . U to vreme u Subotici je bio i Dušan Kennauner. Vidno uznemiren izjavio je da i sam očekuje hapšenje, s ob­zirom da ima neraščišćene račune sa Kardeljom.'�

U cilju suzbijanja propagande među mason� Jugos�ovena u Tiringiji, Jugoslovenski komitet u Buhenvaldu Je uputIO �(ra­jem aprila odabrane kadrove u gradove Erfurt, Jenu, Arnstat, Bad Berku, Rudolfštadt, Doru, Geru, Cvikau i Lajpcig, gde su obrazovani komiteti za repatrij aciju. Uskoro je uspostav­ljena veza i sa Komitetom u Braunšvajgu kome je takođe pru­žana potrebna pomoć i direktlve iz Buhenvalda. U prvoj grupi u Erfurt su upućeni Jugosloveni : Dobrislav Radosavljević-Dob­ričko, Voja Živković, Srećko Dimec, Adam Cvetić i Nikola Čečura.

Rudi Supek je oko 1 . maja već stupio u kontakt sa jugo­slovenskim oficirom, članom Vojne misije pri Američkoj ar­miji i s njim posetio jugoslovensku l�o.lo�iju i �omit<=:t u Er­furtu, gde je bilo najviše Slovenaca, cl'y,ll:llh radmka . . T�h �ana je uspostavljena veza, posredstvom ofICIra za vezu ll1zenJer�� poručnika Tihomira Rakovića, sa . sedištem Ju�osl?ve�s�w vOJ­ne misije*'� za celu Nemačku u V:ls�ad�nu. SVI 0:'1. ':OJ1�I �red­stavnici došli su posle oslobođenja IZ Francuske Ih IZ ŠvaJcar­ske. Komandant Vojne misije bio je general Ljubo Ilić.2

* D. Kočić, Zapisi, T. čolić i S. šijačić. . , ** R. Supek navodi da je u Misiji bio slikar JYIarko čel�banovIc. 2 Ljubo Ilić (16. 4. 1905, Spl�t) , general-l�1�Jor JNA l general

francuske armije . U Parizu je diplOlTIlrao na te!:llll�kom. fa�(Ul��t�l 193�. godine, a iste godine postao je član KPJ. R�dIO Je u IselJ���c1Clm 0.1 -ganizacijama u Parizu, bio je i sekretar EmIgrantske komISIJe . RadIO je neko vreme u tehnici KPJ u Parizu. U španskom grac1anskom ratu

183

· Kako je na Jugoslovene od strane američkih vojnih vlas-

tI neprestano vršen pritisak u cilju suzbijanja američke i sva­ke druge propagande, organizovan je list - glasilo jugoslo·· venskih interniraca u Buhenvaldu "Naš glas" . Jugosloveni su jedini u Buhenvaldu imali svoje novine, upravo zbog pritisaka i propagande koja je sprečavala i odugovlačila njihov povratak u zemlju. Već krajem aprila i početkom maja vršena je repat­rijacija Mađara, Rumuna, Čeha i donekle Poljaka, ali skoro nijedan Jugosloven koji je želeo u Jugoslaviju nije dobio odob­renje za povratak. Baš iz ovih razloga "Naš glas", za čije je po­kretanje i štampanje bio najzaslužniji Janez Perenič, odigrao je izvanrednu ulogu. Prvi broj je izišao 10. maja a poslednji - 20. broj štampan je 30. jula 1945 . Mnogim napisima "Naš glas" je razobličavao svaku propagandu, a u brojnim teksto­vima blagovremeno izveštavao o događajima u Jugoslaviji . List je postao orijentir hiljadama izmrcvarenih i skoro izgublje­nih ljudi, koji su se u tom trenutku našli u ničijoj zemlji .

Kako je repatrijacija Jugoslovena odlagana preko svake mere, Jugoslovenski komitet u Buhenvaldu je odlučio da u poslednje češke i rumunske transporte ubaci tridesetak Jugo­slovena kako bi u Čehoslovačkoj stupili u kontakt sa jugoslo­venskim predstavnicima i organizovali povratak ostalih. U ovoj grupi bili su: F. Trumbić, A. Kuzmanović-Kurta, Đ. Maza­rak, L. Rusov, V. Figar. Ova grupa je preko Plzena dospela u Prag i Figar je uspeo da pronađe dr Marka Jankovića, Ju­goslovena, koj i ih je dočekao prvi u Buhenvaldu. On ih je povezao a čehoslovačkim Ministarstvom inostranih poslova3, jugoslovenskim konzulatom i vojnim predstavnicima u Pragu. čehoslovačke vlasti su zauzele blagonaklon stav prema jugo­slovenskim internircima i omogućile im da preko radija ape­luju za pomoć u kamionima i autobusima. Uz angažovanje jugoslovenskih vojnih predstavnika u Čehoslovačkoj , najzad

bio je komandant divizije Republikariske armije, Od 1939 . nalazio se u logoru u Francuskoj . Septembra 1943. pobegao iz logora i prišao francuskom Pokretu otpora u kome se istakao kao komandant Južne zone Francuske, a kasnije svih stranih formacija koje su se borile na strani Pokreta otpora u Francuskoj . Decembra 1944. postavljen za vojnog atašea Jugoslavije u Parizu, a zatim za predstavnika Jugoslo­venske armije u štabu savezničkih snaga II Evropi.

3 Otpor u žicama I (Z. Hanzelj I V. Figar, Borba za čoveka), str. 256. 184

je počela evakuacija Jugoslovena iz Buhenvalda. Poslednja grupa napustila je logor 1 1 . avgusta 1945 .

Svi putevi i pruge koj� su radile u Č��osloya�lwj bili su zakrčeni vojnim transportIma Crvene armIje kOJa Je svud� imala prioritet. Kod sovjets�dh vojn�h . �lasti j�goslovenskI vojni predstavnici i konzulat IZ Pra�a Iz�eJstv.o�ah su za neke jugoslovenske transporte status sOVjetskIh vOJmka, te su tako bez većih smetnji stigli do Bratislave, a potom preko Mađar­ske u Suboticu, "Dalmatinci su nas Vojvođane" pričao je profesor Rusov, ,,izluđival� u logoru � izaz�val� nam pljuv�.čln.� u ustima pričom: e, da Je sada vase VOjvođanske slamne l hleba I Kad smo došli u Suboticu, smesti1i su nas radi pro­vere �l neku školu. Prvo jelo koje su naITl doneli bio je hleb i slanina".4

I pored toga što su dočeka�i slobodu, �11�10.gi nisu doživeli svu slast ručka od hleba i slamne u otadzbll1I. U samom lo­goru, ne računajući spo�j.ne k�m�nde � stradanja za vreme eva� kuacij skih transporta, ZIVOt Je IzgubIlo 635 Jugoslovena, a l oni preživeli i dalje su umirali, skoro svako.dnevno u logoru. Do 10 . juna umrlo je 18 Jugo�lovena: �,lesmk .L�opold - 1 1 . aprila, Zdero Ivan - 13 . apnla, �avn,:: . Vladll::Ir -:- 1 3 . ap­rila Kukmilica Stefan - 13 . apnla, ZIvanOVIC MIlovan 14.

'aprila, Smrecki Franjo - 15 . ap�ila, I?er.ak Ante - 16 .

aprila, Matijević Antonijo - 16. apnla, .SImm Petar .:- �? aprila, Andrin Steva iz Turije 20. a�nla, A�r:amo��c �hJa _ 23. aprila, Strand Rudolf - . 28. apnl.a) S.avlc BozIdar :-28. aprila, Rojnik Franc - 3 . maja, POPOVIC N.lkola - 9 . maja, Sever Igor - 26 . maja, i Popinac Pavao - 7. Juna.

Pored ovih š to su na kraju izgubili bitku �a život, u teškom stanju bilo je još 67 ljudi koji su b�l.ovah od tuber­kuloze. Oni su prebačeni u bolnicu - sanatonJum u. Blanke�­hajnu (Blankenhain) . I u Blankenhajnu Je nastav!�ena poh­tička aktivnost. Tu je Jugoslovene oku�IJ}�o, naroc��o �la�e ljude, usmeravao ih i, pl�i'premao za nOVI �I':'O! SergIje DImIt­rijević. Ipak, od smrtI mje mogao otq?i�U�l JOs. �ev�t ��ugO"ya koji su u mislima već bili u svom zaVIcaJU, ah Ih Je: ZIVOt IZ­dao. Sergije Dimitrijević i sam teško bol�st.a�� se p��:mn�lO da -? njihovim stradanjima izvesti njihove naJmllIJe, kOJI su Ih moz-

4 D. Kočić, Zapisi, L. Rusov.

185

da već davno bili ožalovali, i spisak sa njihovim imenima pre­dao Jugoslovenskom konzulatu u Pragu.

Znatan broj jugoslovenskih interniraca iz zapadnih spolj­nih komandi Buhenvalda dospeo je u sabirne centre ratnih zarobljenika i civilnih radnika, koji su se našli u američkoj okupacionoj zoni. Oni su iz Nemačke transportovani preko Austrije u Maribor, a odatle u prihvatne logore u Sremskoj Mitrovici i Kikindi. Otadžbina ih nije dočekala baš srdačno i raširenih ruku. Već u Mariboru su transporte dočekivali voj­nici sa bajonetima na puškama. U prihvatnim logorima su danima trajala ispitivanja oko utvrđivanja identiteta. Vođena je istraga posebno o tome ima li ko oružje. Ni ovde nije proš­lo bez neugodnih pitanja: "Koliko si radio za Nemačku? Ko­liko godina si izgrađivao Nemačku" i slično što je izazivalo mučan utisak.

Tako je bilo u Buhenvaldu. Ali, šta je bilo u mnogobroj­nim spoljnim komandama ili sa evakuacij skim transportima, to verovatno nikada nećemo doznati . Radeći ovaj posao, od početka do kraja sam svim bićem težio i jedino imao u vidu istinu. Ovo što sam izložio je istina koju sam ja mogao do­kučiti . Osim osnovnih podataka koj i su mi bili na raspolaga­nju u dokumentima, najviše saznanja sam stekao od prežive­lih interni raca sa kojima sam razgovarao i pravio zapise. S obzirom na to da se dobar deo rada, pa samim tim i istine, temelji na iskazima tih ljudi i preživelih koji su pisali o svo­j im stradanjima i njihovom viđenju prilika i neprilika i ja podvlačim da je to istina viđena očima 11!anjine lco�a je pre­živela pakao. Kakva bi istina bila kad bl progovonla mrtva većina, ja ne znam.

1 86

P R I LOZI

ZENE

Izuzetno oskudnim podacima raspolažemo o ženama, Ju­goslovenkama, koje su bile zatočenice u pojedinim komarida­ma Buhenv,alda. Interesantno je da nikada niko od prežive­lih interniraca nije ni pomenuo njihovo prisustvo u Buhen­valdu. U kartoteci Crvenog krsta Jugoslavije nalaze se uobi­čajeni podaci za desetak žena, a o još nekolicini ostalih P07 datke sam pronašao u raznim arhivima. Prema toj dokumen­taciji ukupno je u Buhenvaldu bilo 16 Jugoslovenki, ali ovaj broj nikako ne smerno smatrati konačnim, jer neki podaci ukazuju da bi se u arhivima Nemačke Demokratske Repub­like mogli pronaći podaci za mnogo veći broj . Stoga istraži­vai1je Ravensbrika kao čisto ženskog logora mora naći svoje mesto u projektu o Jugoslovenima u koncentracionim logo­rima.

Od ovih 16 žena 12 je radilo (o tome postoje podaci) II spoljnim komandama fabrikama koje su isključivo radile za vojsku: Fabrici motora BMW Ajzenah (Abterode) 2, u Mag­deburgu 3 , Mojselvicu 1 , u Hemijskoj industrij i Alendorf 1 , Lajpcigu 1 , Fabrici municije u Torgauu l , u Altenburgu 2, i u Volfenu u industriji boja 1 . Sve Jugoslovenke o kojima po­stoje podaci došle su iz Aušvica u Ravensbrik, a .odatle su otpremljene u Buhenvald. .

Neke su sa celom rodbinom deportovane u logore. Tako su Katici Kraljić (udata Z ic) , iz Brusića sa , Krka, u Buhen. valdti bili otac Anton i brat Josip Kraljić. Josipina Maslo i Sofija Krajine umrle su u decembru 1944. godine u logoru. Za 12 drugih nemamo podataka o tome da li su preživele, . dok je Marija Ahčin ostavila podatke o sebi i Milki Pleterski, a to je ujedno i jedino pisano svedočenje jedne zatočenice _ . Jugoslovenke pa ga dajemo u celosti.

189 ;

SPOMINI NA INTERNACIJO

Osebni podatki:

Ahčin (Franca) Marija, poročena Sifrar, rojena 7. XII. 1923 pri Sv. Duhu, ob čina Škofja Loka. Sedanje biva1išče: Jesenice, Cesta Cirila Tavčarja 3 , zapos­lena kot knjigovotkinja pri kinematografskem podjetju Je­senice.

Ipternirana: Rawensbri.ick, Sch1ieben, Buchenwald (podružni­ca Altenburg) . Taboriščna številka: 44.300.

V vasi Sv. Duh pri Škofji Loki smo se mladinke organizirale v začetku· leta 1943 . Zbirale smo sanitarni material, denar, op­ravljale propagandne akcije in vezle simbolične rutice za par­tizane. V maju leta 1943 sem bila sprej eta v SKOJ. V feb­ruarju 1944 sem zvedela, da mi grozi aretacija, zato sem 1 .3 . 1944 odšla v partizane. Že v začetku aprila je našo teren­sko skupino napadia formacija Nemcev in belogardistov. To se je zgodilo v vasi Gosteče pod Osojnikom. Ker nisem mogla več bežati, sem se skrila na neko leseno šupo, toda Nemci so me odkri1i in postala sem njihova j etnica. Odved1i so me v Škofjo Loko na gestapo, že naslednji dan so me izroči1i belo­gardistom. Ti so me imeli v zaporu 14 dni in me večkrat ZC\.­sliševa1i, a izdala nisem ničesar. Prvi dan sem ležala v nekem majhnem prostoru na goli zemlji . Ker pri zasliševanju nisem marala govoriti, so me postavili k zidu in mi zagrozi1i, da me bodo ustrelili. Bilo mi je že vsega dovolj , zato sem rekla: "Kar dajte me" . "To praviš, ker veš, da te ne bomo", mi je odgo­voril zasliševalec in me spodil v sobo med ostale j etnice. Čez nekaj dni je prišel v sobo neki belogardist in me vprašal, če bi hotela delati v njihovi kuhinji in bi tako ostala v Škofji Loki pod njihovim nadzorstvom. Toda tega predloga nisem hotela sprejeti, zatos so me proti koncu aprila odpeljali v Be­gunje. Tam sam bila zaprta do 30. junija . V isti sobi so bile zaprte tudi: Kavčič Tončka, poročena Hafner iz Škofje Loke, Oblak Ivana iz šk. Loke. Teh se najbolj spominjam. Mnoge iz te sobe so poslali domov ali na prisilno delo, nekatere, med

190

njimi sem bila tudi jaz, pa so poslali v koncentracij sko tabo­rišče Rawensbri.ick.

Vozila sem se s transportom, ld je prišel iz Ljubljane. Tam sem se prvič seznanHa z nekate rimi tovarišicami, s katerimi sem potem skupno prestajala taborišče Rawensbri.ick, Schlie­ben in Buchenwald. To so bile: Pleterski Milka iz Ljubljane, Podobnikar Anica iz Osredka pri Ljubljani, Bajec - Gostiša Francka iz črnega Vrha pri Idriji, Namestnik Jožica iz Mari­bora, Jelenič Katica iz Suhorja v Beli Kraj iIii, Fani (priimka se ne spominjam več) iz Hotedrščice na Primorskem in Cou­der Nada iz Tolmina. Iz Begunjskih zaporov pa sva bili v transportu skupaj z Mino Tavčar iz Visokega pri Poljarah. Spominjam se samo te. Potovali smo dva dni, nismo pa ve­deli, v katero taborišče nas pošiljajo. Prihod v taborišče je bil sila neprijeten. V slačilnici so nas preoblekli v zaporniške obleke, vzeli pa so nam vse osebno imetje in hrano, pustili so nam samo zabno ščetko, koš ček mila in brisačo. Nataknili smo lesene natikače, mene so ostrigli, ker sem v Begunjah dobila uši, nato pa so nas poslali v karanteno, kjer smo os­tale 1 mesec. Tam smo često hodile na zdravniške preglede, na katere smo popoinoma gole čakale po več ur. Tudi če so nam pregledali samo zobe, samo se morale sleči do golega. Vs ak dan smo morale vstajati že ob štirih zjutraj in oditi na zbor, ld smo mu pravili "Apel" . Po noči smo spale natlačene druga ob drugi . Pod glavami smo imale umazane lesene nati­kače; to predvsem zaradi tega, da bi j ih kdo ne ukradel. Hra�a je biIa izre dno slaba, zjutraj malo voden� kave, .ob devet. Ih dopoldne je bilo že kosilo : tahat smo dobIle nekaj nezabelJe­nega ohrovta, za večerjo pa spet malo slab.e kave s košč!(Q� kruha, redko pomazanega z marmelado ah maslmn. VecerJa je bila že ob treh popoldne. Vedno bolj smo slabele. Po enem �esecu so nas "na priporočilo" domačih izdajalcev posl�li v kazenjsko koncentracij sko taborišče Schlieben. Z men?J so bile še vse tiste tovarišice iz Ljubljanskega transporta, ln sem jih že navedia . Natiačili so nas v tovorne vagone. Vozi!e sm� se dva dni ven d ar nam niso dali nobene hrane za pot 111 tud) med vožnj� nismo dobile ničesar, čeprav smo bile zaradi av­gustovske vročine predvsem zelo žejne. Vagoni so bili

.tesno

zaprti, potrebno smo opravljale kar na mestu, da nas Je ves

191

č�s mučil nezna sen �mrad. Sredi dneva se je transport us ta­vII, da. so se �emšln .spremljevalci V miru najdli, nas pa so nagnalI na neb travl11k. Sedele smo tam lačne, utrujene, obu­pane, brez besed smo strmele v sončni avgustavski dan in mislile na dom. Proti večeru smo prispeli v Schlieben. Okoli štiristo nas je bilo novih političnih, ostale pa so bile obso­jene zaradi prostitucije ali kriminala. Te so bile v taborišču že pred nami. Naslednji dan smo odšle na delo. Delale smo v tovarni orožja, ki je izdelovala oklopniške pesti (Panzer­faust) . Delo je bilo izredno naporno in bi ga težIm opravljal zdrav človek ob dobri hrani; me pa smo bile šibke in sestra" dane. Hrana je bila še slabša kot v Rawensbriicku. Delale smo samo ponoči, od 611 zvečer do 611 zjutraj . Ko smo prišle z dela, smo tudi po štiri ure stale na "Apelu", nato smo čakale na borna hrana, tako, da je bilo spanja res malo. Pa še to je bilo spanje utrujenega, čustveno in telesno oslabelega človeka. Menda so Nemci končno le uvideli, da pri tern delu od nas ne bodo imeli mnogo koristi, zato so nas čez tri tedne odpe­ljali v taborišče Buchenwald, podružnica Altenburg. Življenj­ske razmere so bile tam približno enake. Delale smo v tovarni nabojev. Približno en mesec sem delala v dnevni izmeni. Nad­zorovala nas je neka ženska - Nemka, visoka, črna in sadis­tično. zlobna. Menda je najbolj uživala takrat, ko je vpričo nas Jedla lep bel kruh. Jaz sem delal a počasi, ker sem se d?br? za".edala, da. izd�lujel:: naboje, s katerimi so Nemci po­blJal.l .moJe zavezl11ke 111 prIJatelje. Nekoč je prišla paznica k mem 111 me nahruIila : "Schnell, aber los" ! Če ne baš delala hitreje", mi je rekla, "te bam prestavila .,; ' načno izmena

c k

strojem! " "Es ist mir ganz glech", sem j i zabrusila nazaj . In res, že naslednji dan sem prišla v načno izmeno. Dvigala sem težke zaboje, da sem v kratkem nočnem odmoru vsakokrat utrujena zaspala. Zaradi lakote in napora me je često obha­j ala strašna slabost. Nekega dne je stopil k meni paznik, sta­rejši. maški; ko me je po znaku spozna!, da sem iz Jugosla­vije, me je vprašal: "Zakaj pa si ti tu, si mar pomagala ban­ditom?" "Ne, partizanom", sem mu odgovorila . "Kakšni pa so partizani ? je silil dalje. "Dobri", sem rekla, "borija se za svojo domovino, za svoboda" . Zdelo se mi je, da me gleda vedno bolj dobrodušno. Prestavil me je k lažjemu delu. Na moje delavno mesto pa je prišla neka Rusinja. Mora sem se

192

mu zasmilila, ker sem bila mlada in slabotna, ali pa je bil morda tudi 011 že sit nacističnega terorja . V tej tovarni sem delala od septembra 1944 pa vse do osvoboditve. čudno se mi zdi še danes, da sem ob lakati in trpljenju zdržala in še videla domovino. Edini svetli trenutki so bile nedelje, ko srno se malo odpočile, najlepše pa je bilo na silvestrov večer, ko sva s tovarišico Milko Pleterski nekaj dni prej dobile od do­ma prva in edina paketa. Več internirank se nas je tisti večer zbralo ob ,nekoliko boljši hrani, jedle smo in prepevale, pele smo tudi internacionalo, od katere je bil z1asti prvi verz za nas zela pomemben. "Vstanite, v suženjstvu trpeči ! " Kljub vsenm trpljenju nismo zgubile upanja v dan, ld nam bo pri­nesel svoboda, tudi smejati smo se še znale. Največ morale nam je vlivala tovarišica Bajec Francka iz Črnega vrha pri Idrij i. Bila je izmed nas najstarejša, zato smo ji pravile "ma-. " mIca .

Maja 1945 so se začele bližaLi taborišču ameriške čete. Naše taborišče so začeli pripravljati za evakuacija. Začele pa so se širiti govornice, da bodo vse internirance strpali v vagone in pognali v zrak. Kot s1'no pozneje zvedeli, je tak načrt iidelal komandant matičnega taborišča Buchenwald, vendar pa ko­mandant podružnice ni bil za to. Spravili so nas v kolona in nas odvedli neznano kamo Hodile smo ves dan. Ponoči smo spale v gazdu na vlažnih tleh, ves čas pa smo bile brez hra­ne. Naslednji dan se je fronta že toliko približala, da j e nemš­ka straža začela bežati. Približno 400 internirank na koncu kolone je stražila četa SS-ovcev in ti so pred končnim polo­mom dosledno opravili svojo nacistično dolžnost. Postrelili so vse svoje varovanke in zbežali. Ostale smo tej usadi ušle in tako postale svobodne. Toda brez hrane, lačne in utrujene, skoraj sredi fronte. Tedaj so nas začeli loviti pripadniki Hit­lerjeve mladine, me pa smo se jim seveda izogibale, kar se j e le dalo. Kakih petdeset s e nas je zateklo v gospodarsko po­slopje nekega mlinarja, kjer smo dobile nekaj hrane in tam smo počakale toliko časa, da je šla fronta mimo. Končno so le prišli osvoboditelj i - Amerikanci, ld smo j ih toliko me­secev tako željno pričakovale. Vse lugoslovane so zbrali v taborišču Zwicknu, lejer smo čalcali na transport, ld naj bi nas prepeljal v domovino. Bilo je tam mnogo internirancev

193

iz .najrazličnejših taborišč. Sklepali smo nova poznanstva, pri­re]ali kulturne prireditve in politične sestanke in hodili na vojaške vaje.

Končno, mislim, da je bilo 26 . junija 1945 - so nas spravili v transport in nas poslali domovini naproti. Potovali smo pre­ko Prage, Budimpešte in Subotice. Patovanje je trajalo 21 dni, a lahko in veselo smo ga prenašali, saj smo se predobro zavedali, da ni več daleč čas , ko bomo spet segli v rake svojim dragim v osvobojeni domovini.

Ahčin Marij a'�

o BEGUNCIMA

Svojevrsni vid otpora bila su bekstva ali ona su u Bu­henvaldu praktično bila neizvodljiva, zbog čega se rukovod­stvo u MLK i u nacionalnim komitetima odlučilo da inter­nircima preporuči da se ne odlučuju na takav korak, jer je bekstvo stvarno predstavljalo samoubilačku akciju. Prepo­ruka je imala opravdanja između ostalQg i zbog toga što je svako bekstvo moglo imati težih posledica po ceo logor. Vi­�eli s.mo �a su svi internirci morali stajati na apelplacu sa­�Ima l satlma sve dotle dok se ne sravni brojno stanje logora l dok se begunac ne pronađe živ ili mrtav, što je bilo naro­čito izraženo u spoljnim komandama. Krvoločni stražari su i onako inscenirali bekstva, bacajući kapu ili deo odeće bez koje se internirac nije mogao vratiti u logor preko stražar­skog lanca da bi nesrećnika ustrelili kad pređe lanac, za šta su dobijali odsustvo kao nagradu i izvesnu novčanu sumu. Da bi bekstvo uspelo logoraš je u okolini logora morao imati ve­zu, odelo i biti drukčije ošišan. (U Buhenvaldu su logoraši bili ošišani tako što bi im sredinom glave samo jednom frizer prešao mašinom. Kad kosa malo poraste onda bi im ošišali ostali deo glave dok je na sredini i dalje ostajala široka crta,

�, Arhiv Gorenjskega muzeja, fase. 4.m. 20.a.

194

l nazvana po svom izumitelju, komandantu Pi steru - Pisterova ulica - Pisterstrasse) .

Sve ovo su znali dobro svi internirci i zbog toga se retko ko odlučivao na bekstvo. Činovnici u Političkoj sekciji Ges­tapoa, posluga u SS vilama i još neke službe mogle su u svako doba izlaziti i ulaziti u područje izvan zatvoreničkog dela 10-�ora! nositi . civilna v�dela kao i dugu kosu. Takvu privilegiju Imah su sVI logorasI 3 dana posle bombardovanja fabričkih postrojenja u širem krugu logora, ali je zabeleženo samo ne­koliko slučajeva pokušaja bekstva. Bekstava je ipak bilo, kako pojedinačnih, od samog osnivanja logora pa sve do oslobo­đenja, tako i grupnih u vreme evakuacije spoljnih komandi i samog Buhenvalda. Usamljeni , često od ostalih logoraša ne­prihvaćeni ljudi, baš zbog toga što su im misli bile utonule jedino u snove o slobodi i što nisu mogli da shvate realnost i da se sa njom pomire, drugima su izgledali uobraženim ili iz­gubljenim osobenjacima i egoistima, neupućeni u tajne niti mreže logorskog podzemlja, gledali su na logorsku masu kao na gomilu robova nesposobnih i nedoraslih da unapred žrtvu­ju život da bi se dokopali slobode. Ovo su zaista bili odvažni ljudi, ljudi koji su ličnu slobodu suprotstavljali svim · silama i svim tiranima sveta. Nema te stvari ni veličine pred kojom se ničice pada i u koju se svi kunu, za koju bi ovakvi ljudi žrt­vovali slobodu. Među beguncima je, naravno, bio i po neki avanturista i samo izuzetno muzulmen, onaj kome je dosta svega, koji dalje ne može, pa neka bude šta bude, ali oni obič­no nisu bili u stanju da misle na duže staze i nikada nisu po-stizali cilj .

. Koliko li je Jugoslavena bilo begunaca, to sigurno nika­

da nećemo tačno saznati . Broj onih za koje znamo na osnovu dokumenata i njihovih sopstvenih iskaza je neznatan, samo šestorica. Prvi od te šestorice, Vojislav Vujičić, "srpski civilni zarobljenik" okušao je sreću 7. septembra 1943 . li 7 časova. Toga dana Vujičić je imao nepune 23 godine. Putujući vozom broj 2402 na relaciji Gornji Vajmar - Vajnrar učinilo mu se da je sloboda tako blizu, na dohvat ruke, iskočio je iz voza i poginuo/' Stanislav Hvatal, oficir, rođen u Ljubljai1i 1903 . go­dine pobegao je 9 . februara 1945 . u Vajmaru. I ništa dalje o njemu ne znamo. Uzeir Ibrahimović, rođen 1925 . godine u

�, Crveni krst Jugoslavije - Kartoteka Buhenvald.

195

Rrasnici kod Sarajeva, uhapšen je kao begunac iz 13 . SS di­vizije i doveden u Buhenvald 2 1 . novembra 1944. Bio je za­poslen u komandi Gustlof verke u Vaj maru, odakle je pobegao 17 . februara 1945, ali je 26 . februara uhvaćen i upućen u Bu-henvald.�' , Ostala trojica (Predrag Ilić, Bogdan Gajić i .Slavko Crnec'k*) pobegli su pred sam kraj rata, ali to već nisu bili usamljeni slučajevi jer su se. u vreme bekstva sva trojica na-lazila u spoljnim komandarna. .

DIRLEVANGER

Vođstvo KP Nemačke suočilo se u jesen 1944. godine sa novim velikim problemom u vezi sa regrutovanjem političkih interniraca "bivših protivnika pokreta" [SS ] , u specijalnu for­maciju nazvanu po imenu njenog osnivača Dirlevanger (Dr Os­car Dirlewanger) . Dirlevangel' je živeo životom. razvratnika, pa nije čudno što je u nacizmu našao ideal. No i nacistički sud ga je zbog silovanja maloletnice osudio na dve godine zatvora, . pri čemu mu nije mogao pomod ni njegov moćni prijatelj i zastupnik Gotlob Berger (Gottlob Berger) sa kojim je skovao neraskidivo prijatelj stvo još za vreme I svetskog rata. Po iz­lasku iz zatvora Dirlevanger odlazi u Španiju, gde se borio na strani fašista, u diviziji Kondor (Condor) �d'* , što mu je me­đu nacistima podiglo ugled i donelo čin potpukovnika. Zahva­ljujući tome povereno. mu je da osnuje Savez mrtvačke glave. Od tada je stalno napredovao i dogurao do čina SS oherfirera. Dirlevanger je svoj odred Savez mrtvačke glave popu­njavao regrutovanjem crnih (asocijalni) i zelenih (kriminalci) interniraca u logorima. Pošto se "proslavio" sa ovim koljačima u avgustu 1943. godine protiv ruskih partizana i Jevreja i uniš­tio 1 5 .000 ljudi, dobio je novi zadatak u gušenju varšavskog ustanka u kome je učestvovalo 4 .000 njegovih zločinaca. ,', Isto. ** Zbornik Buchenwald - Ljubljana (S. Crnec Zbežal sem iz taborišča, str. 202-203). ' '��d, E. čalić, Himmler i njegovo carstvo, str. 173.

196

Prilikom slJiotre l(oncentracioilih logora SS grupenfi­rel' Gliks i SS štandarterifirer Pister savetovali su mu da u svoje jedinice regrl:'-tuj� pro��v:r:ike nacizm�,. }to se p.re :sve�a odnosilo na komu111ste l socIJahste. Na pohtlcke protlV111ke .l� trebalo delovati patriotskim osećanjima s obzironl da . Sl� . 0111 u februaru i martu 1933. godine otvoreno, ne pretvar�JucI . �e, izrazili svoje neslaganje sa nacizmom .i o.stali dosled111 svoJIm pogledima na svet, čime su dokazah -�llsok�l. moralnu vred­nost za razliku od stotina hiljada drugIh kOJI su se 5 . marta 1933: priklonili nacistima sa uzdig�luton! desnom rukom, a u stvari osećali odbojnost prema naCIzmu."

Uz podršku G. Bergera, Dir1eva��ger je d?bio odobren).e, te je već u oktobru počela J:egn�tacIJa crve111h za formaC:IJu Dir1evanger. U Buhenvaldu Je Plster povod�m toga odrzao zbor sa oko 2.000 nemačkih političkih int�r111raca, u�lav�om komunista i socijalista. Govor je p.o�

ve� tIme l�ak? Je

, raJh;� firer SS RimleI' odlučio da SVIm P<:�Itlcklm protlVn:cImd pru;I

ruku pomirenja i da s�ima ?�l;Op�CI da .br�n� ugrozen�l ota.dz­binu oružjem. Zato SVI pol:�Icln mten:nrcI tr eba do�nov�lJ�� da se j ave u Direlevanger, CIme postaju ravnoprav111. sa ",v�m drugim vojnicima firera u svemu, pa i da budu odhkova111 i unapređeni.'�'�

Blagovremeno obavešteno o svemu, v.ođstvo KP Nemač­ke j e donelo odluku da se nijedan komu111st� ne �.me gobro. voljno j aviti. Pister je bio poražen kad se 111ko mje vO a�vao n' e ovom pozivu, ali prefrigani es�s�}:,ac se . "?rzo snasao : re­k�; da se dobrovoljci mogu prijaVItI l kas111Je na �lavno� ka-. . . P V Bartelu 'dobrovoljno se upisalo samo 9 mte�-111raca f{�' bi�ših pripadnika Vennahta, koji su u logor dospel: , ,�bog 1 • • ll l'h prestupa" �dd, Politička sekciJ' a Gestapoa Je Ipak l(rnTIIna 1 . . , l 'h . . odabrala po svom nahođenju 69 crvemh l 87 z� en� ��ter�lI-raca iz Buhenvalda za formaciju pi�ler:vang7r, st.O l �lJe v b��o tako teško, jer su i mnogi komu111stl ra�unah. d� J� naJvaz111Je . . , . . logora i dobiti oružje. Među OVIma bIO Je l Maks Ma­IZlCl IZ

d R ' I t v m fron jer, koji je nameravao da se pre a USIma l�a s ·o�no . -tu. Ponovo je došao u logor, sav u ranama 1 drugIma Je raz-

* Dok u. Ber., str, 388-389. *,� Isto, str. 390. **�, I dalje, str. 390.

197

bio il�lZij� o takvom , naomI oslobođenja. Prvo stoga, što je predaja �)lla l�en�oguca, a drugo zato što onaj koji se preda u SS umforml mkako nije mogao dokazati svoje poštene na­mere.�'

,� D. Kočić, Zapisi, D. Radosavljević.

198

SPISAK JUGOSLOVENSKIH ZATOČENIKA *

Abaza Dervo, 1920, Zijemlje Mostar

Abraham Mol' (Bernard Bet), 1888, Banat. Despotovac

Abraham Dezider, 1892, Novi Sad Abram Anton, 1903, Stari Sivac Abrami Alojz, 1928, Predgora Acanforia Guglielmo, 1910,

Castelamore Abramović lIjo, 1913,

Boropovac Adami Claudio, 1916, Trst Aćimov Prenislav, 1914, čoka Adamov Radovan, 1913, Đala Adamov Đura, 1913, Dolovo Adilović Emin, 1918, Novi Pazar Adem Mustafa, 1919, Kosmač --

Skadar Agapito Umberto, 1924, Buzet -

Pula Adnatević Bela, 1893, Kralevci Agerini Andrea, 1921, Dovadola Agbaba Ž:ivko, 1921, Risac (Risoc) Ahac Ivan, 1911 Rozeptal -

Roz na Koroš Agović šukrija, 1909, Gacko Ahmetović Hasan, 1911,

Kosovska Mitrovica Alajbegović Esad, 1927, Tuzla Aicholzer Franc, 1884,

Unter Aichwald Albara Karol, 1921, Atello

Ajkić Smail, 1921, Beganovići Aldić Husein, 1926,

Vareška Rijeka Albini Alfred, 1914, Mostar Alessi GUerrino, 1905, Rosa Aleksić Milutin (Milan) , 1921,

Vel. Zdenci Aleksić Nikola, 1915, Drmno Algeri Sergo, 1921 , Pedena Alič Ivan, 1921?, Ljubljana Alič Ivan, 1899, Idrija Alič Johann (Luka), 1891 ,

Gabrje (Harbič) Alič Janez, 1921, Sostro Alić Mile, 1914, Šabac Alimović Sabri, 1902, Vrabčište Atilović Anton, 1902. Alessandroni Martini, 1921,

Carste Veechio .

Alkalaj Josip, 1901, Beograd Aljanić Osman, 1924, Stolac Altana Boschisio, 1900, Balatana Ambrožič Franc, 1910,

Babna Gora - Ljubljana Ambrogio Gabriel, 1908, .

Capo di Ponte Ambrozič Josip, 1918 (1912) ,

Babna Gora - Ljubljana Ambrožič Ivan, 1907,

Babna Gora - LjUbljana Anjević Blagoja, 1919, Leska

�, Spisak je sastaVljen na osnovu dokumentacije iz: - Kartoteke Crvenog krsta Jugoslavije - Arhiva Crvenog krsta Jugoslavije - Kartoteke Crvenog krsta Slovenije - Arhiva Ministarstva pravde NR Poljske

199

Ančnik Vid (Jožef), 1902, Vrh - želimije

Andrejc Mihael (Marija), 1900, Sv. Nikolaj

Andrić Petar, '1908, Trst

Andrin Sveta, 1928, Pernja Andrin Stevan (Lazar i Darinka),

1893, Turija - Bačka Andričić Anton, 1902,

Aleksandrovo Antić Miodrag, 1926, ćuprija Antić Borivoje, 1923, Kumanovo Antikar Srećko, 1927, Ljubljana Antić (Slavo) Vladimir, 1922,

šušak Antolović Alessio, 1927,

Bossi (Pula) Antloga Franc, 1912, Gotovije Antolović Stjepan, 1906,

Novociske - Velika Gorica Antolović Mirto, 1921,

San Florenc6 Pola Antonijević Obrad, 1917. Antonijević Obrad, 1928, Valjevo Apelić Dušan, 1924, Odžaci Antonini Severino, 1922, Asaresso Arko Franc, 1899, Sodražica Apetić Dušan, 1925, Lalić Arman Mario, 1926,

Podbrdo (Gorica) Arko Rudolf, 1902, Sodražica Armano Giobatta, 1921, Tarcento Ari Luiđi, 1896, Lipa - Trst Arambašić Ilija, 1920, (D)Ervenik Arich Valter, 1922. Arh Stanko, 1919, Haselbach . Mtač Franc, 1912, Vič - Ljubljana Arich Walter, 1922. Artviga Jakob, 1903, Polzela Asanović Čelebija, 191 8, Brest Arzon Eugenio, 1925,

Tržič pri Trstu Asanović živoj in, 1925, Niš Asperger Mijo, 1902, Kraljevac Asperger Josip, 1906,

Kupin � Kraljevac Atomić Azim, 1 926, Mirci - Tuzla Atanacković Slavoljub (Živojina),

1912, Stara Kolonija Kragujevac

200

Aušec Franc, 1912, Grahovo - Ljubljana

Aušec Andrej , 1914, Grahovo - Ljubljana

Ausenek Albin, 1903, St. Rupreht - Koroška

Avdić Bešir, 1923, Pervan Avramović Ilija, 1913, Arapovac Avdić Mustafa (Jusuf i Nura),

1918, Višegrad Avžlahar Ladislav, 1908,

Ravne Bloke Ažman Karel, 1889, Boh. Bistrica

Babič Agapit, 1912, Cetona (Centona)

Babić Alias, Kragbac Babič Alojz, 1918, Pivola Babić Stanko (Stefanija), 1906,

Trst Babić Nazarilj , 1892, Marezige Babka Stanko, 1914, Ljubljana Babnik I van, Babnik Franc, 1889, Bizovik Babšek Jožef (Josef i Marija),

1912, Lavrica, Ljubljana Babšek Franc, 1914, Hamborn Baca Ivan (Dinka), 1901,

Krasno, Krsan Babuder Ivan, 1920, Trst Bacelić Ante, 1925,

Grabaštcica, šibo Bahtanović Omer, 1922, Karačica Badel' Edvard, 1889, Vukovar Bagar Karlo (Charles), 1 921 . Bacin Fioretto, 1926,

Dignano (Pola) Bahunek Andrija, 1924,

Ljubešnica - Novi Marof Bahmen Karel, 1902, Trst Baioch Giuseppe, 1914, Paladinau Baičič Silvo, 1924, Rijeka (Fiume) (Bajčić Silvio) Baioch Ivan, 1927, Vetta - Istra Bais Franc, 1926,

Topogliano - Udine Bajac (Slavko) čedomir, 1928,

Borovo Bajčić Anton (Mihovil i Katarina) ,

1912, Sabljica - Pulj Bajčić Ivan, 1926, Bajčići - Sušak

Bajčić Anton, 1904, Brusica Bajčić Ivan (Juraj i Marija, 1910,

Brusica - Otok Bajčić Kuzma(n), 1926,

Bajčić - Sušak Bajčić Mate (Mara) , 1881,

Nenadić - Krk Bajčić Mate, 1914, Nenadić - Krk Bajić Dušan, 1924, Kriškama

(Slavonija) Bajčić Petar (Ivan i Mara), 1926,

Bajčić - Sušak Bajraktarović Hasan, 1922, Olovo Bajraktarović Mustafa, 1919,

Sarajevo Bajs Mateo, .1914, Unec Bajrić Huso, 1925, Kmetići (Bajuk) Baloh Ivan (Marija), 1917,

Groni Tuahini? Bajt Anton, 1920,

Unec - Rakek - Lj Ubljana Bakota Vinko, 1914, Rab Bajzel Marijan, 1916, Ljubljana Balanca Gajton, 1925,

Primošten - Šibenik Bakula Jozef, 1914,

Podine - Perković Balandić Ivan, 1911 ,

Gline pri Kranju Balanca Ivo, 1909,

Primošten - Šibenik Ballario Michel, 1904, Villa Falletto Balantič Janez, 1911 , Linije Balbi Stanko, 1901, Trst Balbi Spartaco, 1925, Muggia Baldis Ludvig (Mihajlo i Valerija) ,

1913, Zagorce, Radenci Baldassi Luiggi, 1909, Medea Ballerin Ennio, 1924, Castel Tesino Baldos Ivan, 1919, Trst Balinčić Pavel, 1923,

Donje Predrevo Balbani Franjo, 1928, čakovec Balkanyi Franjo, 1929, Montevideo Balvanović Ibrahim, 1918, Tuzla Baloch Josip, 191 1 , Idrija Baljković Nebojša, 1925,

Kistanje - Benkovac Ban Anton, 1924,

RastesiSp. štajersko

Ban Alojz, 1912, Ravne u Steinbach - Ljubljana

Bandel Petar, 1892, Monte di Capo - Istra

Banco Giorgio, 1923, Pisino - Pola Bani Ivan, 1899, Arozzo � Pola Banoci Stefan, 1926,

Pitomača - Đurđevac Bankovac Jozo, 1904. Banovec Alojz, 1917,

Doblice - Črnomelj Banovac Zvonko, 1927, Virovitica Banzan Bruno, 1922, Karlovac Banjanović Akga, 1914, Kozluk Baračkov Vlada, 1920, Kumane Barac Josip, 1902, Ilinci Bariceli Alojz, 1890; Loćinj Vel. Barzeletti Blaž, 1903, Rovinj (Pola) Barić George, 1917, Kastel Novi Barić Ehdem, 1926, Zagreb Baričević (Marka) Vjekoslav, 1890,

V. Lošinj Barić štefan, 1904, Zadar Barković Pascuale, 1920, Rijeka Barisson Alojz, 1919, Trst Barbani Giuzeppe, 1919,

Gimini - Istra Barbakosić Ante, 1908, Grebaštica Barbarić Osman, 1921, Tešanj Barbano Guido, 1905,

Fiumicelli - Udine Bartelli Umberto, 1901,

Montona (Pola) Barzar Mihael, 1913,

Hart pri Jesenicah Bartolussi Luigi, 1916,

Menzano - U dine Bartok Stanko, 1918, Lastina Bartolić Ignacij, 1904,

D. Miholjac Barunica Stanko, 1924,

Drivenik - Crkvenica Baruh Natan (Zdravko i Roza),

1905, šabac Bassan Nikolaj , 1907,

Lansana - Istra Basca Viktor, 1912,

Linsal'o - Pisino Bašić Rašid, 1922,

(Zvarnih) Zvornik

201

Bašić Hasan, 1924, Bos. Gradiška " Basso Martin, 1916, Rovella Basili Gresientino, 1895, Urbino Bastar Ludvig, 1909,

Soteska - Gorica Bastiani Anton, 1906, RiJeka Basiančić Vladimir, 1911 , Pola Bataković ,Radovan, 1923, Orah Bašić Stefan, 1905, Prizren Batigeli Slavko, 1924,

Camigna Gorica Batar Dragan, 1925, Ljesijani Batričević Krsto, 1920, Njeguši Bauer Stefan, 1925, H. Radence Baučar Alojz, 1918, Vertovac Bazec Danilo, 1911, Trst Bedinović Ali Osman (Feta i

Emina) 1910, Arnadzije, Arnatija

Bebanić Alija, 1924, Bijelo Polje Beber Adolf, 1905, Unec Becar Ilija, 1914, Becari - Gorica Becan Janez, 1927,

Radnja - Ljubljana Beccan Karl, 1904, Tržič Begić Mujaga, 1924, Majetići Begić Meho, 1922, Suhovatić Begović Enver, 1927, Srebrnica Begović Hasan, 1924,

Kladuša - Bosna Begus Viktor, 1911, Rijeka Begović Meno, 1900,

Dobošnica - Tuzla Bekrić Suljo (Sulejman i Rašida) ,

1913, Gornji Rahić Beitula Sejdo, 1905, Smrekonica Balakušić Anton (Stipe i Jela),

1908, Grebaštica - Šibenik Belanović Živko, 1915, Dvorska Belan Dragutin (Bela i Zlata), 1914,

Jastrebarsko' - Zagreb Belezi Marko, 1903, Pulj Belec Jakob, 1899, Babna Gora Beltram Mario, 1893,

.

Renciano (Renči) Belina Josip, 1922, Sv. Križ Belzar Bruno, 1922, Karlova,c Belušić Leopold, 1909, Pula Bencek Franjo, 1912,

Bačevac Virovitica

(202

Bembi Antonio, 1904, Katuri - Labin, Albona

Benas Ivan, 1926, Kotor? Belušić Amalio, 1928, Pula Beneroli Josef, 1900, Trst Benci Ladorico, 1914,

Lesino - Pulj Beneš Božo, 1895, Klici Beneš Antonio, 1908, Tržič Benko Milan, 1910. Benić Albin (Fabijan i Marija),

1917, Crikvenica Benvenuti Giloto, 1925, Pula Benković Martin (Đorđe i

Marija), 1919, Duga Resa Bera Franz (Florijan i Tereza),

1902, Oberfeistritz Benzan Jozef, 1927, Rijeka Berce Janez, 1900,

Donje Mojstrana Berce Franc, 1911, Trst Berdardi Giusto, 1921, Pula Berce Pavel, 1899, Donje Mojstrane Berdon Leopold, 1907, Gorica Berdon Ivan, 1927, Gorica Beresa Danilo, 1919, Chireewiez Bereković Zdenko, 1927,

Strmce - Kotor Bercari Eugen, 1921, Pula Bergant Alojz (Marija), 1888,

Kranj Berger Ivan, 1928, Bački Petrovac Berger Andrej , 1912,

Klenovnik (Klenoznik) Bergliaffa Antonio, 1921;

Pazin - Istra Bernardi Petar, 1912, Pula Bernardi Feruccio, 1925, Trst Bersak Danijel, 1906, štajersko Bernarolis Rinoclodo, 1887,

Vutem (Udine) Bertolla Ivan, 1911 , Minuo Berti Albert, 1921, Piran Besmalović Ante, 1917,

Novo Selo - otok Brač Bertolin Mario, 1922, Udine Bezeljak Jvan, 1915, Vace Bešlagić Jusuf, 1924, Kostajnica Bezin Emilio, 1926, Trst Bijocombe Risatije, 1897, Kutlovo

Del Bianco Osvaldo, Udine Bilancia Ivan, 1913,

Mačkovica - Jajce Bilal Osman, 1925, Stolac Binagli Gino, 1911 , Busto Garofo Bilić Mirko (Anton i Cecilija), 1922,

Petina - Dalmacija Birčanin. Mihajlo, 1895, Beograd Biondi Osvaldo, 1922. Bircio Ivan, 1911 , Grabovac Birčanin Milenko (Vladimir i

Stana), 1900, Suvo dini Podgor. Bizaro Bramante, 1914,

Flaibono - Udine Biscazzo Gino, 1923, Montagnana Bizjak Alojzij , 1912, Dobrava Bizjan Andrej , 1898,

Podolnica Horjul Bizjak Henrik, 1897,

Sv. Križ - Vipava Bjelanović Stjepan, 1924, Tešanj Bizjak Anton, 1925, Podolnica Blagojević Mladen, 1901, Cokotin Bjelanović Vujo (Lazo), 1926,

Djavenka - Šibenik Blagojević Predrag (Borivoje),

1922, Beograd Blanuša Marko, 1900,

Gunjevac - Bosna Blach Lampert, 1906, Gorica Blaskic Giadano, 1927,

Muggia - Pola Blasih Carlo, 1914,

Lovran Blasevic Ardnino, 1926, Pola Blasco Victorio, 1925, Villa Blasco Blatnik Anton, 1920, Klenov(n)ik Blaško Franc (Miha i Marija),

1905, Lokavec Baltnik Janez, 1925,

Globoko (Ljubljana) Blazina Alojz, 1914, Gabrovica Blatnik Stanko, 1918, Višnje Blažek Alojzij, 1922,

Krušević - Trst Blazina Angelo, 1926, Gabrovica Blažević Ivan, 1925, Višnjan Blažević Ferdo, 1920, Komletinci Blažić Franc, 1920,

Veliki Slatnik Blažić Franc, 1901, Lokvice

Blessandro Karlo, 1912, (P)Bebiciano

Bleier Aleksandar (Bela i Narmina), 1928? Ada - Bačka

Bobič Franc, 1896, Černomelj - Kočevje

Bobarić Osman, 1921, Tešanj Bobinac Dragutin (Petar i Milka) ,

1921 , Sl. Brod Bobić Ivan, 1882,

Pingvento - Pola Bogatec Viktor, 1907,

Sv. Križ - Trst Bogdan Ivan (Ante i Marija), 1920,

Primošten - Šibenik Bogar Charles, 1921. Bogdanović čedomir, 1908,

Aleksandrovac Bogdanović Blaž, 1915,

Vrpolje - Osijek . Bogdanović Jovan (Luka i Kaja),

1898, Šibenik Bogdanović Ivan, 1898,

Bogdanovići Bogdanović Miloje, 1924,

Novo Selo Bogdanović Milan, 1923, Beograd . Bogdanović Vladimir, 1899,

Tjukovac - Srbija Bogdanović Pero (Ostoja i Jelka),

1894, Tišina - Brčko ' Bogatinović Bogina Mihael, 1907, Hochenig Bogićević Milovan, 1901, Adaševci Bojić Dobrovan, 1919, Popovi Bojanić Vaso (Sava i Stana), 1926,

Beograd '. Bokan Dušan (Tone), 1910, Cetinje Bojović Slobodan, 1929, Knezje Bokan Vasilije, 1923, Cetinje Bolanca Josif (Ivo i Anica), 1915,

Primošten Bolanca Stipe (Ivo i Ankica),

1907 (1913), Primošten Bolanca Ivan, 1909, Primošten Bolanca Marijan, 1908, Primošten Bolanca Paško (Gašpar i Milica) ,

1889, Primošten Bolfek Bogumil, 1922, Selce '

Bolanca Svetin (Ive i . Anica), 1916, Primošten

203

Bolis Dante, 1902, Pola Bolte Franc, 1898, Ljubljana Bollotti Ottavio, 1924, Monfalkone Bolte Milivoj , 1925, Ljubljana Bon Mario, 1925,

Dolenja del Coglio Boljot Marko, 1914,

Vučevice kod Sinja Boneta Frederico, 1922, Borst Bonazza Eduardo, 1926, Trst BoneUi Pietro, 1912, Istra Bonetti Ivan, 1926, Pola Bonsavar Ivan, 1912,

Sesto S. I van Bonongurio Feliks, 1923,

Castelguglielmo Boraić Luka, 1912, Kučevo Boračić Džemal, 1903, Foča Borghi Cesare, 1924, Fiume Bordignon Anton, 1923, Lugiano Boris Jože (Đuro),

Sredovci ob Kruli? Borinović Duje, 1923, Ražević Borisavljević Milovan (Ljubica) ,

1922, Kragujevac Borovčak Ivan, 1906, Zabok Borojević Dragart, 1910,

Trgovi (Trgar) Bosak Anton, 1916, Jesenjegor Borsić Ignac, 1898, Taborsko Hum Bosanac Mitar, 1925, Maudovac Bosak Stjepan (Isidor), 1925,

Gornje Jesenje Krapina Bosankić Smajo, 1917, Pasci Bosanić Vladislav, 1920, Niš Bossi Luciano, 1929, Trst Boscarol Lorenzo, 1925, Ranchi Bosian Erminio, 1924,

Aviano - Udine Bosiak Božidar, 1911 , Jakuševac Bosić Mato, 1926, Orsera Bosian Luigi, 1920,

Aviano - Udine Bosnar Franc, 1902,

Gradec - Ljubljana Bosić Radovan, 1919,

Zakovo (Jakovo?) Bosnar Stjepan, 1921, Destinić Božić Rajko, 1914, Gorica Bosnić Đuro, 1907, Gradosa

Bošnjak Boško (Mladen i Draginja), 1924, Darda

Bošković Dragutin, 1919, Bence Bošnjak Josip (Nikola i Milka),

1908, Bistrica - Gor. Vakuf Bošnjak Miladin, 1921, Bileća Bošnjak Marko, 1910, Scitovo Bošnjak Milan, 1920, Darda Botic Lujano, 1904, Trst Bošnjak Milutin, 1924, Lipovo Božnar Franz (Pavle i Ana), 1902,

Polhov Gradec Božanić Vladislav (Branko i

Milica), 1920, Niš Božać Jozef, 1928, Zminj - Pulj Božić Marijan, 1918, Orsar Božić Radovan, 1919, :žarkovo Bradan Meho, 1916, Banja Luka Bradavić Rada, 1911 , Buđanovci Bradičević Nikola (Etelka), Senta Bradeško Zvonko, 1923, Ljubljana Braica Dominik, 1920,

Pisino - Pola Braini Giovani, 1905,

Muggia - Trst Brajdić Lojze, 1924, Sv. Lenard Brajdic Jura, 1920, Snevari Brajdic Valentin, 1928, Vavta Vas Brajdić Mito!, 1926, Novo Mesto Brajer Metod, 1925, Ljubljana Brajhorić Karlo, 1920,

Brajhorići Istra Brajić Milan, 1903, Stitar - Srbija Brajhorić Franc, 1900, Kruševac Brana Mano, 1900, Trst Brajuha Franjo (Josipa) , Braniselj Janez (Franciska), 1919,

Dol. Jezero Cerknica Branić Ermeneglio, 1901,

Muggia - Trst Branković Aleksandar, 1913,

Novi Sad Branisei Anton, 1904, Dolenja Vas Branković Dušan, 1919, Budinci Brasadinac Zdravko 1898,

Gospođinci Bratković Fortonato, (Andrej i

Marija), 1907, Rence - Gorica Bratuš Mušan, 1919,

Dujamovići - Sarajevo

Braun Boris (Teodora) , 1920, Đurđevac

Brans AntoniO, 1912. Bravar Marijo (Mate) , 1926,

Kačerga . Bravedani Osiride, 1893, Trst Bravin Jean, 1918,

Poleenigo - Udine Brbović Hasan, 1923, Prijepolje Brebanović Sava, 1905, Obrež Brecević Josip, 1906, Frankovci Brekolo Meho, 1922, Mostar Brelik Franc, 1900,

Zakojce - Gorica Brence Franc, 1922, Krasah Brescameti Viljem, 1920, Trst Bressan Milovan, 1920, Gorica Brescia Eugenio, 1916, Gorica Breskić Stjepan, 1894, Brčko Breščak Alojz (Jozef i Marija),

1922, Desela Salone Gorica Brezigar Daniel (Jozef i Marija),

1917 (1927?) Desela Salone -Gorica

Briljoval Mato, 1907 . . Breznik Jože (Ivanka), 1912,

Rafolee Briski Rudolf, 1914 .

Donje Ladanje - Varaždin Britvica Marko, 1920,

Zervica - Karlovac Brkić Franjo, 1902, Pitomača Brkić Dobrosav, 1905,

Severovo - Užice Brkić Milan, 1917, Kragujevac Brkić Jozef, 1919?, Spionica Brkljac Milan, 1919, Germusa Brkl.iac Đuro, 1903. Brošičević :Živko, 1907. Brlek Ivan, 1908, Varaždin Brozičević Franjo (Mihajlo i

Marija) , 1898, Crikvenica Brovedani Elvino, 1919,

Buje - Istra Brubnjak Emilio, 1925,

Lovrano - Istra Brubnjak Giuseppe (Petar i

Katarina), 1898, Lovrano -Istra

Brumen Vicenz, 1912. Brumeo Ivan, Zagreb

Bruner Lorenc, 1891, Zaklanc Bruner Anton (Marija), 1920,

Rakitnica - Kuse Brunetti Vito, 1921,

Giosia del Colle Brunetti Natale, 1925, Rijeka Brusić Boris (Milan i Lina), 1921,

Abacija - Istra Brusić Anton, 1908, Polica Brusić Jure (Miko i Jela), 1897,

Brusice Brutus Musan, 1919, Dujmovići Brusić Petar (Mihael i Luce), 1921,

Polica Bubalo Andrej , 1924, Split Brzovan :Živan, 1912, Omoljica Buble Stipe, 1909, Trogir Bubanić Mirko, 1924, Križevci Bučar Anton (Franc), 1906,

Dolenjska Toplica . Bucci Viktor, 1914, Dines - Pola Bubčanac Rusten, 1919, Dolovo Budarić Svetozar, 1919,

Mokrin - Banat Bučer Anton, 1917, LjUbljana Bufolin Jozef, 1926, Ljubljana. Budek Vid (Toma), 1905, BanJa Bugarski Miloš, 1925, Beograd Bukovski Rudolf, 1921 . Buchler Imre, 1907. Bulatović Tomo, 1913, Bar Bula Božidar, 1923, Radov Bule Valentin (Marija), 1908,

Mirna Bulić Georg Buljugić šaćir (Refik i Remza);

1924, Sarajevo Bunoš Radoslav, 1920, Batajnica Buneta Mate (Josif i Ana), 1876,

Ledenica - Sušak Bunoš Dušan, 1921 , Batajnica Buntić Nikola, 1923, Zemca Bunjevčević Mile, 1918,

Slavsko polje Burazer·Iličić Grgo, 1905,

Boraj - Šibenik Burazer Božo (Mijo i Marija),

1906, Boraj - Šibenik Burazer Marjan, 1908,

Boraj - Šibenik

205

Burazer-Iličić Jure, 1913, Boraj - Šibenik

Burghart Johan, 1916, Irig kod Rume

Burelli Dino, 1920, Fagagna - Udine

Burja Johan, 1893, Kamnik Burja Alojz, 1895,

Kamnik - Ljubljana Burkeije Alojz, 1905, Ljubljana Burnac Vaso, 1903,

Gornja Velešnja Burmazović Zivota (Krsman i

Stojanka), 1908, Goč - Trstenik Bursać David, 1924. Bussani Rino, 1926, Capo d' Istria Bussani Giovanni, 1902,

Koper - Istra Butar Ivan, 1911 ,

Kotrid - Togovec Butala Janez, 1900, Dablice Butko Stipe, 1923,

Tribunj - Šibenik Buttignon Arturo, 1909,

Redipuglia - Trst Bubzon Anton, 1909, Pulj Buttolo Armando, 1920,

Resia - Udine Buzgović Redžep, 1915,

Novi Pazar Ca�ta� Josip, 1902, Dugo polje CafIssI Osvaldo, 1922, Gorica Caga Jakob, 1903,

Zaton - Šibenik Cagnoni Edvardo, 1929,

Avisina - Trst Caleari Marian, 1904,

Škofja Loka Caleta Grgo, 1912,

Mitlo Vinovac - Split Caleta Marjan, 1907,

MitIo Vinovac - Split Caleta Stipan, 1909,

�itl� ViJ;O\;,ac - Split Calhgans SIlvIO, 1926, S. Canziano

di Isonzo - Trst Calo Pino, 1923, Trst Campa Janez (Andrej i Ana) 1892

Prečna - N. M. "

Čančar Nezir, 1925, Tišina Camsović Sejdo, 1912, Vidovska

206.

Cannadi šimon (Stjepan i Agata) 1894, · Donji Pelin ovac - Prelog

Caniciani Diego, 1923, Ospedaletto di Gemona - Udine

Candusio Umberto, 1914, Capo d' Istria

Canciani Francesko, 1907, Sezana - Trst

Cano Rasim, 1917, Sarajevo Canka Ivan, 1892, Prenca Capuder Johan, 1898,

Prevaije - Koroško Canobeli Arturo, 1923, Trst Car Aleksandar, 1920,

Podstrana - Split Car Ante, 1919, Podstrana Carcic Luka, 1889, Unie - Istra Carrara Romano, 1922, Trst Carli Emnio, 1928, S. Tictura

d' Isonno (Trst) Carfagna Giuseppe, 1910, Forella Carli Stellio, 1922, Trst Carli Mario, 1925, Trst Carmi Carlo, 1926, Isola d' Istria Carneka (Czarneka) Stefan, 1926. Carovac Nazim, 1923, Novi Pazar Catek (Felini?) Fehim, 1926,

Rovina Cascella Franc, 1925, Trst Catić Nezir, 1922, BijeJjina Catić Asim, 1919, Sarajevo Cecić Milojko, 1913, Sisak Cebara Ivan, 1921 , Ljubljana Cecchi Matteo, 1890, (Cekić Mato)

Villa Babani - Istra Cecchi Giovanni, 1914, (Cekić Ivan)

Villa Sozzi - Istra Cecura Niko (Ante), 1912,

Smre ćani - Livno Cecchini Vittorio, 1905, . Potoce - Senoselia - Trst

Ceglar Dario, 1925, Trst Cedilnik Janez, 1902, Ljubljana čekada Franc (Luka),1911

Logatee (Ivanje Selo?)'

Cekić Simeon, Zemun? Celarc Ivan (Franc), 1921,

Dobrova

Cekić Sulejman, 1915, Banja Luka

Celić Franjo, 1919. Celarc Franc, 1917,

Betajnova - Ljubljana Celarc Anton, 1899, LjUbljana Celić Izet, 1923, Brčko Centa Alojz (Franc), 1913,

Mala Slevica -Kočevje Celuc Mehmed, 1923. Cepić Lawoslav, 1926, LjUbljana Cepak Kazimir, 1922, Križna gora Cepin Franc, 1913, Dobrovo Cergnelutti Guilio, 1912,

Folmezzo - Udine Cepon Janez, 1895, Polhovgradec Cermelj Josip, 1885, Vrtovca Cerini Guido, 1901, Trst Cernigoj Marijan (Alojz), 1928,

Dol. Osalica Predmeja Cerne Franc, 1896, LjUbljana Cernik Karl, 1923,

Sinovica - Ljubljana Cesar Franc, 1910, Lokvice Cerulli Edmondo, 1913, Fiumicino Cesković Marian, 1905, Kale Cesarek Franz (Jože), 1923,

Neska Vas - Ribnica Cesnik Peter, 1916, Udine Ces ni k Branko, 1925, Dolga Poljana - Gorica Cesnovar Milan, 1921,

Veliko Ljasce Chermi Giuseppe, 1900, Molfa1cone Cherbavar Emilio, 1925,

Bogliuno - Pula Chinkela Angelo, 1893,

Giozdani - Fiume Cicatto Bllio, 1925, Latiasana Cibic Carlo, 1926, Trst Cicovin Mario, 1927,

Cepi di Portole Cicelj Pavle, 1907, Kamnik Cigoj Stefan (Franc), 1922,

Via Gabaioni - Gorica Cindarić Martin, 1899,

Ferdinandovac Cimprič Anton, 1924, Novi Kot -

Ljubljana Cil1icar Aleksander, 1912,

Portale - Pula

Cimpric Karlo, 1927. Ciola Claudio, 1913,

Caldomazo - Trst Cinotti Ante, 1923, Trogir Cisić Ibrahim, 1923, Mostar Clapis Giuseppe, 1911,

Santa Domenica - Pula Ciuman Ladislav, 1907, Dombrova Clerti Antonio, 1914, Montana · Clavi Giovani, 1921 , (Ciglavić Ivan),

Stignano - Pola Cleva Pacifico, 1908,

Carcasse - Pola Cl eva Giorgio, 1914,

Pirano - Istrija Cochieto Petar (Aleksandar i

Elisabeta), 1909, Pula . Cobanov Ante, 1926, Primošten Cociani Mario, 1908,

Villa decane - Istra Cocijancich Matino, 1924,

Visinada - Pula Cocco Teodosto, 1922, Santa Croce

de Magliana Coha Henrik, 1928,

Lokavec - Gorica Coga Jakov, 1903, Zaton Cok Anton (Jovanka), 1912,

Lokve - Trst Cokoja Djufer, 1910, Pu1cedani Coklo Andrija, 1903,

Podravci .

čolić Tono (Tone), 1918, Bugojno Colarich Konstantin, 1902,

Raboieze - Trst Collini Giorgio, 1926, Gorica · Colini Ernes, 1913, Nimes Colombo Elio, 1927,

Bardano - Udine Colmani Nikola, 1892, Poljane Colusi Elio, 1922, Udine Colombo Ladislav, 1923,

Sesto San Gisdoni Comeli Giovani, 1901,

Loce - Gorica Colusi Giuseppe, 1922,

Casaza - Udine Coneioni Giovani, 1912,. Trst Comelli Venzslavo, 1906,

Gerzl (Gorica)

207

Conti Lorenzo, 1919, San Lorenzo Maggi

Contento Giulio, 1926, Pirana - Pula

Cora Giovani, 1920, Pale San Floriani

Contieri Stanislavo, 1919, Plava - Gorica

Corazza Mario, 1922, Trst Coralie Fehim, 1923, Bos. Šamac Cord as Vladimir, 1913, Kucara Carbatta Anton, 1921, Gradec Cordota Giovani, 1921,

San Loreneo Cordi Ladislav, 1928, Trst Corkovic Jozo (Carlovic), 1924

Ivanjska ' Corenica Fedoro, 1922, Trst Cossi Nesovi, 1909,

Albone - Pola Cosaltini Luigi, 1913, Udine Coslovic Giusto, 1926,

Ceppi di Portole Cosina Giuseppe, 1913, Muggia Cosuta Giovani, 1916, Trst Coslovich Vitorio, 1921, Portole Cottai Corrado, 1910, Trst Cotor Andrej, 1925,

Doremberg - Gorica Cozani Giulio, 1911 , Lisone Covacic Jozef, 1925, Fiume Crespi Valerio, 1919, Fiume Cresi Alino, 1924, Trst Cretnik Jozef (Ivan), 1887,

Maribor (Erlbach) Creti Zante, 1909,

Sesta San Giovanni Crisman Giuseppe, 1909,

Lovrana Crevatin Antonio, 1923,

Oscurus - Pula Cristof Marcello, 1922, Trst Cris tin Mario, 1921,

St. Pietro - Trst Crnčić Ivan, 1909, Dobova Crnec Vekoslav, 1920, Pitomača Crnić Ivan, 1922, Trnovec Crnković Mato, 1906,

Lukovo - Vrbovec Crnogorac Bogoljub, 1920,

Batajnica

208

Crnjački Đura (Dimitrije i Stana) 1922, Turija

'

Crosgnach Edoardo, 1920, Coreto Istiano

Crnović Franjo, 1925, Čazma Crotic Mirko, 1916, Monterubina Crosganch Rodolfo, 1922,

Correto Istriana Crveni Miladin, 1925, Bečej Crveeki Viktor, 1917, Krapina Cubranović Ivo, 1911 , Podgorica Cub arić Franjo, 1902, Baska Cucek Emilian, 1910,

Romagno Trient Culum Dimitrije, 1920,

Donji Kovilj Cukcević Božo, 1909,

Perković - Šibenik Curiet Aldo, 1907, Trst . Cundric France, 1923, Jesenice Cm'ljak Jakob, 1916, Curk Augustin, 1910, Ajdussina Cvorkov Danilo, 1921 ,

Donji Petrovci Curković Simo, 1907, Belina Cveić Đorđe, 1924, Stari Vrbas Cvorkov Jovan, 1892,

Donji Petrovci Cvetek Mirko (Đuro i Ljuba),1926,

Vrbovačka poljana - Križevac Cvejić Aleksandar, 1912, Drnmo

Livno? Cvetković Božidar, 1923, Sarajevo Cvetić Adam (Dragutin i

Milosava), 1915, Rašković -Kragujevac

Cvorisec Ivan, 1897, Jazovo - Zagreb

Cvijanović Nikola, 1882, Sušak česni.k Branko, 1925, Dol. poljana Čančar Nazir (Dervo), 1925,

Tisina - Bosna . Čavor Milan, 1921 , Njeguši čavić Haver (Andrej) , 1913,

Šimanovci - Zemun čebron Rafael (Anton i Marija),

1906, Rihemberg čengić Mustafa, 1925,

Rogatica - Sarajevo čepon Janez (Janez), 1895,

Polhovgr<\dec

čepin Franc (Tomas), 1913, Dobracevo

čerpak Jakob, 1886, Donji Palinovec

černozoj Marjan (Alojz), 1928, Dol - Odelga

českia Luigi, 1901, Udine Česen Jozef, 1 897, Ljubljana ćosić Ilija, 1922,

Priština - Teslić česnik Miro (Franc i Marija), 1925,

Dolga polj ana čolić Ilija (Veselin i Draginja),

1 915, Kumane - N. Bečej čretnik (Tschretnik) Josef, 1914,

Frauheim čretnik (Tschretnik) Josef, 1887,

Erlbach Čučat Jožef (Ivan), 1885,

šenpeter Čubranić Franjo (Klement), 1902,

Baška čuk Franjo, 1919, Ljubljana črvlj ak Paško (Marko i Kata),

1923, čvrljevo - Šibenik -Konjevrat

čuturilo Branko, 1924, Karajzovac

ĆirkoviĆ Bogomir, 1912, Suvidol Dabović Božidar (Vojin i Sofija),

1914, Beograd Dabono Stelio, 1924, Trst Dailović Emin, 1919, Kolicane Daichich Gioacehino, 1922,

San Pietro in Selve - Istra Dalbosco Alfredo, 1919, Tersato Dainich Francesko, 1908,

Valdars - Pulj Dameli Luigi, 1906,

S. Antonio Trebia Dal Conte Giuseppe, 1924, Trst Damjan Mirko, 1926,

Murska: Sobota Damirović Alija, 191 2, Tuzla Damjanović Miloš (Stoja), 1923,

Kasindo - Sarajevo Damjanović Dragiša, 1922,

Svilaj nac Damzig Ludovik, 1902,

Zlate Moravce

Damšek Albin, 1898, Svibno Danilović Petar, 1911 , Novi Sad Danieli Guerino, 1921, Trst Danko Jozef, 1905, Roznova Milica Danko Fritz, 1903, Spielfelcl Davidović Moric, 1899, Tegenia Darić Hranislav, 1923, Studenac Debeljak Jože, 1909, Loski Potok Debevec Franc (Gregor), 1909,

Vel. Ležeč -- Cerknica Debijađi Rudolf (Jakov i Marija),

1920, Mostar Dečman Ivan, 1910, Savla Dedić Hasan, 1917, Nezeci Dedić Emina, 1912. Degetto Giovani, 1916, Tossano Dedović Arif, 1924, Sarajevo De Giusti Giuseppe, 1922,

Grisignano - Istra Degiusti Giuseppe, 1922,

Monde - Istra Degović Metod, 1904,

Visigano d' Istria Dejan Jozef (Janez), 1922, Kobarid Deldaro Francisko, 1925,

Dignano - Pola Dekanić Anton, 1926, Draga Boska Delaclinović Schukri, 1917, Zelino Dekleva Giovani, 1906,

Malpristava - Trst Deledar Osman, 1921, Počitelj Delić Harnaga, 1924, Tuzla Del Giusto Giovanni, 1922, ·

Pirano - Pulj Demir Suljo, Delton Feruccio, 1926,

Dignano -- Pula Demo Ante, 1 905,

Medvita - Obrovac Demitrović Alija, 1912, Tuzla Denona Petar, 1920, Novalja Demšar Avgust (Anton) , 1909,

Rakek Derek Ante, 1894, Mravnica Depikolzuana Nikola, 1918,

Krk Jug. Deri Ivan, 1918, Sušak Dervišević Ćazim, 1921,

Brezovo polje Dernulc Jože, 1925, Pocltabor Dervoz Ahmed, 1920, Stolac

209

Dervišević Husein, 1921 , Brčko Despot Stevan, 1913,

Mudrino Selo Kistanje Dezman Franz, 1920, Ljubljana Despotović Živorad, 1914, Konatice Dettel Walter, 1 920,

Sevnica - Stajersko Devescovi Josip, 1902, Pola Devčić Juraj, 1913, Krasno Jugosl. Devetak Anton, 1916, Zdole Devetag Alfredo, 1919, Gorica Dević Đuro, 1906,

Kordunski Leskovac Dijintin Anton (Ivan), 1924,

Ljubljana Dimec Srećko (Ivanka) , 1913,

Ljubljana Dilić Svetislav, 1906, Petka Dimitrijević Manasije (Aleksandar

i Jelena), 1924, Kragujevac Dinković Ante (Dominiković), 1921,

Užice Dimitrijević Sergije (Sofija) , 1912,

Pirot Dizdarević Gano, 1922, Velka Distinger Ivan (Franciska) , 1883,

Guštan Dmitrović Ljubomir, 1915,

Kusadak Dizdarević Meho, 1919, Sarajevo Doberlet Franc, 1914, SavIje Dobanovački Velimir, 1920,

Novi Sad Dodik Drago, 1911 , Drvar Dobričić Milovan, 1909, Darosava Dobrović Anton (Anton i Ana) ,

1927, Rovinjsko Selo Dohelil Osman, 1926,

Alajbegi - Dibra Dohany Julije, 1884, Vel. Bečkerek Dajč (Deutsch) Max, 1886,

Stoob - Stajersko Doilović Emin, 1919, Količane Dokić Petar, 1912, Novi Sad Dojč (Deutsch) Mirko, 1899,

Subotica Dokmanović . Milenko, 1921,

Beograd Dokić Todor, 1910, Rastuša Dolar Rudolf, 1927, Dujkovec Dolanc Rudolf, 1903, Kreka

210

Dolenc Ivan, 1899, Dolenja Ves Dolenac Josip, 1924, Zagreb Do1ežal Josef, 1894, Sarajevo Doles Mateo, 1913, Senozece Trst Dolinar Franc, 1925, Ljubljana Dolinar Franc, 1910,

Brezje pri Ljubljani Dolinar Joža, ] 904,

Dobrova pri Ljubljani Dolinar Zdenko, 1904,

Velika Dolina Dolinar Jože, 1913, Rozore Doljak Cvetko, 1921,

Gargaro - Gorica Dolšak Cvetko, 1906, Rashiza Dominiković Alijas, Dominico Giuseppe, Dominiko Joško (Slavica) , 1918,

Branica - Gorica Dominiković Ante (Vanda), 1922,

Zagreb Domitrovic Mirko, 1922,

Kravarsko Dominko Oskar (Antonio, i

Francika) , 1929, Biglia -Gorica

Domović Stjepan, 1922, Podgrađe Donati Vincenco, 1916, Castelici Donda Aleksandar, 1919,

Mararo Gorica Donati Ottorino, 1921,

Cedad - Videm Donjak Mihael, 1909, ZelI Donettobredo Romeo, 1902, Isola Dorić Hranislav, 1923, Studenac Dopša Vjekoslav, 1924, Varaždin Dostanić Miloje, 1919, Brđani Dosović Dušan, 1916, Gračac Draca Filip, 1887, Karin bovšek Karol, 1923, Mokronog

- Novo Mesto Dracić Nikola (Nikola i Marija) ,

1900, Crikvenica Dracić Dragutin, 1902, Uponica Draganić Ivan, 1913, Zagreb Dragan Bela, 1914, Jastrebac DragojIović Petar, 1923, Kraljevo Dragičević Rudolf, 1915. Drakulić Radomir, 1923, Sombor Draksler Gvido, 1911 ,

Dobe - LjUbljana

Drazin Anton, 1 9 1 ] , Kambelovac - Split

Dras1cr Ivan (Marija) , 1904, Ljubljana .

Drobec Andrej , 1894, Lll110vca Drazina Paolo (Jozef i Helen) ,

1926, Pristeg - Dalmacija Drobnič Franc (Janez, Marjeta),

19] 1, Dvorska Vas - Kočevje Drnjević Franjo, 1906, Zamet Dubinac Emil, 1923, Đurđenovac Držaj Josip, 1893, Jerneja Vas Dugina Mijo (Josip), 1892,

Gornja Šemnica - Krapina Dudine Giordano, 1 908, Trst Dugović šefkija, 1922,

Osoje - Bosna Dugopoljac Nikola (Frane i

Marta), 1905, Rupe - Šibenik Dukanović Radivoj , 1921, Kruševac Duić Mato, 1920, Vrbanja Dukijenko Vasilj , 1914,

Ki�asnosi1ka Dumić Mirko, 1913, Lipovac Duranović Mohamed, 1926,

Sarajevo Durmić Abid, ] 925, Bioca - Bosna Duzelheg Jusuf, 1923, Zivno Dzanić Mijo, 1919,

Resetari - Slavon. Dzanko Alija, 1904, Foča Đedović Hamza, 1907, Prolaz Đokić Cvetin, 1911, Cernjalovo Đermek Zlatko, 1912, Kutina Đokić Radivoje (Boško i Natalija),

1920, Novo Selo - Prokuplje Đokić Mileta, 1911 , Kraljevo Đorđević Branivoje, 1922,

Homoljica Đorđević Aksa; 1900, Straska Đorđević James, 1903 , Stari Bar Đorđević Đorđe, 1914, Stalingrad Đorđević Radomir, 1905, Mršinci Đorđević Milenko, 1905,

Gornja Mutnica Đukić Ivan, 1906, Niš Đubur Muhamed, 1928, Prijedor Đuliman Alija, 1924, Pluzina Đukić Ratomir, 1918,

Gor. Ljubovic1a

Đlll'dev Božidar, 1 9 1 1 , Crvena Crkva

Đunisijević Dragomir, 1913, Retaci

Đurđo Salem; 1914, Visoko Đurđević Momčilo, 191 2,

Doni i Krcin Đurić Sava, 19 ]2, Trs t Đurić Nikola, 1905,

Cepelis - Petrinja Đuzelbeg Jusuf, 1923, Livno

Ećimović Vaso, ] 9 10, Mandra - Sarajevo

Elezin Dimitrije, 1 889, Turija Ellenbogen Simon, 1917, Mađarska Eminović Sinan, 1922, Banja Luka Engler Josip, 1894, Subotica Eminović Musa, 1927, Priluze Erbezar Franc, 1910, Vrhovči Erak Tomislav, 1925, šibenik Ercegović J ovan (Svedin i

Marija), 1923, Rogoznica -Š ibenik

Erceg Boško, 1906, Šabac Erdić Ahmed, 1917, Prijedor Erzetič Alojz (Franc i Katarina),

1927, Gorica Erman Johan, 1911, Gimino Evlić Ekrem, 1929. Erznožnik Anton (Anton), 1923,

Žirovski Vrh Fabing Gustav, 1898, Osijek Fabi Ljubomir, 1906, Pola Fabian Eugen (Giuseppe i Maria),

1927, Dobraule - Trst Fabiani Eugenio (Giuseppe i

Maria) , 1 927, Dobraule - Trst Fabra Apollinaris, 1890, Aldine Fabian Miroslav (Alojz), 1924,

Vel. Dol Fahar Paul, 1915. Facin Marko, Fakin Franc, 1914, Marien thaI Fajdiga Stefan (Andrej) , 1924,

Postojna Farin Pietro, 1922, Visignano Falzun Josef, 1919, KOl1stantinopol Fatur Anton (Jozef) , 1913,

Prem - Ilirska Bistrica Faserinz Vladimir, 1912, Trst

2 1 1

. 1 ' I : , 1

Fazlić Agan, 1924, Seona Favretto Alojz, 1923, Unago riazlić Smajo, 1920, Kozarac Fazlić Ibrahim, 191 1 , Lukavac feiman Karl, 1921, Cepelovac Fefer Vincenz (Lorenz i Tereza) ,

191 7, Ljubljana - Vic Fejzula Ramadan (Šaban), 1919,

Studeničane - Prizren Fejzović Kasim, 1919,

Svrake (Bosna) Felican Josip, 1890, Daule - Trst Fekonja Jozef, 1912, Trst Fenje Đorđe (Erna), 1930, Beč Felicetti Albino, 1925,

Predazzo? Fcrdcrber Vlado (Đuro), 1926,

Delnice - Kurjak Fenjvez Josip (Aleksandra) , 1931 , Ferfoglia Josef, 1923, Apacchiasella Feresin Guido, 1926, Aielo (Videm) Ferfeli a Josip, 1901, Miren Ferfoglia Luigi, 1913,

Vojscica (Gorica) Ferhatović Fejzo, 1921 , Sarajevo Fergola Othmar, 1926. Ferjan Emil (Milan) , 1907,

Slovengradec Ferić Marin (Ana) , 1912, Split Ferlan Vladimir, 1923,

Plaški (Plosti) Ferković Josip, 1912, Trebce Ferluga Anton, 1913, Trst Ferletich Antonio, 1929,

Doberdo del Lago Festa Izet, 1913, Sarajevo Ferniani Alfred, 1906, Podgora Figar Vekoslav (Judita) , 1910,

Pulj (Pola) . Fickar Franc, 1900, LOlsenfels? Filli Bernardo, 1927, Gorica Fiker (Fiket) , Stjepan, 1902. Filić Svilan, 1924, Guilani -

Kosovo Filipčić Milan, 1920, Krčevina Filipič Bojmir, 1906, Stein Filipić Jozef, 1897, Perlak Filipović Dobrivoj (Milica), 1920,

(1923), Riljac - Srbija Filipović Milija, 1902, S. Spance Filipović Ivo, 1920, Rambani

212

Filipović Sava, 1919, Plana Filipović Miroslav, 1910,

Kragujevac Filipović Vlajko, 1908, Stupica Filipović Stjepan, 1924, Skoplje Fink Anton, 1893, St. Peter -

Medvedje Selo Filipovič Živorad, 1909, Beograd Fistanić Ivan, 1896, Rogonjica -

Omiš Fink Leo, Fišer Ivan, 1903, Marija Bistrica Fišer Mirko, 1919, Subotica Fišer Jozef, 1911 , Peterreue Fladija Ivan (I-radi) , 1922,

Novo Mesto Fišer Oskar, 1892, Novi Bern Flego Gennaro, 1926,

Villa Gardossi (Pola) Fladija Ivan, 1922, Novo Mesto Flocco Luigi, 1922,

Cividale (Udine) Fleks Samul Floriancic Ludovic, 1902. Floreani Giuseppe, 1925,

Pagnaco (Udine) Florjančič Franc (Valentin) , 1894,

Ljubljana Florjanc Jozef, 1905,

Velika Piresica Florjančič Karlo, 1 899, Ljubljana,

Vrh - St. Jernej Fonić Obrad, 1924, Potorica Fogar Pietro, 1903, Pola Forgiarini Amedio, 1914, Gemona Forans Stanislav, 1921 , S . Dorligo

Della Valle (Trieste) Forjancic Juraj , 1924, Sveti Matej Forica Gojko, 1925, Kistanje Frankel Jeno, 1888, Ada - Bačka Fracaros Giovanni, 1 927, Grado Franceskin Franc, 1896,

Sela - Trst Fi'anceli Alois, 1913, Cerknica Francuz Pinkaš, 1927, Senta Franco Mario, 1921, Albona Pola Frank Franc, 1924, Mala Ligojna Franis Stjepan, 1914,

Potočani - Slavonska Požega Frank Josip, 1905, Maribor

Franco Giacomo, 1925, Albano Pola

Frankini Zarket, 1925, Split Franko Ivan (Anton i Marija),

1 887, Sava Radovijica . Franzovig Antonio, 1921, Esandrat Frantar Johan, 1908, Raune Frbezar Franjo, 1910, Cal�ar. Franjković Marko (Ivan l LIza),

1911, Kukujevci - šid Frinta Josef, 1920, Raduc Fri&anović Josip (Martin) , 1 925,

Sibenik Fucale Adam (Dragica), 1915,

Sušak Frisan Vestano, 1925. Furlan Frallz, 1903, Dresnica Full SteIlio, 1927, Muggia - Trst Furlan Jozef 1904, Kastav Fustin Mark� 1907, Primošten Furlan Vinko: 1908, Zelimlje Fustin-Gruja Stipe (Josip), 1901,

Primošten Gabela Salko, 1922, Foča Gabesik Jozef, 1912, Tol,lueiI; Gabelić Alija, 1919, BUCll10VIC Gabrijelčić Stefan, 1927,

Valendol (Gorica) Gabrijelčić Avgust 1897,

Solkan (Gorica) Gaćina Jere, (Mate i Marija), 1904,

Primošten Gabrielli Giorgio, 1899,

Zoresco - Istra Gaćina Jure, 1921,

Primošten - Šibenik Gajdašić Mata, 1920,

Kukujevci - S.r�m Gaić Ivan, 1905, LIcll10vac Gajić Bogdan, 1921, Ruma Gajević Dobrivoje (Draga), 1911 ,

Ljubic . Gaković Dušan, (OstoJa, Seka), 1912, Zalozi

Galić Anton, 1903, Rab Galoti Ivan, 1909, Virovitica Gallo Gregorio, 1913,

Gimino - Pola Galović Ivan, 1914, Bajcici Ganić Sava, 1919, Grozdanska

Ganassin Antonio, 1919, Belvedere di Tezze

Garavini Bruno, 1914, San Stefano Garašević Jovan, 1917, Bobovo Gartner Fridrih, 1897, · J anzeva Gaspardis Mazzini, 1924, :r�st Gaspanini Mario, 1909, VlSlgnano Gaspari Peter, 1911,

StanjeI _. Gorz Gaspardis Vittorio, 1893, Trs� Gasparin Giuseppe, 1891, �ul.l Gasparić Franc, 1903, Manbor Gasper Dominik, 1920, Trst Gasparović Đ.uro, 1? 19,

Stitar - Zupan]a Gatić Nezir, 1922, Bijelj ina . , Gausevic Sejdo (Derviš), Blhac Gaves Janez, 1912, Grossbe�g . Gavrić Vladimir, 1894, Ada.sevc� . Gavrić Zdravko, 1924, Stan BeceJ Gecan Josip, 1925, Brestova Draga Gazden Ilij a, 1901, . Lubosina - Ogulm Gele Anton, 1920,

Valjci Vrh - Ljubljana Gegić Nazir, 1 910, Novi Pazar Gerdenc Josip, 1907, Kamne . Gherbasi Giuseppe, 1908, Lamšte Gersak Anton, 1910, FelldorfIRan Ghersa Giuseppe, 1922, Montana Geršič Jože (Janez), 1902,

Rodine - črnomelj . Gersanich Lauro (Franc), 1927,

Fiume - Lovrana Ghersevic Mario; 191 1 ,

Mangebo S. Pareco Gherscović Angelo, 1908,

Masena (Moschena) Gerzina Stanko, 1905, Semic Gerzetic Jozef, 1887, Zaree Giachin Domeniko, 1927, Dignano Gialus Mario, 1926, Fiume Gianola Serio, 1926, Trst Ginović Mirko, 1908, Kragujevac Giergesi Francesko, 1922, Izola Girotto Denis, 1923, Trst Giovi Carlo, 1922, Sovici Giuliani Ivan, 1926, Grisignano Glišić Obrad (Marko), 1 920,

Brđani Giurini Giuseppe, 1906, Pazin

213

Giurcino Gioachino, 1914, Grandoselo

Glavan Anton, 1915, Strahomir Glasner Dragutin, 1905 . Gledo Ibrahim, 1926, Rečica Glavich Roberto, 1927, Tržič Glavič Alojz, 1911, Otrusovac GUšić Milomir, 1923,

Ljubić - Sarajevo Globaru Junio, 1909, Bitolj Gljiva Osman, 1924, Donje Selo Gobina Giuseppe, 1 898, Trst Glumac Jovo, 1925, Kosinj Godi Dino, 1927, Trst Godetz Alois, 1910, Gracnitz Gocller Anton, 1 909. Godinjak Kamil, 1922,

Godinja - Sarajevo Goclnič Andrej , 1 924, Komen Godler Milan, 1922, Dolenja Vas Golenko Martin, 1919, Grabrovnik Gole Johan, 191 1 , Zagorica Golić Osman, 1902. Golmajer Franc, 1913,

Sv. Katarina Golobič Alojz, 1913, Brezova Reber Golob Jozef' (Jozefa) , 1920,

Rečica ob Savini Golobič Franc, 1913, Dobrava Golovil Miloš, 1923, Nikšić Golubović Stepan, 1927, Kutina Golub Mriko, 1921 , Sirig Golubović Živoj in, 1895,

Magaš - Jablanica Rakov do - Lužnica

Goljevšek Pavel, 1924, Deskla Gorenc Ivan, 1921 , St. Rupert GOl'dini Italo, 1923, Monfalkol1e Gorenak Johan, 1923, Kumen Gorenc Jože, 1922, qlobočice _ . Ljubljana GorJup Anton (Franc), 1 918,

Canale D' Isonco Goreto Anton, 1925, Drniš Gorski Mihajlo (Stanislav i

Marija) , 1918, Kobile Grodek Gornik Karl (Ivan i Marija) , 1923

Sinovica . ,

Gosnik Herman, 1927, Schwartzenbach

Gorše Leopold, 1911, Ribnica

214

Gostiša Jože, 1890, Logatec Govedić Istvan, 1923,

Gor. Kroljevac Gospodarić Leopold, 1902, Straža Grabner Anton (Jože) , 1921,

Dolenske Toplice Graberšček Ignac, 1922, Ursina Grandinscak Oto, 1908, Berlin Grailach Ivan, 1887, DancIra Grando Josip (Mate), 1925,

Zablatje Grandi Domeniko, 1920,

Rovinj - Pola Grassi Josip, 1919, Ninago - Pola Grassi Ivan, 1911 , Muggia Gabela Mate, 1914, Raslina Grava Roberto, 1920,

Clan t - U dine Grčić Ilija (Ardenij i Nadežda),

1922, Kistanje - Knin Grbić Vlastimir, 1912, Kucani Grdović Ivan, 1898, Javorek Gradodolnik Petar, 1904, Horjul Gregorc Alojz, 1921 , PrevaIje Gregorić Ernest, 1928,

Monte di Cape Gregorič Ivan, 1906,

Rakek - Ljubljana Gregorič Srećko (Marta) , 1910,

Vogrsko (Ville Montevecchio) Gregotič Ernest (Marija), 1922,

šmarje Gregoric Stanko, 1924, Padrič Gregorić štefan, 1896, Varaždin Gregurić Ivan, 1 925, Mikaljonec Gregurović Zoran, 1923, Ilok (Ilog) Greko Danijele, 1927,

Gallganak - Istra Grevatin Albin, 1921 ,

Monto Toso - Pola Greko Vladimir, 1906. Grgat Juraj (Rezika), 1913, Poclvrh Gril Johann (Ivan i Ana), 1919,

št. 11j - Velenje Grgić Tomo (Petar i Marija),

1914, Đurđevci - Đakovo Gripari Gvido, 1 925, Parenco Grisan Giorgio, 1 927, Rijeka Grisan Antonio, 1925,

Cm'case (Pola)

I .

Grisan Vittorio, 1924, Nova Vas (Pola)

Grison Giuseppe, 1924, Nova Vas (Pola)

Grisonich Agostino, 1925, Monte di Capo D' Istria

Grisoncic Sonto, 1925, Buzet Grisanic Stelio, 1922, Trst Grisonich Carlo, 1921,

Gason (Pola) Grivosi Atilio, 1919, Pola Grivičić Dane, 1921, Konjsko Brdo Grohar Leopold, 1908, Podbl'do Grom Mihael, 1923, Vrhnika Gross Mavro (Salamon i Cecilija),

1883, Bjelovar - Dren -Sav. Marof

Grossi Vincenco, 1921, Kalviccono Grosso Simon, 1904, Pl'evcregno Grosjacques Pietro, 1918, Alagnia Groznil< Ciril, 1909, Slape Grubeljić Vinko (Stipe), 1925,

Sepurine - šibenik Grubelić Mate (Simo i Milica),

1 921 , Sepurina - šibenik Grubina I van, (J osip i J osipa),

1908, Jakuševac Grusovin Mario, 1921, Gorica Gruden Bogomil (Josef i Marija),

1923, Kruševac Gruden Alojzij, 1900, Sempas Gruden Franc, 1895, Semp as Gruden Milorad, 1926, Obilićevo Gruden Jože, 1885,

Samotorea - LjUbljana Grujić Sava, 1920, Veliki Gaj Gruden Slavomir, 1912, Trst Grujić Nikola, 1918, Kruševac Gruja Jakov, 1901, Primošten Grujić Vasa, 1897, Despotovac Grzan Krešimir, 1926, Murter Guberac Andrija, 1917, Vrbovec Grzetić Petar (Josip), 1926,

Sušak - Karlobag Grudec Ivan, 1912, Laduc Guberinić Milovan, 1884,

Polica - Berane Gujna Mate, 1914, Trogir Gujna Jozo, 1912, Trogir Guiom Ljubo, 1907, Pirovac GUlili Vinko, 1924, šibenik

Gurman Jozef, 1 923, Pulj Gurjević Ignac, 1922, Petranec Gustin Đuro, 1921, Vrskovac Gustinčić Eugen (Ivan i Ana) ,

1928, Zavrh - Trst Gut Viktor, 1915, Koporsce Guzel Victor, 1905, škofja Loka Gustinić Muhamed, 1 922, Mostar Guzma Nikola (Marija), 1928,

Lastovo Guvan, 1887, Ljubljana Gvozdenović Avram,

Grošnica - srez Gružanski Habeković Franjo (Đuro) , 1905,

Ostrva Mala - Dugo Selo I-labus Franjo (Pavle i Matilda) ,

1923, Palinovec Habian Tomas, 1908, Salilo Hace Stanko (Marija), 1903,

Zagorje - Sacer l-Jacek Anton, 1918, Gardinovci Hadrović šefkija, 1914, Mostar Hadžić Niko, 1912,

Stipanika - Bosna Hadžiavdić Mehmed, 1 927,

Sarajevo Hadjić Ripo, 191 2, Brčko Hadžić Ramiz, Hagedus Josip, 1920,

Veliki Otik (Hrv.) Hajdinj ak Izidor, 1889, Odranci Hajdic Pavle, 1920, Babino polje Hajdarevic Rašid, 1925, Vrse Halilović Idriz, 1910, Janja Halid Haliković Ismail, 1923,

Priština I-Iamaluldć Saldb (Ibro i Habiba) ,

1925, Sarajevo Halapij a Franc, 1907,

Dupanec - Ludbreg Hamidović Sead, 1927, Brčko Hanzel Zvonko (Anton), 1925,

Met1ika (črnomelj) Hamidović Sefko, 1923, Vlasenicu Haramija Franjo (Frančesko i

Marija), 1922, Cavle Harmel Milan (Karolina) 1905,

Cerknica Harme! Ivo, 1 906, Idria

215

Haas Ernst (Rudolf i Johana) , 1898, Stemberg

Hoas Franz, 1 910, Srbobran Hasanagić Kadrija, 1925, Sarajevo I-Iasson Maurice, 1912, Bitoldij Hasanović čelebija, 1918, Brest Hazik Arfon, 1928. Hatic Smail, 1928, Prijedor Heinel Viktor (Stepan i Marij a),

1922, Mitrovica (Srem) Hemus Vid (Mato i Barbara),

1900, Mala Jazbina Heiszler Andrija (Zoltan i Marija),

1928, Subotica Herak Anton (Kata) , 1928, Orsera Henigman Stanislav, 1921,

Dolenjska Toplica Hervatin Alojz, 1925, Starot (Trst) Hercelja Hamid, 1898, Osovo Herzog Mosei 1901, Hrastnik Herzenberger Jakob, 1911,

Sarajevo Hetemavić Jaša, 1922, Dobrosijevci Hidic Hamid, 1925,

Hrascica - Travnik Hetner Bernhard, 1896, Kappel Hiršber Sondav, 1927. Hirsch Leo, 1911, Osijek J-Iiti Franc, 1897,

Strasisce - Ljubljana Hirschsonh Franjo, 1917, čakovec Hlemić Asir, 1910, Doboj J-Ilaca Roman, 1911 ,

Velike Dratice Hobolić Ivan, 1915,

Kupin. Kraljevac Hočevar Matija, 1923,

Vel. Lašče - Ljubljana Hočevar Ivan, 1917,

Vel. Lašče - Ljubljana Hočevar štefan (Alojz) , 1925,

Vel. Lašče - Ljubljana l {očevar Metod, 1921,

Vel. Lašče - Kočevje Hodzic Haraza, 1925, Sanski Most Hodžić Alija, 1910, Sarajevo HofsHitter Oskar, 1886, Misslitz Hodžić Ramo, 1925, Gračanica Hofer Rudolf, 1916,

Schlodming - Stajersko

216

Hoffmann Wilhelm (Karl i Alojza), 1899, Kastav - Sušak

Holambek Ivan, 1924, Dinj ici - Zagreb

Hoizlić Juzuf, 1921, Bjelevica Hi:inig Franc, 1894. Vršac Holemler Bogdan, 1926, Beograd Horvat Anton, 1897, Povrh Horvat Antun, 1925, Krizovljan Horvat Franjo, t900,

Vadina - Zagreb Horvat Bernard, 1927, Palovice Horvat Ivan, 1923,

Boskovec - Križevci Horvat Franc (Ana) , 1893. Horvat J ozef (Mihailo i Elizabeta),

1899, Oberwart Horvat Johan (Ludvik i

Magdalena), t906. Horvat Peter (Magdalena), 1915,

Matterburg Horvat Matija, 1921,

Srediste ob Drave Horvat Stefan (Elizabeta), 1884. Horvat Slavko, 1926,

Krapinske Toplice Horvat Stjepan, 1919, Đurmanec Horvatić Ivan, 1925, Lonja Hovinac Franc (Marija) Hotunić Nerzim (Emin), 1 926,

Tuzla (Koten) Hozik Arfan, 1928. Hozen Julio (Jozef), 1913. Hribar Alojz, 1924, Hrasnik Hrašovec Jože (Terezi ja) , 1 897,

Babino Polje . Hribar Anton, 1 926, Terne Hribernik Anton (Anton), 1909,

Briše Hribar August, 1909,

škofja Loka Hribernik Jože (Jožef), 1906, . Praporča - Polhovgradec Hrnović Josip, 1926, Vrapče Hribšek Ladislav, 1907, Padolce Hrobat Miroslav, 1918,

Santa Croce (Sveti Križ) Ilrogat Maks (Grozdana) , 1906,

Santa Croce (Sv. Križ) Hrovat Jože, 1924, Zusenberg

Hrovat Hevik, 1896, Gabrovac - Novo Mesto

Hrustić Hrusto, 1925, Bjelina Hrovat Peter, 1901, S. Peter Hrzić Boško, 1923, " Supetar - (Otol�) Dah:na.':lJa I-Irustić Huso (SmaJo), BJelJ ll1a Hud Heinrich, 1890, Mostar Hubert Jeno, 1888, Mol - Bačka Hudina Bojan, 1918, Solun Hude Vinko (Ervin), 1927, Zagreb Hugo Paul, 1897,

Langenwekendorf Hudovovac Ignac, 1925, Precena Husić Ibro 1920, Krizajn Husić Ahn;ecl, 1923, MutI�il( Hvatal Stanisl av (Franc l

Franciska), 1903, Ljubljana Ibrahimović Uzeir, 1925,

Hrasnica - Sarajevo . Ibrasinovic Mehmed, 1891, Cehc Ikac Spiro (Marko i Anica), 1923,

Kolarine - Benkovac Ignac Franc, 1904, Reh?vica Ilic Drago, 1911, Travmk lkanović Habib, Lubija Ilić Dušan, 1920, Vučitrn - Srbija Ilić Josef, 1912, Monasti�ica Ilić Predrag, 1918, Jalovlk Ilić Lazar, 1903, Krivošije - Kotor Ilić Vaso, 1987, Risan - Kotor _

Ilić Rako 1915 'Dragolj - Kotor Ilic Vlastimir,

'1908, Zivica

Ilić Veljko, 1917, Donji Milanovac Ilijin Branko,- 1920, Vracev Ilić Zdravko, 1926, Zagreb !lovar Vladimir (Marija), 1915,

Ljubljanq . Ilišević Aleksandar, 1906, Ra.1kovac Imširović Mehmed, 1923,

Dubravica Imanović Mujo, 1924, Lipovice Inamo Ivan (Ivan), 1909,

Sv. Križ (Vip. Križi) lonta Elio, 1922, Castelforte Intikar Srećko, 1927, Ljubljana Iskra Anton (Alojz i Marija) , 1891,

žabice - Fiume Isic Agan, 1921, Gradace Islamović Salih, 1908, Prozor Islamović Husinja, 1923, Ljubija

Ismic Joso, 1921, Bjeljina Ispanovic Stjepan, 1921, Vukovar Isović Iso, 1915, Slatina Alb. Istoković Josip, 1897, Vukovar Istnenič Josef; 1910, Planina/Rakek Ivanović Lazar, 1915, Beograd Ivančevic Dragan, 1920,

Agići - Bos. Novi Ivanović Milorad, 1 923,

Mladenovac Ivancic Josip, 1908, Sooniza Ivančič Franc, 1925,

Kamno - Gorica lvanji Ivan, 1929, Vel. Bečl�erek Ivković Jovan, 1909, KragUjevac !zanc (Ignac) Anton, 1888, Trbovlje Jagačić Jozo, 1907, Tr�ov�c Jagodić Tomo, 1923, Lidu Lesc� Jagletić Maksim, 1916,

Sv. Mihaljevci Jagodnik Cezar (Teodor), 1910,

Sušak Jahic Salko, 1904. Jagodnik Jožef (Jožef), 1916,

I(oseze . Jacimovic Tanasije, 1912, Osicam Jacič Adolf, 1902, Opatija - Istra Jakovljević Milovani 1919, Đakovo Jakovl]ević Milan, 1922,

Glogovac - Srbija Jakić Kemal (Meho i Ajša, 1906,

Ljubuški . Jakhel Maks (Oton), 1926,

Zalog pri Ljubljani . Jakin Franc, 1924, Gonca Jaklič Janez, 1906,

Poznikovo -- Ljubljana .Takovčev Klemenko (Nikola), 1902,

Petina - Dalmacija Jaklič Vinko, 1915,

Poznikovo - Ljubljana .Takomin Stanislav, 1911 ,

Capo d' Istria Jakulin Leopold (Ljudmila) , 1924,

Mirna - Ljubljana .Takončic Umberto, 1895, Medana Jakse Johan, 1916,

Vrh pri Ljubnem Jalanović Vujo (Blagoje i Sava) ,

1925, Djavenka

2 1 7

Janclel Slavko, 1904, Dubrava Jambrešić Pavao, 1908,

Kupinečki Kraljevac Janež Miroslav (Ivan) , 1916,

Ljubljana Janežič Francisek, 1913,

Brdo - Ljubljana Janezic Franc, 1894,

Mokronog - N. Mesto Janic Milisav, 1891, Berane Janik Savo, 1919, Grozdanska Janićijević Radovan, 1912, V. Senje Janko Petar, 1927, Orbani Janizić Ftanjo, 1908, Pavlovski vrh Japkolija Alojz, 1893, Turcušče Jankolija Anton (Alojz i Angela),

1923, Palinovec Jankovic Franc, Crni vrh - Kranj Ja.nkovic Leopold (Marija), 1919,

Beden --'- Adlesici Jankovic Ivan, 1913, Poljane Jankovic Radomir, 1922, Zitkovac Jankovic Marko, 1899, Beograd J anošević Ilija, 1916, Belo Brdo Janković Slavoljub, 1912, I<1arija Jansa Jože, 1909, Lesno Brdo -

Ljubljana Janošević Staniša, 1919, Kovanluk Janjić Dušan (Anka), 1927,

Novi Sad Jarakovic Spasoje (Mladen), 1921,

Ruma ili Niš Jarc Anton, 1904, Pres ka Jarašević Alil; 1919, Leskovac Jarić Meho, 1906, Livno Jašarevic Abdulah (Omer i Nura) ,

1915, Lupac - Vitez Jasbinšek Josef, 1920, Frebole Jašić Marijan (Rudolf), 1927,

Škrabice - Pulj Jazbec Josip, 1923, Zagreb Javornich Giuseppe, 1904,

Koper - Istra Jedresic Franc, 1918,

Betina :..-. Šibenik Jazbinski Anton, 1911 ,

Mala Jazbina Jeftić Milivoj , 1915, Gnilane Jeftić Jovan, 1913, Bijelo Polje Jelaska Ivan (Marin i Lucija),

1901, Split

218

Jelar Oskar, 1909, Ljubljana Jelen Viktor, 1910, Celje Jelen Alojzij , 1904, Doberdob Jelenković Dušan, 1875, Zadar Jelenčič Janez, Jemec Jozef, 1927, Celje Jelušić Cvetan, 1927,

Sušak - Trsat Jerei Johan, 1919, Ljubljana Jemeljanov Dimitrij , 1921,

Stara Medinka Jeremić Živorad, 1909, Takovo Jercog Jože (Lojza), 1884,

Dolina pri Trstu Jerkov Josip, 1919,

Žirje - Šibenik Jerković Ivan, 1906, Dugo Polje Jerković Jure, 1913, Kula Jermelić Jakov (Jure i Kate), 1914,

Jesenice - Split Jerman Jakob, 1 895,

Rozane -- Ljubljana Jerončić Miroslav (Anderj i

Marija), 1913, Canale Disonto Jerončić Alojz (Ana) , 1912,

Kostanjevica Jeršin Rajko (Ana), 1925,

Černa Vas - Ljubljana J esovnik Alojz, 1897, St. Rupert Jesenovec Anton (Franc), 1919,

Dolenja Vas -. Ljubljana Polhovgradec

Jevrić Boško, 1907, Tovariševo Jevremović Miodrag, 1921,

Kraguj evac . Jojkić Aleksa, 1901, Tllrija Jozing Ivan, 1926,

Grubišino Polje Joksimović Slavko, 1921, Požega J oković Radomir (Dragić i

Ljubica), 1904, Milićevo Selo -Užička Požega

Jordan Jožef (Franc i Alojza), 1910, Koprivnik kod Ljubljane

Joksimović Vojin, 1910, Vosanovac Joszkin Petr, 1893, Tokol Josimović Zarko, 1923,

Vosanovac - Krllšedol J ovan Franc (Franc i Franciska) ,

1898, što Vid - Slovengradec

Jotanović Stanimir, 1919, Maslovare

J ovunović Dušan Jovanović Cvetko, 1910, Batovac Jovanović Jovan, 1920, Smederevo Jovanović Jovan, 1924, Beograd Jovanović Rada, 1912, Vojmca Jovanović Nikola, 1924, Pistane Jovanović Stoj adin, 1896, Vranje Jovanović Stevan (NikoJa) , 1893,

Donji Petrovci . J ovanović Svetislav, 1 908, BolevCl Jovanović Vlastimir, Jovanović Svetozar, 1923, Vojka .lovčić Radovan, 1913, Miskovac Jovašević Sr,eien, 1893, čačak J ović Božidar Jović Ljubomir, 1919, Stojnik J ovičić 'Grujica (Živko i Jelka),

1912, Zevke - Kolubara . Jović Stanislav, 1899, Topomca Jovičić Mirko, 1919, Rivica Juca Marjan, 1925, Ljubljana Jug štefan (Franc i Karla), 1927,

Solkan - Gorica Jug Anton (Marija), 1892,

Solkan - Gorica . Jug Milan, 1901, Zol� . . Jugo Anton (Anton l Antol1l] a),

1900, Zorzici - Kastav -Fiume

Jugovac Vitorio, 1927, Lakoseliaz - Pulj

Jukić Džemal, 1907, Gradačac Jugović Nikola, 1919, Sisak Jukić Petar, 1927,

Biteljic - Dalmacija . Jukić Meho, 1924, Gradačac Jukić Marev, 1914, Pole sni co Juraga Ivan, 1923, Šibenik -

Murter Jungović Miomir, 1915,

Mladenovac Juranić Ivan (Tomica), 1923,

Ljutica Jurak Dragutin, 1917, Zagreb Juras Josip, 1927, Bajcic Jurca Stefan, 1894, Zaklan ce Jurca Ivan (Mihael), 1921,

Zaklance pri Vrhniki Jurcan Petar; 1922, Crkvenica

Jurelin Stevan, 1916, Sitno Donie Jureković Lacko, 1907,

K10kovec - Zagreb Jurić Stefan, 1898, Tormoš Juren Pieter, 1905, Pec Jurman Eugenio, 1909,

Visignano - Istra Jurjevic Ignac, 1922, Peteranec Jursa Stjepan, 1919,

Kupin. Kraljevac .Tursa Nikola, 1924,

Kupin. Kraljevac Justin Johan, 1894, Bukoverh Jusufovic Abdo, 1914,

Jezero - Bosna Juwan Valentin, 1889, Ljubljana Kabas Aldo, 1920, Kuneo Kadić Muhamed, 1925, Kaladanj Kacamak Ahmed, 1922, Derventa Kahrimanović Smail, 1923,

Kozarac Kadić Šaćir, 1906, Visoko Kajek Johan, 1915, Lok Kahofer Branko, 1921 , Zagreb Kalajdžić Nikola (Damjan), 1908,

Struga Kalajdzisalihović Edhem (.Tunuz

i Paša), 1923, Sarajevo Kalderon Isak, 1927, Bitoli Kalcic Albin, 1902, Targovla Kalic Sali, 1912, Hrasno Kalender Zaim, 1914, Kalel'lderi Kališek Joze, 1896, Medvedie Selo Kalilovic Diafo, 1920, Mostar Kaloznik Ivan, 1919, Kozari Kalman Žorž, 1921, Jaša Tomić Kaljača Mumin (Halil i Fata),

1922, PIjevije - Prijepolje Kaluglj ija Mail, 1898, Ustikoljna Kamp1 Stanko, 1914, Hajdin Kamenarski Živan, 1920,

Crvena Crkva Kanac Ivan, 1910, Ljubljana Kampos Silvio, 1901, Sarajevo Kanthak Wilhelm, 1920,

Assen Borblek Kaučič Jozef, 1907,

Gabrovica - Gorica Kapetanović Aziz, 1901, Sarajevo Kapa1' Ivan, 1 915.

219

Kapetanović Mate (Olga), ] 9] 8, Biograd

Kapić ćamil, 1907, Brnjavo Kapetanović Mensur, 1913,

Mrkonjić Grad Kaplan Alojz, 1924, Bela Crkva Karahasanović Mujo, 1905, Foča Kapusta Leonid,' 1928,

Klinzy Arce Karajca Mustafa, 1908, Sarajevo Karahusić Muhamed, 1924,

Sarajevo Kara-Jankovic Miodrag, 1922,

Kragujevac Kardaševic Franjo, 1920, Vukovar Karat Mujo (Huso), 1915, Vrbanja Karović Dušan (Milenko) , 1919,

Nikšić Karolj Stefan (Ivan), 1916, Semic Kastelić Franc (Ignac i Rozalija),

1894, Bojani Vrh - Litija Kasner Nikola, 1912,

Adamovec - Bjelovar Katanić Milutin, 1906, Leskovac Kasum Edhem (Ibrahim i Milica) ,

1919, Glamoč Kaučič Miha, 1920,

Tolmin - Belišče Kavčic Ludvik (Franc i Tereza) ,

1908, Gorica Kaurin Jovo, 1919, Sanski Most Kavčič Mirko, 1925,

Bohinjska Bela Kavčič Marjan, 1919, Ljubljana Kavšek Franc (Jozef i Terezija),

1925, St. Vid - Stična Kavran Slavko, 1921, Karlovac Kavšek Jože (Jože) , 1920, Zaboršt Kazanov Nikolaj , 1914, Brjansk

)(ebe Jozef, 1905, Berienica Kebe Alois, 1914, Cerknica Kelemen Lajoš, 1912, Križevci Kecman Pane, 1897, Krajzovci Kelher Ferdinand, 1910, Bizeljsko Keleva Dušan, 1912, Kazaprevica Keršac Josip, 1923,

Donji Mihalevac . Kercul Bora, 1920, Dubovac Kermauner Dušan (Robert i

Berta) , 1903, Ljubljana Kerin Tomo, 1887, Grancari

220

Kerpan Mario, 1924, Gorica Kerpan Alfredo, 1920, Gorica Kertes Ladislav, 1903, Lozan Kerseti Marko, 1897, Pazin Keskić Anto, 1920, Ljupoglav Kerzisnik Filip, 1917,

šmatje - Ljubljana Kilibarda Teodor, 1896,

Herceg Novi Kikić šaban, 1925, Doboj Kissić Josip, 1892, Kidci - Pulj Kiseli Ivan, 1902, Dragalic Kizi Franc, 1908, Pazin , Kiš Anton, 1902, Vrbanja Klaić Pero, 1917, Donja Mahala Kladnaković Fadil, 1923, Brčko Klamert Franc (Neva) , 1915,

Rgetifeld Klajn Marko, 1896, Geresei Klapšič Anton, 1919, Savski Dol Klancar Anton, 1902, Cerknica Klavšič Silvan (Gravijana) , 1910,

Gorica Klavšič Izidor (Ljudmila), 1906,

Gorica Kleković Juraj , 1907,

Luka - Zagreb Klavora Jozef, 1921, Santa Luzia Klein Michael (Adolf), 1896,

Peterovo - Bačka Klein Jakob (Adolf), 1889,

Peterovo - Bačka IGec Michael, 1929, Logatec Klemenčič Franc (Pavla), 1927,

Natranje Klemen Franc (Ivan) , 1921 ,

Planina - Logatec Klepač Anton, 1897, Kočevje Klemenčič Vladimir, 1915, Zavrč Klikosovski Jožef, 1909, Dolina Kleva Anton (Simeon i Justina),

1911 , Corridico - Pula Klinkon Oreste, 1900, Trst Klismanic Ante (Ivan), 1916,

Kastel-Stafilic - Split Kmetas Mujo, 1916, Rano Klusacek Ivan, 1924, Trojglava Knap Ivan (Ante) , 1918, Cerknica Knechtl Jozef, 1901, Razkrižje Knapic Ivan, 1923, Požega

Kness Paul, 1921, Beljak - Koroško

Kness Alojz, 1911 , Beljak - Koroško

Knez Paul (Anton i Franziska) , 1906, števerjan

Knez Karl, 1910, Sveta Jedert Knežević Ivan, 1921, Prijedor Knežević Rafael, 1926, Polica Knežević Miloje, 1909,

Donja Kravarica Knežev'ić Marko (Milivoje i

Milica), 1898, Vodoteč :-:- Brinje Knežević Nikola, 1924, PrIjedor Knific Pavel, 1926,

Zgarna - Bešnica , Kobiljak Adem, 1925, SaraJevo Kobal Ignacij , 1900, Gorenjavas Koc Murat, 1923, Novi Pazar Koblen Karlo, 1923, Ljubljana Kocjan Jozef, 1911, Ljubljana Kocian Ivan, Trst Kocmut Rudolf, 1907. Kocjančić Severin, 1921, Brestovica Koder Rok, 1899, Kanker Kodelja Anton (Jozef i Marija),

1922, Gorica .. Kogovček Franc (Marijana) , 1928,

Brezje Dobrova Kodrić Miloš (Marija) 1928, Trst Kohn Bela, 1900, Banja - Zagreb Kogovsek Vincenc, 1925, Ljubljana KO,j in Emil, 1901, Desk!a Koitz Johann, 1912, RaJc Kokot Đorđe, 1916,

Kotor _ . Kleznac - Boka Kokorić Josip, 1919, Moskovci Kokotović Dušan, 1926, Risan Kolarac Stevan, 1917, Lončarica Kokotović Stepan (Jovan i Stana) ,

1917, Risan, Kotor . Kolenc Tomas (Marija), 1893,

Golobinjek - Poljane Kolarić Vid, 1894, Bartulovec Kolenić Lopor, 1923,

šidski Banovci Kolender Zejm, 1914, Kolendeci Kolompar Blaže (Petar) , 1923,

Sombor, Koleta Karlo (Karlo), 1922,

Slovenska Bistrica

Kolšek Ferdinad Kolos Michael (Fra . . . i Melanija),

1892, Vel. Bečkerek Koluder Aziz, 1913, Gacko, Koljenovic Lazar,

1919, Koljenovići - Andrijevica Koluglia Nail, 1898, Ustikolnja Koman Ivan, 1891, Sveta Valburga Komac Ivan, 1892,

Sonzia - Gorica Komel Ivan (Jožef i Marija), 1887,

Solkan Kornat Jozef, 1914, Sv. Križ Kornel Jožef (Stefan i Jozefina) ,

1919, Monkorna - Gorica Komidar Vladimir, 1917, Bečkerek Komić Oskar, 1922, Ozeljan Kominac Sveto, 1905, Rudnica Komovec Jozef (Andrej), 1920,

Planina - Ljubljana Komlenc Vilheim Komprej Franc (Boštjan i

Amalija), 1910, Jevorija -­

Dravograd Komšić Matija, 1910, Fojnica Kohn Franc, 1903, Zemun Koncan Andrej , 1912, Ljubljana Konaković Alija, 1923, Okruglo Koncan Franc, 1920,

Praproce - Ljubljana Koncan Andrej , 1900, Borjuk Koncan Janez, 1913,

Brezje - Ljubljana Kondić Josef, 1919. Končan Franc (Valentin) , 1890,

Babna Gora Konjević Ranko, 1910, Sutorino Kontić Dušan, 1892,

Dolni Petrovac Kopchanski Michael, 1895, Vrbas Konjušić Ivan, 1909,

Stupnik - Zagreb Koprivec Jakob, 1913, Praproče -

Polhov Gradec Kopnović Grga, 1912, Subotica Koraca Agan, 1918, Livno Korbun Franc, 1896, Kolberg Koradin Alojz, 1904, Selo Kordovan Jakob, 1906, Pleternica Koren Josip, 1886, Trst Koren Ferdinand, 1912, Buchberg

221

Korene Eduard, 1922, Ljubljana Koret Slavko, 1889, Slatina Korenjak Jožef, 1901,

KorošIca - Robez Korenjak Blasimo, 1 906,

Galicin - Koroška Kornherr Karl, 1902, štajerska Korolija Petar (Spiro), 1925,

Kistanje - Ivoševci Korohošević Dušan, 1920,

Bukovska Komnika Albin (Jožef) , 1926,

Carte di Isola Karolija Bogdan, 1922, Ivoševci Korošec Franc, 1 906, Rodimije Koron Leopold (Petar) , 1913. Kos Mujo, 1923, Novi Pazar Korošec Jozef, 1900, Marinčke Kos Zdravko, 1927, Pitomača -

Đurđevac Kos Vjekoslav, 1925, Hrasce Kosić Andrej, 1906, Bajcici Kosar Anton, 1907, Mala Sobota Kosić Dušan, 1895, Herceg Novi Kosic Anton, 1904, černi Vrh Kosic Janez, 1928, Hermansdorf Kosic Ivan, 1915, Vrh Kosić Mate (Martin i Duma), 1917,

Vrh - Krk Kosic Petar (Andrija i Lucija),

1915, Nenadić - Krk Kosic Milan, 1900, Cilli Kosir Janez, 1922, Podainica Kosir Janez, 1890, Polhov Gradec Kosir Rudolf, 1913,

Pet je - Ljubljana Kosir Josef, 1898,

Betajnova - Ljubljana Kosmina Bogomir (Amalija), 1904,

Gorica Kosir Živko, 1927, LjUbljana Kosnik Frederica, 1924, Osijek Kosmrlj Franc, 1908, Preska -

Ljubljana -- Minesotta - USA Kostanjcar Ivan, 1917,

Kralev Vrh - Dolna S tubica Kosovac živko, 1893,

Bačko Gradište Kostić Đoka, 1906, Nadal Kos tić Dušan (Vasilije i Nadežda),

1925, Leskovac

222

Kosir Dragutin, 1926, Ljubljana Koscak Franz, 1921,

Sostro kod LjUbljane Kotnik Franz, 1911 ,

Zice - Sp. Stajerska Kotar Martin, 1902, Zabukovje Kotnik Maximilij an, 1912,

St. Jakob Kotnik Ludvig, 1917, Ljubljana Koulake Kotzel Franz, 1897, Woditz Kovač Đuro, 1920, Amalino Polje Kovač Aleksandar, 1904, LjUbljana Kovačević Aco, 1919, Alemas Kovač Ivan (Raj mond i Marija),

1903, Crikvenica Kovačević Anton, 1926, Virovitica Kovačević Ante, 1925, Trogir Kovačević Ibrahim, 1920,

Banja Luka Kovačevic Franjo, 1923, Zgalisce Kovačević Josip, 1920. Kovačević Ivan, 1921, Viskovce Kovačević Pavel , 1901 . Kovačević Milić, 1891 , Dobroselica Kovačevic Radoslav, 1919, Martinci Kovačević Petar, 1920, Beograd Kovačev Vasilije (Ljubica) , 1916,

Stari Vrbas .

Kovačević Sava, 1913, Berkasovo Kovačić Boris, 1920. Trst Kovačević Veljko, 19 12, Novi Grad Kovačić Franc, 1900,

Idria de Bacia Kovacic Drago, 1908, Bos. Petrovac Kovacic Stjepan, 1 894, Podvrh Košča Franjo (Marija), 1925,

Borovnico Kozin Martin, 1912,

Kot - Ljubljana Kozaric Meho, 1911 , Mostar Kozjak Anton (Lovrenc), 1907,

Korena Kozina Anton (Anton) , 1900, Brezje Kozjek Ivan, 1915, Log Kozjek Andrej , 1908, Babna Gora Kozmut Rudolf, 1907,

Ptuj (Ankenstein) Kozlovcar Franc, 1921 ,

Rebce - Ljubljana

Kragolnik Albert (Ivan) , 1903, Jesenice

Kragić Ante, 1893, Split Krailović Milan (Ilija), 1906,

Vel. Selo - Požarevac Krainc Ciril , 1920, Celje Kranjc Alois (Franc), 1927, Celje Krajnik Jakob, 1891, Vitanje Krajnz Josef, 1912, Pol čani Krakar Alojz (Ana), 1926, Semić Kralj Franc, 1918,

Zajcji Vrh - LjUbljana Kralić Nikola, 1892, Aleksandrovo Kralj Janez, 1906, Grabla Kralj Ivan, 1921,

Montespiho - Gorica Kralj Teodor, 1915, Trst Kralj Martin' (Janez), 1903,

Raka - Krško Kralj Vinko, 1924, Celje Kralj Vid (Blažo i Jelka), 1923,

Poljanski Lug Kraljic Ivan, 1921, Kricina Kraljić Anton, 1890, Barušić -

Krk Kraljić Josip (Anton i Katarina),

1925, Barušić - Krk Kral i ič Paul, 1914,

I(remenca - LjUbljana Kranaveter Richard, 1913, Grades Kramlak Andrej , 1906,

Sv. Primaz na Pohorju Kranicec Peter, 1907, Bartolovac Krapjušek Andrej , 1911 , Glogovic Kranjc Josef, 1916, Cerknica Krasina Franc (Anton) , 1924,

Dolga Poljana Krasek Avgust (Bartolomeus i

Marija), Slivno - Laško Krasevec Luka, 1 9 14, Garicica Krasovec Joze, 1897, Babnb Polje Kraus Kurt, 1914, Beč Krastek Ivan (Mijo i Marija),

1927, Erdut - Osijek Krceo Supak, 1919, Sarajevo Krca Rudolf, 1896, Banska Selnica Krec Martin (Ivan i Marija), 1925,

Kržovljan - Varaždin Kremipersic Marsav, 1926. Kremenic Mateo (Jurij i Marija),

1903. Kremenie

Kristan Hieronim (MarIja), 1913, Ledenica - Žiri

Kresojevic Svetozar, 1919, Irenwell - USA

Kristo Ivo, 1900, Dobro Kristan Jakov, 1884, Selo Kris tof Bolto, 1921, Andrilovac Kristof Franc, 1927, Ljubljana Krizman Josip (Marija), 1909,

Lovran Krizanec Josip, 1892, Zminj Krizmanic Pavao (Martin) , 1895,

Ogulin Krlmn Stevo, 1914, Nova Plosca Krjek Johan, 1915, Sok Krkić Mijodrag (Svetislav i

Stanija), 1914, ćićevac Krnjac Paja, 1897, Pančevo Krnić Arsenije, 1900,

Jovina Livada Kronjcec Petar, 1907, Bartolovac Kron August, 1901, Sv. Stefan

Trotne - Grobel Krotić Mirko, 1915, Monterubina Kropivsek Andreas, 1911 ,

Glogowitz - Slovenija Krstnik Stanislav (Mirko i Marija),

1906, Prigorje Krsinic Stjepan, 1921 . Krstić Ignac, GOl'. Brezina Krstić Aleksandar, Pančevo Krstićević Ivan, 1916, Plina Krvina Anton (Franc), 1897,

Dolenja Vas - Ljubljana Krstulović Miroslav (Dragutin i

Franica), 1923, Split Kubura Hajdar, 1913,

Visoko (Kakanj) Krzic Viktor, 1896, Nadlesk -:

Stari Trg -- Logatec Kucic Ivan, 1905, Semovac Kucar Janoš, 1918, Betlehem Kudel' Franc (Franc) , 1915,

Korena - Horjul Kucic Ludovik, 1908, Gortz Kudek Josip, 1902, Stenevac Kudel' Jože (Janez), 1910,

Polhov Gradec Kujeticeni Vasa, 1894, Visuč Kujundzie Marko, 1906, Poljica

223

Kuka Mujo, 1919, Višegrad Kukuljan Bezo, 1909, Kukuljani Kukovica Vladimir, 1914, Zagreb Kulic Milan, 1927. Kulla Paul, 1921, Myslowitz Kulundjić Anton, 1923,

Nova Gradiška Kulovec Janez, 191 1 , Ursna Sela Kuljančić Petar, 1904. Kump Jože (Andrej) , 1917,

Novo Mesto Kump Aleksandar, 1924, Ljubljana Kundit Ante, 1904,

Mravnica kod šibenika Kundit Ante (Josef i Johanna),

1921, Mravnica - šibenik Kllnei Josef, 1906, Podsreda Kundit Jakov, 1912, Mravnica Kunić Milić, 1914, Burić Krunić Arsenije, 1900,

Jovina Livada Kuret Boris, 1904, Dekani - Istra Kurbegović šemsudin, 1921,

Sarajevo Kuri MIlan, 1922, Pucisce Kuret Sava, 1892,

Dobropolci - Dalmacija Kurko Stefan, 1 926, Pregrada Kurjak Kosta, 1909, Sakula Kurtešović Ilez, 1921 , Mitrovica Kllserbani Stefan, 1922, Budiscak Kuruc Gavran, 1912, Batrovci Kuševija Dušan (Ljubica) , 1926

Cetinje '

Kustora Latif, 1907, Višegrad Kusić Nikola, 1925,

Labiedol - Karlovac Klliiar Drnovšek Alojz (Mihael)

1906, podom: '

Kustrin Franc, 1900, Gorica Kušar :�loj�,. 1919, Ljubljana Kut�esIc MIlIslav, 1919, Jablanica Kutm Ivan (Tereza), 1908, Gorica Kutumija Franjo, 1900,

Đurđevac - Bjelovar Kutnar Karol, 1927,

Potok - Ljubljana Kuzm�nić Ante (Marija), 1920,

SplIt Kuzmancic Mirko, 1922, Ilonta

224

Kuzmanović Mir�co (Radivoje i Kata), 1914, RIm. Šancevi -Novi Sad

Vjeticeni Wasa, 1894, Visuc Lacen Jožef, 1919, Guštanj Lacen Franc, 191 1, Fe1tensupt Ladavac Stefan, 1925, Sušak Ladišić Mirko, 1888,

Vukovec Gorni - Vel. Gorica LadisavIjević Božo, 1913, Laćarak Lalcaca Adem, 1924, Sarajevo Lakovnik Jozef, 1892, Prevaije Lakota Ivan, 1922,

Severin - Bjelovar Laco Mario, 1926, Manfalcone Lalić Franc, 1921, Temerin Lapo Bartolomeo, 1910, Pulj Lalin Milivoj , 1925, Kotor Lasić Kamilo, 1900, Gorica Larkin Ladislav, 1923, Subotica Lasnjak Peter, 1899, Podolnica Lasković Stefano, 1913 Mosciena Latin Dante, 1927, Um�go - Pulj Lat Johann, 1916,

Prevali - Ljublj ana Latinović Vinko, 1909,

Gradina - Bihać Lavrenčić Mazilio, 1903, Dobrdob Latinović Vlade, 1923,

Vrelo - Bihać Lavrič Jožef (Jožef i Franciska),

1900, škrilje - Zelimlje Lavrenčic Rudolf, 1 895,

Poljane Dobrdob Lazarević Cvietin, 1908 Paradn Lazarev�s Dobrivoj , 1961 , Kovin LazarevIc Dragoljub, 1910, Zabari Lazarevic Mihailo, 1915,

Kozuhe - Bosna Lazarić Petro, Pinzani - Istra Lazzarich Carlo, 1 917,

San Pietro - Pulj . Lazarovic David, 1924, Baranja

Lazarich Valentino, 1927 St. Pietro in Selve Pa'la

Laznik Jožef, 1915, Stranska - Dobrava

Lazić Laza, 1920, Zaječar Leban Janez (Franc) , 1903,

Dvor - Ljubljana

Lazović Drago, 1 926, Zagora Kotar Lcban M aximili jan (Ivan i

Marij a), 19 11', Bač Leben Fra.nz (Jakob i Marija),

1 898, Ljubljana Lcbinac Đuro, 1 9 10, Ciglana Ledinski Jože, 1903, Drenje Leozek Johann, 1925, Vratišenec Leljak Josip, 1908, Berovica Lekić Milorad, 1919,

Bosuta - Kragujevac Lena Luigi, 1 923, Rijeka Lemanski Vladislav, 191 5,

Wydrezden Lenarčič Matija, 1926, Log Lcnarčić Josip (Luka) , 1926,

Cerknica . Lenarduzi Carlo, 1 900, Tricesimo Lendić Tomo (Đuro), 1912,

Rascane - Imotski Larzck Johan, 1917, Vratisenec Leoni Ettore, 1916, Bologn Leskovac Svetislav, 1907,

Stari Sivac Leskovac Franjo, 1 920,

Kupin, Kraljevac Lesnjak Janez, 1918,

Poclolnica - Hor i ul Leskovic Slavko, 1922, Zagreb Le tinić I van (Ma te i J ozica) , 1927,

S avar Lettini Benvenute, Rijeka Levar Ivan (Liza), 1 888, Rakek Letinić Ivan, 1920, Dugi Otok Levec Matija, 1 893,

Sagor (a.d. Save) Lewi Enriko, 1904. Li:iwy Disider, 1889, Sarajevo Levi Rafael e, 1920, Trst Levi Lazaro, 1926, Trst Levišnik Ferenc, 1926. Lević Ibrahim, 1 9 17, Masca Levstik Janez, 1 902, Male Lasce Licanin Toso, 1909, Sasina -

Bosna Liberšek Ivan (Eliza), 1896,

Visole - st Bistrica Lijak Pero, 1 9 19, Petina

(Sarajevo) Lichtenberg Emil, 19 13 , Zagreb Linardić Dinko, 1926, Brusić

Limol1ovic SiJeman( 1889 Kamjon Linarclic Ivan, 1924. '

.

Linarclić Franc, 1908 Linardic Linič Bogumil, 1903, '

Grobnik - Sušak Linenberg J ulio, 1 902, Musllovcica Lipnikar Anton (Anton i

Franziska), 1919, Brezje -Dobrova

Lipoglavšek Franc, 1914, Ledina - Stajersko

Lipovac Alojz (Vjekoslav) , 1920, Fobezari

Lipnjak Ladislav, 1919, Uresje - Pregrada

Lipovac Muhamed, 1 899, Konjic Lipovšek Jernej (Franciska), 1897, Lipovšek Bartho, 1 898, Jastroblje Lipovšek Martin, 1912, Diseldorf Lipušek Jozef, 1906 . Galucina Lipušek Franc, 1904, Gr. Schemern Lisakovic Meho, 1927, Semizovac Lisac .Tosip, 1 893, Karlovac Lisec Juraj , 1925, Gradica Lissiach Giovanni, 1924. L.issiach Carlo, 1927,

Carco se - Pulj Livodic Jusuf, 1914, Vrazici Lisica Simo, 1 9 14, Petrcane Lodes Rudolf (Madj a Magdalena) ,

1921, Saazi . Lizzul Bruno, 192 1 , Rijeka Logar Johan (Franciska), 1905,

Zaklanec Lodolo Renzo, 1921, Udine Logar Jakob (Bartho i Elizabeta),

1880. Horjul - Ljublj ana Lojen Stjepan, 1914,

.

.Kupinecski Kraljevac LO.lna Josip, 1898,

Druzilovac - Klanjec Lokas .t:Jiko (D�:ko i Kata) , 1922,

RasIma - SIbenik Lokas Ante, 1920, Raslina Lokas Viktor, 1925,

Raslina - Šibenik Lokas Petar, 1926,

Raslina - Šibenik Lorber Anton, 1913, Breitenberg Lopatic Nenad, 1924, Budjanovci

225

LOl'enzin Marko (Mihaele), 1902, Medclivo (Pola)

Lotric Ernest, 1 926, Ljubljana Los tuzzo Luigi, 1920,

ZUla - Udine Lovšin Franc, 1905,

Zaptok - Ljubljana Lovrić Ivan, 1908, Cernik Mala Lovsin Martin, 1 909,

Vrh - Ljubljana Lozar Janez, 1908,

Zalog - Ljubljana Lubec Valentin (Valentin i Marija),

1881, Sv. Margareta - Ptuj Lutschy Franc, Neumarktel Lučić Mile (Ana) , 1927,

Tiesno - šibenik Luchetic K.ado, 1925, Bregi Lukač Josip (Pavlina) , 1 925, Spli t Lucloić Stefan (Latinka), 1922,

Taraš - Novi Bečej Lukačevic Ivan, 1920, šibenik Lukezic Julji, 1925, Rijeka Lucani Cecelino, 1928, Pulj Lukić Ljubomir, 1 909, Jajce Lukezic Andrej , 1901, NaclgOl'ica LuIcavecki Vladimir, 1925,

Velika Ostrana - Dugo Selo Lukić Neško, 1920, Cickova Lussi Edvard, 1912, Pulj Lusa Sergio, 1927, Trst Lusin Jozef, 1902,

Zapotok - Ljubljana Lusin Alojzij , 1904, Zapo tok Luvisa Renato, 1926, Pulj Ljubinić Ljubomir, 1906, Mrseti Luznik Franc, 1 903, Polubin Ljubinković Milan, 1904,

Buđanovci Mace Stanko, 1 903 , Sater Madronić Ivan (Milka), 1888,

Vinica Madić franc, 1904, Tržič Madžar Anton, 1915, Dubrovnik Magagnini Valmo, 1926, Udine Madjura Jakob, 1911 , Smi1evica Magić Florijan, 1898,

Kelemen - Varaždin Magajana Anton (Lea), 1896, Tl:s t Maglica Matija, 1909, Pecnik

226

Magister Vinko, 1 922, Ljubljana Maglitza Milan, 19 15 , Trstenik Magris Ernesto, 1906,

Monte Keale Nlagasic Kuzma, 1905, Polica Mahkota Stanislav, 1 913, Voklo Magut Momčilo, 1 918, Beograd Mahne Ivan, 1902, Tare Mahmutović Ismet (Halil i

Emina) , 1910, Sarajevo Mahnič Ernest (Rodolfo), Mahne Miha (Mihael) , 1893,

Temenica - St. Vid Maion Pavlo, 1905,

Premariaco - Udine Mahnič Ivan, 1 897, Dekani Majerić, 1900, Dragoslavec -- Breg Mayer Gyula, 1 898, Donja Dubrava Majetić Leopold (Ivana), 1898,

Tara pri Kočevju Majetić Ivan, 1921 , Crno Jezero Majstorović Pavo, 1924, Duzluk Majhen Franc, 1925, Krizovljan Ma.i sel Milan (Franc) , 1 9 19,

Kostanjevac - Zagreb Majurec Nikola, 1925, Micevac Makelic Ramo, 1910,

Bosanska Dubica Mak Franc, 1883, Ljubl;ana Maksimović Mihajlo, 1901,

Obrovac Malešević J ovo (Luka i Anđa),

1 91 3, Risan - Kotor Malenšek Franc, 1909, Bel jak Malek Nikola, 1901 , .

Kupinečki Kraljevac Malešević Georg, 1910, Risan Mali Anton, 1895, Znojle Maletovic Bajro, 1923, Visoko Maly Johann, 1 907,

KIoska -- Kopren Mali Janez (Angela) , 1900, Golnil, ,Malinar Franc, 1 922, Ravnice Maliković Milonja, 1893,

Kosovi Lug - Peć Malovrh Anton, 1901, Babna Gora Malnar filip, 1926, Prezid - Sušak Maljavec Stanislav, 1918,

Kutezovi - Trst Maljavec Anton (Helena), 1928,

Ilirska Bistrica

lVInr�lelli .Jo�iip, 19 12, Muggia -Trst

Maljković Jerko, 1915, Kaštel S tari - Split

Mamula Glišo (Nikola i Marta), 1904, Gomirje - Ogulin

Mameli Marino, 1926, Muggia - Trst

Mamula Lazo, 1 905, Gomirje Manber Mario 1925, Trst Mancini Pasquale, 1 901 ,

Postena - Frosinone Menchini Dino, 1 923, Trst Mandaric Vaso, 1907, Vrebac Mancini Jozef, 1926, Zagreb Mandić Josip 1916,

Rešetari - Slav. Mandić Dragan, 1923,

Lise - Hercegovina Mandić Milenko, 1919, Mandić Milenko, 1912,

Nikšić - Straševina MandI Bela, 1914. Mandić Rade (Stevan), 1903,

Doljani - Otočac Manetti Karlo, 1901, Trst Mand1i Stjepan, 1926, Palinovec Manfredi Michele, 1914, Noveorco Manfredi Giuseppe, 1887, Talmino Manfroni Francesco, 1900,

Cit a di Castello Manfredi Angelo, 1913,

Castellanova Mangione Pasquale, 1920, Aradeo Mangione Gaetano, 1919, Agrigento Manojlović Ljubomir, 1923, Zabalj Manojlović Ilija, 1915, Petrograd Manzin Francesco, 1927,

Diagnano - Pulj Manzini Jozef (Johan i An lonij a),

1898, Sisano - Pula Manjenčić Fadija, 1899, Sevarice Manzini Giovanni, 1903, Koper Marr Johann, 1 9 18, l.jublj'ana Manjgotic Anton, 1 890, Globnik Maracici Ivan, 1927, Aleksandrovo Marača Ante (Roko i Marica),

1923, Tijesno --, Šibenik Maraido Angelo, 1926,

Meduno - Udine

Maračić Zlatan, 1 926, Zagreb Mm-asic Franjo, 1912,

Aleksandrovo Maraido Luigi, 1895,

Meduno - Udine Marcaria Giacomo, 1 926, Trs t Marcan Giovanni, 1905, Pazin l\1::1rceta Ilija 1916, Ceprazllje Marcetic Branko, 1917, Slatina Marcotto Luigi, 1 9 1 8,

Gradiscuta - Udine Marci tti Giovani, 1906, Zadar Marcocic Alberto, 1913,

Stapnik - Gorica Marconi Mariano, 1926, Gorica Mareuzzi Silvi, 1926, Udine Marego Anton, 1913, Bilje - Gorz Marjanović Milenko, 1923,

Bakijonica . Mm'gotia Rodolfo, 1911 , VerstoJba Mariatić Ivan, 1 9 1 2,

Breclm RaduIje Maric Kosta, 1912,

Sremska Mitrovica Maričić Božidar, 1912, Petropole Marić Niko, 1914, Sautici Maricic Mihajlo, 1922,

Desimirovac -- Kragujevac Maren Franc (Valentin i Ursula),

1 883, Ljubljana Marin Franc, 1928, St. Daniel Marinac Leonardo, 1924,

Caracase - Pola Marinc Ivan, 1914, Kutarovo Marinac S tanislav, 1926,

Lisec - Fiume Marinc Ludvig (Mihael), 1922,

Dolbriga pri Kočevju Marinaz Leonardo, 1924, Carocase Marinić Bruno, 192 1 , Cormol1S Marinković Slobodan, 1920,

Beograd Marinković Drago (Marija), 1913,

Lubisan - Karlovac Marinov Jerko, 1 904, Primošten Marinković Teodor, 1910,

Podgorica Marinšek Anton, 1917, Lukavica Marion Desiderio, 1925,

Pignente -- Pola

227

Marinšek Joze, 1910, Vrh - LjubJjana

Maris Salko, 1923, Bijelopol j e Marjanović Marko (Marko l

Katica) , 1917, Virovitica Marjanovic Milan, 1 906,

Nova Pracina Markeije Alojz, 1917,

Spo�lpji Lakene - LjUbljana Marjatlc Ivan, 1912,

Bačko Raduije Markezić Oskar (Ana) , 1926,

Pingllente - Istra Markezić Ivan (Antonije) Makoč Jure, 1900, Primošten Mm"lds Đuro, 1903, Luscani Markocic Albert, 1913,

Stopnik - Gorica Marković Anton, 1927,

Aleksandrova Markota Jože, 1 9 1 4,

Rogatin - Metković Marković Dimitrije, 1905,

Požarevac ' Markovic David, 1913. Marković Dobroslav, 1917 , Bralina Markovic Ivan (Grga), 1925,

Volaree - Senj Markovic Giovanni, 1910, Rijeka Marković Milan, 1923, šabac Marković Jakob, 1900, Irhoc Marković Mirko, 1919, Batajnica Marković Slavko, 191 1 , Trutevac Marković Radonja, 1915,

Bumbarevo Marković Zarij a (Vaso), 1914

Bar - Virpazar ' Marković Vitomir, 1923, Kusadak Marn Franz, 1883, Zadobrava Marković žarko, 1911 , Trutevac Marold Adolf, 1905,

Poznikovo - Ljubljana Maru Miron (Josip i Melanij a) ,

19 18, LjUbljana ' Marolt Ivan, 1914, Gornje Kališče Marolt Franz, 1911 ,

Velike Lašče - Ko(�evje Marsanić Karl, 1907,

Ratulje - Sušak Maron Stefan, 1901 . Mm"sic Alojz, 1914, Babno Pole

228

Marsic Anton, 1925, Šibenik Martel lani Sergio, 19 1 1 , Trst Martelak Johann, 1 896,

Škofj a Loka Martina Enrico, 1907, Rozzo Pola Mal"tic I van (Cecilij a), 1907,

Jesenice Martincic Janez (Jakob), 1896,

Gornje Jezero Martinček Dragutin, 1904,

Kuzrninec Martinjak Stefan, 1901, Golubovec Martini Antonio, 1 922,

Umag - Pola Martinović Petar, 1909,

Cernik - Nova Gradiška Martinović Miloš, 1915, Krstinja Martinjak Simon, 1904, Sv. Jakob Maruševac Maro (Andrija i

Katarina), 1903, Jurketinec -Ivanec

Marton Rudolf, 1911 . Marušić Marijan, 1888, Trst Marušić Andrej (Andela), 1907,

Opatija Marzan Daniel, 1927,

Novaca - Istra Marvini Italo, 1926, Gorica Masić Božidar, 1894, Svilaj nac Marzan Gildo (Silvan) , 1930,

Pisino - Istra Mašić Sulejillan, 1906, Tuzla Masnikosa Vojo, 1912, Kistanje Masmandor Ivan, 1901,

Savska Vas Mastarlić Omer, 1904, Ribnica Matetić Josip, 1899, Matuije Mataga Jan, 1897,

Nem. Lusca -- Sv. Mikulaš Mathcis Alberto, 1925, Sossi -

Pola Matticehio Giovanni, 1910, Zminj Matić Božidar, 1908, Dubrovnik

'Maticelio Libero, 1917, Pola Matijasić Ivan, 1919, Podvrh Matic Ratko, 1912, Makoviste JlXatijevic Ante (Viktor) , 1923, Senj Matino Claudio, 1 927, Trst Matijaščić Vid, 1906, Otruševac Matijasić Petar, 1914, Nigosi Matković Giuseppe, 1902,

Castel Racize - Pola Matković Aldo, 1922, Trst Matokonca Viktor, 1925,

Matekauci - Pulj Matnik Janko, 1900, Bolevci Matošić Franko, 1903,

Novi Vinodol Matosa Mihajlo, 1896, Felsakoveg Matulić Pavao (IGara), 1925, Omiš Matuch Janko, 1 900, Rotevci Maurer Martin, 1917, Packenstein Maurer Johan, 1911 , Pokdorf Mauri Etigio, 1924, Gorica Maurer Peter, 1913, Erdevik Mauro Bramanie, 1924, Udine Maurić Uroš, 1884, Turija --

Bačka ' Mavračić Janko, 1900, HorvaLi Maurović Josip, 1887, Karlovac Mavric Anton, 1905, Jesenice Mavračić Josip, 1926,

Horvati - Zagreb Mavsar Anton, 1903,

Straža - Ljubljana Mavric Franc, 1918, Ponikve Mazani Michele, 1 897,

Valbe - Pola Mazalović Idriz, 1913, Kladanj Mazzarolli Giobatta, 1 9 17,

Meduna - Udine Mazarak Đuro; 1923,

Boka Kotorska Mazgić Adem, 1924, Sarajevo Mazel Milan, 1919,

Kostanjevac - Zagreb Mazzucato Siegfrid, 1 908. Mazzolo Luigi, 1925, Udine Mecle Franc, 1910, Sv. Križ Medic Dode - Đorćte (Luka i

Marija), 1923, Beograd Meden Mirko, 1908,

Grahovo - Ljubljana Medic Mijo, 1916,

Drenovici - Zupanija Meduric Zaka, 1915, Turija Meduric Danilo, 1893, Turija Medved Jože (Marija), 1 908, Trst Medved Rudolf, 1893, Sikola Medved Mile, 1915, Smrekovae Meglica Milan, 1 915, Trs tenik

Medjeral Mato, 1919, Novi Marof Mehicic Asirn, 1 914, Dubocac Mehalovic Natan, 1916, Kiskovo Mejid Islam, 1925, Tetovo Mejak Alojz, 1924, Cosana Mejtin Jonas, 1912. Mejtin Ignjat, 1900. Mele Franc, 1907,

Cerknica - Ljubljana Melez Mijo, 1924, Daganj (Foča) Memović Smail (Alema), 1918,

Bijelo Polje Memić Osman, 1 906, Mostar Menna Claudio, 1921, Rijeka Mendel Rudolf, 1 876, Trst Menard Anton, 1912, Cisnice Merconi Giuseppe, 1 907,

Berhane - Pulj Mendes Ante (Marica) , 1 906,

Makarska Merljak Danijel, 1922, Renee Mer!cur Franz, 1923, Kamnik Mesarič Leopold, 1920. Merzek Andrej, 1916, Komen Mesić Rasim, 1921, Bos. Krupa Mesarko ,Maks, 1920, Cateska Gora Meskovic Lute, 1925, Split Meskovic Ibrahim, 1896, Celic Metejko Bogomir, 1922, Ljubljana Mesin Josip, 1914, Umljanovici Meuželj Stjepan (Ulrich i

Josefina), 1924, Brod - Stupnik Metlica Ernesto, 1908, Trst Meze Ivan, 1896, Trst Meze Ferucu, 1925, Pola Mezgec Ludvik, 1916, Trst Mezgec Josip, 1 904, Trst Mezgec Marjan, 1903, Trst Mežllar Andrej (Simon i Marija),

1900, Rut - Gorica Miandrusich Antonio, 1908,

Villa Mazinich Micheli Danilo, 1919, Solkan Miceo Vinicijo, 1924,

Monfalkone - Tržič Miculinic Josip, 1907, Cernik -

Karlovac - Sušak Mihaljčić Petar, 1920, Tijačevo Mihajlovic Lazo, 1907, Jablanica Mihajlović Dragić, 1 923, Bulana

229

Mihajlovic Milorad, 1915 , Kraljevo Mihajlovic Marko, 1 905, Lipovac Mihel Bruno, 1921 , Trst Mihel Franc, 1927, Palavacne Mihelj Danilo (Alojz i Marija),

1919, Solkan Mihelić Alojz, 1915, Ljubljana Mihel Vladimir, 1924, Zagreb Mihelić Anton, 1908, Crni Potok Mihelin Andrej , 1917, Brezice Minea Adalbert, 1908, Trst Mihic Franz, 1904, USA Mirković Branko (Radovan i

Julka) , 1921, Bengrad Mirković Milorad, 1907, Klenovnik Mirkovic Georges, 1895, Pujavica Mirković Tomaš (Aleksa i

Zlatana) , 1912, Cetinje Mirković Milovan, 1924,

Beograd (Bukovica) Mirković Vukašin, 1 91 4,

Soko Banja Misan Giuseppe, 1 903, Trst Mirtić Ivan, 1907, Jesenice Mišić Radivoj , 1908, Tomislavac Misolić Cveto, 1913, Podgorica Miskulin Mile, 1921 . Mišić Vojin (Petar i Mara), 1918,

Rekavice - Banja Luka Mitić Jovan, 1918, Vršac Mitić Đorđe, 1914, Veliki Požarevac Mitrović Božidar, 1922, Mitrović Milivoje, 1922,

Milanovo - Leskovac Mitrović Ilija, 1909, Sas Mladenović Tihomir (Mirko i

Stana), 1908, Dobrace - Užice Mitrović Miodrag, 1915, Bar Mlakar Anton, 1907, Podbrdo Mladič Franc, 1904, Tržič Mlakar Rado, 1 919, Brekovice Mlakar Alojz, 1901,

Jasovec - Maribor Mlatisuvna Sulejman, 1922,

Rogatica Mlekuš Matija (Andrej i Rozalija),

1924, Bovec Mlinar Paul, 1921 , Prevalj - Kranj Mlinar Maks, 19.13 , Prevalj Modić Anton, 1 897, Sodrazice Mlinarič Martin, 1914.

230

Mogić Ante (Lucija), 1921, Split Modrija Ivan, 1906,

Rovte pri Rogatcu Moglica Matija, 1909, Pećnik Mogilewski Simon (Ivan i Marija),

1897, Arhangelsk Mohar Baltazar, 1915, Novi Kot Mohar Alojz, 1 909, Polica Mohec Jan, 1900, Ratolice Moharić Rudolf, 1925, Zagreb Mohorović Aleks, 1926, Labin Mohorovičič Vladislav, 1902,

Jusici - Rijeka Mohorovic Tulio (Petar), 1926, Trst Mihajlović Radomir, 1908, Cikot Mikalic Anton, 1912 , Nasire, Trst Mikec Petar, 1905, Pitomača Milani Basilio, 1926,

Pedeno - Pola Milanović Branko (Vaso), 1926,

Cetinje . Miklavčić Milan, 1925, Vel. CermIo Miklesku Georgij , 1906, Grebenac Mikolac Stefan, 191 1 , Bistrinci Mikoli Atilio, 1905, Rozzo - Pola Mikoli Verdjilio, 1919, Trst Mikolić Viktor, 1903, Zelimlje Milost Henrik (Rihard i Paula) ,

1910, Gorica Mikšić Petar, 1914,

Pitomača - Đurđevac Mikulandra Božo (Luka), 1925,

Šibenik Mikulandra Ivica (Jakob), Biljani Mikulec Anton, 1925, Varaždin Mikulec Peter, 1914, Bustino Mikulić Anton, 1882, Ljubljana Mikulič Jože (Janez) , 1879,

Loški Potok Mikuš Anton, 1 927, Trst Milaca Tomo (Stjepan i Sofija),

1910, Kupinečki Kraljevac Miladinov Dušan, 1902,

Bačko Gradište Milanovic Krasimir, 1913, Cungula Milanović Miroslav, 1908, Lukovica Milavec Ivan, 1926, Planina--' Milas Radoslav, 1906, Tijeholina Mileti Stefan, 1924, Smoljani Milčetić Jure (Dinka), 1906,

Zidarić -- Krk

Milenović Borivoje, 1921 , Beli Potok

Milević Mirko, 1917, Sanski Most Milić Aleksandar, 1922, Grajac Milić Danko (Marko), 1924,

BiskupIja - Dalmacija Milic Milan, 1924, Gornji M.usić Milić Živorad (Sreten j MilJca),

1914, čačak Milić Svetomir, 1903, Smolinac Milinković Miodrag, 1920, Ljubić Milinković Miloš, 1 919, Baremen Miloradović Milić, 1898, čačak Milisa Jere, 1911 , Primošten Milisavac Radivoj , 1925, Batrovci Milivojević Dobrivoje, 1923, Niš Milivojević Veljko, 1913, Cerovica Milković Radomir, 1919, Lubten Milocanović Mario (Martin i

Marina) , 1919, Visignano Milojević Milan (Dimitrije i

Milun ka) , 1923, ćuprija Milojević Obrad, 1902, Morović Miloradov Stojan, 1924, Rumenka Milosavljević Milota, 1914,

Kostunici Milosavljevic Vitomir, 1917,

Sibnica Milošin Aleksa, 1904, Turija Milostivij Ivan, 1923, Mala Muzja Milošević Božo, 1918, Ljupina Milošević Radko, 1914, Cibutkovica Milošević Slobodan, 1921,

Klicevac - Požarevac Milošević Vidoje, 1919, Slivovac Milotti Antonio, 1905, Pisino Milovan Aleksander (Josip), 1925,

Vila Jedrešid Milovanović Milutin, 1905, Zabare Milovanović Petar (Dane i Milka),

1922, Ban, Sokolovac Milovanović Vladimir (Dimitrije),

1927, Sabanovac Niski Milutinović Vule, 1914, Kuršumlija Milzović Radomir, 1919, Luplen Miljenović Nikola, 1898, Adaševci Minc Adalbert (Valerija), 1908,

Trst Moldvaj Jane (Janus), 1922,

Vel. Kikinda

Mokranjac Ljubodrag, 1923, Negotin

Molnar Stefan, 1896, Srem Molnar Julius, 1898, Fiume Momčilović Vojimir (Života), 1912,

Kragujevac Monhalkonc Dragoljub, 1897,

Prahovo Momirović Živko, 191 7, Plana MoraIdo Luigi, 1895, .

Meduno - Udine Morakovcic Vinko, 1910, Kornic Mom Johann, 1918, LjUbljana Moos August Israel (Martin i

Marij a), 1893 Ulm aI�l Donau Morovic Sime, 1917, Knm Mostarac Avdo (Ahmed i Eabija),

1907, Sarajevo Mos!cović Miro, 1925, Split Mosur Vlado (Dušan), 1 926,

Trebinje . , Mostarlić Omer, 1900, RIbmea Mottnik Augus t, 1919, Prevale Motika Ivan, 1899, Sv, Vincence Mozetić Jože (Anton i Katarina),

1 895, Renče Mraković Marko (Marko i Lucija),

1894, Kornic - Krk Mozetić Zoran, 1925, Dm-nberg Mraković Ivan, 1907, Brusić Mrakovčić Vinco, 1910, Kornić Mraković Josip (Anton i K;;ttarina),

1907, Vrh - Krk Mraković Anton, 1927,

Aleksandrovo Mrkalović Alo, 1897, Brdki Mrđenović Simon, 1911 , Zut Mrc1anović Nestor, 1910, šabac Mrkić Ariton, 1922, Kotor Mrevlje Franc, 1920, Ljubljana Mrsic Petar, 1924,

Glavina - Dalmacija Mrsa Ljubomir (Tome), 1925,

Zaton - Šibenik Mrvica Grgo (Josip) , 1920,

žirje - Šibenik . Mršić Ilija, 1918 , Medvioza Mugoša P�tar, 1913! .P?dgor!�a . Mrvica MIla, 1 920, ZlrJe - Slbemk Muharemović Sulko, 1909,

Sarajevo

231.

Mur Janez (Johan j Marija) , 1900, Podgora (Oberkarien)

Muhejlić Ramo, 191 1 , Bosanski Petrovac

Muharem Imer, 1913, žabari Muhic Jakob (Franc i Terezija) ,

1902, Zalog (Trst) Muhić Alojz, 1908. Mujić Hasib, 1923,

Glogovac - Cazin Mujanović Meho, 19 13 , Visoko Munćan Slavko, 1 9 1 0,

Crvena Crkva Mujkanović Sahib, 1 924,

Nemila .- Bosna Munić Danilo (Ivan i Ana) , 1923,

Stari Vrbas Mundjehasic Ramiz, 1 921 ,

Sarajevo Munirović Edem, 1922, Sarajevo Musanović Mus'tafa, 1912, Budaci Museta Džafer, 1917, Orarac Musanovic Mehmed, 1924,

Sarajevo Musić Kasim, 1 926, Hadici -

Bosna Musić Alija, 1925, Turbe - Bosna Musiki Kosta, 1908, Đurđevo Musić Safet, 1925, Djuroljevik Musco Michele, 1925, Pola Musil Josip, 1918, Požega Mustacki Solomon, 1 922. Muskovic Giuseppe, 1927,

S. Pietro in Se1ve Musulin Josip (Božidar i Kata),

1925, Vid - Metković Mustaček Marko, 1925. Murtić Suljo, 1921, Mala Kladuša Muić Dzanko, 1926, Krt je Murer Viktorio, 1 919, Trst Muzar Anton, 1 919, Brezovica Muzur Meho, 19 14, Sarajevo Muzenic Petar (Petar i Mara) ,

1925, Velika Gorica Muzur Vlado (Dušan), 1 926,

Trebinje Murgić Husein, 1912, Poljica Muratović Fehim, 1913, Vareska Murgelj Franjo, 1899, Novo Mesto Mutevelić Suljo, 1899, Sarajevo

232

Muratović Bajro (Rašid i Zlata), 1926, Sarajevo Trebinje

Nadj Dragutin, 1920, Vetovo - Kraske

Nadj Janko (Marija) , 1911 , Šid Nagode Franz, 1901 , Zaklanec Nagode Jožef (Janez j Marija),

1894, Logatec Nakić Mate, 1924,

Vrsno - Perković Nakić Cogo, 1919, Perković Napret Bartolomeus, 1907, Rečica Nakic Pasko, 1913. Nartnik Jose, 1908, Corena Horjul Nari Sebastijano, 1918,

Rasic - Videm Naučič Marjan (Josipina), 1 9 1 9,

Ljubljana Nasc Ibro, 1917, Bos. Krupa Nedeljković Vladan (Dušan i

Darinka) , 1921, Moravci -Kragujevac

Naumov Ivan, 1916, Shuravka Nemaz Giuseppe, 1925,

Plagnave - Pola Negrić Ivan, 1923,

Moscenica - Istra Nemec Ivan (Marija) , 1906,

Jelšane Nemec Ferdinand, 1921 , Rijeka Nemec Martin, 1918, Koprivnica Nemec Martin, 1896,

St. Peter pri Gorici Nenadić Franjo (Petar i Mara),

1907, Poljica - Krk Nepuzlan Dragotin (Ivan), 1924,

Ljubljana Nestorović Stojan, 191 9, Luzane Nestorović Stefan, 1911 , Ripanj Nesich Ivan, 1 9 16, Pinguente . Nesic Jovan, 1920, Struga -

Vardar Neuman Lipold, 1 893, Novi Sad Niedzi1ien Sarje Nickević Nedeljko, 1913, Nikšić Nikolčić Emil, 1924, Morovic Nikšić Mehmed, 1908,

Celić -- Travnik

Nikolić Đorđe (Mladen i J elena), 1908, Beograd , .

Nikolić Petar, 1912, Paracm Nikolić Petar, 1919,

Stari Slankamen Nikolić Simeon, 1923, Šabac Ninkić Mirko (Eva), 1924,

Novše - Našice Ninkov Stanko, 1911 , Silbeš Ninkov Mladen, 1913, Begac Nisic Avdo, 1924, Sarajevo . Ninković živorad, 1904, Rudmk Novšić Stjepan, 1912,

Velika Jazbina Novak Angelo (Lovro i Marija),

1908, Kastel Lukši� . . Novak Alois '(Johann l ManJ a), 1901 , Nestopija Ve�

Novak Franc, 1892, S1:lcna Novak Josef, 1926. Novak Ivan, 1888,

Krka - Ljubljan� . Novak Josip, 1919, LJublJana Novak Karel, 1897,

Sodražica - Ljubljana Novak Julij , 1882, Gra�ac Novak Tomislav (Jozef), 1925,

Varaždin Novak Viktor, 1 894, . Vnanje - Gorice - BrezovIca Novaković Bogdan, 1908,

Motokovac -- Bosna Novacco Josip, 1922, Isola . Novaković Branko (Stevan l

Ruža), 1925, Podgorica Novaković Borislav, 1 923,

Carina - Valjevo Novaković Radislav, 1923, Beograd Novaković Mikailo, 1896,

Tabanovic Novaković Vojo (Stevan i Ruž�),

1912, Podgorica - Cetinje. Novinec Franz, 1893, Rakovmk Novčić Rajko, 1903, Brajc Novoselac Zdravko, 1925,

Nisici - Sarajevo Novitović Gojko, 1895, Arilj Novoselec Ivan, 1904,

Strnec - Vel. Gorica Novoselić Franjo, 1907, Retvala

Nuhanović Mahmut (Salko i Habiba), 1925, Sarajevo

Nurkić Simon, 1920, Tuzla Nujevic Suvic, 1919, . .

Umavo - Makedonija Obaha Karlo (Franc), 1911 ,

Mali Cirnik Obadal Josip, 1909, Kromeriž Oberi Ladislav (Amalija), 1916,

Dutovlje . . . Obajdin Nikola (Joso l Matllda) ,

1904, Cernac - Brinj� Oblak Franc, 1925, Dolem Vas -

Polhov Gradec . Ober son Aleksandar (Ignac l Helena), 1890, Subotica

Oblak Pavel, 191 8, Luzin� Oblak Franc, 1908, KranJ Obradović Milovan, 1905,

Kupinovac . Obradović Anton, 1 904, PaJane Obreza Josip, 1916,

Begunje - LjUbljana Obreton Franc, 1912,

Schwarzenbach Ocllazek Leopold, 1897, Segraben Obućinski Vojislav, 1907, lđoš Ofak Ivan, 1900, Piroe - Ljubljana Odić Anton, 1872, Saj'ajevo . Ogresevic Ogren, 1909, BrekovIca Ofak Miha (Matija i Helena), 1920,

Pirce - Ljubljana Ogrizek Petar, 1926, Šibenik Ogrinc Franc, 1907,

Kolpa - Ljublj . Turjak V

'

Oisteršek Mihael, 1 898, Pro�ll1dorf Ogrczovic ?alko, 1912, SaraJ�vo Okorn AlOJZ, 1916, Huda Pobca OkičOsman, 1925, Tuzla Okom Ivan, 1910, Trbovlje Okoren Ignac, 1910,

Veliki GabI'. Ljubljana Okrajšek Mihael, 1912.

Krmelj - Ljubljana Okom Ivan, 1920,

Most -- Novo Mesto Osmanovic Mujo, 1924, Mostar Oman Ludvig, 1912, Ratece Omerza Ladislav, 1916,

Caprina di Buttogliano

233

Omerza Franc (Jozef i Marija), 1906, Moste - Kamnik

Oparušić Mil.<;>š (Andrija i Maca), 1905, DonjI PetrovcI - Ruma

Ongaro Emio, 1926, Berviano Orazern Milan, 1924, Ljubljana Opresnik Viktor, 1915, Gorica Ordinanovic Angelo, 1 921 , Lesina Oražem Milan (Jože i Ana) 1924

Ljubljana "

Orel Johann, 1920, Ljubljana Orel Albin (Ada) , Trst Orel Ivan (Josip i Marija), 1908,

Gradinje - Trst Orešković Mijo, 1923, Zagreb Orlić Ale, 1896, Boralice - Bosna Orlando Bruno (Lucija), 1920, Trst Orlić Dušan, 1923, Krk -

Dalmacija Orlić Anton, 1930, Aleksandrovo Orlić Ivan, 1920, Aleksandrovo Orologio Josip, 1902, Valquarnero Orsić I van, 1894, J arum Orsag Tomo, 1917, Selnik Osimkovski Nikolaj , 1923, '

Določe - Komenetz Orsalić Ivan, 1909, Tolisa -- Bosna Osmak Ivan (Franciska), 1919,

čabor - Hrvatska Osman Ludvig (Jozef) Osojnik Ivan, 1915, Mis Osredkar Franc (Lovrenc), 1896,

Polhov Gradec - Ljubljana Osolnik Stanislav, 1911 , Breznik Osterlic Joze, 1922, Ljubljana Osredkar Gregor (Johann i

Marija), 1903, Crni Vrh -Polhov Gradec - Dol. Vas

Otrin Rajmund, 1913 , Kranj Otmacic Dragutin, 1907,

Mala Jazbina Ozbič Vladimir (Ivan i Ivana),

1925, Bizeljsko Ozebek Angelo, 1927,

Stopnik - Gorica Ozretić Srećko, 1925, Split Ozmec Stanislav, 1897, Vinski Vrh Ozvacic Mato, 1 909, Mala Krpenja Pacevnik Peter, 1 900,

Zaklanc - Ljubljana

234

Pacori Federico, 1912, Vajscica Pacor Angelo, 1921 , Monfalcone Pacorini Mario, 1 922,

Nova Vas pri Gorici Pacorig Bruno, 1927, Palmonova Pahor Faust, 1913,

Drenova - Fiume Pacovich J osip, 1901,

Montona - Pola Pahor Miroslav, 1921 ,

Opat je selo Pahor Mirko (Marija) , 1912,

Vojščica Pahović Giuseppe (Ivan i Marija),

1901, Mantano - Pola Painter Albin, 1908,

Oblacca - Gorica Pahor Vladimir, 1908, Kostanjevica Pajčić Dragoljub, 1919, Sorakovo Paiza Giulio, 1922,

Antigvana - Pola Pajović Milomir, 1924, Bjelusa Palavra Nazif, 1920, Magudovci Pal Vladimir, 1899. Palescak Josip, 1889, Zagreb Palčić Jozef, 1 895,

Socerga (Pinguente) Palma Marijan, 1921, Postojna Palić Ilija, 1913, Bogdanje Palmeri Karol, 1907, Rijeka Palme Karl, 1915, Ljubljana Palm ić Anton, 1909,

Lovrana - Istra Palmi Robert, InO, Lovrana Paljk Franc, 1916,

šmarje - Gorica Paloka Kol, 1912, Skadar Pandru Stanislav (Rudolf) , 1928,

Zagon Panić žarko, 1895, Stari Vrbas Pandurović Đorđe (Gavro i

Melanija), 1 924, Derventa Pankov Miloš, 1905, Curuk Panin Pera, 1899, Sentivan Pantić Milovan, 1913 Rastosnica Pantić Ljubomir, 1904, Kuršumlija PaI1Zera Marcello, 1924,

.

Carmons - Gorica Pantić Rada, 1910, Gospođinci Papak Anton (Mate i Stana), 1915

Mravnica - Šibenik '

Panjkota Vanko (Ivan), 1925, šibenik

Papak Lovro, 1921, Mravnica - šibenik

Papak Jure, 1925, Mravnica - Šibenik

Papak Nikola, 1901, Mravnica - Šibenik

Papak Luka, 1 91 0, Mravnica - Šibenik

Papić Jovan, 1898, žabalj Papez Stepan, 1920, Gracanica Papišta Zlatko (Florijan), 1924,

Pitomača - Gjurgjevac Parčetic Georg, 1905, šid Pari Vladimir (Jozef), 1916,

Kotlje - Guštanj Parenzan Sergio, 1924,

Pirano - Pola Parovel Mazario, 1923,

Capo d' Istria Parković Zvonko, 1924, Sisak Pasaricek Josip, 19 14,

Valentinovo - Zagreb Pasariček Gustav, 1905, Pregrada Pascutini Alberto, 1923,

Fargarie - Udine Pascolo Pietro, 1925,

Variano - U dine Paskulin Zorko (Leopold), 1 925, .' Gorica Pask Jakob, 1919,

Dona Gorička - Dvor Pastulovic Božo, 1909, Zagreb Pauli Emilio, 1911 , Pazina Paulin Viktor, 1915, Tastio Paulić Stanislav, 1925. Pavan Dorlindano, 1922, Udine Paulis Rok, 1923, Benkovac Pavčić Jakob (Jakob), 1912,

Bizovik Pavc Anton, 1 913, Zagorica Pavelić Ivan, 1922, Omarska Pavčić Vinko (Jakob), 1921,

Bizovik Pavković Anton, 1898, Radclstein Pavić Ivan, 1895, Kotor Varoš Paoli Pietro, 1924, Buttori - Pola Pavletić Marijan (Anton i Jelena) ,

1910, Pola Paoletli Simon, 1 884, Razzo - Pola

Paoli Silvano, 1926, Carretto -Pola

Pavlica Franjo, 1894, Richenberk Pavlin Aloiz, 1898, Ljubljana Pavlin Aldo, 1926, Bovec Pavlin Gašpar, 1906,

San Vicento - Pulj Pavlin Alojz, 1918,

Cadrese - Ljubljana Pavlović Ivan, 1925, Petrinja Pavlović I van, . 191l, Cesijakovac Pavlović Milivoje (Adam), 1919,

Dolna Dobrina - Užička Požega

Pavlović Miodrag, 1910, Brzan Pavlović Milovan, 1918, Rabrovac Pavlović Radan, 1915, Pakovrace Pavlović Pavle, 1882, Cetinje Pavlović Živoj in, 1922, Sarpanovce Pavlović Stefan, 1920, Beograd Pecar Jovan, 1914, Nekler Pavunović Čedomir, 1910,

Selo Vrudza - Goražde Pecjak Anton, 1919, Dolno Selce Pečevnik Peter, 1 900, Zaklanc Pecoval'i Fausto, 1902, Trst Poggi Marsilio, 1917, Norcia Peić Franjo, 1924,

Vocin - Virovitica Pehlaj Jožef, 1906, Polhov Gradec Pejšić Rajko, 1898, Kazamati Pejčić Pero (Todor), 1 903, Kula Pejčić Petar, J 921, Ilinci Pejović Milo, 1917, Orasi Pekas Paske, 1921, Šibenik Peklaj I van, (Janez i Marij a),

1907, Polhov Gradec Pekić Nikola, 1 920, Bar Peklaj Janez, 1894, Polhov Gradec Pellegrini Nikola, 1922,

Neji (Viterbo) Pekalj Jožef (Jožef), 1900,

Polhov Gradec Pclishiar Italo, 1921, Capo d' Istria

-- Pola Peleščak Josip, 1898, Zagreb Pelivan Jovan (Marko) , 1927,

Livno - Lipe Peljović Ljubomir, 1 922, Polja Pelizzaro Silvano, 1918, Trst

235

Peraga Marin (Duje i Nane), 1 910, Kastel Lukšić - Split

Perac Drago, 1919, Sastavak Perco Umberto, 1914,

Podgora - Gorica Percan Blaž (Marija), 1927,

Krnica - Pulj Pereković Zdenko, 1928, Strmec

- Vel. Gorica - Zagreb Percovac Alberto, 1923,

St. Domenika - Pulj Peressini Odino, 1924, Udine Perenic Janez (Anica), 1904,

Skocijan Perić Miloslav, 1917, Drugovo Perić Miloje, 1908, Klenovnik Perišić Anton, 1921 ,

Lovran - Istra Perisin Duje, 1925,

Kastel Kambelovac - Split Perko Johann, 1905, Sichensdorf Perko Bruno, 1920, Perković Milan, 1926, Perković Perković Jere, 1909,

Primošten - šibenik Pernak Alojz, 1925, Privali Perković Zvonko, 1924, Sisak Perović Risto, 1926. Pernus Janez, 1 901 , Sv. Ana Persiko Ivan, 1904, Upartal Persic Alojz, 1925,

Sempos (Gorica) Pertot Estino, 1925, Isola D' Istria Pertot Danilo (Bernarda), 1912 ,

Sv. Križ - Trst Pertot Stanko, 1910, Trst Pertot Mario, 1926, Trst Pervanović Juso, 1924, Bihać Pertot Giacomo, 1921, Trst Peokar Anton, 1920, Dol Ponique Perz Mihael, 1920, Peilenstein Peter Josip, 1 910,

Vel. Gorica - Zagreb Pešić Radenko, 1890, Dolak Petković Ignac, 1910, Semovac Petkov Ivan, 1914, Iđoš Petković Milovan, 1921 ,

Stolac - Srbija Petković Radonja, 1922, Pretoka Petković Miloš, 1924, Jagodina

236

Petranović Stjepan, 1 904, Mala Lešnica

Peterlin Herman (Franc) , 1899, škocjan

Petrić Mario, 1926, Petric - Istra Petrič Franc, 1903, Vrhnika Petrić Stjepan, 1910, Poljanica PetričeviĆ Branko, 1913, Podgorica Petrinović Petar, 1909,

Novi Vinodol Petrinović Boško, 1917, Martinci Petrov Dragi, 1904, Borča Petronio Sergio, 1926, Trst Petrovcic Alojz, 1922, Borovnica Petrovcic Alojz, 1894, Logatee Petrović Bogoljub (J osip i Zora),

1908, Bežanija - Zemun Petrović Damjan, 1907, Prekovce Petrović Franjo, 1923, Osijek Petrović Dragić, 1913,

Bosut - Mitrovica Petrović Ljubomir, 1903, Batočina Petrovic Heinz, 1918, Berlin Petrović Milenko, 1925, ćurug Petrović Ljubomir, 1906, Oreovica Petrović Milorad (Svetozar i

Stana), 1919, Rujkovac -Leskovac

Petrović Veljko, 1915, Podgorica Petrović Milorad, 1919,

Podgorica - Novi Bečej Petrović Vitomir, 1924, Beograd Petrović Veselin, 1923. Pezek Georg, 1905, Gorenci Petrović Vučeta, 1909, Selo Bioce Piazza Aldo, 1920, Bordono -

Udine Pezerović Mustafa, 1927, Palanka Piccini Alb, 1926, Trst Picamus Renato, 1924, Trst picco Gino, 1 917,

Bordano - Udine Picco Eliseo, 1927,

Bordano - Udine Piedzicki Zonis, 1885, Niš Pičeta Đuro, Mostar Pihljak Safet, 1923, Sarajevo Piner Eugen, 1923 . Pillepich Carlo, 1921 , Rijeka Pilat Danilo (Regina), 1911 ,

Sv. Daniel - Trst

pilko Jakob, 1923, St. Magdalena pilutti Francesco, 1920,

Cormons - Gorica Pinca Renato, 1 924,

Krisijana - Istra . Pippa Duino, 1 916, Dolentmo Pintarić Drago, 1923,

Prebukovje - Zagreb Pipan Jozef, 1904, Tor�va Pippan Alfonzo, 1902, Trst Pirini Umberto, 1919, Trst Pirtz Petar, 1900, Ljubljana Pirkovic Franz (Johann i Marija),

1900 Ribnica - Sv. Jernej Pisani Argeo, 1925, Valle d'. Istria Pisani Arnolda, 1911 , Muggm --

Trst . Pisek Karol, 1921, Mokronog Pisek Johann, 1911 , Kostanjevica Pivac Milan, 1926, Šibenik pitesa Jovan (Mijo i lvanika),

1 923, Prapetnica - Split . Pivec Stanislav, 1917, Sommerem Ph'acevic Danko, 1921, Tisina Plan Erit, 1927. Pizir Slavko, 1923, Zagreb Plandija Johan, 1922, Bersljin Plantak Ivan, 1924, Ledinec Planko Franc, 1924, Dobje PlaznU<- Leopold (Filip i Jera) ,

1900, Crna Žerjav -- Sloven Gradec

Plas ar Ivan, 1914, JohanesthaI Plavšić Josip, 1922, Petropolje Ples e Dragutin, 1911 , Delnice Plavšić Stevo (Kata) , 1920,

Ivanovci Plese Katimir (Kopjak), 1925,

Kopjale - Delnice Plesničar Ivan (Mimi), 1909,

Gorica Plestenjak Miha (Miha), 18.90, . Brezje - Dobrova - Ljubljana Plestenjak Janez, 1914,

Polhov Gradec Ples e Ivan (Josipa), 1928, Delnice Pliberšek Franc, 1905, Maribor Plicco Giovani, 1901, Trst Pliberšek Johann, 1896, Cieskubel Poberaj Evgen (Leopold), 1 898,

Solkan

Plojević Satir, 1912, Lukare . Pobinjac Pavle, 1904, Mala Luchna Poberaj Jože (Marija) , 1892,

Salcano - Gorica Pockar Ivan, 1899,

Vrapce - Gorica Poccecai Spartacco, 1925,

Umago - Istra Podbregar Anton, 1913, Lajez Poclboj Franc, 1927,

Studeno - Trst Podgornik Leopold, 1906, Cernice podgor.?i�<- Josip, 1923, Idrija . Podkrizmk Rudolf, 1910, PrevaIJe Podkoritnik Josip, 1899, Trbovlje Podlešek Jožef (Jožef), 19 1 1 ,

Sv. Sebastian Podobnikar Alojzij, 1919, Osredek Podlogar Jože, 1 914,

Vine - Ljubljana Podunajec Veljko (Stjepan i

Jelisaveta) , 1923, Ferdinandovac Podobnikar Franz, 1919, Brezje Poje Joze, 1897, Podplatnino Pogacar Pavel, 1922, Trst Pokraj az Ivan, 1923,

Rovinj sIm Selo - Pola Pokrajac Matvez (Simon i

Marija) , 1913, Vila di Rovigno - Pola

Polak Avgust, 1919, Kip - Daruvar Polla Mario, 1924, Tarcento Polano Daniele, 1924, S. Daniele Polane Alojz (Franc i Giusepine) ,

1920, St. Angelo - Gorica Poldrugo Peter, 1927,

Stepzari - Pozun Polanovic Mihajlo, 1921, Ravnica Polh Rudolf, 1915 , Barka - Trst Polgar J osip, 1905. Polič ak Cvitko (Luka i Marta),

1911 , Mravnica - Šibenik Poli Frederica, 1914. Poličak Mate, 1896,

Mravnica - Šibenik Poličak Jerko, 1923, Mravnica Poločnik Jožef, 1912,

Gornja Radgona Poličak Petar, 1894,

Mravnica - Šibenik

237

Polimac Amil' (AkU i Hajrija), 1920, Rudo

Poljanec Đuro, 1909, š,em0.vac Poljak Bogdan (Đuro l Amca) , i 904, Tribanj Poljanec Feliks (Ivan i Katarina) ,

'[896, Voisko Popadinec Ivan, 1898, Kopasnova Popadić Lazar, 1923 , Kulpin , Popinja� Pav�o, 1904, Mala Luc�ll1a Poplatmk JOS1p, 1910, Cvetko�Cl , Popović Jovan, 19 13 , Vel. Radmcl Popov žarko, 1898 , Gospođinci Popović Nestor, 1903, Labic Popović Milan, 1910,

.Tasovac - Bosna Popović Stefan, 1918 , .Tazovac Popović Nikola, 1920, Njeguši Popović Velizar, 1921,

Negotin ----' Srbija Popović Vaso, 1 914, Njeguši Popović Vido, 1909, Njeguši Popržen Simo, 1921 ,

Bravnice - .Tajce POl"Opat Daniele, 1923,

Smolizzi - Pola Poli Vladimir, 1926, Kottelaci Posavec Stjepan, 1911 , Beletinec Posavec Ivan, 1912, Zagreb Patnik Velimir, 1922, Kreks Postulović Boža, 1909, Zagreb Potočnjak Ivan (Ernest) , 1 920,

Ljubljana Potocnik .Tosip, 1912,

Gornja Radgona Potokar .Tanez, 1922,

šmarje - Ljubljana Potokar Martin, 1903, Mala Loha Potokar .Tosef, 1910,

Gradesh - Kočevje Poturović Hamid, 19 l3 ,

Frusno - Mostar Potokar Viktor, 1892, Litija Ponda Božo, 1900, Koblanec Potrebuješ Janko, 1 924,

Lesno Brdo Povše .Tulijan, 1899, Semic Povsner Rudolf, 1925, Kappel Pozek Georg, 1905, Gornci Pazzari Franc, Plegavc - Pulj Poznić Drago, 1925, Sarajevo

238

Pozgaj Mijo, 19 14, Molvice Požar Viktor (Ana), 1923, Cepano Pozin Pero, 1883, Gnilište Prah Hermann, 1909, Laurenc Praček Franc (Franc), 1928,

Dolga Pol,iana ' . .

Praznik Rudolf (Amallja), 1918, Marbeck - Zemun

Pregled Florijan, 1909, Lenize Prelević Dragutin, 1921, Bar Prenz Marino Premm Giuseppe, 1928,

Pred; ama - Trst Preradović Ranko, 1922, Beograd Prenz Natale, 1924,

Carudice - Pula Pribaz Mario, 1925,

Nova Vas - Pola Prevc Stefan, 1915, Dugo Polje Pribićević Vaso (Adam i Milka),

1897, Mečenčani - Kostajnica Pribetti Albino, 1923, Pola Priboz Emilio, 1921, Monte di

Capo D' Istria Priboz Benito, 1927,

Sergassi - Pola Prima vera Francesco, 1 922,

Casenta , Priboz Giovani, 1925, Cancase ch

Monte di Capo D' Istria Primcic Ladislav, 1909, Gorica Primozic Vittorio, 1922,

Vladi Kavkaz (SSSR) Prodan Ivan , 1 924, Nova Vas Prodanović Dragoslav, 1918,

Dobrace Prodan Pietro, 1929, Muggia -'

Trst Prodan Mario, 1 921 , Volasca Proldć Ljubomir, 1922, Kruševac Prodanov .Toca, 1893, Rumenka Pruscanovic Džemal, 1908, Travnik P trsović Anton, 1908, Lujtić

. Pucek Tomo, 1907, Donja Vlahinička

Prvulović Vojislav, 1904, Brezane Pučnig Mihael, 1901, StacU Puglisi Giuseppe, 1915,

Santa Croce Pungartnik Viktor, 1915, šoštanj

Pulgher Silvano, 1919, Muggia - Trst

Puklavec Ferdinand, 1913, Trst Pungartnik Ivan, 1908, Pusnik Maks (Marija) , 1904,

Cirkovci PUl"lija Đorđija (Ljubo), 1928,

Dupilovo - Crna Gora Pust Anton, 1922, Ljubljana Puspan .To zef (Ernst i Ana) , 1887,

Gorica Putnik Lazar, 1905, I(larija Pustajic Slavko, 1896, žab:;tlj , Puželj .Tože (Ivan), 1924, Ljubljana Putnik Živa, 1919, I(larija Rabič Alojz (Franc i Marija),

1 9 10, Še11t .Tur - Kranj Rabuša Drago, 1904,

Sv . .Turij - Celje Rade Johann, 1915, Sodivce Račić Fejza, 1924, Višegrad Rade Josip, 1911 , Sadovice Radelić Franjo, 1895,

Pitomača - Zagreb Radeka Melo, 1 921 . Radenković Nenad, 1922,

Bela Palanka Radenković Đorđe, 1915, Lolinac Raclić Anton, 1922,

Racice - Podoljak - Trogir Radetić Anton (Ivan i Marija),

1 927 , žminj -' Istra (Pula) (Pula)

Radić Cvetko (Uroš), Darda - Osijek

Radić Avembasih, 1898, Racice - Podoljak - Trogir

Radić .Tosip (.Takov i Antica), 1905, Račice - Podoljak - Trogir

Radić Ivan, 1914 , PodoIjak Radić .Tosip, 1900, Sevid - Trogir Radić .Takob, 1906, Sevid - Trogir Radić Pasko, 1926, Podorljak -

Trogir Radić Roko (.Takov i Antica), 19 12,

Račica, Podoljak - Trogir Radić Petar, 1907, Račica -

Podoljak - Trogir Radić Vuleta Grga, 1895,

Sevid - Trogir

Radil Karlo, 1898, Crikvenica RadisavIjević Dušan, 1919, Pardik Radivojević Dragoljub (Ljubimir) ,

1925, Beograd Radočaj Nikola, 1904, Sušak Radivojević Milivoje (Jovan i

Stana), 1921, Prizren Radojevic Radule, 1923,

Dren - Kosovska Mitrovica Radočić Drago, 1922, Kaprije Radojković Milan (Ljuba i

Anđelija), 1913, Merilovac -Pal"aćin

Radojković Dobrivoje, 1919, Prcilovica

RadojIović Anton, 1909, Pal"enzo Radoman Ljubo (Nikola), 1 925,

Cetinje Radoma Alojz, 1912, Be1tinci Radonjić Savo, 1914,

Zagora - Boka Kotorska Radonić Milan, 1924, Makarska Radosavić Milorad, 1919, Konati.s;e Radosavljević Dobrislav (Stevan i

Bojana), 1921, Vršac Radosavljev Mirko, 1917, Obrovac Radosavljević Vlajko, 1913,

Vinkov, Banovci Radosavljević Vlaja (Ilija i Lena),

1881 , Lapovo - Sr, Lepenački Radoš Marko, 1917,

Ledenice - Vukovar Radoslavo Mario, 1906,

Moncita - Istra Radošević Miloš, 1907, Dobsin Radošević Đuro, 1908, Vojćin Radovanović Radivoje, 1900,

Gajtan Toplica - Srbija Radovanovic Martin, 1900, Bregana Radovanović Slobodan (Ranko),

1922, Bežanija - Zemun Radovčić Ante, 1921,

Kaprije - Šibenik Radovčić Cvitan (Andrej) , 1923,

Kaprije - Šibenik Radovčić Jozo, 1910,

Kaprije - Šibenik Radovčić Grgo (Mate) , 1922,

Kaprije - Šibenik Radovčić Roman, 1898,

Kaprije - šibenik

239

Radovčić Matc (Marija), 1922, Kaprije

Radulović Mile, 1900, Dreznica Radovčić Stefan - Florijan, 1923,

Kaprije Radulović Lazar, 1910, Pl,;evlja Raclovinsld Nikola, 1930, Beograd Rahelić Mirko, 1910, Sušak Radje Stipe, 1914,

Milesina - Dalmacija Rajčević Vukasin, 1909,

'Novo Momčilovo Rahić Ejup, 1926, Novi Pazar Rajdic Vittorio, 1924, Parenzo Rajčić Dragoljub, 1919, Sirakovo Rajičević Ilija (Bogdan i Marica),

1 910 , Danilovgracl Rajić Dušan, 1898, Tovariševo Rak Svetko, 1921, Cavle - Sušak Rajković Vladimir (Radoslav i

Marica) , 1923, Brezovica Rakić Božidar (Milenko i

Stamenija) , ] 914, Mala Ivanča - Beograd

Rakić Bogdan, 1917, Krnjevo Rakoš Ivan, 1918 , Cerini Rakovec Franc, 1900, Brezovica Rakovac Luciano (Antonio i

Katarina) , 1927, Orsera - Pola Ramić Ramiz, 1923, Sarajevo Ramić Husein, 1915, Travnik Ramović Omer, 1924, Nevesinje Ramonović Avdin, 1 916, Studenican Rancinger Ivan, 1909, Beč Ranđelović Dušan, 1914 , Vrbovac Rančić Vojislav, 1913, Strizavac Rauh Metod, 1909, Črnomelj Rauh Karel, 1907,

Medjusic pri Novski Rakovic Branko, 1924,

Mal a Krčmarica Ranić Ranko (Mara), 1924,

Mala Gradnša, Slunja Ranković Ranko (Emilija), 1926, Ranković Ranko, 1904, Tavlik

- šabac Rasdevsek Jakob (Terezija) , 1 905,

Ber - Ponikva Rašković Gvozden, 1919, Paraćin Rasic Radisav, 1914, Otelani

240

Rasm;m Giovani, 1 925, Pirano Raslić Tomas, 1907, Prozor Rastic Branko (Nikola i Marija),

Odžaci - Bačka Rašović Stevo (Tomo), 1913,

Denović - Boka Rasula živan, 1925, Batajnica Rathovitch Jean, ] 906, Karlovac Ravasini Francesco, 1925, Trst Ravnik Branko, 1922, Celje Ravbar Viljem, J 915, Ljubljana Ravnohrib Johan, 1 900, Jaklonec Ravnik Franc, 1882, Javornik Ražman Hermin (štefan i

Karolina), 1923, Popetre -Pola

Rebak Ivan, 1919, Kotoriba Reanović Savo, 1907,

Veborlany (Otenceni) Rebolj Anton (Franc), 1893,

Pece - Ljubliana Rebec Viktor, 1915 , Trst Reić Paško, 1922, Split Reganzin Pulvio, 1926 , Trs� Redžović Murat, 1 920 , Slat111a -

Čaj niče Rejzović Suljo, 1906, Brčkt? Re,;a Mario, 1921 , Monte dl Capo

D' Istria Relatić Stiepan, 1926, Brčko Rekaš Paško (Antoniia) , 1 921 ,

Šibenik Rel.iac Franjo, 1924, Sušak Relić Savo, 1915, Bos, Novi Remenec Nikola!, 1885, Bukovze Relj ić Dragan, 1919, Martin Brod Remskar Vinko, 1 913, Brez.ie Remskar Anton 1916, Brezje Renar Jože, 1925, Stiiak - Sežana Remus Vid (Mato i Barbara) , 1900,

Mala Jazbina - Samobor Repa'k Stepan, 191 1 , Ljubecna pri

Celju Rendulić Milan, 1922, Žabliak Repic Francisek, 1924, Senabar Kepasevic Petar, 1919, Resic Safet (Mehmedalija i Sejda) ,

1925, Brčko Repić Marko, 1925, Gornj i Kovi1i Reškovac Ilija', 1 898 , Rudo

Rcven Franc, 1901 , Hotedrsica Logatec

Ribar Ivan, 1903, Dobrova -Ljubljana

Reven Leopold, 1912, Tondras Oberkrain

Ribić Ljubomir, 1915 , Dragol i e Ribar Tomo, 1908 Zdenci

'

Ricemti Alberto, i918 , Villamagnana

Ribič Stanislav (Matija) , 1914, Dramlje, Razbor - Celje

Rigot ti Aldo, 1921, Trst Rigato Aldo, 1923, Brugine Rihar Anton, 1893, Log - Lubl.iana Rigotti Giovani, 1919 , Trst Rihar Johann (Janez i Marijana),

1903, Dobrova - Ljubljana Rihar Anton, 1920,

Log - Ljubljana Rijavec Emilio, 1923, Sampas Rij C!,vec Vladimir, 1927,

Sempas - Vidovl.ie Rijavec Radoslav (Henrik i

Dorotea) , 1 927, Senpas - Vitovlje

Riccardo Luigi 1924 Trst Rijavic Cezare,

' 1890,

' Kopriva - Kormons

Rikić Veljko, 1918, Lopare R�kovic Rasim, 1919, Sarajevo Rmk Alojz, 1928, Grahovo Ristić Dobrivoj , 1928 , Leskovac R�ss�l,<:ir�er Virgilij , 1926, Gorica RIStIc S1111a (Petar) , 1910,

St. Palanka Ristić Dragoljub, 1921 , Bacina Ristić Mihajlo, 1898, Zaječar Rizmal Meihia'r (Savica), 1888,

Gomibsko Rivolti Vittorio 1 903 Trst Rizcany Kalmm�, 1907, Subotica Rizoniko Slavko (Marija) , 1919,

Prčanj Robida Božo, 1926, Ljubljana Robas Ivan (Ivanka) , 1901 ,

Tacen - Ljubljam( Roca Josip (Antun i Kata), 1914,

Vodice Robida Mito, 1921 , Ljubljana

Robrigoni Čedomir (Marin) , 1928, Sušak

Rodinis Jozef (Ankica) , 1914, Cres Rode Stanke, Kranj Rogank Ludvik, 1915 , Sodisinci Rogić Stjepan (A!ojd Rozalija),

1924, Virovitica Rohak Vinko, 1921 , Sisinac Rogic Milovan, 1924 , Parage Rojnik Fra'nz, 1912; Preslau Roic Ciril, 1920, Zalosce Rojnic Ernest, 1922,

Fazana - Istra Roman Fortunato (Radoslav)

1922, Zirje - Šibenik Rolik Maksimilijan, 1924,

Sv, Mihael pri Postoini Roman Sihelj . 1927, Trst Roman Mate, 1911 ,

Zirje - Šibenik Romić Stanislav, 1918, Kanjuca Romagnoli Sergio, 1927, Tust Ronai Julius, 1918 , Novi Sad Ronai Ede, 1894, Bačka Topola Ropal Jozef, 1902, Neumi.ihl Ronić Milan 1900, Rosbeeral Beno, 1910, Solah Rosavac Milan, 1907, Miloševac Rosman Ermino, 1923,

Popetra - Istra Rozman Emil, 1924, Kranj Rot Anton (Jakob i Marija), 1923,

Sabočevo - Ljubljana Rosco Matio, 1924, Trst Roth Hugo (Bela i Marija) , 1926,

Ruma Rovati Rodolfo, 1927, Trst Rotter Rudolf, 1923 , Zaversje Rozaj Fedor,. 1911 , Zagreb Rovnikar Ciril, 1916, Ljubljana Rozanda Ludvig, 1921, Pulj Rozanc Viktor (Otilija), 1898,

Sv, Jurij Rozar Viktor, 1923, Cepano Rozar Giuseppe, 1904 Trst Rozič Ma'tija, 1913. R�zič Vrh Roznic Drago, 1925, Sarajevo Rozmann Milan, 1904, Udbina Rozvek Alojz , 1913, Majtasovka Roznik Alojzij , 1912, Chorjul Rubinič Emilio, 1922, Rijeka

241

Rubelj Ivan, 1909, Mit1inovac - Trogir

Rubignoni Čedo (Marijan), 1928, (Fiume) Sušak

Rubinic Ivan, 1902, Moscenica' - Istra

Rudolf Ivan, 1888 , Crni Vrh Rudković Vladimir, 1917 , Runco Dadio, 1923, Pizin - Pulj Rudolf Josef (Johan i Josefa) 1905 ,

Turjak kod Ljubljane Rus Nikola (Pavel) , 1927,

Čonoplja Rus Jože 1908 Ribnica Russi Re�ato 1919, Biljana - Trst Rusac Šime (Šime i Franica) ,

1912, Ruhci - Istra Rusja:n Franc (Lucija), 1920, Rence Russian Gofred, 1890, Trst Rustić Arif, 1920, Vlas enica Rusov Lazar (Simo), 1928,

St. Vrbas Rust ja Danilo (Alojz i Ana) , 1925,

Dolga Poljana - Gorica Rutar Leopold (Simon i Alojzija),

1920, Crni Vrh - Gorica Rutar Johann, 1911 , Kobarid Ružić Paško, 1906, Split Ružić Vjekoslav, 1905, Stari Laz Sabic Salen, 1926, PIo cari Sabo Josip, 1920, Dižnik Sabljak Ivan (Marija) , 1926,

Kovačevac - N, Gradiška' Sacer Valent, 1918, Sabo Lajoš, 1913,

Orahovica - Virovitica Sacer Leopold, 1910, Zagreb Sadre Malić, 1914, Podujevo Sadiković Djžemal, 1925, Safranko Vid, 1908, Prigorje Sagetin Franz, 1893, Lak Sajić Ramadan, 1910, Novi Pazar Sajfert Stefan, 1909, Pleternica Sal Jože, 1913, St j ak Sajko Marko, 1920, Šoljani Sa:letović Jozef (Michael i Rosa),

1907, Dubostica - Tuzla Salberger Boris, 1910, Jesenice Salma Franz (Ištvan) , 1 923,

Vel. Bečkerek

242

Salij ević Salija, 1918, Uroševac Samardžić Biagoje, 1878, Risan Salva Anton, 1903 , Rovinj Samek Sigmund, 1892, Koprivnica Samec Dominik, 1890 , Kompolje Samuel Josip, 1906, Pakrac Samlen Petar, 1905 , Kriharjevo Sarabžić Ugo, 1925, Montalcone Sanko Mario, 1926, Passo - Pola Saranc Ettove, 1909, Trst Saračević Alojz, 1907, Bjeljina Sarovec Anton, 1904, Nejepri Sarić Petar, 1921 , Zitnica - Knin Sasić Mujo, 1922, Jablanica Sarson Franc (Anton i Ivana),

1909 , Krasici - Sušak Sat arić Veljko, 1904 , Mila'tovići Sasso Giulio, 1909, Muggia - Trst Saule Angelo, 1922, Topolo, Istra SatIer Alojz, 1902, Sv, Duh Lotsche Saura Rodolfo, 1926, Sutta - Trst Saulig Josip, 1889, Castelnuovo -

Pola Savanović Tihomir, 191 1 , Lokvari Savadja'c Milan, 1908, Savbach Marjan, 1922, Ljubljana Savarin Vito, 1924,

Montedicapo Istria Savić Božidar, 1921,

Malesici - Sarajevo Saveljić Dimitrije (Puniša' I Staka),

1922, Kraljevo Savić Milan, 1906, Pones - Priština Savić Čedomir, 1913,

Donja Livadica: Savić Sava, 1921 , Deronja Savić Mirko, 1917, Vučitrn Savić Stanko, 1902,

Pones - Priština Savić Sime, 1903 , Split Sa'vković Djordje, 1902, Grosnica Savić Strahinja (Ognjen i Borika) ,

1923, Sumlija Sebal Alija, 1906, Veliki Kut Scussat Carlo, 1924,

Rudoia - Udine Secnik Peter, 1917,. Butanjeva Seci Anton, 1900, Villa Seli - Istra Sedma'lc Francesco, 1914, Trst Sedmak Adolfo, 1927,

Santa Croce di Trieste

Seferović Abdula, 1925, Tuzla Seferagić Ferid, (Mehmed i

Fatima) , 1921, Budimlić Japra -. S , Most .

Sega Ivan, 1912, Ravni Dol Sega Joze, 1892,

Ravni Dol - Ljublja'na Segman Stelio, 1928, Rijeka Segal o Derviš , 1919, Sarajevo Sehovic Ismet, 1888, Sarajevo Segatin Franc, 1893, Lak , Sefert Stefan, 1909, Pleterl1lca Sehovic Ramir, 1912, Novi Pazar Sekuljica Ade, 1926, Mivanje Sekula' Joso, 1913, Dubrava hrv, Selan Feliks, 1913, SavIja Sekal Alojz, 1924, Bucka Selinec Miroslav, 1899, Vukovar Se1iga Ivan, 1925, Derventa Se1movic Hasan, 1921 , Sepak Seliskar Franz, 1907,

Brez;e - Ljubl.jana Semerij Berna'rd (Amalija) , 1916,

Trst Setnicar Anton, 1922,

Setnica - Crni Vrh Semrov Franz, 1923, Gorica Semiga Vid, 1910, Varaždin - Breg Semič Stanko, 1907, Ajdovščina Semika Giovani, 1911 ,

Novako di Pizino Senari Alfredo, 1925, Temišvar Semula Erna:nno,. Trst Senica Eerio , 1922, Trst Sender Bruno, 1927, Trst Šenica Rudolf (Matija Fink) , 1921 ,

Meniškavas Senica Ernest, 1909, Senk Anton, 1912, 19 Seppi Antonio, 1922,. Grizinjana Senkovic Viktor, 1925 , Erzebetlak Serdun Georg (Johan i Mardolina) ,

1915, Sombor - Subotica Ser Anton, 1926, Capo d' Istria Serdoz Bruno, 1927, Rijeka Serdinsek Jozef, 1925, Serenca; Ivan, 1919,

Vladislavci - Osijele Seredjuk Pavel, 1921 , Sergas Giustino, 1925, Koper Sergaš Bruno (Petar), 1928 , Koper

Sergas Jozef, 1905" Sergasi Sergas Francesko, 1924, Serga'si Sergaš Ermilio (Petar) , 1927,

Sergasi Sergas Romano, 1925,

Monte di Capodistria Sergas Antonio, 1924,

Monte di Capodistria SerI Mario, 1924, Trst Sestan Vittorio, 191 1 ,

Grimalda Istra Serli Giuseppe, 1926,

Cedolaz Isola d Istria Setnicar Anton, 1922,

Setnica Crni Vrh Setina Jernej , 1910,

Velika Bucinavas Serda Đorđe, 1915 , Sombor Setnika'r Janez, 1907, Proproce Sever Valentin, 1903,

Trojica v Slov, Gor. Sever Igor, 1909, Novo Mesto Sevli Stanislav, 1923, Coste d' Isola Severdija Sime,. 1910,

Zaton - Šibenik Sgablich Givachino, 1925,

St, Petro in Velve Sevsich Mateo, 1902, Pescanuova Sgubin Alfio, 1926,

Videm - Fiumicello Sgubin AHio, 1925 , Krn}in -- Gorica Shurdho Daut, 1915 , Bllie Kovca Schaya Amai, 1899, Saloniki Sicarevic Bogdan, 1924, Beograd Siavone Angelo, 1922, Fosano Sifler Franc,. 1902,

Bodigora - Kranj Siagecan Mijo , 1899,

Nova Bukovica Siketić Josip, 1900, Orehovica Sij anec Karol, 1908, Sovjak , Sikopari;a Branislav, 1901 , Peva,le Silenfeld Oto (Marija), 1899,

Vransko pri Celju Sila Anton, 1895 , Lokve - Trst Silijan Giuseppe (Antonio i Foma') ,

1920, Marzana - Pola Simatović Petar, 1905, Surčin Silvestri Giovanni, 1922, Cretone Simene Franc, 1914, Simenc Anton, 1913, Olsevek

243

Simić Slavko 1907 Ribari S!m!c Simi'Ol{, 1913, Mackovac SImm Petar (Svetozar i Kristina) ,

, 1 ??2J ,Gornji Kovil.i Sumc ZIva 1904 Liubinić S!mo�lic Ivan, 1926: Dra'ga Sll11mk Adolf, 1927 Stražišce Simonović Koio (lVl:arko i Mirka),

1919, Brčko ' Simonović Ilija, 1 909" . , Mali �okri Lug :- Beograd

Smger TIbor 1930 Cakovec Sincic Josip ' 1 902 'Pola Sinosich Bel\edetto 1919

Visignano - Poia '

S�pic ,Dra!;šoje , 1906, Roj isnik SmozIc VIktor, 1925, Vila Soličič S!r�( Davorin, 1913, Kolozka Bela SInC Mehmed, 1910 Visoko S!rola Vinko, 1929, kosi Sroki SIrola' Branko (Josif i Marija)',

1926, Kastav - Sušak . Sirotic Stefan, 1924, Piguente S!r�mi �milio, 1923, Villa Treviso SIVI ts GIOvanni 1918 , Trst �!r?tkovi� Dionizo, 1913, Split . 0�SIC �ezlr, 1903 , Sarajevo S!s�onc �ate (Ivanica) ': 1918, :Žirje SISIC ResId (Mehmed) , 1923,

Klokotnica Sisic Meho 1924 Visoko S�volli FraI;cesk6, 1919, Gallignana SIva' Vandel, 1921, Ostrizit Skadar�m Stojan, 1926,

Don.1a Velesnia - Kostanjevica Skart Marko, 1904, Leopa Skapin Janez (Marija) , 1877,

Vranice . Skavica Jakob, 1 920, Cepin Skaza Stanislav 1921

Reče - Maribor ' Skof Alojz (Franc i LUci ja) 1908,

Zaklanec . ,

SkoE Jozef, 1900, Brezje - Ljubljana .

Skof Fralic, 1925, Sv, JUl"aj Skoflic Ante, 1906, Pazin . Skof Leopold, 1902,

Brezje - Ljubljana Skopec IV�l'n, 1922, Prapoce Skok Ju1ij , 1 924, Idrija

244

Skopljak Mehmed, 1908, Sarajevo Skopec Rudolf, 1911 Zaklanec Skorjanc Jozef, 1873: St, Petar Skorjanc A'vgust, 1915, Trofin Skrember Stefan, 1 920,

Mitlovinovac Skracic Ante (Nikola i Jeka) 1919

Šibenik - Murter ' , . ,

Skrgatic .Ivan" 1899, Sv, Juraj Skrepnik Andrej , 1915, . Skrinjar Bra'nko (Vinko), 1926,

Suhetica, Llidbreg Skrib'a Albert, 1906, Kropa SkJ'lec Rudolf, 1927, Skrajne Janez, 1 908, Rijeka' SkrIj Ciril, 1915, Turjak SkI'ovec Drago, 1924 Imbrovec Skusek Franc, 1898,

'Rihpovec

Skubič Alojz, St, Vid - Ljublj ana Slabian . Thomas , 1908, Solilo Slabanja Iva'n (Fnac) , 1905,.

Beričevo Slade Ivan (Mladen) 1926,

Trogir '

Sladojević Nikola (Sava), 1 9 1 6, Majske - Pol jane

Slama Karel, 1921 , Kakice Rijeka

Slavić. IV�h (Marija) , 1922, Matulje - RIjeka

Slana Franjo, 1924, Hodusan Slavin .Božidar, 1924 Varaždin Slavn!s :Žika, 1913, I(upinovo Slavl1lc Dragutin, Zagreb Slavša Feliks 1908 Vrzdenec Sklavovic Petar, 1899, Ivano�o Slipcević ,Bogdan, 1923, Trn jani Slegen RIchard, 1 885, Osijek Slozar Anton, 1912, Rijeka SIj ivo Ivan, 1904,

Termovec - Visoko Slosar Franc 1927 · . Novokracini -

' Rijeka Smajić Muharem (Hasim), 1915,

Zenica . Smajević Hakija, 1919 , Sarajevo Smareglia Gitllio, 1898" Pola Smajlović Džemal, 1921 , Tuzla Smiljanić Svetozar, 1923, Valjevo

, .'

Smiljmiić Matija, 1913, . Donji Miholjac

SmoIar Franjo, 1924, Zlata'r Sm.iečanin Hasan, 1917 , Foča Smolković Ivan, 1914, Svinicka Smolcije Nikola, 1909, Split Smoljanović Danilo, 1906,

Veliki Kozinac Smreeki Franjo, 1884,

Radoboj - Krapina Smrcek Mato (Ignac i Kata) , 1 909,

Pitomača ..,- ĐUl'(levac Smrekar Stefan, 1910, Vrh Smrtnik .Tanez, 1904, Podolnica Smrtnik Bernal'(l, 1924, Podolnica, Smrtnik Valentin, 1903, Podolnica Smrtnik Matvez, 1899;, Horjul,

Podolnica� - Ljubl jana Snidarčič Alojz, 1921 ,

Kostanjevica Smuk Anton, 1914, Spodt(j i Los Sobar Vladimir,. 1921,

Zamusani - LjubUana Snoj Zvonimir (Mihaji) , 1 926;

Ljubljana Sobris Otulio, 1916, '

Qualso· - Udine· Sobo Femii1, 1919, Radovici Sodve Vergilio; 1928, Trst · Sodnikar Anton, 1902,' Dobrova Sogar Fridrich, 1896, Softić Jusuf, 1904, Gnojnica' Sojb Dzemal, 1928, Gradec Sokler Johann, 1922,

Gregersdorf - Roml Sokica Zivko" 1926, Shabaj Sollays Karl, 1920,

Velika - Sredica Solić Ilija, '1915, Kumano Soppani Antonio,. 1927, Pola Soprani Alfredo, 1922,

Castel1 di Casio Sovran Bla:goje, 1920, Roge Soranzio Igino, 1921 , Trst Sossi Antonio, 1927, Sos si - Puli ' Sossi Antonio, 1919,

Contanoro � Pola Sossi Humbert, 1924,

Villa Sossi - Pul; Sossi Giovani; 1922, .

Villa Grossi - Pola

Sossi Kaudij , 1 920, Pul; Sosic Antoil (Anton i Ivanka), 1 9 19,

Matuhanei - Rovinj Sossin Mario, 1920, Trst Sosic Anton (Anton i Katarina) ;

1927, Sos si -- Pola Sosta:ric Marko, 1 907,

Remetinec '-' Zagreb Sosnovar Milan, 1921 , Vel, Lašće Sostaric Rudolf, 1916 , Graz Sostaric Martin, 1915, .

Mala Ceresnjevica "- Im6tski " . Sovjanski Mita,. 1 896, Djurdjevac Soravito Inocent, 1920, Istra Sozo Pie'tro, 1926, Pnl j Spangherb Ivo, 191 3,

Scodovacca: - Udine Spanovic Dušan, ' 1921 , Ladevac . Spasić Radoslav, 1906, Medveela' Sparemblek Antol1 (Franciska),

1924, Cerkliica " .

Speck Antonio, 1924, Pirano '- Pola

Spasic Velimir, 1921 , Pirot Spiler Franjo, 1911, Zagreb Spicer Mewio, 1899, Čflkovec Špire Giza, 1891, Žegar - Trogif Spilzi Giovani, 1915 , Grosole Spitzer Franc, 1898 , Dobri . Sponsa Giordano, 1927, '

Rovigno -- Pola " , . Spitzer Velimir, 1928, Zagreb Springer Janez, 1922,

Mirna Pec ...:.. .LjubljanaJ Sponton Olimpoi, 1913 , Tržič Starčević Ratko (Ilija i Stanka) ,

1919, Om�\'rska '

Spruk Albin, 1912, Ljubljana: Srdenović Kosta (Stanko i Ana) ;

1906, Krašković - Pod, Slatina Srbić Mirko, 1926, Sarajevo Srećković Milorad (Jovica i Persa) ,

1898, Kragujevac Srnak Vid, 1917,

Visoko, Ljubljana· Srimsek August, 1895,

Mokronog, Ljubljana Sršen Franc (Mihael), 1926, Loka Srpak Jakob (Josip i Josipa), 1886,

Donji Palinovec . ' SlamoI Mihael, 1907, Dortmund

245

Sta:ldc Mihajlo, 191 1 , Lopare Stančić Josip (Anton i Amalija)

1903 , Rijeka ' Stanculjevic Dušan, 1911, Luciza Stančić Stanko, 1919,

Mrkonjić Grad Š tanger Mario. 1905,

Abbacia - Fiume Stanfelj Alojz" 1908, St. Florijan Stajić Ariton (Serafim i Jovanka) ,

1899, Gnjilane Stangelj Alois, 1910, Rajnusce Stanič Feliks (Štefan i Franceska) , .

1927, Ukanie - Gorica Steinberg Vilhelm, 1879, Garc Stanimirovic Ranislav, 1894,

Konatice Stanić Petar, 1920, Nova Gra:diška Stanisić Vojislav 1911 , Modriča Stanić Živoj in, 1915, Kumane Stanojević Dragoljub, 1923,

Beograd Stanković Todor, 1919, Kladovo Stanojević Miodrag Stanojević Miodrag (Nićifor i

Ljubica), 1907, Vrnjačka Banja Stano,jević Ilija, 1908 , Cetinje Stanojević Vasa, 1888, Karanovac Stanovnik Aloizi, 1910,

Lecno Brdo - Ljubljana Starcevic Anton , 1909 ,. CerIenica Starc Silvan, 1925, Trst Starc Iva�, 192 1 , Ljubljana Starki RaJmlmd, 1905, Pulj Starc Milan (Amalij a) . 1922,

Kontavelji Stem Mario, 1924, Puli Staver Josip, 1921, Pugec Steblaj Janez, 1909,

Nagolen - LjUbljana Stefak Iva'n, 1908, D. Kraljevac Štefan Karlo, 1916, Semic Stefan Ivan, 1912. Crna Stefanović Dragomir, 1921 , Selevac Stefančič Janez, 1906,

Sma'rjena - Ljubljana Stefanović Milan, 1901 , Trebotin Stefanović Janko. 1913 , Čačak Stefanović Milivoje, 1913,

Bos. Dubica

246

Stefanović Konstantin, 1914, Busince

Stefanović Vladimir, 1919, Sa:molja Stefano�ić Rista, 1904, Tvrdačina Steffe GlOrdano, 1922. Koper Stegel Franc, 1909,

Krenovica Trst Stević Mitar. 1899, Brčko Stej ić Spaso,je, 1913, Salakovac Steiner Stepan, 1903,

Brod Moravice Stejar Avgust (Anton) . 1909,

Steverjan Stejić Milan, 1913 , Beograd Stekić Nikola. 1904, Bovač Stekić Nikola,. 1903, Barič Stemberga Milan (Ivan i Marija),

1920, Pola Stefanović Svetislav, 1901,

Aleksandrovac Stembal Milan, 1922, Ljubljana Stepančić Ivan, 1895. Renče Stenšek Franc, 1898 . Rihpovec Stepanov Isa,. 1891, Turija Stepić Ivan, 1913,

Surčin -- Beograd Stercaj Lovrenc, 1915, Pulj Stepić Dragoljub , 1919 . Lajkovac Ster Danilo, 1913, Trst Sterk Jurij . 1907, Jelenja Vas Stergan Ivan,. 1910, Trst Stern Peter, 1917, Prevaije StevIe Martin, 1893 , Gmajna Stern Robert (Herma), 1921

Štajerska ' Sterpin �enedikt , 1929, Rijeka Stevco GIUseppe, 1912,

Lanischie I stra Stevanović Vladan, 1919, SamajIa Stević Borislav, 1914, Sopine Stević Radivoje, 1908, Toponica Stević Spasoje, 1913, Salakovac St�li�aj Enriko, 1920, Gorica StlbIl Ivan (Ida) . 1907, Ajdovščina Stimac Nikola (Matija i Ana) ,

1919, Brod na Kupi štimec Josip, 191 1, Cernik Stipurić Mato, 1900,

Sibenica� - Jajce Stocchic Giovanni, 1920

Lusin Grande '

i .. ' I

Stjepanović Rista, 1904, Gardacine Stoic Giovani, 1902. Proman tore Stocchic Marko, 1903,

Lusin Grande Stoja Giuseppe, 1927, Letai Istra Stoissic Raimonda, 1901,

Luasana Rijeka Stojadinović Mila:n, 1901, Beograd Stojadinović Vojislav (Milan i

Ljubica) , 1910, Golubac . . Stivilčic Giuseppe. 1924, MllovcIC Stojaković Slobodan, 1927,

Stara Palanka Stojanović Vlastimir (Mihajlo),

1922, Žitni Potok Stojkov Milan, 1915,

Srem. Karlovci StojčiĆ Milan, 1906, Sla:vnik Stojković Budimir, 1919,

Mali Radinci Stojković Branko, 1907,

Vrnjačka Banja Stojković Stanko, 1911 , Klena:k Stojković Jevrem, 1900, Brest Stojsic Stefan, 1891, Nadlj Stajlović Ljubivoje, 1917,

Kragujevac Stokić Božidar, 1896, Petka Stak Martin, 1908. Poverno Stolica Cvijan (Risto i Savka),

1924, Ciguk - Krapina Stokić Ivan (Franjo i Matea), 1920,

Lusingrad (V. Lošinj) - Pola Stoko Luigi, 1926,

Resana - Treviso Stoko Giovanni, 1913,

Piemonte - Pulj Stojkov Borivoj , 1916, Dupli a.ia Stor Danilo, 1913. Stopa: Ernesto. 1914, Camena Stošić Dragutin (Juraj i Anka),

1928, Ogulin Strah Ivan (Franc i Marija), 1902,

Sostro Stradiotto Ernes , 1921 ,

Dezimo Udine Strancar Anton, 1922,

Aj dovscina Gorica Strahinić Sava (Janićije i Gaca),

1900, Slišaine - Leskovac Strani Bruno, 1927. Careto Pola

Strand Rudolf (Simon) , 1914, Krušice

Strangolini Aldo, 1929, Atimisdi štrauss Vinko, 1909,

Jauerburg (Oberkrain) Stra8 Ivan, 1925, Subotica Strašek Villi. 1918, Ljubljana Stranjac RaZin, 1909, Ladin Strenar Danilo, 1921, Trst Strekelj Stanislav, 1908, Ljubljana Strenac Mladen, 1923. Rumenka Strgar Franz, 1894,

Podlipoglav - Ljubljana Strpic Jovan, 1909, Krsnopole Strkanjić Hamdija, 1920,

Kozarac (Bosna) Strubeli Dominik, 1926,

podiipoglav - Ljubl.iana Strnad Rudolf, 1914, Kru3ica Strsaglavec Viktor, 1924, Zagreb Struharik Janko (Karol) , 1924,

Petrovac - Bačka Strumbovic Jožef Strumbelj Anton, 1907,

Gomji Aidovec Stucin Božidar (Marij a) , 1923,

Cerkno Strozzi Danilo, 1915, Udine Strucin Joža, 1897, Cerkno Strucin Florijan (Angela) , 1925,

Zakoic Stunpe Blaz, 1926, Zagreb Stundl Theodor 1919, Mi.inchen Sturbei Franc i915, Trbovlje Stupnirih Elvino 1924, Trst Sturni Egon, 1915 , Trst Sturlic Mato, 1909,

Obrovski Novak Subotić Živan (Anka) ,

Martinci - Sr. Mitrovica Sturoan Giovmmi, 1914,

Villa di Rovigno (Pulj) Sudi Karl, 1902, Trst Suceska Durmo, 1922, Jasenica Suhodolnik Ral(, 1906, Soleava Sugari Josko, 1912, Gimino Istra Sukic Nikola, 1882, Gradiška Sukic Besim, 1922, Zenica Sule Karol, 1908, Budapest Sukić Živko, 1895, Begeč

247

Šuligoj Jožef (Albert i Pavla) , 1925, Solkan - Gorica

Sulejmanović Bećir (Fehmir j Delibera) , 1917 , Kičevo

Sultarum Uroš, 1914, Dragotina - Kumane

Sulini Renato , 1927, Trst Sunje Osman (Alija i Hava) , 1 924,

Podgorane - Mostar Sunajko Milan, 1920, Vrebac Sunje Omer, 1913,

Podranje, Hercegovina Supek Rudi (Marija) , 1913, Zagreb Supak Josip (Mate) , 1923,

Grobnike - Sušak Surina: Antonio, 1906 , T1';,t Sup ica Mane (Sofija) , 1906,

Laski (Plaski) Susanj Josip, 1892, Cosi Surp�ni Ivan, 1908, Zminj Susevic Toma, 1892, Banjane Susek Mirko, 1914, Police Susnar šaban, 1924, Oraša'c Sussi Viktor, 1922; Visipano Sustercic Ciril, 1922, .. Susnik Jozef, 1880, Siidkarnten Sušteršič Joško, 1906, Oermosnica Susterić Josip, 1915, Ljublja)la Susnik Stefan, 1918, Zagorje Sušanj Josip (Marija) Svajgović Stjepan, 1925, Drencec Suvačarov Uroš, 1914, Dragutinovo Suara Rodolfo (Luigi i Marija) ,

1926, Sežana Svalina Stipe . (Anton) , 1921 , Split švajger Jozef, 1914, Užice Svaraka Rasim" , 1920, Semizovac Svet Franc, 1926 , Grize pri Celju Svenšek Georg, 1904, Svet Johan, 1928 , Pragetsko Svet Jozef, 191 1 , Pragersko Svetic Mihail (Marija) , 1917,

Tanca Gora Svetič Franc, 1920, Ljubljana Svigelj Anton (Lovro), 1918,

Ohonica - ,Ljubljana Svigel Karel, 1915, Vehuc Šagar Fridrih,. 1896, Kartfreid Svrljag Pasko (Kata) , 1923, Šibenik Seabo Lajoš, 1913, Orahovica

248

ša'hinagić Avdo (Mustafa i Rafa) , 1895, Sarajevo

Šega Franc, 1897, Ravni Dol Sehovic Ismet, 1888, Sarajevo Šenfeld Eugenij (David) , Suboticn Szollosi Georg, 1894, Varaždin šepić Milan, 1909, . škrljevo - Sisak šenštajn Aladar 1890 Bačka' ševragić Ferid, i921 , Sanski Most šifrer Anton, 1911. Schiffra Tomaz, 1921 , Altosliz šijačić Sredoje (Žarko) , 1920,

Srbobran Schiger Viktor, 1921 , Altosliz šimanović Ka:do, 1920,

Kupinečki Kraljevac šikloši Gyula, 1892,

Gornji Miholjac šimenc Anton, 1915, Olsevek škja·nc Janez, 1908, Rijeka Škamperie Franz (Janez i

Karolina) , 1922, Senožeče škof Franc (Jožef) , 1907,

Brezje - Dobrova škrilić Franc (Marija) , 1 908,

Poljana Smidt Filip, 1887,

Neudorf _. Vinkovci šljukić Janko (Mladen) , 1924,

Nikšić šošić Mustafa, 1916,

Volevac - Travnik šolić Ilija (Draginja) , 1915,

Kumane šoštarić Martin (Jakob i JUlijana) ,

1918 , Imotski štajn Josip, Kanjiža š trukelj Josko (Albina) , 1928,

Solkan (Gorica) . .

štreke1j Sta'ne, 1905, Ljubljana .Šu1e Ernest (Olga), N, Sad šušić Krsto (Fani) , 1890, B-ab Schulnig Heinrich, 1920, Celovec Švarc Tomislav (Florijan), 193 1 ;

Dol. Lendava šušić Ljubomir, 1925, Trst Švigelj Franc, 1902, Senožeče Švigelj Jakob (Lovro) , 1923,

Ohonica - Ljubljana

Tnlić Kamil, 1919, Livno Tabula Ivo, 1923 , Šibenik Tancak Nikola, 1914, Podvrh Takacs Vladimir, 1899, Đurđevo Tanović Ahmed, 1926, Gorica Tankovic Ivan, 1908, Buzet Tari Milan (Ma:rtin i Marija) ,

1909, Pitomača - Bjelovar Taraguna Otilio, 1909,

Vines - Pola Tatar Franc,. 1924,

Kupin Kraljevac , Tasane Ca:sino, 1910, Placamca Tavcar Augusto, 1904, Basel Tavcar Adolf, 1921, Ljublja'na Tavčar Albi�l, 1915, Sreplje Tavčer Raimondo" 1925, Tržič Tavze1j Josef, 1902, Sv, Viel Tedeko Ludvig, 1902, Koper Tazer Georg, 1896, Sibiky Tekanc Adolf, 1897, Liubliana Telinec Tomo,. 1914, Redkovac Teodosijev.ić ža'rko, 1904, Jakovo Teodorović Milovan , 1907,

Stepojevac Tepsić Petar, 1914,

Katinovac - Hrvatska Tepelukcic Behaija:, 1921, Vosoko Tercf'n Milan, 1914, Trst Tepus Ivan, 1922, Nebojsi Tercnelli Umberto, 1910, Trst Terentinović Petar, 1 889,

Baška - Krk Terpin Karlo, 1901 , Steverjan Terpin Andrej , 1909 , Poelbrdo Tesic Cvetin, 1918 , Popovi Tessler Jozef, 1893, Budapest Tesic Zdravko, 191 1 , Popovi Tesic Vojur, 1920, Popovce Timko Branislav, 1922, Travnik Tica:r Daniel, 1920, Ljubljana Tiric Sakib, 1922, Bos, Šamac Tkorn Maxim, 1910, Trirail Timša Milovan, 1896, Lika Todoric Radoje (Tihomir i

Radojka), 1919, Ravni - Užice Todorović Božidar, 1908, šabac Todorović Radomir, 1919,

Donja Sabanta: - Kragujevac Tomasic Johan, 1914, Oberfelcl

Tomac Dušan (Franjo i Franciska); 1924, Delnice

Tomašević Dragomir, 1894, Mandelos

Tomas Ante (Jernej i Marica), 1907,. Petina - Dalrnacija

Tomat Alelo, 1925, Cormons - Gorica .

Tomašić Iva11, 1924, Jajce Tomazić Filip , 1910, Rupa - Gorica Tomažič Anton, 1 904,

Villa Tomasi - Pul j Tomažič Anton, 1904,

Gradnje - Trst Tomazić Giusto, 1904, Zmin Tomc Ivo, 1905, Ljubli ana Tomc Ernst, 1906 , Ljubljana Tomian Stefan, 1907, Crkvenica Tomčić Dragan, 1912, Biela Tomić Drago, 1924, Jajce Tomiatti Derigo, 1923 , Koline Tomić Ljubomir, 1923, ćuprija Tomić Kosta (Radovan) , 1904,

Kruškovo Polje ,- Brčko Tomić Slavomir (Anton i Mati ia) ,

1902,. Orehovica - Sušak Tomić Sava, 1922, Kraljevci Tomin Rada, 1913, Srpska Crnja Tomse Joze, 1915, Ze jno Topolj Stanko (Antonio) , 1921,

Dren.j e Tomišič Jernej (Franc) , 1904, Tomsic Franz, 1901,

Topol - Ljubljana Tonadini Aleksandro, 1920, Udine Tončič Joško, Potrone - Istra . Tonas Almerindo, 1926,

Martignacco - Udine Tonzar Valentino, 1915, Udine Tonković Ivan, 1928, Qdnice Topcic Meho, 1915, .

Bra:dic - Maglaj Topalović Nazif, 1925, Bos, Š.amac Toplikar Fridrih, 1893, Ljubljana . Topolovec Gustav, 1922,�

Radoboj Zagorje Toporis Johann, 1923,

Kranj Stajerska . Torbica Milan, 1919, . .

Gornji Pa;kan.i - PetriI).ja

Tore11i Franz (Anton) , 1922, Ljubljana

Torbica Vuj o, 1908, Maski Trtnik Torkar Karl, 1911,.

Oblicia - Gorica Tm-kar Adolf, 1912,

Podbrdo - Gorica Tosldć Sadik, 1900, Bar Toros Renato, 1903, Gorica Tosoratti Renlio, 1926,

Arsa - Udine Toso1ini Arrigo, 1927,

Quaiso - U dine Tošić Đorđe, 1921, Beograd Tošić Slobodan, 1923,

Lopatan - Valjevo Tosic Mijo, 1910, Podgradina Tovogana Francesco, 1928,

Ronchi Trst Tošić Vitomir, 1912, Vranovce Tra:ilović Ivan, 1914, Veliko Selo Tovornik Osvald, 1903,

Slov, Bistrica Tranto Silvio, 1920,

Siciole - Istra Trako Hilmo, 1926, Popratno Trbovšek Jožef (Simon), 1886,

St, Daniel - Slov. Gradec Trbčić Josip, 1924, Slav. Brod Trčom Ludvig (Karolina) , 1927,

Klanci - Gorica Trcek Franc, 1909,

Horjul Ljubljana Tričić Suljo, 1918. Trevisan Teofilo 1914, Toljan Krst Triocevin Risanttje, 1897, I(utlovo Trifunović Radiša (Pavle i

Perunika), 1914 Rečica - Požega

'

Triller Josef. 1911 , Valdes Krain - Bled

Trifković Miloš, 1909, Kalinovik Tri1Ier Leopold, 1905, Assling Trninić Blažo. 1894, Drvar Trisco1i Mihele, 1918,

Ovaro Udine Trobec Ivan (Blaž), 1907,

Log - Polhov Gradec Trobec Vladimir (Franc) , 1918,

Skofi

250

Trojner Friedrich, 1913, Jakobstal - Maribor

Troha Ivan. 1906, Lauteri Trojar Ignac, 1905,

Poljanska Dolina - Gorenjsko Trojer Andrej , 1906, Gorica Trojar Jakob, 1909, Luša: Troka Stanko, 1907, Podlipe Trontelj Marjan, 1926,.

Šmarje ili Zagora Slivnicu Tronchin Josip. 1921, Gorica Trost Stojan, 1921 , Podstenia Trost Josef, 1891 , Podgrada Trpčić Josip, 1924, Podvinje Trosti Danilo, 1915, Pa:zin - Pulj Trumbić Franz (Stjepan), 1922,

Split Franko Ernest, 1915, Trst Tubić Ratko, 1917, Strigova Tserne Karlo, 1911 , Trst Tura1ija Rudolf, 1915, Budapest Turaković Omer, 1901, Rebrani Turina Mario, 1927, Trst Turcinovic Renugio, 1927, Trst Turk Ivan, 1889. Ribnica Turk Matija, 1920,

Garaci - Rijeka Turk Josip, 1916. Gode Gerovo Turkovic Jusuf, 1925, Sušak Turko Gaetano, 1899, Polomonte Tursic Albin, 1917, Ljubljana Turković Mehmed, 1919,

Brezopolje Turšič Jozef. 1918, Cerimica Turšič Ivan, 1902, Cerknica: Tuskanac Milan, 1915,

Nova Pracno Tursanović Muharem (Meho i

Mevka), 1901 . Brčko Tustin Gruja, 1907, Šibenik Tustin Marko, 1907. Šibenik Tzelitsch Milan, 1900, N. Gradiška Ubavić Momčilo, 1920, Beočin Udorović Paul (Hioh i Dra:ga) ,

1906, Ogulin Uciska Durmo, 1922,

Jasenica - Bosna Udovč Jože, 1911, Trst Udovici Beniamino, 1926,

Catano di Lindaro - Pola

Uicich Felice, 1886, Menezi Istra Ugresic Milan. 1928, Sumetlica Ulic Blazo, 1914, Podgorica Uldrijan Franjo, 1921, Sirac Uoskovic Petar, 1924. Cetine Um er Anton. 1926, Manzano Pola Uplaznik Blaz, 1892, Celje Urarietti Vottorino, 1922. Trst Uran Milan, 1924, LjUbljana Urbančič Franc (Marijana) , 1898,

Podolnica - Ljubi; ana' Urbancic Felix. 1898, Podolnica Urbančič Franc (Franciska), 1900,

Brezje - Dobrova Urbas Alois, 1924,

Ivanje Selo - Rakek Urba:s Franc, 1926, Ljubljana Urbas Franc, 1914,

Ivanje Selo - L;ubljana Uri Josef, 1915, Topola Urbi Silvio, 1917, Trst Urosević Milan, 1911 ,

Marinovac - Srbija Urošević Čedomir, 1914, Parcane Urs ella Silvio, 1921,

Floriano di Buia Urošević Ranko (Mari; a) , 1908 ,

Užice -

Ursini Virgilio 1912, Trst Ursi Franc, 1886,

Sv. Petar pri Gorici Ušaj Anton (Anton i Angela), 1928,

Montesipino Uršic Peter, 1904, Orehovica Usenik Joze, 1908, Rab Usenicnik Janez, 1926, Zirovski Vrh Usirc Oskar, 1919,

Gorje Radovijica Ussic Tomas, 1925, Altura Uskoković Vlastimir. 1911,

Planinica Utornik Radovan (Nenad i

Ljubica) , 1915, Bol;evci, Zemun Wajgel Aldo, 1921, Trst Walentar Silvester, 1915, Prevalje Weinberger Phillip, 1904, Osijek Weinberger Bela, 1896, Bačka Weinrich Anton, 1921 , Gorica Weinberger Tomas, 1927, Subotica Weiss Adolf, 1894, Brezovica

Wajnrich Franc, 191 1 , Gorica Wajs Franz, 1904, Weiss Eugen, 1900, Brezovica

1927, Novi Sad Weinfeld Imre (Ignac i Katarina) ,

1889, Novi Sad Weis Mida, 1902, Wes sei Josef (Daniel i Katarina), Vah Viktor, 1912, L;ubljana Vald Ivan, 1906, Mramorak,

Kovin Valačić Zlatko, 1920, Crkvenica Valenčić Franc (Josip i Ivanka) ,

1917, Gavorie - Ri;eka Valent Stefan, 1902,

Imbrovec - Hrvatska Valenti Albert, 1915, Gladbeck Valentinčic Giuseppe (Lorenc i

Stefania), 1923, Descla - Gorica Valentić Ivan, 1914,

Bilaj - Hrvatska Valentinov Stevan (Rada), 191 1 ,

Gardinović - Bačka Valentinič Ernest, 1910, Gorica Valkovic Peter, 1902,

Brezje (Ljubljana) Varga Jure, 1904, Bački Petrovac Valpi Libero, 1920, Trst Varpotic Adolf, 1915, Maribor Varovic Mirko, 1920, Kastelenac Vasić Jozef, 1925, Gutenstein Vasić Aleksandar, 1903, Lazarice Vasić Obrad (Miloš), 1921,

Osječani - Doboj Vasović Relja, 1909,

Ustipraca - Sarajevo Veber Leopold, 1919, Cesuice Vasula Ramadan, 1919, Studenčane Vecchiet Bruno, 1924, Trst Vecenaj Stjepan, 1913,

Gola Koprivnica Veg Ivan, 1912, Orahovica Vecchie t Giusto, 1913, Trst Vego Marko, 1892. Čapljina Vego Dane, 1911 , čapljina Vehab Ferenc, 1908,

Gornja Lendava Wegsieder Franc, 1898, Vejinović Duro (Mile i Vida) ,

1909, Mrazovac

251

Vellich ,Giorgio, 1894, Visignano Velicogna Mario. 1919. Trs t Veličković čedomir, 1885. Beograd Velić Zarif, 1923 , Basanski Novi Velic Abdul, 1908 . Gorice VelIico Bruno, 1912, Monfalcone Veljković Branislav, 1909,

Negotiaci Velkovic· , ;anez, 1919, ' .

Babna Gora - Ljubljana Verbanc Ricardo (Ivan), 1914,

Marciljan (Arsia) Pola Veljković Milorad, 1919. Beograd Verbic Josip, 1918, Podolnica Verbenaz Riccardo, 1914, Arsia Verčič Ludvik, 1927, Laza Gorica Veronik Jeronim. 1914, Ljubljana Verdini Ercole, 1913, Fiume Vercnik Lovro, 1920, Ljubljana Versa Alojz, 1894, Trst Vescovo Francesco, 1925,

Monte di Capodjstria Vertelli Eduardo, 1913. Trst Vesnover Luciano. 1 929. Trst Vesnover France�co, 1919, Trst Vesović Živorad, 1908, Lozanj Vesović Radiša, 1910, Lozanj Vicić Ivan, 1918, Davis Veva U.S.A. V�zzi Ar�l1aldo. 1908, Rijeka VIdakovIc Kosta, 1904, .

Krtuvo - Tuzla Vidjak .Marijo (Andrija), 1920,

Split Vidaković Rudolf, 1910, Sisak Vidaković Mihajlo, 1916, Medurača Vidjen Avdija, 1912, Mostar Vidan Branko, 1921 , Solta Split Vidmar Anton, 1908 , Zagradec Vidmar Andre, 1920, ..

Razdrto pri Postojni Vidrin Alois, 1907, Cerknica Vidmar Josef, 1920, Vopaulje Vig Jozef" 1906, Djedievo Vidoni David, 1906,

Tarcento (Udine) Vili Angelo, 1921, Trst Viller Giuseppe, 1926,

Castabuena Pola Vinčić Mirko, �924, Novskq Vincentic Dimitrije , 1918, Zelanec

252

Vinčić Jovan, 1909, Ucletin (Vrbovsko)

Vinistak Murat, 1923, Goražde Virant Franz, 1907,

Plosovo (Kočevje) Vinoni Fiorentino, 1925, Virković Vukašin. Soko Banja Virant Rudolf, 1911, .

Podlipoglav -- Ljubljana Visin August, 1879, Sollcan Visic Giovanni, 1910, Lovrana Visintin Franz, 1915 , Zalošce Visintin Antonio, 1924,

Fiumicella Udine Visintin Stanko, 1919, Celje Visintin Paolo, 1924,

Stara�1Zano (Trst) Višković Milo, 1909,

Traghetto (Pola) Visković Martino, 1902,

Veliturin - Pula Visinički Marinko, 1894, Rumenka Visinički Jovica, 1923, Rumenka Vbovnik Stanislav, 1923. Vitmann Friedrich, 1917,

Semlin - Zemun Wittje Nikola, 1914, Skradin Vitral1i Antonio . 1919, Trst Vitoli Angelio, 1925,

Villa Tervisa Pola: Vizintin Anton (Ivan) , Vršić Vilutić Vinko (Mate),. Pazin Vizjak Alojzij , 1924, Ljubljana v ' >

Vizintin Mario (Ivan), 1915, VrSlC Vlačić Milan, 1926, Bm'ban Weisler Josef, 1913, Grossdorf Vladisavljević Boško (Jovan i

Tijana) , 1913 . La'ćarak Vladisavlijević Radovan, 1912,

Radovice Vladisavlevic Miodrag, 1923,

Skoplje Vlajkovac Svetislav, 1924,

Izbište - Bela Crkva Vlah Aleksandar, 1896, Titel Vodnik Anton, 1922,

Podolnica: - Ljubljana Vocci Giovanni, 1926, Pola Vodopija Josef, 191 1 , .

Drush.kinska Va:s · (Ljubljana)

Vodnik Valentin, 1912, Podolnica � Ljubljana

Vodopivec Ferdinand, 1916, Graz Vodopija Petar, 1908,

Ražica - Rijeka' Vogami.l:ović Ar'senije, 1899, Sina. jc Vodopivec Lovrenc (Lovrel1c), 1908,

Petelinje - Trst . Vogrinčić Anton', 1904,

Krog pri' Murska Vojašević Božo, 1905 , Podgorica Valević Slobodan, 1923, Sv. Nikola Vojna Nikolaj . 1910,

Retiševo -- Banat Vojvodić Blažo, 1900, Gradani Vo;vodic Andri;a (Stevan i

Marija) , ' 1898 . Mazin Volarić Josef, 1925,

Riska, otok Krk Vojvodić Petar, 1920, Grazdani Volčić Anton, 1906,

Dobrova - Ljubl; ana Volčanšek Stanislav, 1911 , Brežice Vol'On1irov Stevan, 1911, Gradinovci Voljč Ivan, 1901 , Vrhnika Volf Roman. 1911 , Cabar VolE Alojz, 1921 , Brezovci Volković Josip (Mijo) , 1908,

Turčišće Volf Stefan, 1920, Bezgavi Vorkapić Matija, 1913, Klokocevi Vorgic Vujica, 1922, Stari Beče; Voschion Giovanni, 1878, Istra Vosčić Josip, 1901 ,

Pankovac Zagreb Vovk Anton, 1913, Repce Vovk Andrej , 1918, Bled Vračarić Ivan, 1924, Bečej Vranješević Marko, 1920,

D jmd j ance Vrana Edhem, 1902, Goražde Vranić Radoslav. 1914, Sušak . Vranić Miodrag. 1899, Cvetke Vrbančić Franc, 1920, Samobor Vrbnjak Franjo, 1909,. Rosenberg Vrbica Pavle, 1906, "

Njeguši - Cetinje Vrhovec Rade, 1923,

Bujski Rijevani . Vrebalov Vlada (Joca i M�\d.i <i) ; 1907, Novi Bečej .

Vrhovšek Janez, .1916, Ljubljana Vrhovec Ma:teus, 1911 , Srednja Vas

Ljubljana - Polhov Gradec Vrhovšek Josip, 1910, Drnovo, Vučić Mirko, 1923 , Jagare. Bosna Vučetić Branislav, 1922, Vrelo Vukušić Pavle (Ivka), 1923,

Jablanac Vučićević Đuro, 1919. Vucinovec Marian, 1912,

Ivanićgrad Vucinovec Aridrija�. 1912.

I va11ićgrad Vučković Čedomir, 1901 ,

Požarevac Vuckovac Ignac, 1908,

Gornji Pakrac Vučković Dragomir (Milivoj i .

Rezika), 1925, Tuzla - Mosnik Vugrinec Antal, 1898, Vugrin Ivan, 1905, Otruševci VUjakli.ia Branko , 1910, Pa:stusa · Vuch Ernesto, 1926, Gason Pola Vujcic Vilko, 1903, Ljubljana Vu.i an Petar (Kata) , Sinj Vujković Josip, 1908 .. Turcisce Vuhčić Živorad, 1912, Čačak Vuk Antonio, 1924. Basanka Vujović Mato, 1912; Cevo . Vuic Ivan, 1915 , DOnji Kral.ievac Vuk Ivan. 1904, Ferdinandovac Vukadinović Ranislav, 1920,

Pecenuk .

Vuk Tomas (Mila) , 1928, Mirna Gorica

Vukajlović Đorđe, 1900, Dobrinci Vukčević Milivo.i , 1921 , :

Steci - Crna Gora Vukcevic Velimir, 1919. Podgorica Vukelić Ra;de, 1925, Vttkelići VUkelić Đura (Stana) , 1919

Janja Gora -- Plaški Ogulin Vukić Lazar, 1896 , Gospođinee Vukelić Vladimir, 1925, Ogulin Vukmilica Stefan, 1888, Godelac Vukicevic Božo, 1909, Podenc VUkojević Milan, 1901 ,.

J ankova Klisura Vukočić Toma:, 1921 , Vreblica Vukotić Ivan, 1890,

Čevo -' Cetin.'j e

253

Vuković Dušan 1911 Dubrovnik VUković Isidor: 1910: Cvetke Vuković Ivo, 1926,

Prekornica - Crna Gora Vukov�S Joso, 1922, Ogulin VUkOVIC Juro, 1923, Benicanci Vuković Mlađo, 1920,

Vrelo Derventa Vuković Vaso, 191 1,

Repa,ii - Kotor Vulić Jovan, 1916, Konjuhe Vulas Dragutin, 1922, Rijeka Vusurović Bela (Milica) 1901,

Tomići ' Vuscotto Otilio, 1912, Buie Pola Wank Bartholomeus, 1904, Celovec Vuzdar Pavao, 1925,

Poljana Križevci Wanke Ottmar, 1909,

St, Martin Wi1lach

Zaccon Marko, Mormorano Istra Zacirovic Aldo, 1912, Novi Pazar Zacca:ria Gi,useppe, 1906, Dimino Zagorcic MIroslav, 1907, Krisa Zadnikar Franc, 1917,

Hrusevo - Ljublj ana Zadravec Matija', 1914,

Noričld Vrh - Ljutomer Zagorc Stanislav (Marija') , 1920,

Krska Vas Zaja Marijan, 1908,

MitIo - Vinovac - Split Zairović RUstem, 1923, Toporica Zakovsek Rudolf (Tereza) 1912

Ljubljana "

Za'jec Franc, 1902 Dobrinje Zalaznik Anton, 1

'908, '

" Dolnica L.iubljana Zalar Stefan (Johann i Mariia)

1908, Rijeka (Fiume) "

Zalao:- Janez, 1914, Ljubljana Za'krajšek Andrej 1918 '

Strnica Logate� ,

Zalec Ivan, 1923, Gorica Zalaznik Karl 1902

Zaklanec -.:.... Ljubljana Zaletel Vinko, 1885, Ljubljana Zaletel Joze, 1925, Ljubljana Zanujer Daniele, 1906, St, Vito

254

Zangorizzio Alberto, 1912, Portale Zamar�n Arrigo, 1925, Piran Zalazmk Alojz, 1901,

Srednja Vas - Polhovgradec Zanutel Ettore, 1898, Cervinjan Zano11a Renato, 1921 " Ronki Trst Zar, !anez, 1914, Ljubljana Zanc Momčilo, 1908, Kozuhe Zarić Milosav, 1911 Binavce Zar�s Svetolik, 1920', Beograd Zanc Stanko, B jelina Zccheri Martino, 1914,

Roveria (Pulj) Zaslavski Konrar (Jelena), 1900,

Borodiskaja (Bolj evci) Zdesa:r Anton, 1924,

Babna Gora - Polhov Gradec Zdero Ivan, 1924, Predoslje Ždešar Petar (Anton), 1911 ,

Brezje - Ljubljana Zdesar Franc, 1920,

Babna Gora - Polhov Gradec Zdovc Franc" 1921 , Dolnji Logatec Zdravković Miodra:g, 1916, '

Leskovac Zdravec Eugen, 1910,

Dolnij Kraljevac Zdravković Svetislav, 1917,

Leskovac Zdravković Rade (Slavko), 1923,

Leskovac Zdravković Zdravan, 1925, Čukur Zdravkovic Svetozar, 1917,

Obnrzde Zebić Veljko (Ruža), 1925, Čukur Zdravković živan, 1923, Maršić Zekir Ramiz, 1918, Sipasnica Zeche1i Alojs , 1911 , Gornj i Grab ZeIcotić AtIco, 1911 , '

Volevac Travnik, Gornji Vakuf Zekman Dragutin, 1861,

Kapelski Vrh Zepina Ante, 1925,

Mravnica - Šibenik Zepina: Josip (Mate i Luca) , 1923,

Mravnica - šibenik Zepina Jakov (Jozef i Ivanica),

1906, Mravnica - Šibenik Zeremski Maksim, 1894, Turija Zepina Milenko, 1927,

Mravnica - Šibenik

Zerelic Peter, 1876, Ceznik Zeremski Zarko, 1898, Turija ZeHo Albert, 1924, Trst Zerbin Giuseppe, 1925, PoHe Zgarban Silva (Josip), 1921 ,

Barela - Udine Zgalj ić Anton, 1898, Linardic Ziak Samuel, 1924, Silbas Zianc Federiko, 1900, Mirna Zibelnik Anton (Jakob i Mari,ja) ,

1892, Gaber.ie - Polhov Gradec Zidaric Boris, 1919, Trst Zidar Matij a, 1914, Banja Luka Ziger Vlado, 1925, Lutenberg Zigante Giauni, 1901 , Poliane ZiherI Joze, 1906, Planina Zigon Anton, 1912, Rancianovo Zitkovic Ivan, 1 897,

Sv, Martin pod Okicem Zirai Franz, 1920, Romse Zizel Pavle, 1907, Kamnik Zivgarevic Za:iko, 1924, Prizren Zlender Franz, 1913 , Satteldorf ?Jebir Stane, 1925, Ljubljana Zlobec Milan (Anton i Josefa),

1912, OrIek Zlin dra Anton, 1905 , Ljubljana Zlobec Luigi, 1926 Putor1je Zma.iic Muharem,' 1915 , Glamoč Zmiro Selim, 1922, Mostar Zmaric Peter (Stepan i Ivanka),

1887, Jelenje - Sušak Znidaršić Vladislav (Kazimir) ,

1915, Ilirska Bistrica Zmasik Anton, 1927, Koprivnica Zo11ia Antonio, 1895 , Gradiška Zoppolato Giuseppe

', 1899,

Citta Nova d Istria Zolota Adin, 1918 ,

Strmac - Bosna' Zorc Anton (Franc i Apolonija) ,

1921 , Dobrova - Gaberje Zorić Jakov, 1914 , Aleksandrovo Zorica Gojko , 1925, Kistanje Zorman Stanislav, 1920, Trst Zorman Peter, 1921 , Mala Vas Zorzenon Alfredo, 1923,

Mrosini Isola Zorz Janez, 1898, Kaplja Zubak Franz, 1924, Tuzla

Zrimšek Giakomo, 1913, Prslava Grande

Zubane Georg (Dušan i Rosa), 1926, Peroi - Pula

Zugan Metod, 1925, Cabornica �ubic Ljudevit, 1913, Dukovac Zugnar Mario , 1926,

U ma'go - Marno Pul j Zugan Policarpo, 1926, '

Monfalcone (Trst) Zuljani Edzilio, 1909, Rijeka Zuk Anton, 1909, Ribnica Zumić Obrad, ' 1924, Zabari ZUl�bergar Franz, 1915 , Lanisce ZUl1lC Obrad, Poturica Zundric Franz, 1923,

Assling - Oberkrain Zupa:ncic Anton, 1908, Rihpovec Zupanc Ivan, 1916, Ljubljana Zupancic Ernest, 1915 , Zagorje Zupancic Ciril, 1918, Dobrava Zupanec Roman, 1918 , Ljubljana Zupanec Franc, 1921 " Ljutomer lurini Antonio, 1895, Gorice luppichich Giuseppe, 1925,

Ropenda (PolaJ luschiste Giuseppe, 1885,

St, Peter pri Gorici Zurzevic Mihajlo, 1912, Petka Zuttioni Ermano, 1920, Gorica Zustovic Josef, 1925 , Felica Pola Zvanovic Ignac, 1923 Novi Susak Zuzevic Toma (Rigo 'i Marta) ,

1894, Velika Ilova - Prnjavor Zvek Stansla:us, 1925, St, Walburga Zvek Mihael, 1901, Kavrano Zabaljac Lazar (Milivoje i Marija) ,

1893, Pivnice - Tovariševo 0vokelj Mihael, 190 1 , Horjul zabkar Anton, 1920, Kerzise Zabic Omar, 1917, Police Zagar Ernest, 1924, Ljubljana Zabukovec Slavko,. 1924, Nova Vas Zagar Joze, 1925 , Ljubljana Žagar Ivan (Jozef i Marija), 1922,

Gornji žagari - Rijeka Za:vr1 Franc, 1914,

Konjusniko - Ljubljana Zomprechtti Amadeo, 1925,

San Pietro Naticone

255

tic Josip (Josip i Mar'ija) , 1913, Aleksandrovo -- Krk

Žic Anton, 1904, Draga žic Mate, 1908, K.arnic žic Pavle (Ivan i Marija), 1912,

Malinske!, � Krk Žic Milko, 1895, Vrh ,- Krk Žic Zdravko (Nikola i Marija),

1926 , Aleksancirovac; Punt Ziganto Ivan (Giusepe i Antonia) ,

1901 , Pogliana - Fiume Žigon Miroslav, 1 920,

Montespino Gorica Žigić .Tovan, 1903, Batrovci Živadinović Milovan, 1918 , Ka!išle Živkovic Jura 1911 Sv, Martin živanov Sveto�zar, t:918 , Margitica Živančević Petar, 1913 , Tribija tivaLović Dra'goslav, 1 902, Žitkovac Živanović Dobrivoje, 1911 ,

. Sremčica Živanović Živan, 1920,

Gornja Beloreka Ži\.a�10vic Milovan (Petar) , 1898,

Vmca Zivec Daniel (Rociolfo i Karolina) ,

1908, Valle Grande - Gorica Živkov Rada, 1 889, Taras živić Živojin, 1919, Miletićevo Živković Čedomir, 1 905,

Dusmanovic Živković Konstantin 1909 Bare Živković Ljubiša, 1 9:23, '

VeL Crniće Živković 'Rade 1924, Plavec Živković Mate' (Sime i Ika) 1 906

Rasline � Šibenik ' ,

Životić 2:ivko, 1918, Carevo Živković Vojislav (Zdravko i

Anđe1ija) , 1913, Novi Kadovci Žnidarši� Vladislav (Kazimir),

1915 , Rijeka Županić Anton (Luca) , 1927,

Cukosci Žolnir Valentin; 1 902,

Šoštanj - Celje

'žene u KL Buhenvald

Grossepcic Rosi (Isak) , 1924, Kisač - Novi Sa:cl

256

Marić (l', Đokić) Desanka, 1 926, Kupinovo -- Zemun

Maslo .Tosipina, 1890, Ternovo ili Sp odni Semon

Najfelt Žuža (Polak Bela i Ilona), 1923, Subotica

Krainc Sofija, 1903, Wolfsberg - Altenmark

Kencla DaJ1iel,a (Franc i Rozalija), 1923, SangIakomo (Stajle) Trst

Kraljić (udata Žic) Katica, 1923 Barušić

'

Kumičić Olga (Tomaso i Marija), 1925, Bersetio - Istra .

Polišer Mari ja (udata' Krsnik), (Bela i .Tula), 1912, Bačko Gxadište - Novi Sad

Raciivoj Dragica (Petar i Marija) 1923, Risika, Wrbnik, Rijeka '

Škorić Nada (�lda'ta Stojaković) , (Gavro i MItra) , 1928, Kućanci - Donii Miholjac .

čupić Anka, 1907, čurug Doljak Lidija, 1921,

Grgar - Gorica Dudaš Julia, 1925, Križevci Dadrešić Marija (Ana) , 1884, Lošinj Furlan-Meze Davorina (Anton i

Antonija), 1926, Gorica

Spisak Jugoslavena koji SlI iz K.L. Buhenvald otišli u spoljne koinan­de logora ili evakuisani iZ111eđu 5, i lO, aprila Crveni krst Jugoslavije - fascikla l, kutija A Buhenvald

Abrami Josip, 1926, Solkan 1)1'i Gorici

Ancovic Blagoj , 1919 , Leski Atilovic Anton, 1902, Viter Baruh Avram, 1911 , Šabac Bencina .Tazef, 1909, Raune Bernardi Giusto, 1921 . Pula Blagotinsek Lovrenc, 1901,

St, Florian Dvornik Ivan, 1906, Paska Va's Djuricic Dimitrije , 1907, Zivica Erjavec EUgen, 1926, Oslica Fogazzaro Oscar, 1898, Trst

Slabian Thomas, 1 908, Solilo Kosuh Federico, 1924, Osek Marjanovic Milenko , 1908,

Bakijonica Lazic Mladen, 1895, Pa'lanka Mehmsek Johan, 1893, Senstajn Mihajlovic Mirko, 1919, Batajnica Mladenovic Ariton, 1900, Straza Nuhanovic Mahmut, 1925,

Sarajevo , Gostovic Sava, 1900, ZabalJ Ivancic Jakob, 1909, Brguda'c Leljak Vladimir, 1924, Brezovica LeonardelJi Antonio, 1921 ,

Gallesano Pulj Despot Mate, 1912, Zaostrog De Alessandri Mario, 1917,. Crotohe Cincovic Milovan, 1906,

Banja Priboj (Crna Gora) , Bucar Alojzij , 1895, Dobna: !3uslCa .Tevsinek Johann, 1923, Pomge Brumec Ljubomir, 1922, Zagreb Salic GeOl�g, 1923, Grabanj Dragic Dragan, 1923, Kuk�njev,2!c Popovic BosIm, 1924, Ten.l a OSIJek Plesni k Franc, 1923, Solodva Pivarski Djoka, 1895, Tovariševo Pieri Bruno, 1923, Trst Rancevic Osman, 1924, Sa'rajevo Siklosi Gyula, 1892,

Gornji Miholjac Radolovic Anton, 1909, Parenzo Raclje Stepe, 1914,

Milesina (Dalmacija) Krpic Mehmed, 1919, Masovic Surcinski Sima, 1901 ,

Donji Petrovci (Srem) Rosenthai Beno, 1910, Solah Vojvodic Andrija, 1898, Mazin Zaloznik Alojz Sta:nic Aleksandar, 1920, Kucevo Stor Danilo, 1913, Trst Viezzi Arnaldo, 1 908,. Rijeka Uzde Huso, 1919, Recice Solar Ludvig, 1914, Drazgose

Spisak internista koji su bili u lo­goru Buhenvald i otišli u druge logore kao civilni radnici fascikla 1

il"rko Karl, 1904, Ravni Dol - Ljubljana

Bajric Kamil,. 1923, Hezici Petrinje

Buzgovic Redcep , 1915 , Novi Pazar Gaberscek Ignac, 1922,

Ursina Gorica Gersic .Tanez, 1910,

Rodine - Lj ubIj ana Gozden Ilij a, 1901,

Dubosina (Ogulin) Karmehic Ahmet, 1922, Kotorsko Kauc Ivan,. 1910, Ljublj ana Grbela Mate, 1914, Raslina Šibenik Hocevar Lovro, 1894,

Velike Lasce - Kočevje Hribar Alojz, 1921,

Gornje Gradisce - Ljubljana Hrbar Martin, 1914,

Gornje Gradisce - Ljublj ana Iskra Anton, 1905, Pograje Rijeka .Tare Pavel, 1923"

Dvor - Polhov Gradec .Ta:Vorsek .Takob, 1903,

Spodnji Kaselj Kunstek Andre, 1900,

Semnica Gornja Kovac Anton, 1908,

Dolenja Vas .- Ljubljmia Koncan Andrej, 1912. Ljubljana Koncakovic Alija, 1923 , Okruglo Kebe Janez, 1898,

Bedenica Logatec Lukezic Mario, 1922, Rijeka Levstik Frahc, 1910,

Male Lasce - Ljubljana Lakas Roman, 1921 ,

Kapriie Šibenik Mohec .Tan, 1900; Ratolice Mrevlje Franc, 1920, Ljubljana Milanovic Mijo, 1921 , Sarajevo Mustar Jozef, 1919, Vrh Markovic Dra:gomir, 1903, Paraćin Mamelli .Tosip, 1912, Muggia - Trst Milost Henrik, 1910, Gorica Nenadic Franjo, 1924, Poljic:;t Peskar Anton, 1920, Dol Pomkve Radivoi Petar, 1896, Risika Radovcic Ante Borih, 1921,

Kaprije Sibenik Slajpak Miroslav, 1 923, Mokronog

257

Staugar Marijan, 1905, Abbacija Skof Franc 1907, Brez ie Ljubljana Seba! Mijo, 1906, Veliki Kut Sedej Franc,. 1907,

Brezje pri Ljubljani Stemhai Milan, 1922, Ljubljana Terinelli Umberto, 1910 , Trst Vaupotic Adolf, 1915, Maribor Zomprechtti Amadeo. 1925,

San Pietro Na:ticone Zorzenon Rodolf, 1909. Trst

Crveni krst Jugoslavije - taseikla 2 kut. A - spisak umrlih interni­raca u logoru Buhenvald Spisak umrlih po prepisu iz logor­ske knjige Weimar Buchenwald -prepisao Dr Dušan Kermauner

Adami Claudio, 1916, Trst Berdnik Josip. 1892, Skele Brlecic Bozidar. 1919 . Lobor Cesen Jozef, 1897, Ljubelj Ca'bas Aldo, 1920, Romens Bonco Ceskia Luigi, 1901, Udine Cimperman Karl. 1898 , Tomazine Gudec Nikola, 1912. Ladue La:znik Anton, Pod . . . rske? Milovanović Petar, 1918, Beograd Menehini Dino, 1923 , Trst Nartnik Anton. 1893, Ljubljana Nedeljković Vladan, 1921,

Kragujevac Ofak Miha', 1920, Pirce - Ljubjana Polescak Josip, 1889, Zagreb Radic Damjan Josip, 1905,

Podoljak - Trogir Sega Franc. Ravni Dol Steinberg Wilhelm, 1879, Garc Surcinski Simon, 1901,

Donji Petrovci - Srem Szerpak Jakob, 1886,

Donji Palinovec Vouk Anton, 1909,. Gradišče

258

Imena kojih nema u karto teci C. krsta, a nalaze se na listama Crveni krst .Tug. tase. 2 kut. C, spisak interniraca logora Buhen­vaid Prevodi umrlica sa br. 2747/47

Bauković Jozo (Nikola i Marica) 1898, Orovac - Bjelovar '

Djurić Nikola (Stojan i Evice)'), 1905, Cepeliš - Petrinja

Laznik Anton (Jakob i Ivana), 1900, Pocmoreko - Ljubl.i ana

Pantelić Budimir (Milivoje i Milesa) , 1903,. S. Dobrić, Srbija

Surčinski Sima (Radovan i Danica) , 1901, Donji Petrovci

Vujičić Vojislav, 1920. Senj a: - Srbii a

Fustin Jakob Gruj a , 1901, Primošten

Spisak .Tugoslovena koji su prošli kroz logor Buhenvald i druge konc. logore i bili o/pušteni kao civilni radnici Crveni krst Jug. sveska 2 kut. B

Javorsek Jakob, 1903, Spodnji Kasel

Rancevic Osman, 1 924, Sarajevo Muhee Jan, 1900, Ratolice Aljanie Osman, 1924. Stolac

List received on 13lh June 1945. trom supreme headquarters allied Expeditionary Force G-S Division, displaced persons branch Buchen­wald: Yugoslav

Barunica Stanko, Drevenik Benzam Bruno, Karlovac , Glisie Obrad, Brdjani Poljanec Đuro, Sumovic Nadj Ja:nko (Marija) , 191 1 , Šid

SADRŽAJ

Predgovor - - - - - - -Uvod - - - - -- - - -Dolazak riacista na vlast i osnivanje Osnivanje KL Buhenvald Izgradnja logora Prvi Jugosloveni Uprava logora -Zatvorenička samouprava Spoljne komande

koncentracionih logora

Dolazak velikih transporta sa Jugoslovenima Život i rad u logoru Ishrana interniraca Zatvorenička bolnica Nove smerniee i promena zatvoreničke uprave - - - -Ilegalni rad - - - -

Vojna organizacija - -Organizacija Jugoslovena Oslobođenje logora -Posle oslobođenja -PRILOZI - - -Spisak jugoslovenskih zatočenika - - - - -- --

Strana 5 7

15 21 29 35 46 51 57 68 83 97

102 1 12 122 137 141 161 180 187 199

259

DRAGOLJUB M. KOCIć

JUGOSl.OVENI U KONCENTRACIONOM LOGORU BUHENVAl.D 194 1-1945.

260

Izdavač INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Beograd, Trg Marksa i Engelsa 1 1

Za izdavača Dr Petar KaC'avenda, direktor

Lektor Branka Kosanović

Likovno rešenje Stevan Vujlwv

Tehnički urednik Svetko Reljić

Korektor Alisa Sabo

Tiraž: 1 .000 primeraka Prvo izdanje

štampa "Narodna štamparija" - Bačka Topola