LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI – PROCEDURE

I MERE ZAŠTITE- OTVORENA PITANJA -

Nevena Petrušić, Kosana Beker

Međunarodna konferencija “Ravnopravnost pred zakonom i sistemi

podrške u odlučivanju” Beograd, jun, 2016.

Pokretanje postupka – čl. 32. ZVP

Po službenoj dužnosti ili predlogom

Aktivna procesna legitimacija

◦ organ starateljstva, supružnik/vanbračni partner, dete roditelj, samo lice

◦ deda/baba, brat/sestra, unuk/unuka - ako sa licem žive u porodičnojzajednici.

PITANJA:

◦ Čime se dokazuje aktivna legitimacija?

◦ Čime se dokazuje “život u porodičnoj zajednici”?

◦ Može li postupak pokrenuti neki drugi srodnik?

◦ Kako postupiti ako predlagač povuče predlog ili postoji fikcija o povlačenju predloga? Smatraće se da je predlog povučen kada predlagač ne dodje na ročište ili se ne

odazove na poziv suda radi saslušanja – čl. 12. st. 4. ZVP

◦ Treba li sud o povlačenju predloga da obavesti CSR?

◦ Može li sud ex officio da nastavi postupak?

Pokretanje postupka – čl. 33. ZVP

Predlog mora da sadrži činjenice na

kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se

te činjenice utvrđuju ili čine verovatnim.

PITANJA:

◦ Šta je potrebno dostaviti uz predlog?

◦ Da li je dovoljno dostaviti medicinsku

dokumentaciju?

Saslušanje lica prema kome se postupak vodi – čl. 36. ZVP

Sud će lično saslušati lice prema kome se

postupak vodi, a ako se isto nalazi u

zdravstvenoj ustanovi, saslušaće se obavezno

u toj ustanovi, gde će se održati i ročište.

Sud može odustati od saslušanja lica prema

kome se postupak vodi, samo ako bi to moglo

da bude štetno po njegovo zdravlje ili ako

saslušanje uopšte nije moguće s obzirom

na duševno ili fizičko stanje tog lica.

Praksa Osnovnog suda u Pirotu

0

1

2

3

4

Саслушан је противник

предлагача - 43% -3

Није саслушан противник

предлагача - 57% -4

U svim sudskim odlukama nedostaje obrazloženje zašto lice nije saslušano!!!

1. jun 2014 – 31. 12. 2015. - sprovedeno 39 postupaka

Pravo na saslušanje

Pravo osobe o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje da bude saslušana ključno je jemstvo i standard pravičnog suđenja

Ovo pravo potvrđuje da je osoba subjekat, a ne “objekat” postupanja.

PITANJA: ◦ Ko i na osnovu čega procenjuje da li bi saslušanje bilo

“štetno po zdravlje lica”? ◦ Ko i na osnovu čega procenjuje da saslušanje “uopšte

nije moguće”?◦ Šta u ovom kontekstu znače izrazi “duševno stanje” i

“fizičko stanje”◦ Kako treba saslušati osobu koja koristi znakovni jezik?◦ Kako treba saslušati osobu koja ne čuje?

Izražavanje i uvažavanje mišljenja

Član 32. st. 2. ZVP - Sud uvažava mišljenje i stavove lica premakome se postupak vodi, u meri u kojoj je to moguće s obzirom nastanje njegovog mentalnog zdravlja.

PITANJA:

O čemu lice iznosi svoje mišljenje i stavove?

Treba li da dobije relevantne informacije?

Treba li mu pružiti mogućnosti da slobodno izrazi svoje mišljenje?

Šta znači “uvažiti mišljenje u meri u kojoj je to moguće?”

Treba li u obrazloženju navesti razloge zbog kojih mišljenje nijeuvaženo?

Da li se u postupku shodno primenjuje čl. 323. st. 3. ZPP?

◦ Na zahtev stranke raspravi na kojoj je isključena javnost mogu da prisustvujunajviše dva lica koja ona odredi.

Ako se primenjuje, da li neko treba da informiše osobu o ovom pravu?

Utvrđivanje stanja mentalnog zdravlja - čl. 38. st. 3. ZVP

Sud može rešenjem da odredi da osoba prema kojoj se vodi postupak, privremeno ali najduže 30 dana, bude smeštena u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, ako je to po mišljenju lekara neophodno da se utvrdi stanje mentalnog zdravlja te osobe, osim ako bi time mogle nastupiti štetne posledice po njegovo/njeno zdravlje

PITANJA – Veštačenje – 30 dana? Razlozi za prinudnu hospitalizaciju?

Pravo na pravično sudjenje čl. 6. Evropske konvencije

Pravo na pravično sudjenje –kompleksno pravo: ◦ Pravo na pristup sudu ◦ Pravo na nepristrasan i nezavisan sud ustanovljen

zakonom

◦ Pravo na postupak odgovarajućeg kvaliteta: Pravo da se bude saslušan u sudskom postupku Pravo na zastupanje

Pravo na jednakost u korišćenju procesnih sredstava (“jednakost u oružju"),

Pravo na javnost u postupku, uz mogućnost isključenja javnosti

Pravo na rešavanje pravne stvari u razumnom roku

Procesni položaj, sposobnost i zastupanje

Pravo na kontradiktoran postupak

Osoba prema kojoj se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti

procesno je sposobna i može lično da preduzima radnje u postupku ili

da angažuje punomoćnika.

Čl. 132 . St. 1. PZ - Organ starateljstva može odlučiti da postavi

privremenog staratelja poslovno sposobnom licu ako proceni da je to

neophodno radi privremene zaštite ličnosti, prava ili interesa tih lica.

PITANJA:

◦ Da li je uopšte potrebno postavljati privremenog zastupnika ako je

osoba angažovala punomoćnika?

◦ Ako je osoba angažovala punomoćnika, a CSR postavio privremenog

zastupnika, ko će preduzimati radnje u postupku?

◦ Kako postupiti ako su radnje protivrečne?

Zastupanje Privremeni zastupnik Ko (ne) može biti postavljen za privremenog zastupnika? Prepoznavanje potencijalnog sukoba interesa -

poseban straratelj ne sme biti strucno lice CSR, ako CSR pokreće postupak, niti može biti predlagač

Kolizijski staratelj – posebna vrsta privremenog zastupnika◦ Čl. 132. st. 2. t. 3. PZ – CSR dužan je da postavi privremenog

zastupnika licu čiji su interesi u suprotnosti sa interesimanjegovog zakonskog zastupnika, odnosno licima koja imajusuprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijskistaratelj)

Privremeni (nazavisni) zastupnik – kolizijski zastupnik

Čl. 6. ZVP u vezi sa čl. 81. ZPP◦ Postavlja ga sud (curator ad litem) sa spiska advokata

Zastupanje u praksi

Postupak za lišenje poslovne sposobnostipokreće CSR, a za privremenog starateljapostavlja se zaposleni u CSR

Postupak pokreće član porodice, a za privremenog zastupnika postavlja se drugi članporodice (najčešće supružnik, dete, brat/sestra)

Primer iz prakse: predlagači su dve sestre, a protivnik predlagača treća sestra; jedna od sestara je povukla predlog, da bi je CRS postavio za privremenog zastupnika

Lišenje poslovne sposobnosti koncipirano kao mera zaštite – određuje se na maksimalno tri godine („period proveravanja“)

PITANJA:

Na osnovu kojih kriterijuma se određuje rok?

Da li od veštaka tražiti mišljenje o vremenskom trajanju mere?

Treba li sud da obrazloži rok koji odredi?

Problematična rešenja

Problematična rešenja

Čl. 42. st. 1. ZVP

„Kad istekne vreme proveravanja, sud po službenojdužnosti ispituje da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti“.

Pokretanje postupka - pre isteka ili posle isteka tri godine?

Posle isteka roka - mera lišenja poslovne sposobnosti neće trajati maksimalno tri godine, već onoliko dugo koliko traje postupakpreispitivanja razloga za njen opstanak.

Da li pravnosnažna odluka kojom se privremeno ograničavaposlovna sposobnost prestaje da važi istekom roka na koji je merališenja poslovne sposobnosti određena?

Da li osoba istekom vremena na koji je mera odredjena stiče pun poslovni kapacitet?

Čl. 147. st. 2. PZ

Sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnostiodređuju pravni poslovi koje lice delimično lišeno poslovnesposobnosti može, odnosno, ne može samostalno preduzimati

◦ U dispoziciji je suda da navede popis pravnih poslova koje osoba može ili koje osoba ne može samostalno preduzimati

Čl. 40. st. 3. ZVP

Nalaže sudu da u odluci navede vrstu poslova koje osoba možesamostalno preduzimati

Oba zakonska pravila neadekvatna;

Odluka bi trebalo da sadrži popis pravnih poslova i radnji koje osobane može samostalno da preduzima.

Obim ovih poslova manji je od poslova koje osoba može samostalno da preduzima

PITANJE: Ko i na osnovu čega procenjuje koje poslove osoba može/ne može da preduzima?

Problematična rešenja

PRIMER: Sud, na osnovu mišljenja veštaka, utvrđuje u rešenjima o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti na primer da osoba može da obavlja lakše kućne poslove, da može da gleda televiziju i čita novine, da može da priprema hranu i slično.

Razlika između onoga što jedna osoba može da radi (u stanju je da radi, sposobna je da radi) i onoga o čemu može samostalno da odlučuje u vezi sa pristupom pravima i preduzimanjem pravnih poslova.

Problematična rešenja

Problematična rešenja

Član 34. ZVP

(1) Ako lice, prema kojem je pokrenutpostupak za lišenje poslovnesposobnosti, ima nepokretnuimovinu, sud će bez odlaganja izvestitiorgan koji vodi zemljišnu ili drugu javnuknjigu o evidenciji nepokretnosti radizabeležbe postupka.

(2) O pokretanju postupka obaveštava se i matičar koji vodi matičnu knjigu rođenihza to lice.

Problematična rešenja Član 41. ZVP

(1) Sud može odložiti donošenje rešenja o delimičnom lišenjuposlovne sposobnosti zbog zloupotrebe alkohola ili drugihopojnih sredstava, ako se osnovano može očekivati da će se lice, prema kome se vodi postupak, uzdržati od zloupotrebealkohola ili drugih opojnih sredstava.

(2) Sud će odložiti donošenje rešenja iz stava 1 ovog člana ako se to lice po svojoj inicijativi ili po predlogu suda podvrgne lečenju u određenoj zdravstvenoj ustanovi.

(3) Sud može da odloži donošenje rešenja o lišenju poslovnesposobnosti za vreme od šest do 12 meseci.

(4) Rešenje može da se opozove ako lice prekine lečenje ili budeotpušteno iz zdravstvene ustanove zbog narušavanja reda.

PITANJE:

Zašto je odlaganje moguće samo u slučajevima zavisnosti?

Da li je dopušteno da se pretnja lišenjem poslovne spoosbnosti koristi kao mehanizam pristiska na osobe da se podvrgnu lečenju?

Šta možemo da uradimo pre promene zakona?

O čemu treba voditi računa kada bude ukinuto potpuno lišenje poslovne sposobnosti?